UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMIZoran Savi
Zato Informatika na F@M-u?
Zato to ete biti menaderi koji koriste informatikuZato to ete biti menaderi u oblasti informatike
Zato to ne smete da dozvolite da vai efovi ili saradnici, od vas prave...
Raunar nee od loeg menadera da napravi dobrog, ali e pomoi dobrom da postane jo bolji, a loem jo gori.
Efikasnost menadera (0 -1)E = MV x KV x IV
Predmeti
Nain radaPredavanjaVebe (Bora Todorovi)IzostanciKolokvijumi i seminarski, ispit, ocenjivanjeKonsultacije ([email protected])Literatura: Upravljaki informacioni sistemi, Z. Savi
Osnovni pojmoviInformatika - information, automatique (Drajfus, 1962)Nauka i tehnologija, koja se, prilikom prikupljanja, prenosa i uvanja informacija, oslanja na 3 osnovna principa: princip formalizacije princip automatizacije princip umreavanja.
Osnovni pojmovi Tehnologija (teachne-vetina, logos-razum) je jedinstvo sredstava, metoda i postupaka.
Informacione tehnologije (IT) su zajedniki pojam za izuavanje sredstava, postupaka i metoda za upravljanje, uvanje, obradu, prenos i prezentaciju podataka i informacija.
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
RAUNARSTVOSREDSTVA METODEPOSTUPCIRaunarski HWTelekomunikacije
Raunarska tehnikaAlgoritmi, podaciRaunarski SW
Raunarske naukeRazne primene
Informacioni sistemiMatematikaFizikaElektronika
ta su informacioni sistemi?Sistemi koji barataju informacijama.
A ta su sistemi, a ta informacije?
Podaci i informacijeInformacije su oni podaci koji za korisnika imaju neki znaaj, ili upotrebnu vrednost, poveavajui njegov nivo saznanja.
Podaci su, na formalizovan nain i u simbolikom obliku, registrovane injenice o realnom svetu (ljudima, predmetima, pojavama, procesima, objektima i stuacijama).
Sa korisnikog aspekta, podaci mogu da budu: semantiki (pogodni za oveka) fiziki (pogodni za mainu). Sa aspekta strukture, podaci mogu da budu: formatizovani (sa utvrenom strukturom) neformatizovani.
Sa aspekta obrade postoje sledee vrste podataka:identifikacioniklasifikacioniupravljakikvalitativnikvantitativni
Vrednost informacijeInformacija poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine.Karakteristike koje utiu na vrednost: - metod i cena dobijanja - svrha (korisnost) - naini dobijanja - principi obrade - istoa (istija informacija => vea vrednost)
Vrednost informacija Kada vam ja prodam telefon, ja ga vie nemam.
Kada vam ja prodam informaciju, ja imam vie informacija samom injenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi imate. (Peter Drucker)
Vrednost informacijaUlaganje za pribavljanje informacije kao resursa troak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije.Cost-Benefit analiza
Potreba za informacijamaNauno tehnoloki rast, sve sloeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za praenjem sve vie novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije. Ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostrueno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostruava svakih pet do osam godina.
Potreba za informacijamaSavremena preduzea izloena pritiscima: - borba za trite - orijentisanost na potroae - potreba za inovacijama - zakonska odgovornost - drutvena i etika odgovornost - zatrpanost informacijama
Sistemi"skup objekata i relacija meu tim objektima, njihovim atributima i njihovim okruenjem, koji ini jednu celinu."
Informacioni sistemULAZOBRADAIZLAZPodaciInformacPovratna informacijaSkup meusobno povezanih elemenata koji rade zajedno, u ciljuPRIKUPLJANJA, MEMORISANJA, OBRADE i DISTRIBUCIJE informacija......da bi podrali analizu, odluivanje, koordinaciju i kontrolu u organizaciji
Informacioni sistemULAZOBRADAIZLAZPodaciInformacPovratna informacija...je sastavni deo organizacije...uz interakciju sa okruenjem organizacije.KupciDobavljaiDeoniariKonkurencijaDrava
Informacioni sistemSvaka organizacija ima neki IS, koji ine ljudi, procedure ili objekti, a raunarska tehnologija ne mora da bude najvaniji element sistema.
Ipak, mi dalje govorimo o: Raunarskim informacionim sistemima gde su prikupljanje, obrada i distribucija informacija bazirani na raunarskom HW i SW
Elementi raunarskog informacionog sistema su: raunarska i komunikaciona oprema (hardware), programi i podaci (software), osoblje i korisnici (lifeware) i organizacija sistema (orgware). Svaki od ovih elemenata je znaajan za funkcionisanje sistema, jer ni najbolji hardver i softver nee odgovarajue funkcionisati, ukoliko njime rukuju slabo obrazovani kadrovi, kao i obratno.
Ako imate hardver pete generacije, softver etvrte generacije, kadrove tree generacije i organizaciju druge generacije, sistem e raditi na nivou druge generacije.
Vrste ISPoslovniNauniObrazovniFinansijskiZdravstveniGeografskiINTEGRALNI IS...
ORGANIZACIJAPoslovni IS
Poslovni IS U dananje vreme, kada se procenjuje uticaj informacionih tehnologija na poslovanje, moraju da se razmatraju sledei faktori: Rast Interneta i konvergencija tehnologija (naroito raunarskih i telekomunikacionih) Transformacija poslovnih organizacija Ekonomski rast zasnovan na globalnom povezivanju Rast ekonomija zasnovanih na informacijama i znanju Rast elektronskog poslovanja
Poslovni IS Izgradnja i korienje informacionih sistema nose sa sobom i odreene probleme: 1. Problem isplativosti investicija u IT 2. Neophodne organizacione promene 3. Efekti globalizacije 4. Stalne promene tehnoloke infrastrukture 5. Etiki i bezbednosni problemi
Dimenzije poslovnih IS
INFORMACIONISISTEMI
ORGANIZACIJE
TEHNOLOGIJA
MENADMENT
Dimenzije poslovnih IS
Tehnoloka dimenzija Pod tehnolokom dimenzijom poslovnih informacionih sistema podrazumeva se njihova informaciona i komunikaciona infrastruktura, koju ine organizacija i arhitektura raunara i raunarskih mrea, sistemski i aplikativni softver, baze podataka itd.
IT infrastruktura i poslovanje
Komponente IT infrastruktureHardverska platforma (raunarska oprema)Operativni sistemSoftverska platforma (programi, aplikacije)Mrena (komunikaciona oprema)Internet platformaSistem upravljanja bazom podatakaKonsultantske usluge i usluge sistem integratora (koje prethodnih est komponenti povezuju u loginu celinu).
IT infrastruktura kao paket uslugaPovezivanje zaposlenih radnika i poslovnih partnera organizacije u zajedniku mreu putem odgovarajue opreme. Telekomunikacione uslugeuvanje i analiziranje podataka organizacije Fiziko odravanje raunarske, telekomunikacione i opreme za uvanje podataka.Usluge aplikativnog softvera, koje operativno podravaju funkcionisanje razliitih delova organizacije.Usluge IT menadmenta koje podrazumevaju planiranje i razvoj infrastrukture, praenje trokova, upravljanje projektima i koordinaciju poslovnih delova organizacije sa odgovarajuim IT uslugama.Usklaivanje sa postojeim IT standardimaInformatika obukua za sve kategorije zaposlenih, kao i menadmenta.Istraivanje i razvoj, koji omoguuju rad na buduim IT projektima i investicijama, a to treba da doprinese boljoj poziciji organizacije na tritu.
Evolucija IT infrastruktureElektronske knjigovodstvene maine: 19501960Raunari i miniraunari opte namene: 1959 2007Personalni raunari: 1981 2007Klijent server mree: 1983 2007Korporativno Internet raunarstvo (1992 - 2007)
Vieslojna klijent-server arhitektura
Pokretai evolucijeProcesorska snaga (Murov zakon)
Pokretai evolucijeMemorijski kapaciteti
Pokretai evolucijeSnaga mree (Metkalfov zakon)
"Linearni rast broja lanova mree, pruzrokuje eksponencijalni rast vrednosti celog sistema po formuli n x (n-1), gde je n broj lanova mree. "
Pokretai evolucijeRast Interneta i smanjenje trokova
Pokretai evolucijeStandardizacijaASCII (1958)COBOL (1959)UNIX (1969)Ethernet (1973)TCP/IP (1974)PC (WINTEL) (1981)WWW (1989)
Savremeni HW trendoviIntegracija raunarstva i telekomunikacijaGRID raunarstvoRaunarstvo prema potrebama (on demand computing)Autonomno raunarstvoRubno raunarstvo (edge computing)Virtuelizacija
Savremeni SW trendoviLinux i softver otvorenog koda (open source software)JAVASoftver za integraciju aplikacija (EAI)Web servisi i servisno orijentisane arhitekture (SOA) SW outsourcing
Organizaciona dimenzija
Organizaciona dimenzijaKao menaderi, uvek elimo da shvatimo kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drutvene i radne odnose u naim organizacijama Kao informatiari, ne moemo da uspeno projektujemo nove sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem.
Tehnika mikroekonomska definicija organizacije
Resursi iz okruenja
Izlazi ka okruenju
Organizaciona dimenzijaRealniji opis organizacije je da je to skup prava, privilegija, obligacija i odgovornosti koji su delikatno balansirani tokom nekog vremenskog perioda, kroz konflikte i njihova reenja.
Organizaciona dimenzijaORGANIZACIJASTRUKTURA
hijerarhija zaposleni pravila procedure poslovi
PROCESI
prava/obaveze privilegije/odgovornost vrednosti norme ljudi
RESURSIOKRUENJE
Organizaciona dimenzijaOrganizaciona kultura skup pretpostavki, vrednosti i naina na koji se neke stvari rade, koji su prihvaeni od veine lanova.Konflikti produkt razliitih interesa i stavova osnova organizacione politike.Okruenje (vlada, konkurencija, klijenti, banke, tehnologija, znanje, kultura)
IS moraju da budu iznad toga, ali da vode rauna o svemu.
Organizaciona dimenzija Zajednike karakteristike organizacija Formalna struktura Standardne operacione procedure Politika Kultura
Organizaciona dimenzija Posebne karakteristike organizacija Tip organizacijeOkruenjeCiljeviSnagaKlijentelaFunkcijeVostvoZadaciTehnologijaPoslovni procesi
Organizaciona dimenzijaKao to se vidi, lista posebnih karakteristika organizacija je vea od liste zajednikih karakteristika. Informacioni sistemi e imati razliiti uticaj na razliite tipove organizacije. Razliite organizacije e, u razliitim okolnostima, iskusiti razliite efekte od iste tehnologije.
Organizaciona dimenzijaHijerarhijska organizacijaFunkcionalna - deljenje resursa i specijalizovanog osoblja za razliite proizvodeProizvodna - koordinisanje specijalizovanog osoblja na postizanju zadatih ciljeva i rokova, sa jasnom odgovornou za preduzete aktivnosti, vezane za odreeni proizvodMatrina organizacija kombinuje funkcional. i proizvodni oblik organizovanja
Organizaciona dimenzijaFunkcionalna podela organizacije:Razvoj (istraivanje, novi proizvodi, poboljanja)Proizvodnja (radni nalozi, kontrola)Marketing (prodaja, reklama, formiranje cena)Finansije (investicije, budet raunovodstvo)
Odatle slede i odgovarajui informac. sistemi
Organizaciona dimenzijaDrugi nain na koje organizacije mogu uticati na informacione tehnologije je kroz odluke o tome ko e dizajnirati, praviti i ureivati organizacionu IT infrastrukturu. Ove odluke odreuju kako e usluge informacionih sistema biti isporuene.Formalna organizaciona jedinica ili funkcija odgovorna za tehnoloke usluge se zove odelenje informacionih sistema. To odelenje je odgovorno za sreivanje hardvera, softvera, skladita podataka i mrea koje obuhvataju IT infrastrukturu organizacije.
Organizaciona dimenzija ORGANIZACIJA Strateki menadment, odelenja, klijentiODELENJE INFORMACIONIH SISTEMAIT infrastruktura hardver softver mree baze podatakaIT osoblje direktor (CIO) sistem analitiari sistem dizajneri programeri administratori
Organizaciona dimenzijaOdelenje informacionog sistema predlae nove poslovne strategije i nove proizvode bazirane na informacijama i uslugama Koordinie razvoj tehnologije i planirane promene u organizaciji U mnogim kompanijama, odelenje informacionih sistema je pod vostvom glavnog informacionog upravnika (CIO). CIO je menader, koji je u poziciji da nadgleda korienje informacione tehnologije u firmi.
Uticaj IS na organizacijuEkonomski (ulaganja ,trokovi...)Organizacioni (poravnavanje)Virtuelne organizacijeFleksibilnost (sloenost i brzina)Otpori promenamaUticaj interneta
Organizaciona dimenzija - zakljunoOrganizacioni faktori koji se razmatraju kod planiranja novog sistema su:
Okruenje u kome organizacije funkcioniuStruktura organizacije (hijerarhija, specijalizacija, standardne op. procedure)Organizaciona kultura i politikaTip organizacijePriroda i stil vostvaPodrka i razumevanja top menadmentaOsnovni interesi grupa koje utiu na sistemVrste zadataka, odluka i poslovnih procesa kojima informacioni sistem treba da pomogneMiljenja i odnos radnika u organizaciji koji e koristiti informacioni sistemIstorija organizacije: prola investiranja u informacione tehnologije, postojea iskustva, vani programi i ljudski resursi.
Menadment dimenzija
Podrka poslovnim funkcijama menaderima na razliitim nivoima.Svaki nivo menadmenta ima razliite potrebe i zahteve za IS.ta menaderi zapravo rade i koje su im informacije potrebne za donoenje odluka?
Menadment dimenzija Pet klasinih funkcija menadera (Fayol):planiranje organizovanje koordinisanje odluivanje kontrolisanje.
Ali ta oni zapravo rade u okviru tih funkcija?
Menadment dimenzija Stvarno ponaanje menadera je (Kotter):
manje sistematino, a vie neformalno,manje proaktivno, vie reaktivno, manje dobro organizovano, a mnogo vie neozbiljno, nego to se to od njih oekuje.
Menadment dimenzijaMenaderi izvravaju veliki deo posla u odreenom tempu - vie od 600 aktivnosti tokom dana, bez pauze.Menaderske aktivnosti su podeljene; veina aktivnosti traju manje od devet minuta; samo 10% aktivnosti prelaze duinu od 1 sata. Menaderi preferiraju razgovor, priu, lino da uju - oni ele trenutne, specifine i ad hoc informacije (tampane informacije e esto biti previe stare). Oni vie vole glasovnu nego pisanu formu komunikacije, zato to govorni medij prua veu fleksibilnost, zahteva manje truda i donosi bri odgovor. Menaderi daju visok prioritet odravanju razliitog i kompleksnog mrenog kontakta (neformalni informacioni sistem).
Menadment dimenzija Mintzberg je ustanovio da se sve uloge i aktivnosti menadera mogu podeliti u tri kategorije: meupersonalnu (predstavljanje firme, liderstvo,veza izmeu organizacionih nivoa) informacionu (prikupljanje i prosleivanje inf.)kategoriju odluivanja (dodela resursa, reavanje konflikata itd).
Menadment dimenzijaKako ove uloge podravaju informacioni sistemi?Meupersonalna sistemi elektronske komunikacijeInformaciona IT infrastrukturaOdluivanje na razliitim nivoima, putem strukturiranih (rutinskih, utvrenih procedura) i nestrukturiranih odluka
Menadment dimenzijaBroj odlukaStrateka vrednostIzvrenje svakodnevno prebac. podat.(transakcije)Taktika analize saradnja pristup podacimaStrategija na vreme lako korienje pogled odgoreIZVRIOCIANALITIARI - MENADERIDIREKTORI
Menadment dimenzijaHijerarhijski menadment - od druge polovine 19.veka, u preduzeima masovne proizvodnje (GM ima 20 hijerarhijskih nivoa)Novi uslovi poslovanja zahtevaju efikasniju i fleksibilniju organizaciju polako nestaju srednji menaderski nivoi - "provodnici informacija" njihovu funkciju preuzimaju radnici uz pomo IT.
Menadment dimenzijaFunkcija menadmenta je ostvarenje eljenih rezultata u cilju zadovoljenja potreba kupaca, vlasnika, zaposlenih i okruenja.Zadaci savremenih menadera su utvrivanje strategije, postavljanje ciljeva i merenje ostvarenih rezultata.Oni ne upravljaju putem naredbi, kojima odreuju zaposlenima ta i kako da rade, ve obezbeenjem uslova za efikasno obavljanje poslovnih procesa.
Menadment dimenzijaPored ostalog, menader mora da poznaje strukturu firme i tokove informacija u njoj.Mora da poznaje i koristi raunare i softverske alate koji omoguuju kvalitetnu obradu informacija, odluivanje i upravljanje.
Menadment dimenzijaOperativni, detaljni, svakodnevni podaci, strukturirane odlukeSumarni, sintetiki podaci, dovoljno detaljni da omogue efikasnu kontrolu. Delimino struktur. odlukeVisoko sintetizovani podaci, orijentisani na podrku stratekom upravljanju, nestrukturirane odlukeTPS - Transaction Processing SystemDSS Decision Support SystemsESS Executive Support SystemsMIS Management Information Systems
TPS (Transaction Processing System)
TPS = EDP = OIS =...
Podrka niem menadmentu operaciona kontrolaTransakciono orijentisanTransakcija je dogaaj koji treba registrovati (prihvatiti, zapamtiti, izvestiti).
Tipini TPSProizvodnja (radni nalozi, magacinsko poslovanje,kontrola kvaliteta)Finansije (GK, fakturisanje ...)HR (plate, kadrovska evidencija)Marketing (istraivanje trita, cenovnici)
Fakultet (evidencija studenata, raspored nastave, ispiti)
MIS (Management Information System)
Podrka srednjem menadmentu taktiko planiranje i kontrola
Generie odreene izvetaje (periodine, vanredne ili po zahtevu) koji su pretodno definisani.Koristi podatke iz TPS
NarudbeRepro materijalGKProdajaCeneIzmeneTrokoviTPSMISIzvetajiMIS
DSS(Decision Support System)Podrka srednjem i viem menadmentu u donoenju jedinstvenih, netipinih i nepredvidivih odluka.Interaktivan, daje ad hoc izvetaje sa visoko sintetikim podacimaFleksibilnost, adaptivnost, brzina odziva.Podrka radu sa modelima ("what if", "goal seek")
DSSIdentifikacija problemaMogua reenjaIzbor reenjaPrimena reenjaMISDSSDSSMISTPS
DSSInformacioni sistemi ne donose odluke umesto ljudi, ve ee podravaju proces donoenja odluka. Kako e ovo biti odraeno, zavisi od tipova odluka, donosilaca odluka i strukture sistema.
ESS(Executive Support System)Podrka viem menadmentu u stratekom planiranjuSlobodno odluivanje, bez propisanih procedura i analitikih modelaKoristi podatke iz MIS, DSS i eksternih izvora (berza, internet, agencije...)Ne reava problem, nego nudi mogunosti
KWSKnowledge Work SystemsSlue potrebi za informacijama na nivou znanja odreene organizacije Nove ideje o proizvodima i uslugama nestruktuirano odluivanjeInenjeri, doktori, advokati i naunici, iji se posao primarno sastoji od stvaranja novih informacija i znanja Inenjerske, grafike i upravljake radne stanice
UISUIS je opti, generalni, naziv akademske discipline, koja pokriva primenu ljudi, tehnologije i procedura (jednom reju informacionih sistema) u reavanju poslovnih problema. Ne podravaju samo poslovne procese i operacije, nego pomau u obradi specifinih informacija, potrebnih za donoenje odreenih odluka (npr. analiza ponaanja korisnika) i strategija.
UISNajvie se izuavaju u okviru menaderskih ili BA (Business Administration) studija. Mogu da ukljuuju i neke elemente SW inenjeringa, ali su uglavnom koncentrisani na integraciju raunarskih sistema sa ciljevima organizacije. Kao podruje izuavanja, esto se meaju sa "Upravljanjem informacionim sistemima", to je inae isto znaajna disciplina za menadere u informatici.
UIS Pogodna definicija UIS bi mogla da bude:Raunarski zasnovan sistem, koji prikuplja i obrauje podatke (informacije) i omoguuje menaderima na svim nivoima, koji ga koriste, donoenje odluka, planiranje, implementaciju odreenog programa i njegovu kontrolu. On ukljuuje HW, SW, ljude, komunikacione sisteme i same podatke, kao i aktivnosti unosa podataka, njihove transformacije u informacije, smetanje podataka i informacija i pravljenje izvetaja za rukovodstvo.
UISSocio-tehniki pristupUISITOp. istra.MenadmentEkonomijaPsihologijaSociologijaTehniki pristupBihevioristiki pristup
UIS Investiranje u UIS se organizacijama isplati na vie naina:
Podrka konkurentnosti (core competency), odnosno onome u emu se te organizacije smatraju boljim od drugih, od razvoja novog proizvoda do usluga korisnicima. To je u stvari sr poslovanja.Poboljanje upravljanja distributivnim kanalimaPomo u igradnji brenda (CRM sistemi). Poboljanje proizvodnih procesa, naroito u masovnim proizvodnjama. Primena iskustava steenih korienjem IT ubrzava proces uenja i prilagoavanja. Fleksibilnost u prilagoavanju proizvodnih procesa (kolaborativno, adaptivno, transparentno ili kozmetiko).Uravnoteeno investiranje u CAD, koje ubrzava razvoj i uvoenje novih proizvoda. Primena e-poslovanja. Vea stabilnost firme
UISU idealnom sluaju, treba da obezbede:Informacionu podrku i upravljanje svim poslovnim procesimaPodrku odluivanju na svim nivoimaOptimizaciju i racionalizaciju poslovanjaPoveanje profita i smanjenje trokovaKvatetnije planiranjeSkalabilnost sistema i jednostavnost radaOptimalan odnos performansi i trokova
ERPEnterprise Resource PlanningIntegralni informacioni sistemi Rane 1980-te
Prema obimu promena u poslovnim procesima sistemi za SMB i velike firme, to odreuje primenu, logiku i cenu.
ERPVelike organizacije obino imaju mnogo razliitih vrsta informacionih sistema koji podravaju razliite funkcije, organizacione nivoe i poslovne procese. Oni retko meusobno komuniciraju, i menaderi nailaze na mnoge potekoe dok sastave podatke potrebne za uvid u celokupnu sliku organizacionih operacija.
ERPProizvodnjaProdajaMarketingFinansijeLjudski resursiPOSLOVNE FUNKCIJEINFORMACIONI SISTEMIP O S L O V N I P R O C E S IKupciDobavljai
ERPU cilju integracije, prave se sistemi planiranja resursa preduzea (ERP), koji automatizuju poslovne procese, integriu informacije koje koriste razliiti delovi preduzea.Sopstvena baza podataka o procesima iz razliitih segmenata, radi zajednikog korienja.Obino, ERP sistem koristi, ili je integrisan sa realacionom bazom podataka.
ProizvodnjaProdajaMarketingFinansijeLjudski resursiPOSLOVNE FUNKCIJEERP INFORMACIONI SISTEMBAZA PODATAKA POSLOVNIH PROCESAKupciDobavljai
ERPSistem spada u ERP kategoriju ako prua:
Efikasno upravljanje procesima u organizacijiPostojanje zajednike baze podatakaMogunost brze reakcije na operat. zahteve
ERPMotivacija za uvoenje ERP sistemaProdaja1995199019982000 smanjenje trokova reinenjering central. upravljanje dodatni moduli
2000 EURO
Internet reenja CRM
ERPERP predstavlja niz aktivnosti, podranih od viemodulskog aplikativnog SW, koji pomae u upravljanju poslovnim aspektima (planiranje, proizvodnja, naruivanje, prodaja, praenje zaliha, interakcija sa kupcima, usluge) i finansijskim aspektima biznisa, kao i ljudskim resursima. Uvoenje ERP sistema podrazumeva analizu poslovnih procesa, obuku zaposlenih i nove radne procedure.
ERPInstalacija SW je laki deo, transformacija poslovanja moe da bude problem:
Poto mnotvom svojih modula ERP sistem pokriva skoro sve funkcije organizacije, mora se voditi rauna da postoji razumevanje: - poslovne strategije za svaku funkciju - trenutnih poslovnih kapaciteta svake funkcije - efikasnosti primenjenih reenja.
ERP2. Koji moduli (komponente) ERPa trebaju? - poslovna vrednost svakog modula - poslovni prioriteti - dinamika i redosled implementacije - implementacija prema poslovnoj ili geografskoj organizaciji
ERP3. Kreiranje uspenog programa implementacije: - formiranje upravljake grupe sa liderom - pomo od onih koji imaju iskustva u primeni - postaviti rokove za pojedine etape - istovremeno upravljanje promenama procesa, tehnologije i ponaanja - omoguiti da infrastruktira podrava te promene - komuniciranje, komuniciranje.....
ERP Praktini saveti (Champy)ERP mora biti iniciran poboljanjem poslovanja poslovnih procesa (bolji protok novca, smanjenje trokova, bre isporuke itd.) Ove procese moraju da identifikuju svi menaderi u organizaciji, uz saradnju sa IT menaderima
ERPAktivna podrka i usmerenje od strane izvrnog rukovodstva (Nadzor, podrka i inspiracija)ERP sistemi su obimni, utiu na hiljade ljudi, procesa i pravila sa mnotvom odluka koje treba doneti. Neko na vrhu organizacije mora nekad da "presee", jer se deava da se kasni mesecima zbog toga to se nekom poslovoi ne dopada forma nekog izvetaja.Ako ne postoji aktivna podrka menadmenta ERP implementaciji, IT menader treba da odmah prekine projekat, jer je osuen na neuspeh.
ERPInsistirati na standardnim reenjima u softveru (prilagoavanje i konfigurisanje)Uvek postoje zahtevi za prilagoenjem novih softverskih aplikacija postojeim poslovnim procesima. Ako se pretera u tome, ne samo da se gubi vreme i novac, nego se oteava i instalacija budue verzije ERP softvera. Realno, vrlo malo ima poslovnih procesa, specifinih za jednu organizaciju, koji zahtevaju izmenu standardnog softvera.
ERPSve odluke vezane za ERP donositi brzo.
Treba jasno dati maksimalni rok. Praksa pokazuje da ako se ERP projekat razvue na vie od 10 meseci, postaje rizian najee zbog odlaska kljunih ljudi iz tima.
ERPU tim za implementaciju postaviti najbolje ljude. Obino se postavljaju raspoloivi ljudi, bez dovoljno znanja i iskustva na ovim poslovima. Problem je i honorarno angaovanje strunjaka, jer to obino produava projekat. Rad na ERP implementaciji je samo poetak jednog kontinualnog procesa. I ako se, posle 10 meseci, postavi sistem, sa vidljivim poslovnim rezultatima, treba sauvati tim koji e stalno biti fokusiran na poboljanje poslovnih performansi nie trokove, vei profit, vee zadovoljstvo kupaca isl. Potrebno je najmanje 5 godina, da se izvue prava korist od implementacije ERP-a.
ERPEfekti implementacije:Sinergijski efekti (IT i ostali menaderi)Ruenje barijera (jedinstvena baza)Nestanak i pojava novih uloga u organizacijiPromene u strukturi moiPromene odnosa sa kupcima, dobavljaima, partnerima (e-trgovina, B2B, B2C)
ERP Prednosti: za strukturu i organizaciju firme (bez poslovnih i geografskih ogranienja)za menadment (bolji izvetaji i bolje donoenje odluka)za tehnologiju (korienje jedinstvenog integrisanog skladita podataka o poslovnim procesima, u standardizovanom formatu)za sveukupno poslovanje (integracija i automatizacija)Dobra osnova za CRM
ERP Izazovi:Proces implementacije (promena poslovnih procesa, ali i organizacione kulture)Nefleksibilnost (teko odravanje, inovacija uticaj na sve delove organizacije) (40% implementiranih ERP sistema imalo problem)Analiza isplativosti sa neizvesnim ishodom (visoka cena, a prava korist se vidi tek po implementaciji) (57% SAP korisnika ne veruje u pozitivan ROI)Gubitak strateke prednosti firme (da li je neke procese uopte trebalo menjati)
ERPSAP (BusinessOne, AiO, R/3)ORACLEPeopleSoftBAANNAVISIONMS Dynamics (AX)
Veliki proizvoai prate trite i kopiraju ili kupuju uspena reenja, ostavljajui sve manje prostora za druge. ta i kako izabrati?
80% trita
ERPUtvrivanje postojeih i buduih potreba za ITPostojee stanje IT u organizacijiVeliina organizacijeLokacija (decentralizovana => komunikacije)DelatnostOrganizaciona strukturaObim poslovanjaBudet za IT
ERPStanje na IT trituZakonska regulativa (licence, multinacionalna preduzea)Struktura zaposlenihRaspoloivost i kvalitet IT kadrova
Izbor dobavljaa
ERPZa izbor dobavljaa se vrednuju:Funkcionalnost aplikacija koje nudiSpremnost na pomo u transformaciji poslovnih procesa, radi ostvarenja poslovnih cljeva organizacijeReference Vremenski plan implementacije (vie od 90% ERP projekata se ne zavri u roku)
CRMCustomer Relations ManagementElektronska trgovina i globalna utakmica su doveli do toga da kompanije misle strateki o svojim poslovnim procesima, i upravljanju svojih odnosa sa kupcima i dobavljaima. Da bi preivele, moraju nai nain pruanja vee vrednosti i bolje usluge kupcima po nioj ceni. Reenje lei u poboljanju poslovnih procesa za interakciju sa kupcima i za proizvodnju i isporuku proizvoda ili usluga.
CRMUmesto da se tretiraju kao izvor prihoda, kupci se sada posmatraju kao dugorona imovina, koja e biti odgajana kroz menadment odnosa sa kupcima (CRM) CRM je termin informatike industrije koji oznaava metodologije, softver i obino i internet performanse, koje pomau preduzeu da na organizovan nain upravlja odnosima sa svojim klijentima.
CRMCRM je i poslovna i tehnoloka disciplina, koja koristi informacione sisteme za koordinaciju svih poslovnih procesa koji su vezani za interakciju firme sa svojim muterijama u prodaji, marketingu i uslugama.
CRMPomo marketingu da identifikuje svoje najbolje klijente, da vodi marketing kampanje sa jasnim ciljevima i da stvara kvalitetne upite za svoje prodajno odelenje. Pomo prodaji, kroz optimizaciju informacija koje dele vie zaposlenih i usmeravanje postojeih procesa (npr, primanje porudbina putem mobilnih ureaja). Formiranje individualizovanih odnosa sa klijentima, sa ciljem poveanja njihovog zadovoljstva i sopstvenog profita. (Identifikovati najprofitabilnijeg kupca i dati mu najvii nivo usluge.) Svim zaposlenima obezbediti potrebne informacije i procese za upoznavanje svojih kupaca, radi razumevanja njihovih potreba i efikasne izgradnje odnosa izmeu organizacije, njenih kupaca i poslovnih partnera.
CRMCRM alati pokuavaju da ovo ostvare integrisanjem svih firminih procesa koji se odnose na kupce, kao i objedinjavanjem informacija o kupcima iz viestrukih komunikacionih kanala - telefona, e-maila, beinih ureaja, ili Weba - tako da firma moe da ima jedan koherentan pogled na kupca.
CRM
ProdajaTelefonska prodajaWeb prodajaTerenska prodajaMaloprodaja
MarketingPodaci o kampanjiSadrajAnaliza podataka
Korisniki servisPodaci call centraPodaci sa Web-aPodaci sa terenaBeini podaci
Unificirani pogled na potroaeKonzistentne poruke potroaimaEnd-to-end briga o potroaimaDugotrajne veze sa potroaimaIdentifikacija najboljih potroaa
CRM Dobri CRM sistemi konsoliduju podatke o kupcima iz vie izvora i pruaju analitike alate radi odgovora na neka od pitanja:Koja je vrednost odreenog kupca firmi tokom njegovog/njenog ivotnog veka? Ko su nai najlojalniji kupci? Ko su nai najprofitabilniji kupci? ta ovi profitabilni kupci ele da kupe? Firma onda moe da koristi odgovore za pridobijanje novih kupaca, pruanje bolje usluge i podrke, prilagoenje ponude odreenom kupcu.
CRMCRM trite je imalo svoje vreme uspona, razoaranja i oporavkaRazlozi za promaaje CRM: - krajnji korisnici, koji se opiru promenama - loa metodologija - nedostatak merenja uspenosti - "neistoa podataka" - suvie veliko uee IT
CRMUspean projekat CRM sistema je mnogo vie od instaliranja tehnologije. Kvalitetan IT sektor, bez problema moe da instalira CRM. Problem je fundamentalna promena filozofije odnosa sa kupcima, pri emu se i IT i poslovni profesionalci, nezavisno od industrije ili geografske lokacije, suoavaju sa znaajnim promenama.
CRM"CRM je stekla lou reputaciju zbog toga to su IT sektori vrili evaluaciju sistema, njegovu instalaciju i primenu, i na kraju konstatovali da je on uinio stvari gorim. Nisu imali iroku sliku pred sobom".
CRM Sastavni elementi CRM koji utiu na izvrenje projekta su:vizija (kakve promene se oekuju u organizaciji) strategijaoekivanja kupcaorganizaciona saradnja - promene u komunikaciji unutar organizacije radi prilagoavanja promenama informacije o kupcimatehnologijanain merenja koji se moe pratiti procesi kupaca
CRM Osnovne razlike izmeu CRM i ERP implementacije:CRM je reenje orijentisano na kupce, a ERP je reenje za tzv pozadinske operacije. CRM je iniciran poslovanjem a podran sa IT, dok su ERP implementacije obino inicirane od strane IT a podrane od strane poslovnog dela. Tradicionalne metodologije implementacije, nisu pogodne za CRM.
CRMKarakteristika CRM trita proteklih godina je ukrupnjavanje - akvizicije (Oracle Siebel), kao i naputanje pojedinanih reenja i prelazak u okvire enterprise reenja veih kompanija.Trite CRM softvera raste (14% u 2005. - $5.7 milijardi). SAP CRM je "number one" CRM reenje za velike kompanije, sa preko 29% uea na tritu (nain procene ?).
CRMSAP i Oracle/Siebel raunaju na 50% trita CRM, ali prema Gartner istraivanju, jo ima dovoljno prostora za manje ponuae i sopstveni razvoj.
PeopleSoft (Oracle), Amdocs Ltd., Pegasystems Inc., Salesforce.com Inc., Epiphany Inc. Microsoft CRM za SMB trite
Poslovna inteligencijaBusiness Intelligence (BI)Do 2000 e se pojaviti preduzea koja razmiljaju unapred, sa informacijama i aplikacijama raspoloivim svojim radnicima, konsultantima, kupcima, dobavljaima i javnosti. Klju opstanka na konkurentskom tritu je biti ispred konkurencije. Za donoenje poslovnih odluka, zasnovanih na tanim i pravovremenim informacijama, nije dovoljna samo intuicija. Alati za analizu podataka, upite i izvetaje, koji pomau korisnicima da iz mora podataka izvre sintezu vrednih informacija, spadaju u kategoriju zvanu "Business Intelligence." (Gartner Group, 1996.)
Poslovna inteligencija Informacije jasne i posl. korisnicima Sadri i istorijske i tekue informacije Nije samo za dnevne potrebe Bolji korisniki interfejs
Poslovna inteligencijaPoslovna inteligencija je opti pojam za grupu aplikacija i tehnologija, koje omoguavaju prikupljanje, uvanje, analizu i pristup podacima, u cilju donoenja boljih poslovnih odluka unutar preduzea. Za poslovne korisnike (menadere) vane su aplikacije i alati za analizu podataka. Za IT osoblje vani su alati za stvaranje i upravljanje okruenjem BI.
Poslovna inteligencijaDimenzije BI
Poslovna inteligencijaAplikacije BI ukljuuju aktivnosti DSS, upite i izvetaje, statistiku analizu, predvianje, data mining i analitike procese (OLAP).
Standardno desktop okruenjeesto se, zbog bezbednosti, instaliraju kao posebni sistemiOdabiranje, preiavanje i filtriranje podataka iz drugih sistema (platformi i baza).
1960: "primitivna" obrada 1970-80: distribuirane, relacione baze, SQL, OLTP
Sredina 80-ih:objektna orijent.multimedija,baze znanja
Kraj 80-ih:Data warehouseData miningOLAP
1990: baze zasnovane na internetu, XML,Web mining
2000: nova generacija IIS
Karakteristike OLTPVisok stepen normalizacijeKonkurentna obrada podatakaIntegritet podatakaKonzistentnost podatkaNamenjen auriranju podataka
Prednosti OLTPEfikasno skladitenje podatakaKonkurentna obrada podatakaIntegritet podataka Konzistentnost podataka
Nedostaci OLTPNemogunost kreiranja kompleksnih upitaKorisnici moraju da poseduju odgovarajua predznanja kako bi mogli da kreiraju svoje upitePri izvravanju kompleksnih upita konkurentna obrada podataka je ugroena Upiti se sporo izvravaju jer je potrebno mnogo spajanja tabela da bi se dobila informacija
Karakteristike OLAP (OnLine Analytical Processing) Visok stepen denormalizacijePodaci su namenjeni za itanjeKonzistentnost podatakaNamenjen analizi podataka
PrednostiIzuzetne performanse u izvravanju kompleksnih upitaNe ugroava konkurentnost obradeNe zavisi od DBMSMoe da objedinjuje podatke iz vie razliitih DBMSPoseduje jezik specijalno dizajniran za analizu podataka
Poslovna inteligencijaOLAP (online analytical processing) omoguuje korisniku da lake, selektivnije i iz razliitih aspekata izvue i posmatra podatke. U tu svrhu se koriste viedimenzionalne baze podataka. (Na primer, proizvod, prodaja po regionima i vremenski period su posebne dimenzije). OLAP SW moe da locira preseke tih dimenzija i da ih prikae. Podaci za viedimenzionalnu OLAP bazu se mogu dobiti iz postojeih relacionih baza.
Multi-dimenzionalni pogled na podatke
Profit i budet
Po regionuPo godinamaPo kvartalimaPrihodi
Po proizvodu Po regionu Po prodavcuPo mesecimaPrihodi
Po kupcima Po prodajnim kanalimaPo sedmicamaObim proizvodnje
Po fabriciPo isporuciPo proizvodu Po danima
Poslovna inteligencijaJan Feb Mart Sever Jug IstokKamereFotoaparatiFilmoviOLAP kocke podataka data cubes
200020012002patikeizmecipeleProdajaTrokoviBr kom(Products.[izme], Measures.[br kom],Time. 2001)(Products.[izme], Measures.prodaja,Time. 2000)(Products.[patike], Measures.[trokovi],Time. 1998)19991998Plan. Prod.Plan tro.
Virtuelne i linkovane kockeKombinacija lokalnih i udaljenih kockiInterne i eksterne kockeProdajaAfrikaEvropa
OLAP i Data Warehousing
OLTPIzvoriEksterni podaciTransformacijeData WarehouseOLAPKrajnji korisnikData Mart
OLTPIzvorDTSDWSkladiteOLAP ServerClientAppsDWMgrClientServerInterfaceArhitektura OLAP-a
Poslovna inteligencijaData mining je tehnika pretraivanja podataka u cilju identifikacije traenih uzoraka i meusobnih relacija. Izdvajanje interesantnih (ne-trivijalnih, implicitnih, novih i potencijalno korisnih) informacija ili uzoraka (paterna) sadranih u velikim bazama podatakaSrodni termini Otkrivanje znanja u bazama podataka, ekstrakcija znanja, analiza paterna, arheologija podataka, iskopavanje podataka
Primena DMAnaliza podataka i podrka odluivanju Analiza tritaprodaje, segmentacije trita, potroake korpe, povezane prodaje Analiza rizikaPrognoze, analiza konkurencije, kvalitetna kontrola Dijagnostika nepravilnosti Tekst mining (news grupe, e-mail,dokumenti) Inteligentni upiti
Poslovna inteligencijaKoristi se u mnogim oblastima. U CRM se koristi jedna vrsta ove tehnike Web mining, u cilju korienja velike koliine informacija, prikupljenih putem web sajta, radi pronalaenja uzoraka navika korisnika (kupaca). Posebni programi, data miner, ukoliko se odvijaju bez znanja korisnika, mogu se svrstati u kategoriju spyware.
Tipovi DMOpte funkcionalnosti Deskriptivni data mining Prediktivni data mining Razliiti pogledi i klasifikacije Vrste baza podataka koje treba istraivati Vrste znanja koje treba otkriti Vrste tehnika koje se koriste
Poslovna inteligencijaData MiningBaze podatakaStatistikaOstale disciplineInformaciona tehnologijaMainsko uenjeVizeulizacija
Poslovna inteligencijaTehnike DMKonceptualna deskripcijaKlasifikacija Statistike metode Algoritmi klasterovanja Detektovanje devijacija Sumarizacija Diskriminacija UporeivanjeAnaliza zavisnosti Asocijacija Sekvence Anomalije PromeneTehnike esto ukljuuju neuronske mree, genetike algoritme i statistike alate.
Poslovna inteligencija Karakteristine tehnike data mining-a su: Asocijacija traenje uzoraka sa povezanim dogaajima Sekvencijalna analiza traenje uzoraka u kojima jedan dogaaj kasnije dovodi do drugog. Klasifikacija potraga za novim uzorcima (moe da prouzrokuje promenu naina organizovanja podataka) Pronalaenje modela koji opisuju razlike u klasama ili konceptima za budue predvianje.Grupisanje (Clustering) pronalaenje i vizuelno dokumentovanje, prethodno nepoznatih grupa injenica. Maksimiziranje slinosti unutar klasa i minimiziranje slinosti izmeu samih klasa.Predvianje otkrivanje uzoraka podataka koji vode do razumnog predvianja budunosti. Predvianje nepoznatih ili nedostajuih numerikih vrednosti.
Proces data miningaPotraga za uzorcimaUpiti, pravila, neuronske mreeMainsko uenje, statistikaAnalitiari proveravajuizlazeRevizija i redefinisanje upitaIzvetajiInterpertiranje razultataPreduzimanje akcijaBaziranih na otkriimaData warehousePredprocesiranje podatakaIzvoriBaze podataka
Ostali izvoriPrikupljanje, preiavanje i skladitenje
Primer DM Analiza trita (postavka)Izvori podatakaTransakcije sa kreditnim transakcijama, pritube kupaca, kupovine sa i bez popusta, studije tritaZadatakOdrediti klastere kupaca koji imaju zajednike karakteristike: prihod, potroake navike, standardOdrediti paterne potronje kupaca u vremenu Konaan ciljPredvianje asocijacija izmeu prodaja proizvodaPredvianje korelacije izmeu prodaja proizvoda
Poslovna inteligencija Primer DM Analiza trita (rezultati)Tipiziranje kupaca Koji tipovi kupaca kupuju odreene proizvode (klasterisanje i klasifikacija) Identifikovanje zahteva kupaca Identifikovanje najboljih proizvoda za razliite kupce Upotreba predvianja u cilju pronalaska faktora koji e privui nove kupce
Drugi primeri DM:Sport IBM odelenje za analizu je analiziralo statistike NBA lige (uteve, blokove, asistencije i prekr.) da bi dobio komparativne rezultate timova Astronomija JPL i Palomar Observatory otkrili su 22 kvazara uz pomo data mininga Internet IBM Surf-Aid odelenje je primenilo data mining algoritme na logovima pristupa web stranicama koje su vezane za prodaju i marketing, da bi otkrili preferencije kupaca i analizirali efikasnost web marketinga i organizaciju sajta.
Poslovna inteligencijaETL Extraction, Transformation, LoadingIzvori podataka
ERP eksterni CRM ....
Data WarehouseData cube Alati
ETL EII EAI Alati
OLAP Data mining Balanced scorecard
Poslovna inteligencijaTehnike pripreme podataka
Poslovna inteligencijaCilj - integracija informacija unutar organizacijeE3 tehnologije: - ETL (usmerena na bazu podataka) - EAI (Enterprise Application Integration -usmerena na aplikaciju) - EII (Enterprise Information Integration -usmerena na krajnjeg korisnika)
Poslovna inteligencija Pravovremena BI optimizuje vremensko kanjenje od nastanka dogaaja do preduzimanja odgovarajue akcije. Cilj je svesti na pravu meru ciklus donoenja odluka, smanjenjem proteklog vremena, od saznanja ta se dogaa, do preduzimanja aktivnosti zasnovane na tom saznanju. Mora se razmatrati i mogui kompromis izmeu smanjenja vremena reagovanja i poslovne vrednosti te aktivnosti.
Poslovna inteligencija BI aplikacije mogu da budu: Stalne (ugraene u funkcije i procese preduzea) ili povremene (po posebnim zahtevima) Primenljive irom preduzea, ili u odreenim delovima ili projektima Centralno inicirane, ili pokretane na osnovu zahteva korisnika
BIStrategijskiTaktikiOperativniZadatakPostavljanje trendovaDodela resursaIzgradnja modelaPostizanje kratko- ronih ciljeva, na osnovu stratekihDnevne aktivnosti i odlukeKorisniciAnalitiariIstraivaiMarketing ekspertiDirektoriAnalitiariSvi koji rade u kontaktu sa klijentimaVremeDo 30 danaDo 7 danaOdmah, do 1 danPodaci i operacijeStatistike analizeViedimenzionalneanalizeDetaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za dalju analizuDetaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za donoenje odluka
Poslovna inteligencijaImplementacija kako integrisati BI u posl. procese preduzea radi ostvarenja stratekih poslovnih ciljeva?Strateki ciljevi? apsolutni konsenzus u organizaciji npr, redukcija trokovaKo doprinosi ostvarenju ovih ciljeva?Procesi u kojima uestvujuradi ostvarenja cilja? uloga korisnika i procesa u kojima uestvuju? koje aktivnosti se sprovode i koje aplikacije se koriste? koje aktivnosti imaju potrebe za BI i kako BI moe da pomogne? da li su aktivnosti automatizovane? potreba za saradnjom sa drugim korisnicima?
Poslovna inteligencijaTehnike implementacije BI (analitikih aplikac.):Ubacivanje u operativne aplikacije, u procesu razvoja aplikacijaIntegracija u enterprise portale, radi pristupa internih i eksternih korisnikaUvoenje Web servisa, koji vre dinamiku integraciju sa internim ili partnerskim operativnim aplikacijama, radi podrke zajednikom poslovanju
Poslovna inteligencijaUbacivanje u operativne aplikacije: na nivou aplikacija (API za OLAP, data mining itd); na nivou podataka (nove funkcije za upravljanje bazama SQL podrka za OLAP, kocke itd).
Poslovna inteligencija2. Enterprise portal obezbeuje internim i eksternim korisnicima jedinstven, siguran, standardizovan, web baziran, korisniki interfejs za personalizaciju integr. sadraja (informacija, aplikacija i komunikac. alata).Svaki korisnik ima svoju sliku, zavisno od uloge koju obavljaPortleti na jednoj stranici prikazuju sadraje iz razliitih sistema
Poslovna inteligencijaWeb servisi omoguavaju dinamiku integraciju aplikacija korienjem Web tehnologija.Aplikativni nivo dozvoljava drugim aplikacijama i portletima da dinamiki pozivaju alate i aplikacije BINivo podataka BI web servisaNivo procesa BI web servisa
Poslovna inteligencijaKljuni indikatori performansi (KPI)(koliko se ostvaruju strateki ciljevi):
Indikatori fokusirani na trokove (merenje, trajanje ciklusa, standard, kvantitet, kvalitet)Indikatori fokusirani na proizvod (novi proizvodi, budet za razvoj, biti prvi na tritu, prilago.Indikatori fokusirani na kupca (poznavanje kupca, poznavanje proizvoda,obrada primedbi)
Poslovna inteligencija Problemi u primeni:Promene u strukturi moiPreraspodela autoritetaKulturoloki (podela odgovornosti izmeu IT sektora i korisnikaKadrovski (vreme, novac, problem spoljnih saradnika)
Poslovna inteligencijaCOGNOSHYPERIONMicrosoftIBMORACLE
Rast prodaje
Upravljanje poslovnim procesimaBusiness Process Management (BPM)
Poslovni proces skup koordinisanih aktivnosti, sprovedenih od strane ljudi ili opreme, radi postizanja odgovarajueg organizacionog cilja.
Upravljanje poslovnim procesimaModel oblikovanja procesaPROCESSnabdevanjeKorisnikVoenjeTimoviMetodeulazizlazusmeravanjeizvetavanjepodrkaodgovornost
Za razliku od funkcionalne (vertikalne) organizacije, horizontalna organizacija podrazumeva posmatranje preduzea na nivou poslovnih procesa.U takvoj organizaciji je znaajno ubrzan protok informacija (ne ide se sekvencijalno kroz funkcionalne delove organizacije)
BPM je skup aplikativnih reenja koja, na najbolji nain, uz veliki stepen automatizma, upravljaju poslovnim procesimaMogunost praenja i merenja performansi, kao i poboljanje odvijanja procesa.Business Performance Management
Upravljanje poslovnim procesimaPotreba za pojavom BPM:Logika evolucija ITZahtevi za brzim prilagoavanjem firmiAutomatizacija radnih tokova, sprovedena u CRM, ERP i sistemima upravljanja dokumentacijom, ne zadovoljava zahteve svih organizacionih procesa.
Upravljanje poslovnim procesimaPravilo 80/20 (80% vremena poslovnog procesa je nekorisno, a 20% se realno radi)Veina SW reenja radi na smanjenju vremena u kome se realno radi manji efekat.SW za kontrolu radnih tokova smanjuje i tzv. mrtvo vreme, ali nije efikasan kada su u pitanju procesi na nivou celog preduzea.
Upravljanje poslovnim procesima BPM trite je nastalo kao rezultat konvergencije etiri trina segmenta, od kojih je svaki reavao samo deo problema:
Automatizacija poslovnih procesa (Workflow Automation) koja se fokusirala na ljudske procese EAI (Enterprise Application Integration ) koja se fokusirala na razmenu informacija izmeu razliitih sistema Modeliranje i analiza poslovnih procesa koja se fokusirala na detaljno razumevanje poslovnih procesa i uticaja promena na te procese Nadzor nad poslovnim aktivnostima (Business Activity Monitoring) koji se fokusirao na analizu efikasnosti poslovnih procesa.
Kompletno BPM reenje mora da pokriva sve navedene oblasti.
WFM (Workflow Management) automatska koordinacija i kontrola poslovnih procesa pomou raunara i odgovarajueg softvera.Softver za WFM preuzima i automatizuje deo menaderskih poslova, tako to se podaci o odvijanju poslovnih procesa koriste za njihovu kontrolu, ali i kao osnova za donoenje operativnih i stratekih odluka.
Funkcije WFM: - pokretanje aktivnosti (pravovremeno) - obavetavanje (o prekoraenju termina) - upravljanje i odluivanje - pravovremeno informisanje - fleksibilnost poslovnog procesa
Pokretanje aktivnostiDodela radnih zadatakaUpravljanje tokom procesaPodsetnik zaposlenima o zadatim rokovimaPraenje toka procesaPotovanje zadatog vremenaKontrola ovlaivanjaMerenje efikasnosti zaposl.Povratne informacije zaposl.KoordinacijaKontrolaPoslovni procesi
Analiza poslovnog procesaModeliranje i definisanje alataDefinicija procesa(mrea aktivnosti, uesnici,podaci, programi, uslovi itd)WFM sistemKorisnici IT aplikacije ialati Izmene procesaPodaci bitni za WFMPodaciKontr. podaciProjektovanje i definicija procesaIzvrenje i kontrola procesaInterakcija sa korisnicima, alatima i aplikacijama
Analiza poslovnog procesa:Ko je ukljuen u poslovni proces (uesnici)Koje aktivnosti ine procesKoji dogaaji pokreu aktivnosti (pokretai)
Koji je cilj odreene aktivnostita je rezultat te aktivnostiKo je odgovoran za izvoenje aktivnosti
Protokol ponaanja skup aktivnosti svakog uesnika:
dozvoljeno vreme trajanja aktivnostidozvoljeno vreme kanjenjanain i interval izvetavanja o preostalom vremenu
Upravljanje poslovnim procesimaERPCRMDMFINKupciZaposleniPartneriMenaderi
Upravljanje poslovnim procesimaERPCRMDMFINKupciZaposleniPartneriMenaderiBPM
Upravljanje poslovnim procesimaSa stanovita arhitekture, ovakvo vienje BPM se uklapa u novi koncept SOA - (Service Oriented Architecture), gde web servisi funkcioniu po pozivu, unutar aplikacije, sa ciljem da se omogui organizacijama kombinovanje tih usluga u dinamika reenja, po niim cenama.
Uspean BPM je preduslov za SOA
Upravljanje poslovnim procesima Osnovni elementi BPM sistema (Gartner 2003)
Grafiki alati za analizu, modeliranje i definisanje tokova procesa Izvrni segment izvrenje definisanih tokova procesa, uz ukljuenje potrebnih automatskih servisa ili ljudskih aktivnosti. Elementi za prilagoenje omoguuju podeavanje "u letu" tokova, radnih lista i prioriteta Alati za nadzor i upravljanje nad tokovima procesa Alati za analizu.
Upravljanje poslovnim procesima Prema Gartner Group (2002), osnovne karakteristike BPM su: Konverzija poslovnih procesa u elektronsku formu. Potpuna automatizacija svih koraka kroz integraciju sa organizacionim aplikacijama. Formulari dobijaju inteligentnu formu izbegavanje greaka u popunjavanju, ili automatsko umesto runog popunjavanja Ugraivanje kontrolnih karakteristika koje osiguravaju integritet procesa i kompenzaciju moguih ljudskih ili sistemskih greaka Pravovremene povratne informacije o statusu procesa 6. Merenje i optimizacija vremena i trokova procesa.
Upravljanje poslovnim procesimaKorist od BPM: Skraenje vremena zavretka procesa - skraenje aktivnog i neaktivnog vremena - smanjenje broja koraka unutar procesa - automatizacija koraka u procesu - paralelno izvravanje koraka procesa Optimizacija procesa i eliminacija nepotrebnih korakaSmanjenje broja greaka Automatizacija administrativnih poslova
Upravljanje poslovnim procesimaVee zadovoljstvo korisnikaUkljuivanje klijenata i partnera u poslovne procese nove mogunosti saradnjeVea prilagodljivost organizacije
Ako je sve ovo tano, onda nije pitanje "da li", nego "kada i kako" e biti implementiran BPM.
Upravljanje poslovnim procesimaPodruja BPM:Upravljanje procesima (kreiranje, modeliranje, automatizacija i opis procesa)Upravljanje radnim tokovima (kreiranje, simulacija i modeliranje radnih tokova)Upravljanje poslovnim aktivnostima (nadzor)Upravljanje programima i podacima (integracija i razmena informacija irom preduzea)
Upravljanje poslovnim procesimaBPMRazvojImplementacijaUpravljanjeOptimizacija
Upravljanje poslovnim procesimaImplementacija BPM:Prikupljanje informacijaDefinisanje potrebaIzbor reenjaROI analiza
Upravljanje poslovnim procesimaTim za implementaciju BPM:
"Vlasnici" (korisnici) poslovnih procesa Analitiari poslovnih procesa eksperti. IT projektanti blisko sarauju sa analitiarima u cilju automatizacije procesa. Strunjaci za razvoj softvera (programeri) potrebni u sloenijim projektima (na bazi EAI), ali generalno nisu centralne figure, jer svako BPM reenje, u cilju vee produktivnosti, treba da omogui analitiarima i IT projektantima da obave najvei deo posla. IT administratori znaajni za odravanje BPM sistema, pomou odgovarajuih alata.
Upravljanje poslovnim procesimaPrincipi za uspean BPM:Ne mora se upravljati svim procesimaAutomatizacija nee popraviti loe proceseObavezna podrka najvieg rukovodstvaPrimenljivost na razliitim organizacionim nivoima (timski procesi, odeljenski-funkcionalni procesi, procesi poslovnih jedinica i procesi orijentisani ka kupcima-klijentima
Upravljanje poslovnim procesimaBPM je menadment kultura, koja obuhvata:poslovne procesetehnologijumetodologiju podrke postavljanju ciljevamonitoring performansianalizu podatakadiseminaciju (irenje) informacija.
Upravljanje poslovnim procesimaZajednika karakteristika uspenih BPM inicijativa je naglasak na netehnikim elementima, kao to su: - podrka izvrnog menadmenta - reinenjering poslovnih procesa - interna komunikacija - upravljanje projektima.
Upravljanje poslovnim procesimaIpak, osnovu BPM-a ini dobra IT arhitektura i odgovarajui korisniki softver, koji kreira i automatizuje uee organizacionih stejkholdera u procesima upravljanja poslovnim performansama (planiranju i predvianju, analizi i izvetavanju, finansijama itd), i istovremeno podrava donoenje ad hoc odluka.
Upravljanje poslovnim procesimaekonomijastejkholderipropisiBPMsoftver+IT arh.Netehnikielementi+= BPM
Upravljanje poslovnim procesimaMnoge organizacije su utroile znaajna sredstva na ERP, CRM, SCM pakete, ime su postigle odgovarajuu operativnu efikasnost, a sada moraju ponovo da investiraju zbog BPM i BI.Zbog toga se od BPM softvera oekuje mnogo, pa osnovna struktura BPM reenja izgleda ovako:
Upravljanje meta podacimaIntegracija podatakaWFM isaradnjaUpravljanjebezbednouiPrava korisnikaData Warehouse ili Data martOLAPIzvetajiUpiti i analizeIzvetaji zakorisnikeStrategijski menadment(KPI)PlaniranjeFinansijeProfitabilnost
Upravljanje poslovnim procesimaKriterijumi za izbor BPM softvera:Funkcionalnost (podrka organizacionim ciljevima i potrebama raznih grupa korisnika)Integrisana softverska platformaIntegracija podataka iz razliitih izvora (ERP, CRM, SCM, HR...)Samostalno opsluivanje sistemaOdravanje i upgrade sistema i uticaj na ostale sistemeKvalitet (poslovni model) ponuaa
Upravljanje poslovnim procesima Proizvoai BPM softvera:Cognos, Hyperion, Microsoft, IBM, Oracle, SAP (trite od 1.6 milijardi $ u 2005.)Orijentacija na velike kompanije67% organizacija sa preko 1000 zaposlenih ima BI i BPM u planu za sledeu godinu, a 73% u narednih 3-5 godina (IDC, 2005). Cena prema broju korisnika - visoka.
Upravljanje poslovnim procesimaPrimena i u SMB segmentu, jer i manje firme mogu da imaju sline probleme kao velike, moda u manjem obimu, ali i sa manje raspoloivih resursa za njihovo reavanje.Rastom firme, od male privatne, kojoj su dovoljne MS Excel tabele, preko geografski (internacionalno) dislocirane ili multinacionalne javne firme, rastu i potrebe za sve sloenijim softverom.Nove opcije su MSP (Managed Service Providers) i SaaS (Software as a Service).
Uloga informatikih tehnologija u poslovanjuZoran Lovrekovi
UvodDanas se u razvijenom svetu odvija nova revolucija - prelazak iz industrijskog u informatiko drutvo.Istovremeno, mnoge zemlje se nalaze jo u prvoj fazi industrijskog drutva i o promenama koje predstoje, u ovim zemljama se veoma malo zna.
UvodNove ideje i pogledi na proizvodnju i poslovanje javljaju se poetkom sedamdesetih a razvijaju se posebno naglo u toku poslednjih par godina i jo su nedovoljno istraene i sistematizovane.
Problem:Informatike tehnologije jo uvek u menadmentu nisu nale pravo mesto, te se primenom novih modela moe bitno unaprediti poslovanje Informatike tehnologije se u naoj privredi koriste za marginalne poslove i na neodgovarajui nain, a ne za primenu u upravljanju preduzeima i proizvodnjom.
Uticaj savremenog tehnolokog razvoja na proizvodnju i proizvodni menadment
Novo znaenje proizvodaPre svega, proizvod mora biti izraen u skladu sa zahtevima kupca i u skladu sa kupevim eljama i potrebama, u to je mogue veoj meri.
Novo znaenje proizvoda
Vreme od trenutka porudbine do momenta isporuke mora biti dovoljno kratko, da se praktino svaki takav produkt moe smatrati instant proizvodom.
Novo znaenje proizvodaNjegov koncept, izgled, projekat i nain proizvodnje pohranjen je u mislima i znanju tima koji uestvuje u produkciji, u kompjuterima firme i njenim fleksibilnim proizvodnim linijama
Novo znaenje proizvodaI ne samo da ovakav proizvod ima izuzetnu vrednost za kupca, ve sposobnost da se ovakav proizvod napravi determinie uspene firme za budunost koja dolazi.
Novi pristup poslovanju
Rigidnost vie nije prihvatljiva u naprednim ekonomijama.
Novi pristup poslovanjuFleksibilnost i sposobnost brzog odziva na zahteve trita, koji su nekada inili cenu proizvoda previsokom, danas su klju kompetitivnosti za firmu i njene snage, koji im garantuje povoljno mesto na tritu.
Novi pristup poslovanjuFabrike pravljene da proizvode jedne iste proizvode, na isti nain, kroz ceo svoj vek, nisu vie prihvatljive za kupce.
Novi pristup poslovanjuUmesto traganja za kupcem koji e firmu osloboditi zaliha nagomilanih u magacinu, posao komercijale i marketinga postaje kontinualna obrada "raspoloenja" trita i ispitivanje njegovih potreba. Pri tome, kupac mora videti kakav je proizvod koji mu se nudi, mnogo pre nego to je on proizveden.
Novi pristup poslovanjuKorienje modernih informacionih sistema omoguuje brzu i kvalitetnu obradu zahteva, elja i potreba kupaca, kao i mogunosti snabdevaa repromaterijalom i delovima. Uee kupca u nastanku proizvoda je znatno vee, praktino odluujue.
Novi pristup poslovanjuKonkretan kupac se pojavljuje sa svojim, specifinim zahtevima i potrebama i u skladu sa tim participira u nastanku konkretnog proizvoda namenjenog upravo njemu. Razvijeni informacioni sistem firme povezan raunarskom mreom sa krajnjim isporuiocima u prodaji, omoguuje gotovo trenutnu kalkulaciju cene na mestu porudbine, u skladu sa zahtevima kupca, i ugovaranje posla sa kupcem.
Novi pristup poslovanju
Automatizacija projektovanja skrauje drastino vreme potrebno da se takav proizvod projektuje
Novi pristup poslovanjuPovezivanje softverskih sistema za projektovanje, sa raunarski upravljanim fleksibilnim proizvodnim jedinicama, omoguuje :
Novi pristup poslovanju skraenje procesa proizvodnje, proizvodnju u kojoj je svaki komad koji se izrauje drugaiji od prethodnog, a ipak nema zastoja i greke su praktino svedene na nulu, cena kotanja proizvoda je konkurentna ceni proizvoda dobijenog klasinom, serijskom proizvodnjom.
Novi pristup poslovanjuPostupak izrade prototipa, njegovog ispitivanja, i proizvodnja nulte serije, eliminisan je korienjem softvera za simulaciju, koji testira virtuelni proizvod, onaj koji ne postoji jo u stvarnosti, ali "postoji" u paralelnoj, virtuelnoj, raunarskoj stvarnosti
Novi pristup poslovanjuUpravljanje nije vie kruta struktura. Svi zaposleni znaajnije participiraju u upravljanju i imaju poveanu odgovornost po pitanju izvrnih odluka.
Novi pristup poslovanju
Srednji sloj menadera postaje suvian, obzirom da radnici nisu vie prosti reproduktori nekoliko jednostavnih nauenih operacija izrade, ve visoko sposobni strunjaci sa zavidnim znanjima iz oblasti tehnologije u kojoj rade.
Novi pristup poslovanjuKomunikacija izmeu radnika i komercijale je, zahvaljujui primeni raunara, daleko bra i delotvornija. Proizvod se ne izrauje za magacin i budueg kupca, ve za poznatog kupca kome se uruuje im je proizveden. Nema vie zaliha. Rad marketinga, komercijale, projektanata, proizvoaa, snabdevaa i svih ostalih je naglaeno timski
Stanje u naim firmamaIstraivanje je obavljeno u proizvodnim preduzeima, u firmama isporuiocima informatike opreme i softvera, i na fakultetima i viim kolama
Stanje u naim firmamaNae firme zasnovane su na postavkama klasine industrijske proizvodnje.Informatike tehnologije se u naim firmama primenjuju tako da ne omoguuju praenje elja i potreba kupca.
Stanje u naim firmamaInformatike tehnologije u naim firmama ne obezbeuju integraciju uesnika u lancu stvaranja vrednosti proizvoda, odnosno ne integriu u jedan sistem kupce, snabdevae, proizvoae, distributere i servisne slube.
Stanje u naim firmamaNaa preduzea jo nisu u stanju da izvre brzu ("trenutnu") kalkulaciju cene kotanja proizvoda prema specifikacijama kupca. Kod nas kupcu nije omogueno da direktno uestvuje u odreivanju osobina proizvoda koji kupuje, i uslova pod kojim ga nabavlja.
Stanje u naim firmamaKod projektovanja se nije odmaklo dalje od automatizacije crtanja.O simulaciji proizvoda, primeni ekspertskih sistema, paralelnom inenjerstvu, modularnom razvoju proizvoda, i svemu ostalom to drastino skrauje vreme razvoja proizvoda, praktino nema pomena
Stanje u naim firmama Fleksibilne proizvodne jedinice, adaptivno upravljanje, CAM sistemi, praktino nisu u primeni u naim firmama.ak i NC ili CNC maine koristi manje od 1/3 anketiranih firmi.
Stanje u naim firmamaProizvodnja je neautomatizovana, i nije direktno povezana sa projektovanjemTo znai da je nefleksibilna, ne omoguuje brze izmene i preorijentacijuPraktino je nezamisliv sluaj proizvodnje gde se na traci rade jedan za drugim proizvodi od kojih je svaki drugaiji, u skladu sa eljama konkretnog kupca za koga se izrauje.
Stanje u naim firmama Veliki procenat raunara u firmama je nepovezan u raunarsku mreu firme, i pretstavljaju izolovana "ostrva".Lokalne raunarske mree firme slue uglavnom da omogue deljenje zajednikih resursa, a ne za integraciju informacionog sistema firme.
Stanje u naim firmama Upravljanje proizvodnjom u nekom obliku implementirano je u 60% firmi, ali ni u jednoj nije kompletirano i sprovedeno na zadovoljavajui nain.Povezanost informacionog sistema firme sa informacionim sistemima snabdevaa i prodajnih centara je simbolina.
Stanje u naim firmama Primena informatikih tehnologija nije promenila organizacionu strukturu firme, nije ubrzala procese, niti obezbedila njihovo redefinisanje. Ni jedna od anketiranih firmi nije pokuala da izvri analizu, da li su raunari omoguili poveanje profitabilnosti proizvodnje, niti kako su i koliko uopte uticali na poslovanje firme
Stanje u naim firmama
Sve ovo pokazuje da ne postoji ni svest da se nain poslovanja mora menjati, a pogotovo na koji nain se mora menjati.
Informatika ponudaSnabdevai informatikom opremom su se prilagodili stanju na tritu. Uglavnom nude hardver (PC raunare i standardnu opremu), i softver za opte poslovanje. Ponuda softvera iz oblasti upravljanja proizvodnjom postoji, ali nije zadovoljavajua, dok je ponuda softvera za projektovanje, razvoj, i direktnu proizvodnju zanemarujua.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuPrethodno istraivanje je pokazalo da strunjaci u privredi informatiku tehnologiju shvataju iskljuivo kao orue kojim se automatizuju postojei procesi u cilju njihovog breg i ispravnijeg odvijanja.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuMe|utim, primena raunara i novih informatikih dostignua omoguuje ne samo prosto poboljanje, ve i potpunu promenu postojeih procesa koji se odvijaju u firmi.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Reinenjering procesa omoguuje enormna poboljanja performansi od 80 i vie procenata (smanjenje cene izrade proizvoda, poboljanje kvaliteta proizvoda, poveanje brzine izrade proizvoda, itd.).
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
U borbi za kupca, firma mora sebi u zadatak postaviti ostvarenje sledeih ciljeva:
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuOvlaenost zaposlenih na svim nivoimaRad za konkretnog, unapred poznatog kupcaIzrada proizvoda prema zahtevima i potrebama kupcaSposobnost da proizvod bude raspoloiv u trenutku kada je kupcu potreban
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Da bi bila u stanju da ostvari navedene ciljeve, firma mora biti sposobna da obavi:
Trenutnu realnu kalkulaciju za svaki porueni proizvodTrenutni uvid u stanje i mogunosti dobavljaaOdreivanje svih parametara proizvodnje u trenutku narudbeBrzo projektovanje, izradu prototipa i testiranje novog proizvodaKratak rok isporuke proizvoda uz cenu prihvatljivu za kupca i zadovoljavajui kvalitet
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Zahtevi koje mora da ispuni informacioni sistem ovakve firme su:
informacije se unose tamo gde nastajuinformacije moraju biti unete u sistem pre, ili u trenutku kada su potrebneinformacije moraju biti dostupne kada su potrebneinformacije moraju biti dostupne onom kome su potrebneinformacije moraju biti dostupne u obliku u kome su potrebne
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Svi akteri u procesu uveavanja nove vrednosti, ukljuujui i kupca, moraju biti informatiki umreeni da bi zahtevi, koji su za informacioni sistem postavljeni, bili ostvarivi.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuKao reenje za komunikacionu infrastrukturu informacionog sistema preduzea namee se Internet
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Na Internet tehnologiji (raunari, komunikacioni putevi, WWW, HTML, HTTP), razvija se intranet mrea preduzea, kao privatna mrea.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuPodelom rada proces razvoja, izrade i isporuke proizvoda "iseckan je na odelenja, sektore, radne grupe, itd.Intranet je izuzetno vredan alat ako se iskoristi za razbijanje barijera (to su decenijama postojale) izmeu sektora, odelenja i radnih grupa u preduzeu, kao i izmeu preduzea i dobavljaa i preduzea i kupca.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuIntranet je dakle alat koji omoguuje ponovno povezivanje procesa u celinu.On mora da obezbedi da organizacione celine dele ne samo informacije, ve i same procese du celog lanca vrednosti, od dobavljaa, preko proizvoaa, do potroaa.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Granice izmeu informacionog sistema firme, i informacionog sistema spoljnog okruenja (trite, trite materijala, ostali uticaji...) nestaju.Sve to se obavlja kroz jedan, univerzalni kompjuterski interfejs.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuIntranet omoguuje razvoj aplikacija zasnovanih na znanju.Omoguujui pristup sa jednog mesta razliitim bazama podataka, generisanim izvetajima, i ostalim informacijama, ove aplikacije ekstrahuju znanje koje je inae "zakljuano" jer je rasparano u odvojenim celinama i kao takvo "nevidljivo".
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuAlati zasnovani na znanju, koji mogu posmatrati proces i uiti od njega (inteligentni agenti, sistemi za upravljanje znanjem ...), jedini su izbor za razvoj kompleksnih aplikacija
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuPrvi korak u razvoju modernog informacionog sistema firme predstavlja pomak sa tradicionalnog prorauna trokova na trokove bazirane na aktivnostima.
Tradicionalan proraun trokova meri ta je cena da se uini neto, na primer da se montira neki sklop, i slino. Kod prorauna trokova baziranih na aktivnostima, potrebno je takoe odrediti i cenu ne-injenja, na primer vreme zastoja maine, trokove ekanja na potreban deo ili alat, trokove ekanja robe da bude otpremljena, ili cenu dodatno uloenog rada da se doradi neispravan deo.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuU ukupnoj ceni proizvoda (odnosno procesa izrade proizvoda), trokovi "ne-injenja" su esto vei od trokova "injenja", a tradicionalni menadment informacioni sistemi (MIS) ih ne uzimaju u obzir i to je njihova najvea mana.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuNije dovoljno samo izraunati vrednost neke operacije u procesu izrade proizvoda, ve je potrebno imati mogunost da se dobije odgovor na pitanja "Da li ta operacija treba da bude uraena?", i "Ako treba, gde i kada je najbolje da ona bude uraena?". To je bazini zahtev koji se postavlja pred moderan informacioni sistem firme.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuCena=trokovi izrade + profitNova filozofija: Cena=ona koju kupac moe (i spreman je) da plati Ta cena odreuje prihvatljive trokove, poev od projektovanja, pa nadalje i opredeljuje firmu da li e proizvoditi taj proizvod, ili ne.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu
Partnerski odnosi i poverenje meu uesnicima u lancu kreiranja vrednosti su neophodni kod ovakvog pristupa
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu To implicira projektovanje informacionog sistema koji:se prostire van zidova firme, povezuje sve partnere u konkretnom posluje dovoljno fleksibilan da prati promene u povezivanjima i uspostavljenim alijansama bez posebnih intervencija na samom sistemu
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuNeophodno je stalno povezivanje razliitih raunarskih platformi firmi koje sklapaju alijanse u jedinstven informacioni sistem, Prostiranje informacionog sistema se menja neprekidno, kako se na konkretnim poslovima menja lanac uesnika u izradi, distribuciji i odravanju proizvoda.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu Projektovanje IS zapoinje pitanjem za svakog korisnika:Koje informacije duguje ljudima sa kojima radi i od kojih zavisi? U kojoj formi? U kom vremenskom periodu treba da im ih obezbedi?Koje informacije su potrebne njemu samom? Od koga? U kojoj formi? U kom vremenskom periodu?
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu Klasini informacioni sistemi:analiziraju informacije iz proteklog perioda, na osnovu analize daju pokazatelje poslovanja u proteklom periodu,na osnovu pokazatelja se planiraju akcije vezane za poslovanje u narednom periodu (ciklusu)
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu Informacioni sistem, koji je potreban "virtuelnim" firmama, mora omoguiti:monitoring procesa koji je u toku,njegovu interpretaciju na odgovarajui nain. Zaposleni u tom sluaju mogu preduzeti odgovarajue akcije i izvriti neophodne korekcije procesa dok se on odvija.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentuTendencije, bitne za odvijanje poslovanja, informacioni sistem mora "uoiti" i najaviti korisnicima da e kroz izvesno vreme postati znaajne, tako da korisnici informacionog sistema budu pripremljeni za odgovarajuu akciju.
Znai, potrebno je da se izvri itav niz koraka u razvoju informacionog sistema firme:analiza glavnih procesa u firmireinenjering procesa u firmiovlaivanje izvriocaizbor glavnih procesaformiranje timova za glavne proceseobuka za rad na novi naineliminisanje otpora promenama
analiza novouspostavljene organizacione strukture firmeprikupljanje i analiza odgovora na pitanja postavljena onima koji e biti korisnici informacionog sistema u firmi o tome koje informacije treba da daju i koje da prime, kako je napred reeno.
razvoj (Web) aplikacija informacionog sistema i stvaranje multimedijalnih baza podatakauspostavljanje intranet mree firmeParalelno sa sprovoenjem reinenjeringa procesa, koji treba takoe da dovede i do eliminacije redudantnih poslova i automatizacije rutinskih poslova, kao i uspostavljanjem informacionog sistema firme na opisanim premisama, dolazi neminovno i do promene kulture organizacije
INFORMACIONI MODELVIRTUELNE PROIZVODNE ORGANIZACIJE
Osobine modela:Model nije organizaciono, ve je procesno zasnovan.To znai da on nije zavisan od organizacione strukture firme, ve je zasnovan na poslovnim aktivnostima koje ine poslovne procese.
Osobine modela:Uvodi se tim za obradu narudbine kupaca. Tim se imenuje za svaku konkretnu narudbu kupca. Na taj nain imenuju se odgovorni za svaki konkretan zahtev kupca za izradom proizvoda. Ovaj tim prati svaki pojedinani zahtev poev od prvog kontakta kupca pa do realizacije ili odbijanja zahteva (narudbine).
Osobine modela:Ovaj tim je odgovoran kupcu Time se spreavaju nepotrebni zastoji u obradi i realizaciji narudbe koji nastaju zbog: toga to pojedine organizacione celine ne mogu da sagledaju ceo proces od nastajanja narudbe do njene finalne realizacije problema u meuodeljenskoj komunikaciji sukoba parcijalnih interesa pojedinih sektora.
Osobine modela:Druga novina u ovom modelu je tim za analizu poslovnih procesa. Analizom poslovnih procesa zasnovanom na benmarkingu, omoguuje se stalno unapreenje poslovanja i poveanje profitabilnosti firme.
Osobine modela:Na osnovu informacija koje ovaj tim dostavlja za poslove definisanja poslovne politike preduzea, vri se reinenjering proizvodno-poslovnih procesa firme i ponovno merenje novopostavljenih procesa (benmarking) sa ciljem poboljanja poslovnih performansi firme.
Osobine modela:Uloga prodajne mree je izmenjena. Kupac ima priliku da u objektima prodajne mree na efektan nain (interaktivan multimedijalan zapis) dobije informaciju o proizvodima.On u interakciji sa zaposlenim u prodajnom centru definie svoje elje i potrebe u vidu porudbine.
Osobine modela:Intranetom, porudbina se alje timu za obradu narudbina kupca.Paralelno, kroz intranet servise, obavlja se rad na kalkulaciji od strane projektanata, tehnoloke pripreme, nabavke, dobavljaa i serviseraOvako obraenu narudbinu finalizuje top menadment, opet veoma brzo, koristei DSS sisteme.
Osobine modela:
Prodajna mrea "prodaje" proizvod koji e se tek napraviti, prema zahtevu i potrebama konkretnog kupca kome je namenjen.
Osobine modela:Na razvoju proizvoda paralelno rade CAD i konstrukcija, serviseri, tehnoloka priprema i nabavka Tako se,sistemom paralelnog inenjerstva: ubrzava proces razvoja izbegavaju greke u toku projektovanja koje bi se otkrile tek kasnije, u procesu izrade ili ak servisiranja proizvoda.
Osobine modela:Nabavka praktino trenutno, kroz intranet komunikaciju, iz grubog planiranja ima preliminarne planove nabavke. Na osnovu ovoga, dobavljai mogu izvriti pripremu za blagovremeno dostavljanje zahtevanog materijala.
Osobine modela:Kompjutersko terminiranje i uvid u stanje i mogunosti dobavljaa omoguuju nabavku materijala i delova prema potrebama za svaku pojedinu fazu proizvodnjeMagacin ulazne robe postaje izlian, odnosno ulazne zalihe svode se na minimalnu meru
Osobine modela:Dobavljaima je omoguen uvid u terminske planove firme (intranet komunikacijama i softverom). Tako dobavljai mogu tano kada je potrebno dostaviti potreban materijal i delove.Istovremeno i dobavljai stiu sigurnost, jer proizvode za firmu kao poznatog kupca, odnosno oseaju se delom tima.
Osobine modela:Svi problemi u proizvodnji se praenjem povratnih informacija iz ovog podsistema uoavaju odmah kada nastajuPoto se proizvodnja obavlja za poznatog kupca, potreba za magacinom gotove robe takoe vie ne postoji, odnosno koliine ovakve robe su minimalne, samo tolike koliko diktiraju zahtevi za ekonominim transportom
Osobine modela:Analiza modela objanjena je praenjem osnovnih procesa koji se odigravaju u firmi:Animiranje kupcaAnaliza narudbe i razvoj proizvodaIzrada proizvodaDostava proizvoda kupcuServisiranje proizvodaAnaliza i usavravanje procesa
Informacioni model virtuelne proizvodne organizacije koja procesira informacije tipa akcije
ta rei na kraju?Upravljanje proizvodnjom je centralni deo informacionog sistema firme, a najnovije informatike tehnologije omoguuju znatno poboljanje upravljanja proizvodnjom.
ta rei na kraju?Uvoenje informacionog sistema firme bez prethodno sprovedenog reinenjeringa procesa u firmi ne moe dati zadovoljavajue rezultate, ve su rezultati samo u domenu "kozmetikih" poboljanja.
ta rei na kraju?Usvajanje ponuenog modela primene informatikih tehnologija kod nas, omoguie firmama konkurentnost na novim osnovama poslovanja.
ta rei na kraju?Nove zahteve koje moderno trite postavlja pred firme, nee biti mogue ispuniti bez temeljne promene naina poslovanja koje zahteva sasvim drugaiji, (integralni) informacioni sistem od onog koji je danas u primeni u skoro svim naim firmama.
*****
