ZADACI - etsntesla.edu.rsetsntesla.edu.rs/dokumenti/pajo/Materijali/Zadaci/Zadaci (procesor).pdf · ZADACI Zadatak1. Dati pocesor ima jednoadresni format instrukcije. Arhitektura

ZADACI

Zadatak1. Dati pocesor ima jednoadresni format instrukcije. Arhitektura pocesora je takva da

postoje samo insrtukcije koje izvršavaju artimetičke operacije +, -, * i / kao i instrukcije

čitanja/upisivanja akumulator (ACC) u/iz memoriju.

a)Koliko je potrebno bitova za kod instrukcije (OC)?

b)Projektovati skup koda instrukcija i svakom dodeliti simboličko značenje.

c)Simboličko napisati jednu instrukciju gde za simboličko adresiranje koristiti proizvoljni simbol

za adresu operanda (podatak je u memoriji) ili oznaku datog registra (podatak je u registaru).

Rešenje:

a) Ukupan broj instrukcija je 6, 4 artrimetičke i 2 za rad sa akumulatorom (ACC). 6 različitih

kodova instrukcije možemo predstavti u binarnoj reprezentaciji sa najmanje 3 bita.

Sa 3 bita ukupno imamo 8 različtih konbinacija binarnih nizova. Prvi bit može biti 0 ili1, dakle

imamo 2 konbinacije. Drugi bit takođe ima ima dve mogućnosti uz jednu konbinaciju prvog bita.

Dakle, kad je prvi bit 0 imamo dve konbinacije drugog bita odnosno, kada je prvi bit 1 imamo

takođe dve konbinacije drugog bita, dakle sa dva bita ukupno možemo predstaviti 4 konbinacije.

Ako imamo treći bit, onda uz treći bit kad je 0 možemo imati sve 4 konbinacije od 2 bita

odnosno kad je treći bit 1 možemo imati sve 4 konbinacije od 2 bita, što daje ukupno 8 mogućih

konbinacija za binarnoj reči dužine 3 bita.

Ako imamo dužinu reči n-bita, onda je ukupan broj konbinacija :

Svaka od ovih konbinacija ima određenu težinsku vrednost u binarnom brojnom sistemu.

Binarna konbinacija dakle predstavlja binarni broj. Vrednost datog bita se određuje slično kao u

dekadnom brojnom sistemu, viši bit je od nižeg veći za reda osnovne veličine.

Dekadni sistem (osnova 10):

.

2 konbinacije za i-ti

bit

Redni broj bita: n, n-1, n-2 .... i+1, i, i-1, .. 2 , 1

4 2 1

Binarni sistem (osnova 2):

.

U našem slučaju sa 3 bita možemo predstaviti prvih 8 binarnih brojeva:

b)

instrukcija Binarni kod

instrukcije

Simboličko označavanje

instrukcije

sabiranje 000 ADD

oduzianje 001 SUB

množenje 010 MUL

deljenje 011 DIV

ubacivanje podatka u

akumulator

100 LOAD

prosleđivanje podatka

iz akumulatora

101 STORE

adr1

c) Format instrukcije je jednoadresni, stoga simboličko označavanje instrukcije će se sastojati od

simboličkog koda i jedne simboličke oznake adrese operanda. Ako je podatak u registru onda za

oznaku operanda koristimo sam registar (DR, AR, PC). Ako se operand nalazli u memoriskoj

lokaciji na nekoj adresi onda označavamo rednim brojem adrese u memoriji ili simbolički

označavamo adresu operanda proizvoljnim znakovnim nizom.

ADD DR4 (podataci su u registrimu DR4 i akumulatoru)

STORE 0001h (podatak je u memoriskoj lokaciji na adresi 0001h)

LOAD adr1 (podatak je u mem. lokaciji na adresi sa oznakom

adr1)

Za poslednji primer objašnjenje: ako se podatak 04h nalazi u memoriji na adresi 01h, onda je

01h simbolička vrednost adrese adr1, pri čemu će se podatak 04h preneti u akumulator.

Simboličko označavanje načina adresiranja:

1. Direktno: DR1 , DR3, a ,b, adr1, cena, 1002h ...

ne smeju da se koriste AR registri

2. Indirektno: (AR0), (PC), (0000h), (adr2), (boja) ...

ne smeju da se koriste DR registri

3. Relativno sa pomerajem: PC(01h), PC(9Dh)

koristi se se samo PC registar

4. Neposredno: #06h , #adr1 ...

adrese podaci

00h

01h 04h

02h

03h

za simboličku oznaku #adr1 operand predstavlja sama vrednost simboličke oznake, tj.

vrednost rednog broja adrese u memeoriji koju simbolizuje. Npr. ako bi smo na pisali

LOAD #adr1 u poslednjem primeru onda bi preneli 01h podatak u akumaltor.

Programski dostupni registri:

Predstavljaju registre u procesoru koji se mogu koristiti za adrese operanda u simboličkom

zapisu instrukcija,a to su:

DR, AR, PC, PSW, SP.

Oznake programski nedostupnih registra se ne smeju koristiti kao adrese operanda. Nijma se

može pristupati hardverski ili posebnim instukcijama, a to su:

MAR, MDR, IR, ACC.

ADD MAR, LOAD IR ....

Zadatak 2. Arhitektura pocesora ima dvoadresni format instrukcije, tako da prvih 4 bita

predstavlja kod instrukcije (OC), sledećih 6 bita predstavlja izvorišni (SRC1) a u isto vreme i

odredišni operand (DST), dok zadnjih 6 bita predstavlja drugi izvorišni operand (SRC2).

Instrukcije koje koristi procesor su artimetičke operacije +,-,*,/ kao i instrukcije

upisa/prosleđivanja podatak u/iz akumulatora. Kod instrukcija sa radom akumulatora, drugi

izvorišni operanda (SRC2) se zanemaruje (ne piše se).

a) Projektovati skup koda instrukcija i svakom dodeliti simboličko značenje.

b) Ako se zna da postoje 6 načina adresiranja koliko bitova treba rezervisati za kod načina

adresiranja (AM) u adresi opernada.

c) Na koliko se maksimalno memoriskih lokacija mogu pristupiti podaci u memoriji kod

direktnog memoriskog adresiranja, ako je broj bitova za AM određen na osnovu

predhodnog zadatak pod b)

15... ...12 11... ...6 5...

...0

11... ...9 8... ...6

Spec. adrese

Rešenje:

a)

b) Format instrukcije je dvoadresni sa dužinom instrukcske reči 4+6+6=16 bita.

Da bi procesor znao koji je način adresiranja upitanju, moramo rezervisati najmanje 3 bita za kod

načina adresiranja (AM). Sa 3 bita imamo ukupno 8 konbinacija, pa će dve konbinacije ostati

neiskorišćene.

c) U adresnom delu nam još ostalo 3 bita za specifikaciju adrese. Kod direktnog mem.

adresiranja specifikacija adrese predstavlja adresu operanda koji se nalazi u memoriji. Sa 3 bita

možemo predstaviti prvih mem. lokacija u memoriji.

Udaljim zadacima podrazumevaćemo arhitekuru računara prema ovom zadatku, dakle

dvoadresni format dužine 16 bita (4+6+6). Imamo 6 instrukcija i 6 načina adresiranja na

osnovu predhodnog rečeno. Podrazumevaćemo da u našoj arhitekturi imamo 4 regista DR i 4

registra AR i da su svi registri i memoriske lokacije u memoriji dužine 16 bita.

sabiranje 0000 ADD

oduzianje 0001 SUB

množenje 0010 MUL

deljenje 0011 DIV

ubacivanje podatka u

akumulator

1000 LOAD

prosleđivanje podatka

iz akumulatora

1001 STORE

OC SRC1/DST SRC2

AM

Zadatak3. Data je instrukcija:

ADD DR3, (AR0).

Tokom faze izvrsavanja instrukcije formiranje adrese i čitanja operanada za drugi izvorišni

operand SRC2.

a) Nacrtati na blok šemi procesora tokove prenosa signala

b) Blok dijagrame toka ovih prenosa

c) Na osnovu bloka dijagram toka, dijagram toka upravljačkih signala

d) Upravljačku jedinicu na osnovu diajgram toka upravljačkih signala

Rešenje:

a) Instrukcija izvršava sabiranje podatak u registru DR3 (registarsko direktno) i podatka u

memoriji čija se adresa čuva u registru AR0 (registrasko indirektno), a zatim se rezultat sladišti u

registar DR3.

Faza izvršavanja instrukcije formiranje adrese i čitanja operanada za SRC2 za registrasko

indirektno je:

Kod aritmetičkih instrukcija sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja operandi se skladište,

odnosno prosleđuju iz:

Ako je prvi izvorišni operand (SRC1) u pitanju, onda se sadržaj iz adrese izvorišnog operand

skladišti u pomoćni prihvatni registar X ALU-a

Ako je drugi izvorišni operand (SRC2) u pitanju onda se sardžaj iz adrese izvorišnog operand

skladišti u pomoćni prihvatni registar Y ALU-a

Ako je odredišni operand (DST) u pitanju, onda sadržaj iz pomoćnog prihvatnog registra Z

ALU-a prosleđuje u lokaciju na adresi odredišnog operand.

Kod instrukcija sa radom akumulatora:

Za LOAD instrukciju, operand je izvorišni (SRC1), onda se sadržaj iz adrese izvorišnog operand

skladišti u ACC registar.

Za STORE instrukciju, operand je odredišni (DST), onda iz sadržaj ACC registra. prosleđuje u

lokaciju na adresi odredišnog operand.

U našem zadatku posmatramo SRC2 operand, pa se sadržaj iz adrese operanda skladišti u

prihvatni registar Y ALU-a, pokazanoj na predhodnoj slici kao poslednji proces 3.

b)

Na osnovu slike pod a) procesi koji se sukcesivno realizuju za fazu formiranje adrese i čitanja

operanada za drugi izvorišni operand je:

c) Dijagram toka upralvjačkih signala je:

Gde oznake predstavlaju upravljačke ulaze registra koje treba aktivirati u tom procesu. Na primer

za prvi u nizu proces, oznake outAR, inMAR pokazuju, da u tom procesu potrebno aktivirati

upravljački ulaz in registra MAR kako bi omogućio prenos sadržaja sa interne magistrale

procesora u MAR registar, pri aktivaciji upravljačkog ulaza out AR0 registra kojom se sadržaj

AR0 prosleđuje na internu magistralu.

d) Upravljački jedinica za ovu fazu se realizuje prema toku dijagrama upravljačkih signala pod

c). Predpostavićemo da je upis sadržaja iz jednog registra u drugi trajanja jednog osnovnog takta,

pa će nam kontrolni signal koji se prosleđuje duž filp flpova, najmanje trajati jedan osnovni takt

procesora. Kada u fazi izvršavanja postoji ciklus čitanja ili upisa, deo upraljačka jedinice koji

generiše signale za proces pre ciklusa upisa , za ciklus čitanja/upisa i proces posle toga, se

sažimaju pomoću jednog RS flip flopa pokazanog na sledećoj slici:

D flip – flop se vezuje na kraju, da bi sprečio mešanje upravljačkih signala sa ulazom sledećeg

upravljačkog bloka u nizu.

Blok šema upravljačke jedinice za fazu formiranje adrese i čitanja operanada za drugi izvorišni

operand:


STORE (ocena).

Tokom faze izvrsavanja instrukcije formiranje adrese i čitanja operanada





Rešenje:

a) Instrukcija STORE ima samo odredišni operand (DST). U ovom slučaju imamo memorijski

indirektan način adresiranja. Dakle, vrednost sadržaja akumulatora skladištimo u memoriskoj

lokaciji čija se adresa nalazi, kao sadržaj, u memoriskoj adresi koja pokazuje specifkacija DST-a.

b)

c)

(Napomena: Primetimo za prvi proces (DST → MAR ) da se sadržaj specifikacije iz IR registra

implicitno prebacuje u registar MAR pomoću jednog pomoćnog registra DST.)

Kada imamo izvorišni operand (SRC1 i SRC2), zadnja dva procesa se realizuje tako što se prvo

izvrši ciklus čitanja pa se onda sadržaj MDR prosleđuje registrima procesora.

Kada imamo odredišni operand (DST), zadnja dva procesa se realizuje tako što se prvo iz datog

registra procesora izvrši prenos u MDR, pa zatim se realizuje ciklus upisa.

d)


DIV cena, (0002h).

Tokom faze izvrsavanja instrukcije formiranje adrese i čitanja operanada za prvi izvorišni

operand SRC1.





Rešenje:

a) Za memorisko direktno adresiranje tokovi procesa su:

b) c)

d)

Zadatak6. Za fazu formiranje adrese i čitanja operanada za instrukciju ADD, uporedno za

registrasko direktno i neposredno ardresiranje izvorišnog operanda (SRC1) odrediti:




d) Upravljačku jedinicu, tako da istovremeno opslužuje oba načina adresiranja.

Predpostavićemo da je kod adresnog moda (AM) 000b za registarsko direktno

adresiranje, a za neposredno adresiranje vrednost koda AM je 110b. (podsetiti se zad.2)

Rešenje:

a) Za oba načina adresiranja tok prenosa signala je:

b)

c)

d) Adresa prvog operanda SRC1 (vidi zadatak 2.) predstavljaju bitovi od 6. do 11. reda u IR

registru, sa tim da su prva tri viša bita (ir11, ir10, ir9) rezervisana za adresni mod (AM). Na

osnovu njih se zadaje način adresiranja. Na osnovu zadataka, ako su ova tri bita 000b onda se u

specifikaciji nalazi redni broj registra podataka (npr 3.), ako su im vrednosti redom 110b, onda se

u specifikaciji nalazi vrednost operanda (ako stoji isto npr broj 3, sad on predstavlja samu

vrednost operanda). Pošto za oba načina adresiranja postoji samo jedan proces, upravljačku

jedinicu možemo realizovati samo pomoću jednog D flip- flopa. Pri tome moramo izvršiti

selekciju aktivacije jednog od dva procesa. Koji proces će biti selektovan zavisi od bitova ir11,

ir10, ir9 adresdnog moda SRC1 operanda. Odabir se može realizovati preko više ulaznih I

logičkih kola prikazanim na sledećeoj slici:

Zadatak7. Arhitektura pocesora ima dvoadresni format instrukcije, tako da prvih 4 bita

predstavlja kod instrukcije (OC), sledećih 6 bita predstavlja izvorišni (SRC1) a u isto vreme i

odredišni operand (DST), dok zadnjih 6 bita predstavlja drugi izvorišni operand (SRC2).

Instrukcije koje koristi procesor su aritmetičke operacije +,-,*,/, instrukcije upisa/prosleđivanja

podatak u/iz akumulatora, instrukcije upisa/prosleđivanja podatak u/iz vrha steka, jedna

instrukcija uslovnog i jedna instukcija bezuslovnog skoka.

a) Projektovati skup koda instrukcija i svakom dodeliti simboličko značenje.

b) Ako se zna da postoje samo memorijsko direktno i memorijsko indirktno adresiranje,

koliko bitova treba rezervisati za kod načina adresiranja (AM) u adresi opernada.

c) Na koliko se maksimalno memoriskih lokacija mogu pristupiti podaci u memoriji kod

direktnog memoriskog adresiranja, ako je broj bitova za AM određen na osnovu

predhodnog zadatak pod b)

Zadatak8. . Data je instrukcija:

LOAD (0005h).

Tokom faze izvrsavanja instrukcije formiranje adrese i čitanja operanada





ZADACI - etsntesla.edu.rsetsntesla.edu.rs/dokumenti/pajo/Materijali/Zadaci/Zadaci (procesor).pdf · ZADACI Zadatak1. Dati pocesor ima jednoadresni format instrukcije. Arhitektura

Documents