РИМСКА КУЛТУРАРИМСКА КУЛТУРА

РЕЛИГИЈА

Задржали се остаци тотемизма Свака породица имала је своја божанства(заштитнике). Богови чувари куће били су пенати (добри духови), ачланове породице изван куће чували су лариОтац ( pater families) породице вршо је обреде поводом важних празникаПрвобитна римска религија се променила под утицајем грчке и етрурске.Јупитер (грч. зевс) - Врховни бог Нептун – (грч. Посејдон) бог мораЈуниона - (грч . Хера)заштитница бракаМинерва - (грч. Атина ) богиња мудрости и знањаАполону , богу лепоте и телесне хармоније нису ни мењали имеСатур ( божанство усева) преузето од Етрураца, као и Вулкан-бог ватре изаштитник ковачког занатаМитру- бог Сунца ( светлости ) преузет од Персијанаца

РЕЛИГИЈА

Бог Бог/Богиња

Аполон Бог свјетлости (код Грка: такође Аполон)

Церес, Церера Богиња земље (код Грка: Деметра)

Купидон, Амор Бог љубави (код Грка: Ерос)Дијана Богиња Мјесеца и лова (код Грка: Артемида)Јунона, Јуно врховна богиња (код Грка: Хера)Јупитер врховни бог, бог богова (код Грка: Зевс, Зеус)Марс Бог рата (код Грка: Арес)Меркур Божји гласник (код Грка: Хермес)Минерва Богиња мудрости (код Грка: Атина, Атена)Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)

Плутон Бог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође Плутон)

Сатурн Бог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон, Хрон(ос))

Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)

Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)

ПлутонБог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође Плутон)

СатурнБог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон, Хрон(ос))

Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)

Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)

Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)

Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)

•Првим римским песником сматра се Ливије Андроник, Грк који је после освајања Тарента доведен у Рим као роб.

• Његов господар га је ослободио и он је написао прву трагедију на латинском језику и са грчког на латински превео Одисеју.

• Први домаћи писци били су Невије и Плаут.

• Гнеј Невије је писао драме написао је епско дело Први пунски рат.• Плаут је писао комедије (Хвалисави војник).

Успон за време Августовог пријатеља Мецене- материјално помагао даровите песнике, а његово име за све оне који помажу уметнике.

Књижевност

Књижевници

• У Августово доба живели су три најзначајнија римска песника • Публије Вергилије Марон дело еп о земљорадњи Георгика и Енеиду • ( по угледу на Илијаду и Одисеју)• Квинт Хорације Флак дела Сатире, Оде и Посланице - стека светску

славу и • Публије Овидије Назон – због везе са Августовом ћерком протеран у

Томи• ( данас Констанца на Црном мору)• Дела : Метаморфозе ( Преображаји ) и Љубавна вештина , ау

изгнанству је написао дело Писма са Понта.• МАРКО терценије Варон .Августов саветник у сатири Троглаво чудовиште

исмејавао је потписнике Првог тријумвирата.

Беседништво

• Римљани су ценили беседништво (реторику и ту вештину учили од ране младости

• Познавање реторике било је услов за сваки државнички посао

• сенатори су били у стању да сатима течно говоре у сенату.

• Најчувениј беседници били су :• Гај Грах, • Марко Тулије Цицерон и• Гај Јулије Цезар Марко Тулије Цицерон (лат.

Marcus Tullius Cicero; 3. јануар 106. — 7. децембар 43. п. н. е.) је био римски државник, књижевник и беседник.

Филозофија

• Неколико значајних имена:

Тит Лукреције Кар – дело О природи ствари• Марко Аурелије (161- 180) –цар, филозоф на

грчком је објавио коментаре под називом Самоме себи.

• Луције Анеј Сенека – изучавао реторику и стоичку филозофију

• Дела : О смртности душе,• О постојаности мудраца, • О гневу.

Марко Анеј Сенека (лат. Marcus Annaeus Seneca), такође познат и као Сенека Старији и Сенека Ретор, отац Сенеке Филозофа, био је римски оратор и писац. Рођен је у Кордуби (данашња Кордоба) 54. п. н. е. а умро је 39.

Историја

• У мемоарском делу Галски и грађански рат,

Гај Јулије Цезар је описао догађаје у којима

је сам учествовао.

• Тит Ливије је написао римску историју од

оснивања града Рима Историју првог периода царства (14 – 96)

• Корнелије Тацит је написао дело Анали и Историје Гај Јулије Цезар, (лат. Gaius Iulius

Caesar) (Рим, 13. јула 100. п. н. е. — Рим, 15. марта 44. п. н. е.), римски војсковођа, политичар и писац.

Право

• Право- римљани су утемељили правну науку,којом су задужили човенчанство.

• Писано право започето је Законима дванаест таблица, објављеним око 450.год. п.н.е.

• А у наредним вековима се развијала издавањем нових закона.

• Од 5. п.н.е века правници почињу да објављују збирке грађанских права• Једна од познатих збирки објављена је средином 1. века п.н.е

• У 2. веку настао је уџбеник римског права Институције дело правника Гаја

• Теодосијев кодекс – објављен 438.године био је незаменљив све до појаве Јустинијановог Зборника грађанског права.

Статуа бога Јупитера Јунона

ПРИРОДНЕ НАУКЕ

У области природних наука Римљани су имали малобројне представнике међу њима најпознатијим су:

• Марка Теренције Варона - изучавао скоро све науке његово дело послужило као основ за изучавање “седам слободних вешина

• Плиније Старији – дело Историја природе • Аул Корнелије Целзус – енциклопедијски приручник ( пољопривреда,

медицина, војна вештина, реторика, филозофија, право

дело- Медицина – једно од • Луције Јуније Колумела - агроном из доба Нерона, написао

енциклопедијско дело о пољопривреди и животу на селу у ком је приказао знања Грка, Картагињана и Римљана

• Центри културе Атина и Александрија

• Херон (20? - 62) – математичар. физичар из Александрије

први открио принцип рада парне машине ( конструисао точак с погоном на водену пару и применио га у раду водоскока –фонтане )

• Птоломеј Клаудије ( 2. век9 астроном, математичар и географ• дело : Математички зборник који су Арабљани под именом

Алмагест пренели у Европу и дела Географија и Оптика.• Гален ( око 131 – 201 ) грчки лекар, живео у Александрији и Риму, открића у

области анатомије

• Диоскурид ( 1.век ) пет књига са описом познатих лекова

(De materia Medica)• Хипатија ( oкo 370 - 415 ) из Александрије - прва жена –филозоф,

математичар и астроном.• Због даровитости, скромности и лепоте изабрана је фодитељ једне

филозофске школе.

Научници

Школство и образовање у

Риму

• Школско образовање почињало је у седмој години живота, али о њему није бринула држава већ сами родитељи, учили су их писању, читању и рачунању, земљорадња најважнија- учили агрономиј и обичаје.

• У ток Републике учили напамет Закон дванаест таблица• Деца богатих римљана имала су домаће учитеље. ( робови учитељи)• Прве средње сколе у Риму отварају се средином 2. века п.н.е у њима је

стицано хеленистичко образовање.• Изучавали су :грчки и латински језик, граматику, реторику и основе

филозофије, математику , астрономију• Са шеснаест година младићи су облачили тогу и код римских учитеља

реторике и грчких беседника усавршавали реторско знање у Грчкој (Атини и на Родосу)и Малој Азији ( у Пергаму), где су стицали највиши степен образовања

• У доба Царства школе су осниване у провинцијама( Милано, Бордо,Картагина, Антиохија, Бејрут)

УМЕТНОСТ

АрхитектураНајвиши степен оригиналности Римљани су постигли у градњи амфитеатра,

аквадукта(водопада), вијадукта (мостова) и изванредних путева, који су по правилу • Најкраћом линијом ишли ка Риму (,,Сви путеви воде у Рим”).• У време Августа подижу се грађевине у Риму :• (Жртвеник мира и Форум)• Најблиставија грађевина је Колосеум саграђен је за време владавине цара Веспазијана (69-79).• Храм посвећен римским боговима је Пантеон (609.године претворен у хришћанску

цркву)• Почетком 2.века подигнут је Трајанов стуб дело Аполодор из Дамаска• (стуб висок 30.метара и исклесано 2 500 фигура са преставам из Трајанове

владавине ) Славолуци или тријумфалне капије ( Константинов славолук )• О римској архитектури Августовог времена знамо захваљујући Витрувијевом Делу о архитектури (Dе аrchiтеcтurае).• Најзначајнији арихитекта римског царства био је Грк Аполодор из Дамаска (саградио мост на Дунавукоји је повезивао провинције Горњу Мезију и Дакију

(данашње Србију и румунију )Скулптуре копирао Хадријан и добио надимак Грчић

Славолук

Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму.

• У Колосеуму су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца.

• Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута.

•Градња је започета 72.год.п.н.ере , за време цара Веспазијана, а довршена десетак година касније за време владавине његовог сина

Домицијана.

Колосеум