Филолошка гимназија - Летопис 143

PB 1

Филолошка гимназија

143. лЕТоПиС

за школску 2012/2013.

Београд, 2013.

143. летопис за школску 2012/2013.

2 3

Издавач

Филолошка гимназијаКаменичка 2, 11000 Београд[email protected]

За издавача

Др Душко Бабић, директор

Приредила

Јова на Илић,про фе сор ка фран цу ског јези ка и помоћ ни ца дирек то ра

Дизајн, при пре ма и штам па

Штам па ри ја Срп ске пра во слав не црквеКра ља Петра 5, 11000 Бео град


2 3

Летопис143.

2 0 1 2 / 2 0 1 3.

4 5


4 5

Фило ло шка гим на зи ја је јед на од нај ста ри јих и нај у глед ни јих срп ских школа. Поче ци рада наше шко ле везу ју се за 1870. годи ну, када је Ука зом кне за Мила на Обре но ви ћа осно ва на онда шња Дру га бео град ска гим на зи ја.

• Шко ла 1898. годи не доби ја ново име – Гим на зи ја Вук. С. Кара џић.• Годи не 1904. вра ће но јој је прво бит но име, да би 1909. годи не, после

отва ра ња жен ске гим на зи је, доби ла име Дру га мушка гим на зи ја.• Годи не 1953. гим на зи ја поста је мешо ви та и вра ћа се на ста ро име Дру га

бео град ска гим на зи ја.• Децем бра 1959. годи не, на већ посто је ћи назив, у скла ду са духом вре

ме на, шко ла дода је и име Иво Лола Рибар.• Годи не 1970. гим на зи ја је одли ко ва на Орде ном заслу га за народ са злат

ном зве здом. • Годи не 1980. шко ла доби ја ново име – Шко ла за обра зо ва ње кадро ва

пре во ди лач ке стру ке Иво Лола Рибар. • Зва нич ни назив шко ле од 1988. годи не гла си Језич ка шко ла Дру га бео

град ска гим на зи ја Иво Лола Рибар. • Шко ла 1991. годи не пре ра ста у ФИЛО ЛО ШКУ ГИМ НА ЗИ ЈУ, спе ци ја

ли зо ва ну шко лу за нада ре не уче ни ке, прву и тада једи ну шко лу те врсте у истори ји срп ског обра зо ва ња.

• Маја 2007, на сед ни ци Вла де Репу бли ке Срби је доне та је одлу ка да се Фило ло шка гим на зи ја про гла си шко лом од посеб ног наци о нал ног инте ре са.

4 54 5

ДиректорДр Душко Бабић

РЕЧ ДИРЕК ТО РА

Бесе да дирек то ра Фило ло шке гим на зи је на све ча ној ака де ми јиЈезик је бого ва дар 2013. годи не

Дра ги гости и при ја те љи Фило ло шке гим на зи је,пошто ва не коле ги ни це и коле ге,дра га децо,част ми је да вас поздра вим и да вам захва лим што сте дошли да нас види те

и подр жи те. Све ча на ака де ми ја Језик је бого ва дар, зами шље на као пре сек ства ра ла штва

уче ни ка Фило ло шке гим на зи је у јед ној школ ској годи ни, поста ла је важан податак у нашој лич ној кар ти, наш амблем и наша потре ба. Ово је један од начи на да сами себе про ве ри мо какви смо и шта може мо. И што је нај ва жни је: са колико љуба ви то ради мо. Јер, „ако љуба ви немам, онда сам као зво но које јечи или пра по рац који зве чи“. Хоћу да кажем: није нај ва жни је да ли ће ово што ћете вече рас виде ти и чути дело ва ти занат ски бес пре кор но – сигур но неће! – важно је да осе ти те радост уче ња и ства ра ња коју ће наша деца еми то ва ти ка вама.

Језик је бого ва дар! У њему се нала зе и уве зу ју у исту сна гу чове ко ва потреба да се успи ње до божан ског и бож ја милост да се спу сти до чове ка. У јези ку је човек „тво рац мали нај бли жи боже ству“. Језик је ствар ни ји од нас: оно што се у њему сачу ва, одо ле ва и рато ви ма, и ватри и води. Кад се све пору ши, оста ју песма и при ча, као скло ни шта од несре ће и бесми сла. Као у оној сце ни из романа На Дри ни ћупри ја, када, за вре ме вели ког повод ња, људи разних вера и закона изла зе на брдо изнад Више гра да и гле да ју како им вода раз но си куће, амба ре, живо те – а они при ча ју при че. Да забо ра ве све про па ле рачу не и пла но ве, да не полу де и да не диг ну руку на себе. У тој при чискло ни шту изгу би ла се раз лика изме ђу каса блиј ских газда и убо ге сиро ти ње, изме ђу хоџа, попо ва и раби на. Језик је општа људ ска кућа, узви ше ње са којег увек, зајед но са јед ним срп ским песни ком, сме мо да каже мо: „Није све про па ло кад про па ло све је“.

6 7

РЕЧ ДИРЕКТОРА

6 7

Дои ста, језик је бого ва дар. Моћ гово ра узди же чове ка изнад при ро де и време на. На јед ном месту у Или ја ди, Оди сеј, чије се речи про си па ју „као пахуље сне га“, ова ко пред ста вља јед ног речи тог Ахај ца: „Један је незна тан човек у лицу, али што каже, / бог му даје мили ну у све му, и с радо шћу сви га / гле да ју људи, а њего ва реч... у људ ској скуп шти ни сија“. И тада, и данас, и увек у људској скуп шти ни, „на земаљ ском сај му несми сле ном“, све тли човек у јези ку и језик у чове ку. А и у јед ном и у дру гом, недо сти жна тај на духа и душе.

Фило ло шка гим на зи ја је спе ци ја ли зо ва на шко ла за обра зо ва ње уче ни ка нада ре них за фило ло шке нау ке. Осим цен трал них пред ме та, срп ског јези ка и књи жев но сти, про у ча ва мо још осам живих и два кла сич на јези ка, са њихо вом књи жев но шћу и кул ту ром. Фило ло шка гим на зи ја је једи на шко ла у Срби ји и у реги о ну где се на овом нивоу шко ло ва ња учи десет јези ка: енгле ски, руски, фран цу ски, немач ки, ита ли јан ски, шпан ски, кине ски, јапан ски, ста ро грч ки и латин ски. Све чини мо да буде мо на услу зи радо зна ло сти и дару наше деце, даје мо им могућ ност да се иска зу ју и дока зу ју на раз не начи не, на редов ној и додат ној наста ви, али и у дру гим видо ви ма ван на став ног, додат ног рада: под сти че мо их да пишу, пре во де, пра ве часо пи се, позо ри шне пред ста ве, да се сусре ћу и раз го ва ра ју са зна чај ним ства ра о ци ма срп ске књи жев но сти, науке и кул ту ре. Уче ни ци наше шко ле стал ни су уче сни ци свих так ми че ња која орга ни зу је Мини стар ство про све те и одго ва ра ју ћа дру штва за стра не јези ке. На тим так ми че њи ма, и међу уче сни ци ма и међу награ ђе ни ма увек је нај више наших уче ни ка. Про шле школ ске годи не осво ји ли смо на так ми че њи ма из фило ло шких пред ме та 59 награ да. Нијед на дру га гим на зи ја у Срби ји није ни бли зу тог бро ја. (Да нас наши при ја те љи из Мате ма тич ке не би погре шно схвати ли, напо ми њем: овде мислим на так ми че ња из фило ло шке гру пе пред ме та: срп ског јези ка, стра них јези ка и књи жев но сти.)

Фило ло шка гим на зи ја је башти ник језич ке и фило ло шке тра ди ци је Друге бео град ске гим на зи је, јед не од нај ста ри јих сред њо школ ских уста но ва српског наро да, осно ва не Ука зом кра ља Мила на 1870. годи не. Ово увек исти че мо и пона вља мо, све сни да у овој тра ди ци ји има мо сигур не ослон це и путо ка зе: Љубо ми ра Сто ја но ви ћа, Јова на Цви ји ћа, Мила на Раки ћа, Нико ла ја Вели ми рови ћа, Симу Пан ду ро ви ћа, Мио дра га Павло ви ћа... и мно ге дру ге срп ске велика не – лин гви сте, песни ке, фило зо фе, држав ни ке, вла ди ке, спор ти сте... Важно је да наша деца зна ју за то уте ме ље ње и да из њега црпе додат ну сна гу и вољу за уче њем.

Због тога, али не само због тога, уве ре ни смо да је кон цепт Фило ло шке гимна зи је добар обра зац про жи ма ња тра ди ци о нал ног и савре ме ног, наци о нал ног и опште људ ског. Вели ки песник Мом чи ло Наста си је вић о томе има ова кву реч: „Ништа опште чо ве чан ске вред но сти није наста ло слу чај ним укр шта њем споља... Сви ма при па да само (онај) ко је коре ном про дро у род но тле. Јер, општечо ве чан ско... коли ко је цве том изнад, толи ко је коре ном испод наци о нал ног.“

Хва ла!

6 76 7

1. ХРО НО ЛО ГИ ЈА ЗНА ЧАЈ НИХ ДОГА ЂА ЈА

СЕП ТЕМ БАР

3. сеп тем бар – Поче так школ ске годи не и све ча на при ред ба за уче ни ке првог раз ре да.

6. сеп тем бар – Настав нич ко веће, усва ја ње конач не вер зи је рас по ре да. 14. сеп тем бар – Прва сед ни ца Педа го шког коле ги ју ма. 26. сеп тем бар – Обе ле жа ва ње Европ ског дана јези ка у Народ ној библи о

те ци Срби је. Уче ни ци наше шко ле чита ли су про зу и пое зи ју на енгле ском, фран цу ском, руском, немач ком, ита ли јан ском, шпан ском и кине ском јези ку и пре во де на срп ски језик. Коор ди на тор ка је била проф. Јова на Илић.

ОКТО БАР

1. окто бар – Дола зак лек тор ке за фран цу ски језик госпо ђи це Матилд Алан. 5. окто бар – Посе та деле га ци је Бун де ста га и Уни вер зи те та Хум болт Фило

ло шкој гим на зи ји. Пред ста вља ње сти пен ди ја за наше уче ни ке који су заин тере со ва ни за сту ди ра ње у Немач кој.

8–19. окто бра – AIE SEC ради о ни це за уче ни ке сред њих шко ла који би желели да стек ну вешти не јав ног насту па. Завр шна пре зен та ци ја одр жа на је 19. окто бра у Све ча ној сали Општи не Нови Бео град. У ради о ни ца ма су уче ствова ли уче ни ци III1 – Урош Јова но вић, Дејан Јокић, Ири на Бун чић, Боја на Катић и Лара Дамља но вић.

18. окто бар – гости Фило ло шке гим на зи је били су про фе со ри и уче ници немачкe гимназијe из Хано ве ра – Schil ler schu le. Том при ли ком, пот пи сан је

8 9

1. ХРОНОЛОГИЈА ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА

и Про то кол о сарад њи на осно ву ког ће бити могу ће орга ни зо ва ти раз ме не уче ни ка изме ђу две шко ле.

21. окто бар – Руски дан у Фило ло шкој гим на зи ји – при ред ба орга ни зо ва на пово дом обе ле жа ва ња Дана осло бо ђе ња Бео гра да.

25. окто бар – Све ча на при ред ба пово дом про сла ве дана шко ле Језик је богова дар у сали Руског дома.

25–27. окто бар – Бора вак дирек то ра, про фе со ра и уче ни ка Бања луч ке гимна зи је у Бео гра ду.

29. окто бар – 3. новем бар – Реа ли за ци ја екс кур зи је за уче ни ке тре ћег раз реда: Бео град –Бу дим пе шта –Сен тан дре ја –Праг –Бе о град.

29. окто бар – Еко ло шки цен тар Бео гра да у сарад њи са Општи ном Сав ски венац орга ни зо вао је пре да ва ње Јав но заго ва ра ње при мар не селек ци је секун дарних сиро ви на.

НОВЕМ БАР

5. новем бар – Гост Фило ло шке гим на зи је, у поне де љак 5. новем бра, био је песник и ака де мик Мило сав Тешић. Сусрет је води ла Ката ри на Пан то вић, учени ца IV1. Теши ће ве сти хо ве чита ли су: Нина Симић, Татја на Токо вић, Искра Мила но вић и сам песник.

13. новем бар – Уче ни ци Фило ло шке гим на зи је отпу то ва ли су у Кину на Свет ско так ми че ње из позна ва ња кине ског јези ка и кул ту ре.

20. новем бар – У уто рак, 20. новем бра, гости Фило ло шке гим на зи је били су про фе со ри и уче ни ци гим на зи је Ελληνικό Κολλέγιο из Солу на. Наши гости пред ста ви ли су се хор ским пева њем песме Ђур ђев дан на грч ком јези ку.

22. новем бар – Так ми че ње у бесед ни штву на јапан ском јези ку.24. новем бар – Посе та Ваљев ској гим на зи ји. 24. новем бар – На ово го ди шњем Мати неу немач ке пое зи је, одр жа ном у

Новом Саду 24. новем бра 2012, уче ство ва ло је 14 уче ни ка првог и четвр тог раз ре да Фило ло шке гим на зи је, а гру пу ђака су води ли њихо ви пред мет ни настав ни ци Алек сан дра Јова но вић и Пре драг Ста но јев.

ДЕЦЕМ БАР

14. децем бар – Уче ни ца енгле ског оде ље ња Фило ло шке гим на зи је Мари ја Нико лић уче ство ва ла је на Лим ским вече ри ма пое зи је. Мари ја је била јед на од пет фина ли ста ово го ди шње све ча но сти и насту пи ла је са циклу сом од пет песа ма (Тра га ње за Ита ком).

30. децем бар – Крај првог полу го ди шта.


8 9

ЈАНУ АР

17. јану ар – Поче так дру гог полу го ди шта.22. јану ар – У уто рак, 22. јану а ра, у 11 сати, Њего ва ексе лен ци ја госпо дин

Тошио Цуно за ки и дирек тор Фило ло шке гим на зи је др Душко Бабић пот писа ли су Уго вор о дона ци ји Амба са де Јапа на за опре ма ње каби не та за јапан ски језик.

25. јану ар – Про сла ва Све тог Саве, школ ске сла ве.

ФEБРУАР

25. фебру ар – Фило ло шку гим на зи ју посе тио је госпо дин Хајнц Вил хелм, амба са дор Немач ке.

28. фебру ар – У библи о те ци шко ле отац Оли вер Субо тић одржаo je три би ну са темом Лич но и без лич но у све ту инфор ма ци о них тех но ло ги ја.

МАРТ

2. март – Фило ло шка гим на зи ја орга ни зо ва ла је пред ста вља ње факул те та у про сто ри ја ма шко ле.

18. март – У Позо ри шту на Тера зи ја ма одр жа на је већ тра ди ци о нал на приред ба пово дом месе ца фран ко фо ни је под нази вом Чита ју ћи вели ку фран цу ску књи гу на којој су насту пи ли наши уче ни ци.

23. март – Фило ло шка гим на зи ја била је орга ни за тор и дома ћин Град ског так ми че ња из књи жев но сти – Књи жев не олим пи ја де, која се ове годи не одржа ла први пут.

28. март – Фило ло шку гим на зи ју посе ти ли су јапан ски уче ни ци из Швајцар ске.

АПРИЛ

11. април – У Фило ло шкој гим на зи ји орга ни зо ва но је нефор мал но оку пљање дирек то ра бео град ских гим на зи ја.

14. април – У Фило ло шкој гим на зи ји је по дру ги пут одр жа на Срп ска лингви стич ка олим пи ја да. На так ми че њу је уче ство ва ло пре ко 70 уче ни ка из 20 шко ла у Срби ји.

26–28. апри ла – Наши уче ни ци пред ста ви ли су Фило ло шку гим на зи ју на Кон фе рен ци ји БаЛ Мун у Бања лу ци.

МАЈ

12. мај – Дан отво ре них вра та за уче ни ке осмих раз ре да и њихо ве роди те ље.17. мај – Послед њи дан шко ле за мату ран те и про сла ва у дво ри шту шко ле.

10 1110 11


18. мај – Фило ло шка гим на зи ја у Бео гра ду и Срп ска књи жев на задру га орга ни зо ва ле су науч ни скуп под нази вом Пое зи ја Нови це Тади ћа у кон тек сту срп ске књи жев но сти, у субо ту, 18. маја 2013. годи не. На ску пу су уче ство во ва ли мно ги уни вер зи тет ски про фе со ри и про фе со ри књи жев но сти из наше шко ле.

ЈУН

1–2. јун – Матур ски испи ти у Фило ло шкој гим на зи ји (срп ски језик и књижев ност и први стра ни језик).

5. јун – Усме ни део матур ског испи та из првог стра ног јези ка. 6. и 7. јун – Одбра на матур ских радо ва.8. и 9. јун – При јем ни испит из срп ског и стра ног јези ка.11. јун – Обја вљи ва ње пре ли ми нар не ранглисте.11. јун – Матур ски бал у Хоте лу Метро пол. 13–16. јун – Путо ва ње уче ни ка и про фе со ра Фило ло шке гим на зи је у Бања

лу ку.14. јун – Вашар јези ка и послед њи дан шко ле.22. јун – При јем доку ме на та за упис у први раз ред.25. јун – Упис прва ка. 28. јун – Доде ла књи га и све до чан ста ва.

10 1110 11

2. ОБРА ЗОВ НО –ВА СПИТ НИ РАД

ОПШТИ ПОДА ЦИ О ОРГА НИ ЗА ЦИ ЈИ РАДА

Школ ску 2012/2013. годи ну завр ши ло је укуп но 612 уче ни ка, по раз ре ди ма:• први: 155• дру ги: 142• тре ћи: 153• четвр ти: 162• укуп но: 612

Шко ла је ради ла у две сме не – први и дру ги раз ред у првој и тре ћи и четврти у дру гој сме ни. Прва сме на почи ња ла је у 8 часо ва а дру га у 14,05. Сме не су се мења ле сва ке неде ље.

Сви настав ни ци и раз ред не ста ре ши не при ма ли су роди те ље на „отво ре на вра та“ пре ма утвр ђе ном рас по ре ду. Раз ред не ста ре ши не су редов но држа ле часо ве оде љењ ске зајед ни це и роди тељ ске састан ке. У шко ли је орга ни зо вано дежур ство настав ни ка са оба ве зом да се запа жа ња еви ден ти ра ју у Књи зи дежур ства.

Орга ни зо ва не су екс кур зи је за први и тре ћи раз ред: • I раз ред: Бео град – Срем ски Кар лов ци – Субо ти ца – Палић – Идвор –

Кова чи ца – Бео град. Екс кур зи ја је реа ли зо ва на од 2. до 3. јуна 2013. • III раз ред: Бео град –Праг –Бу дим пе шта –Бе о град. Екс кур зи ја је реа ли зо

ва на у пери о ду од 29. окто бра до 3. новем бра 2012. годи не.Шко ла је орга ни зо ва ла Матур ски бал за мату ран те у Хоте лу Метро пол, 11.

јуна 2013.

2. ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД

12 13

За школ ско обез бе ђе ње ове годи не је биo заду жен послов ни систем Security. Шко ла је орга ни зо ва ла колек тив но оси гу ра ње уче ни ка: после закон ски про пи са не про це ду ре скло пљен је уго вор са оси гу ра ва ју ћим дру штвом Дунав оси гу ра ње. Оси гу ра њем је било обу хва ће но 135 уче ни ка.

Подациореализацијинаставногпланаипрограма,оуспеху,дисциплинииизостанцимаучениканакрајушколске2012/2013.годинедатисууследећимтабелама:

Предмет I раз ред IIразред IIIразред IVразред

Срп ски језик 518 515 490 467 504 488 448 437

Књи жев ност 777 770 735 712 756 751 672 658

Први стра ни језик 1480 1474 1440 1416 1440 1428 1280 1250

Дру ги стра ни језик 777 755 735 720 756 750 672 652

Латин ски језик са кул тур ном исто ри јом 518 509 490 476 504 490 448 448

Увод у општулин гви сти ку 0 0 0 0 0 0 448 448

Устав ност и пра ва гра ђа на 0 0 0 0 252 249 0 0

Музич ка кул ту ра 259 259 245 238 252 252 224 224

Ликов на кул ту ра 259 245 245 237 252 232 224 213

Физич ко вас пи та ње 518 515 490 487 504 504 448 448

Исто ри ја 518 500 490 471 504 485 448 446

Мате ма ти ка 777 745 490 466 0 0 0 0

Осно ви пре во ђе ња 0 0 0 0 504 494 0 0

Рето ри каи бесед ни штво 0 0 0 0 0 0 448 444

Рачу нар ство и инфор ма ти ка 518 512 420 420 462 453 434 418


12 13

Физи ка 518 515 490 478 0 0 0 0

Хеми ја 518 504 245 233 0 0 0 0

Гео гра фи ја 518 507 490 483 0 0 0 0

Био ло ги ја 0 0 490 477 504 504 0 0

Пси хо ло ги ја 0 0 0 0 504 504 0 0

Логи ка 0 0 0 0 504 501 0 0

Фило зо фи ја 0 0 0 0 0 0 672 666

Соци о ло ги ја 0 0 0 0 0 0 448 438

Веро на у ка 259 249 245 225 252 240 224 217

Гра ђан ско вас пи та ње 259 247 245 233 252 249 224 223

Смер:Класични језици

Пред метIразред IIразред IIIразред IVразред

План. Одрж. План. Одрж. План. Одрж. План. Одрж.

Ста ро грч ки језик 111 111 105 98 108 108 96 96

Латин ски језик 111 109 105 98 108 108 96 96

Осно ви кла сич них нау ка

37 32 35 33 36 32 32 32

Живистра ни језик

111 103 105 100 108 107 96 96

УКУПНО 9361 9176 8785 8568 9066 8929 8082 7950


14 15

Примењеневаспитнемере

Владање

О по ме наоде љењ ског ста ре ши не

У короде љењ ског ста ре ши не

У короде љењ ског

већа

У кордирек то ра

У корНастав нич ког

већа

89 43 15 4 /

Награђено Похваљено

44 104

ИЗОСТАНЦИ

Iразред IIразред IIIразред IVразред

О прав. Неоправ. Оправ. Неоправ. Оправ. Неоправ. Оправ. Нео прав.

16.390 361 14.256 675 16.913 572 14.284 859

16.751 14.931 17.485 15.143


14 15

РЕЗУЛ ТА ТИ РАДА НА КРА ЈУ ШКОЛ СКЕ 2012/2013. ГОДИ НЕ

Разред

Први Други Трећи Четврти Укупно

Број оде ље ња 7 7 7 7 28

Број уче ни кана почет ку школ ске годи не 159 148 159 162 628

Испи са ли се 4 5 5 – 14

Пре шли на ван ред но – 1 1 – 2

Уку пан број уче ни кана кра ју школ ске годи не 155 142 153 162 612

Завр ши ли раз ред у јуну 152 142 147 162 603

Упу ће ни на раз ред ни испи т – – – – –

У пу ће ни на поправ ни 3 – 6 – 9

Пона вља у јуну – – – – –

О длич них 73 63 83 113 332

Одлич них са про се ком 5,00 13 19 15 24 71

Врло добрих 69 59 55 42 225

Добрих 10 20 9 7 46

Довољ них – – – – –

По ло жи липоправ ни у авгу сту 3 – 6 – 9

Пона вља раз ред – – – – –

Сред ња оце на шко ле 4,27 4,21 4,35 4,53 4,34

16 1716 17

3. ИЗВЕ ШТАЈ О РАДУ ШКОЛ СКИХ СЛУ ЖБИ

УСЛОВИРАДАУШКОЛИ

У току школ ске годи не, у скла ду са мате ри јал ним могућ но сти ма шко ле, обавље не су сле де ће актив но сти на побољ ша њу мате ри јал нотех нич ких усло ва:

• Реновирањекабинетазајапанскијезик. Захва љу ју ћи нов ча ној донаци ји Јапан ске аген ци је за међу на род ну сарад њу (JICA) и Амба са де Јапа на у Бео гра ду, каби нет за јапан ски језик (учи о ни ца бр. 23) ком плет но је рено ви ран и опре мљен савре ме ном дидак тич ком опре мом. Од радо ва на рекон струк ци ји каби не та ура ђе но је сле де ће: поста вља ње пар ке та, укла ња ње ста рих вен ти ла и водо вод них цеви, гле то ва ње и кре че ње зидо ва са изра дом цокле од масне боје, уград ња ПВЦ вра та, поста вља ње тра ка стих заве са, изра да нових орма на и витри на по мери и ком плет на заме на школ ског наме шта ја новим јед но се ди ма и тапа ци ра ним сто ли ца ма за уче ни ке (14 клу па и сто ли ца). Од опре ме, поставље на је нова фоно ла бо ра то ри ја, као и интер ак тив на табла, видеопро јек тор и про фе си о нал но озву че ње. Укуп на вред ност дона ци је изно си 11.845 евра.

• Реновирањекабинетазанаставукњижевности(учионицабр.18). Из соп стве них сред ста ва, ком плет но је рено ви ра на учи о ни ца бр. 18. Поред гле това ња и кре че ња зидо ва, у учи о ни ци је заме њен школ ски наме штај новим клупа ма и сто ли ца ма (14 клу па и 28 сто ли ца), поста вљен је лами нат и наба вље на је нова кате дра за настав ни ка.

• Обновашколскогнамештаја. За вре ме зим ског рас пу ста, у неко ли ко учио ни ца су заме ње не сто ли це и рад не повр ши не на клу па ма. Укуп но је наба вље но

3. ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ШКОЛСКИХ СЛУЖБИ

16 1716 17

и заме ње но 55 пло ча за веће клу пе (за два уче ни ка), 55 пло ча за мање клу пе (за јед ног уче ни ка) и 55 сто ли ца.

• Видео-пројектори. За вре ме зим ског рас пу ста инста ли ра ни су нови про јек то ри у учи о ни ца ма бр. 4, 5, 6, 8, 10, 16, 19а, 20а и 21а.

• За вре ме рас пу ста извр ше ни су теку ћи радо ви поправ ке и адап та ци је (поста вља ње лами на та у учи о ни ци бр. 22, хобло ва ње пар ке та у збор ни ци, крече ње сале за физич ко вас пи та ње и обно ва дрве них маски за ради ја то ре, поставља ње покрет них три би на у холу шко ле).

18 19


18 19

СТРУЧ НИ ОРГА НИ ШКО ЛЕ

НаставничковећеОства ре ни су сви пла ни ра ни садр жа ји из Годи шњег пла на шко ле. Одр жа но

је укуп но 17 сед ни ца.Пре ци зна еви ден ци ја о садр жа ји ма и одлу ка ма доне тим на Настав нич ком

већу нала зи се у Књи зи запи сни ка. Од мно го број них актив но сти Настав ничког већа издва ја мо сле де ће:

– Дава ње пред ло га за Годи шњи план рада шко ле. – Раз ма тра ње Годи шњег изве шта ја о раду шко ле, ана ли за постиг ну тих

резул та та и утвр ђи ва ње мера за пре ва зи ла же ње уоче них недо ста та ка.– Ана ли за успе ха на кра ју кла си фи ка ци о них пери о да.– Раз ма тра ње спро во ђе ња завр шних тесто ва за уче ни ке I, II и III раз ре да.

СтручнавећаСва струч на већа ради ла су у скла ду са Годи шњим пла ном шко ле и оба ви ла

су све пред ви ђе не актив но сти.

18 1918 19

ИЗВЕ ШТАЈ О РАДУ ПОМОЋ НИ КА ДИРЕК ТО РАЗА ШКОЛ СКУ 2012/2013. ГОДИ НУ

Реализацијаматурскогиспитаиванреднихиспита

Матур ски испи ти у јун ском испит ном року школ ске 2012/2013. годи не одржа ни су у пери о ду од 1. до 7. јуна 2013. годи не по сле де ћем рас по ре ду:

– 1. јуна одр жан је писме ни испит из срп ског јези ка одно сно књи жев но сти;– 2. јуна одр жан је писме ни испит из првог стра ног јези ка;– 5. јуна одр жан је усме ни испит из првог стра ног јези ка;– 6. и 7. јуна зака за не су одбра не матур ских радо ва.Матур ски испит пола га ла су 162 уче ни ка IV раз ре да и сви су поло жи ли

матур ски испит са пози тив ним успе хом. Испит из срп ског јези ка пола га ла су 122 уче ни ка, а испит из књи жев но сти

40 уче ни ка. Након пола га ња писме ног дела испи та из првог стра ног јези ка, 35 уче ни ка

је осло бо ђе но пола га ња усме ног дела матур ског испи та из првог стра ног језика. Нај ви ше уче ни ка осло бо ђе них пола га ња усме ног дела матур ског испи та је из IV5 (од укуп но 23 уче ни ка, 8 уче ни ка није мора ло да пола же усме ни део испи та из првог стра ног јези ка).

Одбра на матур ских радо ва поде ље на је у два дана. Уче ни ци су бра нили радо ве из сле де ћих пред ме та: енгле ског јези ка (16 при ја вље них радо ва), руског јези ка (два при ја вље на рада), немач ког јези ка (један рад), кла сич них нау ка (9 радо ва), уво да у општу лин гви сти ку (11 радо ва), рето ри ке и бесед ништва (чети ри рада), фило зо фи је (9 радо ва), соци о ло ги је (19 радо ва) исто ри је (31 рад), музич ке кул ту ре (14 радо ва), ликов не кул ту ре (19 радо ва), мате мати ке (три рада). Нај ви ше радо ва било је при ја вље но из исто ри је, соци о ло ги је

Помоћница директораИвана Катић

Помоћница директораЈована Илић


20 21

и ликов не кул ту ре, а нај ма ње из руског и немач ког јези ка. Ове годи не, није било при ја вље них матур ских радо ва из фран цу ског јези ка.

Про сеч на оце на са матур ског испи та по оде ље њи ма: – IV1 – 4,57– IV2 – 4,69– IV3 – 4,22– IV4 – 4,32– IV5 – 4,35– IV6 – 4,60– IV7 – 4,50

Поје ди нач но, нај ве ћи број уче ни ка поло жио је матур ски испит са одлич ним

успе хом (93 уче ни ка), а са врло добрим успе хом матур ски испит је поло жи ло 59 уче ни ка. Са добрим успе хом матур ски испит је поло жи ло 10 уче ни ка.

Пријемнииспит за упис у први раз ред Фило ло шке гим на зи је одр жан је по сле де ћем рас по ре ду:

25–28. маја – при ја вљи ва ње кан ди да та за пола га ње при јем ног испи та;8. јуна – пола га ње теста из срп ског јези ка;9. јуна – пола га ње теста из стра ног јези ка;11. јуна – обја вљи ва ње пре ли ми нар не бодов не листе; 13. јуна – дан за жал бе и увид у резул та те при јем ног испи та;25. јуна – обја вљи ва ње конач не ранглисте;25. јуна – упис кан ди да та који су успе шно поло жи ли при јем ни испит.Ове годи не, за пола га ње при јем ног испи та био је при ја вљен 231 кан ди дат.

Стра ни јези ци на који ма се пола гао при јем ни испит јесу: енгле ски (194 при јавље на кан ди да та), фран цу ски (10 кан ди да та), немач ки (22 кан ди да та) и руски језик (пет кан ди да та). Од укуп ног бро ја при ја вље них кан ди да та, 200 кан ди дата је поло жи ло при јем ни испит, 25 није поло жи ло при јем ни испит и 6 кан дида та је оду ста ло од пола га ња. За јед ну уче ни цу при јем ни испит је орга ни зо ван под посеб ним усло ви ма у матич ној Основ ној шко ли Вук Кара џић, општи на Вели ка Пла на. Доку мен та ци ја се нала зи у при ло гу.

У Табе ли 1. при ка зан је однос бро ја при ја вље них и кан ди да та који су положи ли при јем ни испит:

језик енглескијезик

францускијезик рускијезик немачкијезик

бројпријављених 194 10 5 22


20 21

одустали 5 1 / /

нисуположили 23 1 / 1

положили 166 8 5 21

Табе ла 2. при ка зу је нај ве ћи и нај ма њи број бодо ва који је тре ба ло осво ји ти да би се упи са ло у жеље но оде ље ње (* оде ље ња има ју по 24 уче ни ка, а гру пе по 12 уче ни ка):

оде-љење/група*

енгле-скијезик

фран-цускијезик

рускијезик

немач-ки

језик

кла-сичнијезици

итали-јанскијезик*

шпан-ски

језик*

кине-ски

језик*

јапан-ски

језик*

1. на листи 294,50 286,50 318,80 346,00 262,20 291,50 317,00 282,00 294,00

24/12. на листи

267,00 198,00 187,22 192,68 201,60 262,00 265,56 223,20 255,30

Бодо ви за фор ми ра ње конач не ранглисте сабра ни су по сле де ћем моде лу: 120 – мак си ма лан број пое на на тесту из срп ског јези ка (при јем ни испит);120 – мак си ма лан број пое на на тесту из стра ног јези ка (при јем ни испит);60 – мак си ма лан број пое на на осно ву општег успе ха из основ не шко ле;по 60 пое на за награ де са репу блич ког так ми че ња из срп ског јези ка или

стра них јези ка за осво је но 1, 2. или 3. местоНа овај начин, за школ ску 2013/2014. годи ну, у први раз ред упи са на су 163

уче ни ка који су рас по ре ђе ни у седам оде ље ња. При јем ни испит је спро ве ден регу лар но и под над зо ром пред став ни ка Школ ске упра ве за град Бео град.

ОрганизовањенаучногскупаПое зи ја Нови це Тади ћау кон тек сту срп ске књи жев но сти

У субо ту, 18. маја, у Фило ло шкој гим на зи ји орга ни зо ван је науч ни скуп Поези ја Нови це Тади ћа у кон тек сту срп ске књи жев но сти, на коме су уче сто ва ли мно ги уни вер зи тет ски про фе со ри као и про фе со ри наше шко ле. Може мо бити поно сни на орга ни за ци ју и вели ки одзив уче сни ка као и на то што је ово први науч ни скуп који се одр жа ва у јед ној сред њој шко ли. За цело куп но орга ни зова ње ску па и за кому ни ка ци ју са уче сни ци ма била је заду же на Јова на Илић, помоћ ни ца дирек то ра.


22 23

Учешћеукреирањуновогсајташколе

Кра јем првог и почет ком дру гог полу го ди шта, Јова на Илић је анга жо ва на на кре и ра њу новог школ ског сај та са циљем да буде пре глед ни ји, детаљ ни ји као и да се врло брзо ажу ри ра. За изра ду новог сај та заду жен је Webit Stu dio из Бео гра да.

Школскимаркетинг–посетаосновнимшколама

Неко ли ко годи на уна зад, Фило ло шка гим на зи ја спро во ди акци ју пред ставља ња наше шко ле уче ни ци ма осмих раз ре да бео град ских основ них шко ла. На тај начин упо зна је мо основ це са начи ном рада у нашој шко ли и са начи ном пола га ња при јем ног испи та. У школ ској 2012/2013. годи ни, акци јом је било обу хва ће но 15 бео град ских основ них шко ла: Радој ка Лакић, Раде Дра и нац, Филип Кља јић Фића, Вук Кара џић, Душко Радо вић, Милан Ракић, Иси до ра Секу лић, Дрин ка Павло вић, Јован Ристић, НХ Сини ша Нико ла је вић, Све ти Сава, Вла ди слав Риб ни кар, Змај Јова Јова но вић, Бран ко Ради че вић, Иван Гунду лић. Поред посе те основ ним шко ла ма, уче ство ва ли смо на неко ли ко сај мо ва обра зо ва ња које су орга ни зо ва ле једи ни це локал не само у пра ве, општи на Савски венац и општи на Вра чар.

Ива на Катић и Јова на Илић,помоћ ни це дирек то ра Фило ло шке гим на зи је

ИЗВЕ ШТАЈ О РАДУ ПСИ ХО ЛО ШКЕ СЛУ ЖБЕ

У току школ ске 2012/2013. један школ ски пси хо лог био је анга жо ван на посло ви ма струч ног сарад ни ка са 100 одсто рад ног вре ме на (Оли ве ра Ћалдо вић) а дру ги је био укљу чен на посло ви ма струч ног сарад ни ка са 30 одсто рад ног вре ме на (мр Биља на Нико лић).

У окви ру датих обла сти рада, пси хо ло зи су оба вља ли сле де ће посло ве.

1. Пла ни ра ње и про гра ми ра ње обра зов новас пит ног рада• Уче ство ва ли су у при пре ми инди ви ду ал ног обра зов ног пла на за уче ни

ке и у Тиму за додат ну подр шку пред ла га ли мере подр шке веза не за инди ви дуа ли за ци ју наста ве.

• Изра ди ли први ИОП за рад са даро ви тим уче ни ци ма (мр Биља на Николић).

• Уче ство ва ли у изра ди дело ва Годи шњег пла на рада шко ле и коор ди нира ли изра дом годи шњих пла но ва рада свих струч них орга на шко ле.

• Орга ни зо ва ње, коор ди на ци ја, ана ли за и пре зен то ва ње резул та та са завр шног тести ра ња (Биља на Нико лић).


22 23

• Рад на Пред ло гу пра вил ни ка бодо ва ња интер ног струч ног уса вр ша ва ња.• Уче ство ва ли у изра ди Пла на струч ног уса вр ша ва ња запо сле них за

2012/2013. (Оли ве ра Ћал до вић).

2. Пра ће ње и вред но ва ње обра зов новас пит ног рада• Уче ство ва ли су у пра ће њу и вред но ва њу обра зов новас пит ног рада уз

пред ла га ње мера за побољ ша ње (ана ли за успе ха уче ни ка свих раз ре да).• Пра ти ли су при ме ну мера инди ви ду а ли за ци је посе ћу ју ћи часо ве и

инди ви ду ал но раде ћи са настав ни ци ма.• Ана ли за резул та та у окви ру само вред но ва ња рада шко ле (Оли ве ра

Ћал до вић).• Пре глед месеч них пла но ва рада настав ни ка и изве штај о реа ли за ци ји

(Биља на Нико лић).

3. Рад са настав ни ци ма• Пру жа ли су подр шку настав ни ци ма у пла ни ра њу и реа ли за ци ји непо

сред ног обра зов новас пит ног рада са уче ни ци ма, наро чи то у обла сти при лаго ђа ва ња рада обра зов новас пит ним потре ба ма уче ни ка (избор и при ме на разних тех ни ка уче ња, упра вља ње про це сом уче ња, избо ром поступ ка вредно ва ња уче нич ких постиг ну ћа; ства ра ње под сти цај не атмос фе ре на часу; разви ја ње кон струк тив не кому ни ка ци је и демо крат ских одно са у оде ље њу).

• Пру жа ли су подр шку у јача њу настав нич ких ком пе тен ци ја у обла стима: кому ни ка ци ја и сарад ња, кон струк тив но реша ва ње суко ба и про бле ма, под у ча ва ње и уче ње, подр шка раз во ју лич но сти уче ни ка.

• У току зим ског рас пу ста Биља на Нико лић одр жа ла је, за сва струч на већа, дво днев но пре да ва ње из обла сти инди ви ду а ли за ци ји наста ве на осно ву пси хо ло шке про це не инди ви ду ал них карак те ри сти ка уче ни ка (спо соб но сти, моти ва ци је, осо би на лич но сти) и оства ре но сти обра зов них постиг ну ћа.

• Пру жа ли су подр шку настав ни ци ма за рад са уче ни ци ма који ма је потреб на додат на обра зов на подр шка (кроз сарад њу са настав ни ком и родите љем тим ска изра да педа го шког про фи ла уче ни ка) као и у изра ди педа го шког про фи ла за даро ви тог уче ни ка (Биља на Нико лић).

• Сарад ња са оде љењ ским ста ре ши на ма. • Посе ти ли вели ки број часо ва настав ни ка (редов них, лек тор ских,

углед них, пола га ња за лицен цу, мен тор ских). Саве то дав ни рад са настав ни цима дава њем поврат не инфор ма ци је о посе ће ном часу и мера за уна пре ђе ње.

• Пома га ли свим заин те ре со ва ним настав ни ци ма у изра ди лич ног плана струч ног уса вр ша ва ња.

• Упо зна ва ње свих струч них већа са новим пра вил ни ком струч ног усавр ша ва ња (Биља на Нико лић).

• Орга ни зо ва ње семи на ра струч ног уса вр ша ва ња настав ни ка (Уме ће


24 25

одра ста ња, Изра да ИОПа за даро ви тог уче ни ка, Раз ви ја ње код уче ни ка мотива ци је за успе шни је уче ње).

• Вође ње еви ден ци је и ана ли за бро ја сати екс тер ног струч ног уса вр шава ња.

4. Рад са уче ни ци ма• Испи ти ва ли опште и посеб не спо соб но сти, осо би не лич но сти, ког

ни тив ног сти ла, моти ва ци је за школ ско уче ње, про фе си о нал них опре де ље ња, вред но сних ори јен та ци ја и ста во ва, груп не дина ми ке оде ље ња и ста ту са поједин ца у гру пи, при ме ном стан дар ди зо ва них пси хо ло шких мер них инстру мена та и дру гих инстру ме на та про це не ради доби ја ња пода та ка за реа ли за цију непо сред ног рада са уче ни ци ма и дру гих посло ва у раду са настав ни ци ма, роди те љи ма, инсти ту ци ја ма. Више од две тре ћи не мату ра на та про шло је кроз про фе си о нал ну ори јен та ци ју за избор факул те та.

• Оба ви ли саве то дав ноинструк тив ни рад са вели ким бро јем уче ни ка који: има ју тешко ће у уче њу; има ју раз вој не, емо ци о нал не и соци јал не тешкоће, про бле ме са при ла го ђа ва њем, про бле ме са пона ша њем. Поја чан вас пит ни рад са они ма који су нео прав да но изо ста ли са више од пет часо ва.

• Дава ње пси хо ло шке подр шке ради лак ше адап та ци је уче ни ци ма који су се упи са ли у први раз ред а сме ште ни су у уче нич ким домо ви ма (Оли ве ра Ћал до вић).

• Сарад ња са Уче нич ким пар ла мен том.• Одр жа ва не су ради о ни це из обла сти вршњач ке меди ја ци је са темом

кон фли ка та (Биља на Нико лић).• Дава ли пре по ру ке мату ран ти ма за сту ди ра ње на стра ним уни вер зи

те ти ма.• Тести ра ње уче ни ка за истра жи вач ку ста ни цу Пет ни ца.

5. Рад са роди те љи ма• Оба вљен је вели ки број саве то дав них раз го во ра са роди те љи ма уче

ни ка који има ју раз не тешко ће у раз во ју, уче њу и пона ша њу, и са роди те љи ма чијој деци је одре ђен поја ча ни вас пит ни рад (Оли ве ра Ћал до вић).

• Анке ти ра ни су роди те ља уче ни ка првог раз ре да ради при ку пља ња пода та ка који су од зна ча ја за упо зна ва ње уче ни ка и пра ће ње њихо вог раз во ја (Оли ве ра Ћал до вић).

• Сарад ња са Саве том роди те ља.

6. Рад са дирек то ром шко ле и помоћ ни ца ма дирек то ра• у слу ча је ви ма при го во ра и жал би уче ни ка и њихо вих роди те ља на

оце ну (Оли ве ра Ћал до вић), као и у Коми си ји за про ве ру савла да но сти програ ма за уво ђе ње у посао настав ни ка (Биља на Нико лић).


24 25

7. Рад у струч ним орга ни ма и тимо ви ма• Уче ство ва ли у раду Настав нич ког већа, Тима за пре вен ци ју наси ља,

зло ста вља ња и зане ма ри ва ња уче ни ка, Тима за инклу зи ју и Ти ма за пру жање додат не подр шке, струч них већа за раз вој но пла ни ра ње и раз вој школ ског про гра ма и Педа го шког коле ги ју ма.

• Рад у дисци плин ским коми си ја ма, у коми си ја ма за ван ред не уче ни ке и у матур ским коми си ја ма.

• При су ство ва ње ван ред ним оде љењ ским већи ма сази ва ним ради пружа ња подр шке одре ђе ним уче ни ци ма (Оли ве ра Ћал до вић).

8. Сарад ња са над ле жним уста но ва ма, орга ни за ци ја ма, удру же њи ма и једини цом локал не само у пра ве

• Уче ство ва ли у раду Град ске сек ци је пси хо ло га запо сле них у сред њим шко ла ма (Оли ве ра Ћал до вић).

• Сарад ња са Школ ским дис пан зе ром, Цен тром за соци јал ни рад општине Сав ски венац, Позо ри штем Душком Радо вић, Инсти ту том за пси хо ло ги ју, Заво дом за вред но ва ње и уна пре ђе ње обра зов новас пит ног рада; КБЦ Драги ша Мишо вић, Инсти ту том за мен тал но здра вље, Општи ном Сав ски венац, Мини стар ством про све те, Истра жи вач ком ста ни цом у Пет ни ци и Реги о налним цен тром за тален те.

• Сарад ња са про свет ним савет ни ци ма у вези са жал ба ма уче ни ка и роди те ља.

• Сарад ња са Фило зоф ским факул те том – мен тор ски рад са сту ден ти ма на основ ним сту ди ја ма и на мастер прак си.

9. Вође ње доку мен та ци је, при пре ма за рад и струч но уса вр ша ва ње• Пси хо ло зи су води ли свој днев ник рада, опе ра тив не пла но ве рада, пси

хо ло шке доси јее уче ни ка са који ма раде.• Ана ли зе успе ха уче ни ка на кла си фи ка ци о ним пери о ди ма, завр шним

тести ра њи ма, као и упо ред на ана ли за резул та та репу блич ких так ми че ња наше шко ле и дру гих шко ла.

• Изра да ранглисте за уче ни ка гене ра ци је по исто и ме ном пра вил ни ку. • Поха ђа ле сле де ће семи на ре и струч не ску по ве:– Струч ни скуп о при ме ни новог Пра вил ни ка струч ног уса вр ша ва ња

(Биља на Нико лић);– Изра да ИОПа за даро ви тог уче ни ка (Биља на Нико лић);– Наси ље путем интер не та (Оли ве ра Ћал до вић).

Биља на Нико лић и Оли ве ра Ћал до вић,пси хо ло зи шко ле


26 27

ИНТЕР НО СТРУЧ НО УСА ВР ША ВА ЊЕ

У школ ској 2012/2013. годи ни, про фе со ри Фило ло шке гим на зи је изу зет но су успе шно одр жа ли низ углед них часо ва који ма су при су ство ва ле коле ге. Овај вид уса вр ша ва ња наи шао је на добар одјек међу про фе со ри ма и сигур ни смо да ће и у наред ној школ ској годи ни ови часо ви бити посе ће ни. Еви ден ци ју о интер ном струч ном уса вр ша ва њу води ла је помоћ ни ца дирек то ра и про фесор ка фран цу ског јези ка и књи жев но сти Јова на Илић.

КАЛЕН ДАР ИНТЕР НОГ СТРУЧ НОГ УСА ВР ША ВА ЊА У ФИЛО ЛО ШКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ ЗА ШКОЛ СКУ 2012/2013. ГОДИ НУ

Реализатор Предмет МесецДатумивреме

одржавањаТема

Би ља наНико лић Пси хо ло ги ја ОК ТО БАР 15. окто бар

2012.Како наста је опа жај

Не вен каСте фа но вић Срп ски јези к ОК ТО БАР 24. окто бар

2012.

Сти ле мат ски аспект облика мно жи не мушког рода у мистич ној поези ји срп ских роман ти ча ра

Та тја на Жигић Књи жев ност НО ВЕМ БАР 15. новем бар

2012.

Избор песа ма из Раки ће вог ства ра лаштва

Људ ми ла Пен дељ Срп ски језик НО ВЕМ БАР 19. новем бар

2012.

Фра зе о ло шке једи ни це као погод на спреми шта за разно ли кекул тур не садр жа је


26 27

Дра га на ЋећезИљу кић

Срп ски језик НОВЕМ БАР 27. новем бар 2012.

Рани јади Дани ла Киша кроз драм ску игру

Ноел Пут ни к Ла тин ски језик ДЕ ЦЕМ БАР 11. децем бар

2012.

Тезеј – митски осни вач Ати не

Сне жа на Машић Ге о гра фи ја ДЕ ЦЕМ БАР 6. децем бар

2012.

Руси ја – корела ци ја у наста ви гео гра фи је и руског јези ка

Јеле на Раки ћ Ен гле ски језик ДЕ ЦЕМ БАР 14. децем бар

2012.Verb pat terns – revi sion

Татја наСте вић Ма те ма ти ка ФЕ БРУ АР 5. фебру ар

2013.

Мно же ње и деље њеалге бар ских раз ло ма ка

Миле наБог да но вић Фи зи ка ЈА НУ АР 31. јану ар

2013.Допле ров ефекат у аку сти ци

Алек сан дра Кузмић Књи жев ност ФЕ БРУ АР 28. фебру ар

2013.Вас ко Попа „Кале нић“

МилошПрај зо вић

Фран цу ски језик ФЕ БРУ АР

27. фебру ар 2013. Обра да

лек ци је (Rêves et uto pi es)


28 29

Дра ги ша Бушић

Ли ков накул ту ра ФЕ БРУ АР 21. фебру ар

2013.

Срп скасред њо ве ков на умет ност

Вир ђи ни ја Паску

Не мач ки језик ФЕБРУ АР 19. фебру ар

2013.Немач ке покра ји не

Са ша Шошкић

Фи зич какул ту ра ФЕ БРУ АР

26. фебру ар 2013.

Минирукомет (уса вр шава ње шута и игра чети ри на чети ри)

Дра га наГове да ри ца

Енгле ски језик МАРТ 1. март 2013. Voca bu lary

Buil ding – Cri me

Ката ри на Шће па но вић Осто ји ћ

Ен гле ски језик МАРТ 28. март 2013. Т. С. Ели от,

увод ни час

Мир ја наСта кићСав ко вић

Књи жев ност МАРТ 29. март 2013.

Жан ров ска пои гра ва ња у кре а тив ној ства ра лач кој про дук ци ји уче ни ка

Татја наШуко вић Ки не ски јези к А ПРИЛ 17. април

2013.

Род бин ски нази ви укине скомјези ку икон фу чи јан ски морал


28 29

Не ма њаВлај ко вић

Не мач ки јези к А ПРИЛ 18. април

2013.

Moder ne Geschic hte – Deutschland nach 1945 (Stati o nen ler nen)

Мир са даХре љаПет ко вић

Енгле ски јези к А ПРИЛ 19. април

2013.

Youth Sub cultu re – The Meaning of Style

Алек сан дра Жежељ Коци ћ

Ен гле ски језик МАЈ 8. мај 2013.

Sam ples of AngloAme rican Moder nist Poe try

Иво на Васић Ја пан ски језик МАЈ 28. мај 2013.

Мне мо ниј ско пам ће ње иде огра ма (вежбање иде о гра ма)

Ната ли јаЈер мо лен ко Ру ски језик МАЈ 29. мај 2013.

Крат ке приче Анто на Павло ви ча Чехо ва

Катарина Вучић Књи жев но ст ЈУН 12. јун 2013.

Дух епо хе (систе ма тиза ци ја сред њове ков не књижев но сти)

30 31


30 31

Маја Гру ји ћ Ен гле ски јези к ЈУН 4. јун 2013. Коло ка ци је

са боја ма

Сла во љуб Мар ко вић Срп ски јези к ЈУН 13. јун 2013.

Ква ли та тивни гени тив и ква ли та тивни инструмен тал – (не)могућ но сти паде жнесино ни ми је

Ната ли јаЈер мо лен ко Ру ски језик МАЈ 29. мај 2013.

Крат ке приче Анто на Павло ви ча Чехо ва

,

30 3130 31

4. ВАН НА СТАВ НЕ АКТИВ НО СТИ ЕКС КУР ЗИ ЈЕ, СТУ ДИЈ СКА ПУТО ВА ЊА

ИЗВЕ ШТАЈ СА ЕКС КУР ЗИ ЈЕ УЧЕ НИ КА ПРВОГ РАЗ РЕ ДА

Екс кур зи ја је орга ни зо ва на за укуп но 94 уче ни ка (81 девој чи ца и 13 деча ка). Пра вац екс кур зи је је био Бео град –Ко ва чи ца –И двор –Бе чеј –Су бо ти ца –Па лић – Срем ски Кар лов ци – Бео град.

Датум изво ђе ња екс кур зи је: 2–3. јун 2013.Вођа пута је била Алек сан дра Жежељ Коцић, а заду же не раз ред не ста ре ши

не и пред мет ни про фе со ри били су:• Алек сан дра Жежељ Коцић I1• Ива на Лукић I2, I3• Дра га на Ћећез Иљу кић I4• Ноел Пут ник I5• Ива на Симић I6• Мир ја на Ста кић Сав ко вић I7 (две девој чи це из I7 отка за ле су пут на дан

пола ска због боле сти).У прат њи су била и два води ча аген ци је Liberty Tra vel d.o.o., као и лекар.

ПрвиданНа пут смо пошли 2. јуна 2013. годи не. Два ауто бу са пред у зе ћа Ласта дошла

су у 7 сати испред ОШ Иси до ра Секу лић. Уче ни ци су сти гли до 7,30 и, пошто су при пад ни ци сао бра ћај не поли ци је пре гле да ли ауто бу се и доку мен та ци ју, крену ли смо на вре ме, у 8 сати. Након крат ке вожње пре ко Пан че ва, сти гли смо у село Кова чи ца у 9,10, где смо посе ти ли Гале ри ју наив не умет но сти. Кусто ски ња ове гале ри је обја сни ла је зна че ње пој ма „наив на умет ност“ и наве ла нај зна чајни је сли ка ре овог прав ца, као и инте ре сант не дета ље из њихо вих живо та. Учени ци су раз гле да ли сли ке и про ше та ли по дво ри шту гале ри је. Након оби ла ска, наста ви ли смо путо ва ње и кре ну ли за Идвор у 9,50.

4. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

32 33

У Идвор смо сти гли у 10 сати и посе ти ли музеј ски ком плекс посве ћен Миха и лу Пупи ну који чине Пупи но ва род на кућа, шко ла у коју је ишао и црква. Прво смо оти шли до род не куће Миха и ла Пупи на где нас је доче ка ла кусто ски ња овог музе ја која је гово ри ла о начи ну живо та људи тог вре ме на и кон крет но о живо ту Миха и ла Пупи на. Затим смо посе ти ли Народ ни дом посве ћен овом позна том физи ча ру, у коме смо погле да ли кра так филм о његовом живо ту, а потом у Музе ју и изло жбу сли ка и доку ме на та веза них за живот нашег позна тог науч ни ка.

Након ове посе те, у 11,30, кре ну ли смо пут Субо ти це. Иако то није било пред ви ђе но пла ном, оде љењ ске ста ре ши не су при хва ти ле пред лог тури сти ч ког води ча да напра ви мо пау зу у Бече ју. После раз гле да ња и шет ње по главном тргу, у 14,15 упу ти ли смо се ка Субо ти ци у коју смо сти гли у 15,15.

По дола ску смо се сме сти ли у Хотел Patria и таман саче ка ли да пре ста не јака киша како бисмо кре ну ли у пано рам ско раз гле да ње гра да и посе ти ли Град ску кућу. Одмор је одре ђен до 19,30, када смо вече ра ли у ресто ра ну хоте ла.

После вече ре су оде ље ња I5 и I7 уз сво је оде љењ ске ста ре ши не иско ри сти ла вре ме за шет њу по гра ду и вра ти ли се око 22 сата у хотел. Оста ли уче ни ци су за то вре ме били у хоте лу, од којих се око њих 40 спре ма ло за диско те ку која се нала зи три мину та од хоте ла. Са уче ни ци ма који нису желе ли да иду у дискоте ку оста ла је Ива на Симић и један водич како би бри ну ли о њима. Оста ли су се оку пи ли испред хоте ла у 21,45 и уз прат њу чла на обез бе ђе ња оти шли до диско те ке која је била резер ви са на само за уче ни ке Фило ло шке гим на зије. Ради њихо ве без бед но сти, са њима су били пра ти о ци Алек сан дра Жежељ Коцић, Ива на Лукић, Дра га на Ћећез Иљу кић и један водич. Иако су могли да оста ну до један, уче ни ци су се на свој зах тев вра ти ли у хотел око 23,30. Одељењ ске ста ре ши не су још јед ном про ве ри ле уче ни ке по соба ма и потвр ди ле план за сутра дан.

ДругиданНаред ног дана, након доруч ка у 8,30, кре ну ли смо на сле де ће одре ди ште –

Палић ко језе ро. Након вожње од пет на е стак мину та, сти гли смо у Палић у 10 сати и прво оти шли у оби ла зак Зоо ло шког врта. За зооврт и шет њу уз језе ро има ли смо доста сло бод ног вре ме на па смо се после шет ње оку пи ли у 12,30 и кре ну ли поно во за Хотел Patria у Субо ти ци на ручак у 13 сати.

После руч ка смо кре ну ли за Срем ске Кар лов це. У чети ри сата после под не сти гли смо на сво је послед ње одре ди ште пре ма пла ну eкскурзије и прво смо пано рам ски раз гле да ли град, а потом смо оби шли Кар ло вач ку гим на зи ју. Тамо нам је уче ни ца дру гог раз ре да ове шко ле испри ча ла украт ко нешто о исто рија ту шко ле у Све ча ној сали, затим смо оби шли и библи о те ку ове ста ре гим нази је. Потом смо оби шли Сабор ну цркву и цен трал ни трг. Уче ни ци ма је дато мало сло бод ног вре ме на за инди ви ду ал ну шет њу по гра ду. Ауто бу си су у 18,20 кре ну ли за Бео град где смо сти гли у 19,30 испред ОШ Иси до ра Секу лић ода кле смо и кре ну ли на екс кур зи ју.


32 33

Напомене

УтисакоагенцијиСтруч на и тех нич ка при пре ма екс кур зи је извр ше на је ква ли тет но тако да

нисмо има ли ника квих про бле ма у току изво ђе ња екс кур зи је, што је омо гу ћило да план пот пу но изве де мо. Сви пред став ни ци аген ци је били су кому ни катив ни, пред у сре тљи ви и спрем ни да помог ну.

ПонашањеученикаДок су води чи пред ста вља ли нај зна чај ни је инсти ту ци је и објек те на које

смо наи ла зи ли, нажа лост, наши уче ни ци нису увек има ли стр пље ња и да све саслу ша ју, па су неко ли ко пута опо ме ну ти. Пона ша ње уче ни ка у ауто бу су било је дисци пли но ва но. Уче ни ци нису напра ви ли ни нај ма њу ште ту у хоте лу. Успо ста вљен је добар кон такт изме ђу уче ни ка, као и изме ђу уче ни ка и про фесо ра. Дисци пли на уче ни ка је све вре ме била на задо во ља ва ју ћем нивоу.

ПредлогвођепутаПосле раз го во ра с оста лим раз ред ним ста ре ши на ма, вођа пута пре по ру чу је

да се незнат но изме ни план екс кур зи је уко ли ко би сле де ћи први раз ред обишао иста места која смо ми сада. Уме сто да се одмах из Бео гра да кре не за Ковачи цу и Идвор, пред ла же мо да се по пола ску из Бео гра да иде прво за Срем ске Кар лов це како би уче ни ци, још увек све жи и буд ни, могли да се посве те овом гра ду и њего вој Гим на зи ји која је нама толи ко важна. Тиме би се Кова чи ца и Идвор оби шли дру гог дана, непо сред но пре поврат ка у Бео град. Дру гог дана су уче ни ци ипак умор ни ји и не пре ви ше орни за нова сазна ња. Сма тра мо да им је потреб но мање кон цен тра ци је за ова два места него за Срем ске Кар ловце. Раз го ва ра ли смо о томе са води чи ма и они су нас уве ри ли да такав план не


34 35

би било тешко изве сти у будућ но сти, с обзи ром на то да шко ла има пра во да пред ло жи дета љан план пута.

ОсталоЧини се да је важно да напо ме не мо да су се раз ред не ста ре ши не изван ред но

сла га ле током чита ве екс кур зи је што је знат но ума њи ло терет бри ге о уче ница ма, па смо и сви ми успе ли да се лепо про ве де мо.

Све у све му, сма тра мо да је екс кур зи ја успе ла. Алек сан дра Жежељ Коцић

вођа пута, 7. јун 2013.

ИЗВЕ ШТАЈ СА ЕКС КУР ЗИ ЈЕ ЗА ТРЕ ЋИ РАЗ РЕДБео град –Бу дим пе шта –Праг –Бе о град29. 10 – 3. 11. 2012.

Екс кур зи ја је реа ли зо ва на у пери о ду 29. 10 – 3. 11. 2012. годи не. Екс кур зи ју је орга ни зо ва ла и реа ли зо ва ла аген ци ја Пели кан. На путо ва ње је кре ну ло 105 уче ни ка, шест про фе со ра пра ти ла ца, пред став ник аген ци је, два струч на води ча и лекар. На осно ву одлу ке Саве та роди те ља, на екс кур зи ју је кре нуо и дирек тор шко ле. Вођа пута је била Људ ми ла Пен дељ. На пут се кре ну ло у поне де љак, 29. окто бра, у 6 часо ва, испред Основ не шко ле Иси до ра Секу лић.

У Будим пе шту смо сти гли у пред ви ђе но вре ме, и након пано рам ског обила ска гра да, сме ште ни смо у Хотел Атлас. Наред ног дана, након оби ла ска Сентан дре је, упу ти ли смо се у Праг, и у вечер њим сати ма сти гли у Хотел Алби он. Хоте ли, и у Будим пе шти и у Пра гу, одго ва ра ли су наве де ној кате го ри за ци ји


34 35

(чети ри зве зди це). Пре сме шта ња у хоте ле, уче ни ци ма је узет депо зит у изно су од 20 евра, који је након изла ска из хоте ла сви ма, у цели ни, вра ћен.

Струч ни води чи су корект но оба вља ли свој посао. Сво јим зна њем, непосред но шћу и жељом да заин те ре су је уче ни ке посеб но се исти цао водич који је путо вао у дуплом ауто бу су. Ошти је ути сак да је водич из дру гог ауто бу са са дале ко мање зна ња, ела на и енту зи ја зма оба вљао свој посао. Пре ма пред виђе ном пла ну, аген ци ја је обез бе ди ла и локал ног води ча при ли ком крста ре ња Дуна вом. Сарад ња са аген ци јом је била задо во ља ва ју ћа, а сит ни ји неспо ра зу ми успе шно су реша ва ни захва љу ју ћи вели ком стр пље њу про фе со ра. Про фе со ри пра ти о ци су одго вор но и саве сно оба вља ли свој део посла.

На ини ци ја ти ву уче ни ка, пред став ник аген ци је је омо гу ћио да уче ни ци у петак, након посе те Кар ло вим Вари ма, још јед ном оби ђу Праг, што су подр жа ли и про фе со ри пра ти о ци. Тако ђе, током борав ка у Пра гу, уче ни ци су, мимо програ ма, има ли при ли ку да у прат њи про фе сор ке Ане Нова ко вић оби ђу Мухин и Каф кин музеј.

Током чита ве екс кур зи је уче ни ци су се пона ша ли одго вор но и саве сно; једина непри јат на ситу а ци ја наста ла је када се у Пра гу јед на уче ни ца није поја ви ла у дого во ре но вре ме за повра так у хотел.

Испу ње ни су педа го шки и вас пит ни циље ви – изме ђу оста лог, и сами учени ци актив но су уче ство ва ли у њихо вој реа ли за ци ји: у Сен тан дре ји, испред куће Јако ва Игња то ви ћа, Уна Кова че вић реци то ва ла је песму Мило са ва Тешића „Сен тан дреј ско коло“; испред куће у којој је бора вио Вук, Соња Бла го је вић одр жа ла је кра ће изла га ње о њего вом борав ку у Сен тан дре ји. У Пра гу, испред Каф ки ног музе ја, уче ни ци Алек сан дар Ква стек и Мари на Жива но вић гово рили су о Пра шкој лин гви стич кој шко ли, а Сте фан Сапун џић је под се тио уче ни ке на Каф ки но ства ра ла штво; Андре ја Сто ја но вић је у Мухи ном музе ју гово рио о њего вој умет но сти.

Про грам екс кур зи је је у пот пу но сти реа ли зо ван, по пред ви ђе ном редо сле ду и дина ми ци. Уче ни ци су се вра ти ли у Бео град у субо ту, 3. новем бра 2012, у 23,20.

Вођа путаЉуд ми ла Пен дељ


36 37

ИЗДА ВАЧ КА ДЕЛАТ НОСТ ШКО ЛЕ

Мла ди фило лог

Часо пис за књи жев ност уче ни ка Фило ло шке гим на зи је Мла ди фило лог изашао је у мар ту. Осим раз го во ра са песни ком Мило са вом Теши ћем, у новом бро ју доно си мо и интер вју са позна тим бугар ским лин гви стом, осни ва чем Међу на род не лин гви стич ке олим пи ја де, Ива ном Дер жан ским, и дру ге занимљи ве при ло ге. Овај број посве ћу је мо и зна чај ном јуби ле ју срп ске књи жев ности и кул ту ре – сто два де сет годи на од рође ња Мило ша Црњан ског.


36 37

КЊИ ЖЕВ НЕ ТРИ БИ НЕ, СУСРЕ ТИ И СКУ ПО ВИ

Гост Фило ло шке гим на зи је у поне де љак, 5. новем бра, био је песник и ака демик Мило сав Тешић. Сусрет је води ла Ката ри на Пан то вић, уче ни ца IV1. Тешиће ве сти хо ве чита ли су: Нина Симић, Татја на Токо вић, Искра Мила но вић и сам песник.

У при јат ној атмос фе ри школ ске библи о те ке, мла ди песни ци и покло ни ци пое зи је дуго су са ува же ним песни ком раз го ва ра ли о сми слу и уло зи пое зи је, о пози ву и при зи ву песни ка.

Цело вит раз го вор са песни ком може те да про чи та те у послед њем бро ју школ ског часо пи са Мла ди фило лог.

Сле ва наде сно: песник Мило сав Тешић,дирек тор шко ле Душко Бабић и Ката ри на Пан то вић

НаучнискупПое зи ја Нови це Тади ћа у кон тек сту срп ске књи жев но сти

У субо ту, 18. маја 2013. годи не, у Фило ло шкој гим на зи ји одр жан је науч ни скуп Пое зи ја Нови це Тади ћа у кон тек сту срп ске књи жев но сти. После поздрав не речи дирек то ра шко ле др Душка Баби ћа и пред сед ни ка Орга ни за ци о ног одбора науч ног ску па проф. др Ради во ја Мики ћа, уче ни це наше шко ле про чи та ле су нај леп ше сти хо ве нашег вели ког песни ка и тиме отво ри ле скуп који се одвијао у две пле нар не сед ни це. Про фе со ри Фило ло шке гим на зи је, од којих су неки


38 39

били и уче сни ци (Душко Бабић, Вио ле та Јела чић Србуљ, Алек сан дра Кузмић) и гости има ли су при ли ку да чују струч ња ке из обла сти срп ске књи жев ности и јези ка који су гово ри ли о нај ра зли чи ти јим аспек ти ма пое зи је Нови це Тади ћа. По речи ма дирек то ра шко ле Душка Баби ћа, њего ва пое зи ја пред ставља бла го за мла де гене ра ци је и сва ка ко заслу жу је да уђе у школ ске читан ке.

Проф. др Ради во је Микић, Зори ца Тадић, др Душко Бабић

ПРО ГРАМ НАУЧ НОГ СКУ ПА Првапленарнаседница(председаваРадивојеМикић)

Проф. др Михај ло Пан тић, Сли ка све та у пое зи ји Нови це Тади ћа Проф. др Тихо мир Бра јо вић, Пое зи ја Нови це Тади ћа и темат ско насле ђе

модер ни змаДр Дра ган Хамо вић, Наста си је вић, Попа, Тадић – лини ја пое тич ке срод но стиПроф. др Иван Негри шо рац, Песнич ки аске ти зам Нови це Тади ћа Доц. др Душко Бабић, Демон ско и хри сто ло шко у пое зи ји Нови це Тади ћаСели мир Раду ло вић, Весе ли пакао савре ме но стиДр Лиди ја Делић, Сумрак и сумра чи ћи: сли ке зла у пое зи ји Нови це Тади ћаДра ган Лаки ће вић, Топо гра фи ја Бео гра да у пое зи ји Нови це Тади ћаБојан Јова но вић, Моли тва у пое зи ји Нови це Тади ћа


38 39

• Другапленарнаседница(председаваМихајлоПантић)

Проф. др Ради во је Микић, Увод у пое ти ку Нови це Тади ћаДоц. др Алек сан дар Мила но вић, Лек сич ке сти ле ме у Тади ће вој пое зи јиДоц. др Саша Радој чић, Појав ни обли ци и функ ци је зла у Тади ће вој нега тив

ној пое ми Др Алек сан дра Кузмић, Опсед ну та ведри на у пое зи ји Нови це Тади ћа или о

кези лу и кези ли ћи маЈасми на Тонић, Песнич ка књи га „Ту сам, у тами“Мр Вио ле та Јела чић Србуљ, Пое ти ка и рето ри ка обја ве у иска зи ма Нови це

Тади ћаВесна Цре пу ља ре вић, Песнич ка књи га „Ђаво лов друг“ Нови це Тади ћаСоња Мило ва но вић, Хифен ска мета фо ра и њене функ ци је у пое зи ји Нови це

Тади ћа

СУСРЕТ ФРАН ЦУ СКЕ КЊИ ЖЕВ НИ ЦЕ ПОЛ КОН СТАНСА УЧЕ НИ ЦИ МА ФИЛО ЛО ШКЕ ГИМ НА ЗИ ЈЕ

У окви ру петих Моли је ро вих дана, које сва ке годи не орга ни зу је Фран цу ски институт у Срби ји, фран цу ска књи жев ни ца Пол Кон стан, добит ни ца Гон ку ро ве награ де за роман Пове ре ње за пове ре ње, чла ни ца жирија за доде лу Гон ку ро ве награ де, посе ти ла је Фило ло шку гим на зи ју, у прат њи ата шеа за фран цу ски језик госпо ди на Фабри са Петоа и раз го ва ра ла са нашим уче ни ци ма који гово ре фран цу ски језик о књи жев но сти, ства ра лач кој инспи ра ци ји и фран ко фо ној књи жев но сти.

ЂАЧ КИ ТЕА ТАР

ЧИТА ЈУ ЋИ ВЕЛИ КУ ФРАН ЦУ СКУ КЊИ ГУ

У поне де љак, 18. мар та, у Позо ри шту на Тера зи ја ма, одр жа на је већ тради ци о нал на при ред ба пово дом месе ца фран ко фо ни је под нази вом Чита ју ћи вели ку фран цу ску књи гу. Овој мани фе ста ци ји су при су ство ва ли сви позна ва оци фран цу ског јези ка и они који га гово ре, без обзи ра на узраст, па је тако међу


40 41

так ми ча ри ма било и деце из фран цу ског обда ни шта, али и одра слих уче сника који су се пред ста ви ли нај ра зли чи ти јим умет нич ким изра зи ма, од бале та, пева ња, до зани мљи вих ске че ва, реци та ци ја, музич ких нуме ра. ... Тако смо мој први раз ред и ја одлу чи ли да ове годи не први пут уче ству је мо. Вре ме насту па је огра ни че но на седам мину та, па иако је то вео ма мало вре ме на, потру ди ли смо се да што више пону ди мо публи ци, и да наш наступ, иако кра так, буде разно вр стан, заба ван и упе ча тљив. Нада мо се да смо у томе и успе ли!

Прва је на сце ну иза шла гру па мојих ђака која је уз моју помоћ осми сли ла духо вит скеч о љуба ви тинеј џе ра. Глав на глу ми ца (Ања Гре бе на ро вић) сваки час се заљу бљу је у дру гог мом ка, док њене дру га ри це на раз ли чи те начине поку ша ва ју да је, изно се ћи број не раци о нал не аргу мен те, спу сте на земљу и одвра те од толи ке коли чи не непре ста ног заљу бљи ва ња (Јова на Фра не та, Софи ја Сто ја но вић, Мина Лукић). На кра ју ске ча поја вљу је се нови деч ко кога Ања никад дота да није виде ла (Сте фан Спа сић), почи ње да јој се удва ра, и она без раз ми шља ња одла зи са њим на саста нак не оба зи ру ћи се на све што су јој саве то ва ле њене дру га ри це.

Дру ги наступ је при пао Тари Пешић која је пред публи ком хра бро реци то ва ла сво ју песму Моја прва љубав. Тре ћи наступ је песма Жака Пре ве ра Уве ло лишће. Ову песму пред публи ком је реци то вала Наста сја Вукић. Сви уче ни ци иду у оде ље ње I2. За крај, ја про сто морам да истак нем сво је оду ше вље ње чињени цом да су ђаци пре да но вежба ли и дали све од себе да наступ буде што бољи, и у томе су и успе ли. Напо ме ну ла бих и да је више про фе со ра фран цу ског из раз ли чи тих шко ла, који су при су ство ва ли при ред би, похва ли ло њихов изговор фран цу ског јези ка, што је вели ка похва ла, јер они су тек прва годи на, а вели ки насту пи и иза зо ви тек их чека ју.

Ива на Сужње вић,про фе сор ка фран цу ског јези ка

Напо ме на: Две уче ни це II2, Андри ја на Алем пи је вић и Ири на Тар бук, тако ђе су насту пи ле ове годи не на при ред би, као и про шле, али овог пута као мла де чла ни це Дру штва фран цу скосрп ског при ја тељ ства. Текст који сле ди напи сала је Ири на Тар бук, изно се ћи соп стве не ути ске о ово го ди шњем насту пу на фести ва лу.

КАДА НАС ФРАН ЦУ СКИ СПА ЈА...

Ништа леп ше него када се неко досе ти да нас, који воли мо и гово ри мо фран цу ски језик и цени мо њихо ву бога ту кул ту ру, спо ји и укљу чи у про грам Фран ко фо ног фести ва ла који се већ три годи не успе шно одр жа ва у Позори шту на Тера зи ја ма. Фило ло шка гим на зи ја сва ке годи не уче ству је у овом


40 41

про гра му врло успе шно и увек доби је заи ста лепе и при јат не ком пли мен те. Ове годи не је прва годи на тре ба ло да наста ви тра ди ци ју сјај них насту па наше шко ле. Чув ши да ће ове годи не има ти част да пред ста вља ју сво ју шко лу, ђаци I2 нису ни тре нут ка чека ли. Одмах су спон та но дола зи ле број не и зани мљи ве иде је које су уз помоћ њихо ве про фе сор ке Ива не Сужње вић и реа ли зо ва не. Чак су сми сли ли и два аутор ска тек ста, што тако ђе тре ба ува жи ти. Уче ни ци Јова на Фра не та, Мина Лукић, Софи ја Сто ја но вић, Ања Гре бе на ро вић и Сте фан Спа сић осми сли ли су кра так али врло сим па ти чан скеч који се бавио вечи том тинеј џер ском муком – заљу бљи ва њем, док је Тара Пешић уло жи ла сав свој труд да сама напи ше сво ју прву песму на фран цу ском. Не тре ба изо ста ви ти ни Наста сју Вукић која тако ђе није има ла лак зада так: да ли мисли те да је лако реци то ва ти Жака Пре ве ра? Стал не про бе, дола же ње рани је у шко лу, нер во за и жеља за успе хом – да ли ће се испла ти ти? Седим у публи ци као про шло годи шња уче сни ца и чекам да видим наступ сво је шко ле. Нестр пљи ва сам и, искре но, једва чекам да их видим. Затим је почео скеч. Био је врло дина ми чан и добро уком по но ван. Чак су се и ста ри ји људи сме шка ли на опште по зна те љубав не муке сред њо шко ла ца. Након ске ча сле ди ла је Тари на песма. Поред огром не тре ме, успе ла је да је изне се на сце ну на нај бо љи могу ћи начин. Настасја је сјај но изре ци то ва ла Жака Пре ве ра за сво је годи не, при јат но ме је изне нади ла и било ми је дра го због ње јер знам коли ко се тру ди ла.

Одли чан наступ Фило ло шке гим на зи је био је пра ћен број ним ком пли менти ма и похва ла ма. Тра ди ци ја див них насту па наше гим на зи је се наста вља...

Ири на Тар бук II2


42 43


42 43

ЕурипидоваМеде ја:ФилолошкагимназијанаСицилији

После три годи не пау зе, Фило ло шка гим на зи ја се вра ти ла на Сици ли ју! Сво је већ тра ди ци о нал но уче шће на Фести ва лу кла сич не дра ме за мла де обнови ла је пред ста вом Меде ја у изво ђе њу гру пе уче ни ка из раз ли чи тих оде ље ња и раз ре да наше шко ле.

Реч је о јед ном од нај ве ћих и нај зна чај ни јих фести ва ла те врсте, под пуним називом Festival Inter na zi o na le del Tea tro Clas si co dei Gio va ni Tea tro Greco di Palaz zo lo Acre i de, који се још од сре ди не деве де се тих годи на про шлог века одр жа ва сва ког про ле ћа у иди лич ном сици ли јан ском гра ди ћу по име ну Палацо ло Акре и де. Лока ци ја није слу чај но ода бра на. Уда љен око 40 кило ме та ра од Сира ку зе, на пади на ма Иблеј ских пла ни на, Пала цо ло је древ на хелен ска колони ја (у анти ци позна та као Аkrai) са одлич но очу ва ним антич ким позо ри штем, у коме се игра ју пред ста ве уче сни ка. Једи ни зах тев поста вљен пред уче нич ке и сту дент ске глу мач ке тру пе које желе да насту пе на каме ним пло ча ма овог позо ри шта јесте да њихо ва пред ста ва буде адап та ци ја неког кла сич ног драмског тек ста, грч ког или рим ског.

Осни вач и орга ни за тор фести ва ла јесте ита ли јан ски Наци о нал ни инсти тут антич ке дра ме (Isti tu to Nazi o na le del Dram ma Anti co, INDA), а фести вал се ове годи не одржаваo по девет на е сти пут, од 13. до 31. маја. На осно ву селек ци је, коми си ја је за ово го ди шњи наступ ода бра ла укуп но 65 шко ла и факул те та из целе Евро пе, све зајед но око 2500 уче сни ка, а наш реги он је овог пута пред стави ла само Фило ло шка гим на зи ја. На Сици ли ји смо бора ви ли од 18. до 21. маја, а пред ста ву смо изве ли у неде љу 19. маја.


44 45

Пре ма про по зи ци ја ма фести ва ла, ауто ри ма је оста вље на сло бо да да анти ч ку дра му обра де на ори ги на лан и кре а ти ван начин, али тако да основ ни елемен ти лите рар ног пред ло шка буду сачу ва ни. Наши уче ни ци, уз помоћ и подршку заду же них про фе со ра, сами су ауто ри сце на ри ја, коре о гра фи је, музике, кости ма и сце но гра фи је. Спо ме ни мо да нам је вели ку помоћ у при пре ми пред ста ве пру жи ла Прва еко ном ска шко ла у Бео гра ду, чији нам је дирек тор Мили бор Сако вић вели ко ду шно отво рио вра та све ча не сале, где смо редов но про ба ли током вели ког дела школ ске годи не. На само ме фести ва лу пред ста ве су изво ђе не на матер њим јези ци ма зема ља уче сни ца (мада их, ко жели, може изво ди ти и на кла сич ном грч ком и латин ском), што је за нас била зна чај на прили ка за про мо ци ју срп ског јези ка и кул ту ре у јед ном дина мич ном више је зичном окру же њу.

Нашу драм ску тру пу – као глум ци, али и на дру гим заду же њи ма – чини ли су сле де ћи уче ни ци: Јеле на Бркић (идеј ни тво рац про јек та и коре ди тељ ка), Мари ја Спа сић (коре ди тељ ка, аутор ка посте ра и сарад ни ца кости мо гра фа), Јана Милоса вље вић (глав на кости мо граф ки ња), Борис Боро је вић (сце но граф), Бог дан Никић (један од ком по зи то ра), Душан Јако вље вић, Софи ја Тодо ро вић, Алек са Новев ски, Аљо ша Мијић и сту дент Фило зоф ског факул те та Мар ко Витас. Профе со ри Мар га ре та Љуби са вље вић и Ноел Пут ник потру ди ли су се око орга низа ци је и коор ди на ци је целог про јек та. Проф. Љуби са вље вић се тако ђе побрину ла за видеозапис пред ста ве, а проф. Пут ник за музи ку и дизајн зву ка.

Важна нови на по којој се ово го ди шња пред ста ва раз ли ку је од прет ход них јесте уче шће неко ли ко сарад ни ка са Оде ље ња за кла сич не нау ке Фило зоф ског факул те та у Бео гра ду, што је про је кат поди гло на виши ниво школ скофакултет ске сарад ње. Дво је сту де на та кла сич них нау ка и два про фе со ра оја ча ли су нашу школ ску тру пу, што у глу мач ком сми слу, што као струч ни кон сул тан ти


44 45

и орга ни за то ри борав ка на Сици ли ји. Дра го це ну помоћ пру жи ла нам је Јеле на Тодо ро вић, сарад ни ца на Кате дри за латин ски језик, чији су нам енту зи ја зам, зна ње ита ли јан ског јези ка и позна ва ње локал них при ли ка изу зет но олак ша ли орга ни зо ва ње пута и борав ка. Др Сан дра Шће па но вић, доцент ки ња на Кате дри за грч ки језик, помо гла нам је сво јим струч ним саве ти ма. Већ поме ну ти Мар ко Витас, сту дент тре ће годи не кла сич них нау ка, играо је јед ну од уло га, а њего ва коле ги ни ца Јова на Раден ко вић била је заду же на за фотодоку мен та ци ју предста ве. Жеља нам је да се та вео ма успе ла сарад ња наста ви и у будућ но сти.

Нај зад, и о самој пред ста ви. Наша Меде ја је модер на адап та ци ја Еури пи до ве тра ге ди је, сме ште на у сада шње вре ме и пре ве де на у дру штве ни кон текст који би тре ба ло да је публи ци довољ но пре по зна тљив. Уло га антич ког хора трансфор ми са на је и све де на на „сен ке“ које сво јим гла со ви ма и покре ти ма дочара ва ју Меде ји на пси хич ка ста ња. Срж одно са изме ђу Меде је (у извед би Јелене Бркић) и Јасо на (у тума че њу Бори са Боро је ви ћа) оста ла је непро ме ње на и јед на ко нео д го нет ну та као што је то била и у Еури пи до ва вре ме на. Пред става је наи шла на топао при јем код публи ке, тим пре што су дру ге пред ста ве које смо има ли при ли ке да види мо оста ле у окви ри ма кла сич не обра де и без жеље за упу шта њем у ризик сло бод ни је интер пре та ци је. Кад се сабе ру сви сте че ни ути сци, и уче нич ки и настав нич ки, искре но се нада мо да ће се тради ци ја уче шћа Фило ло шке гим на зи је на сици ли јан ском фести ва лу теа тра наста ви ти и у наред ним годи на ма. Вред ност коју има ју таква иску ства живог доди ра с антич ким духом, понај ви ше за уче ни ке, гото во је непро це њи ва.

Мар га ре та Љуби са вље вић, про фе сор ка енгле ског јези каНоел Пут ник, про фе сор кла сич них нау ка


46 47

ПРИ РЕД БЕ, ПОСЕ ТЕ, СЕК ЦИ ЈЕ

Хор. Про бе школ ског хора одр жа ва ле су се поне дељ ком и пет ком у вре ме 7. часа.

Учешћенаприредбама. Дана 25. окто бра 2012. у 19 часо ва, одр жа на је у Руском дому при ред ба Језик је бого ва дар. Школ ски хор је, под вођ ством проф. музич ке кул ту ре Деја на Јова но ви ћа, насту пио са две песме: „Ово је Срби ја“ (обра да песме гру пе Леген де) и „Кад ја пођох на Бем ба шу“ (народ на песма). Уче ни ца Ката ри на Пет ко вић из III7, уз кла вир ску прат њу проф. музич ке култу ре Наде Андо но ски Полек сић, отпе ва ла је ари ју ста рог мај сто ра Ђузе пеа Ђор да на „Caro mio ben“. Про фе сор ка је сви ра ла на школ ском инстру мен ту – кла ви но ви.

Дана 15. децем бра 2012. у 10 часо ва, одр жа на је у амфи те а тру Фило зофског факул те та скуп шти на Дру штва за него ва ње тра ди ци је Дру ге бео град ске гим на зи је. Школ ски хор је, под вођ ством проф. музич ке кул ту ре Деја на Јовано ви ћа, насту пио са песмом: „Gau de a mus igi tur” (ака дем ска све ча на песма).

Дана 25. јану а ра 2013. у 12 часо ва, одр жа на је у шко ли про сла ва школ ске сла ве Све ти Сава. Школ ски хор је, под вођ ством проф. музич ке кул ту ре Дејана Јова но ви ћа, насту пио са „Све то сав ском хим ном“ (на почет ку) и здра ви цом „Мно га ја љета“ (на кра ју).

Дана 21. маја 2013. у 19 часо ва, у Руском дому, хор наше шко ле уче ство вао је на про мо ци ји награ ђе ног песни ка Гора на Лазо ви ћа. Школ ски хор је, под вођ ством


46 47

проф. музич ке кул ту ре Деја на Јова но ви ћа, насту пио са песмом: „Ово је Србија“ (обра да песме гру пе Леген де).

У децем бру, на књи жев ној вече ри у Кући Ђуре Јак ши ћа, про фе сор ка Нада Андо но ски Полек сић изве ла је на кла ви ру Бахов „Пре лу ди јум и фугу“ (смол), Шопе нов „Нок тур но“ (сisмол) и са уче ни ком Петром Ваг не ром песму Алек се Шан ти ћа „Још ми душа све о теби сања“.

У мар ту, при ли ком посе те немач ког амба са до ра Фило ло шкој гим на зи ји, на при год ној све ча но сти, про фе сор ка Нада Андо но ски Полек сић изве ла је на кла ви ру Бахов „Пре лу ди јум и фугу“ (смол).

Посетемузичкимизвођењима. Током школ ске годи не, уче ни ци наше школе има ли су при ли ке да у окви ру пред ме та музич ка кул ту ра посе те, у ван настав ном вре ме ну, раз ли чи та музич ка изво ђе ња (музич ке пред ста ве и кон церте), по при сту пач ним цена ма и цена ма које има ју ђач ки попуст:

ДАТУМ ПРЕДСТАВА/КОНЦЕРТ ТИП УСТАНОВА

29. сеп. 2012. Рене сан с кон церт Ко ла рац[Муз. омладина]

31. окт. 2012. Гла во луда мју зикл По зо ри ште на Тера зи ја ма

1. нов. 2012. Лабу до во језе ро ба лет На род нопозо ри ште

17. нов. 2012. Глас, не жице кон церт Ко ла рац[Муз. омладина]

30. нов. 2012. Грк Зор ба мју зикл По зо ри ште на Тера зи ја ма

22. дец. 2012. Земља гру ва кон церт Ко ла рац[Муз. омладина]

16. феб. 2013. Дору чак код Тифа ни ја ме ло дра ма Ма дле ни ја нум

24. апр. 2013. Про ду цен ти мју зикл По зо ри ште на Тера зи ја ма

27. апр. 2013. Чика го мју зикл По зо ри ште на Тера зи ја ма


48 49

ЕВРОП СКИ ДАН ЈЕЗИ КА

Пово дом обе ле жа ва ња Европ ског дана јези ка у Народ ној библи о те ци Србије, 26. сеп тем бра, уче ни ци наше шко ле чита ли су про зу и пое зи ју на енгле ском, фран цу ском, руском, немач ком, ита ли јан ском, шпан ском и кине ском јези ку и пре во де на срп ски језик. Коор ди на тор ка је била проф. Јова на Илић.


48 49

РУСКИ ДАН

У неде љу, 21. окто бра 2012, бив ши и сада шњи уче ни ци Фило ло шке гимна зи је при ре ди ли су Руски дан пово дом обе ле жа ва ња Дана осло бо ђе ња Београ да. На про гра му су биле попу лар не руске песме „Под мо сков ске вече ри“ и „Каћу ша“, као и одлом ци из дела Алек сан дра Сер ге је ви ча Пушки на Евге ни је Оње гин. Гости на при ред би били су: вете ран Дру гог свет ског рата, пред став ници Руског дома, број ни ђаци и роди те љи. Након при ред бе, усле дио је кок тел на коме су се слу жи ли руски спе ци ја ли те ти: бли ни (пала чин ке), квас, ватру шки (сла не кифли це са сиром), пељ ме ни (кува на тесте ни на), итд.

Ива на Катић,помоћ ни ца дирек то ра

Татјанино писмо Оњегину:Мила Ђуричић, матуранткиња

Филолошке гимназијеу шк. 2011/2012. години

Оњегиново писмо Татјани:Радомир Милојевић, матурант

Филолошке гимназијеу шк. 2011/2012. години


50 51

Уче сни ци при ред бе зајед но на сце ни

Проф. Ната ли ја Јер мо лен ко и проф. Весна Мари чићса вете ра ном из Дру гог свет ског рата


50 51

ЈЕЗИК ЈЕ БОГО ВА ДАР

У четвр так, 25. окто бра 2012, у све ча ној сали Руског дома, одр жа ва њем приред бе Језик је бого ва дар обе ле жен је Дан Фило ло шке гим на зи је.

Језик је бого ва дар пред ста вља смо тру кре а тив но сти и ства ра ла штва уче ника и про фе со ра Фило ло шке гим на зи је. Уче ни ци на при ред би реци ту ју, пева ју, сви ра ју, пле шу, изво де крат ке драм ске при ка зе, а све са циљем да ширем аудито ри ју му пред ста ве сво је уме ће на свим јези ци ма који се уче у Фило ло шкој гим на зи ји. За при пре му про гра ма уче ни ци има ју подр шку пред мет них про фесо ра, а пре све га проф. Мило ша Прај зо ви ћа, који је и ове годи не био заду жен за орга ни зо ва ње мани фе ста ци је.

При ред бу је отво рио дирек тор шко ле др Душко Бабић, цити ра ју ћи сти хо ве песни ка Бран ка Миљ ко ви ћа: „Реч ватра! Ја сам јој рекао хва ла што живим. Реч смрт, хва ла јој што ме још не пре чи да волим самог себе и да се дивим сво јој људ ској моћи да изго ва рам речи.“

Након тога, уче ни ци су изве ли сво је тач ке на срп ском, руском, енгле ском, фран цу ском, немач ком, ита ли јан ском, шпан ском, кине ском, јапан ском, латинском и ста ро грч ком јези ку.

Уче ни це II6 Асја Ћато вић, Мари ја Недић, Оли ве ра Јови чић и Тео до ра Суботић и уче ни ца II7 Маја Јелић изве ле су са сво јом про фе сор ком енгле ског јези ка мр Јеле ном Ракић попу лар не ирске песме „Molly Malo ne“ и „What shall we do with a drun ken sai lor“. Затим су насту пи ле уче ни це руског јези ка Вален ти на Буји ла и Вален ти на Јотић са песмом на руском јези ку „Ој ста га, ста га“, а након њих насту пио је и Нико ла Јев тић, бив ши ђак Фило ло шке гим на зи је, са песмом „Под мо сковные вече ра“.

Уче ни ци фран цу ског оде ље ња тре ћег раз ре да пред ста ви ли су се одлом ком из Моли је ро ве коме ди је Сме шне пре ци о зе, за чије су изво ђе ње доби ли посеб ну награ ду за дик ци ју на Међу на род ном фести ва лу фран ко фо ног позо ри шта за сред њо школ це који је одр жан у мају 2012. годи не у Печу ју.

Уче ни ца Ката ри на Пан то вић про чи та ла је део из свог есе ја Одсу ство и визи ја јаве у пое зи ји Вла ди сла ва Пет ко ви ћа Диса за који је осво ји ла II награду на Дисо вом про ле ћу. Након тога, уче ни ци тре ћег раз ре да Биља на Тодо ровић, Тама ра Сто ја но вић, Јова на Три фу но вић, Соња Заго рац, Андри ја на Зукић, Мили ја на Ста ни шић, Давид Ста ни шић, Душан Јако вље вић и Андре ја Сто ја новић изве ли су драм ску тач ку по моти ви ма песмe „Моћ гово ра“ Бра не Петро вића, а у адап та ци ји уче ни це тре ћег раз ре да Биља не Тодо ро вић.


52 53

Моћ гово ра

Од уче ни ка кине ског је зи ка чули смо древ ну јуна ч ку песму „Мулан“ и митоло шку при чу „Туга над Кине ским зидом“, док су нам уче ни ци јапан ског јези ка пока за ли како изгле да древ на јапан ска цере мо ни ја ис пи ја ња чаја.

Уче ни ци шпан ског језика су на вео ма заба ван на чин при ка за ли Шпа ни ју не кад и сад. У њихо вом скечу, Дон Кихот се сусре ће са Сал ва до ром Дали јем, Рафае лом Нада лом и Дије гом и Сан ти јем из Сера но вих, а све то је зачи ње но фла мен ко пле сом и песмом из Алмо дова ро вог фил ма Висо ке пот пе ти це.


52 53

Шпа ни ја и фла мен ко

Уче ни ци немач ког јези ка изве ли су песму „Nimm mich mit“ и скеч у коме су пока за ли које све нево ље могу да наста ну ако се речи погре шно про ту ма че.

Нела Чуле, уче ни ца IV6, заслу жи ла је гром ки апла уз за сво је изво ђе ње моноло га из Жен ских раз го во ра Душка Радо ви ћа. На кра ју, бив ше и сада шње уче нице Фило ло шке гим на зи је, оку пље не у гру пи Извор коју пред во ди проф. Милош Прај зо вић, отпе ва ле су две песме на енгле ском јези ку „Ima gi ne one day it’s you“ и „The lion sle eps tonight“.


54 55

Нела Чуле и „Жен ски раз го во ри“

Гру па „Извор“


54 55

Проф. Милош Прај зо вић и гру па „Извор“

Хор Фило ло шке гим на зи је, под вођ ством про фе со ра Деја на Јова но ви ћа, насту пио је на при ред би са две песме: „Ово је Срби ја“ и „Кад ја пођох на Бемба шу“. Тако ђе, на почет ку и на кра ју при ред бе, уче ни це Мили ца Јере мић и Анка Сто ја но вић пока за ле су сво је кла вир ско уме ће изво ђе њем инстру ментал них ком по зи ци ја.

Хор Фило ло шке гим на зи је и проф. Дејан Јова но вић


56 57

Све ча на сала Руског дома била је испу ње на до послед њег места, а публи ка је искре ним и дугим апла у зом награ ди ла све изво ђа че за њихов труд и креа тив ност. Посеб ну част су нам сво јим при су ством ука за ли дра ги и ува же ни гости: вла ди ка хво стан ски Ата на си је Раки та, Зоран Пеја ши но вић, дирек тор Бања луч ке гим на зи је, Срђан Огња но вић, дирек тор Мате ма тич ке гим на зи је, и Ради ша Кова че вић, дирек тор Ваљев ске гим на зи је. Уз вели ку захвал ност управи Руског дома што су нам усту пи ли свој про стор за одр жа ва ње при ред бе, с нестр пље њем оче ку је мо сле де ћу годи ну када ће нас уче ни ци Фило ло шке гимна зи је поно во обра до ва ти сво јим језич ким и умет нич ним тален ти ма.

Ива на Катић, помоћ ни ца дирек то ра

и про фе сор ка шпан ског јези ка

Про грам је шар мант но и надах ну то води ла Соња Заго рац, уче ни ца III5


56 57

СВЕ ТИ САВА, ШКОЛ СКА СЛА ВА

Ове годи не при ред ба пово дом школ ске сла ве Све тог Саве одр жа на је у петак 25. јану а ра 2013. Све ча ност је поче ла осве шта ва њем и пре ла ма њем слав ског кола ча, а слу жбу је вршио јереј Оли вер Субо тић. Након „Све то сав ске хим не“, усле дио је говор нашег дирек то ра Душка Баби ћа, а потом и обра ћа ње домаћи це сла ве проф. Дра га не Ћећез Иљу кић. Дирек тор је запо сле ни ма који су у току про шле годи не оти шли у пен зи ју: Жељ ки Пет ко вић, проф. књи жев но сти, Миле ни Дере тић, проф. фило со фи је, Соњи Лон чар, проф. енгле ског јези ка, и Миле ну Рaдоњићу, дома ру, уру чио покло не у име шко ле.

Након тога, насту пио је хор уче ни ка Фило ло шке гим на зи је пред во ђен профе со ром Деја ном Јова но ви ћем. Ата на си ја Ста ни шић одсви ра ла је на вио лини Пага ни ни јев „20. каприс“, а Све то сав ску бесе ду гово ри ла је уче ни ца Јана Мило са вље вић. Потом су Андре ја Сто ја но вић и Биља на Тодо ро вић реци то вали „De pro fun dis“ Оска ра Вајл да и „Похва лу све ту“ Бран ка Миљ ко ви ћа. Драмска сек ци ја проф. Дра га не Ћећез Иљу кић обра ти ла се гости ма Пору ком, а група уче ни ца отпе ва ла је косов ску песму „Црвен цве те“. На кра ју све ча но сти, наши уче ни ци: Дани ло Орбо вић, Мар ко Сми ља нић, Мили ца Голу бо вић, Ђур ђа Михић и Тео до ра Про ле изве ли су песму Ери ка Клеп то на „Sun shi ne of your love“, а после одја ве хор је отпе вао „Мно га ја љета“. На нашој све ча но сти наступи ла је и Љиља на Попо вић из музич ког саста ва Сту по ви са песмом „Усни ла је дубок санак“. По завр шет ку при ред бе упри ли чен је кок тел коме су при су ствова ли уче ни ци и запо сле ни, као и гости наше шко ле. При ред бу је при пре ми ла и орга ни зо ва ла Ана Нова ко вић, проф. вер ске наста ве, а про грам су води ли Јеле на Бркић и Раст ко Петро вић.

Јова на Илић, помоћ ни ца дирек то ра

Биља на Тодо ро вић, уче ни ца III6, на про сла ви школ ске сла ве


58 59

Атанасија Станишић, уче ни ца III4


58 59


60 61


60 61

ПОСЕ ТА ПРО ФЕ СО РА И УЧЕ НИ КА БАЊА ЛУЧ КЕ ГИМ НА ЗИ ЈЕ

Пово дом Дана Фило ло шке гим на зи је, од 25. до 27. окто бра наши гости су били дирек тор, про фе со ри и уче ни ци Бања луч ке гим на зи је. Ово је тра ди ци онал но дру же ње са коле га ма и ђаци ма из Бања лу ке. У четвр так уве че, Бања луча ни су при су ство ва ли све ча ној ака де ми ји у Руском дому, а у петак су уче ни ци Бања луч ке гим на зи је зау зе ли сце ну „Код тре шње“ и изве ли сво ју пред ста ву Језич ке игре у Вене ци ји. Режи ју и адап та ци ју је, зајед но са сво јим ђаци ма, уради ла проф. срп ског јези ка и књи жев но сти Дуња Илић. Циљ пред ста ве је да под се ти на кла сич не вред но сти коме ди је и да насме је публи ку јед но став ним хумо ром, а све је при ка за но у модер ном духу вре ме на, на начин који је разумљив уче ни ци ма. Глум ци радо импро ви зу ју, изла зе из сво јих лико ва, мења ју уло ге на сце ни, директ но се обра ћа ју неко ме из публи ке, и све то без има ло тре ме. Пред ста ву су изве ли: Јана Окиљ, Дра го Батар, Стра хи ња Дра го је вић, Миња Мар ко вић, Невен Бабић и Огњен Бабић.

Јана, Миња и Дра го (Арле ки но)


62 63

Фило ло зи и Бања лу ча ни – сли ка за пам ће ње

ПРЕ ВО ДИ ЛАЧ КА КОЛО НИ ЈА У СРЕМ СКИМ КАР ЛОВ ЦИ МА

За уче ни ке Фило ло шке гим на зи је уче шће у Пре во дилач кој коло ни ји у Срем ским Кар лов ци ма у орга ни за ци ји Кар ло вач ке гим на зи је поста ло је јед на од мно го број них тради ци о нал них актив но сти кроз које испо ља ва ју свој фило лошки дар и амби ци ју. Ове школске годи не Коло ни ја је тра ја ла од 22. до 24. мар та, а при ли ку

да у њој уче ству ју доби ли су уче ни ци III1 – Дани јел Ристић, Урош Јова но вић, Хеле на Петро вић, Ири на Бун чић и Тања Ада мо вић, у прат њи про фе сор ки Мар га ре те Љуби са вље вић и Ива не Лукић. Осим уче ни ка Кар ло вач ке и Филоло шке гим на зи је, део ове мани фе ста ци је били су и њихо ви вршња ци и профе со ри Ваљев ске, Бања луч ке и Теми швар ске гим на зи је. Уче ни ци су се кроз сти му ла тив не и вео ма инфор ма тив не ради о ни це бави ли неким гра ма тич ким аспек ти ма књи жев ног пре во ђе ња, тех ни ка ма филм ског и осно ва ма струч ног


62 63

пре во ђе ња, а сте кли су и прво иску ство у симул та ном пре во ђе њу. И ово га пута се пока за ло да је за наше уче ни ке, који већ на часо ви ма пре во ђе ња сти чу извесно иску ство, Пре во ди лач ка коло ни ја још јед на сјај на при ли ка да то иску ство обо га те у мало дру га чи јем кон тек сту, на дру га чи ји начин, уз дру га чи је преда ва че и са вршња ци ма из дру гих шко ла. У том сми слу посеб но им је била зани мљи ва и иза зов на ради о ни ца симул та ног пре во ђе ња, где су пока за ли изузет ну вешти ну и сна ла жљи вост. Осим поме ну тих зна ња и вешти на уче ни ци су доби ли и сер ти фи ка те о уче шћу, као и лепа сећа ња, а неки од њих, по све му суде ћи, и жељу да се у будућ но сти баве пре во ђе њем.

Ива на Лукић,про фе сор ка енгле ског јези ка

ЈАПАН СКИ УЧЕ НИ ЦИ ИЗ ШВАЈ ЦАР СКЕУ ПОСЕ ТИ ФИЛО ЛО ШКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ

Фило ло шка гим на зи ја је 28. мар та уго сти ла јапан ске сред њо школ це из Швај цар ске који су били у сед мо днев ној посе ти Срби ји на јед ном од сво јих мно го број них сту диј ских путо ва ња.

Наи ме, два на е сто ро уче ни ка из пре сти жне Ака де ми је Кумон Леј син у Швајцар ској, у прат њи про фе со ра, у четвр так, 28. мар та, посе ти ло је Фило ло шку гим на зи ју. Уче ни ци јапан ског јези ка из IV7 поже ле ли су им добро до шли цу и одр жа ли крат ку пре зен та ци ју о Бео гра ду и њего вим зна ме ни то сти ма, као и о тра ди ци о нал ној срп ској хра ни коју су им након тога и послу жи ли. Уче ни ци јапан ског јези ка из III7 напра ви ли су за ову при ли ку кра так филм о шко ли који су потом при ка за ли вршња ци ма из Јапа на.


64 65

Јапан ски уче ни ци који сред њу шко лу завр ша ва ју у Швај цар ској, али на свом јези ку, тако ђе су пред ста ви ли сво ју шко лу и раз не ван на став не актив ности које им она пру жа. Посе бан акце нат био је на сту диј ским и волон тер ским путо ва њи ма у Дубаи, Непал и Зам би ју. Пре зен та ци ју су завр ши ли и крат ким пред ста вља њем сво је земље и позва ли све уче ни ке јапан ског јези ка да јед ног дана оба ве зно посе те Јапан.

Госте из Швај цар ске потом је при мио и дирек тор Душко Бабић, после чега су наши и јапан ски уче ни ци у дво ри шту шко ле зајед но заса ди ли дрво јапан ске тре шње као сим бол вели ког при ја тељ ства Срби је и Јапа на. Када је посао завршен, усле ди ло је дру же ње и боље упо зна ва ње, при чему су се меша ли јапан ски, енгле ски, па чак и немач ки језик, и дели ли срп ски и швај цар ски слат ки ши. Јапан ски уче ни ци били су изне на ђе ни добрим изго во ром и зна њем јапан ског јези ка сво јих дру го ва из Срби је, као и позна ва њем и него ва њем јапан ске култу ре и тра ди ци је.


64 65


66 67

Дру же ње са Јапан ци ма настави ло се у субо ту, 30. мар та, када су уче ни ци Фило ло шке гим на зи је пре у зе ли уло гу води ча и орга низо ва ли малу туру упо зна ва ња Београ да. Цело днев но дру же ње започе ло је одла ском у Музеј Нико ле Тесле, где су јапан ски уче ни ци без даха посма тра ли демон стра цију Тесли них екс пе ри ме на та. Тура се наста ви ла шет њом по Кале нић пија ци и Кара ђор ђе вом пар ку, оби ла ском Хра ма Све тог Саве и Сабор не цркве, као и Кале мег да на, при чему су наши ђаци пред стави ли сва ко од места на јапан ском јези ку. Исцр пљу ју ћа шет ња заврши ла се руч ком у кафа ни Знак пита ња, где су Јапан ци са оду шевље њем про ба ли ћева пе и кај мак.

Сло бод но вре ме про ве ли смо у шет њи, кафи ћи ма, у раз го во ру и даљем упозна ва њу. Ипак, неу мор ни и зна ти жељ ни Јапан ци желе ли су још мало да упозна ју град, па су пред ве че оби шли и згра ду Скуп шти не, Цркву Све тог Мар ка и Ташмај дан ски парк.

На кра ју дана, пуни ути са ка са обе стра не, ђаци су захва ли ли јед ни дру ги ма на лепо про ве де ном дану и рас та ли се уз обе ћа ње да ће оста ти у кон так ту и поно во се виде ти у Срби ји, Швај цар ској или Јапа ну.

Овај сусрет био је неза бо рав но иску ство, како за Јапан це, тако и за уче ни ке наше шко ле који су први пут има ли тако бли ски кон такт са извор ним гово рни ци ма јези ка који уче у шко ли. Пре у зев ши уло гу пред став ни ка сво је шко ле и свог гра да, па и целе земље, са поно сом су пред ста ви ли срп ску кул ту ру и тради ци ју и при томе заи ста „про го во ри ли“ на јапан ском јези ку, хиља да ма киломе та ра дале ко од Јапа на.

Мар га ре та Само ран,про фе сор ка јапан ског јези ка


66 67

Од срп ских слат ки ша Јапан ци ма се нај ви ше допа ла „пла зма“

ПОСЕ ТЕ ИЗЛО ЖБА МА

У холу шко ле, про фе сор ка Јеле на Пан тић Илић поста ви ла је изло жбу под нази вом Екс пре сив ни ауто по р тре ти на којој су изло же ни нај у спе шни ји радови уче ни ка четвр тог раз ре да.

Дру гу годи ну заре дом, за Све тог Саву, у холу шко ле про фе сор ка Јеле на Пантић Илић орга ни зо ва ла је изло жбу Репли ке дела вели ких мај сто ра. Изра дом репли ка – Рубљо ва, Клим та, Моди ља ни ја, Магри та, Ван Ајка и Пика са – бави ле су се мату рант ки ње: Алек сан дра Весић из IV3, Ана Јова но вић, Миле на Касом и Луна Јок си мо вић из IV7, Јова на Исев ска, Ката ри на Пан то вић и Јова на Гајић из IV1, Сања Вићен ти је вић из IV4 и Андри ја на Кузма но вић из IV6.

У окви ру науч ног ску па посве ће ног пое зи ји Нови це Тади ћа, у холу школе орга ни зо ва на је изло жба уче нич ких радо ва инспи ри са них њего вом пое зијом. Сво је радо ве изло жи ли су: Борис Боро је вић из II2, Сара Бје ла ко вић из II3, Ката ри на Пан то вић из IV1, Мања Топа ло вић и Људ ми ла Пет ко вић из IV2, док су уче ни це Сања Вићен ти је вић из IV4 и Неве на Павло вић из I3 насли ка ле три пор тре та песни ка Нови це Тади ћа.

СарадњасаЦентралниминститутомзаконзервацију (ЦИК)уБеограду.Цен трал ни инсти тут за кон зер ва ци ју у Бео гра ду нова је инсти ту ци ја за зашти


68 69

ту насле ђа у Срби ји. Осно ва ла га је Вла да Репу бли ке Срби је, а бави се, између оста лог, и упо зна ва њем деце и мла дих са основ ним прин ци пи ма зашти те башти не, са њеним вред но сти ма, раз ло зи ма очу ва ња, као и са уло гом институ ци ја зашти те и са про фе си јом кон зер ва торреста у ра тор. Ове годи не, у два навра та, више наших уче ни ка првог, тре ћег и четвр тог раз ре да, у ора га ни заци ји про фе сор ке Јеле на Пан тић Илић и Ане Коцјан (ЦИК), уче ство ва ло је у ради о ни ца ма за изра ду репли ка вин чан ске кера ми ке. Ради о ни це су тра ја ле више дана, а на кра ју је у про сто ри ја ма ЦИКа орга ни зо ва на изло жба насталих радо ва

Јеле на Пан тић Илић,про фе сор ка ликов не кул ту ре

ПОСЕ ТЕ ПОЗО РИ ШТИ МА

Уче ни ци Фило ло шке гим назије редов но су посе ћи ва ли позо ри шне пред ста ве: Народ но позо ри ште – Фига ро ва женид ба и раз вод, Зли дуси, Важно је зва ти се Ернест, Заго нет не вари ја ци је; Југо сло вен ско драм ско позо ри ште – Шине, Сум њи во лице; Бео град ско драм ско позо ри ште – Днев на запо вест, Не играј на Енгле зе, Смрт трго вач ког пут ни ка, Смрт трго вач ког пут ни ка (Kolec tiv the atre UCC Dra ma and The a tre Stu di es); Ате ље 212 – Смр то но сна мото ри сти ка, Госпо да Глем ба је ви, Трст, Отац на слу жбе ном путу; Мадле ни ја нум – Испо вест Дми три ја Кара ма зо ва, Паја ци. Сва ка од посе та има ла је свој епи лог у крат ким диску си ја ма вође ним на часу, током којих су се упо ре ђи ва ли ути сци о глу ми, режи ји, сце но гра фи ји, музи ци, кости ми ма.

Татја на Жигић,шеф Струч ног већа про фе со ра књи жев но сти

ПУТО ВА ЊЕ У БАЊА ЛУ КУ

И ове годи не било нам је вели ко задо вољ ство да посе ти мо своје прија те ље у Бања луч кој гим на зи ји. На пут су ишли: Душко Бабић, директор шко ле, Јова на Илић, помоћ ни ца дирек то ра и про фе сор ка фран цуског јези ка, Ана Нова ко вић, про фе сор ка вер ске наста ве, Ката ри на Вучић, про фе сор ка књи жев но сти, Бра ни сла ва Пља кић Пири ва трић, про фе сорка кла сич них нау ка, и 21 ђак наше шко ле. У Бања лу ку смо сти гли 13. јуна, а у дво ри шту шко ле су нас доче ка ли наши дома ћи ни. Уче ни ци Бања лучке гим на зи је уго сти ли су сво је вршња ке из Бео гра да, а зајед но су про вели три неза бо рав на дана у лепом гра ду на Врба су. Четрнаести јун про ве ли смо на изле ту у Млин ској рије ци, пре ле пом изле ти шту у бли зи ни Бања луке. Док су про фе со ри раз ме њи ва ли иску ства из сво јих гим на зи ја и ужи ва ли


68 69

Побед ни ци у нате за њу коноп ца

у див ном окру же њу, наши уче ни ци су се дру жи ли, купа ли и так ми чи ли у нај ра зли чи ти јим вешти на ма. Нај бо ље пла си ра ни доби ја ли су награ де, а било је и про фе со ра који су уче ство ва ли у игра ма. Ани ма тор про гра ма и диџеј био је про фе сор музич ке кул ту ре Бра ни слав Ђако вић. Сле де ћег дана, захва љу ју ћи дирек то ру Бања луч ке гим на зи је Зора ну Пеја ши но ви ћу, про фе со ри из Бео града има ли су при ли ку да про ве ду неза бо ра ван дан на изво ри ма реке Пли ве. У Бео град смо се вра ти ли у неде љу, 16. јуна.


70 71

Уче ни ци и про фе со ри Фило ло шке и Бања луч ке гим на зи је

ПУТО ВА ЊЕ У ТЕМИ ШВАР

Кра јем јуна 2013, шко ла је орга ни зо ва ла дво днев ни излет у Теми швар. На пут је кре ну ло три де се так запосле них: дирек тор, про фе сори и помоћ но осо бље. Путова ли смо чита во пре под не у субо ту 29. јуна, да бисмо се око подне ва удоб но смести ли у Хоте лу Eксце лзиор у Рому ло вој ули ци, и кре ну ли у оби ла зак гра да.

Кроз град нас је водио Саша Мило ше вић, водич аген ци је Пут ник која је реа ли зо ва ла излет. Већ у ауто бу су дозна ли смо поне што о исто ри ји и гео гра фи ји Теми шва ра, и о при ли ка ма у Руму ни ји уоп ште. О кул ту ри гра да, и наро чи то о њего вој улози кул тур ног и духов ног сре ди шта срп ске наци о нал не мањи не у Руму нији, водич нас је детаљ ни је оба ве шта вао током пано рам ског раз гле да ња.


70 71

Оби ла зак смо запо че ли код румун ске сабор не Цркве Све та три јерар ха. Ода тле смо до згра де Опе ре сти гли пре ко Трга побе де, окру же ног бројним гра ђе ви на ма из доба Хаб збур го ва ца — због чега се Теми швар нази ва Малим Бечом. Про шав ши поред Опе ре, изби ли смо на ома њи трг, Трг слобо де, на којем су пале прве жртве румун ске рево лу ци је из 1989. годи не, и где се на поне кој од окол них фаса да још виде тра го ви мета ка. Напо слет ку смо доспе ли на про стра ни Трг ује ди ње ња, на којем се поред дру гих лепих јав них гра ђе ви на нала зи и срп ска сабор на Црква Ваз не се ња Господ њег, са паро хиј ским домом. У цркву, гра ђе ну сре ди ном XVI II века, са ико но стасом што га је сре ди ном XIX века осли као Кон стан тин Данил, сти гли смо на вечер њу слу жбу. Пошто су заин те ре со ва ни саслу ша ли слу жбу, оти шли смо на зајед нич ку вече ру у обли жњи ресто ран Кара ђо р ђе.

Оста ло вре ме било је сло бод но за поје ди нач не или груп не актив но сти. Већи део вече ри про ве ли смо, у гру па ма, на шета ли шту дуж Бегеј ског канала, пре ла зе ћи мосто ве и истра жу ју ћи пар ко ве. Теми швар је познат по много бр ој ним пар ко ви ма, који су ван ред но лепо уре ђе ни: један од нај леп ших је ружич њак Сту дент ског гра да.

Наред но пре под не, у неде љу 30. јуна, тако ђе смо про ве ли у град ским пар кови ма или шета ју ћи ули ца ма цен тра гра да, заин те ре со ва ни су могли да посе те и вели ки тржни цен тар Juli us, а про фе сор ке Жељ ка Пет ко вић и Алек сан дра Антић одлу чи ле су да посе те теми швар ску гим на зи ју на срп ском јези ку, где су упо зна ле дирек то ра шко ле и оба ве сти ле се бли же о живо ту и обра зо ва њу тамо шњих Срба.

За Бео град смо кре ну ли рано по под не. Пау зу смо напра ви ли у Вршцу, где смо се окре пи ли кафом, а кући смо сти гли око седам сати. Сам пут је у оба сме ра текао пла ни ра ним тем пом, са крат ким задр жа ва њем на гра ни ци, и без ика квих незго да.

Јеле на Савић, про фе сор ка кла сич них нау ка


72 73

ТАКМИЧЕЊА

СВЕТ СКО ТАК МИ ЧЕ ЊЕ ИЗ ПОЗНА ВА ЊАКИНЕ СКОГ ЈЕЗИ КА И КУЛ ТУ РЕ

У новем бру 2013. годи не, уче ни ци Фило ло шке гим на зи је отпу то ва ли су у Кину на Свет ско так ми че ње из позна ва ња кине ског јези ка и кул ту ре. Так миче ње је ове годи не одр жа но у пери о ду од 13. до 26. новем бра у гра ду Кунг мин, про вин ци ја Јунан. Срби ју су пред ста вља ли уче ни ци III и IV раз ре да Фило лошке гим на зи је: Анђе ла Радо њић, Мили ца Боги ће вић, Мир ја на Сте фа но вић и Ђор ђе Јова нић.

ТАК МИ ЧЕ ЊЕ У БЕСЕД НИ ШТВУ НА ЈАПАН СКОМ ЈЕЗИ КУ

Зајед нич ка фото гра фи ја свих уче сни ка са амба са до ром Јапа на у Бео гра дуЊего вом ексе лен ци јом госпо ди ном Тоши ом Цуно за ки јеми дирек то ром Фило ло шке гим на зи је др Душком Баби ћем


72 73

Под покро ви тељ ством Амба са де Јапа на у Београ ду и Јапан ске аген ци је за међу на род ну сарад њу (JICA), у Фило ло шкој гим на зи ји је, по четвр ти пут, одр жа но так ми че ње у бесед ништву на јапан ском јези ку. Так ми че ње у беседни штву било је наме ње но уче ни ци ма дру гог, тре ћег и четвр тог раз ре да, док су се уче ни ци првог раз ре да так ми чи ли у вешти ни кали графског писа ња.

На почет ку так ми че ња, при сут ни ма су се обра ти ли дирек тор Фило ло шке гим на зи је др Душко Бабић и амба са дор Јапа на у Бео гра ду Њего ва ексе лен ци ја госпо дин Тошио Цуно заки. Дирек тор Бабић је захва лио Амба са ди Јапана на доса да шњој сарад њи и на помо ћи да се у Фило ло шкој гим на зи ји уна пре ди наста ва јапан

ског јези ка, док је ама ба са дор Цуно за ки, на срп ском јези ку, упу тио так ми чари ма речи охра бре ња пред њихов наступ.

Зде сна нале во: Њ. е. г. Тошио Цуно за ки, гђа Цунозаки, др Душко Бабић,дирек тор Фило ло шке гим на зи је, Кен Јама да,

пред сед ник Јапан ске орга ни за ци је за међу на род ну сарад њу за Бал кан

Побед нич ки радМио дра га Неме ца, уче ни ка I7


74 75

Уче сни ци ово го ди шњег так ми че ња у бесед ни штву при пре ми ли су своја изла га ња на теме о род ном гра ду и при ја тељ ству уз помоћ пред мет них про фе сор ки Иво не Васић и Мар га ре те Само ран и лек тор ке за јапан ски језик Јошие Наја. Жири, који су чини ли пред став ни ци јапан ске зајед ни це у Београ ду: госпо дин Казу а ки Каме да из Амба са де Јапа на, госпо ђа Кие Јама да из JICAе и госпо дин Вата ру Така ха ши са Фило ло шког факул те та, оце њи ва ли су так ми ча ре пре ма сле де ћим кри те ри ју ми ма: једин ство теме и садр жа ја говора, изго вор и акце нат, гра ма тич ка тач ност и пре ци зност, убе дљи вост и изражај ност, да ли кан ди дат гово ри довољ но гла сно и да ли кан ди дат гово ри без гле да ња у текст.

Жири доно си одлу ку, уз кон сул та ци је са Њ. е. г. Тоши ом Цуно за ки јем

Награ де нај бо љим так ми ча ри ма уру чио је Њего ва ексе лен ци ја госпо дин Тошио Цуно за ки:

– прво место на так ми че њу у кали гра фи ји осво јио је уче ник првог раз ре да Мио драг Немец;

– прво место на так ми че њу у бесед ни штву, и награ ду елек трон ски реч ник, осво ји ла је уче ни ца дру гог раз ре да Ана Ганић;

– дру го место на так ми че њу у бесед ни штву осво ји ла је уче ни ца четвр тог раз ре да Јана Мило са вље вић;

– тре ће место на так ми че њу у бесед ни штву осво ји ла је уче ни ца тре ћег раз ре да Сања Ђур ђе вић;


74 75

– спе ци јал ну награ ду коју доде љу је амба са дор Јапа на Њ. е. г. Тошио Цуноза ки доби ла је уче ни ца тре ћег раз ре да Мили ца Јанић;

– спе ци јал ну награ ду коју доде љу је Јапан ска аген ци ја за међу на род ну сарад њу доби ла је уче ни ца четвр тог раз ре да Ана Јова но вић.

НАГРА ЂЕ НИ

Мио драг Немец (I7),награ да за кали гра фи ју

Јана Мило са вље вић (IV7),II место у говор ни штву

Милица Јанић (III7),специјална награда амбасадора

Ана Ганић (II7),I место у говор ни штву

Сања Ђур ђе вић (III7),III место у говор ни штву

Ана Јова но вић (IV7),спе ци јал на награ да JICA – e


76 77

Дипло ме, елек трон ски реч ни ци и слат ки ши за нај бо ље уче сни ке

Одлу ку жири ја обра зло жио је госпо дин Каме да, наво де ћи да су сви такми ча ри били вео ма добри. Сво је ути ске саоп шти ла је и госпо ђа Јошие Наја, која, као сени ор волон тер ка Јапан ске аген ци је за међу на род ну сарад њу, од сеп тем бра 2011. годи не пома же уна пре ђе њу наста ве јапан ског јези ка у Филоло шкој гим на зи ји. Овом при ли ком, Амба са да Јапа на у Репу бли ци Срби ји све ча но је уру чи ла Фило ло шкој гим на зи ји књи ге и уџбе ни ке нео п ход не за наста ву јапан ског јези ка.


76 77

Лингвистичкаолимпијада

У Фило ло шкој гим на зи ји је 14. апри ла 2013. по дру ги пут орга ни зо ва на Срп ска лин гви стич ка олим пи ја да за сред њо школ це.

Срп ска лин гви стич ка олим пи ја да је так ми че ње чији је циљ фор ми ра ње тима који би пред ста вљао Срби ју на Међу на род ној лин гви стич кој олим пија ди која се одр жа ва већ осам годи на у раз ли чи тим земља ма Евро пе. Срби ја је била јед на од рет ких зема ља уче сни ца која није има ла наци о нал ну олимпи ја ду. Тим Срби је је фор ми ран на интер ним ква ли фи ка ци ја ма у Фило лошкој гим на зи ји. Наша шко ла на Међу на род ној олим пи ја ди уче ству је од 2004. годи не и осим награ де за нај бо љи зада так 2004, уче ни ца Ана Павло вић је 2010. годи не осво ји ла тре ће место и брон за ну меда љу у кон ку рен ци ји од 100 так ми ча ра из целог све та.

Међу на род на лин гви стич ка олим пи ја да јед на је од мла ђих у гру пи од двана ест међу на род них науч них олим пи ја да. Од оста лих се раз ли ку је јер има поје ди нач но и тим ско так ми че ње. Инди ви ду ал но так ми че ње састо ји се од реша ва ња пет про бле ма на раз ли чи тим, мање позна тим јези ци ма: татар ском, хавај ском, мик ма ку, сул ки, лан го, бур ман ском, вијет нам ском...

Про блем обич но покри ва глав не обла сти тео риј ске, мате ма тич ке и приме ње не лин гви сти ке: фоне ти ку, мор фо ло ги ју, семан ти ку, син так су, системе писа ња, исто риј ске про ме не, итд. За реша ва ње про бле ма није потреб но позна ва ње било ког дру гог јези ка осим матер њег. Од так ми ча ра се оче ку је да при ме ном ана ли тич ког и дедук тив ног мишље ња откри је везе међу речима, уни вер за ли је у јези ку, али и да закљу чи о кул ту ри и оби ча ји ма говор ника (из нази ва дан, да је у ислам ској кул ту ри неде ља први дан у сед ми ци, да англи ци зми у јези ку могу да све до че о бри тан ској коло ни за ци ји, нази ви за бра ћу/сестре у сва хи ли ју има ју везе са ста ро шћу...). Так ми чар откри ва начин мишље ња у јези ци ма, ува жа ва ју ћи њихо во једин ство и раз ли чи тост. Језик је сагле да ван као систем гра ђен на ком плек сним, али логич ким и трај ним прин ци пи ма, што је нови однос пре ма јези ку, дру га чи ји од фор мал ног, академ ског.

Так ми че ње је орга ни зо ва ла про фе сор ка Биља на Бра нић Лати но вић уз помоћ про фе со ра са Кате дре за општу лин гви сти ку Фило ло шког факул те та у Бео гра ду и про фе со ра наше гим на зи је који су тог дана добро вољ но дежура ли у шко ли.

Ове годи не, прво место на Лин гви стич кој олим пи ја ди осво ји ла је Маја Мла де но вић, уче ни ца IV4 Фило ло шке гим на зи је.


78 79

Уче ни ци реша ва ју задат ке на Лин гви стич кој олим пи ја ди

ДрамсконадигравањеИ ове годи не, Дра га на Ћећез Иљу кић, проф. срп ског јези ка, и др Алек сан

дра Кузмић, проф. књи жев но сти, осми сли ле су и орга ни зо ва ле (под покрови тељ ством Фило ло шке гим на зи је) Драм ско над и гра ва ње. Први аутор ски фести вал драм ског ства ра ла штва бео град ских сред њо шко ла ца орга ни зо ван је сед ми пут, а про по зи ци ја ма је било пред ви ђе но да драм ски текст у фор ми коме ди је, бај ке или мју зи кла буде засно ван на јед ном од три зах те ва. Тема је могла бити: Кад ти сре ћа заку ца на вра та, при ја те љу мој, нај ва жни је је да будеш код куће (Ката ри на Бра јо вић, Штам пар и Веро ни ка, роман) или се треба ло усред сре ди ти на осо би не глав ног лика. Он је тра пав ко и стал но упа да у нека кве незгод не ситу а ци је, али из њих изла зи захва љу ју ћи доми шља то сти. Тако ђе се могло поћи од писма као важног драм ског рекви зи та и еле мен та запле та и раз во ја рад ње. Нај бо ље тек сто ве ода брао је жири у саста ву: Жељка Пет ко вић, Дра га на Ћећез Иљу кић и Алек сан дра Кузмић, а током две ју финал них вече ри на Камер ној сце ни Пете бео град ске гим на зи је изве де но је пет нај бо љих пред ста ва: При ча о пази те љу доброг срца Јеле не Раки џи је из III2 Сед ме бео град ске гим на зи је, Леген да о Фарон до вом цар ству Ката ри не Илић из III1 Еко ном ске шко ла Нада Димић, Забу на Јеле не Радо њић из I9 Шесте београд ске гим на зи је, Кад ти сре ћа заку ца на вра та, при ја те љу мој, нај ва жније је да будеш код куће Јова не Баро вић из III1 Сред ње тех нич ке ПТТ шко ле и Ручак код баба Радо вин ке Андрее Сте ва но вић из III4 Четвр те бео град ске гим на зи је. Нај ви ше награ да одне ла је пред ста ва Забу на, а док су се чека ле


78 79

одлу ке жири ја, у реви јал ном делу је изве де на пред ста ва Кад пора стем, бићу Ела Ради во је вић, по тек сту Љуби це Луко вић. Љуби ца, сту дент ки ња завр шне годи не дра ма тур ги је на ФДУ, напи са ла је овај текст као уче ни ца Фило ло шке гим на зи је упра во за Драм ско над и гра ва ње и била више стру ко награ ђе на.

БеседништвоОве школ ске годи не Зла то у стов венац, нај ве ће школ ско при зна ње у

бесед ни штву, више стру ко заслу же но је при па ло Јани Мило са вље вић и Зорани Жива но вић, које су у десет бесед нич ких јав них насту па пред ста вља ле нашу шко лу. Јана Мило са вље вић је про шле годи не осво ји ла прву, а ове године дру гу награ ду на Так ми че њу у бесед ни штву на јапан ском јези ку у орга низа ци ји Амба са де Јапа на у Срби ји и Фило ло шке гим на зи је.

На Смо три духов ног бесед ни штва уче ни ка сред њих шко ла Срби је, 12. маја 2013. годи не у Хра му Св. вели ко му че ни ка Геор ги ја на Бежа ни ји, запа жени су бесед нич ки насту пи Јане Мило са вље вић и Зора не Жива но вић. Ауторске бесе де ових уче ни ца биће обја вље не у Збор ни ку Смо тре.

Вио ле та Јела чић Србуљ

про фе сор ка рето ри ке

РЕПУ БЛИЧ КА ТАК МИ ЧЕ ЊА

Републичкотакмичењеизсрпскогјезика

Имеипрезимеученика

Разредиодељење Ранг Предметни

професорАљо ша Миленковић I5 1. место Би ља на Бра нић

Лати но вић

Мати ја Нешовић I3 2. место Сла ђа наСаво вић

Ана Арсић I1 3. место Би ља на Бра нић Лати но вић

Мари ја Ђукић I1 3. место Би ља на Бра нић Лати но вић

АндреаТан ко сић II2 1. место Не вен ка

Сте фа но вић Ка та ри на Јеремић II1 1. место Сте ван

Сте фа но вић


80 81

Је ли ца Спасојевић II1 2. место Сте ван

Сте фа но вић Ми ли ца Недељковић II3 2. место Сла ђа на

Саво вић

Ми ли ца Перић II3 2. место Сла ђа наСаво вић

Спа се ни ја Божанић II4 2. место Сте ван

Сте фа но вић

Ву кан Јокић II1 3. место Сте ванСте фа но вић

Да ни јел Ристић III1 2. место Људ ми лаПен де љ

У рош Јовановић III1 2. место Људ ми лаПен дељ

Ми ли ца Јањић III7 3. место Дра га наМила но ви ћ

А на Чолић III2 3. место Људ ми лаПен де љ

И ва на Видовић III1 3. место Људ ми лаПен дељ

Ва ња Миланов IV4 3. место А лек сан дра Антић

Сан дра Колобарић IV1 3. место А лек сан дра

Антић

Републичкотакмичењеизкњижевности–Књижевнаолимпијада



професорАнђе ла Станковић I6 1. место Мир ја на Ста кић

Сав ко ви ћ

Ол га Тодоровић I5 1. место Мир ја на Ста кић Сав ко вић

Ана Арсић I1 3. место Ка та ри на Вучић


80 81

Ма ри ја Николић I1 3. место Ка та ри на Вучић

Ка та ри на Станчић II4 3. место Мир ја на

Ста кић Сав ко вић

Те о до ра Ђурић II7 3. место Мир ја наСта кић Сав ко вић

Ми ли ца Ђокић II7 3. место Мир ја наСта кић Сав ко вић

Да ни јел Ристић III1 2. место Ле ла Роси ћ

А лек сан дар Квасте к III2 3. место А лек сан дра

Кузмић

Лингвистичкаолимпијада



професорМаја Младеновић IV4 1. место Би ља на Бра нић

Лати но вић

Републичкотакмичењеурецитовању


Разредиодељење Ранг Професор

Би ља на Тодоровић III6 1. место Дра га на

Ћећез Иљу кић

Републичкотакмичењеизенглескогјезика



професор

Гала Пат енковић IV6 1. место Гор да наМар ко вић

Ја на Милосављевић IV7 1. место Гор да на

Мар ко вић


82 83

Ка та ри на Милетић IV6 1. место Гор да на

Мар ко вић

Вир џи ни ја Савеска IV4 3. место Гор да на

Мар ко вић

Републичкотакмичењеизрускогјезика



професор

Сте фан Југовић IV3 1. место Ве ра Лаза ре вић Вуло вић

Републичкотакмичењеизнемачкогјезика



професор

Нина Стакић IV4 1. место Пре драгСта но је в

А лек сан дар Тодоровић IV4 2. место Пре драг

Ста но јев

Ва ња Миланов IV4 2. место Пре драгСта но јев

Републичкотакмичењеизиталијанскогјезика



професор

Мили ца Голубовић IV6 1. место Све тла на

Рује вић Мити ћАн дри ја на Кузмановић IV6 2. место Све тла на

Рује вић Митић


82 83

Републичкотакмичењеизшпанскогјезика



професорВлад мирНик шић IV6 2. место Сло бо дан ка

Сто ја но вић

Републичкотакмичењеизисторије



професор

Лав Димовић IV6 2. место Сте лаГашпа ро вић

Републичкотакмичењеизстарогрчкогјезика



професор

Аљо ша Миленковић I5 2. место Но ел Пут ник

Ми ха и ло Протић I5 3. место Но ел Пут ни к

А лек сан дра Поповић III5 3. место Ми ле на

Симић Томић

Републичкотакмичењеизлатинскогјезика



професор

Мар ко Петрић I5 1. место Ва ле ри јаРадо је вић

Та ма ра Прстић III6 1. место Бра ни сла ва Пља кићПири ва трић


84 85

Ми ли ца Милић IV1 1. место Мир ја на Миленко вић Крзна рић

Ни на Ђукић IV5 2. место Мир ја на Миленко вић Крзна ри ћ

А на Хубер III6 2. место Бра ни сла ва Пља кићПири ва трић

Је ле на Лукић III6 3. место А лек сан дра Пап

Со ња Загорац III5 3. место Је ле на Савић

Вла ди мирНик шић IV6 3. место Га бри је ла Римац

CICE RO CON COR DIA Резултатитакмичењаупревођењусалатинскогјезика

За1.разред 1. Мар ко Петрић I5, 1. место 2. Неве на Манић I6, 2. место

За3.разред 1.Тама ра Прстић, III6, 1. место 2. Нађа Лазић III5, 2. место 3. Тео до ра Миљој ко вић III6, 3. место

За4.разред 1. Анђе ла Мар че тић IV7, 1. место 2. Мили ца Милић, IV1, 2. место 3. Сте фан Југо вић IV3, 3. место

Шесторегионалнотакмичењеизпознавањакинескогјезика засредњошколце

Ката ри на Пет ко вић III7, 1. место у Б кате го ри ји (про фе сор ка Селе на Пје вић) Тео до ра Ђурић, II7, 1. место у А кате го ри ји (про фе сор ка Татја на Шуко вић)

РепубличкотакмичењеуатлетициЈеле на Миле тић, III5, 3. место


84 85

КЊИ ЖЕВ НИ КОН КУР СИ, ПОЕТ СКИ РАДО ВИ

Три прве награ де на Кон кур су Бори слав Пекић

Уче ни ци Фило ло шке гим на зи је у Бео гра ду осво ји ли су три прве награ де на Књи жев ном кон кур су Бори слав Пекић. Прву награ ду освоји ла је Зора на Жива но вић, уче ни ца IV7 (проф. Лела Росић), за песму „Дра ги“. Дру гу награ ду осво ји ла је Мили ца Алил, уче ни ца IV4 (проф. Ива на Церо ви на), за песму „Сно ви“, а тре ћу награ ду осво ји ла је Ката ри на Стан чић, ученица II4 (проф. Мир ја на Ста кић Сав ко вић), за песму „Живот“. Нашим уче ни ца ма награ де су доде љене 4. апри ла у Тре ћој бео град ској гим на зи ји.

Образложењежирија

ГоворМиркаМагарашевића

Међу сто ти нак песа ма бео град ских гим на зи ја ла ца посла тих на шифро ван кон курс за НаградуБори слав Пекић, било је песа ма са инто на ци јом само ће и песа ма првих љубав них сно ва и зано са, било је песа ма нагла ше них само преи спи ти ва ња и туге, песа ма нада ња и вере у наду, али, било је и песа ма без на ђа и оча ја, иску ше ња осе ћа ња. У таквој песнич кој разно вр сно сти није било лако опре де ли ти се, и онај ко бира, волео би када би могао да сачи ни мали избор нај бо љих, а не само да се опре де ли за три песме које тре ба награ ди ти.

И ове годи не, као и рани јих, бео град ски гим на зи јал ци пока за ли су замах песнич ког тален та, а то су посеб но испо љи ли они који ста са ва ју кроз Фило лошку гим на зи ју, што све до чи о нече му што има под сти ца ја и ути ца ја на видо ве песнич ке кре а тив но сти. Чети ри песнич ка при ло га – када су шифре раз ре шене – пока зу ју да тре ба похва ли ти кре а тив но аутор ство песни ка који пре о влађу ју ће поти чу из Фило ло шке гим на зи је у Бео гра ду, па је оту да сво је сти хо ве посла ла и сама добит ни ца прве награ де из ФондаБори слав Пекић – ЗоранаЖивановић за песму „Дра ги“, док њене чети ри дру га ри це заслу жу ју висо ке похва ле и то – Ката ри на Пан то вић за добру песму „Модер на осе ћа ња“, као и МилицаАлилза песму „Сно ви“ која је поне ла дру гу награ ду, затим Катари-наСтанчић која је за сво ју песму „Живот“ доби ла тре ћу песнич ку награ ду, а похва лу заслу жу је и Нина Вуји но вић која се исти че песмом „Типич на францу ска песма“, као што тре ба похва ли ти Дани је ла Ристи ћа за песму „Ветар“. Дани јел је, пока за ло се, тако ђе уче ник Фило ло шке гим на зи је! Дакле, слу чај но


86 87

или не, све три добит ни це ово го ди шње награ де за пое зи ју из Фило ло шке су гим на зи је. Међу тим, мора мо ука за ти похва ле и још неким име ни ма – Анђели Петро вић из Деве те гим на зи је за песму „Две силу е те“, Мили Јан ко вић из Земун ске гим на зи је за песму „Није само реч“, као и Мари ји Петро вић, тако ђе уче ни ци Земун ске гим на зи је, за песму „Јасе но вац“, и јед на ку похва лу Катари ни Андре је вић из Три на е сте бео град ске гим на зи је за морал но узбу дљиву песму „Моли тва“. Ако мла дим песни ци ма, дакле сви ма који уче ству ју на овом под сти цај ном над ме та њу песнич ке има ги на ци је, тре ба дати неки савет, онда бих пре по ру чио онај с којим се пот пу но сла жем, а који даје сам Борислав Пекић. Он нагла ша ва да је књи жев ној умет но сти, па дакле и песнич кој, нај ва жни ји онај „пре суд ни кре а тив ни моме нат у коме субјек тив но око иза и у објек тив ној реал но сти нази ре и неке дру ге могућ но сти, дру ге реал но сти које нор мал но сазда но око не види“. Моћи сасвим про ме ни ти овај савет значи бити на добром песнич ком путу.

На кра ју, желим да веру јем – као што ме вла сти то сећа ње на моју гим назиј ску про фе сор ку Десан ку Опа чић опо ми ње – да се иза пли ме мла да лач ке радо зна ло сти и раз и гра не маште већи не Пеки ће вих песнич ких Арго на у та кри ју и пле ме ни ти под сти ца ји добрих педа го га и гим на зиј ских про фе со ра срп ског јези ка у сва кој од бео град ских гим на зи ја. Сигу ран сам да неза бор аван дух Бори сла ва Пеки ћа и њима дугу је накло ност и захвал ност. Ту врсту захвал но сти овде и сада, закљу чу ју ћи сво ју миси ју, иска зу јем и ја.

ДесанкиниданиуВаљеву

У Ваље ву је 15. и 16. маја одржан финал ни део 20. поет ског кон кур са Десан ка Мак си мо вић. На кон кур су је уче ство ва ла Катари на Пан то вић, уче ни ца IV1, са сво јом збир ком пое зи је под називом Црве ни мрак.

Сви уче сни ци су у Ваље ву прове ли два дана, која су била испу

ње на разно вр сним про гра мом. Првог дана, уче сни ци су се, након оку пља ња у Ваљев ској гим на зи ји, сме сти ли код сво јих дома ћи на, уче ни ка гим на зи је. Након тога, уче сни ци Кон кур са има ли су при ли ку да оби ђу и боље упо зна ју зна ме ни то сти гра да Ваље ва.

Књи жев но вече фина ли ста Кон кур са одр жа но је тог истог дана у Све чаној сали Ваљев ске гим на зи је. Пошто је ове годи не про сла вље но 20 годи на


86 87

одр жа ва ња Кон кур са, сви при сут ни има ли су при ли ку да чују песме претход них побед ни ка, које су реци то ва ли чла но ви реци та тор ске сек ци је Ваљевске гим на зи је. По неко ли ко песа ма чита ли су и уче сни ци ово го ди шњег Конкур са, да би након тога усле ди ло про гла ше ње побед ни ка. После про гла ше ња, вече је уокви ре но зајед нич ким дру же њем про фе со ра пра ти ла ца и про фе со ра дома ћи на.

Сле де ћег дана одр жан је поет ски час на Тргу Десан ке Мак си мо вић, а затим су сви уче сни ци Кон кур са кре ну ли за Бран ко ви ну, Десан ки но род но место, где је одр жа на све ча ност пово дом доде ле Награ де Десан ка Мак си мо вић.

Ове годи не, у Ваље ву, уз помоћ пое зи је ство ре на су нова при ја тељ ства. Нада мо се да ћемо и сле де ће годи не има ти при ли ке да ужи ва мо у лепо ти поези је и у лепо та ма Ваље ва.

Љуби ца Весић, про фе сор ка срп ског јези ка

КОН КУРС My English Book

Ката ри на Мар ко вић, уче ни ца III4, ушла је у нај у жи избор за при чу напи сану на енгле ском јези ку на Кон кур су My English Book, орга ни зо ва ном на нивоу целе држа ве. Наслов Ката ри ни не при че јесте The Mar ve lo us Misa dven tu res.

Маја Гру јић, про фе сор ка енгле ског јези ка

БиљанаТодоровић, уче ни ца Фило ло шке гим на зи је (III6), побед ни ца је 45. Смо тре реци та то ра Срби је Песни че наро да мог, одр жа не у Ваље ву 17. маја 2013.

КонференцијаБаЛМУН

У Бања лу ци је од 26. до 28. апри ла ове године одр жа на међу на род на кон фе рен ци ја Модел Ује ди ње них наци ја БаЛ МУН, која пред ста вља симу ла ци ју рада ове свет ске орга ни за ци је. Кон фе рен ци ја се одр жа ва већ неко ли ко година у разним европ ским и свет ским гра до вима, а у Бања лу ци је први пут оку пи ла више од осам де сет уче ни ка из реги о на и из неко ли ко дру гих европ ских држа ва. Уче ни ци су предста вља ли мла де дипло ма те који су поку шава ли да про на ђу реше ња за неке од про бле ма модер ног све та, из обла сти без бед но сти, људских пра ва, као и зашти те живот не сре ди не.


88 89

Првог дана кон фе рен ци је уче сни ке су у Народ ном позо ри шту, путем видеолин ка, поздра ви ли гене рал ни секре тар Ује ди ње них наци ја г. Бан Ки Мун и пред се да ва ју ћи Гене рал не скуп шти не Ује ди ње них наци ја г. Вук Јеремић. Током тро днев ног рада, уче ни ци су, фор мал но оде ве ни, слу же ћи се енгле ским јези ком као рад ним јези ком кон фе рен ци је, били поде ље ни у четири коми те та у који ма су раз го ва ра ли на зада те теме, поку ша ва ју ћи да прона ђу мир но реше ње кон флик та. Наша шко ла је у сва ком од ових коми те та има ла по јед ног пред став ни ка. Уче ни ци Татја на Токо вић, Јеле на Мркић, Богдан Никић и Нико ла Тодо рић на изу зет но добар начин су пред ста ви ли сво ју шко лу и доби ли све похва ле орга ни за то ра и про фе со ра за изван ред но познава ње енгле ског јези ка, као и за вели ки допри нос у раду кон фе рен ци је.

Орга ни за тор кон фе рен ци је БаЛ МУН јесте Гим на зи ја из Бања Луке под покро ви тељ ством Мини стар ства про свје те Репу бли ке Срп ске и гра да Бањалу ке.

Нашој деле га ци ји било је задо вољ ство да поно во буде срдач но при мље на у Бањалуци, са којом Фило ло шка гим на зи ја, као што је позна то, има дуго годи шњу сарад њу.

Бра ни сла ва Пља кић Пири ва трић,про фе сор ка кла сич них јези ка

БаЛ МУН деле га ци ја Фило ло шке гим на зи је


88 89

САРАД ЊА СА ДРУ ГИМ ШКО ЛА МА И ИНСТИ ТУ ЦИ ЈА МА

ЛЕК ТОР ЗА ЈАПАН СКИ ЈЕЗИК

И ове школ ске годи не про фе сор ка Наја Јошие у сва ком оде ље њу држала је по један час недељ но кон вер за циј ских вежби, али и мно го више од тога. При ликом при пре ма ња при ред бе, помо гла нам је да вер но при ка же мо чај ну цере мо ни ју. Нау чи ла нас је како пра вил но да обу че мо кимо но, а и како да сви ра мо на тра ди цио нал ном инстру мен ту таи шокото. Уз то,

орга ни зо ва ла је две видеокон фе рен ци је и тако омо гу ћи ла ђаци ма да раз гова ра ју са гру пом јапан ских сред њо шко ла ца у Кобеу. Али нај леп ши део била је посе та гру пе мла дих Јапа на ца са који ма су наши уче ни ци заса ди ли дрво тре шње у дво ри шту шко ле.

Иво на Васић,про фе сор ка јапан ског јези ка

ЛЕК ТОР ЗА ФРАН ЦУ СКИ ЈЕЗИК

Наста вља ју ћи добру сарад њу са Фран цу ским инсти ту том у Бео гра ду, Филоло шка гим на зи ја је током школ ске 2012/2013. годи не уго сти ла коле ги ни цу Матилд Ален, која је ради ла у нашој гимна зи ји од окто бра 2012. до јуна 2013, односно до кра ја школ ске годи не, у свој ству лек тор ке за фран цу ски језик. Са нашим уче ни ци ма је обра ђи ва ла теме пред ви ђене настав ним пла ном и про гра мом, концен три шу ћи се на саму лек си ку. Успе ла је да успо ста ви добру сарад њу са уче ни цима и да на часу ство ри угод ну атмос фе ру, усме ра ва ју ћи пажњу уче ни ка ка усва ја њу нових изра за и речи. Такав вид сарад ње са про фе со ром чији је матер њи језик францу ски од непро це њи вог је зна ча ја за наше мла де фило ло ге. Милош Прај зо вић,

про фе сор фран цу ског јези ка


90 91

САРАД ЊА СА ГИМ НА ЗИ ЈОМ ИЗ ХАНО ВЕ РА У окто бру, гости Фило ло шке гим на зи је били су про фе со ри и уче ни ци

немачкe гимназијe из Хано ве ра – Schil ler schu le. Том при ли ком, пот пи сан је и Про то кол о сарад њи на осно ву ког ће бити могу ће орга ни зо ва ти раз ме не уче ни ка изме ђу две шко ле.

Дирек тор шко ле др Душко Бабић, проф. Пеђа Ста но јев и коле ге из Schil ler schu le

АМБА СА ДОР НЕМАЧ КЕ У ПОСЕ ТИ ФИЛО ЛО ШКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ Амба са дор Немач ке госпо дин Хајнц Вил хелм посе тио је Фило ло шку гим

на зи ју у поне де љак 25. фебру а ра 2013. После раз го во ра са дирек то ром, током кога су се наши гости из Немач ке упо зна ли са радом и осо бе но сти ма Филоло шке гим на зи је, усле ди ла је мала при ред ба коју су при пре ми ли уче ни ци немач ког оде ље ња и њихо ви про фе со ри. Након при ред бе, амба са дор Немач ке је са ђаци ма раз го ва рао о раз ло зи ма због којих уче немач ки језик и о могућ но сти ма сту ди ра ња и рада у Немач кој.


90 91


92 93

Њего ва ексе лен ци ја Хајнц Вил хелм у раз го во ру са уче ни ци ма немач ког оде ље ња

ДОНА ЦИ ЈА АМБА СА ДЕ ЈАПА НА ФИЛО ЛО ШКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ

У јану а ру, амба са дор Јапа на у Срби ји Тошио Цуно за ки и дирек тор Филоло шке гим на зи је Душко Бабић пот пи са ли су уго вор о дона ци ји вред ној 11.485 евра. Све ча но сти која је била орга ни зо ва на у каби не ту за јапан ски језик при су ство ва ли су уче ни ци и настав ни ци гим на зи је. Сред ства обез беђе на овом дона ци јом упо тре бље на су за ком плет ну рекон струк ци ју каби нета за јапан ски језик и за набав ку нових клу па и сто ло ва, про јек то ра, плат на, интер ак тив не табле за уче ње иде о гра ма, теле ви зо ра и дру ге нео п ход не опреме за фоно ла бо ра то ри ју.

Амба са дор Цуно за ки захва лио је дирек то ру наше гим на зи је на дуго го дишњој сарад њи и иста као важност уче ња стра них јези ка.

„Као што зна те, језик је важан део иден ти те та и кул ту ре сва ке земље и један од нај бо љих начи на да што боље раз у ме те јед ну земљу. Као амба са до ру Јапа на у Срби ји, дра го ми је да Бео град поста је један од вели ких цен та ра за уче ње и сту ди ра ње јапан ског јези ка.“

Он је овом при ли ком наја вио свој повра так у Јапан, пошто му је завр шен ман дат, али је додао да ће наста ви ти да се зала же за јача ње при ја тељ ских одно са изме ђу Јапа на и Срби је.


92 93

Амба са да Јапа на и Јапан ска фон да ци ја сва ке годи не обез бе ђу ју дона ције Фило ло шкој гим на зи ји у Бео гра ду, попут књи га, настав них сред ста ва за јапан ски језик, сту диј ских путо ва ња про фе со ра у Јапан, а пре две годи не Јапан ска аген ци ја за међу на род ну сарад њу посла ла је у нашу шко лу и наставни цу Јошие Наја како би уна пре ди ла наста ву и помо гла срп ским коле га ма.

ЗАВР ШЕ ТАК ШКОЛ СКЕ ГОДИ НЕ

Ученицагенерације2012/2013.године

•Милица Милић рође на је у Бео граду 4. фебру а ра 1995. Основ ну шко лу Петар Петро вић Његош завр ши ла је у Зре ња ни ну, а 2009. упи са ла се у енгле ско оде ље ње Филоло шке гим на зи је у Бео гра ду. Осим одличног успе ха (5,00) током све чети ри годи не, Мили ца је уче ство ва ла у број ним так ми чењи ма и осво ји ла сле де ће награ де:

•1. место на Репу блич ком так ми че њу из енгле ског јези ка у орга ни за ци ји Реги о нал ног цен тра за тален те и The English Book (наградно путо ва ње у Енгле ску);

•3. место на Репу блич ком так ми че њу из латин ског јези ка (у току тре ћег раз ре да);

•1. место на Репу блич ком так ми че њу из латин ског јези ка;


94 95

• 2. место на так ми че њу Cice ro con cor dia у Срем ским Кар лов ци ма (у току четвр тог раз ре да).

Мили ца има и Pro fi ci ency сер ти фи кат из енгле ског јези ка, а већ три године учи и арап ски језик. Инте ре су ју је дру ге кул ту ре, па су је тако и њена путо ва ња води ла до Сици ли је, Петре (Јор дан), Изра е ла... Наме ра ва да сту дира био хе миј ски инже ње ринг и био тех но ло ги ју на Тех но ло шкомета лур шком факул те ту.

Мили цу је њено оде ље ње IV1 пред ло жи ло и све срд но подр жа ло у избо ру за ђака гене ра ци је. Мени као раз ред ном ста ре ши ни, Мили ца је током про те кле чети ри годи не била диван сапут ник – на часо ви ма енгле ског јези ка, часо ви ма оде љењ ске зајед ни це, екс кур зи ја ма и на нашем зајед нич ком путо ва њу у Лон дон. Иако се никад није бави ла пле сом, 2010. на школ ској при ред би Језик је бого ва дар насту пи ла је у нуме ри New York, New York, зајед но са оста лим учени ца ма енгле ског оде ље ња (сни мак досту пан на кана лу Јутјуб).

Када сам је замо ли ла да поку ша да сажме иску ство свог шко ло ва ња у Фило ло шкој гим на зи ји, напи са ла је сле де ће:

На овом месту, по пра ви лу, тре ба да сто ји неки шаблон ски текст о томе како је Фило ло шка гим на зи ја место брат ства и једин ства где седе све сами инте лек ту ал ци, а онда како ми у оде ље њу дише мо као јед но и сада не зна мо како ћемо јед ни без дру гих. Исто тако, тре ба да пише како је мене до ове цење не титу ле довео рад, рад и само рад, те како сам ја један саве стан ђак који никад не касни на часо ве. Али тако нешто неће те прочи та ти јер ће сви који ме позна ју зна ти да то јед но став но није тач но. Једи на исти на и сушти на шко ло ва ња у Фило ло шкој гим на зи ји јесте да, било да сте је воле ли, мрзе ли, или не гаји те неке посеб не емо ци је пре ма вре мену про ве де ном у њој, не може те да порек не те јед ну ствар: било је забав но. Било је забав но јер ску пи ну људи каква се сре ће у Фило ло шкој рет ко можете виде ти. У свом оде ље њу, упо зна ла сам неке од нај за ни мљи ви јих, најсме шни јих, нај пер спек тив ни јих, али и нај чуд ни јих људи које сам ика да има ла при ли ке да срет нем. И није бит но да ли сте били глав ни актер сваког дога ђа ја или сте само пом но посма тра ли са стра не, били сте део тога. О томе све до чи и онај пут кад смо сви побе гли са часа исто ри је (про фе сор ка, изви ни те), и путо ва ња, рођен да ни, штре бер ске шале и „штре бер ске рец ке“, сме шни тре ну ци, као и иде је, деша ва ња, про јек ти, и уоп ште мно ге ства ри које су нас оку пи ле, а са неки ма и збли жи ле, а које не мора ју баш сви да зна ју. Све у све му, у Фило ло шкој се човек осе ћа при хва ће ним јер смо сви раз ли чи ти, а упра во по томе и исти, а то је важни је од било какве лажне љуба ви и колеги јал но сти.

Ката ти на Шће па но вић Осто јић,про фе сор ка енгле ског јези ка и оде љењ ски ста ре ши на


94 95

МАТУР СКО ВЕЧЕ

Ово го ди шња гене ра ци ја уче ни ка четвр тог раз ре да матур ско вече и заврше так јед ног пери о да живо та и шко ло ва ња про сла ви ла је у амби јен ту Хоте ла Метро пол. Бал је одр жан 11. јуна, а осим оде љењ ских ста ре ши на и дирек то ра, балу су при су ство ва ли и мно ги пред мет ни про фе со ри, гости мату ра на та. Свеча ну атмос фе ру поде ли ли смо са Мате ма тич ком и Рачу нар ском гим на зи јом, а након речи дирек то ра и уче ни ка гене ра ци је, усле дио је музич ки про грам.


96 97


96 97


98 99

Успехматуранатаприликомуписанафакултете

НајвећибројматуранатаФилолошкегимназијеуписаосенаФилолошкифакултет.

1. ФИЛОЛОШКИФАКУЛТЕТ74од162ученика=45,6%

ЕНГЛЕ СКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 8 УЧЕ НИ КА = 4,93%ФРАН ЦУ СКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 8 УЧЕ НИ КА = 4,93% РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 5 УЧЕ НИ КА = 3,08%НЕМАЧ КИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 8 УЧЕ НИ КА = 4,93%ШПАН СКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 4 УЧЕ НИ КА = 2,47%ИТА ЛИ ЈАНСКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 6 УЧЕ НИ КА = 3,7%СРП СКИ ЈЕЗИК И КЊИ ЖЕВ НОСТ 3 УЧЕ НИ КА = 1,85%КЊИ ЖЕВ НОСТ 3 УЧЕ НИ КА = 1,85%ЛИН ГВИ СТИ КА 2 УЧЕ НИ КА = 1,23%ОСТА ЛИ ЈЕЗИ ЦИ 23 УЧЕ НИ КА = 14,19%

2. ФИЛОЗОФСКИФАКУЛТЕТ 16од162ученика=9,87%КЛА СИЧ НИ ЈЕЗИ ЦИ 4 од 162 уче ни ка = 2,46%

3. ФАКУЛТЕТПОЛИТИЧКИХНАУКА 15УЧЕНИКА=9,25%4. ПРАВНИФАКУЛТЕТ 12УЧЕНИКА=7,4%5. ОСТАЛИФАКУЛТЕТИ 42УЧЕНИКА=25,9%

(Факул тет драм ских умет но сти, Меди цин ски факул тет, Виша хоте ли јерска шко ла, Учи тељ ски факул тет, При род номате ма тич ки факул тет, Уни верзи тет Син ги ду нум, Бого слов ски факул тет, Виша меди цин ска шко ла, Факултет за без бед ност, Шумар ски факул тет, Тех но ло шкомета лур шки факул тет, факул те ти у ино стран ству)


98 99

ВАШАРЈЕЗИКА

Послед њег дана школ ске 2012/2013. годи не, у школ ском дво ри шту Филоло шке гим на зи је при ре ђен је сво је вр сни међу на род ни музич ки фести вал.

Као и сва ке годи не, послед њег дана шко ле уче ни ци свих јези ка пра ве штан до ве, укра ша ва ју ћи их кул тур ним зна ме нито сти ма наро да чији језик уче. Поред заста ва, фигу ри ца, књи га, дево ја ка у кимо ни ма, па све до велике Три јум фал не капи је, уче ни ци сами при пре ма ју и наци о нал не кули нар ске спе ци ја ли те те. Све то шаре ни ло наи шло је као и сва ке годи не на опште одобра ва ње гости ју: род би не, при ја те ља и свих уче сни ка. РТС је тако ђе послао сво ју еки пу да напра ви при лог о овом, можда несва ки да шњем, али за уче нике Фило ло шке гим на зи је већ тра ди ци о нал ном ску пу и угод ном начи ну да се про сла ви послед њи дан школ ске годи не.

Ово го ди шња тема је била музи ка, те се сва ки језик пред ста вио публи ци са по јед ном до две песме на јези ку који учи. Уче ни ци су пева ли ужи во, а често су као прат њу има ли инстру мен те које су тако ђе сви ра ли уче ни ци гим на зи је.

Ове годи не први пут је доде ље на титу ла нај бо љем и нај леп шем штан ду, која је при па ла оде ље њи ма ита ли јан ског јези ка, док је за нај бо љу песму жири иза брао јапан ску нуме ру коју је извео Нико ла Божни чев ски из III7.

Жири су чини ли сами уче ни ци, по један за сва ки језик, и гла са ли су по прин ци пу – један глас за нај бо љи штанд и један глас за нај бо љу песму. Наравно, нису сме ли да дају глас гру пи јези ка којој и сами при па да ју. Њихов иденти тет је држан у тај но сти до саме обја ве резул та та гла са ња.

Посеб но тре ба нагла си ти да су сами уче ни ци запра во пра ви орга ни за тори ове мани фе ста ци је. Посто јао је ужи круг коор ди на то ра, по две уче ни це из сва ке сме не: Соња Заго рац, Биља на Тодо ро вић, Нина Ђукић и Тија на Тина Ива но вић, као и про фе сор Милош Прај зо вић, који су над гле да ли и пома га ли орга ни зо ва ње, док су уче ни ци има ли сло бо ду да одлу чу ју о самим дета љи ма сво јих штан до ва и сцен ског насту па.

Милош Прај зо вић,про фе сор фран цу ског јези ка и књи жев но сти


100 101


100 101

102 103102 103

5. ПРО ФЕ СО РИ И КОЛЕК ТИВФИЛО ЛО ШКЕ ГИМ НА ЗИ ЈЕ

5. ПРОФЕСОРИ И КОЛЕКТИВ ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ

102 103102 103

Тршић

Бањалучани код нас

МирјанаКојић,професорка српског језика

МрСтеванСтефановић,професор српског језика

ЈеленаДобрић,професорка српског језика

ЉудмилаПендељ,професорка српског језика

МрНевенкаСтефановић,професорка српског језика

МрАлександраАнтић,професорка српског језика

ДраганаМилановић,професорка српског језика

ДрСлавољубМарковић,професор српског језика

и лингвистике


104 105

Ми код Бањалучана

Књижевне трибине

СлађанаСавовић,професорка српског језика

ДраганаЋећезИљукић,професорка српског језика

МрБиљанаБранићЛатиновић,професорка српског језика и лингвистике

СпоменкаТрипковић,професорка књижевности, библиотекар

ЛелаРосић,професорка књижевности

ЖељкаПетковић,професорка књижевности

ТатјанаЖигић,професорка књижевности

ДрАлександраКузмић,професорка књижевности


104 105

ПРоФЕСоРи и колЕкТиВ ФилолошкЕ гимназијЕ

МрМирјанаСтакићСавковић,професорка књижевности

ИванаЦеровина,професорка књижевности

КатаринаВучић,професорка књижевности

АлександраТодоровић,професорка енглеског језика

РадмилаБиговић,професорка енглеског језика

ГорданаМарковић,професорка енглеског језика

АлександраЖежељ,професорка енглеског језика

МирсадаХрељаПетковић,професорка енглеског језика


106 107

СнежанаБорисављевић,професорка енглеског језика

МајаГрујић,професорка енглеског језика

СањаЈоветић,професорка енглеског језика

ГорданаМладеновић,професорка енглеског језика

ДраганаГоведарицаКостопулос,професорка енглеског језика

МрЈеленаРакић,професорка енглеског језика

МаргаретаЉубисављевић,професорка енглеског језика

КатаринаШћепановић,професорка енглеског језика


106 107

ЈеленаСтивенсон,професорка енглеског језика

ИванаЛукић,професорка енглеског језика

НаталијаНиколић,професорка француског језика

ВеснаАлексић,професорка хемије

МилошПрајзовић,професор француског језика

АнаЈанковић,професорка француског језика

ИванаСужњевић,професорка француског језика

ЈованаИлић,професорка француског језика


108 109

АлександраЈовановић,професорка немачког језика

НемањаВлајковић,професор немачког језика

ЉубицаВесић,професорка српског језика

ВирђинијаПаску,професорка немачког језика

ПредрагСтанојев,професор немачког језика

СашаШошкић,професор физичког васпитања

СнежанаЋујић,професорка физичког васпитања

ДушанПетровић,професор физичког васпитања


108 109

СлободанкаСтојановић,професорка шпанског језика

ВеснаМаричић,професорка руског језика

ЈованаКовачевић,професорка руског језика

МаријаДрагојевић,професорка шпанског језика

НаталијаЈермоленко,професорка руског језика

ВераЛазаревићВуловић,професорка руског језика

ИванаКатић,професорка шпанског језикаи помоћница директора

Драгана Бајић,професорка шпанског језика


110 111

ТатјанаШуковић,професорка кинеског језика

ИвонаВасић,професорка јапанског језика

ЈасминаСтојковић,професорка италијанског језика

ДраганаВасиљевић,професорка класичних наука

МаргаретаСаморан,професорка јапанског језика

МрСветланаРујевићМитић,професорка италијанског језика

ИванаСимић,професорка италијанског језика

МрСеленаВучковић,професорка кинеског језика


110 111

АнаЂорђевић,професорка класичних наука

ЈеленаСавић,професорка класичних наука

и професорка реторике и беседништва

СнежанаМашић,професорка географије

ВалеријаРадојевић,професорка класичних наука

МиленаСимићТомић,професорка класичних наука

БраниславаПљакићПириватрић,професорка класичних наука

МирјанаКрзнарић,професорка класичних наука

ГабријелаРимац,професорка класичних наука


112 113

Милош Реиснер,професор филозофије

Мр Биљана Николић,професорка психологије и школски психолог

Небојша Максимовић,професор историје

Марија Бешевић,професорка социологије

Јелена Јурић,професорка историје

Мр Стела Гашпаровић,професорка историје

ВиолетаЈелачићСрбуљ,професорка реторике и беседништва

ГорданаКолунџија,професорка филозофијеи грађанског васпитања


112 113

Др Драгана Милановић,професорка биологије

Татјана Стевић,професорка математике

Слободан Јовановић,професор биологије

Ивана Мицић,професорка рачунарства

и информатике

Александра Милкић,професорка рачунарстваи информатике

Владана Нушић,професорка рачунарстваи информатике

Мирјана Гошић,професорка математике

Зорка Стојиљковићпрофесорка географије


114 115

Ратко Аџић,професор физике

Надица Љубарски,професорка информатике

Милена Богдановић,професорка физике

Дејан Јовановић,професор музичке културе

ЈеленаПантићИлић,професорка ликовне културе

НадаАндоноскиПолексић,професорка музичке културе

ДрагишаБушић,професор ликовне културе

АнаНоваковић,вероучитељка


114 115

ДиректорДр Душко Бабић,

професор књижевности

Ноел Путник,професор класичних наука

Про фе со ри који су про те кле школ ске годи не ради ли на дужим заме на ма

1. Соња Цве јић, про фе сор ка књи жев но сти2. Мари ја Несто ро вић, про фе сор ка хеми је3. Јеле на Ђерић, про фе сор ка гео гра фи је4. Светлана Смиљковић, професорка основа превођења (немачки језик)

МањаНовићевић,библиотекарка

ОливераЋалдовић,психолог школе

116 117


116 117

Рачуноводство,МаринаПеровићСветланаБуић

Помоћно особље: Снежана Царевић, Милен Радоњић, Радојка Илић,МилицаДонић,ЗорицаСтојановић,ЗоранМлађеновић,ЛепанаТрајковски,СунчицаМитровић,АранкаВарга

СекретарАленМинић

Административни радник

ГорданаЈовановић

116 117116 117

6. СПИСАК УЧЕНИКАПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

6. СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА

118 119


118 119

I/1Одељењски старешина: АлександраЖежељКоцићЕнглески језик

1. Алек сић Та тја на одлична

2. Анти ћ Ан ђе ла врло добра

3. Арси ћ А на о длич на

4. Ата на си је ви ћ А ња о длич на

5. Васић Ђор ђе одличан

6. Вуле ти ћ И во на одлична

7. Вуч ко вић Ха на одлична

8. Гли го ри је вић Су за на вр ло добра

9. Гуте ша Ни ко ла одличан

10. Ђукић Ма ри ја о длич на

11. Кораћ Не ма ња одличан

12. Крстић Не да одлична

13. Љешњак Ти ја на одлична

14. Недељ ко вић Вла ди ми р о длич ан

15. Нико ли ћ И си до ра о длич на

16. Нико лић Ма ри ја о длич на

17. Нико лић Не ма ња врло добар

18. Петро вић Ми ли ца о длич на

19. Пла ва њац Ни на врло добра

20. Попо в А лек сан дар вр ло добар

21. Ради че вић Хе ле на о длич на

22. Стје па но вић Ми ли ца о длич на

23. Шљи вић Да ни ца одлична


120 121


120 121

I/2Одељењскистарешина:ИванаЛукићФранцуски језик

1. Боро вић Со фи ја вр ло добра

2. Вујо ше вић Ма ри на вр ло добра

3. Вукић На ста сја одлична

4. Гре бе на ро ви ћ А ња врло добра

5. Јев тић Ни на врло добра

6. Јури шић Ми ли ца одлична

7. Лаки ће ви ћ Ан ге ли на одлична

8. Лукић Ми на врло добра

9. Ман дић Ја на одлична

10. Мила но ви ћ И скра добра

11. Митро вић Са ња одлична

12. Пешић Та ра врло добра

13. Спа сић Сте фан добар

14. Сто ја но вић Со фи ја одлична

15. Стој ков Бра ни сла ва врло добра

16. Сто ши ћ Ан ђе ли ја врло добра

17. Сухен ко Ле на врло добра

18. Такић Ка та ри на врло добра

19. Фра не та Јо ва на одлична


122 123


122 123

I/3Одељењскистарешина:ЈеленаПантићИлићРуски језик

1. Васић Ма ша врло добра

2. Вуко ти ћ А на одлична

3. Гагић Ма ри ја врло добра

4. Дре ња нин Ана ста сја одлична

5. Ђор ђе вић Ми ња врло добра

6. Ђурић Ма ри на врло добра

7. Јели ћ А на ста си ја одлична

8. Јова но ви ћ Ан ђе ла врло добра

9. Јоша но вић Со ња одлична

10. Крстић Та ма ра врло добра

11. Мило ше вић Је ле на одлична

12. Нешо вић Ма ти ја одличан

13. Павло вић Не ве на врло добра

14. Пери шић Та ња одлична

15. Петро ни је ви ћ И ре на добра

16. Сте фа но ви ћ И ли ја одличан

17. Сто ји че вић Со фи ја врло добра

18. Хусе и ни Ни на врло добра


124 125


124 125

I/4Одељењскистарешина:ДраганаЋећезИљукићНемачки језик

1. Аћи мо ви ћ И ри на вр ло добра

2. Боја ни ћ А ња добра

3. Бро ћић Лука добар

4. Вла хо вић Ве ро ни ка вр ло добра

5. Вуко вић Дина вр ло добра

6. Денић Ка та ри на вр ло добра

7. Дихо вич ни Ла ра одлична

8. Жив ко ви ћ А ња врло добра

9. Зимо ви ћ И си до ра вр ло добра

10. Исла ми Леј ла добра

11. Јелић Јо ва на вр ло добра

12. Крсти ћ И ва на одлична

13. Лазић Ка та ри на врло добра

14. Мале ше ви ћ А лек сан дра одлична

15. Мар ја но вић Ми ла врло добра

16. Пен чић Ма ја одлична

17. Сефе ро вић Ва си ли је добар

18. Смиљ ко вић Зо ра на одлична

19. Стан ко вић Ни ко ла врло добар

20. Стан ко вић Ни на добра

21. Тана ско вић На та ли ја вр ло добра

22. Три фу ље ско Јо ва на добра

23. Цвет ко вић Ма ри ја одлична

24. Цви ја но вић Је ле на вр ло добра


126 127


126 127

I/5Одељењскистарешина:

НоелПутник Класични језици

1. Алексић Барбара врло добра

2. Алексић Деа врло добра

3. Бабић Милена врло добра

4. Гајић Јана врло добра

5. Јаношевић Андреја врло добар

6. Јовановић Ивона добра

7. Косара Катарина врло добра

8. Маринковић Јована врло добра

9. Миленковић Аљоша одличан

10. Младеновић Мина врло добра

11. Петрић Марко врло добар

12. Плавшић Софија добра

13. Процеста Растко добар

14. Протић Михаило врло добар

15. Радишић Николета врло добра

16. Радоњић Никола одличан

17. Раичевић Кристина врло добра

18. Савићевић Соња добра

19. Стојановић Павле одличан

20. Тодоровић Олга одлична

21. Тркља Нина одлична

22. Хебар Софија врло добра


128 129


128 129

I/6Одељењскистарешина:ЖељкаПетковићИталијански и шпански језик

1. Буђа Итан врло добар

2. Воденичаревић Марија врло добра

3. Живковић Ана одлична

4. Злох Моника одлична

5. Илић Милица врло добра

6. Јаношевић Дијана врло добра

7. Катић Милица врло добра

8. Костић Јована одлична

9. Манић Невена одлична

10. Милеуснић Стела врло добра

11. Ненадовић Анђела одлична

12. Ненин Ивана одлична

13. Новевски Алекса одличан

14. Огњеновић Нина одлична

15. Павић Марина врло добра

16. Свилар Емилија одлична

17. Сладаковић Ана одлична

18. Станковић Анђела одлична

19. Стевановић Кристина одлична

20. Стојановић Наталија врло добра

21. Суботић Дајана одлична

22. Тодоровић Софија одлична

23. Хорват Марија врло добра


130 131


130 131

I/7Одељењскистарешина:МирјанаСтакићСавковићКинески и јапански језик

1. Антонијевић Вукица врло добра

2. Бачић Сара врло добра

3. Благојевић Марија одлична

4. Босанац Лука одличан

5. Брдаревић Милутин врло добар

6. Бујановић Дуња одлична

7. Васковић Лола одлична

8. Вратоњић Марко одличан

9. Вујовић Бојана одлична

10. Ђурић Анђела одлична

11. Ђурић Кристина одлична

12. Ђуровић Ана врло добра

13. Јовановић Милица врло добра

14. Лешић Теодора одлична

15. Мишковић Марија врло добра

16. Немец Миодраг одличан

17. Поповић Филип врло добар

18. Праизовић Вања врло добра

19. Ристић Катарина одлична

20. Стојановић Маша одлична

21. Трпчевски Софија врло добра

22. Укај Симона одлична

23. Цветић Марија врло добра

24. Шкобић Невена одлична


132 133


132 133

II/1Одељењскистарешина:

МирјанаМиленковићКрзнарићЕнглески језик

1. Беара Далма одлична

2. Бојовић Реља врло добар

3. Бољевић Јелена врло добра

4. Веска ди а га Тијана врло добра

5. Ђукић Нина одлична

6. Ивковић Вања одлична

7. Јеринић Катарина одлична

8. Јовић Анка одлична

9. Јокић Вукан одличан

10. Ковачевић Александар врло добар

11. Милаковић Даниела одлична

12. Миленковић Тамара одлична

13. Милићевић Нада одлична

14. Николић Вера врло добра

15. Пузовић Нина одлична

16. Рајић Ана добра

17. Ручнов Ирина одлична

18. Серафијановић Кристина добра

19. Симић Наташа врло добра

20. Спасојевић Јелица одлична

21. Чокић Катарина врло добра

22. Шибалић Мијушко добар

23. Шкрпан Никола одличан


134 135


134 135

II/2Одељењскистарешина:МилошПрајзовићФранцуски језик

1. Боројевић Борис одличан

2. Букарица Кристина врло добра

3. Глигоријевић Лука врло добар

4. Драгићевић Јована врло добра

5. Ивановић Тијана Тина одлична

6. Јовановић Марија врло добра

7. Јовић Марија врло добра

8. Кошанин Сара добра

9. Милићевић Милица добра

10. Митровић Ана добра

11. Недић Алекса врло добар

12. Станковић Кристина добра

13. Танкосић Андреа одлична

14. Тарбук Ирина одлична

15. Тодоровић Милан врло добар

16. Ћендић Стефан врло добар

17. Чорокало Сања врло добра


136 137


136 137

II/3Одељењскистарешина:СлађанаСавовићРуски и италијански језик

1. Бјелаковић Сара одлична

2. Величков Маша врло добра

3. Витас Богдана одлична

4. Вучинић Дариа врло добра

5. Ђорђевић Маша одлична

6. Главинић Мила добра

7. Илић Милица одлична

8. Илић Невена врло добра

9. Кнежевић Анђела врло добра

10. Кокотовић Сунчица одлична

11. Крстевски Невена одлична

12. Митић Александра врло добра

13. Недељковић Милица одлична

14. Николић Богдан добар

15. Павловски Кристина добра

16. Перић Милица врло добра

17. Петковић Горана одлична

18. Петровски Антонија врло добра

19. Стевановић Наталија одлична

20. Токовић Татјана одлична

21. Трипковић Тамара врло добра


138 139


138 139

II/4Одељењскистарешина:ИванаМицићНемачки језик

1. Божанић Спасенија одлична

2. Божић Миа одлична

3. Бољевић Сара врло добра

4. Глигорин Весна врло добра

5. Грчић Ђина одлична

6. Дајић Филип врло добар

7. Дробни Бојан врло добар

8. Ђиновски Анђела одлична

9. Јеремић Милица одлична

10. Јовановић Ана одлична

11. Јовановић Јован врло добар

12. Новаковић Алекса врло добар

13. Поповић Ана добра

14. Росић Вукашин добар

15. Станковић Сара врло добра

16. Станчић Катарина одлична

17. Стојковић Ана врло добра

18. Татић Вишња одлична

19. Церовић Јована добра

20. Чуле Миња одлична

21. Шошкић Милена добра


140 141


140 141

II/5Одељењскистарешина:НебојшаМаксимовићКласични језици

1. Антић Инес добра

2. Благојевић Александра врло добра

3. Васић Милица одлична

4. Врачар Невена одлична

5. Доци Дијана врло добра

6. Златковић Александра врло добра

7. Илић Јована врло добра

8. Јоветић Марта врло добра

9. Ковачевић Кузмановић Марија одлична

10. Миловановић Ана врло добра

11. Мишчевић Дајана одлична

12. Мојовић Марија одлична

13. Станковић Ана добра

14. Стојановић Анка врло добра

15. Шибул Јустина одлична

16. Шћекић Јована врло добра


142 143


142 143

II/6ОдељењскистарешинаЖељкаПетковић/ЈеленаРакићШпански језик

1. Бојковски Сара одлична

2. Вељић Стефан врло добар

3. Главинић Сара врло добра

4. Дамњановић Мирјана врло добра

5. Јовичић Оливера врло добра

6. Кедић Тамара одлична

7. Косанић Теодора одлична

8. Крстић Јован добар

9. Латински Јована врло добра

10. Лукић Јелена одлична

11. Мандић Давид добар

12. Матић Јована одлична

13. Недић Марија врло добра

14. Николић Вера врло добра

15. Пејић Сашка одлична

16. Пузовић Невена добра

17. Савић Вања врло добра

18. Соколовић Јована одлична

19. Станић Сара одлична

20. Станковић Кристина врло добра

21. Суботић Теодора одлична

22. Тодоровић Јелена врло добра

23. Ћатовић Асја одлична


144 145


144 145

II/7Одељењскистарешина:ТатјанаШуковићКинески и јапански језик

1. Антонић Мина одлична

2. Бошковић Анђела врло добра

3. Весић Тамара добра

4. Вјештица Малика одлична

5. Ганић Ана одлична

6. Димић Дуња врло добра

7. Ђокић Милица одлична

8. Ђорђевић Ивана врло добра

9. Ђурић Теодора одлична

10. Јелић Маја одлична

11. Кукић Вера одлична

12. Максимовић Данијела врло добра

13. Милатовић Катарина врло добра

14. Милошевић Вишња одлична

15. Михајловић Роберт врло добар

16. Николић Сара одлична

17. Радичевић Невена врло добра

18. Рашић Александра одлична

19. Цупаћ Ђорђе врло добар


146 147


146 147

III/1Одељењскистарешина:ЉудмилаПендељЕнглески језик

1. Адамовић Тања одлична

2. Бунчић Ирина одлична

3. Видовић Ивана одлична

4. Дамљановић Ивана одлична

5. Дамњановић Лара одлична

6. Живановић Ирена врло добра

7. Јанковић Јована одлична

8. Јовановић Урош одличан

9. Јокић Дејан одличан

10. Кантар Силвија одлична

11. Карановић Дуња одлична

12. Катић Бојана одлична

13. Кордић Анђела одлична

14. Костић Ивана одлична

15. Орбовић Данило добар

16. Петровић Хелена добра

17. Подунавац Сања врло добра

18. Праизовић Каћа врло добра

19. Радивојевић Марија одлична

20. Ристић Данијел одличан

21. Станковић Марија врло добра

22. Стиковић Јелена одлична

23. Тапић Наташа врло добра


148 149


148 149

III/2 Одељењскистарешина:АнаЈанковићФранцуски језик

1. Босанчић Марија врло добра

2. Вулић Ања одлична

3. Голубовић Ксенија врло добра

4. Живановић Марина одлична

5. Живановић Наташа одлична

6. Јанковић Кристина врло добра

7. Јањић Милена одлична

8. Јовановић Милица одлична

9. Јовић Теодора одлична

10. Квастек Александар одличан

11. Лазаревић Милош врло добар

12. Мандарић Марта одлична

13. Милић Александра врло добра

14. Михић Ђурђа одлична

15. Николић Јована врло добра

16. Пастуовић Гора врло добра

17. Петровић Невена одлична

18. Проле Теодора одлична

19. Рајковић Наташа врло добра

20. Станковић Ирена одлична

21. Чолић Ана одлична


150 151


150 151

III/3Одељењскистарешина:ЈеленаСавићРуски језик

1. Бељуљи Адида одлична

2. Бујила Валентина врло добра

3. Величковић Урош добар

4. Веселиновић Невена врло добра

5. Вујадиновић Јелена одлична

6. Вујко Тамара врло добра

7. Гдхаиб Нур добар

8. Драговић Исидора врло добра

9. Ђукановић Маша врло добра

10. Јевтовић Наталија врло добра

11. Јовић Драгана врло добра

12. Кнежевић Милица врло добра

13. Којић Марија врло добра

14. Костић Марина добра

15. Марковић Миња врло добра

16. Матковић Маја одлична

17. Милојевић Милован добар

18. Никчевић Ања врло добра

19. Новевски Павле одличан

20. Стојковић Катарина врло добра

21. Шкрбић Милица добра


152 153


152 153

III/4 Oдељењскистарешина:МирсадаХрељаПетковићНемачки језик

1. Вранеш Ивана врло добра2. Глишовић Сара одлична3. Драгачевац Андрија врло добар4. Ђоровић Маја одлична5. Кесер Тамара одлична6. Ковачевић Уна врло добра7. Лучић Лука одличан8. Марковић Катарина одлична9. Милидраговић Мина врло добра10. Митровић Мила врло добра11. Остојић Лана добра12. Пантић Нина врло добра13. Познановић Милан врло добар14. Радосављевић Марко врло добар15. Савић Леонора врло добра16. Сапунџић Стефан врло добар17. Сталетовић Тамара одлична18. Станишић Атанасија одлична19. Стојадиновић Маја одлична20. Стојановић Мина врло добра21. Трифуновић Јована одлична


154 155


154 155

III/5Одељењскистарешина:АнаНоваковићКласични језици

1. Вулевић Вања врло добра

2. Загорац Соња одлична

3. Зукић Андријана врло добра

4. Јаковљевић Душан одличан

5. Крковић Водин врло добар

6. Лазић Нађа одлична

7. Ликић Маша добра

8. Мандић Марко врло добар

9. Мијић Аљоша врло добар

10. Милетић Јелена одлична

11. Никић Богдан врло добар

12. Пајић Душан врло добар

13. Поповић Александра одлична

14. Поповић Лука добар

15. Савић Александра врло добра

16. Сладоје Јелена добра

17. Станишић Давид врло добар

18. Станишић Милијана врло добра

19. Стојановић Андреја одличан

20. Шиљић Ксенија врло добра


156 157


156 157

III/6 Одељењскистарешина:Бра ни сла ва Пља кић Пири ва трићИталијански и шпански језик

1. Вучић Дејана одлична

2. Грађанин Исидора одлична

3. Дмитрашиновић Лазар одличан

4. Животић Ања одлична

5. Илић Оливера одлична

6. Јанковић Марија одлична

7. Јокић Сара одлична

8. Крстић Милица одлична

9. Миладиновић Сања одлична

10. Милосављевић Мирјана одлична

11. Миљојковић Теодора одлична

12. Младеновић Јелена одлична

13. Младеновић Тања одлична

14. Нешић Александар одличан

15. Новоградски Наталија одлична

16. Пејчиновић Маја одлична

17. Петровић Растко одличан

18. Прстић Тамара одлична

19. Савићевић Лана одлична

20. Стојановић Тамара одлична

21. Тасић Милица одлична

22. Тодоровић Биљана одлична

23. Хубер Ана одлична


158 159


158 159

III/7Одељењскистарешина:ДраганаМилановићКинески и јапански језик

1. Андољшек Катарина одлична

2. Башић Љубомир врло добар

3. Благојевић Соња врло добра

4. Божничевски Никола одличан

5. Вагнер Марија одлична

6. Гњидић Јована врло добра

7. Ђурђевић Сања неоцењена

8. Илић Ана одлична

9. Јанић Милица одлична

10. Јањић Данијела врло добра

11. Јованић Ђорђе одличан

12. Ковачевић Славица врло добра

13. Кузмановић Анђела добра

14. Лаловић Тамара одлична

15. Љешевић Дања одлична

16. Матковић Ђурђица одлична

17. Миленковски Вања врло добра

18. Милошевић Бојана врло добра

19. Младеновић Татјана одлична

20. Павловић Анђелија врло добра

21. Петковић Катарина врло добра

22. Спасић Марија одлична

23. Станисављевић Ана одлична

24. Стефановић Мирјана одлична


160 161


160 161

IV/1Одељењскистарешина:КатаринаШћепановићОстојићЕнглески језик

1. Алорић Милица одлична

2. Гајић Јована одлична

3. Денда Соња врло добра

4. Ђукановић Ивана одлична

5. Ивковић Миона одлична

6. Исевски Јована одлична

7. Ковић Соња одлична

8. Колобарић Сандра одлична

9. Комљен Милица одлична

10. Крунић Невена врло добра

11. Малетић Јована врло добра

12. Милић Милица одлична

13. Младеновић Сара одлична

14. Пантовић Катарина одлична

15. Подрашчанин Анђела добра

16. Рашић Милица врло добра

17. Савеска Вирџинија одлична

18. Симић Нина одлична

19. Теодоровић Јелена одлична

20. Тодорић Никола одличан

21. Трбојевић Ида одлична

22. Чокић Милица одлична


162 163


162 163

IV/2Одељењскистарешина:МилошРајзнерФранцуски језик

1. Вељковић Невена одлична

2. Вујиновић Нина одлична

3. Гавриловић Марија врло добра

4. Јовичић Катарина врло добра

5. Корин Сара врло добра

6. Марић Мина одлична

7. Марковић Андријана врло добра

8. Миленковић Марина одлична

9. Павловић Емилија врло добра

10. Пантовић Светлана одлична

11. Петковић Људмила одлична

12. Петровић Ана добра

13. Петровић Јована одлична

14. Пурић Анђела одлична

15. Рафаиловић Владовић Паула врло добра

16. Салаховић Дијана одлична

17. Станковић Катарина одлична

18. Суботић Вања одлична

19. Тадић Јелена одлична

20. Топаловић Мања одлична

21. Цап Силвиа одлична

22. Шапоњић Сара одлична

23. Шћепановић Јелена одлична


164 165


164 165

IV/3Одељењскистарешина:ВераЛазаревићВуловићРуски језик

1. Андан Екатерина врло добра

2. Блажић Јана одлична

3. Весић Александра одлична

4. Ђорђевић Јелена одлична

5. Јовановић Александра добра

6. Јовановић Ивана одлична

7. Југовић Стефан одличан

8. Кисић Мина врло добра

9. Кићановић Лана врло добра

10. Мандић Наташа добра

11. Миловановић Невена врло добра

12. Михајловић Марија врло добра

13. Мунћан Јована врло добра

14. Настоски Михајло одличан

15. Обрадовић Александра одлична

16. Пешић Неда одлична

17. Радовановић Теодора одлична

18. Станков Теодора одлична

19. Тејић Наталија врло добра

20. Ћировић Дијана одлична

21. Церовић Невена врло добра

22. Цицварић Данило одличан


166 167


166 167

IV/4Одељењскистарешина:МирјанаГошићНемачки језик

1. Алил Милица врло добра

2. Видаковић Катарина врло добра

3. Вићентијевић Сања врло добра

4. Вуковић Ана одлична

5. Иванчевић Александра одлична

6. Јешић Марина одлична

7. Каџибанов Сања врло добра

8. Костић Јанковић Теа врло добра

9. Миланов Вања одличан

10. Младеновић Маја одлична

11. Нешковић Кристина врло добра

12. Николић Сања одлична

13. Пено Драгана добра

14. Раденковић Данило врло добар

15. Ристић Маријана одлична

16. Стакић Нина одлична

17. Станојевић Валентина одлична

18. Тодоровић Александар одличан

19. Томић Ива врло добра

20. Топаловић Ања одлична

21. Трајковић Катарина одлична

22. Угреновић Луна врло добра

23. Цвејић Јована одлична

24. Цветковић Тијана одлична

25. Шуица Хана врло добра


168 169


168 169

IV/5Одељењскистарешина:ГабријелаРимацКласични језици

1. Алексић Катарина одлична2. Беширевић Катарина одлична3. Бркић Јелена одлична4. Бугарски Лука врло добар5. Вујовић Катарина одлична6. Геић Стефан одличан7. Глишовић Марија одлична8. Делач Ања одлична9. Живковић Маша одлична10. Звиздић Невена одлична11. Калуђеровић Ана врло добра12. Марјановић Тиана врло добра13. Микаћ МИлица одлична14. Митић Душан врло добар15. Нешић Маја одлична16. Нинковић Наташа одлична17. Радојичић Тамара одлична18. Ракоњац Јулијана одлична19. Сарић Љиљана одлична20. Станишић Радмила одлична21. Тутић Јована одлична22. Чајковић Марко врло добар


170 171


170 171

IV/6Одељењскистарешина:ЛелаРосићИталијански и шпански језик

1. Аћимовић Илијана одлична

2. Војводић Софија одлична

3. Глишић Соња врло добра

4. Голубовић Милица одлична

5. Димић Лав одличан

6. Ђурић Даница одлична

7. Зорић Милена одлична

8. Кажић Ивана одлична

9. Клем Сара одлична

10. Кузмановић Андријана одлична

11. Кукољ Катарина одлична

12. Лемез Валентина одлична

13. Лукић Соња врло добра

14. Луковић Мирослава одлична

15. Милетић Катарина одлична

16. Никшић Владимир одличан

17. Патенковић Гала одлична

18. Петровић Катарина одлична

19. Ромић Стефан добар

20. Ружић Јована одлична

21. Станковић Марија врло добра

22. Филиповић Сара врло добра

23. Чолић Иван одличан

24. Чуле Нела одлична


172 173


172 173

IV/7Одељењскистарешина:МирјанаКојићКинески и јапански језик

1. Богићевић Милица одлична

2. Вагнер Петар одличан

3. Вејзовић Јасмина одлична

4. Веселиновић Катарина одлична

5. Гргуровић Марта одлична

6. Ђиновски Сандра одлична

7. Живановић Зорана одлична

8. Јовановић Ана одлична

9. Јоксимовић Луна одлична

10. Касом Милена одлична

11. Кокотовић Вељко одличан

12. Марковић Невена одлична

13. Марчетић Анђела одлична

14. Милосављевић Јана одлична

15. Павић Александра одлична

16. Петраш Катарина одлична

17. Петровић Невена одлична

18. Радоњић Анђела одлична

19. Смиљанић Марко одличан

20. Трајковић Андријана одлична

21. Урошевић Жарко одличан

22. Цревар Мила одлична

174 175

Филолошка гимназијаКаменичка 2, 11000 БеоградТел./факс 011/2621 955

[email protected]

174 175

СаДРЖај

РЕЧ ДИРЕКТОРА ................................................................................................51. ХРОНОЛОГИЈА ЗНАЧАЈНИХ ДОГАЂАЈА ..............................................72. ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД .................................................................. 11

оПшТи ПоДаЦи и оРганизаЦија РаДаРЕзУлТаТи РаДа на кРајУ школСкЕ 2012/2013. гоДинЕ

3. ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ШКОЛСКИХ СЛУЖБИ ........................................16изВЕшТај о РаДУ ПомоЋника ДиРЕкТоРаизВЕшТај о РаДУ ПСиХолошкЕ СлУЖБЕ

4. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ .............................................................. 31ЕкСкУРзијЕСТУДијСка ПУТоВаЊаизДаВаЧка ДЕлаТноСТ школЕкЊиЖЕВнЕ ТРиБинЕ, СУСРЕТи, ПРоСлаВЕПоСЕТЕТакмиЧЕЊакЊиЖЕВни конкУРСи, ПоЕТСки РаДоВиСаРаДЊа Са ДРУгим школама и инСТиТУЦијамаПРоФЕСионално УСаВРшаВаЊЕ ПРоФЕСоРамаТУРСко ВЕЧЕ

5. ПРОФЕСОРИ И КОЛЕКТИВ ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ ............ 102 СПИСАК УЧЕНИКА ПО РАЗРЕДИМА И ОДЕЉЕЊИМА .................... 117

Филолошка гимназија - Летопис 143

Documents