Top Banner
Akademija strukovnih studija Beograd Visoka zdravstvena škola Mr Sanja Stanisavljević ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI 1 Beograd, 2020.
54

Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu...Akademija strukovnih studija Beograd Visoka zdravstvena škola Mr Sanja Stanisavljević ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI

Oct 21, 2020

Download

Documents

dariahiddleston
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
  • Akademija strukovnih studija Beograd

    Visoka zdravstvena škola

    Mr Sanja Stanisavljević

    ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI 1

    Beograd, 2020.

  • ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA U

    ALERGOLOGIJI I IMUNOLOGIJI

  • Imunitet je sposobnost organizma da se odupre

    štetnim faktorima iz spoljašnje sredine.

    Može biti prirodni i veštaĉki.

  • Ćelijski imunitet podrazumeva:

    sposobnost belih krvnih ćelija (neutrofila, granulocita,

    monocita) i histiocita (nalaze se u ĉitavom telu) da

    fagocituju mikroorganizme.

    U citoplazmi ovih ćelija enzimi razlažu mikroorganizme i

    tako spreĉavaju njihovo razmnožavanje i razvoj bolesti.

    PRIRODNI IMUNITET

    Ćelijski

    Humoralni

  • Humoralni imunitet obezbeĊuju:

    limfociti i plazmociti koji stvaraju antitela

    (imunoglobuline - igA, igE, igG, igD, igM) koji

    uništavaju mikroorganizme i toksine na tri naĉina:

    • aglutinacijom (slepljivanjem),

    • precipitacijom (taloženjem),

    • citolizom (razlaganjem).

  • Aktivni imunitet

    Stiĉe se nakon preležane bolesti (jasno ili atipiĉno

    ispoljene kliniĉke slike);

    Pasivni imunitet

    Stiĉe se transplacentarno od majke, u intrauterinom

    periodu života.

    Prirodni imunitet

  • Aktivni

    Stiĉe se vakcinacijom (gotovi antigeni koji stimulišu

    organizam na stvaranje antitela).

    Pasivni

    Postiže se davanjem gotovih antitela parenteralnim

    putem u vidu seruma gamaglobulina (imuni odgovor

    traje kratko 2-3 nedelje).

    Veštaĉki imunitet

  • Smanjen imunitet

    Neotpornost organizma nastala usled nedostatka

    leukocita ili njihove nesposobnosti da stvaraju antitela.

    Alergija

    Predstavlja preosetljivost organizma na odreĊene

    supstance ili mikroorganizme.

    Poremećaj imuniteta može se ispoljiti u tri oblika:

    Autoimune bolesti

    Organizam stvara antitela protiv sopstvenih ćelija tkiva

    ili organa.

  • ALERGIJSKE BOLESTI

  • IgE antitela vezuju se za alergen izazivajući mastocite

    da luĉe medijatore (histamin, serotonin, heparin,

    proteaza...), što dovodi do alergijske reakcije.

    Imuni odgovor alergiĉne osobe pogrešno shvata

    alergen kao ugrožavajući faktor za organizam i

    intenzivno stvara igE antitela koja se vezuju za

    mastocite koji se nalaze pod površinom kože u:

    nosu,

    oĉima,

    respiratornom traktu,

    gastrointestinalnom traktu.

  • 1. Kontaktne alergene

    Obuhvataju: hemikalije, kozmetiĉke preparate, nakit…

    Izazivaju alergijske reakcije na koži u vidu:

    urtikarija,

    ekcema,

    angioedema.

    U odnosu na naĉin na koji ulaze u naš organizam

    alergeni se dele na:

  • Urtikarija ili ospa

    Kožne promene u vidu papula koje se javljaju kao

    alergijska reakcija.

    Angioedem

    Eritem subkutanog tkiva u oblastima oko usta, oĉiju,

    laringsu i GIT traktu.

    Nastaje najĉešće zbog oslobaĊanja histamina.

    URTIKARIJA I ANGIOEDEM

  • URTIKARIJA

  • ANGIOEDEM

  • EKCEM

  • 2. Nutritivni alergeni

    Unose se oralnim putem (kikiriki, jaja, riba, jagode,

    aditivi, lekovi…).

    Izazivaju problem u gastrointestinalnom traktu tipa :

    muĉnine,

    povraćanja,

    nadimanja,

    bolova u stomaku,

    diareja;

  • 3. Respiratorni alergeni

    Unose se inhalacijom (prašina, polen, grinje, duvanski

    dim, zagaĊen vazduh…)

    Izazivaju simptome u disajnim putevima tipa :

    alergijskog rinitisa,

    dispneje,

    bronhospazma,

    kašlja.

  • Alergijska reakcija može biti lokalizovana ili generalizovana.

    Alergijski rinitis

    Bronhijalna astma

    U grupu najĉešćih alergijskih oboljenja spadaju :

    Generalizovana anafilaksa

  • ANAFILAKTIĈKI ŠOK

  • Generalizovana reakcija nastala kao posledica alergije

    organizma na prisutne alergene (lekovi, hrana, ubod

    insekta) u vidu masivnog oslobaĊanja medijatora iz

    mastocita i bazofila.

    Simptomi poĉinju u periodu tekućeg minuta

    izlaganja provocirajućem faktoru, a vrhunac dostižu u

    roku od jednog sata.

  • Kliniĉku sliku ĉini je trijada simptoma

    edem laringsa

    bronhospazam

    vaskularni kolaps

  • Bolesnik ima:

    bronhijalnu opstrukciju,

    dispneju,

    cijanozu,

    bol u grudima,

    izraženo bledilo,

    pad tenzije,

    filiforman puls,

    gubitak svesti i moguće konvulzije, urtikariju.

  • Znaci i simptomi anafilakse

    ZAHVAĆEN ORGANSKI SISTEM SIMPTOMI I ZNACI

    Koţa (88%)svrab, crvenilo , urtikarija,

    angioedem

    Oĉi (16%) svrab, suzenje

    Respiratorni sistem

    (edem gornjih disajnih puteva-56%,

    dispnea, vizing- 47%)

    nazalna kongestija, rinoreje,

    kašalj, sridor, vizing, edem

    laringsa, dispneja

    Kardiovaskularni sistem (33%)

    slabost, palpitacije, tahikardija,

    hipotenzija, aritmije, šok, srĉani

    zastoj

    Gastrointestinalni sistem (30%)grĉevi, muka, dijareja, povraćanje,

    metalni ukus, nadutost

  • Intervencije medicinske sestre

  • Prekinuti davanje leka, bez deplasiranja plasirane

    kanile;

    Izvršiti procenu prohodnosti disajnih puteva i

    cirkulacije;

    Elevirati noge bolesnika za 30̊

    Po nalogu lekara:

    kroz već plasiranu kanilu dati 1ml razblaženog

    adrenalina (1:10);

    nastaviti sol. NaCl 0,09% zbog poboljšanja cirkularnog

    volumena;

  • prikljuĉiti kiseonik (4 – 5l/min);

    aplikovati antihistaminike (npr. amp.Synophen)

    aplikovati kortikosteroide (npr. amp. Urbason, Dexason)

    aplikovati bronhodilatatore ( amp. Aminophyllin).

  • Mere prevencije anafilaktiĉkog šoka

    Nikada ne davati lekove bez naloga.

    .

    Uvek proveriti alergijsku dijatezu pacijenta.

    U toku davanja leka posmatrati pacijenta.

    Uvek imati pripremljenu antišok terapiju i pribor.

    Nadzor pacijenta u ordinaciji 15min. nakon aplikovanja

    leka.

  • U stacionarnim ustanovama pored antišok terapije bolniĉka

    jedinica mora posedovati :

    bocu sa kiseonikom,

    set za veštaĉko disanje,

    aspirator,

    set za endotrahijalnu intubaciju,

    set za traheotomiju,

    EKG monitor,

    defribilator,

    sistem za merenje centralnog venskog pritiska,

    pulsni oksimetar.

  • NEGA BOLESNIKA SA BRONHIJALNOM

    ASTMOM

  • Atopijska alergijska astma

    Nastaje kao rezultat senzibilitizacije bronhijalne sluznice

    na odreĊene alergene.

    inhalatorni alergeni su: polen korova, drveća, trava,

    plesni, kućna prašina, grinje, duvanski dim, hemijska

    isparenja, zagaĊen vazduh itd.

    nutritivni alergeni su: riba, orasi, jaja, bobiĉasto

    voće…

    1.

    Bronhijalna astma je hroniĉna, zapaljenska bolest

    disajnih organa, imunoalergijske prirode.

  • Endogena astma

    Autoimunog je porekla.

    Razvija se kao reakcija disajnih puteva na infekciju,

    udisanje nadražajnih gasova, para, hladnog vazduha

    i fiziĉkog zamora.

    Ovaj oblik astme ima progresivni tok i teže se

    reguliše lekovima.

    2.

    Mešovit oblik astme3.

    Evidentna je genetska predispozicija za oboljenje.

  • Simptomi i znaci bolesti bolesti

    nadražajni kašalj,

    nedostatak vazduha,

    pojaĉano znojenje,

    uznemirenost,

    tahikardija,

    zvuĉno disanje pri izdisaju,

    kod dece širenje nozdrva.

    Napad obiĉno traje 10 do 15 min i postepeno prestaje posle

    1 do 2 sata.

    Simptomi se mogu ponavljati.

  • Najteži oblik asmatiĉnog napada pri kome

    pacijent ima izraženu dispneju,

    cijanotiĉan je,

    orošen hladnim znojem,

    uplašen,

    zauzima ortopnoiĉni položaj,

    disanje je ĉujno i šištavo.

    Razvija se hipoksemija, hiperkapnija i respiratorna

    acidoza.

    Bolesnik se smešta u respiratornu jedinicu zbog

    mogućnosti razvoja respiratorne insuficijencije.

    Status asmatikus

  • Leĉenje bronhijalne astme

    Izbegavanje alergena;

    Davanje antiinfamatornih lekova, bronhodilatatora i

    oksigenoterapije.

  • Sestrinske intervencije

    kontrola vitalnih parametara,

    primena oksigeno terapije (3K princip) 4 – 6 l/min.

    binazalnom kanilom ili maskom,

    kontrola saturacije hemoglobina kiseonikom pulsnim

    oksimetrom,

    uzimanje krvi za labaratorijske i gasne analize,

    aplikovanje terapije po nalogu lekara,

    opšta nega bolesnika,

    kontrola bilansa teĉnosti.

  • Zdravstveno-vaspitni sadrţaj

    U periodu cvetanja držati prozore zatvorene zbog ulaska

    polena i prašine;

    Sušenje odeće u zatvorenoj prostoriji da bi se spreĉio

    unos polena;

    Uklanjanje tepiha, zavesa, plišanih igraĉaka, vunenih

    dušeka… ĉesto usisavanje i brisanje prašine;

    Ĉesto provetravanje stana;

    Izbegavanje perjanih ili vunenih jastuka i prekrivaĉa.

  • ALERGOLOŠKI TESTOVI (KOŢNE

    PROBE)

  • Alergeni koji se koriste u ovim testovima dostupni su u

    obliku sterilnih, vodenih rastvora koji se ĉuvaju u

    frižideru na temperature od +4C.

    Postoji 4 vrste alergoloških testova:

    Epikutani test,

    Intradermalni test,

    Test uboda (Prick test),

    Test skarifikacijom.

  • Epikutani test

    Koriste se uglavnom kod dece radi dokazivanja

    osetljivosti prema lekovima.

    Postupak:

    Ispod kljuĉne kosti koža se oĉisti etrom, a zatim se na

    to mesto stavlja parĉe upijajućeg papira ili gaze

    (1x1cm) natopljeni alergenom. Preko toga lepi se

    flaster radi zaštite

    Reakcija se ĉita nakon 72 ĉasa i obeležava krstićima.

    samo crvenilo +, crvenilo i otok ++,

    pojava bula i crevenila sa otokom +++

    1.

  • Epikutani test

  • Intradermalni test

    Postupak:

    Unutrašnja strana podlaktice oĉisti se etrom.

    Subkutano se aplikuje 0,10 ml alergena. Na drugoj

    ruci radi se kontrola fiziološkim rastvorom.

    Rezultat se ĉita posle 10 – 15 min.

    Pojava crvenila većeg od 5mm predstavlja pozitivnu

    reakciju.

    2.

  • Test uboda (Prikov test)

    Postupak :

    Etrom se oĉisti unutrašnja strana podlaktice ili koža

    leĊa. Olovkom se obeleže mesta uboda odgovarajućim

    redosledom. Kapne se po jedna kap svakog alergena

    na obeleženo mesto. Kroz kap alergena se vrši ubod

    lancetom do 2mm dubine.

    Reakcija se ĉita nakon 15min.

    3.

  • Prikov test

  • Prik test

  • Test skarifikacijom

    Postupak:

    Na oĉišćenoj unutrašnjoj strani podlaktice naprave se

    ogrebotine na koje se nanosi alergen.

    Rezultat se ĉita posle 10 – 15min.

    Reakcija je pozitivna ukoliko se javi crvenilo sa

    papulom

    4.

    3 – 5 dana pre izvoĊenja alergoloških testova bolesnik

    ne sme uzimati antihistaminike, a u vreme testa ne

    sme biti febrilan, niti u infekciji

  • TUBERKULINSKE PROBE

  • Predstavljaju imunološka ispitivanja kojim se utvrĊuje

    prisustvo antitela na bacil tuberkuloze u organizmu

    ispitivane osobe.

    Antitela mogu biti stvorena kao posledica infekcije bacilom

    tuberkuloze ili prethodnom vakcinacijom.

    Za ove probe koristi seTuberkulin - biološki preparat

    belanĉevina Kohovog bacila.

    Može biti u formi:

    • alt-tuberkulina koji se razblažuje fiziološkim rastvorom 1

    prema 1000

    • PPD- proĉišćeni proteinski derivat (0,1ml sadrži 3

    jedinice).

  • Mantu proba (intradermalni test)

    Koristi se Alt tuberkulin.

    Radi se na unutrašnjoj strani podlaktice. Nakon

    dezinfekcije intradermalno se aplikuje 0,1ml

    razblaženog tuberkulina.

    Dobija se papula preĉnika 6mm koja se ne sme

    kvasiti, ĉešati niti prebrisavati.

    Rezultat se ĉita posle 72 ĉasa. Rezultat je pozitivan

    ako se javi infiltrat sa crvenilom preko 6mm.

    Ispod ove probe uvek se radi kontrolna papula sa

    fiziološkim rastvorom.

    1.

  • Moro proba (transdermalni test)

    Radi se na prednjoj strani grudnog koša.

    Koža se dezinfikuje.Nanese se tuberkulinska mast

    veliĉine zrna pšenice. Preko toga se lepi leukoplast

    (2x2cm) koji se skida nakon 24 ĉasa.

    Sama proba se ĉita nakon 72 ĉasa od aplikovanja

    masti.

    Za vreme trajanja testa koža se ne sme kvasiti niti

    ĉešati. Test je pozitivan ako se javi crvenilo sa

    papulom.

    2.

  • Pirke proba (skarifikacioni test)

    Radi se na unutrašnjoj strani podlaktice.

    Nakon dezinfekcije kože stavi se 1 kap razblaženog

    tuberkulina. Lancetom se prave 2-3 zareza kože,

    dužine 1 do 2 cm.

    Rezultat se ĉita posle 72 ĉasa.

    Pozitivan je ako se pojavi crvenilo sa infiltratom.

    3.

  • Hvala na paţnji