Miroslav PantiPoetika Marina DriaMiroslav Panti:Iz knjievne prolosti - studije i ogledi(SKZ, Beograd, 1978)Svaki iole prisniji dodir s delom Marina Dria morao bi, neminovno, da nas za novi korak priblii izvesnosti: Dri je to svoje delo gradio na temeljima i u punom skladu s normama neke svoje unapred utvrene ili u trenutku izabrane poetike. Takav su put odvajkada prelazili svi veliki pisci i njega nije mogao mimoii ni znameniti komediograf iz starog, renesansnog Dubrovnika. A posebno je, i sasvim drugo, i u krajnjoj liniji nebitno pitanje da li se oni, i Dri sa njima, po tom putu kreu sa punom sveu o svom inu ili samo voeni nejasnim stvaralakim nagonom.To bi znailo, i to stvarno i znai, da je i na "veseli dum Marin", kako smo dubrovakog pesnika odavno svikli da zovemo, srdano i intimno, ali moda i poneto nepromiljeno, oblikujui iz svojih poetskih snova jedan novi svet, imao pred oima ili u svesti nekakav svoj "vjeruju", nekakav osobeni i naroiti skup istina vlastitih ili prisvojenih, svejedno do kojih je drao i u koje se i kao ovek, i kao pisac zaklinjao. U taj su se skup, kao to je i bilo prirodno, po nudi stekle istine mnoge i mnogovrsne, ali nas, za ovaj trenutak, najvie interesuju one koje okuplja iroki krug meditacija o poeziji i njenoj sutini, o njenoj misiji meu ljudima, o tokovima i o stranputicama njene sudbine, o njenim mogunostima i o njenim varkama, o sponama koje je vezuju za ljudski ivot i o onim drugim koje ljudski ivot vezuju za nju.Taj Driev pesniki "vjeruju" retko kad izbija na povrinu i retko se kad moe uhvatiti na prvi pogled: dubrovaki komediograf nije nam zavetao mnogo tekstova u kojima bi se, govorei o poeziji direktno i na nain koji ne ostavlja mesta sumnjama, izjanjavao o pojedinim pitanjima teorijske prirode. Naprotiv, svoju misao o poeziji on najee sakriva i, skoro bi se reklo, zapretava ispod stotinu drugih stvari; izreena uzgred i kao sluajno, ona do itaoca dolazi radije u implicitnom no u eksplicitnom vidu, i mora se stoga prikupljati i slagati poput mozaika iz raznolikih i meusobno nezavisnih komadia, koji su razbacani na razne strane po njegovoj poeziji i u njegovim dramama, po njihovim prolozima i u replikama njihovih junaka. Pokatkad je nema ni tamo, i moguno je sagledati je tek kada se "rasklope" i sa svih strana osmotre Driev stvaralaki postupak i njegova pesnika praksa.Ovo traganje za Drievom poetikom, uzbudljivo i samo po sebi, kao to je uopte uzbudljiv svaki napor nainjen sa ciljem da se prodre u nov i jo nedoivljen svet jedne zanosne linosti, postaje uzbudljivo jo vie s obzirom na posebne okolnosti pod kojima protie. Drievo delo, tako krupno po znaaju i toliko jedinstveno kao pojava, danas ne poznajemo ni priblino u njegovoj celokupnosti: od nekih njegovih komedija do nas su doli tek puki naslovi, a od svih drugih sauvali su se jedino ostaci, kojima svaki put neto nedostaje, jednom na poetku, drugi put na kraju. I koliko to predstavlja nenaknadiv gubitak za ljubitelje Drievih dela, koji vole svaku njegovu re, i za istoriju jugoslovenske knjievnosti, kojoj su tako uskraeni tekstovi ko zna koliko i u kom sve smislu vredni, toliko je to gubitak, ne manje nenaknadiv, i pri traganju za Drievom poetikom. Jer ba u tim delovima Drievih komedija kojih su nas vekovi surovo liili bili su sadrani pojedini, a izvesno i vrlo vani elementi njegove poetike: bilo da su to prolozi i uvodne scene, kao kodMandeiliArkulina,bilo da su to zavrna pratanja s publikom, kao kodDunda Maroja,ili kodSkupa,u njima je re uzimao sam pesnik ili pak u njegovo ime neki njegov junak, to je skoro isto, da prema obiajima vremena publiku pozdravi ili ubode, nasmeje ili iznenadi nekom svojom opaskom ili nekakvim svojim sudom, nekim svojim zakljukom ili nekakvom svojom misli opte prirode.Ali iako nam Dri svoju misao o poeziji ne prezentira usluno, ve se za njom moramo uputati u tegobno traenje, i uprkos injenici da usled fragmentarnosti njegovih ouvanih tekstova ishod ne moe biti uvek onako pun kako bismo eleli, u neizvesnost ove potrage treba svakako poi, i to ne iz jednog razloga. Pre svega, Drieva poetika, bie, izvan sumnje, siguran i pouzdan, moda ak najsigurniji i najpouzdaniji putokaz do pesnika i njegovog dela kao to su, sa svoje strane i na svoj nain, oni pouzdan i siguran put do nje pa stoga i pokuaj da se ona odredi i izdvoji, da se opie i definie ne moe predstavljati suvian trud, ak i uz pretpostavku da li uopte moguu? da nam ona vie kae o Driu samom, no o njegovom delu, koje nas ipak, i pored svega, interesuje najvie. A onda, taj trud ne moe biti suvian i zbog toga to se ve i na osnovu ovoga to nam je ostalo i to sada imamo od Drievih dela njegova poetika sastavlja u vie ili manje dovren i zaokruen sistem, kome, istina, nedostaje mnoga pojedinost, ali koji je inae u osnovnim i sutinskim linijama jasan.1Na samom poetku naeg traganja saekuje nas jedna teka nedoumica: gde su izvori Drieve poetike i otkuda su se sve slile te misli koje su se ugradile u osnove njegovih uverenja o poeziji? Da li ih je on pokupio sa stranica ponekad tekih i glomaznih, a uvek ambiciozno raenih i pedantskih udbenika i teorijskih traktata, ili je do njih dolazio predanim i upornim razmiljanjima, oslonjen samo na svoju glavu i samo na sopstvene snage? Da li ih je samouki i inadijski, iitavao iz pisaca koje je voleo i iz pozorinih predstava koje je gledao, ili ih je nalazio u koli ivota, gde je uio priljenije no u bilo kojoj drugoj koli koju je pohodio i koju je plaao skuplje od svega to je u ivotu kupovao?Kad o Driu ne bismo imali unapred dovrenu, a svakako i tiransku predstavu tiransku, jer nam, i kada to neemo, u mnogo emu zatvara put do njega mi bismo iz nedoumice lako izili kompromisnim reenjem koje je i istini, a ne samo pameti, najblie: sa svih je tih izvora dubrovaki komediograf zahvatio, ili zahvatao, svoja znanja i na osnovu svih je iskovao svoja shvatanja.Ali ba zato to verujemo da Dria dobro znamo idi da ga bar tano oseamo, to bi bilo podjednako dovoljno, nama je u najmanju ruku vrlo teko da ga zamislimo kako se iz dana u dan i iz noi u no nadnosi nad spise erudita i filozofa i kako iz njih ui ta je to pesnika vetina i kakvim se nainom u njoj postaje majstor. Toliko je, uostalom, tih spisa u one dane bilo, i tako su se brzo oni mnoili, da je pitanje da li bi Dri, koji je uvek nekuda hitao i koga je vazda "brijeme silovalo", i stigao da im pohvata broj i upozna misao. Da meu njih ba i ne raunamo posebno HoracijevuPoslanicu Pizonima,niti Ciceronovu raspravu Ogovorniku,a ni poznati, a onda jo i vrlo popularni i esto pretampavani traktat poznog antikog gramatiara Elija Donata Okomediji u tragediji,u kojima je bilo rei i ire, to jest o pesnitvu uopte, i specifine i ue, to jest o kominome, i o komediji, no koje je Dri morao upoznati i hteo-ne hteo, dok je jo sedeo u klupama dubrovake humanistike gimnazije, gde su to bili, kao i drugde u svetu, obavezni kolski tekstovi od kojih se nije dalo utei. Ali koliko je pored njih, a ve do 1548. ili 1549. godine, kada je, kako sad drimo, na pesnik debitovao sa svojim dramama, ugledalo sveta svakovrsnih dela o poetici, vie ili manje srenih i vie ili manje uspelih. Najpre je tu bio ceo jedan niz humanistikih sastava, od kojih su poneki pisani u stihovima i raeni i s umetnikim a ne samo s filozofskim pretenzijama, i od kojih je svetsku slavu imao onaj Marka irolama Vide iz 1527. godine. A zatim, u toj polovini stolea, evropska kultura konano je dobila, i u grkom originalu, i u latinskim prevodima za koje su se pobrinuli oro Vala (1498), Alesandro Paci (1536) i jo neki znalci, autentini tekst glasovite AristotelovePoetike,koju e odmah i u Italiji i u itavom svetu ekati zavidna i u pravom smislu rei blistava sudbina. Od prvih dana nad tim je tekstom ili u vezi s njim, o njemu ili nasuprot njemu nikla a posle je nicala ilavo i dugo gotovo nepregledna povorka komentara i tumaenja, parafraza i kompilacija, samostalnih razrada i dobronamernih popularizacija. Neke je mogao itati i Dri, dok se za svoj poziv pisca tek pripremao, na primerPoetikuanora Trisina, iz 1529, iliKnjigu o poeticiod Bernardina Danijela, iz 1536, govore Okomediji u tragedijii Oromantinim eposimaovanbatiste iraldi incija, iz 1543. i 1548, iliTumaenja Aristotelove PoetikeFraneska Robortela, iz 1548. godine.Potpuno je sigurno da je njih, ili bar neke od njih, Dri itao, mada je sigurno i to da bi ist rizik bio kleti se da ih nije itao retko i nesistematski, napreskok i u svakom sluaju manje no to se to meu njegovim savremenicima obino inilo. Opti ton i karakter Drieve misli o poeziji, koji su toliko puta i na tako nesumnjiv nain unisoni s poetikom to se iskristalisala u renesanse decenije daju nam ne jednom pravo da zakljuujemo o Drievom bliem poznavanju te poetike, steenom i iz knjiga.Samo, o tom njegovom poznavanju renesansne poetike kako je ona onda formulisana u obimnoj literaturi te vrste, nije sada moguno govoriti u preciznoj i koliko bi se htelo odreenoj formi. Jer ak i tada kada smo, impresionirani ponekom slinou, na putu i u iskuenju da proglasimo kako izmeu odnosne Drieve misli i tih uenih sastava postoji neosporna i neposredna veza, ak i tada se moramo uvati dobro da za tim tragom poemo, da tom iskuenju podlegnemo. Jer mi imamo posla s Driem, s ovekom neobinim i nesvakidanjim, ovekom koga oni to su ga poznavali bolje od nas nisu napamet i bez razloga prozvaliVidrom,i sve ono to nam se, u brzini, moe priiniti kao plod i posledica njegovih revnosnih listanja po renesansnim poetikama, on je moe biti pre nauio usput i iz svakodnevnih kontakta s ljudima, ili upio iz itave atmosfere epohe u kojoj su se sve te ideje tako rei gomilale u vazduhu, a nisu ostajale u pranjavim folijantima. Osim toga, poneto je Dri bio kadar da smisli i zakljui sam, polazei od optih misaonih i estetskih premisa svoga doba i ne brinui se pri tom nimalo da li je ba on prvi koji se s nekom milju susreo ili pak sa njom predstavlja tek deli mnogoglasnog, ali i slonog hora u kome svi pevaju jedan i uglavnom zajedniki tekst na jednu i priblino zajedniku melodiju.Uostalom, i sve ono to sada znamo od Drieve biografije a na sreu znamo prilino, iako nam jo mnogo ta izmie bilo bi za nas dovoljno autoritativno ovlaenje da Dria ne shvatimo kao oveka knjike inspiracije i pisca ije se vizije radije okreu seanjima steenim na tampanim stranicama no to se upuuju iskustvu koje je samostalno prikupljeno i slikama koje mu je ivot razastro pred oima. Sam je Dri najmanje u dva maha izriito naglasio da je u svet polazio s uverenjem da se u njemu najbolje moe uiti i najvie moe nauiti. Prvi je put to bilo u jednoj ozbiljnoj prilici i pred auditorijumom koji je bio raspoloen da saslua samo golu istinu: u januaru 1547 a tad on jo nije bio napisao nijednu svoju dramu Dri je "gospodu istrane sudije", zainteresovane za motive njegovog odlaska s nastranim austrijskim grofom Rogendorfom u Be i u Carigrad i za ono to se na tim putovanjima zbilo, obavetavao, nesumnjivo iskreno, da je u tu slubu stupio i na ta putovanja poao jedino iz elje "da vidi sveta". A drugi je put to bilo u prilici veselijoj i pred sluaocima koji su mu, bar u veini, bili mnogo vie skloni: u februaru 1549 a tad su njegove drame ve uvelike poele da izlaze na dubrovake pozorine daske on je svoju publiku, okupljenu "prid dvorom" da bi videla njegovu "komediju"Tirenu,sentenciozno uveravao u prologu da

tko doma ne sidi i ne haje truda,po svijetu taj vidi i naui svih uda.Drieva poetika, dakle, mnogo vie i daleko ee no u knjigama svoje je izvore potraila u samome ivotu.Iako je u oba sluaja kojih smo se najkrae opomenuli Dri govorio o svetu uopte i bez pobliih razlikovanja, a to e rei o svetu u punom njegovom opsegu i itavom, njemu je za ivota bilo dato, bez sumnje suprotno njegovim najarkijim eljama, da se srodi tek s jednim ogranienim i srazmerno nevelikim delom tog sveta: pored rodnoga "Grada", u taj je deli ula i ostala "Sklavonija", ijim je putevima prolazio, a zatim su u njega uli Be i Carigrad, pod ijim je nebom boravio nekoliko kratkih meseca, i ula je jo i Italija, malo ne sva, koja ga je za sebe privezala najtenje i najdue, i u kojoj je na kraju ostavio i svoje kosti.Sa ivotom se, razume se, Dri susretao svuda gde se kretao, pa je prema tome svuda iz njega uio. Kasnije je taj ivot, nataloen u njegovim uspomenama, ponovo treperio u njemu, dajui hrane njegovim mislima, i smer njegovim postupcima, i krvi njegovim likovima. Ali zanatsku stranu svog posla, za kojom je teio toliko isto, Dri je tada ako ne jedino, a ono sigurno najbolje i najpre mogao savladati u kulturnim sreditima renesansne Italije. Najdue je, to sada znamo, jer nam njegova lutanja po italijanskim gradovima nisu precizno poznata, ili nam bar nisu poznata u meri u kojoj bi nas to zanimalo proiveo u Sijeni, gradu prekrasnom i tako zanimljivom, u kome je italijanska re bezmalo najzvonkija i najslaa i u kome je pozorini ivot bujao kad mu je Dri doao u pohode. On je, istina, tamo doao da ui kanonsko pravo, a ne kako se smiljaju, reiraju i predstavljaju drame, ali je radije i vie no ono prvo uio ovo drugo. A uio je ne samo kao gledalac ve, kako smo odnedavno saznali, i kao glumac: kada je jednog februarskog dana godine 1542. mesna policija upala u kuu uglednog graanina Buonkompanja dela Gadzaja da bi omela izvoenje nekakve zabranjene komedije, tadanji rektor sijenskog univerziteta "meser Marin Dubrovanin" to jest na Dri glavom zateen je ne u redovima bezazlene publike, koja je posle ipak bila strogo kanjena, nego iza kulisa ili na pozornici, poto je "u onoj komediji glumio ljubavnika" (amasium in ea comedia-egit). Te predstave sijenskih pozorinih entuzijasta i amatera bili oni neuke, ali bezgranino vesele zanatlije iz "Druine neotesanaca" (Congrega dei Rozzi), ili pak bili obrazovani, no ne zato i manje veseli duhovi iz "Akademije smetenih" (Academia degli Intronati) znaile su Driu izvanredno mnogo, znaile su itavo jedno kolovanje, na koje je on posle bio neskriveno i neskrivano ponosan. "Dria svi znamo pobolje nego ti rei e on, na primer, 1551. godine, na usta seljaka Pribata, jednoga od dvojice protagonistaDrugog prologa Tirene priko mora tamo gdeui sviriti", pri emu ovo "svirenje", koje je uio "priko mora", u Italiji, ne treba da se razume kao Drieva muzika verziranost koja je, to sad znamo sasvim sigurno i sa raznih strana, takoe bila vrlo prostrana ve kao njegovo poznavanje dramske poezije i njenih mnogobrojnih tajni. Gledajui sijenske pozorine predstave, kao i pozorine predstave po drugim italijanskim gradovima u koje su ga odvodili sluaj i srea, dobra ili zla, Dri je upoznao i zavoleo dramu u svim njenim vidovima, i u svim njenim vrstama, od antike tragedije i komedije, do drame renesansne, koja za antikom tako pokorno ide, ali koja se od nje, ne u jednome i ne jedanput, i buntovniki udaljava. Isto tako on je na tim predstavama saznavao kojim se sve putevima i kako na pozornici stvara iluzija ljudskoga ivota i koji sve naini postoje da se panja raznorodnih gledalaca prikuje za ono to se na sceni odigrava.Dri, meutim, nikada ne bi postao ono to je postao da je svoja znanja tekao i da je svoje vetine uio kao posluni i pasivni uenik koji re uzora ili uitelja prihvata mehaniki i bez mnogo kolebanja. Po prirodi on nije bio prepisiva i nije zato mogao da postane ni prosti imitator. Pogled koji je upravljao na svet i na pojave u njemu, na ljude i na stvari koje ga okruuju, bio je, verujemo, podosta dobroudan, ali u isti mah i pomnogo kritian, bio je ponajee vedar, ali istovremeno i uvek prodoran. Taj se ivahni "Skjavone" sigurno nikad ne bi dao prevesti edan preko vode, kao to se njegov "Vlah" Stanac bar jedanput dao, i zbog toga nikako nije sluajno to je njemu od itave galerije likova koje je zamislio najbolje ispao dosetljivi i za sve spretni, promuurni i na sve pripravni, lukavi i vispreni Pomet; u taj je lik Dri s ljubavlju i samodopadljivo uneo vrlo mnogo od samoga sebe.I upravo stoga, mi kao da ga danas prosto vidimo kako u dodiru s literaturom, s pozoritem i s estetskom milju velikog sveta, na ijim se talasima naao, postupa oprezno i obazrivo poput svog Pometa, kako suvereno procenjuje i kako smiljeno odabira, kako bez prestanka dri na pameti svoj daleki Dubrovnik i njegove specifine kulturne uslove, kako stvari odmerava prema sebi i kako ih sebi podvrgava. Pa i da ovek njegovog doba nije bio tako do sri racionalan, kao to je bio, Dri bi to svakako bio, ak i uprkos svemonoj struji vremena; pa i da se drugi u one decenije nisu priklonili pred svemonim razumom, i da ga nisu izabrali za vou i oslonac u olujama ivota, kao to mu se jesu priklonili i kao to ga jesu izabrali, Dri bi to nesumnjivo uinio, ak i kada bi se naao u tankom skupu usamljenih. Drugojaije on nije umeo da misli, jer drugojaiji on nije bio kadar da bude. Prema tome, moemo biti sigurni: kad njegov Obrad jedan od seljaka koji nastupaju uDrugom prologu Tirene uzvikne odluno:a razum svakoja uiva i vlada,bez njega ni goja, ni sree nikada,onda njemu za leima, kao apta, stoji Dri, koji se tim seljakom posluio kao glasnogovornikom da kae sutinsku misao i osnovno uverenje vlastitog ivota, koji su, isto tako, i sutinska misao i osnovno uverenje njegove poetike. Ili kada njegov razuzdani i obesni Divo Peica, pretvarajui se da je trgovac iz Gacka, ne bi li to bre opinio i "smotao" Stanca, govori o sebi"Ne mjerim ja gori nebeske visine,ni pamet m nori tej morske dubine;u srijedu udaram blaeni gdi idu,sam sebe ne varam hode u nevidu,onda on jednovremeno poneto kazuje i o svome tvorcu, Marinu Driu, u ijoj je prirodi, ili bar u jednom njenom delu, bilo mesta i za ovakvu filozofiju. Ali Dri nije nikako bio ovek od jednoga testa i od jedne boje; onu svestranost o kojoj su sanjali njegovi savremenici, onu njihovu tenju da se bude pomalo sve, on je ne samo nosio u sebi kao ambiciju i cilj, nego ju je dobrim delom i ostvario. Od svog trezvenog i stalno za zemlju privezanog Pometa on se ipak razlikovao u mnogom pogledu, a izmeu ostaloga i u tome to je pokatkad umeo da bude i sanjar i to se, u najboljim svojim trenucima, uspevao da vine do vizionarskih razmiljanja o idealnim odnosima u drutvu i o savrenom oveku, ili to je, istina retko, namesto pometovskog oportunizma radije izbirao ostajanje kod jedne strasti, ili kod jedne udnje, pa makar to bilo isto toliko pogubno, koliko i dosledno. Zato jo jednom moramo verovati u njegovu iskrenost i to iskrenost koja je praena suzama kada o sebi i o svojoj zlehudoj srei gorko zabelei:Stvoren sam, viu ja, letute naravi,k na plam gre er sja, gdi ivot ostavi.(Pjesni ljuvene, VIII)Okolnost da su se pojedini elementi koji ine telo Drieve poetike okupili s toliko razliitih strana nije, razume se, od presudne vanosti, ali se ipak ne sme zanemariti; ona moe biti od pomoi kako pri odreivanju opteg karaktera te poetike, tako i kod rasuivanja o njenoj vrednosti. Ako bi nam bilo doputeno da se posluimo uvenom slikom koja je od prvih humanistikih dana ponovo ula u modu i koja je odmah postala topos u teorijskim razmiljanjima, rekli bismo da je Dri gradei osnove svojih gledanja na poeziju, postupao kao pela koja sa raznih cvetova slobodno pribira sokove od kojih posle treba da radom njenih organa nastanu vosak i med. I ba blagodarei tome to je preuzeto asimilovao, to ga je proputao kroz svoju snanu linost i to ga je tako doivljavao, Dri je, u skladu s krilatom Horacijevom rei, od optega pravio vlastito. Istina, to jo nipoto ne znai da je njemu pri tom polazilo za rukom da zagladi sve neravnine i da utre trag svim disonancama, koje su u ovakvim poslovima neizbena zla postupanja kakvo je bilo njegovo, kao to, s druge strane, to jo manje znai da je on, utekavi sudbini pukog eklektika, ostvario novi, i svei, i samostalno zamiljeni sistem literarne doktrine. Nama za utehu, a Driu za opravdanje tu, meutim, izvanredno pristaje pitanje: a koja se to poetika iz epohe koja je nazvana renesansom uopte moe pohvaliti nekom svojom veom, nekom svojom upadljivijom originalnou i novinom?2O poreklu i o sutini, o funkciji i o ciljevima poezije, to su sve kljuni problemi svake poetike, Dri se u svojim tekstovima izjasnio mnogo puta. Nikada, dodue, iscrpno i uvek samo usputno. Ali i pored toga, reenja koja je on za te probleme naao naziru se sasvim jasno i o njima teko da moe biti ozbiljnije dvoumice.Kao i veina njegovih savremenika, Dri je verovao, ili je bar ostavljao utisak da veruje, kako je poezija blagosloveni dar neba on je ba tako i rekao: "boji dar"(Sabu Nikulinovu) i kako taj dar dobijaju samo izabrani i retki, kao naroitu milost i kao posebno odlikovanje. Dubrovakim pesnicima, pa sasvim prirodno i njemu meu njima, njemu ak ponajpre meu njima, "slatke pjesni" dodeljuju "vile", koje stanuju "pri vodi u slavnoj dubravi", "kraj Rike studene", to je, u stvari, Rijeka Dubrovaka, zaista arobna u svojoj udesnoj i skoro natprirodnoj lepoti. Pesnik koga su one izabrale, kome je, kao Driu, jedna od tih "rijekih vil", "uresa prislavna" i obraza belog "jak sunce s nebesa", darovala "dipli izabrane", ostaje trajno u njihovoj vlasti, zaaran i zanet, da s njima "dan vodi", da uz njih peva pesme "s veera do zore" i "od zore do zore" i da se natpeva sa slavujima, na radost prolaznika i putnika, na slavu "Grada" i domovine. Ali taj miljenik Muza, koji "svirei" i pevajui "pjesni atnelske", "pjesni od raja", proslavlja."do nebes" svoj "Dubrovnik, slavni grad", nije samo "pjesnivac", on je i prorok, a vile su mu pomogle da to bude:otajna naravi sva mu odkrivaju,k im Bog objavi u vodah da znaju.Svako e, naravno, u toj Drievoj fikciji koju je on izatkao za sebe i za one retke dubrovake pesnike koje je cenio a u njihov skup, pored ika Menetia i Dora Dria, ulazi jo jedino Mavro Vetranovi. lako i brzo prepoznati onu prastaru bajku, razraenu vrlo podrobno u grkoj mitologiji, to su je izvesno izmislili pesnici, vajkadanji tvorci mitova, da bi "razjasnili" svoje poreklo i da bi "protumaili" svoju izuzetnost. Dri je, samo, tu bajku o pesniku-izabraniku Muza i pesniku-proroku lokalizovao i preneo na dubrovako tle i u dubrovake uslove, kao to je inio uopte, kao to je inio i sa svim drugim to je iz belog sveta donosio doma.Pesnik kome su ovim izdvajanjem Muze uinile ast stvara u zanosu i obuzet svetim besnilom; on je nesvestan svojih rei i dela i postupa kao potok koji nosi svoje vode, a ne zna ni kamo, ni zato. Tu platonistiku teoriju pesnikog stvaranja, koju su u renesansi ponavljali bezmalo svi, pa i zakleti aristotelovci, prihvatio je bez ostatka i na Dri.. Moe biti da je u nju zaista i verovao, a moe biti i to da je ona vie od svega godila njegovoj pesnikoj sujeti, za koju posigurno znamo da nije bila mala. Svoje "komediole" govorio je on jednom za svoje drame u stihu(Svojijem prijateljem,1551), ali je to, bez ikakve sumnje, ponovio jo mnogo puta i za svoje komedije on je "u dva sjedenja sklopio", dakle u vatri nadahnua i zahvaen zanosom, i, ako je verovati njegovim reima, stajao je posle zauen i sam pred svojim delom ("to izvrivi, sam se sam pak od sebe udio kako se moe uinit, ne bi mi vjerovali kako"), kao da ga je stvorio neko drugi ili, poto je to bio on, kao da ga je stvorio nesvesno i ponesen pijanstvom boanskog trenutka.Za Dria, koji nam je to nagovestio takoe, i ne samo jednom, poezija je zagledana u lepotu kao u svoj specifini svet i sutina njenog zadatka upravo i jeste u tome da lepotu dozove i ostvari. I to, ona je, po njemu, onoliko isto, ili moda jo i vie, zagledana u lepotu nebesku, koliko u lepotu zemaljsku; pred Vetranoviem se Dri i poklonio duboko kao pred pesnikom autentinim i nesumnjivim, mada, ruku na srce, ovaj to nije bio, ili je bio retko kada, ba zato to on "zemaljska sklada i rajska u pjesan". Te dve lepote, dakle, to jest lepotu od ovoga sveta i lepotu nebesku, Dri je razlikovao isto onako kao to su je u njegove dane razlikovali i svi drugi, od pesnika i umetnika, do mislilaca i kabinetskih naunika koji su prihvatali filozofiju to je utisnula snaan i neizbrisiv peat itavom tom vremenu. Ali je Dri, kao i oni, znao i za metafiziku vezu izmeu te dve lepote, u koju se onda niko nije usuivao da dirne. "Lipota zgar s neba Vinjega prilika", rei e Dri, u Dubrovniku, kao to bi izmeu njegovih savremenika, svuda u svetu, rekao i bilo koji predani sledbenik Marsilia Fiina. Nema ni za trenutak mesta sumnji o tome koja je od dveju lepota u Drievoj svesti imala preimustvo i kojoj je, u odnosu na onu drugu, pripadao vei stepen savrenstva. "Ljepi je Bog, k stvori ljeposti tolike". Stoga se niko ne moe uditi to je i Dri podlegao sveoptoj struji vremena i to je, idui za praksom tolikih drugih petrarkista, svoju "vil", koja ga "lipotom zaveza" i koja je, prema prilici, mogla i da se menja, slavio, izmeu ostalog, i kao svojevrsnu, mada uvek samo bledu, kao to je to ve smrtnom biu dato, sliku jedino savrene nebeske lepote:Tko hoe zgar s nebes pozriti na svit sajanelski vas ures, ovuj vil pogledaj...

... Lipos tv, i dika, i slavni taj ures,eto je sva slika anela zgar s nebes.(Pjesni ljuvene, VII i XVIII)Jo e pak manje neko imati osnova da se udi kada opazi da je Dri svoj tanki i pretanki kanconijer otvorio i zakljuio po jednom pesmom u kojima se glorifikuju "vjena ljepota" i "vinja svitlost"(Pjesni ljuvene,I i XXIII) ili kad ita kako je "dubrovaku gizdavu mlados", a moda i samoga sebe, u jadu koji je izazvala iznenadna i rana smrt lepotice Fjore umii, pokuao da utei stihovima koje tobo kazuje sama sen preminule Fjore:I ako telesnom lipotom slavna bjeh,na nebu duhovnom ljepa sam vila svijeh,k prika huda smrt, izagnana s nebes,ne moe vik satrt, vjeni nje ivot jes.Pesniko delo, ako je nastalo u zagrljaju Muza, to jest ako je polo za rukom i uspelo, uvek je, po Driu, ostvarena lepota. To kazuju mnoge njegove usputne izjave, a kazuju to i najnenije slike to ih je on za takva dela smislio. Sluajno su to bila ba neka njegova dela. Na primer, pastirska komedijaTirena, skojom je neoekivano imao silnih muka, jer su zlobnici hteli da mu je preotmu, drsko ga optuivi za plagijat, bila je za njega "lijepa diklica", kako se izrazio u jednoj prilici, i bila je "rua od gore, rumena i bila", kako je rekao u drugoj.Kad pesnik uspe da stvori takva dela a Dri je bio uveren da je uspeo, i nije se varao onda ona zahvataju due italaca i slualaca svojim silovitim, i upravo magijskim dejstvom, kome je retko ko u stanju da se otme. Prema Drievim reima, tavie, to magijsko dejstvo ne ostaje kod samih ljudi; ono se prenosi i ire, na itavu prirodu, onako kao to se to pripoveda u mitskim priama o Orfeju. Orfejev lik, i njegov primer, Driu su sigurno neprestano lebdeli pred oima, a moda su mu boravili i u srcu, i on je sebe, s mnogo neskromnosti i samoljublja, ne samo gledao, nego i prikazivao, u ulozi i u situaciji glasovitog trakog pevaa:posluaj s ljubavi Dria pri vodiu slavnoj dubravi ki s vilam dan vodi...s veera do zore spijevaje tej pjesni,zemlja, lijes i kami od slasti ter bijesni.(Sabu Nikulinovu)Taj mladac sad pjesni tej spijeva kraj Rikeda ljudem duh bijesni od slasti tolike...(Prvi prolog Tirene)Ma kad on doe, pak i poe sviriti,tuj kako manen svak ide ga sliditi ...(Drugi prolog Tirene)Istini za volju, Dri ovu ulogu Orfeja nije prisvajao samo za sebe, ve ju je galantno dodelio i dvojici drugih pesnika dubrovake renesanse, ije je delo potovao ili iju je uspomenu cenio. Jedan je od njih, dodue, bio njegov roeni stric Dore Dri:Svud Dore Dria slove svitlo ime,uresna mladia bojim darom svime;kad mladac spijevae, jak Orfeo zvirenjeza sobom voae, i dubja, i kamenje...ali je drugi bio ve vie puta spomenuti Vetranovi:Kad pjesni ljuvene taj spijeva kraj mora,zamuknu sirene i vile od gora,a ribe, k more iroko plivaju,i zviri od gore svi ga uzsluaju(Prvi prolog Tirene)Pesnika takvih dela, po Drievom uverenju, eka kao zasluena nagrada "lovorni venac" na glavi, a sa njim jo i "slava", "hvala" i "vridna as(t)", eka ga, jednom rei, sve ono za im pesnici najstrasnije ude oduvek, no za im se naroito strasno udelo u stoleima renesanse. Da je i u tom pogledu, kao i u svakom drugom, Dri u potpunosti bio edo svoga doba, moe se zakljuiti vrlo lako; dovoljno je da se prelistaju dva prologa to ih je pisao, za dva izvoenjaTirene(1549, 1551) i da se pregleda njegova poslanica vlastelinuSabu Nikulinovu,kojom je dokazivao svoje autorstvo zaTirenu,kada se ono proneo glas meu Dubrovanima da je njen tvorac u stvari Mavro Vetranovi.Bezmalo svaki stih u tim prolozima i u toj poslanici svedoi o Drievoj neizmernoj udnji da se domogne slave i o njegovom vrstom pouzdanju da mu ona, na kraju, ipak nee izmai:Lupetvom, ah time ne tvor' me nitkore,neznano er ime jo slavnobit more...A tko zna ako i sad i Dri, ituistei as, ovi Grad prosvijetli pojui!(Sabu Nikulinovu)Sad jedan mlad djeti s tim vilam pri vodistare kue Dri sv mladost provodi,koga su tej vile od bistra hladencadostojna uinile od lovorna venca,ki mu su na glavu stavili za uresda ovu dravu proslavi do nebes...(Prvi prolog Tirene)Ali ni u vreme renesanse, kao ni pre i posle nje, i sve do danas, ta nagrada nije pesnicima svaki put stizala, i to ne samo svima onima koji su je zaeleli, nego ni svima onima koji su je zasluili. Dri je i to dobro znao, jer je i to ne jednom na svojoj koi osetio. Mnogima se, i mnogo puta, dogodilo, dakle, upravo ono od ega je Dri strahovao kada je razmiljao o sudbini svojeTirene da njihova krhka i neobino fina poetska dela "slana od zlijeh jezika... oznobi,... vjetar od nenavidnosti... povali,... magla od neumjeteonstva... obujmi". Ili se pak dogaalo da ta dela naiu na gluve ui, koje nita nisu kadre da uju, i na kameno srce, koje nita nije u stanju da dirne; takva iskustva nagnala su Dria da u monologe svog Pometa rezignirano umee opaske kakva je ova, koju je svakako dugo bolovao i s mukom odbolovao: "Nije ga bit poeta ni komedije umijet init, er tizijem svak ore i na svaki ga pijer (svadbu) hoe operat (upotrebiti) kako bastaha (nosaa), a umjesto zahvaljenja da mu reku: "Ne valja nita, ideni!" i da mu neprijatelji ostanu."ta je za Dria predstavljalo predmet i materiju poezije on svojim itaocima nije govorio izriito, ili im bar nije govorio u onim svojim tekstovima koji su do nas dospeli. Nismo sigurni da je to uopte i bilo potrebno, njemu, kao i njima, s obzirom da su ve i sama njegova dela jasno pokazivala da je ljudski ivot u potpunosti zaokupio njegovo stvaralako interesovanje. Kod ivota ljudskog, i jedino kod njega u stvari, on je i ostao, do poslednje svoje napisane rei, s postojanou zaljubljenika. ak i onda kada je u svoje pastirske ekloge uvodio fiktivna i irealna bia, kao to su satiri i vile, ili kao to su Dijana, Venera, Kupidon i Plakir, koje u njegovim komedijama, razumljivo, neemo sresti nikada, ak i tada su ta bia samo naizgled i prividno bivala izvan prirodnog i ljudskog; na pozornici ona govore i ponaaju se u svemu kao i sva druga smrtna stvorenja; zaljubljuju se i pate, vole se i mrze, sukobljavaju se i strahuju, stradaju i umiru. U Drievo vreme, uostalom, pojedini, i ne sasvim retki, sledbenici Aristotela, koji je u stvarima poezije tih decenija bio, a zatim i dugo ostao, vrhovni zakonodavac i suvereni diktator, sasvim su ozbiljno raspravljali o tome da li za umetnika izvan ljudskog ita drugo i moe da bude vredno panje.Svojim itaocima, isto tako, Dri nije govorio, ali i to jedva da je bilo potrebno, kojim to tvorakim postupkom ljudski ivot u napisanom tekstu postaje poezija. Jedna jedina re je tada sve to objanjavala; ta magina re glasila jepodraavanje(imitatio), i na nju je renesansni italac, kao i renesansni pozorini gledalac, bio priviknut tako rei od svojih akih dana; a privikli su ga na nju koliko tekstovi samog Platona i Aristotela, tako i tekstovi njihovih bezbrojnih sledbenika, meu kojima je bilo i istinskih filozofa, no ne manje i onih koji su filozofi samo hteli da budu, ali su ostajali stvarno tek vie ili manje spretni kompilatori i tumai. Da je o sutini pesnikog postupka, bilo sopstvenog, bilo tueg, hteo da pie, Dri bi, sumnji nema, morao da upotrebi ba tu re.Istina, u renesansnim spekulacijama o umetnosti ta je re nosila ne jedno, ve dva znaenja, koja su se meu sobom vrlo bitno razlikovala i koja e tek srazmerno kasno vetim obrtanjem silogizama biti jedno drugom pribliena. Prvo od tih znaenja pripada jo humanistima; po njemu, umetnik podraava, i to je njegova dunost, onog pesnika, obino antikog, koji se u odreenom anru uspeo do najvieg stepena savrenstva i koji je stoga dostojan da bude uzor i model, za kojim se ide, kome se tei i koji bi trebalo da se nadmai. Drugo su, pak, znaenje ove rei kod renesansnih ljudi odomaili uglavnom tek prevodioci i komentatori AristotelovePoetike;po njemu, umetnost nije drugo do podraavanje prirode(mimesis),ali podraavanje koje, u smislu Aristotelovih shvatanja, ne ostaje kod gole i jednostavne reprodukcije pojedinanog i stvarnog, nego podraavanje koje odabira i uoptava, koje hvata tipsko i univerzalno, koje, ba zato, ne bei od izmiljenog ili samo verovatnog, i koje je, kako bi to rekao mudrac iz Stagire, vie filozofske prirode. Bilo u kom smislu da se ova re uzme, ona se u celini uklapa u Drievu poetiku i ona je podjednako pouzdani klju za razumevanje itavog njegovog dela. Jer nisu li neke njegove komedije, kao to je to sluaj sPjerinomiSkupom,ali kao to je to moglo biti i s jo nekom koju sada ne znamo, za Plautom pole u tako znatnoj meri da je sam Dri skromno isticao kako su od Plauta u celini "ukradene", pa ipak je on od njih lokalizacijama, novim duhom koji je unosio, prekrajanjima i izmenama, dodavanjima i domiljanjem pravilo komedije nove i renesansne, dubrovake i svoje? I nisu li njegove ekloge podraavanja istovrsnih drama koje je gledao i zavoleo na predstavama italijanskih pozorinih amatera, u prvom redu sijenskih zanatlija-pesnika, ali podraavanja u kojima je veoma vidna i bez prestanka prisutna ambicija da, takmiei se, stanu vrsto na vlastite noge i da, kad god mogu, budu i bolje? Jo bi se s manje rei dalo pokazati, kada bi to bilo potrebno, kako je i drugi i da odmah kaemo: autentiniji smisao pesniko podraavanje moralo imati u Drievoj poetici, s obzirom da ga je imalo i u njegovom delu koje tu poetiku odraava i koje je njom, do nekog stepena, odreeno. Malo ne svaka re i svaki lik, svaka situacija i svaka scena u tom delu mogu se uzeti kao dokaz i prihvatiti kao svedok da ih je njihov tvorac zahvatao s istih izvora ivota i oblikovao prema prirodi. Ali oni su isto tako sigurni dokaz i pouzdan svedok i za to da je Dri pri tom u njima saimao, u njih sabijao, i u njima sjedinjavao jo i tolike druge, i sline rei, likove, situacije ili scene. Sasvim je izvesno da meu odvie tedljivim, dubrovakim trgovcima nije bilo nijednog koji bi se u svemu podudarao s Dundom Marojem, kao to se ni meu prevejanim dubrovakim slugama nije mogao nai nijedan kome bi Pomet bio doslovna i do kraja verna kopija, pa opet, i ne manje izvesno, koliko li je trgovaca i slugu meu Drievim gledaocima, pratei na sceni sudbinu tog Dunda Maroja i tog Pometa, pomislilo u sebi da je pisac upravo na njih ciljao i upravo se njima smejao?Najzad, to se tie ciljeva koje pesnici imaju pred oima radei svoj neobini posao, i to se tie ciljeva koje je pred oima imao sam, tampajui svoje pesme i prikazujui svoje drame, Dri nam otvorenim i izriitim izjavama ponovo priskae u pomo, da ne bismo jo jednom doli u priliku da o njegovim shvatanjima zakljuimo s mukom i pipajui. Tim izjavama, on u isti mah zaokruuje sistem svoje poetike u njenom optem i, ako se re sme izrei, u njenom filozofskom delu.Ve kad je spominjao lepotu i kada je pokuavao da joj nae definiciju u saglasnosti s koncepcijama neoplatonizma kako ga je on razumeo i kako ga je prihvatio ko zna kada i u kojoj prilici, Dri se potrudio da ne ostavi nikakvih mogunosti za dvoumljenje o svom linom gledanju na svrsishodnost i smisao te toliko prieljkivane lepote:Lipota, zgar s neba Vinjega prilika,na saj svit dana jes za rados lovika.(Tirena,301302)Jedino nedovoljno upuene moglo bi da zbuni to se u toj Drievoj definiciji isti platonizam prvoga stiha susreo s isto tako istim hedonizmom drugoga stiha. Jer taj bizarni spoj nije nikakav pronalazak dubrovakog komediografa; kod mnogih jo, i kudikamo znamenitijih, nosilaca estetske misli renesansne epohe on e se nai kao i kod Dria. Da za primer nenavodimo nikoga drugog, i nikoga manjeg od Torkvata Tasa. I ba zato to je bio tako upadljiv, ovaj "platonistiko-aristotelovski sinkretizam" istoriari estetike posebno izdvajaju i naroito istiu kao jednu od bitnijih misaonih odlika sredine i kraja XVI stolea.Driev vedri i optimistiki hedonizam jo je glasnije dolazio do rei kad god je na pesnik uzimao da poneto kae o svrsi za kojom su ile njegove drame i njegove mnogobrojne predstave pred dubrovakom publikom. Njegovih intervencija te vrste imamo na pregrti. "KomedijuTirenu belei on naknadno, 1551. godine ovo minuto (prolo) vreme za ne stat zaludu sloih i zaarajdat(razveseliti, obradovati)prijatelje prikazah".Potpuno istovetnu nameru deklarisali su, malo pred tim, i predstavljai istoga dela, i to opet po diktatu samoga pisca; "proslavit ovi gradu puku dat rados"ili, kako su rekli jo: "ovo brijeme od poklad uzvisit radosti" to je ono to su oni hteli, skupa s piscem. Zvanice na "piru" vlastelina Sorkoevia, koje su prve imale sreu da uivaju u draesnom DrievomPlakiru.u ime pesnika pozdravile su "vile od planina"; te je vile na ovu svadbu domamilo "srce Vlaha Sorkoevia", eljno da "obeseli" svoje "pirnike", i one su u svom pozdravu govorile o njemu veselo, sa simpatijama i prijateljski peckavo, ali su umetnule jo poneto; tako je tamo stala i itava, i do kraja kazana, formulacija Drievog pesnikog cilja: "Mi vile od planine doosmo na njegov (tj. Sorkoeviev) pir s naijem pjesni, s naijem igrami i s naijem ostalijem planinskijemsalaci(alama) za Vlahu ugodit i vamkojigod plakijer(zadovoljstvo)dat".Slino je bilo i ono to su imali prilike da uju svatovi gospodara Rafa Guetia, na ijem je "piru" prvi put prikazana sada samo fragmentarno poznata Drieva komedijaDuho Kerpeta:"Oru (pa dobro), sinjori, za rijet vam, ktijahomo za obeselit ovi pirsklopit malo makaratice". Ali ciljeve svojih drama Dri nije na taj nain definisao jedino onda kada su one prikazivane po gospodskim domovima i kada se od njih ve po prirodi stvari oekivalo da budu prijatna dopuna svadbenog veselja; iste je namere on pripisivao i svojim komedijama koje su u drugim okolnostima i na drugim mestima izlazile pred publiku. ZaDunda Maroja,bez sumnje najznaajniju svoju komediju, on je to ak uinio dva puta. Prvi put u onom opravdano glasovitom uvodnom monologu negromanta Dugoga Nosa, u kome se izmeu drugoga napominje i ovo: "Sad budui me vjetar opet k vami dognao, sreom vaom u ovo brijeme od poklad, odluio sam ne pro tako da vaskojomgodi lijepom stvari ne obeselim."Drugi put su to gledaociDunda Marojauli od Prologa: "I videi se naoj Druini od Pometa ne putat pro poklade bezkojegodi feste,ililijepe,ili grube, stavili su se za prikazat vam jednu komediju."Mnoina Drievih izjava te vrste, uvek na isti nain intoniranih i uvek u jednom pravcu usmerenih, zaista je impresivna, ali je osim toga i vrlo zavodljiva; ona bi mogla, kad bismo joj se pustili, da nas odvede do zakljuka, lakog i brzog, kako je cilj svoje literature a to onda znai: cilj literature uopte Dri video u pukom postizavanju zadovoljstva kod onih kojima se ta literatura obraa. Takvo shvatanje pesnikovog cilja ne bi u vekovima renesanse bilo nimalo neobino i Dri ne bi bio ni prvi a ni poslednji pisac toga doba koji bi ga branio. Mnogi vatreni aristotelovci, koji su za sebe nepokolebljivo verovali da re i misao Uitelja autentino tumae, iznosili su ga i obrazlagali takoe. "Pesnik drugo ne eli do da nas zabavi", zakljuuje jedan od njih, Sperone Speroni, 1542. godine. "Poezija je sva usmerena na to da zabavi, premda ona i koristi", dodaje drugi iz istoga kola, Franesko Robortelo 1548. godine. "Poezija je stvorena samo zato da zabavi i okrepi, kaem: da zabavi i okrepi due neobrazovane gomile i obinog sveta", upotpunjuje prvu dvojicu trei, Lodoviko Kastelvetro, 1576. godine.Pa ipak, u svojim razmiljanjima o ciljevima i o svrsi poezije Marin Dri niti je poao za filozofima kakvi su bili Sperone i Robortelo, niti je prethodio filozofima kakav je bio Kastelvetro, i eventualni zakljuak o njegovom iskljuivom hedonizmu ne bi bio samo prebrz i odvie lak, nego ne bi ni priblino pogaao istinu. I mada je toliko naglaavao radost i zadovoljstvo koje njegove drame gledaocima donose, mada je, bez pogovora, mnoge likove i mnoge scene u njima zamislio samo zato da bi se dopale i da bi gledaoci u njima uivali, on je isuvie verovao u izuzetnost pesnikove linosti i isuvie je visoko sudio o onome to pesnici rade, da bi mogao da sebi i drugima prizna kako se oni svode na proste zabavljae a njihov posao, na koji su toliko ponosni, na jednostavno i obino zabavljanje. Poezija je imala da svojim ljubiteljima prui uivanje drugojaije na nju niko ne bi troio vreme ali ona je bila duna i da neizostavno koristi. Tako se Dri jo jednom umeao meu one koji su u njegovom stoleu bili u veini; na njih sve, pa i na Dria sa njima, odluujui utisak napravilo je Horacijevo sjedinjavanje oba ova elementa, zabavnog i utilitarnog, u jedan jedinstveni cilj koji se poeziji namee i kome ona treba da tei.Drievo vrsto uverenje bilo je da je poezija od koristi ve i sama po sebi, dakle i onda kada nema nikakve odreene ambicije da podui. "Znam er ova moja pisma podvlaio je on u povesti svoje knjige stihova i drama u stihu, tampane 1551. godine nemogu neg korist uinit: ako su krjepka, sona u vrijedna, plod e uinit;ako nijesu, nauk e dat svakomu da tko se na ovo stavlja da razmilja hoe li s asti izit, er se mnozi ovim putom scijene potit, a osramote se." Poezija prema ovim reima, ako poezija doista jeste, ili kako bi rekao Dri, daleko lepe: ako je "krjepka, sona i vrijedna", mora biti plodonosna, blagodarei onim bezbrojnim vrednostima koje u svojim nedrima nosi; tada ona koristi itaocima. A ako je ona to samo pokuala da bude, ali je njen napor ostao bezuspean, koristi e biti opet, no sada vie ne za itaoce, koji u njoj neeimati ta da nau, ve za pesnike druge, koji nastojanja svog pesnikog sabrata gledaju sa strane i kojima ona mogu biti samo primer i opomena.Ali utilitarnost poezije Dri nije svodio jedino na njene imanentne vrednosti i na njene stvaralake sokove; on je hteo da poezija sadri i neku svoju poruku, nedvosmislenu i direktnu, lako uoljivu i dejstvenu. I nije uvek ostavljao da je njegov italac ili gledalac samostalno raspozna i pronae, da sam izvlai pouku koju ona nudi i da sam odmerava i na osnovu toga zakljuuje, ve je od prilike do prilike a moda i ee no to smo sada u stanju da pokaemo neposredno priskakao u pomo, da upozori na smisao te poruke, na njene namere i njena nadanja, na njene mogunosti i njenu upotrebljivost, ne bi li se time izbegle zabune i ne bi li se tako otklonili nesporazumi. U tom je pogledu vrlo karakteristina i zapravo najkarakteristinija komedijaDundo Maroje;dva teksta koja joj stoje na poetku, onaj koji pripada Dugome Nosu i onaj koji izgovara Prolog, kapitalni su tekstovi Drieve poetike izmeu ostalog i zato to je u njima dubrovaki pesnik odreito pripisivao pedagoka nastojanja svojoj komediografiji:"A komedija vam e odkritkoji su to sjeme tugljivo od mojemunskih obraza i ljudi od nita, od trimjed, nahvao, koji li su ljudi tihi i dobri, i razumni, ljudi nazbilj; tihi i dobri uzeti e za dobroto im se za dobro dobrovoljnoini..."Ili: "Ma prije neg vam ostalo izreem,uzmite nauk od Pomet-druine veeras,i nigda ni sinu, ni drugomu ne da`te dinare do ruke dokle mladia nijeste u vele stvari druzijeh provali, er je mlados po svojoj naravi nesvijesna i puna vjetra, i prignutija je na zlo neg na dobro, i pamet nje ne rairuje se dalje neg koliko joj se oi prostiru, i nju vee volje vladaju neg razlog; davam ne intravenja(da vam se ne dogodi)kako e u Dundu Maroju veeras intravenjati."Ili jo: "Komedija ... e svrit u veselje.Ma vi na tome nemojte stat.Od lude djece uvajte dinara, er se je ovjezijeh komedija njekoliko arecitalo (odigralo) nazbilj u vaem gradu, koje su svrile u tradediju, er nije svak srjee Dunda Maroja".Tu nameru da budu od koristi i da poduavaju nije Dri svojim dramama naturao mehaniki i spolja, niti ju je u njima "otkrivao" i "nalazio" naknadno, kako bi ih "spasao" pribavljajui im kvalitete do kojih one prvobitno nisu drale, i dimenzije koje su im u prvi mah nedostajale; tenju da sa zabavnim udrue korisno i da jedno natope i promu onim drugim nosile su njegove drame u samoj sutini i na njima su se od poetka zasnivale. Drukije bi se teko dala razumeti okolnost da Drievi junaci rado i esto razmiljaju, da s uivanjem iznose pred publiku svoje ivotne maksime, da se nairoko i bez ustezanja uputaju u kritiku, da tedro prosipaju savete i da svaki as izriu najraznovrsnije opaske, kako o ivotu koji protie oko njih i o prilikama koje ih okruuju, tako i o ljudima koje susreu i o naravima koje bi hteli da iskorene. Ne bi se, naravno, smelo uzimati, a nije to nikako ni potrebno, da su to uvek Drieva razmiljanja u koja oni zalaze. ili da su to stalno njegove maksime i njegova kritika, njegovi saveti i njegove opaske, to ih oni daju; jer i ti junaci, kao i svi drugi junaci svakog drugog pesnika, imaju vlastiti i autonomni ivot koji ive bez obzira da li je pisac na njihovoj strani ili nije. Ali ne moe se, isto tako, sporiti ni to, da je Dri, opet kao svi pesnici to ih je ikada bilo, meu svojim junacima imao i jednomiljenike, s kojima se slagao u mnogome ili do kraja, koje je navodio da kau ono to bi on sam voleo da kae, i koji su, prema tome, samo eho onoga to on govori i samo glasan izraz onoga to on misli. Osim toga, i jo vanije, svi ti junaci, i oni s kojima je pesnik saglasan, kao i oni koje izvrgava ruglu i koji su mu antipatini, ve svojom sudbinom, ravom ili srenom, i svojim karakterom dobrim ili zlim, obrasci su odreenog naina postupanja u ivotu, i njihov je tvorac, vodei ih od scene do scene u trijumfe ili u katastrofe, i ne doputajui da prvi budu trajna nagrada za zlou, a drugi trajno iskuenje za vrlinu, na vrlo odreen nain pokazivao ta bi trebalo slediti kao uzor, a od ega bi se trebalo kloniti kao od kuge.3U obilju renesansnih napisa o poeziji s mukom bi se dali pronai poneki u kojima se vrlo vidno, ak bi se reklo: najvidnije mesto ne dodeljuje teoriji knjievnih rodova. Ono to mi sada ne znamo sasvim pouzdano, ili oko ega se bar sporimo, jo uvek, a to je: ta ti knjievni rodovi stvarno jesu, i gde su granice meu njima piscima renesansnih poetika bilo je izgleda jasno u potpunosti i na pitanja ovakve vrste, kad god su ih sebi postavljali, odgovarali su bez dvoumljenja i odreito. Pri tom njih nije nimalo zbunjivalo, nego je naprotiv to bio njihov ponos, to su njihovi odgovori predstavljali samo odjek onoga to se o knjievnim rodovima nalazilo, ili to su bar oni verovali da su nali, u AristotelovojPoetici.Najprea njihova misao bila je, i oko toga su oni ponajvie troili svoje snage, da onaj skup propisa koji je ostavio Aristotel na osnovu svojih indukcija, po nudi oslonjenih na materijal koji nije bio veliki, na materijal koji se u onom momentu jedino mogao nai, umnoe i upotpune, razrade i usitne do bezbrojnih pojedinosti, upirui oi u materijal nesravnjeno iri, u materijal koji su donela tek poznija vremena. Ve njihov uitelj i "diktator" izvesni od njih su ga nazvali ba tako nipoto nije bio ist od tenje da sistemom pravila koja se moraju respektovati ukae na put kojim jedino nastaju izvrsna dela; ali ta njegova tenja kod njih se pretvorila u opsesiju, i oni su i ovde, kao i u mnogo emu drugom, uverenje u stvari, moe se rei: zabludu svog uzora oterali do apsurda. Nevolja je postala potpuna kad su ih njihovi itaoci ozbiljno shvatili; tada, i dugo posle toga, poezija se pisala po pravilima, po pravilima je o njoj sueno, pa se po pravilima u njoj i uivalo.Istina je da takvih pravila Dri nije ostavio za sobom. No toj okolnosti ne bismo smeli dopustiti da nas prevari: njih on nije pisao ne zbog toga to ih je prezirao kao to su se, ve i u njegovo vreme, a pogotovo neto kasnije neki izuzetniji duhovi usudili da ih prezru, i to odluno, i to glasno nego jedino stoga to se za to nije nalo prilike. Da ih je znao i uvaavao vidi se to po njegovim delima, dovoljno jasno. I da mu je samo neto palo na um da u eksplicitnom obliku fiksira naela svoje poetike, sigurno im ne bi utekao, kao to im onda nisu utekli ni toliki drugi, sve do Servantesa samog. Jer on nije iveo u onakvoj kulturnoj klimi u kakvoj je iveo ekspir, a nije, naravno, bio ni onakav gorostas kakav je bio najvei dramski pesnik elizabetinske epohe najvei dramski pesnik svih epoha, uostalom da bi mogao da stvara bez obzira na kanone trenutka u kome se naao, i uprkos njima, da stvara u punoj slobodi i zaista kako mu se prohte.Od knjievnih rodova za koje je znalo njegovo doba a to su, uglavnom, ovi isti rodovi za koje zna i nae doba Dri se bavio samo lirikom i dramom. Usled toga mi sad nikako nismo u prilici da znamo kako bi se on odredio, teorijski ili u praksi, prema epici, za koju su pojedini i ne ba malobrojni njegovi savremenici nepokolebljivo drali da stoji visoko iznad drugih, da je rod koji je u najpunijem smislu rei poezija. Oko toga zato je Driev izbor ispao ba takav, kao i oko toga da li je mogao da bude drukiji, moda bi bilo dokono danas razbijati glavu; presudnu re u izborima te vrste trebalo bi da imaju jedino pesnikove sklonosti, ali su, dabome, i ovde, kao i svuda, mogli da je imaju, a moda su je i imali, momenti koji nam sada izmiu iz vida, momenti koje ak nikada neemo ni pohvatati.Za to poslednje, uostalom, potvrde i primere ne treba traiti suvie daleko; njih nudi ve i sam Dri. Nikome, tako, nee biti mogue da iznae do kraja uverljiv odgovor na pitanje zato se proslavljeni dubrovaki komediograf u jednom trenutku svoga ivota uopte odluio za liriku kad on lirska priroda nije bio nikako. U jedva dvadesetak pesama to ih je, u svemu, napisao i to ih je, do poslednje, tampao 1551. godine Driev italac ne susree nijednu koja bi se isticala kao naroito uspela, i sve to opaa, i to kao nagradu dobija, svodi se na nekoliko izdvojenih stihova koji su njihovom tvorcu zaista dobro poli za rukom. Moda bi takav Driev izbor mogla nainiti donekle shvatljivim jedna pretpostavka, odavno izreena: sve je svoje pesme Dri pisao pre nego to je 1539. godine po prvi put poao u svet, dakle u najranijoj mladosti i dok je jo traio sebe. Ali isto tako se na domaku istine moe nai i pretpostavka druga i sasvim drukija: liriku je Dri pokuavao da pie, i pisao bi je u tom znaku uvek, priklanjajui se dubrovakoj tradiciji koja je, jo od dana ika Menetia i Dora Dria, pesnike prvenstveno videla u "spjevaocima" lirskih pesama, ponajpre ljubavnih. Za uhodanom dubrovakom tradicijom Dri je predano poao i u ostalome to je u njegove pesme ulazilo ili to ih je inilo onakvim kakve su bile: za njega su Meneti i Dri bili vrhunski uzori i on je nepomuene savesti kao pesnik hodao stavljajui noge u tragove koji su ostali od njihovih koraka. Istoriari knjievnosti ak su upozorili na to da u njegovom toliko skromnom lirskom kanconijeru ima direktnih ugledanja na ika i Dora, i bezmalo doslovnih preuzimanja iz njihovih pesama, to na vie nego oigledan nain svedoi kako je Drieva poetika i ovde, kao i drugde, od podraavanja nainila svoj osnovni princip. Prema tom principu, trebalo je da Dri upravo idui putevima podraavanja, koje je svesno izabrao i koje je namerno zadrao, na neki nain nadmai svoje uzore. to on u tome nije uspeo bila je stvar pesnikog talenta, a ne literarne teorije.Ni za svoje drame, kao ni za svoju liriku, Dri nije osetio potrebu da poblie odredi i jasnije definie pravila kojih se drao. Pa opet je i za njih, kao i za nju, ta pravila mogue iupati bez mnogo muke i iz samih dela o kojima je re. Koliko se, inae, dubrovaki pesnik malo brinuo da stvari oznaava njihovim pravim imenima, moda nita tako lepo ne pokazuje kao injenica da je sve te svoje drame sa izuzetkomHekube,za koju je, ve u naslovu, istakao da je "tradedija", nazvao "komedijama", iako su razlike koje ih odvajaju njemu, i njemu ak mnogo vie nego nama, morale biti odlino poznate. Za njega jeTireni, Veneri u AdonuiPlakiruime komedije pristajalo isto onako dobro kao to je pristajalo iDundu Marojurecimo, i pristajalo je isto takoNoveli od Stancakao to je pristajalo iMandi, Skupu, ArkulinuiliPjerinu,kod kojih u tom pogledu nije bilo mesta sumnji. Jedino "razlikovanje" koje je Dri ikada nainio bilo je ono kada je svoje komedije u prozi nazivao "makaratama", a svoje drame u stihu "komediolama", ali to razlikovanje sasvim je neodreeno i nema, naravno, nikakve teorijske podloge.Od svih Drievih dramaNovela od Stancavezuje se za najdublju tradiciju, iako inae ovo nije njegov najstariji dramski tekst. To punokrvno i autentino remek-delo, obimom tako neveliko, stvarno bi bilo jedna od onih lakrdija u dramskom obliku kakve su od, ranog srednjeg veka zametali plebejci po gradovima zasmejavajui svoje gledaoce jedanput drastinim prizorima iz intimnog gradskog ivota, a drugi put pakosnim i podrugljivim prikazima nezgoda koje snalaze seljake kada se, za svoju nesreu, nakane da siu u grad da bi u njemu trgovali ili, jo gore, da bi se u njemu zaljubili ili oenili. Imajui u vidu trenutak u kome su zaete, lako se razume zato se te lakrdije, koje su njihovi sastavljai krtavali na razne naine, ali najee farsama, nisu ni u emu ni u svetu koji su na pozornicu dovodile, ni u duhu sa kojim su to inile, ni u humoru na koji su raunale, ni u postupku kojim su bile raene dodirivale s antikim komediografskim nasleem. Odrale su se i pored toga, i to su se odrale i u jednom vremenu koje je srednji vek osealo i prikazivalo kao razdoblje varvarstva i koje je, uzimajui antiku za uzor u svemu, htelo da zaboravi to bre i to trajnije vrednosti stvorene u njemu. Tako su farse jo i u punom cvetu renesanse nale pisce koji ih s ljubavlju piu i gledaoce koji ih, s ne manjom ljubavlju gledaju; Dri je bio u redovima jednih i drugih, kao to je mnogo posle njega u redovima jednih i drugih bio i veliki Molijer. S tehnikim tajnama i s poetikom ove dramske vrste Dri se nije srodio preko teorijskih traktata, mada se ovde-onde u njima dala nai po koja zabeleena re i o tome; s tim tajnama i s tom poetikom Dri se susreo, i u njih je proniknuo, kako na ulicama i trgovima svoga Dubrovnika, na kojima je ovakve predstavice gledao, tako i na ulicama i trgovima italijanskih gradova, po kojima je ovakve predstavice gledao takoe. Tano kao i u mnogima od njih, u Noveli je za radnju uzetdoivljajnekog priprostog i lakovernog seljaka u tuem, rafinovanom i prepredenom gradu, i tano kao i u mnogima od njih u njoj se na tog zlosrenog junaka gledalo s olimpijskih visina gradske samodopadljivosti; tano kao i u mnogima od njih zatim za zaplitanje te radnje, za ceo njen tok i za njeno rasplitanje nije bilo potrebno vie od nekoliko kratkih scena jednog jedinog kratkog ina, i tano kao u mnogima od njih najzad stvar je ispriana bez mnogo respektovanja pojedinih osvetanih naela klasine dramaturgije, pored ostalih i naela takozvanog jedinstvenog mesta. A to je Dri u tom delu toliko zablistao, to je u njemu dao tako punu meru sebe i tako ivu, razdraganu i raznobojnu sliku svoga doba, stvar je pesnikog talenta, a ne literarne teorije.Uporeene sNovelom od Stanca, drame koje je Dri nazvao ili koje mi sada zovemoTirena, Venera i AdoniPlakirnude sasim novo i u mnogome drukije lice. Njihov svet je odjednom jedan drugi svet; u njemu su u prvi plan izbili "pastiri"i "vile", Dijana i Kupidon, personifikovana bia i satiri, junaci iz mitolokih pria i "remete", a seljaci kakvi se prikazuju u farsama samo su komian i zapravo ne mnogo potreban dodatak uz taj svet. I dogaaji koji taj svet pokreu i uzburkavaju nisu vie oni stari; to je sad ljubav, koja se kao suverena gospodarica ivota stavlja u sredite sveta i koja je na hiljadu naina nesrena u poetku, a samo na jedan, i stalno isti nain srena na kraju: ona je svemona, i pre ili posle sustie svakoga, i vile, a ne samo pastire, i starce, a ne samo mladie. Re koja odjekuje sa scene takoe nije vie ista; ona je ostala plebejski sirova, sona i direktna jedino kada u tim dramama nastupaju seljaci i realistiki pastiri, uvek smeni i vazda nezgrapni, koje je Dri zvao "pastirima ubozim"; ali kada je izgovaraju vile i mitoloka bia, a naroito kada je ona na usnama idealizovanih, otmenih i rafinovanih pastira, "pastira uzmnoenih", kako je Dri voleo da kae, ta je re birana i uglaena, nesvakidanja i tanana, to je re onakva kako se u Dubrovniku nikad nije govorilo, ali kako se oduvek u ljubavnoj pesmi pevalo. Gdekad se kod Dria te vile, ta stvorenja iz mate i ti otmeni pastiri meaju sa ovim priprostim seljacima i hteli-ne hteli ukrtaju svoje sudbine s njihovim, jer im se oni javljaju kao suparnici i takmaci u ljubavi ili jo gore kao nametljivi i uporni, mada beznadni udvarai, a gdekad su ovi drugi strogo razlueni, baeni u prologe i u meuinove ili ogranieni na puke epizode koje su se bez ikakve tete dale odstraniti iz glavne radnje. Taj neobini i svojevrsni spoj fikcije i ivotne istine, uzviene idile i svakidanje komike trebalo je da bude, a obino je i bio, velika, neodoljiva dra ovakvih drama. Dalju i podjednako impresivnu dra morali su predstavljati zvuci koji su ih pratili i boje u koje su bile utopljene. Muzika u njima ne izvire samo iz zvonkih i melodinih stihova kojima su obino pisane ili iz podignute, ritmike i modulirane prozne fraze, kojom linosti "ueene" od ljubavi, pokatkad iskazuju, "tuei se", svoj veliki jad; ona je u ove drame dospevala i direktno, i kao pesma koja se uplie u samo njeno tkivo, ili kao posebna partija koja odvaja njene scene i njene inove. Jo vie su morale da upadaju u oi boje. Pored kostima koji nisu smeli da budu drugo do prebogati i areni, trijumfu boja u tim dramama trebalo je da doprinese i okolnost da one na pozornicu prenose jedan kutak prirode, razume se raspevane i arobne, i razume se idealizovane, s neizbenom zelenom "dubravom", s obaveznim "studenim kladencem" i s najraznobojnijim "cvitjem". U tom uvek istom i neizmenljivom ambijentu proticalo je sve ono to se zbivalo s junacima drame. I to je proticalo brzo, za samo jedno rumeno jutro ili za samo jedan sunani dan. Obino se pri tom itava radnja razlagala u pet priblino podjednakih i simetrinih inova, ispred kojih je bio prolog, izgovoren po pravilu od strane linosti koje se posle nee javljati u drami, i iza kojih je dolazila zakljuna re nekog od junaka drame ili pak sasvim nove linosti, kojom se publika pozdravljala na rastanku ili se podsticala da aplauzom nagradi napore izvoaa. Jedino uVeneri i AdonuDri je sledio osobenu i drukiju liniju kompozicije; tamo su dve slike glavne radnje, u kojoj nastupaju sama mitoloka, to jest fiktivna lica i koja se odigrava na pozornici, obgrlile tri isto toliko duge slike, u kojima nastupaju sami seljaci i koje se odigravaju ispred zatvorene zavese.Tako bi nekako, ili bi ak tako doslovno, izgledala poetika ove vrste Drievih drama da se on u nekom trenutku ivota odluio da svoju pesniku praksu i svoja stvaralaka iskustva pretoi u pravila. Ta pravila, dodue, ne bi bila nova i ne bi bila Drieva; on ih je jo za svojih studentskih dana pokupio gledajui drame koje su prikazivale sijenske zanatlije, iji su one posebni specijalitet bile, i koje su oni nazivali as "pastirskim eklogama" a as "pastirskim komedijama". Ali uzeta sama po sebi ta pravila ne bi znaila nita da Dri nije bio istinski pesnik i da je ostao samo njihov nedalekovidi potovalac, to bi i u ovom sluaju, kao i u svim drugim i slinim, znailo jedino njihov bezuslovni zarobljenik. Jer stvar je jasna i jedva da je treba rei: oko tih pravila, kao oko nekakvog kostura, pesnik moe tek ako u sebi nosi svetu vatru i ako ga poslui srea da okupi meso svojih vizija iz ivota, svojih fikcija i svojih snova.Kakve su bile teorijske osnove na kojima je Dri podigao velianstvenu zgradu svojih komedija danas je jo najlake prozreti. Jer ve prvi dodir sa njima otkriva i najpovrnijem pogledu da su tajDundo Marojei tajSkup,tajArkulini tajPjerin,tajDuho Krpetai taMandezamiljeni uglavnom na jednoobrazan nain i sagraeni uglavnom po jedinstvenom postupku. Sve su one iz kola takozvanih eruditnih komedija to jest komedija koje su u zlatno doba italijanskog humanizma ponikle u obrazovanim sredinama iz predanog izuavanja i u prvi mah pobonog i ropskog, a posle i sve slobodnijeg i sve samostalnijeg podraavanja klasinog naslea. Renesansni teoretiari komediografskog posla, ba kao i njegovi praktiari uostalom. vie su dugovali Plautovim i Terencijevim komedijama no AristotelovojPoetici, ukojoj je nedostajao upravo deo posveen komediji, i vie no Horacijevim i Ciceronovim delima, u kojima se za njihove svrhe moglo nai tek poneto i u svakom sluaju nedovoljno. Danas se odvie dobro zna: Plaut i Terencije, i vie onaj prvi no ovaj drugi, nisu samo toj komediografiji omoguili da se rodi i nisu joj samo pomogli da stane na vlastite noge, ve su za nju bili, i ostali, za nju jo i trajni uzor, ak i onda kada je ona to pokuavala da porekne, i bili su, i ostali, za nju jo i nepresuni izvor izvor motiva, svakovrsnih zanatskih znanja i pojedinanih dosetki ak i onda kada je ona to pokuavala da sakrije.U Drievom Dubrovniku Plaut takoe nije bio skoranji znanac. Jo na poetku XVI veka njega je Ilija Crijevi, rimski okrunjeni pesnik (poeta laureatus) i humanista nesvakidanjih znanja, odomaio meu mladim Dubrovanima, kojima je predavao retoriku i poeziju. Crijevi je, tavie, za svoje ake izradio, u klasinim heksametrima, kao to je tad bio obiaj, i naroiti teorijski spis kako o komediji uopte, tako i o Plautovoj komediji posebno(Super comoedia veteri, et satyra, et nova, cum Plauti apologia).Isti njegovi uenici ak su povremeno kao, na primer, 1525. godine elitnu dubrovaku publiku zabavljali o karnevalu predstavljajui im pojedine Plautove komedije u originalu. Najzad i sam Marin Dri posvedoio nam je u jednoj prilici da Plauta u Dubrovniku deci itaju po kolama ("djeci ga na skuli legaju"). Pa ipak, koliko god bi teko bilo poricati da je Dri poneto prihvatio iz Plauta i neposredno, sumnji nema: ni u pogledu teorije, kao ni u pogledu prakse, on naznaeni put nije prelazio samostalno. I jedno i drugo on je uio i nauio u Italiji, u kojoj su u one dane, i kasnije, sve to isto tako uili i nauili jo i mnogi drugi evropski pisci, koji su mu bili ravni, ili koji su ak bili i daleko iznad njega.Predmet i materiju Drievim komedijama dale su zgode i nezgode mnogobrojnih junaka koji su sve linosti ondanjeg svakodnevnog ivota trgovci, kao Dundo Maroje i njegov sin Maro, pomorci, kao Divulin sa Lopuda, sitne zanatlije, kao Tripe iz Kotora, siromani uitelji humanistikih kola, kao pedant Krisa, kurtizane, kao Sinjora Laura, sluge, kao Pomet, Bokilo ili Petrunjela. Zapleti u njihovim vie nego skromnim sudbinama nastaju onoga asa kada oni na neki nain iskoe iz koloseka svog uobiajenog ponaanja ili kada se sudare s navikama sredine ili s drugaijom voljom svojih sugraana: kada se lakomisleni Maro laka srca odlui da potroi oeve dukate i kada se taj njegov krti otac teka srca odlui da poe u potragu za onim to se od njih jo spasti moe; kad ubiti siromah Skup iznenadno nae pun up dukata i kada svim silama i po svaku cenu nastoji da ih prikrije i sauva; kad omatoreli i plaljivi Arkulin zaeli da se poigra uloge neustraivog ljubavnika, a doivi samo to da ga silom i uz grdne njegove trokove oene; kad se kotorska lepotica Mande, nesrena uz svog pijanog, neprivlanog i kudikamo starijeg Tripeta, osmeli da jedne karnevalske noi ukrade po koju slast od ivota i kad se zatim s mukama, i jedino uz pomo lude sree, izvue iz nevolje u koju je zbog toga upala... Sve to na vie nego reit nain pokazuje kako je Dri i ovde, kao i drugde, imao pred oima i na umu propise pedantnih teoretiara poezije i kako nije ni pomiljao da se o njih ogrei. Ti teoretiari su jo od Aristotela i njegovih neposrednih sledbenika, pa sve do pisaca traktata u Drievom veku, slono tvrdili da upravo to i jeste zadatak komedije, da prikae linosti iz svakidanjeg sveta, ak linosti neugledne i proste, optereene ponekom manom koja je vie njihov greh nego njihova nesrea, koja je, kako bi to rekao sam Mudrac iz Stagire, "runa i nakazna, ali ne boli".Dovodei te linosti na scenu i gurajui ih iz akcije u akciju, komediografi renesanse, i Dri sa njima, trudili su se, a to im je ak bila i dunost, da i te linosti, kao i te akcije, budu u punoj saglasnosti s onim to je verovatno i to je mogue. Nije, naravno, time reeno da su one morale da budu istinite i da predstavljaju u svemu verne kopije onoga to je ivot u stanju da ponudi. Jer odvajkada se verovalo, i to je uverenje nepomueno dolo i do renesanse, da je izmiljanje jedno od sutinskih svojstava komediografskog postupka i da on zbog toga ne treba i ne sme da bei od njega. U tom svetlu veoma je zanimljiva, i vrlo mnogo kazuje, ona ve citirana Drieva re koju je on stavio u prologDunda Maroja,ali koju je najistije savesti mogao da stavi i u prolog bilo koje druge svoje komedije: "Ovjezijeh (ovih) se komedija njekoliko arecitalo (odigralo) nazbilj u vaem gradu!" I samim ovimnazbiljdubrovaki komediograf je rekao bezmalo sve: materija njegove komedije, materija komedije uopte, samo je fikcija, a ne nekakav skup dogaaja koji su se u jednome asu zbili uistinu; ali je ta fikcija pola sa samoga tla ivota i ona pokatkad moe, mada ne mora, da se otelovi u najivotniju stvarnost.Ako dakle teorijski propisi nisu renesansnog komediografa obavezivali da na pozornicu iznosi golu i neizmenjenu istinu, on se ipak, oblikujuisvojuistinu, nije smeo odrei naela pune verodostojnosti onoga to prikazuje. Njegov trgovac imao je da se ponaa kao trgovac, a ne recimo kao knez; mladi nije mogao da razmilja kao starac; vojnik je morao da bude grub, a ne oseajan; kurtizana nije smela da bude verna. Ko god zna Dunda Maroja i ko god pamti njegovog Pometa, ko god se seti njegovog Skupa i ko god ne zaboravlja njegovog Arkulina, moi e lako i tano da proceni u kojoj je meri Dri nastojao da ostane veran ovome naelu i koliko je ono, prema tome, bilo od znaaja za itavu njegovu poetiku. Samo doslednim potovanjem toga naela uostalom mogu se objasniti i poneke dalje osobine Drieve komediografije, kao i renesansne komediografije uopte. Pluridijalektalnost, pre svega. Renesansnim teoretiarima izgledalo je neuverljivo, a sigurno su njihovo oseanje delili i ondanji gledaoci, ako se u jednoj komediji, u kojoj uvek ima ljudi iz raznih sredina i iz razliitih drutvenih slojeva, u koju se uvek sleu ljudi raznih zanimanja i ak razliitih nacionalnosti, svi govore jednim istim jezikom. Otuda kod Dria ona toliko karakteristina pojava da njegov Maro Marojev ili njegov Pomet, njegov Skup i njegov Dundo Niko, koji su dubrovaki graani, ne govore jezikom kojim govore Tripe, njegova Mande ili Sinjora Laura, koji su iz Kotora, a ne govore ak ni kao Bokilo, koji je seljak iz dubrovake okoline i koji je u svom reniku i u svojoj sintaksi zadrao toliko neobinih, toliko arhainih pojedinosti. Otuda i ta okolnost da Ugo Tudeak, koji je Nemac, ima svoj posebni argon, a Pedant Krisa, koji je sav zanet klasikom, opet svoj. I otuda, najzad, i to da Turin uMandigovori na svoj nain, a Grk u istoj komediji na svoj, i Sadi udio uDundu Marojuna svoj, a rimski "otijeri" u istom delu na svoj. Ne bi se, istina, smelo zaboraviti da je Driu ova pluridijalektalnost, usled koje su i neke njegove, kao i mnoge italijanske komedije ostavljale utisak Vavilonske kule u malome, bila dobro dola i kao neiscrpni i uvek efikasni izvor smeha: njegovim Dubrovanima, kao i svim dobrim graanima sveta, bilo je smeno ono to nije njihovo ve i zbog same injenice to je njihovo drukije. Ali bi nesumnjivo na pogrenom putu bilo svako zakljuivanje koje u ovoj odlici Drievih komedija ne bi prvenstveno videlo tenju njihovog autora da koliko god je to ostvarljivo ostane u okvirima verodostojnog. I sigurno samo toj njegovoj tenji za verodostojnou, a nikako neem drugom, pogotovu ne pukoj sluajnosti, ima se pripisati okolnost da je on same komedije dosledno pisao u prozi, to ni izdaleka nisu uinili svi komediografi njegovog veka. Oigledno, na njega je delovao argument potrzan u ondanjim polemikama od strane teoretiara poezije ili pak od samih komediografa koji su se zalagali za prozu u komedijama: obini ovek u svakodnevnim susretima sa svojim blinjima nikad ne upotrebljava stihove i komedija, koja ba obinog oveka prikazuje u tim svakodnevnim njegovim susretima sa svojim blinjima, morala bi da u potpunosti odbaci stih ako hoe da joj se veruje.Ali to podraavanje ivota i to slikanje ljudskih naravi u njemu bilo je za renesansnog komediografa, bilo je za naeg Dria takoe, ne u jednom pogledu osobeno i ne na jedan nain uslovno. ivot kome su se svi oni potpuno iskreno okrenuli pokazivao im je, kao to ivot pokazuje uopte i uvek, svoje mnogostruko i svoje stalno drugo lice; pred njima se on valjao, kao to se valja vazda, u bezbrojnim pravcima i rasipao se u bezbrojne pritoke. Kao da su ih njegova bezmernost i njegovo neiscrpno bogatstvo uplaili i zbunili; kao da se nekima od njih on priinio haotian i ravo organizovan. Nije onda udo to su se oni poveli za uveravanjima teoretiara koji su im govorili o podraavanju jednog i savrenog uzora i to su poverovali da e biti i bolje, a ne samo lake, ako istinu i sliku tog ivota potrae ne u njemu samome, nego u delu onih koji su pre njih tu istinu shvatili i tu sliku ocrtali na najsavreniji nain u delima svojih uzora. Razume se kod istinskih stvaralaca potinjavanje ovoj zabludi moglo je ii samo do neke mere; kod epigona i prepisivaa, meutim, ono nije znalo za granice. Ali ni kod onih prvih, kao i kod ovih drugih, ono nije prolo bez odreenih negativnih posledica. Jer ivot se ne da stilizovati i on se sveti kada pokuamo da ga sabijemo u osvetane kanone, a renesansni komediografi upravo tom iskuenju nisu izbegli. Pokatkad ni Dri sa njima. Na primer, gde su ti komediografi videli, sem u AristotelovojPoetici,koju su meutim pogreno shvatili, da se itava radnja neke ljudske drame, od njenog zametka pa do njene katastrofe, mora neizostavno odigrati na jednom i istom mestu, i to jo javnom, i to jo na trgu, i u granicama jednog i istog dana? Te takozvane zakone jedinstva mesta i vremena ne naruava nigde nijedna od sada poznatih Drievih komedija, a nisu ih, to moemo biti sigurni, naruavale ni sve one njegove komedija koje smo u meuvremenu izgubili.Dalje, i jo drastinije stilizovanje ivota ovi komediografi su sebi dopustili kada su, idui jo jednom posluno za Plautom, tipizirali likove i kada su ih naterali da se pojavljuju iz komedije u komediju sa stalno istim skupom osobina, a neretko i sa uvek istim istorijama. Svi starci su tako postali smeni, i krti, i dangrizavi, a svi mladii obesni, i rasipni, i neposluni; sve sluge su tako ispale dosetljive, i lukave i prevrtljive, a svi vojnici (ili kod Dria: pomorci) razmetljivi, i naduveni, i lano hrabri; svi su pedanti tako izili luckasti, i lano ueni, i bombastini u govoru i tvoru, a sve kurtizane pohlepne, i neiskrene, i nepostojane u oseanjima. Kao da ni to jo nije dosta, njih su njihovi tvorci dovodili i u neke neprestano iste, i ve tipizirane situacije: da lutaju svetom preobueni u muka odela, ako su u pitanju ene, ili u odela enska, ako su u pitanju mukarci (to su takozvanapreoblaenja),da se usled svakovrsnih ivotnih nedaa gube od svojih i da se nepoznati javljaju mnogo kasnije, kad su ih ve zaboravili ili kada su oni zaboravili i najdrae (to su takozvanaprepoznavanja)ili da razmiljaju glasno kada su sami, ili kada bar u to vrsto veruju (to su takozvanimonolozi).Iako se mora priznati da je Dri pri svemu tome mnogo puta umeo da ouva neku svoju meru i da zadri onu zlatnu sredinu kojom, prema rei njegovog Diva Peice, u ivotu idu svi "blaeni", iako je zatim, i ne manje esto, uspevao da se otme tiranskim okvirima tradicije i da prevlada propise i zablude, vlastite ili one koje mu je nametnulo vreme, to je sve trijumf njegovog linog komediografskog dara i osnov njegove slave, isto bi se tako moralo priznati da se on o te tradicije, o ta pravila i o te zablude, to su se sve slegli u same osnove njegove poetike, i ne jednom spotakao i da je zbog njih, kao pesnik, i ne jedanput pao.Trebalo bi, posle svega, neku re rei i o Drievim koncepcijama o tragediji. Bar u jednom trenutku svoga ivota on je poeleo da zablista i kao tragiki pesnik. Ali je odmah izabrao rav put: tragedijaHekubakoju su, posle dveju uzastopnih zabrana od strane dubrovake vlade, 29. januara 1559. izveli lanovi "slavne i vridne druine od bidzara", bila je samo prevod, i to iz druge ruke. Iako se u naslovu isticalo da je ona "izeta" a to znai: prevedena iz Evripida, ve od naslova se nije govorila puna istina. Tu antiku tragediju uasa i krvi Marin Dri, koji je po svojoj prilici samo tek natucao starogrki, preveo je sa italijanskog, koristei trud Lodovika Dolea, jednog dobronamernog, ali mnogoglagoljivog i nedarovitog mletakog stihotvorca i kompilatora. Prema tome, shvatanja o strukturi, o prirodi i o funkciji tragedije koja bi se dala izvesti iz teksta DrieveHekubepripadala bi Evripidu, odnosno Doleu. Drieva bi ona bila jedino utoliko ukoliko ih je on samim svojim izborom prihvatio. A ta shvatanja, neka je dodato jo i to, na kraju, prastara su shvatanja o tragediji kao o prikazu zlosrene sudbine uzvienih i realnih linosti, koja zapoinje u srei a okonava se u katastrofi, i koja treba da due gledalaca uzburka i potrese i da ih tako navede na spasonosno i oiavajue oseanje saaljenja i straha.*Sva prozrana i vedra, renesansna poetika Marina Dria imae neko svoje mesto u jednoj buduoj i jo nenapisanoj istoriji jugoslovenskih teorijskih gledanja na poeziju. Ako joj to mesto tamo i ne obezbede novina Drievih ideja, niti prodornost njegovih opaski, niti pak smelost njegovih zakljuivanja to sve, s obzirom na njegovo vreme, a konano i na njegove svrhe, ko zna da li bismo smeli od njega i traiti pravo na to mesto sigurno e joj dati okolnost da su to ideje, da su to opaske i da su to zakljuivanja koje je jedan na daleki predak a on je uz to bio i na veliki pisac sveo u jedan jedinstven i jedan celovit sistem, raiavajui, sam za sebe, probleme i osobenosti posla kojim se bavio. Jo vie od toga: Drieva poetika zasluie neto nae panje i time to se u njoj kao u kakvoj kristalnoj vazi reflektuje bogata svetlost naeg renesansnog literarnog trenutka. Upravo onako kao to se, pre Dria, humanistiki trenutak nae poezije reflektovao, sav, u poetici Marka Marulia, i kao to e se, posle Dria, barokni trenutak te poezije reflektovati, sav, u poetici Diva Gundulia.

//Projekat Rastko/Knjievnost/Nauka o knjievnosti//[Promena pisma|Pretraga|Mapa projekta|Kontakt|Pomo]