Zbirka dokumenata_ Ustaška NDH

DRAVNI SEKRETARIJAT ZA UNUTRANJE POSLOVE FNRJ

U P R A V A D R A V N E B E Z B E D N O S T I III odeljenje

NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA

IX

BEOGRAD 1956

IX

ZBIRKA DOKUMENATA

U S T A K A N D H

S A D R A J

Broj Strana dokumenta

I. POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI

1) Odnosi izmeu ustaa i nemakih inilaca 380. Zahvalnost Ante Pavelia dr Veesenmayer-u . 1069 381. Prepiska Paveli Weichs 1071 382. Nemaki poslanik u Zagrebu protiv BdS-a Beo-

grad 1073 383. Nemako-ustaka politika informativna sluba 1075 384. Nemako politiziranje oko ustakih grupa . . 1077 385. Politike kombinacije oko vlade NDH . . . 1080

386388. Meusobno denunciranje ustakih funkcionera . 1082 389. Smenjivanje ministra spoljnih poslova NDH po

nemakom zahtevu 1088 390. Veze ustakih funkcionera sa aparatom Sipo

i SD-a 1090 391. Zelja Koaka za vezama sa SS-om 1092

392394. Himmler-ova poseta Zagrebu 1094 395. Himmler s e ograuje o d Kvaternika . . . . 1099 396. Dogovor o formiranju Handar" divizije . . 1102

397401. Sporovi oko Handar" divizije 1105 402. Stav Nemakog generala u Hrvatskoj prema

ustaama 1115 403404. Izvrna vlast Wehrmacht-a u NDH 1119 405406. Dranje Wehrmacht-a prema NDH i njenom

stanovnitvu 1123 407408. Neubacher-ovo politiziranje u NDH 1127

409. Neubacher protiv Kasche-a 1130 410413. Neubacher obavetava i o situaciji u NDH . . 1131

2) Uloga nemake narodnosne grupe 414415. Rukovodioci nemake manjine o njenom radu

za Trei Reich 1141 416. Obrazovanje posebnih oruanih formacija ne-

make narodnosne grupe u NDH 1154 417. Regrutna komanda SS-a u Beu 1156

418419. Regrutovanje u SS-diviziju Prinz Eugen" . . 1158 420. Volksdeutscher-i v rbu ju Hrvate i Srbe za ne-

maku policiju 1162 421. Obavetajno aktiviranje nemake narodnosne

grupe 1164 422427. Obavetajna delatnost volksdeutscher-skih orga-

nizacija u NDH 1166 428. Politika informativna delatnost Volksdeut-

scher-a 1180 429431. Sukobi izmeu Volksdeutscher-a i ustaa . . . 1184 432433. Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zagrebu podr-

ava prepotenciju Volksdeutscher-a 1192 434. Nezadovoljstvo volksdeutscher-skih preseljeni-

ka u Poljskoj 1196 435. Situacija u volksdeutscher-skim podrujima . 1198 436. Evakuacija Volksdeutscher-a i z NDH . . . . 1201

II. VOJNA OBAVETAJNA SLUBA

1) Nemaki general u Hrvatskoj i trupna obavetajna sluba Ic

437. Formiranje nemakih vojnih ustanova u NDH 1204 438. Komandne funkcije nemakog generala u Hr-

vatskoj 1206 439. Propagandne direktive Wehrmacht-a u NDH . 1210 440. Veza obavetajne trupne slube SS-formacija

sa Volksdeutscher-ima 1216 441. Veza izmeu trupne obavetajne slube o Poli-

cije poretka 1218

2) Abwehr

442. Poslovni red Ast-a Zagreb 1220 443. Postupak sa poverljivim predmetima Abwehr-a 1223 444. Ast Zagreb traga za saveznikim oficirima . . 1224 445. Interesovanje" Abwehr-a za sovjetske oficire

kod partizana 1226 446. Nadlenost Abwehr-ovih organa za sasluavanje

zarobljenika 1228 447. Abwehr prati rad ustake obavetajne slube . 1231 448. Saradnia Abwehr-a sa policiskim ataeom . . 1233 449. Suparnitvo i nepoverenje u saradnji Abwehr

policiski atae 1236 450. Abvehr prikuplja podatke o prilikama i objek-

tima na terenu 1238 451. Pitanje kriptografije i ifrovanja u okviru

Abwehr-a 1241 452. Album partiskih i partizanskih rukovodilaca . 1246 453. Abwehr posmatra rad ustakih vlasti . . . . 1248

454. Abwehr registruje pojedine kategorije stru-njaka 1250

455. Upotreba golubova pismonoa 1252 456. Struktura Abwehr-a u NDH 1254 457. Rad Abwehr-ovih ispostava n a terenu . . . . 1257 458. Rad Abwehr-ovog uporita u Bihau . . . . 1260 459. Oslobaanje agenata i saradnika Abwehr-a od

vojne dunosti 1262 460. Nagraivanje Abwehr-ove agenture 1266 461. Legitimacija i snabdevanje agenture . . . . 1267

462463. Isprave Abwehr-ovih agenata 1269 464466. Linost Abwehr-ovog agenta Dulia . . . . 1274 467468. Abwehr-ova delatnost sa teritorije Reich-a . . 1280

469. Delovanje mornarike obavetajne slube . . . 1284

3) GFP Tajna vojna policija 470. Egzekutivni zadaci GFP-a 1288 471. Ustaka policija predaje GFP-u dravljane NDH 1290 472. Akcija Tajne vojne policije u Banjoj Luci . . 1293

III . APARAT SS-a I POLICIJE

1) Delatnost ustanova RSHA 473. Hapenje francuskih dravljana po vanrednom

spisku poternica 1297 474475. Hapenje britanskih dravljana po vanrednom

spisku poternica 1297 476477. Otkrivanje saradnika predratne britanske oba-

vetajne slube 1300 478. SD angauje saradnike u NDH 1306 479. Slubene funkcije policiskog ataea 1309

480481. Policiski atae daje politike ocene o rukovodi-ocima NDH 1311

482. Odnosi izmeu nemakog poslanika i policiskog ataea u Zagrebu 1316

483. Optenje policiskog ataea sa ustanovama RSHA preko nadletava Sipo i SD-a u Sloveniji . . . 1321

484. Praenje rada italijanske obavetajne slube 1322 485486. Sprovoenje lica iz NDH 1324

487. Nadlenost policiskog ataea za izdavanje viza 1327 488. Rad agenta Rudolfa Treu-a iz Sarajeva . . . 1330

489493. Postupak sa agentom Agathe von Hausberger . 1331 494. Interesovanje policiskog ataea za generala Ma-

rica 1337 495. Maarski obavetajni oficir Helm-ov agent . 1339 496. Direktiva RSHA za vrbovanje jednog agenta . 1341 497. Policiski atae preporuuje svoga agenta pret-

postavljenim ustanovama 1344 498. Staranje RSHA za svoga agenta 1346

499503. Putovanje Velikog muft i je jerusalimskog u NDH 1348 504. Prekidanje saradnje sa agentom zbog njegovog

razmetljivog dranja 1357 505. Odnosi izmeu policiskog ataea i pretstavnika

Reichsfuehrer-a SS u NDH . . 1358 506. Dnevni raport Einsatzgruppe Sipo i SD-a u NDH 1361

2) Odnosi prema vlastima NDH 507. Nemaka obavetajna sluba se uplie u perso-

nalna pitanja upravnog aparata NDH . . . . 1371 508. albe protiv postupaka nemakog policiskog apa-

rata u NDH 1373 509. albe ustake policije na delatnost nemakih

bezbednosno-policiskih organa 1378 510512. Ustae pr ikr ivaju pojedine hapenike od Nemaca 1378

513. Policiski atae prikuplja obavetenja o odnosi-ma meu ustaama 1382

514. Stalna kontrola funkcionera NDH 1386 515. Policiski atae pijunira funkcionere NDH u Sa-

rajevu 1387 516. Nemaka pomo ustakoj obavetajnoj slubi . 1389 517. Nemci kontroliu ustaku obavetajnu slubu . 1392 518. Agentura policiskog ataea u obavetajnom apa-

ratu NDH 1394 519. Obavetajna sluba Ministarstva inostranih po-

slova NDH 1395 520. Ustaka poverljiva anketa o vojno-politikoj si-

tuaciji 1397 521522. Ustaka obavetajna sluba u Beu 1399

523. Reorganizacija ustake obavetajne slube u Beu 1404 524. Nemako-ustaka obavetajna saradnja . . . . 1406

525529.. Meusobna sumnjienja i pijuniranja nemake i ustake obavetajne slube 1409

530. Bojazan od skretanja ustake politike . . . . 1419 531. Postavljanje policiskog ataea NDH u Berlinu 1422 532. Linost agenta dr Ante Cilige 1424

3) Policiske formacije 533. Formiranje nemakih policiskih jedinica sa hr-

vatskim ljudstvom 1427 534537. Nemaka policija vri odmazde u NDH . . . . 1429

IV. POSEBNI PROBLEMI

1) Delatnost protiv KP J i NOP-a 538. Pi tanje zarobljenika u IV ofanzivi 1436 539. Policiskom ataeu stiu i iz drugih zemalja oba-

vetenja o partizanima u NDH 1439 540. Helm-ova obavetajna delatnost protiv partizana 1441

541542. Nemako-ustaka saradnja u obavetajnom ra-du protiv KP J i NOP-a 1442

543. Akcija protiv zajma narodnog osloboenja . . 1447 544545. Povodom broure marala Tita o nacionalnom

pitanju Jugoslavije 1450 546547. Prebeglika akcija III SS-tenkovskog korpusa . 1455

548. Vojna naredba: kako se treba drati u vozovi-ma koji prolaze kroz ugroena podruja . . . 1465

2) Borba protiv stranih obavetajnih slubi 549. Ugraivanje nemakih agenata u maarsku oba-

vetajnu slubu 1467 550. Kontrola poljske emigracije 1469

551553. Agenturna obrada poljske emigrantske grupe . 1471 554. Korienje ustakih obavetajaca u inostranstvu 1475 555. Sumnje u lojalnost ustaa 1477 556. Rad na otkrivanju britanske obavetajne slube 1479

3) Diverzantska delatnost 557. Saradnja ispostave Abwehr-a sa jedinicama

Brandenburg" 1481 558559. Specijalne izviake grupe protiv partizana . . 1485

560. Saradnja jedinica Brandenburg" sa etnicima 1483 561. Lik porunika Boeckel-a 1489 562. Pripreme za poduhvat Theodor" 1495

4) etnici 563564. Piepiska izmeu ustanova Sipo i SD-a oko et-

nikog zahteva za prikljuenje Hercegovine Srbiji 1497

REGISTAR DOKUMENATA 1505 REGISTAR LICA 1559 SPISAK SKRAENICA 1605

I. POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI

1) Odnosi izmeu ustaa i nemakih inilaca

ZAHVALNOST ANTE PAVELlCA Dr VEESENMAYER-u

Prilikom osnivanja NDH znaajnu ulogu je igrao nemaki politiko-diplomatski i obavetajni agent dr Edmund Veesenmayer. Kada je napustio Zagreb, upu-tio mu je Paveli sledee pismo.

DOKUMENAT BR. 380

Dragi gospodine Veesenmayer !

Teak, ali veoma astan naroiti zadatak koji ete imati da vrite u pretstojee vreme u korist Reich-a i Hrvatske, razlog je to nas povremeno ee naputate.

Koristim ovu priliku da Vam odam, u ime hrvatskoga na-roda i u svoje ime, naroitu zahvalnost za velike istoriske za-sluge koje ste pruili za stvaranje Nezavisne Drave Hrvatske i njenu izgradnju.

i Takve zasluge, koje se svega jednom pojavljuju u asu

roenja drava, stvaraju meusobne obaveze i za najdalju budunost, tako i u ovome sluaju, da Vi i mi ostanemo me-usobno verni u uzajamnom pomaganju, kako to kateggoriki zahtevaju interesi Reich-a i Hrvatske, u prolosti, a tako i u budunosti. Oseam unutranju potrebu da naglasim da ste.

uz zalaganje svoje itave linosti, ne strahujui ni od kakvih opasnosti, u najteim vremenima pomagali mome vojskovoi savetom i delom.

Zadravam sebi pravo, da Vam u kasnijoj prilici, na na-roiti nain, za Vae zasluge odam poast.

Uz najlepe pozdrave izraavam svoje oseanje pozdra-vom Heil i pobeda Fhrer-u !

PREPISKA PAVELICWEICHS

Paveli je odravao veze sa visokim, rukovodio-cima Wehrmacht-a, bez obzira to oni vie nisu bili na slubi u NDH. Tako je naprimer estitao generalu Weichs-u, kada je ovaj unapreen za feldmarala. Weichs je 1941 godine komandovao nemakom armi-jom, koja je preko Slovenije i Hrvatske prodrla u Jugoslaviju. Na ovu estitku je Weichs odgovorio Paveliu preko nemakog vojnog ataea u Zagrebu.

DOKUMENAT BR. 381

Zastupnik Vojnog ataea Zagreb, 28.3.1943 J. Br. 0244-43

Autantu hrvatskih oruanih snaga kod poglavnika gospodinu pukovniku P r e b e g u

Mnogo potovani gospodine pukovnie !

U prilogu prikljuujem svojeruno pismo gospodina ge-neralfeldmarala barona von W e i c h s-a, s molbom da ga podnesete poglavniku.

Potpis neitak potpukovnik

Prilog : 1 pismo

Privremeno Nuernberg, 13.3.43

Vaa ekselencijo !

Na Vaoj ljubeznoj estitci povodom moga unapreenja za generalfeldmarala, izraavam Vam svoju najodaniju zahvalnost.

Istovremeno Vas molim da izvolite primiti moju zahvalnost uz najdublje potovanje za podeljeno mi najvie hrvatsko ratno odlikovanje, koje mi ini osobitu ast. Nosim ovaj vi-soki orden sa naroitim ponosom i u zahvalnom seanju na hrabre hrvatske trupe koje su se borile pod mojom komandom. Vaa ekselencija moe biti sigurna da e me borbena zajed-nica sa junakim sinovima Hrvatske kao i misao na ponosne dane osloboenja Zagreba vrlo tesno vezati sa slobodnom hrvatskom dravom i narodom.

Neka 1943 godina donese naem saveznikom oruju ratnu sreu i uspeh.

Sa izrazom moje osobite zahvalnosti i odlinog potova-nja ostajem Vaoj ekselenciji

najodaniji baron von Weichs s. r.

generalfeldmaral

NEMACKI POSLANIK U ZAGREBU PROTIV BdS-a BEOGRAD

Siegfried Kasche, nemaki poslanik u Zagrebu, ustao je protiv odluke BdS-a Beograd da uputi na teritoriju Pavelieve drave svoga pretstavnika, stim da ovaj bude pridruen Zapovedniku nemakih trupa u Hrvatskoj, generalu Luethers-u. Ovo je Kasche smatrao uplitanjem u svoju nadlenost a zvanino je to okarakterisao gestom protiv suvereniteta Pavelieve drave.

DOKUMENAT BR. 382

Predmet: Otkomandovanje SS-majora dr H e i n -r i c h-a u Hrvatsku

Veza: Moj teletip od 20.1.43, Br. 368

Funkcioner za odravanje veza Nemakog po-slanika sa generalom L d e r s-om1), savetnik poslanstva dr K u e h n, saoptio mi je kao strogo poverljivo, da nemaki poslanik namerava istu-piti protiv otkomandovanja SS-majora dr Hein-rich-a od Zapovednika policije bezbednosti i SD-a u Beogradu u Hrvatsku. Poslanik stoji na stano-vitu, da je ovaj posao po sebi stvar policiskog ataea.

Obavetavam o prednjem i primeujem, da nisam ni Nemakom poslaniku, niti ma kome dru-gom lanu poslanstva ita pomenuo o prisustvu i delovanju SS-majora dr Heinrich-a.

Koliko mi je saoptio dr Kuehn, Nemaki po-slanik je primetio stvar prilikom jedne konferen-cije sa generalom Lders-om.

Moli se, da se ovo uzme na znanje kao strogo poverljivo.

Paraj: H(elm) 3/II Potpis: Helm

SS-major, policiski atae

0 Pravilno: L u e t h e r s .

NEMAKO-USTASKA POLITIKA INFORMATIVNA SLUBA

Od Kasche-a potie predlog da se formira za-jednika spoljnopolitika obavetajna sluba za informisanje najviih rukovodilaca, u kojoj bi uestvo-vali nemaki i ustaki organi. Nacrt nije ostvaren, ali je karakteristian za Kasche-ov stav i za ocenu nje-gove linosti. Karakteristino je i u koje vreme do-laze ovakva nastojanja (februar 1945).

DOKUMENAT BR. 383

Zagreb, 26 februara 1945

Predmet: Spoljnopolitike informacije

Pored opteg rada na prosveivanju koji se vri svim propagandnim sredstvima, potreban je informativni rad po svim velikim pitanjima spoljne politike prema svima vodeim linostima. On mora zajemiti da se nikada ne izgubi pogled na velike odnose politikog razvoja i osnovna pitanja da-nanjeg svetskog rata, kako ne bi nastala pometnja usled lokalnih pojava i silnog psiholokog optereenja dananje ratne situacije. On ima zadatak da sa usmeravanjem milje-nja na velike linije razvoja zajemi onu unutranju bezbe-nost i takav vrsti ratni moral koji su u stanju da se suprot-stave i najteim optereenjima. Takav spoljnopolitiki infor-mativni rad mora, otuda, da obrauje, nezavisno od uzimanja u obzir manjih potekoa i onaj materijal koji po sebi nije podesan za objavljivanje. Ovaj materijal mora, meutim, da se podnosi svim odgovornim rukovodeim linostima u formi koja odgovara svrsi.

Sa nemake strane poslanstvo e iskoristiti sav zato ra-spoloivi materijal i iznee ga pred nemake linosti koje do-laze u obzir. Sa hrvatske strane bilo bi dobro da obradu pre-uzme jedna ustanova hrvatskog Ministarstva inostranih po-slova. Ova bi mogla da iskoristi sav sopstveni hrvatski mate-rijal, kao i onaj koji joj moe staviti na raspolaganje Ne-mako poslanstvo iz poverljivog materijala Ministarstva inc-

68* 1075

stranih poslova Reich-a. Pri tome bi bilo celishodno da se odredi nekoliko podesnih referenata koji bi uzimali neku posebnu temu i probrali, iskoristili i podneli kao referat odgo-varajui materijal. Ova nadletva koja e vriti obradu i pojedini referenti moraju imati pred oima da ne treba da slue toliko svom popularnom propagadnom radu, nego poli-tiki dragocenom obavetavanju vodeih linosti, koje se te-melji na besprekornom materijalu.

Iznoenje ovog materijala moglo bi uslediti, s jedne stra-ne, poverljivom okrunicom upuenom malom krugu najvi-ih vodeih linosti, a s druge strane putem predavanja pred irim krugom linosti, dostojnih poverenja. Ovakva predava-nja bi se celishodno dopunjavala, odmah u nastavku, nefor-malnim sastankom u cilju dalje diskusije po temi koja je obraena.

Sada su sledee teme celishodni predmet spoljnopoli-tikog informativnog rada: Sistem saveza sila Trojnog pakta i Pakta antikominterne. Velike politike konferencije neprijateljskih sila. Imperijalizam Sovjetskog Saveza. Imperijalizam SAD. Veliki savremeni politiki problemi Velike Britanije. Japan i Istona Azija. Neprijateljske sile i Evropa.

NEMACKO POLITIZIRANJE OKO USTAKIH GRUPA

Zabeleka policiskoga ataea o razgovoru sa mi-nistrima NDH horkoviem i Koakom, odranom u Beu, pokazuje politiziranje nemakih faktora u vezi sa sukobom u ustakim redovima.

DOKUMENAT BR. 384

Olovkom:

Nareenje: Prikljuiti linom predmetu: Koak Vidi Lorkovi

1555/43 Lini predmet: 76

Poverljivo

1) Zabeleka: Be, 12 maja 1944

U jednom otvorenom i poverljivom razgovoru sa hrvatskim ministrom unutranjih poslova L o r k o v i e m i hrvatskim poslanikom u Ber-linu dr K o a k o m , ovi su izrazili elju da uspostave tenju vezu sa SS-om. Poslanik dr Koak je izjavio, da je u Berlinu njegov prvi i najvaniji zadatak da uspostavi, neguje i iz-gradi veze sa SS-om. Poslanik Koak je, dalje, izrazio elju da se sastane sa efom poli-cije bezbednosti i SD-a, kako bi u otvore-nom razgovoru sa njim raspravio sve probleme koji se tiu Reich-a i Hrvatske i rasvetlio pi-tanja tesne saradnje. Ministar unutranjih po-slova Lorkovi je izrazio elju, da bi mogao prisustvovati ovom sastanku kao privatno lice. elja ministara Lorkovia i Koaka besumnje ide za ciljem da pojaaju svoj sopstveni po-loaj potporom SS-a, koju oekuju, jer u hrvat-skoj unutranjoj politici, kao to je poznato, postoje jake suprotnosti izmeu grupe Lorko-

viKoak kao eksponenata1) i ekstremnog ustakog vostva (Glavni ustaki stan i ustaka pukovnika grupa). Cilj poslednjih je da iskljue politiki ut icaj ministara LorkoviaKoaka, a naroito da u ruke aktivne ustake grupe dovedu Ministarstvo unutu t ranj ih poslova, kao kljuni poloaj celokupne hrvatske drave. Grupa LorkoviKoak besumnje veruje da bi tesnim vezama sa SS-om mogla pojaati svoje pozicije. Ostaje da se uzme u obzir da ministre Lorko-via i Koaka treba smatrat i eksponentima umerenog ustakog pravca i da su nj ih dvojica od ono malo lica, sposobnih za izgradnju i kon-strukt ivnu politiku u Hrvatskoj. U nj ihov lojalni stav prema Reich-u, ukoliko ne budu pogoeni hrvatski ivotni interesi, ne moe se prema poznavanju prilika do sada sumnjati . Za nas pretstavl ja preimustvo da iz formiranja odnosa prema grupi LorkoviKoak, na nain prisan i pun poverenja, proizlazi mogunost a moemo u pojaanoj meri progurat i svoja po-litika s tremljenja. Moe se raunati i stim, da bi se i na obavetajnom podruju preko ovih veza moglo da postigne akt iviranje hrvatskih snaga za nae svrhe u neutralno i nepri ja te l jsko inostranstvo. Politikim jaanjem grupe Lorko-viKoak, koja se danas mora smatrat i jednom od malo pozitivnih elemenata u hrvatskom po-litikom vostvu, mogao bi istovremeno biti uguen i dosada odluujui ut icaj ustakog vo-stva, koje je dolo iz i tal i janske emigracije, to bi nesumnjivo umiru jue delovalo na celokupni razvoj u hrvatskom prostoru. Iz izjava ministra unutranj ih poslova Lorkovi-a, moglo se dalje razabrati, da se smilja plan kako bi se dosada tetni ut icaj ustake pukov-nike grupe izbalansirao time, to bi se ovi po-

") U originalu nedostaje ovde nekoliko rei; trebalo bi ve-rovatno da stoji jo: umerenog ustakog pravca".

slali na studije u Reich. Na ta j nain mogao bi se, dodue, zasada iskljuiti ut icaj ovih krugova na hrvatsku unut ran ju politiku, ali postoji ve-lika opasnost da bi ova grupa u Reich-u ponovno uspostavila veze sa raznim nemakim ustanova-ma i linostima, te se vrati la u Hrvatsku jo jaa nego to ju je napustila. S druge pak strane, ne postoji drugi put da se iskljui uticaj ove grupe, poto poglavnik nikako ne bi odobrio radikalnu meru (uklanjanje). Meutim, doklegod ova grupa ostaje u Hrvatskoj, ona e, iako slubeno vie ne moe da vri nikakav uticaj, iza kulisa ostati i dal je politiki aktivna i stalno ometati miran i uredan razvoj unutranjepolit ikih hrvatskih odnosa.

2) Rukovodiocu grjupe VI E1), SS-potpukovniku Waneck-u s molbom na znanje

Olovkom: 3) Zastupniku na znanje. Paraj: Bl(uhm) 16/5 4) Ponovno podneti: l.VII. Prikl juit i aktima.

Paraj: H(elm) 12/5

Poe.

') Grupa E, Uprave VI RSHA, koja je bila nadlena za oba-vetajnu slubu u zemljama jugoistone Evrope.

P O L I T I K E K O M B I N A C I J E O K O V L A D E N D H

Razliiti nemaki funkcioneri smatrali su sebe pozvanim da se, u prvom periodu dravnog ivota Pa-velieve NDH, aktivno upliu u politiziranje oko even-tualnih vladavinskih kombinacija. Naroito su izve-sni nemaki eksponenti nastojali da ostvare saradnju sa Hrvatskom seljakom strankom dr Maeka, mada je slubena nemaka politika linija bila usmerena prema oslanjanju na Pavelieve ustae. Jedan od sa-mozvanih politikih kombinatora bio je atae za tam-pu pri nemakom poslanstvu u Zagrebu, Otto Mit-terhammer, predratni nemaki agent, koji je zbog ovih svojih nastojanja smenjen sa dunosti i preme -ten za Beograd.

DOKUMENAT BR. 385

ef E insa tzgruppe Zagreb, 13 m a j a 1941 polici je bezbednost i i SD-a

kod K o m a n d e 2 a r m i j e EK Zagreb1)

Glavnoj u p r a v i bezbednost i Reich-a U p r a v a VI2)

lino S S - m a j o r u H a n k e - u

Berlin Schmargendorf Berkae r s t r . 32/35

Predmet: S lua j M i t t e r h a m m e r Veza: Tamon j i r ad iogramski upi t

U pr i logu se, shodno uputs tvu , dos tavl ja zapisnik koj i je sa -inila h r v a t s k a policija po s tvar i M i t t e r h a m m e r - a . Konfe r enc i j a M i t t e r h a m m e r - a sa k r u g o v i m a HSS-a , o ko jo j je ve javl jeno, izazvala je kod h r v a t s k i h us tanova veliko n e -

*) Einsatzgruppe Sipo i SD-a bila je, u toku napada na J u -goslaviju i u poetku okupacije dodeljena Komandi 2 armije Wehrmacht-a; sedite joj je bilo u Beogradu. U Zagrebu je po-stojala njoj podreena Einsatzkommanda (EK).

2) Zagranina ob. sluba.

godovanje i munu senzaciju. Prilikom svih razgovora, voe-nih u poslednje vreme, ak i sa najviim hrvatskim linostima, kao maralom Kvaternikom, stalno se pokree razgovor o slu-aju Mitterhammer. Kod Hrvata oito postoji utisak, kao da se ovim razgovorom sa nemake strane htela pokrenuti sa-radnja sa bivim Maekovim ljudima protiv Pavelieve vlade. Mitterhammer, ije je nadripolitiarenje vrlo dobro poznato, a o kome vam je i javljeno, je izgleda, prilikom ove konfe-rencije dao oigledan primer nerealnog politikog rada. Nemaki poslanik zamolio me je da preduzmem odgovarajua istraivanja po ovoj stvari i da ga izvestim. Izjavio mi je da on lino odbija Mitterhammer-a, poto ga ne moe smatrati pogodnim pretstavnikom nemake tampe. Nadalje mi je poslanik izjavio da ako se obistine prigovori koji proistiu sa hrvatske strane protiv Mitterhammer-a na osnovu ove konferencije izgleda nemogua dalja delatnost Mitterhammer-a u njegovom dosadanjem svojstvu savetnika za tampu kod poslanstva.

Kao to je ve javljeno, hrvatski uesnici na ovoj konferenciji, meu kojima se nalazio i poznati anti-slobodnozidarski pisac G l o j n a r i , bili su uhapeni. Mitterhammer je potom inter-venisao izmeu ostalog i kod efa Presbiroa hrvatske vlade, dr. Ive B o g d a n a , da se uhapeni Hrvati puste na slobodu. Ova pokuana intervencija je prirodno jo i pojaala utisak kod hrvatskih ustanova, da je prilikom dotine konferencije postojao slubeni nalog od strane nadlenih ustanova Reich-a.

ef Einsatzkommande Zagreb Paraf: B(eisner)

SS-major 1 prilog

M E U S O B N O D E N U N C I R A N J E U S T A K I H F U N K C I O N E R A

Svoje veze sa raznim nemakim ustanovama ko-ristili su ustaki funkcioneri, u svojim unutranjim borbama oko uticaja i vlasti u NDH, da bi se uza-jamno denuncirali. Pismo od 23.VI.1943 pokazuje sa-draj denuncijacije Artukovia protiv Koaka, a pi-smo od 8 jula iste godine reakciju Glavne uprave bezbednosti Reich-a. U izvetaju od 30.VI.1944 Helm obavetava RSHA o daljim denuncijacijama protiv Koaka. Karakteristian je Helm-ov stav po pitanju ovih denuncijacija: ove izvetaje treba oceniti na odgovarajui nain s obzirom da podaci potiu od onih ustakih krugova koji prema Lorkoviu i Koaku stoje u najotrijoj opoziciji, pa ova obavetenja pret-stavljaju tendencioznu intrigu".

DOKUMENAT BR. 386

1555/43 23.VI.1943. tambilj:

Reichs fueh re r -u SS-a i e f u n e m a k e polici je Glavna u p r a v a bezbednost i Reich-a U p r a v a VI1)

i n fo rma t ivno U p r a v a IV2) K u r i r VI3)

Olovkom: H e / P a

Berlin

Predmet: Ran i j i min i s t a r f inans i j a d r K o a k Veza: Pozna ta ovdan j i dopis od 3.6.43, Del. Br . 1555/43

Minis tar u n u t r a n j i h poslova d r A r t u k o v i saoptio mi je pod s t rogom diskrec i jom da je dosadan j i min i s ta r f i -

*) Zagranina obavetajna sluba. 2) Gestapo. 3) Pismo je poslato kurirom Uprave VI RSHA.

nansija dr K o a k , za vreme svoga slubovanja kao mini-star finansija, izdao uputstvo da se Jevrejima koji ive u Crikvenici, ukoliko su bili dravni nametenici, imaju i dalje od strane hrvatske drave isplaivati njihove penzije.

Dr Artukovi tvrdi da ima odgovarajua dokumenta, ali mi ih dodue nije pokazao.

Poto izmeu grupe LorkoviKoak i kruga oko mini-stra unutranjih poslova Artukovia postoji izvesna zategnu-tost, mora se raunati da gornje obavetenje pretstavlja ten-dencioznu intrigu ministra unutranjih poslova.

eleo bih naroito da ukaem na ovu okolnost, kako hi se gornji izvetaj ocenio na odgovarajui nain.

Paraj: H(elm) 24/VI

DOKUMENAT BR. 37

G lavna u p r a v a bezbednosti Reich-a VI E 3 Oznaka akta 83 335/43 pov. Molim prilikom odgovora navesti gornju poslovnu oznaku i datum

Berlin SW 68, 8 jula 1943 Wilhelmstrasse 102

Poverljivo Olovkom:

Lini predmet : 76 16/7 Paraj: H(uebner)

Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva u Zagrebu, na ruke SS-majora Helm-a ili za-stupnika na dunosti

Olovkom: Gospoica St ransky za prepis Paraj:

H(elm) 25/X Z a g r e b

Predmet: Ranij i ministar f inansi ja dr K o a k Veza: Tamonji dopis Del. Br. 1555/43 pov.

od 23.6.43.

Molimo da naredite da se proveri izjava dr Artukovia o Koaku, prema kojoj je ovaj za vreme svoga slubovanja naredio isplaivanje penzija bivim dravnim nametenicima-Jevre-jima koji sada ive u Crikvenici. Za ocenu kako dr Koaka, tako i dr Artukovia potrebno je da se zna, da li obavetenje dr Artukovia odgovara injenicama ili poiva na klevetama.

Olovkom: Po nalogu: 1) Kungel neka govori Dr Hammer s. r.

sa Artukoviem SS-major 2) Ponovno podneti 15/9

Paraj: H(uebner) 4/8 Do sada nisam imao prilike za poverlj ivi razgovor sa A-em. U njegovom novom slubenom poloaju izgleda da e to biti jo tee.

Kungel s. r. 16/10

30.6.1944 tambilj:

1.) P i sa t i : Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a

Upravi VI1) Informativno Upravi IV2)

B e r l i n

Predmet: Hrvatski poslanik u Berlinu dr K o a k Veza:

Pre svoga poslednjeg putovanja za Berlin, dr Koak je navodno u hrvatskom pretsednitvu vlade i ministar-stvu inostranih poslova izjavio sledee:

Dajte mi dovoljno novaca, i ja u u Berlinu spasiti sebe i nemakog poslanika Kasche-a.

On je od Generalne direkcije monopola zatraio me-seno 150.000 komada cigareta, a jo pre odobrenja ove koliine traio je 1,500.000 komada cigareta meseno na teret hrvatskog poslanstva u Berlinu, a n jemu na lino raspolaganje.

Obavetenje potie od jednog hrvatskog ministra, koji ga je pismeno saoptio pouzdaniku sa svojim potpi-som. Pouzdanik iz javl ju je da je pomenuti u svako doba spreman da svoje tvrenje napie i potpie. Iz rei dr Koaka jasno bi proizlazilo da on smatra da je podmi-ivanje visokih nemakih inovnika u Ministarstvu ino-stranih poslova moguno i da namerava to i uiniti.

P re 15 dana posetio je ef Ustakog nakladnog za-voda dr T e r z i ministra f inansija dr T o t h - a , da M

*) Zagranina ob. sluba. 2) Gestapo.

sa n j im razgovarao o snabdevanju devizama hrvatskih novinara koji borave u inostranstvu. Dr Terzi je, prema iskazu pouzdanika, objasnio ministru finansija da hrvat -ski novinari u neutralnim zemljama Evrope, pre svega u paniji, ne raspolau potrebnim novanim sredstvima da bi mogli iveti kako to dolikuje njihovom drutvenom poloaju. On je molio dr Toth-a da tu stvar to pre uredi, jer e u protivnom sluaju novinari izgubiti volju za rad.

Ministar f inansi ja dr Toth je na to navodno odgovo-rio dr Terziu, pred nekoliko visokih inovnika svoga ministarstva sledee:

On ne raspolae potrebnim devizama koje su nune za f inansiranje novinara, jer hrvatski poslanik u Berlinu dr Koak ima u vajcarskoj 9 metresa koje ministarstvo f inansi ja mora snabdevati devizama.

Dr Toth je izjavio da je iz ovog razloga definitivno raskrstio sa Koakom, koji je bio jedan od njegovih na j -bliih pri jatel ja .

Dr Toth je ovu izjavu, prema tvrenju pouzdanika, navodno uinio vrlo glasno i uzbuenim tonom.

Dr Koak ima u vajcarskoj navodno konto od 850.000 vajcarskih zlatnih f ranaka, to je poznato i po-glavniku. Navodno ulaganje kapitala ministra Koaka u vajcarskoj bilo je ve predmetom brojnih glasina, a da dosada zato nisu mogli biti naeni konkretni oslonci. Otre unutranjopolit ike zategnutosti veoma oteavaju pr ibavl janje obavetenja u tome pogledu. Kao to je poznato, ministar Koak je preda mnom sam naeo ovo pi tanje i dao mi je na znanje da bi bio srean kad bi imao takav konto u vajcarskoj. Izvetaj izgleda i zbog toga jedva da je taan, jer ministar Koak, prema ovda-njem miljenju, ne bi mogao investirati u inostranstvu toliko visoki iznos.

U poverljivom dodiru sa jednom vrlo informisanom linou dolo se do saznanja da je beei kapital1) sigurno u velikoj meri oticao za vajcarsku. Naroito pak i u obliku kolekcija potanskih maraka, iji je izvoz do pre godinu dana bio mogu bez ikakvog odobrenja. Meutim, ukazano je i na to, da su uopte putnici u pravcu za

*) Prevedeno prema originalu.

vajcarsku imali mogunosti da nose sobom druge pred-mete od vrednosti, naroito ako su mogli putovati u slubenom svojstvu, to je veinom bio sluaj.

U Hrvatskoj ne postoji ustanova koja bi se bavila ovakvim stvarima, zbog pomanjkanja kolovanog perso-nala i obzirom na potekoe, ako bi istraivanja otkrila transakcije, iji se prouzrokovai slubeno zatiuju.

Dalje je skrenuta panja i na mogunost sklanjanja imovine u pravcu Rumunije i Maarske. Meutim, kon-statacije u pojedinostima ni ovde nisu mogue iz gore navedenih razloga.

Na poverljivi upit izjavio je poslanik Koak da je prilikom svoga preseljenja za Berlin poneo 500.000 ko-mada cigareta, od kojih je do sada utroio nekih 100.000 komada. Svakako se mora pokloniti izvesna panja inje-nici neobino velikog utroka cigareta od strane ministra Koaka.

Uostalom, svi izvetaji takve vrste, kao i mnogi drugi slini, moraju se ubrajat i u kategoriju tendenciozno-sti, utoliko vie to potiu iz krugova Budakove grupe koja, kao to je poznato, stoji u najotrijoj opoziciji prema Lorkoviu i Koaku i stoga ima razumljivi interes da ih kompromituje kod nadlenih nemakih ustanova.

Paraf: H(elm) 15/VIII

2.) Prikljuiti aktima. He/Str

S M E N J I V A N J E M I N I S T R A S P O L J N I H P O S L O V A N D H P O N E M A C K O M Z A H T E V U

Sledei akt, teletip policiskog ataea u Zagrebur odnosi se na smenjivanje ministra spoljnih poslova NDH, po zahtevu von Ribbentrop-a. On pokazuje na kakav je nain pratio policiski atae zbivanja u usta-kim policiskih krugovima. Ovaj je teletip bio jedna od onih informacija, koje policiski atae nije eleo da pokae nemakom poslaniku, koji je inae imao uvid u njegovu redovnu potu. Zbog toga ga je upu-tio preko Einsatzgruppe E Sipo i SD-a, koja se na-lazila u Zagrebu poev od 1943, a sa kojom je sara-ivao.

DOKUMENAT BR. 389

Olovkom: Nareenje:

1) P r ik l ju i t i ak t ima: Lini p r e d m e t Per i 2) P r ik l ju i t i ak t ima A 1

tambilj:

29.4.1944

Preko Einsatzgruppe E1) 1.) Telet ip:

Glavnoj u p r a v i bezbednost i Reich-a U p r a v a VI preko SD-LA2) Be

IV3) Berlin

*) Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH u Zagrebu. 2) SDLeitabschnitt, t j . rukovodni SD-otsek; Uprava VI

zagranina ob. sluba. 3) Uprava IV Gestapo.

Predmet:. Promena u hrvatskom Ministarstvu inostranih poslova

Veza: Nema

Hrvatski ministar inostranih poslova dr P e r i podneo je 28.4. navee ostavku. Ministarstvo inostranih poslova preuzeo je kao zamenik ministar L o r k o v i , zadravi privremeno Ministarstvo unutranjih poslova. Razlog ostavke ministra Peria je stav ministra inostra-nih poslova Reich-a R i b b e n t r o p-a prema verbalnoj noti hrvatske vlade u vezi sa raznim dogaajima izmeu nemakog Wehrmacht-a i hrvatskih vladinih ustanova na podruju Jadranskog Primorja. Nemaki poslanik je prema nalogu Ministarstva inostranih poslova traio od hrvatskog pretsednika vlade da ministar Peri podnese ostavku.

Nota, koju je predao Ministru inostranih poslova Reich-a hrvatski otpravnik poslova u Berlinu Sambug-nak, prouzrokovana je jednim informativnim internim telegramom, koji je ministar za osloboene krajeve dr B u 1 a t podneo hrvatskoj vladi. Ovaj telegram dostav-ljen je hrvatskom poslanstvu u Berlinu sa uputstvom da preda vladi Reich-a jednu notu. Hrvatski otpravnik po-slova (poslanik K o a k bio je otsutan) prepisao je ovaj telegram od rei do rei i u formi note predao vladi Reich-a, na to je sa nemake strane odgovoreno na na-pred izloeni nain.

Iz razgovora sa hrvatskim ministrima dr Lorkoviem, Vraniem i Bulatom moglo se videti da su oni ve uvideli greku koja je uinjena.

Moe se raunati da e hrvatski otpravnik poslova u Berlinu za kratko vreme biti opozvan.

Karakteristino je da poglavnik o elom dogaaju nije bio obaveten.

Policiski atae Zagreb Potpis: Helm

SS-major

Paraf: H(elm) 29/IV

.) Prikljuiti aktima. He/Str.

69 1089

V E Z E U S T A K N H F U N K C I O N E R A S A A P A R A T O M S I P O I S D - a

Istaknuti lan ustakoga reima dr Mile Budak, odreen za Pavelievog poslanika u Berlinu, zatraio je pre odlaska na tu dunost od efa Einsatzkomman-de Sipo i SD-a u Zagrebu da ga dovede u vezu sa Himmler-om. Ovaj ga je uputio na efa Gestapo-a Heinricha Mueller-a.

DOKUMENAT BR. 390

R e i c h s f u e h r e r SS-a Sluba bezbednost i

Otsek za vezu

) Referatu D 4 Uprave IV (Gestapo) RSHA.

j Predmet: Poslanik B u d a k Veza: Telefonski razgovor izmeu SS-potpu-

kovnika dr. W e i n m a n n - a i SS-majora B e i s n e r - a

Kako je ve izveteno, B u d a k mi se obratio preko agenta s molbom, da ga upoznam s nekim licem za odravanje veze sa Reichsfueh-

rer-om SS-a. Budak je ovom prilikom naglasio svoju elju, da bi hteo da doe sa RF-om SS-a u tesnu vezu. U toku jednog linog razgovora koji je danas odran, Budak je ovu molbu jo jednom ponovio. Prema uputstvu, ja sam B-a uputio na SS-generala M u e l l e r - a . Budak e, koliko se moe predvideti, u toku idue nedelje otputovati za Berlin i to je mogue pre pri javit i se kod SS-generala Mueller-a.

Moli se uzeti na znanje.

Komandant EK1) Zagreb Potpis: Beisner

SS-major

) Einsatzkommando Sipo i SD-a.

69*

ELJA K O A K A ZA VEZAMA SA SS-om

I poslanik NDH u Berlinu, Koak, nastoji da uspo-stavi tenje veze sa SS-om. Preporuujui uspostav-ljanje ovih veza, nemaki policiski atae u Zagrebu, Helm, zalae se za Koaka i Lorkovia, koje napada grupa radikalnijih ustaa.

DOKUMENAT BR. 391

tambilj:

19.6.1944 Preko Einsatzgruppe E1)

1.) Teletip: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a

Uprava VI E 32)

Berlin

Predmet: Hrvatski poslanik u Berlinu, ministar d r K o a k

Veza: Poznata.

Za vreme svoga bavl jenja u Zagrebu, poslanik K o- a k mi j e . jo jednom saoptio da svoj najvani j i za-datak gleda u uspostavl janju tesnih veza sa SS-om. On e za na jkrae vreme stupiti u vezu sa efom Glavne uprave SS-a, SS-generalom B e r g e r - o m . Ministar Ko-ak me je zamolio da potpomognem njegov plan da uini skoru posetu efu policije bezbednosti i SD-a, SS-gene-ralu dr Kal tenbrunner-u. Ministar Koak hoe za kratko vreme da poseti i efa uprave VI.

') Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH u Zagrebu. 2) Referat E 3 Uprave VI RSHA bio je nadlean za ob. slubu

prema NDH.

Molim da se naredi dalje sve potrebno, i ukoliko bi se udovoljilo Koakovoj elji da ga primi CdS1), predloio bih da se izvrenje ove posete omogui pre nego to SS-porunik Schrems2) stupi u dodir sa ministrom Koakom.

S ovim u vezi ukazuje se na to, da u poslednje vreme grupu LorkoviKoak naroito napada aktivna ustaka grupa zbog n jene prisne saradnje sa Nemcima i da ju ak naziva izdajnikom, dok je, meutim, ista grupa u vre-menu man je tekom po Reich pokuavala da ministrima Lorkoviu i Koaku dokae sumnjive veze i tako ih kom-promitu je pred nemakim ustanovama, a istovremeno da se prikai sama, kao grupa sa kojom bi jedino bila mo-gua prisna i sa puno poverenja saradnja. Ovo men jan je kursa aktivne ustake grupe ve samo pokazuje, da bi n jen i rani j i napadi na Lorkovia i Koaka mogli samo uslovno odgovarati injenicama.

Policiski atae u Zagrebu Potpis: Helm Paraf: H(elm) 19/VI

SS-potpukovnik

2.) Ponovno podneti. He/Str.

!) Skraenica za Chef der Sicherheitspolizei und des SD, tj . ef policije bezbednosti i SD-a, dakle Kaltenbrunner.

2) Referent za NDH u Upravi VI RSHA.

HIMMLER-ova POSETA ZAGREBU

Sledei dokumenti pretstavljaju program, po ko-me se odvijala poseta Heinricha Himmler-a Zagrebu, maja 1943 godine. Izraena su dva projekta, A i B. Prvi je predviao kontakt samo sa nemakim junkci-onerima, uz kratku kurtoaznu posetu Paveliu. Drugi je predviao due zadravanje u Zagrebu. Himmler je usvojio samo prvu verziju. Njegovo obezbeenje izvrila je nemaka policija, bez veze sa ustakim, vlastima.

DOKUMENAT BR. 392

Olovkom: Policiski atae Helm 1) RF SS1) preao je gra-

nicu u 17.10 2) Prikl juit i aktima

Paraj: H(elm) 6/V Projekt A

Poverljivo!

Raspored vremena za 5 maj 1943.

1.) asova polazak iz dvorca Mokrice 2.) 11.00 dolazak u Zagreb, Nemako poslanstvo

(Stan je spremljen u poslanstvu) 3.) 11.30 konferencija sa poslanikom, SA-generalora

Kasche-om 4.) 12.15 konferencija sa generalom dr Glaise von

Horstenau-om Izvetaj o nepri jatel ju, podnosi Ia m a j o r v. Pott.

5.) 13.00 poseta Poglavniku Bie pretstavljeni: Ministar Unutranjih poslova dr Artukovi Dravni ministar dr Lorkovi

') Reichsfhrer SS Himmler.

Dravni sekretar general Begi, Ministar oruanih snaga Olovkom: General Prpi General Perevi, naelnik vojne kance-larije1) Pukovnik Prebeg, lini autant2) Ustaki pukovnik u, naelnik ustake milicije3) Ustaki pukovnik Mokov, komandant li-ne garde4)

6.) 14.00 ruak u poslanstvu Uesnici: 1824 lica Poseta sa pra tn jom (broj e se jo utvrdili) Gospoa Kasche SA-general Kasche General dr Glaise v. H. Major v. Pott Kapetan Metzger Voa narodnosne grupe Altgayer Referent narodnosne grupe Gasteiger Gospodin Schubert iz poslanstva

Requard iz poslanstva dr Kuehn iz poslanstva

SS-major Helm, policiski atae SS-general Kammerhofer Pukovnik Handl SS-potpukovnik Herrmann SS-pukovnik Egersdorff SS-pukovnik v. Obwurzer Part iski lan Emting, rukovodilac zemalj-

ske grupe Generalpukovnik Loehr (ako to RF SS jo

eli, a generalpukovnik se jo na -lazi u Zagrebu)

Olovkom: Generalmajor Kossak, Feldkom-mandant

*) Proelnik poglavnikovog vojnog ureda". 2) Krilni pobonik". 3) Glavar glavnostoernog odjela stoera ustake vojnice

(u originalu je upotrebljen pogrean izraz ustake milicije"). 4) Zapovjednik poglavnikovog tjelesnog zdruga".

7.) 15.15 asova kafa sa uesnicima na ruku i hrvatskom gospodom bez Poglavnika (prema br. 5) U sluaju lepog vremena etnja u vr tu po-slanstva.

8.) 16.00 povratak putem dolaska.

Kammerhofer s. r.1)

') SS-general, pretstavnik Reichsfhrer-a SS za NDH ustvari, vii voa SS i policije.

DOKUMENAT BR. 393

Projekt B

Poverljivo

Broj 16 kao u projektu A

7.) 15.15 asova kafa sa uesnicima na ruku 8.) 17.00 U sluaju lepog vremena etnja automobi-lom kroz Zagreb i okolinu

9.) 19.00 Veera Uesnici: RF SS sa p ra tn jom Gospoa Kasche SA-general Kasche General dr Glaise v. H. SS-general Kammerhofer Ministar dr Lorkovi Ministar dr Artukovi General Begi General Perevi, pukovnici Prebeg, u i

Mokov 10.) 21.20 odlazak autom na elezniku stanicu 11.) 21.35 odlazak salonskim kolima sa eleznike

stanice.

Kammerhofer s. r.

DOKUMENAT BR. 394

Poverljivo

Mere obezbeenja

Za izvrenje mera obezbeivanja odgovoran je SS-ma-jor H e l m .

1.) Potpuno odravanje u tajnosti posete, naroito vremena i puta kre tan ja itd.

2.) Obezbeenje pri dolasku:

a) elna kola postavlja policiski atae b) Obezbeenje puta postavlja andarmeriski porunik

F o r s t e r , po uputstvima SS-majora Helm-a c) Zakljuna kola postavlja SS-pukovnik E g e r s d o r f ,

prema uputstvima SS-majora Helm-a

3.) Obezbeenje za vreme bavljenja u Zagrebu: a) Strau na kapij i pojaati sa 1 SS-oficirom b) Obezbeenje vrta kao to je dogovoreno (unutranje

obezbeenje i sa ulice) c) Obezbeenje Markovog trga

4.) Obezbeenje pri odlasku kao i pri dolasku, eventualno obezbeenje eleznike stanice

5.) U sluaju etnje autom, blagovremeno mi predloiti po-trebne mere obezbeenja.

6.) Sve mere obezbeenja izvriti potpuno neupadlj ivo 7.) Za izvrenje obezbeenja stoje SS-majoru Helm-u na

raspolaganju sve snage moga nadletva Zagreb i oficiri SD-a koji stiu iz Osijeka.

Kammerhofer s. r.

H I M M L E R S E O G R A U J E O D K V A T E R N I K A

Kada se Slavko Kvaternik raziao sa Paveliem,. nastanivi se na teritoriji Reich-a, nemake vlasti su nastojale da izbegnu sa njim svaki kontakt koji bi mogao da izazove Pavelievo nezadovoljstvo. Tome se pridruio i Himmler, koji je naredio da se izbegne ak i sluanje Kvaternikovih miljenja, koja bi mogla pretstavljati kritiku Pavelievog reima. On oigledno nije hteo da se oko toga pitanja izazovu sporovi iz-meu SS-a i Ministarstva inostranih poslova Reich-a, a sem toga mu Kvaternik nije bio simpatian ni zbog svog jevrejskog srodstva po tazbini.

DOKUMENAT BR. 395

G l a v n a u p r a v a b e z b e d n o t i R e i c h - a IV D 1 b1) D e l . br . 212/42

Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum

Ber l in SW 11, 3 f e b r u a r a 1943 P r inz Albrech t St r . 8 Telefon 12 00 40

a) Inspek to ru polici je bezbednost i i SD-a u Beu SS-genera iu H u b e r~u ili zas tupn iku na dunost i

Be 501 TV Theres ianumgasse 16

') Referat 1 b odeljenja D Uprave IV RSHA (Gestapo-a).

b) Inspektoru policije bezbednosti i SD-a u Salzburg-u SS-generalu B r u n n e r - u ili zastupniku na dunosti

S a l z b u r g Elisabethstrasse 39

Predmet: Nameravani dolazak marala K v a t e r n i k a

Prema saoptenju Ministarstva inostranih poslova, mi-nistar inostranih poslova Reich-a izjavio je saglasnost da se maral K v a t e r n i k sa svojom mlaom ker j u i njenim muem dr L u d i l s k i m , sa 2 male dece, zadri vie meseci na podruju Reich-a. U prvom redu predvien je predeo Salzburg-a ili Bea. Nemaki poslanik u Zagrebu je ve upu-en da izda odgovarajue vize.

Molim da se ustanove koje dolaze u obzir upute da mar-alu i njegovoj porodici prilikom njihovog doputovanja ne ine potekoe i odmah izveste kada budu doputovali.

Ministarstvo inostranih poslova je zamolilo, da se usta-nove, koje dolaze u obzir, obaveste i da im se odmah ukae na to da bi veze, koje bi premaile mere linog optenja sa maralom, ovoga lako mogle dovesti u sumnju da se politi-ki spletkari to bi moglo izazvati potekoe.

Reichsfuehrer SS-a je na to izjavio, da nije stvar policije bezbednosti da se bilo u kakvom obliku mea u hrvatske pri-like. On stoga zabranjuje, da se podupiru ili ak i sasluaju bilo kakva miljenja ili namere porodice K v a t e r n i k pro-tiv odluka hrvatske drave.

Molim da se saglasno stim postupa i u istome smislu upute ustanove koje dolaze u obzir.

svakom posebno

Veza: Nema.

U zameni: Okrugli peat:

Tajna dravna policija Ured Tajne dravne policije

Potpis: Mueller SS-general Overava:

Kauth s. r. kancelariska nametenica

Kth.

Glavna uprava bezbednosti Reich-a IV D 1 b Del. br. 212/42

Berlin, 3 februara 194S

Informativno a) Viem voi SS i policije

u B e u i S a l z b u r g - u

b) Policiskom ataeu u Zagrebu Gospodinu kriminalnom savetniku H e i m-u

Z a g r e b

alje se s molbom na znanje.

U zameni: Potpis: Mueller

SS-general Okrugli peat:

Ustanova dravne policije Ured Tajne dravne policije 65

Overava: Kauth s. r.

kancelariska nametenica

DOGOVOR O FORMIRANJU HANDAR DIVIZIJE

Poto je, pod nemakim pritiskom, Paveli popu-stio i pristao da SS formira u Bosni svoju diviziju od domaeg ivlja, postignut je o tome detaljan spo-razum izmeu pretstavnika oruanog SS-a i vlad,e NDH. Pavelievi organi su bezuspenao pokuavali da ljudstvo divizije ne bude ogranieno samo na mu-slimane, bojei se jaanja autonomistikih tenji ako se muslimanski ivalj na takav nain izdvoji.

DOKUMENAT BR. 396

Zapisnik dogovora

o formiranju hrvatske SS-divizije

Prilikom dananjeg razgovora dolo je izmeu dravnog sekretara V r a n i a i pretstavnika oruanog SS-a: SS-pu-kovnika D e n g e 1-a, SS-potpukovnika L e t s c h-a, SS kape-tana U1 r i c h-a i SS-porunika von K r e m p l e r-a do sle-deih utanaen j a. Ova vae uz rezervu, da bude obavetena i italijanska vlada i dobij ena njena saglasnost, jer hrvatska vlada to smatra potrebnim.

1.) Hrvatska SS-divizija formirae se od muslimanskih i katolikih Hrvata, preteno sa bosansko-hercegovakog po-druja.

Hadiefendieva legija stoji na raspolaganju za regruto-vanje u ovu diviziju.

Sa hrvatske strane stavie se na raspolaganje oficiri i podoficiri koji govore hrvatsko-nemaki, a i Volksdeutscher-!. Oni se moraju prikupiti i regrutovati jo pre otpoinjanja opteg regrutovanja.

2.) Vrbovanje e vriti hrvatska nadletva u najuoj sa-radnji sa oruanim SS-om i uz obavetavanje nemakih nad-letava.

3.) Regrutovanje e vriti Komanda za popunu Jugoistok oruanog SS-a.

4.) Uniforma je sivo-zelena sa sivo-zelenim fesom, ne-maki znak suvereniteta i oznaka inova, hrvatski grb na

gornjem delu desnog rukava i crne latice bez oznake SS-a. Jezik u pukovima i nastavni jezik je hrvatski, slubeni jezik je nemaki.

5.) Pla ta i snabdevanje bie isti kao i kod oruanog SS-a (prema nemakom obrascu).

6.) U naj i rem smislu uzimae se u obzir verski obiaji. 7.) Konani sporazum usledie izmenom nota izmeu

hrvatske vlade i nemakog poslanstva.

Vjekoslav Vrani s. r. SS-pukovnik s. r.

Letsch s. r. Ulrich s. r. v. Krempler s. r. SS-potpukovnik SS-kapetan SS-porunik

Plakat kojim je u Bosni i Hercegovini vrena propaganda za stupanje u hrvatske SS-formacije

S P O R O V I O K O H A N D A R D I V I Z I J E

Po pitanju formiranja Handar" divizije, pojav-ljivali su se razni sporovi izmeu nemakih i ustakih vlasti. Da bi se ti sporovi regulisali, sklopljen je u Zagrebu, izmeu efa Glavne uprave SS-a, SS-gene-rala Berger-a, i generala Glaise von Horstenau-a, s jedne, a ministra NDH dr Mladena Lorkovia i do-mobranskog generala Vilka Begia, s druge strane, detaljan sporazum. Ve dva meseca po njegovom pot-pisivanju, Nemci su sporazum prekrili, to je izazva-lo nova razmimoilaenja. Ova su se naroito pojaala, kada je u okviru SS-a i u slubenoj nemakoj termi-nologiji Handar" divizija nazvana ,,SS-dobrovolja-kom planinskom divizijom", to je s ustake strane smatrano povredom bosansko-hercegovakog suvere-niteta NDH. Sledea dokumenta ilustruju ovo pitanje.

DOKUMENAT BR. 397

Prepis

Izvodni prepis '

Paraf: Abr(omei t )

Nemako pos lans tvo Sara jevo , 21 apr i la 1943 Policiski a tae Del. br . 10/43

Policiskom a t a eu N e m a k o g poslans tva S S - m a j o r u H e 1 m - u Zagreb

Predmet: F o r m i r a n j e mus l imanske SS-diviz i je Veza: Moj dopis od 9 i 14.IV. Del. br . 10/43

Na osnovu n a r e e n j a h r v a t s k e k o m a n d e vo jnog okruga, h r v a t -ska polici ja je izvr i la na d a n 17.IV.1943 u g r adu S a r a j e v u rac i ju na lica k o j a podleu vo jno j obavezi. Ovom akc i jom je p r ikup l j eno p r e k o 1.000 l judi . Meu ovima nalazio se izvestan bro j mlad ih l jud i , k o j e j e Us tanova za v r b o v a n j e oruanog

70 1105

SS-a u Sarajevu (SS-porunik von Krempler) ve registrovala i koji su imali potvrdu o prijemu u depu. Hrvatska policija morala je sva lica da preda hrvatskoj komandi vojnog okruga u Sarajevu. Komanda vojnog okruga u Sarajevu proglasila je sve potvrde o prijemu za oruani SS nevaeim i dodelila je ljudstvo hrvatskim vojnim jedinicama u Sarajevu, gde su odmah obueni u vojniko odelo. Potvrde o prijemu u oruani SS, pripadnici hrvatske komande vojnog okruga su posprdno kritikovali i ismejavali. Na dan 19.IV.43 dobio sam tane po-jedinosti o ovoj akciji i obavestio I B divizije Prinz Eugen, SS-majora Eberhardt-a, poto je Ustanova za vrbovanje u Sa-rajevu postojala svega 5 dana, a SS-porunik Krempler sc? trenutno nalazi u Zagrebu. Navodno je racijom ukupno uhvaeno oko 40 ljudi sa potvr-dama o prijemu u oruani SS. SS-major Eberhardt me je molio da kao opunomoenik SS-divizije Prinz Eugen odmah inter-veniem kod hrvatskih ustanova za putanje ljudi koji su bili primljeni za oruani SS. Major Berkovi iz komande vojnog okruga u Sarajevu, izjavio mi je preko telefona, da su ovi ljudi ve dodeljeni 7 hrvatskom dopunskom puku u Sarajevu. Radi otpusta ove grupe ljudi, treba da ga navee jo jednom pozovem telefonom. Da bih spreio da ovi ljudi budu upueni izvan Sarajeva, odmah sam otiao u 7 hrvatski dopunski puk u Aleksandrovu kasarnu u Sarajevu i traio da se dotini odmah otpuste. Posle izvesnog kolebanja, major koji se tamo nalazio sloio se sa mojim zahtevom. Radilo se iskljuivo o muslimanima, prema navodima majora bilo ih je 27 ljudi. Ovi su ve bili obueni u nova odela i nalazili su se na obuci. Na dan 20.IV.43 trebalo je da ovi ljudi budu upueni za Travnik. Kod prikupljanja ljudi kasnije se pokazalo, da nije bilo 27 nego 52 lica, koja su imala potvrdu o prijemu u oruani SS. Do 19 asova navee istoga dana izvukao sam svu 52-jicu ljudi iz kasarne. Ova 52 oveka sam do njihovog pozivanja stavio na raspolaganje kao radnu snagu komandantu vazduho-plovne baze u Rajlovcu. Na dan 20.IV.43 doao je kod mene jedan potporunik, kao opunomoenik majora iz 7 hrvatskog peadiskog puka i zatraio da se ta 52 muslimana vrate u hrvatsku jedinicu. Izjavio sam mu, neka se po ovoj stvari stavi u vezu sa tabom SS-divizije u irokom Brijegu, poto sa daljim razvojem ovih stvari nemam nikakve veze.

Preko telefona sam obavestio SS-majora E'berhardt-a na odgo-varajui nain. Hrvatske ustanove hoe svom silom da spree fo rmi r an j e hrvatske SS-divizije. Naroito zato to muslimani nee ni aktivno, ni kao dobrovoljci da slue u hrvatskoj vojsci, ali hoe u hrvatskoj diviziji oruanog SS-a, komanda hrvatskog vojnog okruga u Sara jevu je prela na to, da vri pozivanja na kra tke vebe u rezervi. Ovi l judi se nakon izdrane vebe ne o tpu ta ju iz vojne slube, nego se dodel juju jednoj hrvatskoj jedinici. Poto ni ova mera ni je pokazala velikog uspeha, prelo se na to, da se sprovode racije na gore opisani nain.

Za tanost prepisa: kapetan i autant

70* 1107

DOKUMENAT BR. 398

NEZAVISNA DRAVA HRVATSKA Predsjednitvo vlade1)

Sporazum izmeu gospodina ministra dr Lorkovia od s trane hrvatske vlade, i efa Glavne uprave SS-a, SS-generala i ge-nerala oruanog SS-a, Berger-a u Zagrebu

na dan 11.7.43

1.) Sve hrvatske formacije oruanih snaga predae musl iman-ske podoficire i l judstvo radi regrutovanja za Hrvatsku SS-dobrovoljaku planinsku diviziju. Od ove predaje izu-zimaju se: lovake i brdske brigade, batal joni za obezbe-enje eleznica, poglavnikova lina garda2), IV i V ustaka brigada, hrvatske legionarske t rupe u nemakom Wehr-macht-u i i tal i janskoj vojsci, nastavna brigada u Stocke-rau-u, tehniko i letee l judstvo vazduhoplovstva, morna-rica, Vs kola, 1/3 regrutskih jedinica, andarmeri ja , dravna policija i dravna radna sluba. Izvrenje 4/s poslova do 1 avgusta 1943, a 1/s do 15 avgusta 1943. Ljudstvo koje t reba predati ima se dovesti sa p ra tn jom u najblii sabirni logor. One, koji budu u sabirnom logoru pronaeni nesposobnima za SS, treba odmah vrati t i u hrvatske oruane snage. Za saradnju u razvoju celokupnog poslovanja, postavie se u sabirnim logorima SS-a i po-licije, po jedan opunomoenik hrvatske vlade.

2.) Svo ljudstvo, koje se na osnovu izdate okrunice Mini-starstva oruanih snaga javilo za slubu u SS-formacijama, bie bez odlaganja prebaeno u SS-sabirne logore. Od ove

') Zaglavlje je na hrvatskom, dokumenat je napisan na nemakom.

2) Poglavnikov tjelesni zdrug".

preda je izuzimaju se jedinice pomenute u ta. 1, sa izu-zetkom Ustake milicije1) regrut.skih jedinica.

Izvrenje do 25.7.1943 i postupak kao pod ta. 1.

3.) 2/3 muslimana regrutskog godita 1924, ukljuivo dobro-voljno pri javljeni, odmah e se predati. 2/s muslimana godita 1925 bie takoe prilikom pozivanja predati SS-u. Isti su predvieni za jedinice za popunu Hrvatske SS-dobrovoljake planinske divizije.

4.) Od rezervista koji se sada nalaze u aktivnoj vojnoj slubi i od lica koja nisu sluila, godita 1908 i mlaih, bie stav-ljeno potrebno ljudstvo na raspolaganje za popunu hrvat -skih SS-formacija do predvienog broja od 46.000 sa ro-kom regrutovanja od 15.8. do 31.8.1943. Ako se ovom m t -rom ne bude postigao broj od 46.000, onda e doi u obzir rezervisti koji ne stoje u aktivnoj slubi i lica koja nisu sluila, godita 1907 do 1900, te se mogu pozvati za ovu svrhu. Registraciju shodno prednjoj taci 4 imaju izvriti hrvat-ske komande vojnih okruga. Kod ovih komandi izvrie se i pregled i konano preuzimanje za SS. Ljudstvo koje ne bude preuzeto u SS, stoji opet na raspolaganju hrvat -skim oruanim snagama.

5.) Nakon s tupanja na snagu ovog sporazuma obustavie se dosadanja delatnost vrbovanja.

6.) Hrvatska vlada moe, ako to odgovara njenoj elji, dati javnu izjavu, prema kojoj e Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija biti upotrebljena samo u Hrvatskoj ili za neposrednu odbranu Hrvatske.

Zagreb, 11 jula 1943 Gottlob Berger s. r.

Lorkovi s. r. Glaise-Horstenau nemaki opunom. general s. r.

Vilko Begi, general, s. r.

') Ustaka vojnica".

OKUMENAT BR. 399

Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj

IIa Br. 5748/43 pov. Zagreb, 22.9.1943

Prilikom odgovora potrebno je navesti gornje oznake i broj Paraj

Poverljivo !

Priloga 1) Ministarstvu oruanih snaga 2) Negovoj ekselenciji

Gospodinu ministru dr Lorkoviu Zagreb

Predmet: P reda ja muslimana godita 1925 SS-dobrovoljakoj planinskoj diviziji

Vrhovna komanda Wehrmacht-a je, uzimajui u obzir da je upuivanje muslimana u SS-dobrovoljaku plan. diviziju daleko zaostalo za oekivanim rezultatom, pristala da se svi muslimani godita 1925, koje je sada pristiglo za regrutova-nje, predaju SS-dobrovoljakoj planinskoj diviziji. Sporazum od" 11.7.1943 je za ovo predvideo samo 2/3 muslimana godita 1925, i gornjom odlukom se menja utoliko, to sada dolaze, za predaju SS-u muslimana.

Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj

Po naredbi: Metzger s. r. kapetan i autant

Olovkom: V. T. 38

OKUMENAT BR. 400

Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS-a za Hrvatsku Zagreb, 24 novembra 4-3

Predmet: 13 SS-dobrovoljaka b. h. planinska divizija (Hrvatska)

Veza: Va dopis br. U.P.M. Pov. 53/43 od 20.11.43

Uz potvrdu!

Zastupniku ministra unut ranj ih poslova, gospodinu dravnom ministru d r Vjekoslavu V r a n i u

Z a g r e b

S molbom na znanje: 1.) Nemakom poslanstvu, Zagreb, 2.) Nemakom opunomoenom generalu, Zagreb, 3.) efu Glavne uprave SS-a, SS-generalu i generalu orua-

nog SS-a Berger-u, Berlin.

Mnogo potovani gospodine ministre !

U odgovoru na Va gornji dopis obavetavam Vas da u uta-naenju izmeu SS-generala i generala oruanog SS-a Ber-ger-a i gospodina ministra dr Lorkovia od 11.7.43 ni je dolo do naroitog utanaenja o imenu Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija, nego se prednje ime pojavl ju je samo ijednom u taci 6 zapisnika. Reichsfuehrer SS-a je naredbom od 22.9.43 utvrdio naziv di-vizije kako sledi:

Do asa, kada e Fuehrer dodeliti ime Hrvatskoj SS-dobrovoljakoj planinskoj diviziji, odreujem da divi-zija nosi sledei naziv:

1.) u pismenom saobraaju: 13 SS-dobrovoljaka b. h.1) planinska divizija (Hrvatska)

Slova b. h." zaokruena olovkom.

2.) u razgovornoj upotrebi se zbog kratkoe govori i SS-dobrovoljakoj b. h. planinskoj diviziji.

Oznaka b. h. je preuzeta iz govorne upotrebe u au striskoj vojsci za oznaavanje starih bosansko-hercego vakih pukova i znai bosansko-hercegovaka"1).

Gornju naredbu sam i ja primio tek poslednjih dana, zbo, ega sam tek danas u mogunosti, da Vas zamolim da pri mite k znanju odluku Reichsfuehrer-a SS-a.

Kammerhofer s. r. SS-general i general laj tnant policij

(Kammerhofer)

tambilj: Nezavisna drava Hrvatska Ministarstvo unutranj ih poslova

Ured pom. ministra Primljeno, dne 26.XI.943. U.M.V.T. Pov. Broj 192 194.... pril

') Posle ove reenice na aktu je dodato mastilom na srp-sko-hrvatskom jeziku: Treba nai ugovor!" i stavljeno olovkom: Pov. br. 192/43".

OKUMENAT BR. 401

Broj Nj. 79669/44

VERBALNA NOTA

Ministarstvo inostranih poslova Nezavisne drave Hrvat -ske ima ast da ovim podnese Nemakom poslanstvu sledee:

Na dan 10.3.1944 oko 16 asova neki pripadnici hrvatske SS-divizije su iz brzog voza, koji je prolazio Zavidovie, bacali letke iji se original i nemaki prevod prilae. Iz hrvatskog teksta letka proizlazi, da je isti prvobitno bio sa-stavljen na nemakom jeziku i da je tek kasnije preveden na hrvatski.

Ovi leci su izazvali neugodan utisak meu stanovnitvom, jer se u n j ima ne pominje ni hrvatska drava, ni hrvatska domovina, niti hrvatski dravni poglavar. Tu se govori o nekoj bosanskoj otadbini, a i sam naziv divizije (bosansko-hercegovaka SS-divizija) koji je naveden u letku, ne odgo-vara hrvatsko-nemakom sporazumu od 11 jula 1943, prema kome bi ova divizija trebalo da se zove Hrvatska SS-dobro-voljaka planinska divizija.

U vezi sa razgovorima koje su vodili hrvatski ministar pretsednik dr Nikola Mandi i ministar inostranih poslova dr Stj. Peri u Glavnom stanu Fuehrer-a, po stvari hrvatske SS-divizije i promemoria koji je tom prilikom predat, pri emu je obeano da e se ova stvar urediti, Ministarstvo ino-stranih poslova dozvoljava sebi da ponovno skrene panju Nemakom poslanstvu na to, da se ovakvim postupkom uka-zuje pomo autonomistikim idejama i tenjama, koje tete politikoj i nacionalnoj zajednici hrvatskog naroda.

Nemakom poslanstvu

Zagreb

Obzirom na izloeno, moli se za blagonaklono posredova-n je Nemakog poslanstva, kako bi se u budunosti spreile

ovakve pojave, koje idu na ruku irenju nekog bosansko-hercegovakog regionalizma, zasnovanog na religioznoj ili politikoj osnovi. Dalje se moli za blagonaklono posredova-nje, naroito u pogledu naziva hrvatske SS-divizije, da se potuju odredbe utvrene u hrvatsko-nemakom sporazumu i po toj stvari izbegne sve, to bi bilo pogodno da kod stanov-nitva izazove utisak, kao da se ide za ciljevima koji su pro-tivni hrvatskom nacionalnom i politikom jedinstvu.

Zagreb, 22 marta 1944

STAV NEMACKOG GENERALA U HRVATSKOJ PREMA USTASAMA

Nemaki general u Hrvatskoj, Edmund Glaise von Horstenau, izjanjavao se kritiki na raun ustakog reima. Isto tako su u vezi dranja ustaa na terenu esto podnosili albe i komandanti Wehrmacht-ovih formacija, koje su operisale u NDH. Sledei dokume-nat pokazuje gledite jednog nemakog komandanta i ilustruje odnose izmeu Wehrmacht-a i ustaa. On podvlai i stav generala Glaise-a.

DOKUMENAT BR. 402

Nemaki general u Zagrebu Zagreb, 6 jula 1942 Oznaka akta Ia1) Br. 03385/42

Njegovoj ekselenciji Ministru inostranih poslova Nezavisne drave Hrvatske Gospodinu L o r k o v i u

Nemaki general dostavlja u prilogu rezultate istrage a zloinstvima koja su 2 i 3.6.42 izvrili pripadnici 2 ete V bataljona ustakog puka Francetia, ukoliko je izvianja iz-vrila nemaka vojna andarmerija. Komandant 718 peadiske divizije, gospodin generalmajor F o r t n e r izneo je po to-me sledee svoje miljenje:

Iz izvetaja o voenim izviajima proizlazi, da glavnu krivicu, za skoro sva izvrena zloinstva i zverstva snosi komandir ete, zastavnik i a n o v i . On je ne samo prenebregao potrebni slubeni nadzor, nego je ak deli-mino i sam uestvovao u zloinstvima odnosno na njih je podgovarao svoje ljude i konano, nakon izvrenog hapenja, jo je pokuavao da neke svoje podreene na-vede na davanje lanih iskaza da bi time izdejstvovao da bude puten na slobodu.

') Ia operativni otsek.

Izvan svake sumnje je, da je dranjem ove ete bilo ponovono jako ugroeno smirenje istone Bosne, koje je tek pre kratkog vremena izvojevano krvl ju nemakih i hrvatskih vojnika i ustaa, i da su nemiri koji su na-stali u vremenu od 14.6. do 17.6. kod Vlasenice, i koji su opet savladani tek od strane nemakih trupa, prouz-rokovani postupkom ete ianovia.

P rema gleditu divizije ima se po tome naelno konstatovati: 1.) Pr ipadnika ustakog pokreta koji je nosilac dravne

ideje u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj se u istonoj Bosni, izvanredno jako protkanoj pravoslavnima i mu-slimanima, ne samo boje, nego ih i na jdubl je mrze. Sama njihova pojava je dovoljna da pokrene itava sela na beanje u umu.

2.) Postupkom, koji je vidljiv iz priloene sveske, ugled ustakog pokreta se ne podie. Takva dela koja vrse ustae, pre ts tavl ja ju najbol ju propagandu protiv sa-me Nezavisne drave Hrvatske, a uz to jo na jednom podruju, grde se pretstavnici te drave sada ionako mogu odravati samo pod zatitom nemakog oruja1).

3.) Stoga se mora zahtevati, da se u interesu same drave svim sredstvima neumoljivo nastupi prema takvim zloincima i izreknu, izvre i objave najstroi je kazne. Samo tako e stanovnitvo stei poverenje.

4.) Dalje, mora se zahtevati da ustae jakim pritiskom budu obueni da postanu disciplinovanom trupom. Hitno je potrebno da budu pr ikupl jeni u kasarne i da se sa n j ima izvodi obuka.

5.) Istona Bosna moe sama da se ishrani, ako njeno stanovnitvo moe mirno i spokojno da radi. Od ispu-n j en ja zahteva pod 3.) i 4.) zavisi da li e to biti sluaj.

6.) Osim toga sa nemakog stanovita, treba jo da se kae: Nemake t rupe uivaju kod celokupnog stanov-nitva neogranieno poverenje. Ovo poverenje e uskoro nestati, ako hrvatska nadletva u slinim slu-ajevima sama ne budu otro preduzimala odlune mere. Inae e se uskoro stvoriti opte gledite, da se

') Podvueno mastilom.

ova zverstva vre uz preutno odobravanje nemakih t rupa pa ak i da one zato daju povoda. Ove po-slednje glasine, koje su ve ee iskrsavale, mogle su do sada uvek biti suzbijene odgovarajuim energinim protivmerama, naroito hapenjem krivaca. Sa opadanjem poverenja stanovnitva u nemake t ru -pe je, meutim, u sadanjoj fazi smirivanja svakako skopano ponovno snano oivljavanje nemira, koji e se u poveanoj meri upravit i i protiv nemakih t r u -pa. Ovo za t rupu znai: nove akcije, novi gubici. K tome dolazi: Nemake t rupe nemaju razumevanja za ovakve ustake postupke. Ne moe im se ni objasniti, da je ovakav nain smirivanja potreban, ili da to nije tako ravo, jer je ovde u zemlji decenijama obiaj, da se ljudi meusobno ubijaju1). One samo vide da im iz tih incidenata niu nove akcije i rtve, i ne shvataju zato njihovo sopstveno vostvo odmah ne zgrabi i kazni narui tel j a mira, nego pasivno eka dok se ustanak ne rairi toliko, da se nemake trupe mora ju ponovo angaovati. Njihovo poverenje u vostvo stavlja se ovim na teku probu. Stoga molim, da se kod hrvatske vlade dejs tvuje da se ovakvi sluajevi brzo i otro presuuju i da se te presude i objavl juju. Istovremeno molim da mi se, doklegod sam zapoved-nik u Bosni, dodeli stalni ustaki sud za ustake for-macije na operativnom podruju 718 peadiske divi-zije sa seditem u Sarajevu, iji bi zadatak bio da presuuje prekra je i zloine koje uine ustae na operativnom podruju 718 peadiske divizije.

Nemaki general deli u potpunosti gledite generalmajora Fortner-a2). Ako sabotaa mera smirivanja, koje Nemaki general mora da vidi u ovakvom postupanju ustaa, ne bude brzo i strogo kanjavana, morae se sa najveom zabrinutou iekivati dalji razvoj stvari. Predlog generalmajora Fortner-a,

J) Podvueno mastilom, sa strane stavljen znak usklika. 2) Sa strane stavljen znak usklika.

da mu se dodeli stalni ustaki sud u Sarajevu, najtoplije se preporuuje.

Nemaki general moli da bude stalno obavetavan o da-ljem postupku sa ovim predmetom.

Za Nemakog generala Zagreb Naelnik taba

Freiherr v. Funck s. r. pukovnik

Prilog: 1 runa mapa.

IZVRNA VLAST WEHRMACHT-a U NDH

Na teritorijama, na kojima je Wehrmacht vrio operacije, njegovi su komandanti imali sveukupnu izvrnu vlast, bez obzira na postojanje dravnog apa-rata NDH. O tome govore saoptenje Zapovednika ne-makih trupa u Hrvatskoj i objanjenje koje je uz njega izdato.

DOKUMENAT BR. 403

Paraf: Ab(romeit)

S A O P T E N J E

PODRUJE KOJE JE POSEO NEMAKI WEHRMACHT JE OPERATIVNO PODRUJE ! NA TOME PODRUJU NE-

MAKI WEHRMACHT VRI IZVRNU VLAST

Naredbe koje je izdao nemaki Wehrmacht za obezbe-denje trupa i za odravanje bezbednosti i reda vae ispred svakoga prava. Svim naredbama nemakih vojnih vlasti imaju se svi bezuslovno pokoravati. Svaki koji i dalje uestvuje u borbi protiv nemakog Wehrmacht-a ili hrvatske drave, ili ko makar i reju ili delom potpomae neprijatelje nemakog Wehrmacht-a i hrvatske drave, bie bez sudskog postupka kanjen smru. Sabotaom e se smatrati i svako oteivanje odnosno sklanjanje etvenih proizvoda, zaliha i postrojenja vanih za voenje rata svih vrsta, kao i skidanje i oteiva-nje istaknutih saoptenja.

Osim toga kanjavae se smru svaki, ko kod sebe dri ili skriva bez naroitog ovlaenja vatreno oruje (ukljuivo lovake puke, izuzima se oruje koje je uspomena i nema upotrebne vrednosti), municiju, rune bombe, eksploziv ili drugi ratni materijal. Pomenute predmete odmah predati najbliem nemakom vojnom nadletvu, odnosno nemakim trupami..

OPSTINE KOJE BUDU BANDAMA UKAZIVALE PO-MO, KUE U KOJIMA BUDE NAENO ORUJE, BIE UNITENE. LICIMA KOJA SU SE BORILA ZAJEDNO SA BANDAMA ILI SU KOD NJIH RADILA KAO POMONE SNAGE, GARANTUJE SE ZLVOT AKO SE DOBROVOLJNO JAVE KAO PREBEGLICE NEMAKOM WEHRMACHT-U.

ZAPOVEDNIK NEMAKIH TRUPA U HRVATSKOJ

Maja 1943

OKUMENAT BR. 404

Paraf: Ab(romeit)

Tajni komandni predmet

Definicija pojma izvrne vlasti glas i :

U raznim delovima Hrvatske, koji e se naelno u spo-razumu sa hrvatskom vladom proglasiti nemakim operativ-nim podrujem, prelazi izvrna vlast, shodno hrvatskim zakonima o proglaenju izvanrednog stanja, na nemake vojne komandante. Izvrna vlast obuhvata u okviru po-treba ra tovanja celokupnu dravnu vlast, ukljuivo i pravo donoenja uredaba. Vaee zakonske odredbe ostaju pr ivre-meno na snazi, ali se mogu, prema potrebama ratovanja , pravnim odredbama lica koja imaju izvrnu vlast u svako doba ukinuti, izmeniti ili zameniti drugima. Lica koja imaju izvrnu vlast mogu davati nareenja svima vlastima, koje se nalaze unutar operativnog podruja. Celokupna graanska uprava na operativnom podruju koncentrie se u rukama efa graanske uprave, koga postavlja hrvatska vlada u sporazumu sa Nemakim opunomoenim generalom u Hrva t -skoj. ef graanske uprave je u strunom pogledu podreen licu, koje ima izvrnu vlast i vezan je njegovim nareenj ima. U pogledu inovnikog prava, kao i svi ostali inovnici, ostaje podreen svome nadlenom hrvatskom ministarstvu.. Dopu-teno je postavl janje vie efova graanske uprave za razna operativna podruja. ef graanske uprave vri vlast koja je dodeljena vojnom zapovedniku u odnosu na graansku upra -vu i civilno stanovnitvo, a po njegovim uputstvima. On se izriito potpisuje kao ef graanske uprave. On je odgo-voran da mere, izdate od strane graanske uprave na ope-rativnom podruju, budu u saglasnosti sa vojnim zahtevimn. Njemu su podreene sve graanske vlasti na operativnom podruju. ef graanske uprave naroito se ima starat i da se odravaju uprava i pr ivredni ivot i da na operativnom podruju vladaju pravno sreene prilike. ef graanske uprave bira svoje slubeno sedite sa pristankom vojnog ko-mandanta. U sluaju potrebe predvieno je uspostavljanje

organa za odravanje veze kod taba komandanta i kod efa graanske uprave. Ako vojni komandant smatra potrebnim, da pojedine funkcionere graanske uprave udalji sa njihovog poloaja, onda on, ako se ne ukazuje potreba za drugom me-rom, putem efa graanske uprave izrie njihovu suspenziju sa dejstvom koje odmah stupa na snagu. Formalno udaljenje iz slube vri naknadno hrvatska vlada. Nametenje novim funkcionerima i inovnicima daje komandant u sporazumu sa efom graanske uprave, koji mu je dodeljen, i putem njega. Postavljanje vri hrvatska vlada. Odluku o potrebnim me-rama prema civilnom stanovnitvu i njihovoj imovini za vreme borbe, donosi sam vojni komandant prema sopstvenora nahoenju. Izvan borbenih radnji mere prema civilnom sta-novnitvu i njihovoj imovini donose se u sporazumu sa hrvat-skim vlastima. Vreme zavretka neke borbene radnje odre-uju nemaki komandanti. Finansiranje na podruju gra-anske uprave ostaje netaknuto i vri se po istim naelima, koja su na snazi u ostalim delovima zemlje. Sve pravne odredbe koje je za vreme t ra janja vanrednog stanja izdalo lice, koje ima izvrnu vlast, stavie se opet van snage prili-kom ukidanja proglaenja za operativno podruje ukoliko hrvatska vlada ne smatra potrebnim da ove odredbe ostanu i dalje u vanosti.

DRANJE WEHRMACHT-a PREMA N D H I NJENOM STANOVNITVU

Satelitski poloaj NDH i stalno isticano nema-ko-ustako saveznitvo nisu uticali na Wehrmacht-ove ustanove da odustanu od primene pune konspirativ-nosti prema ustanovama i dravljanima NDH. O tome govori naredba komandanta Vojne grupe F od 8 de-cembra 1944 godine. tavie, kao to proizlazi iz na-redbe istog komandanta od 1 februara 1945, zabra-njeno je i privatno optenje pripadnika Wehrmacht-a sa dravljanima NDH.

DOKUMENAT BR. 405

Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F) Glavni tab, 8.12.1944 Odeljenje Ila/III/Ic/AO1)

tambilj: Vrh. k-dant Jugoistok

(K-da voj. gr. F) Paraj

tabni oficir za domo-rodake pomone snage

10 decembra 1944 Br. 1794/44

Ukazujui na zapovesti koje je izdao Fuehrer, zabranju-jem svim oficirima, inovnicima, podoficirima i l judstvu de-lova kopnene vojske, yazduhoplovstva i mornarice, angaova-nim na podruju moga komandovanja, da obavetavaju o si-tuaciji druga vojna nadletva, ukljuivo i saveznike i civilna lica.

Izuzetak ine samo ona lica moje komande, kojima satn to naroito stavio u dunost, nadletvo Nemakog opunomo-enog generala u Hrvatskoj, vii t rupni komandanti o / i poslednji samo u okviru delokruga svoga komandovanja i koliko je to potrebno za izvrenje zajednikih vojnih zadataka.

Prekraje , nad kojima sam od sada prisiljen da bdim,

') U izradi dokumenta saraivala su tri odeljenja taba vojne grupe. Ic/AO je obavetajni oficir.

71* 1123

zahvatiu, primenjivanjem mera kanjavanja, koje je Fuehrer za to odredio.

Sa ovim u vezi ukazujem ponovo na zabranu neslubenog optenja sa inostrancima, ukljuivo i saveznike.

Potpis: Freiherr v. Weichs generalfeldmaral

Za tanost: von Harling s. r. g-tab. pukovnik

Olovkom: Narednik Bueck i podof. Stopp podueni 11.12.44.

Klju za raspodelu: Paraf A III, C I-II, D I.

Prikljuiti aktima. Oi

OKUMENAT BR. 406

Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F) Glavni tab, 1 februara 1945

Ha 244/45 pov. tambilj: Paraf

Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F)

tabni oficir za domorodake pomone snage

4 februara 1945 313/45

Poverljivo

Predmet: Vanslubeno optenje sa strancima Veza: 1) Nareenje Vrhovne komande Wehrmacht-a (Na-

cionalsocijalistiko vostvo) Amt Abwehr Ode-l jenje Abw. III1) Br. 500/5.44 pov./W. od 13.5.44, ottampano u Slubenom vojnom vesniku 1944, Br. 470

2) Vrhovnog komandanta Jugoistok (K-da voj. gr. F) IIa Br. 421/44 pov. od 8.3.44.

3) Naelnika Generaltaba Vrhovnog komandanta J u -goistok, Br 7959/44 pov. od 3.11.44

Za nadopunu nareenja navedenih u vezi nareuje se :

1. Na temelju nareenja navedenog u vezi pod 1) na-elno je zabranjeno optenje sa strancima na podruju Vrhovnog komandanta Jugoistok.

2. Da bi se postiglo jedinstveno regulisanje postupka, koje bi odgovaralo posebnim odnosima koji se stiu u saveznikoj Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, to se na te-mel ju otseka I pod B, broj 1 nareenja pomenutog u vezi pod

1) odobrava za Hrvatsku sledee ogranienje zabrane: Svaki pripadnik Wehrmacht-a ima svako neizbeno,

*) Kontraobavetajna sluba.

nameravano ili ve postojee vanslubeno opte-nje sa strancima (i Volksdeutscher-ima) prijaviti i podneti na odobrenje svome disciplinskom pretpo-stavljenome. O molbi e potom odluivati disciplin-ski pretpostavljeni, poev od komandanta puka na vie, uzimajui u obzir odredbe otseka I B, ta. 1 stav 2 i 3 nareenja pomenutog u vezi pod 1).

Kao primer opravdane molbe navodi se: Neki pripadnik Wehrmacht-a smeten je u privatni stan. Ova okolnost i gostoljubivost povlai sa so-bom, da pripadnik Wehrmacht-a dolazi u blii do-dir sa svojim stanodavcem. Ovim je dat primer, neizbenog vanslubenog optenja. Molbi za odo-brenje ovoga optenja moglo bi se udovoljiti.

Za Vrhovnog komandanta Jugoistok (K-da voj. grupa F)

Naelnik generaltaba Potpis: v. Gyldenfeldt

Za tanost: Potpis neitak pukovnik i 1. autant

Klju za raspodelu: Kao za tabnu zapovest Komandi Vojne grupe E Generaltabu K-de LXIX arm. korpusa

za naroitu upotrebu Viem K-dtu komore -za dotur 1 tabu Zelezni. pionir, puka

za naroitu upotrebu 8 K-dtu oklopnih elezni. vozova Rukovodiocu za vezu/Frontni izviaki t rup

25 x

3 x 1 x

1 x 1 x 1 X

NEUBACHER-ovo POLITIZIRANJE U NDH

Mada teritorija NDH nije potpadala pod njegovu nadlenost, nemaki poslanik u Beogradu, Neubacher, upuivao je, izmeu ostaloga, u Zagreb svoga pover-Ijivoga saradnika po obavetajnim poslovima, Roberta Kronholz-a. Tim povodom, policiski atae iz Zagreba uputio je protest BdS-u Beograd (pismo od 5 juna 1944). Lakonski odgovor BdS-a (pismo od 26 juna 1944) pokazuje, da ovaj ne eli u to pitanje da se mea.

DOKUMENAT BR. 407

tambilj:

5.6.1944

Olovkom: Lini p r e d m e t !

Ekspedovano

5/VI 790/44 Paraj: K.

Poverljivo

Olovkom: Pokuano?

Ne. 1.) Pisati:

Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a Beograd

Olovkom: K

Predmet: Nemac iz Reich-a K r o n h o 1 z, pretstavnik firme Schenker & Co., Beograd

Veza: Bez

Gore imenovani boravi ee u Zagrebu, gde, kako izgleda, radi i obavetajno. Izmeu ostalog, odrava stalnu vezu sa vodeim linostima Hrvatske seljake stranke.

Hrvatski ministar unutranjih poslova, dr Lorkovi, pre kratkog vremena mi je saoptio, da gospodin Kron-holz radi protiv interesa hrvatskog dravnog vostva i da je ba nedavno javno izjavio u hotelu Esplanade, da u Hrvatskoj pretstoje temeljne politike promene i da se planira koalicija sa Hrvatskom seljakom strankom, od-nosno stvaranje nemakog protektorata itd. Hrvatski mi-nistar unutranjih poslova, prilino jasno se izjasnio pro-tiv ovakve delatnosti gospodina Kronlolz-a.

Poto prema ovdanjem miljenju gospodin Kronholz nije ni ovlaen, niti nadlean za takav rad i svojim ne-odgovornim izjavama kodi interesima Nemake u hrvat-skom prostoru, moli se, da se gospodin Kronholz, na j -energinije upozori na necelishodnost svoga rada. Ovde nije poznato za koje nemake ustanove gospodin Kronholz obavetajno radi.

Molim, da me o preduzetom ukratko obavestite.

Paraj: H(elm) 5/VI SS-potpukovnik

2.) Ponovno podneti 30. 7. He/Str.

Olovkom: Svreno.

OKUMENAT BR. 408

Vii voa SS i policije u Srbij i Beograd, 26.6.44

Zapovednik Telefon 22 103 policije bezbednosti i SD-a

u Beogradu BdS1) Del. Br. 1560/44 pov.

Olovkom: 30.7.

Olovkom: Prikljuit i Nemakom poslanstvu aktima. na ruke SS-potpukovnika H e 1 m - a Paraf: H(elm) u Zagrebu

11/VII

Predmet: Nemac iz Reich-a Kronholz Veza: Tamonj i dopis od 5.6.44, Del. Br.

790/44

Kako izgleda, Kronholz radi za ministra dr Neubacher-a. Zbog toga sam pismo, predao poslednjem.

Schaefer s. r. SS-vii pukovnik

*) BdS Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des SD, tj . Zapovednik policije bezbednosti i SD-a.

NEUBACHER PROTIV KASCHE-a

Politika poslanika Kasche-a u Zagrebu pretstav-Ijala je, naroito pred kraj rata objekat mnogih na-pada raznih nemakih faktora, koji su smatrali, da u nemakom interesu treba u NDH ukinuti ustaki reim. Jedan od ovih bio je i poslanik ing. Hermann Neubacher. Sledea zabeleka oficira za vezu RSHA kod Neubacher-a, SS-kapetana Wuehrer-a, pokazuje da je i general Glaise von Horstenau, mada smenjen sa poloaja u Zagrebu, i dalje pratio dogaaje u NDH i stajao u vezi sa Neubacher-om.

DOKUMENAT BR. 409

Th. Wuehrer Be, 3 januara 1945

1. Zabeleka Br. 1/45 ta jni predmet Reich-a

Predmet: Opozivanje poslanika K a s c h e - a

Poslanik dr N e u b a c h e r saoptio mi je, da ga je ge-neral G l a i s e von Horstenau obavestio, da je ve ko-nano sigurno da se poslanik K a s c h e vie nee vrat i t i u Zagreb. Poslanik je uz to dodao, da je uo u Ministarstvu inostra-nih poslova, da se misli na to, da njega poalju u Zagreb. Ako bi se to zaista dogodilo, on bi ovaj zadatak, meutim, primio samo uz Fuehrer-ov nalog da likvidira ustaki reim. Savetnik poslanstva B r u d e, rukovodilac poslanikovog zagrebakog nadletva, ga je, uostalom, obavestio da se u hrvatskim vladinim krugovima boje da bi on (Olovkom: Neubacher) mogao biti postavljen za Kasche-ovog nasled-nika. O Kasche-u se uopte vie ne troe rei.

2. Rukovodiocu grupe VI E1) s molbom na znanje. 3. SS-majoru R e x e i s e n - u s molbom na znanje.

Wuehrer s. r. Wuehrer

') Grupa E Uprave VI RSHA, nadlena za ob. slubu u jugoistonoj Evropi.

NEUBACHER OBAVETAVA I O SITUACIJI U NDH

Iako nije bio nadlean za NDH, poslanik Neuba-eher je obavetajno bio zainteresovan i za Pave-lievu dravu, pa je Ministarstvo inostranih poslova Reich-a izvetavao i o poloaju u Zagrebu. O tome govore sledee zabeleke oficira za vezu RSHA kod Neubacher-a, Theodora Wuehrer-a, upuene funkcio-nerima RSHA.

DOKUMENAT BR. 410

Th. Wuehrer Be, 6 feb. 1945

1. Zabeleka br. 175/45 pov.

Predmet: Situacija u Hrvatskoj Veza: Ovdanja zabeleka br. 161/45 pov.

Poslanik dr Neubacher je uputio 29 pr. mes. Ministarstvu inostranih poslova telegram, u kome izvetava o jednom razgovoru, koji je bivi hrvatski generalni konzul, dr Eduard Jurak, vodio u svome bekom stanu sa dvojicom Hrvata, koji su upravo bili doputovali. Izvetaj se oslanja na svedoka, koji je stvar lino uo, glasi:

U Hrvatskoj deluje umirujue to se na srpskom te-renu ne nalaze Rusi. Pretpostavlja se da i na Dunava i na Dravi partizanske odrede uglavnom vode sovjet-ski oficiri, a odredi regrutuju ljudstvo svih balkan-skih naroda, izuzev Grke. Osim toga umirujue ie delovalo, to nadbiskup Stepinac ne vri nikakve pri-preme da otpremi biskupsko blago i arhivu. Navodno ga je Vatikan obavestio o tome, da za Zagreb ne po-stoji nikakva opasnost od Sovjeta. Povrh toga po-glavnik je u poslednje vreme u vie mahova izjavio, da on i ne pomilja da napusti Hrvatsku. Uostalom,, u irokim krugovima postoji miljenje, da bi se mo-

glo, ako bi Sovjeti dalje nadirali, povui u Dinarske Alpe i odande ka obali do Engleza.

2. Rukovodiocu grupe VI E1) s molbom na znanje 3. SS-majoru Rexeisen-u s molbom na znanje

Wuehrer s. r. Wuehrer

') Grupa E Uprave VI RSHA, nadlena za ob. slubu u jugo-istonoj Evropi.

OKUMENAT BR. 411

Th. Wuehrer Be, 24 j an. 1915

1. Zabeleka Br. 113/45 Pov.

Predmet: Izvetaji iz Hrvatske Pril.: 1

Poslanik dr Neubacher upoznao je dravnog sekretara Steengracht-a sa prepisima izvetaja iz Hrvatske, obuhva-enih u prilogu.

2. Rukovodiocu grupe VI E s molbom na znanje. 3. SS-majoru R e x e i s e n - u s molbom na znanje. 4 . SS-potporuniku S c h w a r z e n b a c h e r-u na znanje.

Wuehrer s. r. Wuehrer

Izvetaj

4 januara 1945 :

U Hrvatskoj, naroito u glavnom gradu Zagrebu, vlada u svakom pogledu bezglavost. Psihoza beanja kao i pripreme za beanje su karakteristine crte sadanjih prilika. Pripreme za beanje uglavnom vre ustaki rukovodioci. Oni pakuju ili skrivaju na sigurna mesta svoje najdragocenije stvari. Oni, koji poseduje ma kakvu nepokretnu imovinu, naprimer kuu, fabriku ili radnju i tsl., uputaju se u kojekakve transakcije, kako bi svoju imovinu preneli na tue ime. Za ovu svrhu naroito se trae nepoznata lica, koja bi trebalo da slue kao podmetnuti ljudi. Mnogo se trae ustaki kamioni za tran-sportovanja kofera i sanduka ustakih rukovodilaca. Kuda e se stvari transportovati, to se jo ne zna. Govori se, da se jedan deo ovih stvari upuuje u ume i u sela, a drugi deo u Reich. Na osnovu priprema za beanje, ire se naj alarmant-nije glasine politike i vojne prirode. Niko se vie ne bavi ozbiljnim i produktivnim poslom. Svi pekuliu, niko nikome ne veruje, svak se boji svakoga, cene rastu u nedogled, novac gubi svoju vrednost, i onaj ko ga ima, kupuje sve mogue stvari bez obzira na cenu. Iz dana u dan, sve vie ljudi bei partizanima u umu, dok razni podzemni pokreti marljivo obrauju teren za jo vei haos. To je opta slika o prilikama u Hrvatskoj.

Ova situacija konvenira ne samo partizanima nego i ustaa-ma, jer se ovi nadaju, da e se ba time spasiti ili u na jmanju ruku, da e moi uraditi neto, to e olakati njihovo spa-avanje. U ustakim krugovima vlada opte miljenje, da je najbolja politika sedeti na dve stolice. Iz tih razloga se najvie debatuje o tome, na koji bi se nain mogao povui vei deo ustakih vojnih formacija u planine Velebita, kako bi se tamo predao Anglo-Amerikancima ili prikljuio njima, da se bori protiv Nemaca. Da bi se postigao ovaj cilj, po-trebno je, prema miljenju ustaa, da se manji deo ovih for-macija prebaci u Reich, kako bi se dokazala dobra volja i vernost hrvatskog saveznika. Dobro informisani ustaki ru-kovodioci tvrde, da i sam poglavnik na ta j nain zavodi

Nemce, je r dok svoju enu i ker alje u Reich, on sam hoe sa svojim sinom da ostane kod formacija, koje e se povuci u planine Velebita. Prema mil jenju merodavnih ustakih krugova, mora se u svakom sluaju uiniti sve da bi se Anglo-Amerikancima i Sovjetima pokazalo, da ustae vei-nom nisu nastrojeni germanofilski.

Iz ovih razloga ustaka propaganda doaptavanja, iri glasine u javnosti, da poglavnik u svom uem krugu pri jatel ja , sa najveom mrnjom govori protiv Nemake. Isto tako se go-vori, da je poglavnik uspeo preko svoga hrvatskoga dele-gata u Vatikanu, princa L o b k o v i c a , da stekne zatitu samoga Pape. Osim toga se tvrdi, da je poglavnik lino dao inicijativu da se u vajcarskoj osnuje, pod rukovodstvom hrvatskog va jara Ivana M e t r o v i a , hrvatski odbor za politiku saradnja sa Anglo-Amerikancima. U ovome odboru se kao lanovi i saradnici nalaze sledea lica: Zvanini hrvatski delegat u vajcarskoj, bivi ministar trgo-vine dr K ab as , lini poglavnikov pri jatel j , profesor K a r-l o v i (Jevrejin koji se rani je zvao Wohl), bivi narodni za-stupnik i generalni sekretar zagrebake trgovinske komore u penziji, dr Pa s k i e v i - C i k a r a , bivi dravni sekretar, d r L a m e r , profesor dr D i g o v i i drugi. Osim toga usta-e tvrde da je hrvatski poslanik u Madridu, grof P e j a c-v i , stupio u vezu sa Otto-om Habsburkim, koji se pre kratkog vremena navodno nalazio u Lisabonu. Ovo bi pri sadanjoj politikoj situaciji trebalo da bude od naroitog znaaja, jer iza Otto-a navodno stoje R o o s e v e l t i Vati-kan. Ukratko reeno, sve politiko-vojne kombinacije mero-davnih ustakih krugova imaju izvestan protivnemaki ka-rakter, dok sve ostalo to se slubeno objavl ju je ili pie, t reba da slui samo kao kamuflaa, i to sve dotle, dok se Nemci jo nalaze na hrvatskoj teritoriji .

U duhu ove dvostruke politike, bilo je i dranje hrvatskih delegata na konferencij i Unije internacionalnog novinarskog udruenja, koja je odrana od 12 do 15.12.44 u Beu. Delegati svih zastupljenih zemalja su u svojim govorima zauzeli otvo-reno stav prema dananj im najvani j im pitanjima, samo de-legat hrvatske drave, ef propagande Ivo B o g d a n je u-tao i n i je rekao ni jednu jedinu re. On je u Zagrebu dobio

nalog, da se ne eksponira, a svoje utanje da obrazloi izgo-vorom, da sve do momenta kada se konferencija sastala, n i je znao o kojim e se pi tanj ima na konferenciji debatovat i ! ! ! Dranje ustakih vladinih krugova prema generalu G l a i s e -H o r s t e n a u - u j e takoe vrlo interesantno. Njegov premn-ta j iz Zagreba u Fuehrer-ov glavni stan, ustaki vladini kru-govi su objavili kao jednu od svojih pobeda, jer general t reba da je bio ovek, koga nisu mogli pridobiti ni poglavnik, ni hrvatski ministri, a koji je svoje iz vesta je iz Hrvatske slao direktno i potpuno samostalno nemakim nadlenim ustano-vama a na osnovu mnogostrano izvrenih ispitivanja. Ovo ie ustakom reimu svakako bilo vrlo neugodno i stoga je isti preduzeo sve mogue, da bi generala uklonio iz Zagreba. Neke merodavne ustae su, u svojoj propagandi doaptavanja, otili ak toliko daleko, da su ime generala Glaise Horstenau-a do-vodili u vezu sa puistima od 20 jula 19441). Poglavnik i n je -gova ena su najvie mrzeli generala Glaise Horstenau-a. Fuehrer je, meutim, generala nagradio visokim odlikovanje.'n (viteki krst Krsta za ra tne zasluge sa maevima) za njegovu delatnost u Hrvatskoj. Za ustae je ovo odlikovanje bilo a-mar. Ustae meutim, kau: Glaise Horstenau je za svoju delatnost u Hrvatskoj odlikovan. On je dakle, sa najvieg mesta dobio satisfakciju. To je, meutim, sporedno, glavno je da se on vie ne nalazi u Hrvatskoj i u toj injenici lei po-beda poglavnika i ustaa u borbi protiv neugodnog generala. Protivnemaki stav vladajuih ustakih krugova vidljiv je naroito iz sledeeg dogaaja: jedna grupa srpskih oficira i vojnika, koja se naroito bila istakla u borbi protiv part i -zana, putovala je u p ra tn j i dvojice nemakih oficira, t j . pod nemakom zatitom, preko Zagreba za Reich. Ovi oficiri mo-rali su se zadrati nekoliko asova na eleznikoj stanici u Zagrebu. Komandant poglavnikove ta jne udarne divizije, poznati krvolok L u b u r i , naredio je hapenje ovih srp-skih i nemakih oficira. U Zagrebu se govori da je Luburi naredio da se cela grupa srpskih oficira strelja, dok ustae opet naprotiv tvrde, da su oni zajedno sa nemakim oficiri-ma puteni na slobodu. Valja primetit i da se Luburi ubraia meu najpoverl j ivi je poglavnikove l jude i da nita ne pre-duzima bez poglavnikovog odobrenja. Luburi odgovara samo

*) Atentat na Hitler-a

poglavniku i nikom drugom. Ovaj dogaaj je ak izazvao krizu u hrvatskoj vladi. Hrvatski generalni konzul u Beu, dr Oskar T u r i n a, sazvao je pre dve nedelje konferenciju svih konzularnih inovnika i pretstavnika beke kolonije i hrvatskih radnika. Rasprav-ljano je pitanje, na koji se nain moe voditi kontrola nad dranjem Hrvata, koji se nalaze u Beu i okolini. Nakon konferencije konzul je odredio, da kontrolu nad Hrvatima vi Beu preuzme vicekonzul dr M i r k o v i , koji je poznat kao linost od poverenja ustakog vostva u Zagrebu.

8. januara 1945 :

OKUMENAT BR. 412

Th. Wuehrer Be, 30 j an. 1945

1. Zabeleka br. 142/45 pov.

Predmet: Dranje poglavnika

Ustanova za vezu poslanika dr Neubacher-a u Zagrebu izvetava o jednom razgovoru, koji je poglavnik vodio sa jednim starim pouzdanikom. Pogla