LIPIDI - klarakakucka.files.wordpress.com · podela lipida l i pi di mogu se saponi fi kovati ne mogu se saponi fi kovati prosti sloä eni masti i ulja voskovi fosfoli pi di sfi ngoli

LIPIDI

ŠTA SU LIPIDI

Pod nazivom lipidi podrazumeva se velika

grupa raznorodnih jedinjenja, koja se

nalaze u biljnim i ţivotinjskim tkivima,

nerastvotljiva u vodi a dobro rastvorljiva u

nepolarnim organskim rastvaraĉima (etar,

benzen, petroletar i dr.)

ULOGA LIPIDA

• glavna strukturna komponenta ćelijskih

membrana,

• imaju zaštitnu ulogu (na primer kod koţe,

listova biljaka),

• ĉine vaţnu grupu rezervnih materija za

ĉuvanje energije kod organizama itd.

PODELA LIPIDA

LIPIDI

MOGU SE SAPONIFIKOVATI NE MOGU SE SAPONIFIKOVATI

PROSTI SLOŽENI

MASTI I ULJA

VOSKOVI

FOSFOLIPIDI

SFINGOLIPIDI

LIPOPROTEINI

STEROIDI

TERPENI

VITAMINI (A,D,E,K)

PROSTAGLANDINI

PREGLED LIPIDAKoji će biti obraĊeni u okviru ovog kursa

MASNE KISELINE

• organske kiseline koje obavezno ulaze u sastav prostih i sloţenih lipida

• monokarboksilne kiseline sa nerazgranatim ugljovodoniĉnim nizom

• obiĉno sadrţe paran broj ugljenikovih atoma

• mogu biti zasićene i nezasićene

• broj ugljenikovih atoma u molekulama masnih kiselina kreće se u granicama od 4 do 22

• najzastupljenije masne kiseline u lipidima su one sa 16 ili 18 ugljenikovih atoma

ZASIĆENE MASNE KISELINE

TRIV. NAZ BR C atoma FORMULA

Buterna C4 C3H5-COOH

Kapronska C6 C5H11-COOH

Kaprilna C8 C7H15-COOH

Kaprinska C10 C9H19-COOH

Laurinska C12 C11H23-COOH

Miristinska C14 C13H27-COOH

Palmitinska C16 C15H31-COOH

Stearinska C18 C17H35-COOH

Arahinska C20 C19H39-COOH

NEZASIĆENE MASNE KISELINE

TRIV. NAZ. BR. C i = POLOŢ = FORMULA

Oleinska C 18:1 9 C17H33-COOH

Linolna C 18:2 9,12 C17H31-COOH

Linoleinska C 18:3 9,12,15 C17H29-COOH

Arahidonska C 20:4 5,8,11,14 C19H31-COOH

Zasićene i nezasićene masne kiseline

• Zasićene masne kiseline

– Nema dvostrukih veza

– Molekule su “prave”

• Nezasićene masne kiseline

– Sadrţe najmanje jednu

dvostruku vezu

– Dvostruka veza uzrokuje

savijanje molekule

C

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH3

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

OOH

C

CH2

CH2

CH2

CH2CH2

CH2

CH2

CH3

H2C

H2C

H2C

HC

H2C

OOH

HC

CH2H2C

CH2H2C

C

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH2

CH3

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

H2C

OOH

C

CH2

CH2

CH2

CH2CH2

CH2

CH2

CH3

H2C

H2C

H2C

HC

H2C

OOH

HC

CH2H2C

CH2H2C

Zasiććene i nezasićene masne kiseline

Cis i trans nezasićene masne kiseline

Struktura masnih kiselina

Omega-3 i omega-6 masne kiseline

esencijelne masne kiseline

Strukture nekih C18 masnih kiselina

OLEINSKA KISELINA

VOSKOVI

• Voskovi su estri viših masnih kiselina s višim monohidroksilnim alkoholima.

• kiseline i viši alkoholi imaju od 8 do 36 C atoma

• obiĉno paran broj a niz C-atoma nije raĉvast.

• voskovi pored ovih estara sadrţe i znaĉajan udeo primesa (i do 50%) koje se sastoje od oksikarboksilnih kiselina, slobodnih alkohola, ugljovodonika i smolastih materija.

• osobine prirodnih voskova nisu odreĊene osobinama estara koji ih saĉinjavaju, nego osobinama primesa s obzirom na njihov udeo

PODELA I ULOGA VOSKOVA

• voskovi se dele na ţivotinjske i biljne

• kod ĉoveka i ţivotinja voskovi su sastavni

deo zaštitnog premaza na koţi

• kod ovaca mast iz vune (lanolin) spreĉava

kvašenje vune

• kod biljaka voskovi na površini lista ĉine

zaštitni sloj koji spreĉava isušivanje biljaka

NAJPOZNATIJI VOSKOVI

NAZIV POREKLO T.TOPLJ.oC

KOMPONENTE

KARNAUBA LIST PALME 80 - 87

ORIKURI LIST PALME 80 - 87

PĈELINJI

VOSAK

PĈELINJE SAĆE 60 - 82 MIRICIL-

PALMITAT

SPERMACET KIT ULJEŠURA 42-47 CETIL-PALMITAT

DEGRAS

(LANOLIN)

MAST OVĈIJEG

RUNA

Izvori voskova

FORMULE ESTARA VOSKOVA

CH3(CH2)14C

O

OCH2(CH2)14CH3

OCH2(CH2)29CH3

O

CCH3(CH2)14

CETILPALMITAT

MIRICILPALMITAT

Masti i ulja - triacilgliceroli

• Masti i ulja (neutralne masti, triacilgliceroli) su estri viših masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola.

• Triacilgliceroli ĉvrstog ili poluĉvstog agregatnog stanja na sobnoj temperaturi se nazvaju mastima dok teĉni triacilgliceroli na istoj temperatri uljima

• Ulja sadrţe veći odeo nezasićenih masnih kiselina

Masti i ulja

Zašto vrsta masnih kiselina odreĊuje agregatno stanje masti i ulja?

– Dvostruka veza uzrokuje

savijanje molekule ne

mogu biti “spakovane

tako blizu kao zasićene

manje van der

Walsovih sila

– Ovo čini ulja tečnijim na

sobnoj temperaturi

zbog toga ulja imaju

nižu tačku topljenja

Nastajanje molelula triacilglicerola

esterifikacija

glicerol masne kiseline triacilglicerol

CH2O

CHO

CH2O

H

H

H

+

HOOC R1

HOOC R2

HOOC R3

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O R1

R2

C

O

R3

+ 3 H2O

Mono i diacilgliceroli

α-monoacilglicerol β-monoacilglicerol α,β-diacilglicerol α,α-diacilglicerol

CH2OH

CHOH

CH2O C R

O

CH2OH

CH O C R

OCH2OH

CH2OH

CHO C R

O

CH2O C R

O

CH2O

CHOH

C R

O

CH2O C R

O

PROSTI I MEŠOVITI TRIACILGLICEROLI

CH2O

CHO

CH2O

C

C

C

O

O

O

C17H35

C17H35

C17H35

CH2O

CHO

CH2O

C

C

C

O

O

O

C17H33

C17H33

C17H33

CH2O

CHO

CH2O

C

C

C

O

O

O

C15H31

C17H35

C17H35

CH2O

CHO

CH2O

C

C

C

O

O

O

C17H33

C17H31

C17H35

Tristearoilglicerol (tristearin)Prost triacilglicerol

Trioleoilglicerol (triolein)Prost triacilglicerol

1-palmitoildistearoilglicerol (1-palmitodistearin)Mešovit triacilglicerol

1-Olenoil-2-palmitoil-3-stearoilglicerol (1-oleo-2-palmito-3-stearin) Mešovit triacilglicerol

MASTI I ULJA

HEMIJSKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE

MASTI I ULJA

• Saponifikacija masti i ulja

• Transesterifikacija

• Hidrogenacija ulja

• Uţegnuće masti i ulja

• Polimerizacija ulja

• Karakteristike masti i ulja (saponifikacioni i

jodni broj)

SAPONIFIKACIJA MASTI I ULJA

mast ili ulje glicerol sapuni

DELOVANJE SAPUNA I DETERGENATA

Sapuni i detergenti

CH3 (CH2)m

CH3 (CH2)n

SO2O- Na+CH

CH3 (CH2)16 COO- Na+

CH3 (CH2)11 O SO3- Na+

REP GLAVA

Natrijum-stearat - sapun

Natrijum- laurilsulfat - detergent

Alkil benzen sulfonat - detergent

m + n = 9 - 12

TRANSESTERIFIKACIJA

O

C

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O C17H33

C15H31

C17H35

+ CH3OH3

CH2O

CHO

CH2O

H

H

H +NaOH

C17H35

C15H31

C17H33 COOCH3

COOCH3

COOCH3

BIODIZEL

Šematski prikaz proizvodnje biodizela

BIODIZEL

Biodizel je:

• Biodegradabilan

• Netoksiĉan

• Ne sadrţi sumpor

• Ne sadrţi aromate

• Predstavlja

obnovljivo gorivo

HIDROGENACIJA ULJA

O

C

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O C17H33

C17H33

C17H33

+ 3 H2

O

C

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O C17H35

C17H35

C17H35

HIDROGENACIJA

HIDROGENACIJA

UŢEGNUĆE MASTI I ULJA

• Nastaje usled prisutva nezasićenih masnih kiselina,

• pri duţem stajanju na vazduhu dolazi do oksidacije

• nastaju sloţene smeše raznih isparljivih aldehida, ketona i niţih masnih kiselina

• masti i ulja poprimaju neprijatan miris

• uzroĉnici ovog nepoţeljnog procesa mogu biti mikroorganizmi

• antioksidanti

UŢEGNUĆE MASTI I ULJA

C C C C C C

H

H

H H H

H

H H

O2

C C C C C C

H

H O

OH

H H H H H

CC C C C

O

H H H H H

Polinezasicenemasne kiseline

Peroksidibez mirisaveoma reaktivni

AldehidiIzrazit mirisveoma reaktivni

Antioksidansi

POLIMERIZACIJA ULJA

• Ulja koja imaju velik udeo nezasićenih masnih kiselina sa dve ili više dvostrukih veza imaju osobinu da absorbuju kiseonik kada se izloţe vazduhu, posebno kada se nalaze u tankom sloju

• Nastaju peroksidi koji katalizuju polimerizaciju nezasićenih delova molekula triacilglicerola

• ulja oĉvrsnu, i dolazi do stvaranja tankog elastiĉnog filma koji je vodonepropustan

• Sušiva i nesušiva ulja

• uljane boje su mešavina sušivog ulja, pigmenta, razreĊivaĉa i sikativa.

POLIMERIZACIJA ULJA

X CH

C CH

CH Y

X CH

CH CH

CH Y

CH CH

XCH Y

MONOMER

DIMER

TRIMER ITD....

KARAKTERISTIKE MASTI I ULJA

• najbitnije hemijske karakteristike masti i ulja su

prisustvo estarske veze (mogućnost

saponifikacije) i nezasićenost.

• Saponifikacioni broj predstavlja broj miligrama

kalijum-hidroksida koji je potreban za potpunu

saponifikaciju jednog grama masti i ulja.

• Jodni broj je merilo stepena nezasićenosti

masti i ulja i definiše se kao broj grama joda

koji adira sto grama masti ili ulja.

FOSFOGLICERIDI

• Obavezni su sastojak ćelijskih membrana i

imaju znaĉajnu strukturnu ulogu.

• Potpunom hidrolizom fosfoglicerida nastaje:

• glicerol

• više masne kiseline

• fosforna kiselina

• Alkoholna komponenta

FOSFORNA KISELINA

P OHO

OH

OH

ALKOHOLNE KOMPONENTE

N CH2 CH2 OH(CH3)3+

N CH2 CH2 OHH3+

N CH CH2 OH

COOH

H3+

Holin Etanolamin SerinInozitol

OHOH

OH

OH

HO

HOHH

HH

H

H

STRUKTURE FOSFOGLICERIDA

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O R1

R2

PO

OO-

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O R1

R2

PO

OO-

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O R1

R2

PO

OO-

O

O

C

CH2O

CHO

CCH2O R1

R2

PO

OO-OHOH

OH

OH

HOHH

HH

H

H

CH2

CH2

(CH3)3N+

CH2

CH2

H3N+

CH2

CH

H3N+

COOH

Lecitin(fosfatidilholin)

Kefalin(fosfatidiletatolamin)

Fosfatidil-serin Fosfatidil-inozitol

MOLEKULE FOSFOGLICERIDA SU AMFIFILNE

C

O

C

O

OCH2

C

H

CH2

OO P

O

O

OCH2

CH2

(CH3)3N

Nepolarni deo molekule "rep" Polarni deo "glava"

LECITIN

FOSFOGLICERIDI FORMIRAJU MICELE I

LIPIDNI DVOSTRUKI SLOJ

BIOLOŠKE MEMBRANE – LIPIDNI

DVOSTRUKI SLOJ

BIOLOŠKA MEMBRANA

PROSTI LIPIDI

TERPENI

• Terpeni spadaju širu grupu jedinjenja koja

se nazivaju izoprenoidi a sastavljeni su od

izoprenskih jedinki, takozvane C5 jedinke,

koje se ponavljaju u veoma razliĉitim

otvorenim i prstenastim strukturama.

Strukturna formula izoprena

(2-metil-1,4-butadien)

CH2 C CH CH2

CH3

glava rep

NEKI PRIMERI TERPENA

STEROIDIHOLESTEROL

HO

ŢUĈNE KISELINE

HOLNA KISELINA

HO OH

OH

COOH

STEROIDNI HORMONI

KORTIKOSTERON

O

H

HO

C O

CH2OH

ProstaglandiniProstaglandin grupe E

COOH

CH3

1

2

3

4

5

6

7

89

10

1112

13

1415

16

17

18

19

20

OHOH

O