ČVRSTO STANJE• izolatori jedinjenje tačka topljenja C) led 0 amonijak -77,7 benzen, C 6 H 6 5,5 naftalin, C 10 H 8 80,6 benzoeva kiselina, C 6 H 5 CO 2 H 122,4 MOLEKULSKI KRISTALI

ČVRSTO STANJE

ČVRSTO STANJE

Najuređenije stanje materije.

Postoje dva oblika čvrstog stanja:

• amorfno stanje nema dobro uređenu strukturu; uređenost

krtakog dometa (parafin, stakla)

• kristalno stanje ima dobro definisanu strukturu; uređenost i

kratkog i dugog dometa (metali, minerali)

FIZIČKE OSOBINE

KRISTALNOG STANJA

• određeni oblik i zapremina (skoro nekompresibilno)

• polimorfizam

• izomorfizam

• dobro definisana tačka topljenja i sublimacije

• anizotropija

ODREĐENI OBLIK I ZAPREMINA

POLIMORFIZAM

MoO3

faza 553-673 K i 1 atm ortorombični

faza 553-673 K i 1 atm monoklinični

h faza visoki p i T heksagonalni

MoO3 – II 60 kbar i 973 K monoklinični

IZOMORFIZAM

PbS NaCl

TEMPERATURA

TOPLJENJA I SUBLIMACIJE

Dovedena toplota (podeok na apscisi iznosi 4 kJ)

ledled i tečna voda (topljenje)

tečna voda

tečna voda i para

(isparavanje)

vodena para

Te

mp

era

tura

(°C

)

ANIZOTROPIJA

PODELA KRISTALA

(prema prirodi hemijskih veza i međumolekulskih sila)

• jonski

• kovalentni

• metalni

• molekulski

JONSKI KRISTALI

Sastoje se od jona koji se drže elektrostatičkim silama:

• visoke tačke topljenja

• visoke tačke ključanja

• tvrdi i krti

jedinjenje tačka topljenja

(C)

LiF 842

LiCl 614

LiBr 547

LiI 450

CaF2 1360

CaCl2 772

CaBr2 730

CaI2 740

JONSKI KRISTALI (primeri)

KOVALENTNI KRISTALI

Sastoje se od mreže atoma, koji se drže jakim kovalentnim

vezama:

• visoka tačka topljenja

• visoka tačka sublimacije

• veoma tvrdi

• niska električna

provodljivost

(osim grafita)

jedinjenje tačka topljenja

(C)

SiO2 1713

karborundum, SiC 2700

dijamant > 3550

grafit 3652 – 3697

KOVALENTNI KRISTALI (primeri)

dijamant grafit

METALNI KRISTALI

Sastoje se od pozitivnih jona, okruženih elektronima koji su

delokalizovani:

• visoke tačke topljenja

• dobri provodnicijedinjenje tačka topljenja

(C)

Na 98

Pb 328

Al 660

Cu 1083

Fe 1535

W 3410

METALNI KRISTALI (primeri)

MOLEKULSKI KRISTALI

Sastoje se od molekula koji se drže međumolekulskim

silama:

• niske tačke topljenja

• meki i krti

• izolatori

jedinjenje tačka topljenja

(C)

led 0

amonijak -77,7

benzen, C6H6 5,5

naftalin, C10H8 80,6

benzoeva

kiselina,

C6H5CO2H

122,4

MOLEKULSKI KRISTALI (primeri)

SIMETRIJA KRISTALA

Simetrija kristala – svojstvo da se pri određenim prostornim

premeštanjima podudara sam sa sobom.

Kristal kao telo beskonačnih dimenzija prostorne operacije

simetrije:

• translacija

• rotacija

• refleksija

• inverzija

• njihove kombinacije

SIMETRIJA KRISTALA

Kristal kao telo konačnih dimenzija operacije simetrije tačke:

• rotacija

• refleksija

• inverzija

Elementi simetrije:

• osa simetrije (2, 3, 4, 6)

• ravan simetrije (m)

• centar simetrije (i)

• inverziona obrtna osa simetrije

ELEMENTARNA ĆELIJA

Elementarna ćelija je osnovni paralelopiped određen vektorima

a, b i c, čiji intenziteti određuju period identičnosti.

a, b, c, , , g su parametri elementarne ćelije

a

bc

g

čvor rešetke

elementarna ćelija

KRISTALNA REŠETKA

Kristalna struktura nastaje kada svakom čvoru pridružimo po

jedan strukturni motiv (najmanji broj čestica koje se ponavljaju u

kristalu).

MILEROVI INDEKSI

KRISTALNI SISTEMI

KLASE KRISTALA

Podela kristala prema kombinacijama elemenata simetrije koje

su moguće u svakom sistemu - postoje 32 klase kristala :

• heksagonalni sistem – 7 klasa

• tetragonalni sistem – 7 klasa

• kibni sistem – 5 klasa

• trigonalni sistem – 5 klasa

• ortorombični sistem – 3 klase

• monoklinični sistem – 3 klase

• triklinični sistem – 2 klase

PROSTORNE GRUPE

Dodavanjem translacije elementima simetrije tačke nastaje

230 prostornih grupa.

Svaki od mogućih rasporeda strukturnih motiva u kristalu moraju

imati simetriju koja odgovara nekoj od 230 kombinacija

simetrijskih operacija.

Za određivanje prostornih grupa potrebno je izvršiti ispitivanje

strukture kristala.

KUBNA ELEMENTARNA ĆELIJA

primitivna

kubna

zapreminski

centrirana

kubna

površinski

centirana

kubna

PRIMER – NaCl

površinski centrirana kubna struktura

BRAVEOVE REŠETKE

kristalni

sistem

ivice uglovi Braveova

rešetka

simbol

kubni a=b=c ==g=90 primitivna P

kubni a=b=c ==g=90 prostorno cen. I

kubni a=b=c ==g=90 površinski cen. F

tetragonalni a=b≠c ==g=90 primitivna P

tetragonalni a=b≠c ==g=90 prostorno cen. I

rombični a≠b≠c ==g=90 primitivna P

rombični a≠b≠c ==g=90 prostorno cen. I

rombični a≠b≠c ==g=90 cen. na str. C

rombični a≠b≠c ==g=90 površinski cen. F

trigonalni a=b=c ==g≠90 primitivna P

heksagonalni a=b≠c ==90; g=120 primitivna P

monoklinični a≠b≠c =g=90≠ primitivna P

monoklinični a≠b≠c =g=90≠ cen. na str. C

triklinični a≠b≠c ≠≠g≠90 primitivna P

RENTGENSKA STRUKTURNA ANALIZA

DIFRAKCIJA X-ZRAKA

Bragov uslov:

nd =sin2

DIFRAKCIJA X ZRAKA (SHEMATSKI PRIKAZ)

DIFRAKTOGRAM

REŠAVANJE STRUKTURE DNK

Rozalind Franklin

je prva iskristalisala

i “fotografisala” DNK.

Photo 51

REŠAVANJE STRUKTURE DNK

Džejms Votson i Fransis Krik