Врњачка бања, 15. - 17. мај 2014 .

Врњачка бања, Врњачка бања, 15.15.--17.17.мај 2014мај 2014..

Препоруке за вештачење душевних болова као последице злостављања на раду

ПримПрим. . др.др. сцисци..

ЗоранЗоран ИвановИванов

спец. мед. радаспец. мед. рада

Прим.др Веселин

Говедарицаспец. мед.рада

Мирјана Николићпсихолог

Др Снежана Попов психијатар

Прим мр. сци.Милена Ивановспец. мед. рада

Од пресудног значаја је утврђивање понашања која указују на злостављање Правилнику о правилима понашањапослодавца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду која се могу назвати мобизирајућим активностима (ако дуже трају) или акцијама (ако краће трају). Правилником су дате основне

одреднице.Међутим, у свакодневном раду се тек

уочава „креативност“ лица која се терете за злостављање у

остваривању до сад непознатих мобизирајућих активности.Брже

мутирају од вируса грипа.

Ове активности подразумевају све радње које су усмерене на дискредитацију жртве са циљем да она самостално затражи раскид радног односа.

Мобизирајуће активности (акције)Мобизирајуће активности (акције), , мобинг понашањамобинг понашања

сексуално узнемиравање

немогућност одговарајућег

комуницира

ња

нарушавање

добрих

међуљудских

односа

нарушавање личног угледа запосленог

нарушавање

професионалног интегритета

нарушавање здравља запослен

ог

сексуално злостављања

Koд злостављања

 душевни болови настају због поверде

угледа, части и права личности

Оштећени мора да докаже да је због противправног понашања

(мобизирајуће активности) штетника претпео душевни бол због које има право на новчану накнаду у

смислу члана 200. ЗОО.

тужбa против злостављања на

раду

Циљ рада

утврђивање фаза вештачења претрпљених душевних болова код злостављаних на раду

детекција мобизирајућих активности

одређивање фреквенције, интензитета и времена злостављања на раду

основ у периоду обухваћном тужбом за процену интензитета и трајања физичког и психичког бола

постављање захтева за нематеријалну штету

(„количина, ризик количине мобинга,

1.1. ДД ДетекцијаДетекција ии квантификацијаквантификација мобизирајућихмобизирајућих активностиактивности

према према Правилнику Правилнику оо правилимаправилима понашањапонашања послодавацапослодаваца ии запосленихзапослених уу везивези са превенцијомса превенцијом ИИ заштитомзаштитом одод злостављањазлостављања нана радураду

• Navedena su pNavedena su ponašanja koja bi mogla da ukažuonašanja koja bi mogla da ukažu

**na zlostavljanje ili seksualno uznemiravanje na zlostavljanje ili seksualno uznemiravanje (od 1 do 7) (od 1 do 7)

na osnovu člana 28. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i na osnovu člana 28. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.

• ** ** nemogućnost odgovarajućeg komuniciranja (od 8 do 14 )nemogućnost odgovarajućeg komuniciranja (od 8 do 14 )

• *** *** нарушавање добрих међуљудских односа (od 15 do 22 нарушавање добрих међуљудских односа (od 15 do 22 ) )

• ********narušavanje ličnog ugleda zaposlenog (od 23 do 34 )narušavanje ličnog ugleda zaposlenog (od 23 do 34 )

• ***** ***** NARUŠAVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA (od 35 do 62)NARUŠAVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA (od 35 do 62)

• ************ narušavanje zdravlja zaposlenog ( od 63 do 70) narušavanje zdravlja zaposlenog ( od 63 do 70)

• ******* seksualno uznemiravanje (od 71 do 80)******* seksualno uznemiravanje (od 71 do 80)

• Obrađeno je sedam poglavlja sa ukupno 80 navedenih Obrađeno je sedam poglavlja sa ukupno 80 navedenih mobizirajućih aktivnostimobizirajućih aktivnosti..

1

У идентификацији и оцени интензитета неопходна је предходна едукација - лица које обавља испитивање - особе која се сматра злостављаном на раду - лица које се терети за злостављење.

Идентификација се мора посматрати у светлу доброг (добре праксе) руковођења и оправданости задавања радних задатак, односно међусобног комуницирања .

Правилник је дао основне активности до сада препознате упракси са могућношћу проширивање “листе”.

Сигурно је да ће се она проширивати јављањем нових активности у злостављању на раду што ће омогућавати квалитенији и објективнији приступ у спречавању и минимизирању ове професионалне штетности, те није ни једна рубрика закључена, већ је отворена за надоградњу (“није крај “)

ИнтензитетИнтензитет мобизирајућихмобизирајућих активностиактивности и и фреквенцијафреквенција  

• УносеУносе сесе фреквенцијефреквенције ии оценеоцене интензитетаинтензитета мобизирајућихмобизирајућих активностиактивности уу апликативниапликативни програмпрограм 1.1.

• НаНа основуоснову добијенихдобијених вредностивредности приказаниприказани сусу сегментисегменти саса „ „отискомотиском“ “ мобизирајућихмобизирајућих активности активности “количина мобинга”“количина мобинга”

• УочаваУочава сесе структура сегмената са вредношћу структура сегмената са вредношћу “количине мобинга” на“количине мобинга” на тужиоцатужиоца

2

Мобизирајуће активности

Опис Датум/сведоци/место

Фраквенција џ интензитет

**8.neopravdano onemogućavanje zaposlenog da iznese svoje mišljenje,

onemogućavanje iznošenja svoga stava i mišljenje ponižavajućim tonom obraćanja,.... upućivanje na Aktiv učitelja da se dodatno izvrši pritisak na tužilju da se odustane od dosledne primene Pravilnika, ..

S.M. prekidala izlaganje tužilje...

u prisustvu S.M.nisam mogla da se koncentrišem, na svaku moju rečenicu S. M. je Imala komentar „ kakva glupost“ ili „to nije tačno...

18.5.2012./K. S., P,B.

7.5.2012/ K. S., P,B.

21.5.2012/ K. S., P,B.

1 x 5

1 x 5

1 x 8

*****36.omalovažavanja rezultata rada zaposlenog,

U. Ć. izjavljuje „ šta ti radiš u toj medijateci, samo tu nešto oko knjiga i malo inventara, ti ništa be radiš, ti bi trebala da programiraš , medijatekarka koja je to radila pre 20 godina je programirala svo vreme“.

7.5.2012./ K.S., P. B.

24.5.2012./ K.S., P. B.

1 x 71 x 8

2 x 8

Структура количине мобинга Структура количине мобинга

Мобизирајуће активности

Тужилац Вештаци

1.Seksualno zlostavljenje 0,00 0,002. NEMOGUĆNOST ODGOVARAJUĆEG KOMUNICIRAN

4,21 4,15

3. NARUŠAVANJE DOBRIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA 71,59 72,65

4. NARUŠAVANJE LIČNOG UGLEDA ZAPOSLENOG 19,89 19,37

5. NARUŠAVANJE PROFESIONALNOG INTEGRITETA

3,23 3,01

6. NARUŠAVANJE ZDRAVLJA ZAPOSLENOG 1,08 0,81

7. SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE 0,00 0,00

Zbir segmenata

100,00 % 100,00 %

Moguća odstupanja...Moguća odstupanja...

Vreme zlostavlja na raduVreme zlostavlja na radu

Vreme zlostavlja na radu Vreme zlostavlja na radu ((jeje

od 1od 111..77.201.20133. do 15.. do 15.33.201.20144..))

3

Određivanje Određivanje ““ризика ризика količine količine мобинга”мобинга” rQM rQM

4

rQM = Qm x (0,08 x n)

Dominantan intenzitet mobizirajućih aktivnosti je 72,65 % kod narušavanja dobrih međuljudskih odnosa.

“Rizik količine mobinga” je 72,65 % x 0,672 = 48,82 %

Trajanje mobizirajućih aktivnosti od najmanje 8 meseci (1 mesec =0,083 godine) = 0,672 godine

Процена Процена душевних болова душевних болова (критеријуми)(критеријуми)

v rQMkriterijum %

Интензитет душевних болова

do 20,80лак

лаки

48,82% od 20,81 do 62,40

средњи

средњи

preko 62,41тежак

тешки

Вредност „ризика количине мобинга“ индикативна је за процену привремених душевних болова (лаки, средњи и тешки степен) у периоду доказаног злостављања на раду и служи као основа за одређивање нематријалне штете.

Увид у медицинску документацијуУвид у медицинску документацију  

У вештачењу треба навести медицинску документацију у критичном периоду

Вештачење се односи на критични период, тако да има елементе актуарства.

ДушевниДушевни болбол 5Детаљним увидом у судске списе и медицинску документацију, на основу анамнестичких података и прегледа вештака у судском процесуирању утврђују се чињенице да ли је у критичном периоду оштећени био изложен учесталим стресогеним активностима на радном месту које су имале елементе хронификације које су последично довеле до повећане реактивности на угрожавајуће стимулусе.

Оштећени је у стању појачане осетљивости и истовремено ослабљених капацитета за суочавање са стресним ситуацијама, што доводи до његове дестабилизације, те се од тог периода региструје нарушавање његовог психофизичког интегритета праћеног интензивним психофизиолошким реакцијама, променама расположења, здравственим и когнитивним сметњама. Неопходно је уочити да ли у доступној медицинској документацији постоји траг о обраћању за медицинску помоћ лекару и неуропсихијатру, да ли је препоручена и која терапију, да ли је препоручено и кориштено боловање и измештање из стресне ситуације.

Питање интензитета привремених душевних болова је и иначе јако сложено.Они би индиректно могли да се одређују на основу објективизованог "ризика количине мобинга". Субјективна компонента би могла да се процени на основу медицинске документације.Упоређивањем објективно утврђених података и индивидуалне реакције на мобизирајуће активности могло би да укаже на интензитет привремених душевних болова које је мобинговани претрпео.

У моментима вербалног сукоба долази код оштећеног до реактивних сметњи које дефинишу душевне болове  због повреде угледа и части који могу бити у моменту  „блиског сусрета“ и неколико дана након тешког степена. Имајући у виду стресогене  факторе  из радне средине и психолошки притисак којем може бити оштећени изложен у дужем временском периоду  могу се очекивати  неуротске сметње из круга анскиозно депресивних сметњи  реактивног карактера, ситуационо условљених са знацима   повишене напетости,  поремећаја сна, пада виталних динамизама, осећајем тескобе и беспомоћности за време трајања стресне ситуације  који може бити различитог степена.

•

•

•

Изложеност психолошком притиску у дужем временском периоду представља за оштећеног кризну ситуацију која њега изазива одређене психичке сметње  које ремете индивидиаулну  равнотежу. Битно обележје реактивног стања је осећај угрожености и постојање уске повезаности  са   догађајима који су условили наведене. Важно је установити да ли су код оштећеног раније евидентиране психичке сметње. Ситуација у радној средини довела је у неравноправан положај оштећеног у односу на остале раднике који се могу дистанцирати од њега доводећи до   несигурности и субјективног осећаја  да му је ускраћено право да обавља свој посао.

Постојеће сметње  дефинишу душевне болове  који су уобичајено у почетку тешког степена. Ангажовањем допунских когнитивних потенцијала  афективни набој слаби и након тога  душевни болови током  времена постаје блажи нестајањем кризне ситуације.

Привремени душевни болови се деле по интензитету на болове слабог, средњег и тешког степена..

Искуство наводи да је неопходан мултидисциолинарни приступ и критичко усаглашавање, јер се ради о повреди угледа, части и права личности које доводе до различитог интензитета душевних болова.

Nalaz i mišljenjeNalaz i mišljenjeУ Налазу и мишљењу треба навести, на основу целокупне документације у списима, прегледа оштећеног потребно јасне и прецизне одговоре на захтев суда који се односе на постојања мобизирајућих активности и њихово навођење према Правилнику (Сл.гласник РС 62/10), период злостављања на раду, манифестацију привремених душевних болова и њихов интензитет.

Налази се домининтна вредност мобизирајућих активности (понашања од који се требају запослеми уздржавати) лица које се терети за злостављање на раду у једном од сегмената злостављања на раду (сексуално узнемиравање, да ли је то немогућност одговарајућег комуницирања или нарушавање добрих међуљудских односа, односно нарушавање личног угледа запосленог, или нарушавање професионалног интегритета, сексуално злостављање.) .

Налази се хетерогеност карактера мобизирајућих активности које се понављају у овом периодуНалази се проверљиво време мобизирајућих активности.

• . .

Налази се вредност “ризика количине мобинга”, степенује се и чини основ за процену душевног бола мобинговане особе као лаки, средњи и тешки

Налази се манифестација привремених душевних болова због повреде угледа и части у виду ситуационо условљених реактивних сметњи са знацима   повишене напетости,  поремећаја сна, пада виталних динамизама, осећајем тескобе и беспомоћности које ремете психофизиолошки интегритет и доводи у неравноправан положај оштећеног у односу на остале раднике који се могу дистанцирати од њега доводећи до   несигурности и субјективног осећаја  да му је ускраћено право да обавља свој посао.

Утврђује се степен претрпљених привремених душевних болова. Привремени душевни болови се деле по интензитету на болове слабог, средњег и тешког степена. Они су у почетку обично тешког степена.

Ангажовањем допунских когнитивних потенцијала  афективни набој слаби и  душевни болови временом постају средњег и лаког степена и изчезавају нестајањем кризне ситуације.

Iz Iz ppresude...resude...

Суд сматра наведене износе адекватне утврђеним степенима претпљених душевних болова због повреде угледа, части, слободе и права личности, а посебно водећи рачуна о сврси којој служи накнада нематеријалне штете по овим основима, како би се тужиоцу пружила извесна сатисфакција за исте, те се успоставила психичка и емотивна равнотежа код тужиоца која је постојала пре штетног догађаја, али истовремено водећи рачуна да се накнадом нематеријалне штете не погодује тежњама које су неспојиве са њеном природом.

Утврђује се оглашавање тужбе у јавним гласилима од стране тужиоца.