YOU ARE DOWNLOADING DOCUMENT

Please tick the box to continue:

Transcript
Page 1: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК
Page 2: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК
Page 3: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

Маја Миловановић

Ликовна култура 7Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школе

Page 4: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

Ликовна култура 7Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школеМаја Миловановић

УредникМр Маја Миловановић

Извршни уредникЛидија Станојевић

РецензентиПроф. др Чедомир Васић, Факултет ликовних уметности у БеоградуЈован Деспотовић, историчар уметности, ликовни критичарЕва Гравара-Белојица, професор ликовне културе

ЛектураБорка Слепчевић

Дизајн и графичко обликовањеWidescreen Studio

ФотографијеДалибор ДаниловићGetty imagesShutterstock images

ИздавачНови ЛогосЦара Душана 48, БеоградТел: 011/2636 520; фах: 011/2620 365e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

Захваљујемо се:Музеју Југословенске кинотеке у Београду, Продуцентској кући Tackwood, Београд

Page 5: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

Маја Миловановић

Ликовна култура 7Уџбеник ликовне културе за седми разред основне школе

Page 6: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

4

Садржај1. Арабеска . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Акционо сликање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

2. Пропорције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202.1. Пропорције главе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222.2. Пропорције фигуре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272.3. Пропорције у архитектури . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

3. Композиција и простор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443.1. Перспектива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473.2. Композиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573.3. Равнотежа облика, боје и масе у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593.4. Компоновање величина у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643.5. Компоновање више ритмичких целина у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 713.6. Понављање и степеновање облика у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 763.7. Контраст светлина, површина и облика у одређеном простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 793.8. Сродност ликовних вредности у одређеном простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

4. Обједињавање покрета игре и звука. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 884.1. Обједињавање покрета игре и звука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

5. Фотографија и филм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 965.1. Фотографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 985.2. Филм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

6. Уметничко наслеђе – барок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1126.1. Барок у Европи и Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1146.2. Неокласицизам, Романтизам и Реализам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Биографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

7. Додатак – обликовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1327.1. Вајарство – скулптура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1357.2. Грнчарство – керамика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Научили смо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Page 7: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

Кратак водич кроз уџбеникПоштовани ученици,Добро дошли у свет ликовне уметности!Посматрајући свет око себе можете уочити разне појаве које су од давнина биле инспирација уметницима. Појмовима и примерима које ћете упознати у овом уџбенику указујем вам на везу уметности и природе. У свим ликовним делима природа је уметников узор, мотив, извор инспирације или материјал. За ликовну уметност се каже да је уметност која својим многоструким, чудесним формама буди лепоту и радост стварања. Од природе можемо научити како се ствара, а овај уџбеник ће вам помоћи да се отиснете на тај јединствени пут уметничког стваралаштва.

Ауторка

Ликовна радионицауз мотивациони пример дати су

задатци и вежбе

Посматрај па рецидео лекције који те мотивише да

посматрајући приложену репродукцију утврдиш стечено знање из лекције

Потпис репродукцијеса именом аутора, називом дела,

техником рада, димензијама и годином настајања

Објашњења непознатих појмова

и речи

Место на којем можеш налепити

налепницу која објашњава

композицију уметницког дела

Подсети сеуводни текст који

вас подсећа на већ стечена знања

Наслов лекције

Научили смо сажетак градива

наставне целине у ком су издвојени

кључни појмови о којимасте учили

Page 8: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

1. Арабеска

Page 9: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

1.1. Арабеска

Page 10: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

8

1 Арабеска

Подсети сеОрнамент је украс на одређеној површини, предмету. Појављује се у разним облицима (геометријским, стилизованим...) и у разноврсним материјалима, најчешће на предметима употребног карактера и у архитектури. Увек је као рељеф или бојена шара прилагођен материјалу и површини на којој се налази и често нам говори о култури народа и времену у ком је настао. У неким афричким племенима и у појединим азијским културама украси или рељефи на људском телу, попут тетоважа на кожи, често говоре о статусу и угледу у племену и друштву. Важно је да се сетимо да орнамент потиче из саме природе. Човек га је први пут видео на биљкама, у пахуљи или шкољци...

1.1. Арабеска

Структура цвета

АРАБЕСКА – реч која потиче из италијанског језика и означава орнамент настао у исламској уметности. Састоји се од геометријских или извијених испреплетаних линија и биљних и животињских мотива.КАЛИГРАФИЈА (од грчких речи kalos – лепо и graphein – писати) – вештина, уметност лепог писања руком помоћу пера, разних писаљки, четкице, мастила. Датира из старе кинеске традиције. Калиграфија обухвата ручно настале записе, од једноставних, с одређеном наменом, до уметнички обликованих.

Page 11: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

9

Као ликовни појам арабеска означава украс, орнамент састављен од геометријских или извијених испреплетаних линија и биљних и животињских мотива који се ритмички понављају и сједињују у декоративну целину.

Орнаменти на пиротским ћилимима

Детаљ рељефа на фасади, Алхамбра, 14. век

Орнамент на кожи припадника афричког племена

Арапско писмо украшено арабеском

Арабеска је настала као арапска (исламска) декорација

у унутрашњој и спољашњој архитектури, најчешће за украшавање михраба. Појављује се и као украс на разним употребним предметима, као бојена шара у ткању, везу, рукописима, резбаријама, у виду мозаика, у рељефу од различитих материјала: дрвета, стакла, ливене бронзе, злата, сребра. Често је комбинована с калиграфијом, арапским писмом, с чијим је облицима (симболима) и сродна.

Исламска калиграфија представља значајан део исламске уметности.

Позната као „уметност свете речи“, ствара везу између језика и религије, цитатима из исламске свете књиге Курана, који су проткани кроз арабеске у декорацији џамија и разних уметничких и употребних предмета.

Page 12: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

10

Михраб на слици састоји се из неколико различитих ритмичких целина арабеске начињених плитким рељефом од злата.

Арабескне форме често се налазе на употребном керамичком посуђу, украсним предметима и у унутрашњој декорацији. На керамичкој посуди на слици арабеска је флорални (биљни) мотив у плавим тоновима и сликана је на порцелану. На стакленој светиљци видимо да је арабеска комбинована с арапским писмом које се као рељеф издваја из арабескне позадине.

Керамичка посуда с мотивима арабеске

Стаклена светиљка с мотивима арабеске и арапског писма, 14.

век, сиријски рад

Михраб Улуг бег џамије, 15. век, Самарканд, Узбекистан

МИХРАБ – ниша у зиду џамије или собе, окренута ка Меки, према којој се исламски верници клањају током молитве.

Page 13: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

11

Арабеска је чест орнамент и на теписима, ћилимима, у дизајну текстила уопште. По квалитету и лепоти, широм света чувени су персијски теписи. На њима можемо видети најразличитије арабеске сачињене од чисто геометријских облика, мотива флоре или разних комбинација.

Персијски тепих

Розета манастира Наупаре, 14. век, Србија

Кабаница с везом, рад из Србије

Детаљ веза на женској кошуљи у виду арабеске, рад из Србије

Код нас је арабеска често коришћена у средњовековној архитектури, али и у народним ношњама, рукотворинама, украшавању употребних предмета. На примеру розете видимо различите арабеске као рељефе који у виду прстенова формирају ритмичку целину.

Богато извезена ношња, кошуље и одела припадају нашој традицији украшавања одеће у којој се могу срести везови изузетног квалитета.

Page 14: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

12

Арабеска се као декорација од свог настанка мења и прилагођава разним стиловима и епохама у уметности.

Како видимо на слици, ногаре стола направљене су од стилизованих биљних и животињских мотива, што је у основи арабеска.

Сто из Музеја „Орсај“, почетак 19. века, Париз

Ото Вагнер, Фасада с арабеском, крај 19. века, Беч

Густав Климт, детаљ слике Дрво живота, уље на платну, 1909.

Фасада на слици украшена је рељефима од бојеног кованог гвожђа.

Густав Климт користио је арабеску као декорацију дводимензионалних површина у комбинацији с људским фигурама. На примеру видимо део стабла (крошње) у облику арабеске.

Арабеска је коришћена крајем 19. и почетком 20. века, највише као украс на фасадама (често у кованом гвожђу), намештају, употребним предметима, одећи, накиту, али и на сликама појединих уметника, припадника стила познатог као сецесија.

Сецесија, арт нуово, југендстил или либерти стил, јесте европски правац у уметности који је први обухватио све што човек ствара и обликује: од прибора за јело и стила облачења, преко намештаја и архитектуре, па чак до урбанизма. Такав стилски јединствен израз који карактеришу богато украшене површине, потпуно се разликује од до тада популарних уметничких тежњи које се ослањају на прошлост. Орнаменти сецесије обликовани су према мотивима из природе, растиња, биљака, цвећа. Вијугави издужени облици, неправилне стабљике и кривуље одају живост и кретање и пример су нових варијација арабескног орнамента.

Page 15: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

13

Може се рећи да је арабеска на овим примерима врло слободно коришћена, без организованог ритма, симетрије, прецизности. Паул Кле је облике из природе свео на симболе начињене од слободних линија које подсећају на арабеску. Матис пак сликајући призор повезује шаре са зидова и стола у арабеску, чиме простор претвара у живахни ритмички орнамент.

Паул Кле, Парк у Луцерну, уље на платну, 1938.

Анри Матис, Хармонија у црвеном – црвени сто, уље на платну, 1908.

СЕЦЕСИЈА – уметнички стил настао у Европи крајем 19. века. Најпре у Немачкој познат као југендстил, касније се шири у читавој Европи обухватајући све облике уметничког изражавања и дизајна. За сецесију су карактеристични орнаменти биљних мотива и вијугави неправилни облици.

Page 16: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

14

Арабеска се појављује у неким делима савремене уметности. Уметник Крис Офили богату арабеску формира колажним цртежом од линија, перлица и исечака фото-графија.

У музици арабеска означава кратку живахну композицију с много украсних тонова. У балету представља покрет: повијено тело и рука напред с тежиштем на једној нози и другом ногом подигнутом увис.

Крис Офили, Афродизија, комбинована техника на платну,

244x183 cm, 1996.

Арабеска у балету

Page 17: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

15

Занимљиво

ФИЛИГРАН – техника израде накита и предмета преплитањем сребрних или златних нити.

Прстен краља Стефана Првовенчаног,један од највреднијих примера филиграна код нас

ФилигранФилигран је посебан начин израде површине, најчешће накита или украсних предмета. Од једне нити бакра, злата или сребра разноврсним преплетима добија се обликована површина предмета, која се понекад комбинује с куглицама, полудрагим и драгим камењем. Својом структуром, а често и мотивима, представља пример арабеске.У неким деловима наше земље негује се традиција израде филигранског накита, по коме су чувени призренски јувелири. Израда филиграна код нас је позната још из времена Византијског царства, а тај стари занат развијен је и у Македонији.

Page 18: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

16

Посматрајпа реци

Погледај пример уметничког дела и размисли:а) Због чега би се ова слика могла назвати арабеском, да

ли је арабеска представљена линијама или површинaма?б) Зашто украшавамо свет око себе?в) Да ли су ти неки мотиви или једноставни облици занимљиви

као декорација?г) Зашто су ти баш такви мотиви или облици занимљиви?

Бора Иљовски, Рађање,уље на платну, 1996.

Page 19: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

17

Ликовна радионица

Задатак 1. Нацртај арабескуНацртај контуру једног геометријског облика тушем

и пером, а затим арабеску унутар контуре, тако да буде складна с обликом, али и да садржи мотиве из биљног и (или) животињског света.

Задатак 2. Направи абажур за лампуПотребни су ти тањи канап, гипс, балон, картонске

траке као арматура и папирни облици уколико желиш да их комбинујеш с линијом (канапом).

Надувај балон, умочи канап у смесу гипса и воде и обликуј га тако што ћеш правити арабеску по површини балона. Када се гипс осуши, пробуши балон и добићеш нови абажур за лампу.

Унутрашњост џамије, Абу Даби, Уједињени Арапски Емирати

Page 20: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

18

Арабеска је једна врста орнамента која је настала у исламској унутрашњој и спољашњој декорацији (као што је на пример михраб у џамијама). Састављена је од геометријских о и облика или извијених испреплитаних линија и биљних и животињских мотива. Често је комбинована с калиграфијом, арапским писмом, с чијим је облицима (симболима) и сродна. Арабеска се као декорација од свог настанка до данас мења и прилагођава разним стиловима и епохама у уметности те се може срести у нашој средњевековној архитектури, народним рукотворинама, у европској барокној декорацији, у уметничком стилу крајем 19. века сецесији и у савременој уметности и дизајну.

Научили смо

Детаљ рељефа на фасади, Алхамбра, 14. век

Page 21: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

19

Густав Климт,детаљ слике Дрво живота, 1909.

Page 22: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

2. Пропорције

Page 23: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

2.1. Пропорције главе2.2. Пропорције фигуре 2.3. Пропорције у архитектури

Page 24: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

22

2.1. Пропорције главе

Подсети сеОблици у природи настају под утицајем различитих природних сила и енергија. Изглед једног храстовог дрвета зависи од тога колико је земљиште плодно или влажно, да ли има довољно Сунчеве светлости или је превише хладно; назваћемо га ниским или повијеним ако одступа од уобичајене висине и вертикалног положаја. Лик, изглед човека, зависи од његовог генетског склопа, поднебља и услова у којима живи. Облици истог рода и људи исте расе могу веома да личе једни на друге, али увек постоји нешто што је јединствено код сваког од њих. То називамо карактером.

2 Пропорције

Портрети (лица) ученика Средње школе за дизајн

За цртање портрета човека користиле би нам пропорције – међусобни однос делова унутар целине (главе), као и целине и делова лица (нос, уста, очи, размак између очију, чело, уво...).

КАРАКТЕР – у психологији означава тип личности, док у ликовним уметностима подразумева особину која облик или лик чини друкчијим од других.ПОРТРЕТ – уметнички приказ људског лика који обухвата лице, главу или тело до појаса с рукама. Тема је разних уметничких стилова и израза у сликарству, скулптури, фотографији. ПРОПОРЦИЈА – међусобни однос и зависност делова унутар неке целине, али и однос делова с целином.

Page 25: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

23

Албрехт Дирер, Студије главе,15. векшколе за дизајн

Тродимензионално компјутерско моделовање људске главе

Један од поступака налажења пропорција код портрета

Најпре бисмо одредили висину и ширину главе и добили правоугаоник. У њега можемо уписати одговарајућу елипсу, и упоређујући та два геометријска облика, лако пронаћи контуру главе.

Хоризонтална оса помаже нам да одредимо висину очију, а затим и врх носа и линију уста. Вертикална оса помаже нам да одредимо положај и дужину носа, размак између очију...

Када смо поставили основне пропорције, можемо лако да увидимо и карактеристике: да ли су уста крајевима повијена надоле, очи округле или косе, и друге јединствене особине онога кога цртамо.

У горњем делу студије Албрехта Дирера видимо пропорције четири главе различитих карактеристика представљене у профилу.

Доле видимо две студије главе моделоване у цртежу. Оне изгледају као да су сачињене од грубо обрађених равних површина, како у скулптури и настаје портрет тесан од тврдих материјала. Такав поступак нам, међутим, и у цртежу може објаснити облик главе у простору, њену масу и волумене, који се затим лако обраде да би се добиле фине обле површине које чине лице. Истим поступком данас се у савременим компјутерским програмима моделују облици који се могу и анимирати, што нам је познато из филмова и компјутерских игрица.

Page 26: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

24

ПРОПОРЦИОНАЛНО – сразмерно. Ова два геометријска тела су пропорционална. Тело А сразмерно је мање од тела Б. Њихова размера је 1:4.

Код грчких скулптура утврђене су пропорције по којима је сваки портрет рађен. Висина чела је у сразмери с дужином носа и до краја браде, унутрашње ивице очију одговарају ширини носа, ширина између средишта очију одговара величини уста, нос и уши у истој су висини. Реалне пропорције врло мало одступају од таквих, те се пропорције грчких скулптура често користе као шема за цртање портрета.

Наравно, како се положај главе мења (па и наш угао посматрања), тако се мењају и односи облика и величина.

Едгар Дега, детаљ слике На берзи, уље на платну, 1878-79.

Венера книдска, грчки портрет,2. век п.н.е.

А

Б

Page 27: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

25

Жан Огист Доминик Енгр, Портрет мадам Ривере,уље на платну, овал димензија 117x90 cm, 1805.

Јан Вермер, Девојка с бисерном минђушом, уље на платну, 1660-70.

Амадео Модиљани, Портрет младе девојке, уље на платну, 1917-18.

Рон Мук, Маска 2, силикон и комбиновани материјали, 2001-02.

Погледај пажљиво ове портрете. Који је од њих реалистички, који није у природној величини, који је представљен фронтално?

Енгр је чувени портретиста који је живео крајем 18. и у првој половини 19. века. Његови портрети су познати осим по тачности у карактеру (пропорцијама) и по невероватној вештини у представљању материје. Лица, очи, тканина... насликани су с изузетном чулношћу фотографски реалистично.

Page 28: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

26

Портрет може бити поједностављен – стилизован; сведен на одређене карактеристике – апстрахован; с пренаглашеним или измештеним деловима – деформисан. То зависи од уметниковог израза или намере да представи осећања оног кога слика, али и своја осећања, доживљај или мишљење.

АУТОПОРТРЕТ – портрет сопственог лика, обично направљен по одразу у огледалу.

Љубица – Цуца Сокић, детаљ слике Жена са цветом,

уље на платну, 1976

Френсис Бејкон, детаљ триптиха Студија аутопортрета,

уље на платну, 1985-86.

Пабло Пикасо, Портрет Маргарит Валтер, уље на

платну, 1939.

Page 29: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

27

Албрехт Дирер, Дирерова мрежица, илустрација поступка преношења пропорција на цртеж помоћу мрежице, 16. Век

Мирон, Марсијас, 5. век п.н.е.

2.2. Пропорције фигуре

И када цртамо читаву фигуру, користимо пропорције. Висину можемо одредити помоћу ширине рамена или висине главе, премеравајући колико се глава садржи у висини, најчешће помоћу танког штапа, руком увек на истој удаљености од ока.

Албрехт Дирер је ренесансни уметник који је изумео разна помагала за проучавање перспективе и пропорција тела посматраних у скраћењу. На овој илустрацији приказан је уметник који помоћу мрежа у размери црта лежећу фигуру, посматрајући је кроз рупу на постољу, увек с исте раздаљине.

Скулптуру и модел вајар посматра из више углова и на тај начин упоређује облике и масе.

У уметности пропорције нису коришћене само у цртању или вајању по природном облику.

Page 30: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

28

У египатској уметности пропорције су одређене строго прописаним каноном – правилима која су се морала поштовати у приказу људске фигуре. Висина фигуре износила је 21,5 висина носа, груди су увек окренуте фронтално, глава и стопала у профилу. Фигура фараона често је већа од осталих.

Грчки канон утврђивао је идеале лепоте. Један од првих идеала лепог тела поставио је вајар Поликлет (5. век п.н.е.): висина људске фигуре садржи седам висина глава, а покрет у ком је представљена фигура наглашава склад и лепоту. Тежиште је на једној нози, док је друга благо савијена, тако да тело има облик латиничног слова „S“ и назива се контрапост.

Утицај античког представљања фигуре био је веома очигледан у уметности све до краја 19. века. Чак и данас уметници се поигравају с канонима на разне начине, што видимо на овим примерима.

Римска копија Поликлетовог Копљоноше, оригинал из 5. века п.н.е., копија из 70. године п.н.е.

Шема египатских цртежа фигура

КАНОН – утврђено правило које се мора поштовати приликом приказа или тумачења појединих ствари.КОНТРАПОСТ – положај фигуре, тежиште је на једној нози, док је друга благо савијена, тако да тело има облик слова „S“.

Page 31: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

29

Погледај пажљиво примере и упореди их са скулптурама из Старе Грчке. Које су њихове заједничке особине?

Византијски канон или православни канон у црквеној уметности настао је по правилима иконописања. Према тим правилима, лик, тачније фигура свеца, увек се преноси с одређене фреске или иконе. Издужено тело и лице, дугачак нос, крупне очи и благ осмех, одају утисак топлине и духовности. На такав начин иконе се израђују још од времена Византијског царства. Поступак је настао из веровања да преношењем истог лика свеца његово физичко обличје постаје неважно, а да иконописац својим молитвама и постом током сликања иконе, изражава свечеве духовне вредности. Такав поступак назива се и византијска апстракција.

Микеланђело Буонароти,Давид, мермер,висине 5,17 m, 1504.

Огист Роден, Бронзано доба, бронза, висина 2,18 m, 1876.

Марк Квин, Алисон Лапер трудна, мермер, 3,55 m, 2004.

Богородица с Христом,темпера на дасци, манастир Хиландар, 14. век

Page 32: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

30

Канон Леонарда да Винчија представљен је помоћу квадрата и круга. Ширина је једнака ширини распона руку, док је пупак центар круга описаног око размакнутих ногу и руку. Центар квадрата који праве распон руку и висина фигуре у подручју је кукова.

Леонардо је до тих пропорција дошао изучавајући анатомију људског тела.

Леонардо да Винчи, Студија пропорција по Витрувију, 16. век

Page 33: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

31

Поједини уметници препознатљиви су по врло карактеристичним пропорцијама. Ел Грекове фигуре увек су издужене, дугуљастих шака и мале главе. Ђакометијеве скулптуре са дугачким удовима делују као бачене сенке. Дибифеови цртежи подсећају на дечје цртеже, контура је више граница површина с богатим текстурама него облик који представља људску фигуру.

Алберто Ђакомети, Ходајући човек, бронза, висина 192 cm, 1950.

Жан Дибифе, Размазан човек, уље на платну, 116x89 cm, 1955.

Ел Греко, уље на платну,167x113 cm, 16. век

Page 34: ЛИКОВНА КУЛТУРА 7 - УЏБЕНИК

32

У одређеним епохама и културама неуобичајене идеалне пропорције диктирале су моду, па су, на пример, жене користиле разне стезнике да би смањиле обим струка или бријале главу да би продужиле чело. У неким деловима Тајланда и Африке носе се специјалне огрлице од којих се с временом издужују пршљенови врата. Врат тако постаје нескладно дугачак, што се сматра лепим. Данас се пластична хирургија користи у исте сврхе.

Занимљиво

Пизанело, Портрет принцезе, темпера на панелу, 15. век

Тулуз Лотрек, Жена намешта корсет, оловка и уље, 1896.

Жена с огрлицом, Тајланд


Related Documents