Top Banner

of 29

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu

Apr 07, 2018

Download

Documents

Merlin Meca
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    1/29

    Visoka tehnika kola strukovnih studija uKragujevcu

    Seminarski radpredmet: Tehnologije kombinovanog transporta

    tema: Evropski Savet za intermodalno istraivanje (EIRAC-European Intermodal

    Research Advisory Council)

    Agenda stratekog intermodalnog istraivanja 2020 (Strategic Intermodal ResearchAgenda (SIRA) 2020)

    predmetni nastavnik: dr. Branko Davidovi

    studenti: Nikola Cvrkota 064/2008

    Dejan okovi 045/2008

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    2/29

    Sadraj

    1. Uvod ............................................................................................................................22. Krai rezime...................................................................................................................32.1Evropski Savet za intermodalno istraivanje (EIRAC).................................................32.2Agenda stratekog intermodalnog istraivanja 2020.....................................................42.3Poslovne procene...........................................................................................................42.4Strateki ciljevi...............................................................................................................42.5Znaaj SIRA za interesne grupe.....................................................................................53. Vizija intermodalnog transporta za 2020.......................................................................54. Poslovne procene...........................................................................................................64.1Uvod..............................................................................................................................64.2Politiki i pravni okviri..................................................................................................74.3Mrea....................................................................................................................... ......84.4Morski veliki terminali i morski putevi.........................................................................94.5Kopnene slube, kopneni veliki terminali i kopneni terminali......................................94.6Intermodalni voz budunosti........................................................................................104.7Intermodalni teretni amac budunosti.........................................................................114.8Plovilo za kontejnere u budunosti..............................................................................114.9Intermodalnost i ivotna sredina...................................................................................124.9.1 Pitanja klimatskih promena.....................................................................................124.9.2 Lokalno zagaivanje vazduha.................................................................................134.9.3 Emisija buke............................................................................................................134.9.4 Zakrenost....................................................................................................... ........134.9.5

    Nesree....................................................................................................................134.9.6 Usvajanje eksternih trokova..................................................................................14

    5. PRIORITETI ISTRAIVANJA.................................................................................156. PUT NAPRED ZA ERIAC.........................................................................................27

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    3/29

    1. UVODAgenda srtatekog intermodalnog istraivanja EIRAC donosi pregled inovacija potrebnih zaintermodalni transport do 2020. godine. Intermodalni transport se definie kao kretanje robe ujednoj te istoj jedinici utovara ili drumskom vozilu, koje uzastupno koristi dva ili vie vidova

    transporta bez pomeranja same robe u toku menjanja vidova transporta. Ovo je lep opis i svakorazume ta je, ali bih ja voleo da razjasnim pravo znaenje intermodalnog transporta u svetlunekih svakodnevnih primera.

    Na putu do kancelarije pet dana u nedelji, proveo sam mnogo sati u svom automobilu. Vrlo estoupadnem u guve u saobraaju. Nije bitno gde sam, svuda u Evropi suoavamo se sa istimproblemom. Posmatramo sve te automobile i kamione koji nam zagauju vazduh na vepretrpanim putevima i ne moemo ak ni da zamislimo kako e biti u Evropi u 2020. godini!Iznenada dolazi mi vizija. Zamiljam ogromne duple visoke vozove potpuno popunjenekontejnerima kako voze istom prugom i brzinom kao i putniki vozovi. U blizini postoje vie -

    modalni veliki terminali, a u daljini se pojavljuju terminali sa kontejnerima gde su zbirni/brodoviza mala mora i brodovi za duboka mora jedni pored drugih zbog istovremenog utovara i istovara.

    Kontinentalni i pomorski teret transportuju se kombinovano na teretnim brodovima po velikim

    rekama do tri ili ak etiri-modalna velika terminala u Evropi. Nova infrastriktura je izgraenabez kanjenja u skaldu sa stratekim planiranjima na evropskom nivou. Put predamnom jeosloboen od guvi u saobraaju i daje mi mogunost da uivam u vonji mog istog i ekolokogautomobila. Velika buka mi remeti snove, buka koju proizvodi truba vozaa kamiona koja znaida treba da se pomerim napred 50 metara da bismo i on i ja stigli do svoje konane destinacije navreme.

    Kad napokon stignem na posao na terminalu za kontejnere, vidim neprestani protok zbirnihbrodova za mala mora, teretnih amaca, vozova i brodova za duboka mora kako dolaze i odlaze.Za sada smo jo uvek u mogunosti da odravamo ovaj protok, ali, da budem iskren, ako i kadase oekivani intenzitet realizuje u 2020. godini, moraemo brzo da reagujemo.

    Ako zamislimo da emo samo duplirati stvari koje danas imamo, kada je u pitanju transport,siguran sam da e to dovesti do potpunog zastoja. Na sreu, sve interesne grupe su ve uvereneda moramo da se promenimo. Stoga, to nije problem, ali je problem kako i ko ce to uiniti?Monomodalne industrije imaju brilijantne ideje i inicijative, ali ja verujem da je optimalno

    reenje kombinacija ovih vidova u pogledu budueg razvoja. Zato je doprinos EIRAC-a toliko

    bitna za celokupno reenje, kada je u pitanju intermodalna industrija koja mora da sarauje samonomodalnom industrijom.

    elim da pojasnim da ova akcija nema samo ekonomski motiv ve i drutveni aspekat. Poredimto sa Tanatalovim mukama ako ne uinimo nita povedom problema sa transportom. Svi ljud i uEU tee prosperitetu (na osnovu pokretnosti robe), ali ne mogu zapravo da uestvuju zato to

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    4/29

    roba ne moe da doe do ljudi. Mi takoe moramo da brinemo o ivotnoj sredini zbog nas i naedece.

    Industrija ima, naravno, odgovornost u ovom pogledu, koja joj omoguava da ouva poslovanje izaradi novac. To su dovoljni razlozi za nas da budemo ubeeni da industrija treba da preuzme

    vostvo. Oni imaju iskustvo i mogu da naprave balans izmeu svih vrednosti na ekonomskompolju. Stoga, industrija zajedno sa svim ostalim interesnim grupama moe da uini intermodalnitransport uspenim. Mi bismo eleli da izazovemo industriju da uestvuje u ovom procesu sada.

    Agenda stratekog intermodalnog istraivanja, ovime predstavljena, nije kraj ve poetakneizbenog procesa kreativnosti, istraivanja i primene jer za pravu intermodalnost budunostpoinje danas.

    Wanado Beoeve

    Predsednik Evropskog Saveta za intermodalno istraivanje

    2 KRAI REZIME

    2.1 Evropski Savet za intermodalno istraivanje

    Evropski Savet za intermodalno istraivanje (EIRAC-European Intermodal Research AdvisoryCouncil), koji se sastoji od vie od 50 kljunih figura iz velikih intermodalnih poslovanja,osnovan je na sastanku na visokom nivou u hotelu Metropole u Briselu, 3. maja 2005. godine.

    Glavni izvrni direktor i generalni direktori sa sposobnou donoenja odluka iz itave Evrope

    stvorili su ovaj Savet za Evropsku komisiju. EIRAC ima ravnoteu glavnih interesnih grupa izsvih sektora intermodalne industrije: intermodalni elezniki i drumski prevoznici, operatoriterminala, logistiki robni integratori, pomorski prevoznici za mala mora, luke, rukovoenjaterminalima, robna sela, ICT dobavljai opreme i robni klijenti. Nekoliko odabranih akademikaje takoe pozvano.

    Misija EIRAC-a je da odredi viziju, okvire i sadraj Agende za strateko intermodalnoistraivanje za 2020. godinu kao bitan korak prema stvaranju koordinisane strategijeintermodalnog istraivanja za Evropu. EIRAC e se fokusirati na interoperativnost meuvidovima transporta sa ciljem da se stvori jedinstveni evropski logistiki sistem u skladu sa

    ciljevima postavljenim u Belom dokumentu o Zajednikoj transportnoj politici. Proizilazi izstrategije EIRAC-a da e ustanoviti poslovno planiranje za primenu.

    2.2 Agenda stratekog intermodalnog istraivanja 2020

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    5/29

    EIRAC predstavlja Agendu stratekog intermodalnog istraivanja 2020 (SIRA). Agendaidentifikuje kljune povode istraivanja koji e intermodalnost postaviti u sredite evropskogtransportnog sistema.

    SIRA je prvobitni dokument koji e biti unapreen kroz doprinose predloene od strane drugih

    uesnika u intermodalnoj industriji. Pratie je i Tehniki aneks, koji e detaljnije govoriti otemama istraivanja i koji e utvrditi oekivani doprinos koji e svako od njih doneti poboljanjukarakteristika intermodalnog saobraaja u periodu do 2020. godine.

    2.3 Poslovne procene

    Intermodalna industrija ima viziju da omogui Evropi da izae na kraj sa porastom, da smanjibreme ivotnoj sredini i da povea konkurentnost Evropske unije. Ako se kapacitetintermodalnog saobraaja ne povea dovoljno, ova tri cilja nee biti ostvarena.

    Viziju u SIRI prati definicija poslovnih procena za 2020. godinu, koja otkriva da je ambicija

    EIRAC-a da stvori Evropski intermodalni transportni sistem koji je besprekoran, pouzdan,

    dostupan, pristupaan, kao i bezbedan, odriv, odgovoran, transparentan i povoljan.

    2.4 Strateki ciljevi

    Intermodalna industrija suoava se sa izvesnim izazovima kao to su interoperativnost, logistika,bezbednost, socijalna ekonomija i edukacija. SIRA se bavi svim ovim izazovima. Cilj je da se

    razvije intermodalni transport kao bitan deo odrivog transportnog sistema. Intermodalnitransport u tom sluaju postaje usluga visokog kvaliteta, koja je besprekorna, pouzdana,dostupna, pristupana, bezbedna, odriva, odgovorna i povoljna.

    2.5 Znaaj SIRE za interesne grupe

    SIRA je osnovana od strane Evropskog Saveta za intermodalno istraivanje (EIRAC), inicijativeevropske intermodalne industrije, Evropske komisije i zemalja lanica EU. Ukljuuje referencena istraivanja za privatne interesne grupe u industriji kao i zajednika istraivanja.

    Kroz Agendu za strateko intermodalno istraivanje, EIRAC jasno postavlja izazov za sveinteresne grupe ukljuene u intermodalnu industriju, bez obzira da li su industrija, pruaociusluga, univerziteti, zemlje lanice ili Evropska komisija. Ovo zahteva ne samo finansijskuobavezu, ve i ulaganje u ljudske resurse.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    6/29

    3 VIZIJA INTERMODALNOG TRANSPORTA ZA 2020

    U 2020. godini, intermodalni transport je zamiljen kao prirodni izbor za kretanje robe u Evropi.Do 2020. godine, evropski intermodalni transportni sistem, koji ukljuuje multimodalni ikombinovani transport, zamiljen je da sainjava 40% kretanja robe, u obliku transporta tereta i

    ak i rasutog brodskog tereta, postae sve vie korien. Intermodalni transport bie industrija sasopstvenim identitetom, sopstvenom strategijom i glasom.

    Ova konstantna upotreba intermodalnog transporta omoguie Evropi da:

    Izae na kraj sa rastom potrebe za transportom i slinim uslugama Smanji optereenje ivotne sredine Povea konkurentnost

    Da bi se izazov ispunio, intermodalni transport treba da bude:

    Besprekoran: barijere pri modalnoj razmeni na velikim terminalima su minimalne Pouzdan: isporuke su tane i roba nije oteena Dostupan: usluge od vrata do vrata su dostupne 24 asa dnevno 7 dana u nedelji, irom

    Evrope

    Pristupaan: potroai dolaze samo na jedno mesto/jedinstvene pristupne take Bezbedan: roba dolazi u ruke onih koji su namereni da tu robu prime, nikakve smetnje

    nisu dozvoljene

    Odriv: napravljen da istraje i pravi pravu ravnoteu izmeu cene za potroaa ipostizanja sveukupnih ciljeva u drutvu

    Odgovoran: potroai imaju ugovor sa jednom stranom odgovornom za odravanjetokom transporta Povoljan: intermodalni transport je u poziciji da punudi konkurentne cene potroaima i

    dovoljan profit prevoznicima i investitorima

    Proziran: sve interesne grupe shvataju odnos izmeu javnih trokova trinih cena(prema infra/slotu/postrojenjima/artiklu).

    4 POSLOVNE PROCENE

    4.1 UVOD

    Trgovina je sve vie globalizovana. Postoji veliki porast u trgovini na Dalekom Istoku,uglavnom u Kini. Ovome pridodajte prelaz u proizvodnji na Istonu Evropu i rezultat jevelika promena u protoku robe i veliki porast volumena transporta (pogledati tabelu).

    Poetak Destinacija 1997 MTEU 2003 MTEU Promena

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    7/29

    Evropa USA 1.5 2.2 +47%

    USA Evropa 1.5 1.6 +7%

    Daleki Istok Evropa 2.9 5.2 +79%

    Evropa Daleki Istok 2.4 3.2 +33%

    Daleki Istok USA 4.8 9.4 +96%

    USA Daleki Istok 3.5 4.3 +23%

    Promene u trgovinskoj ravnotei izmeu glavnih trgovinskih blokova

    Izvor: Drewry prevozni konsultanti u: magazinu Trite kontejnera, decembar 2003.

    Poto je dostupnost robe od velikog znaaja, znaaj logistikih usluga i vanost transporta zasaobraaj raste. Transport je postao znaajan kao ekonomski sektor sam po sebi.

    Kada transportni sistem stagnira i doivi kolaps, to direktno utie na ekonomiju. Interesne grupe

    koje kontroliu logistiki lanac e igrati vanu ulogu u globalnoj ekonomiji budunosti.Globalizacija trgovine ima posledice na razliitim nivoima.

    Geografski. Sirovi materijali i proizvodnja ne moraju da budu na istoj lokaciji. Mesta za

    poslovanje su uglavnom odreena na osnovu cena i pristupanosti. Ali pristupanost, opet,odreuje kapacitet transportnog sistema. Ako proizvoai pomere lokaciju proizvodnje naIstonu Evropu ili Aziju i time rastegnu logistiki lanac kroz ire geografsko podruje, uticaj natransportni sistem Evrope je znaajan. Vani morski veliki terminali moraju da rukovode velikimporastom volumena, a eleznika, putna i vodena mrea moraju da prue uslugu visokogkvaliteta. Da bi se roba iz Kine otpremila do Evrope na vreme, jedan deo e se proi kopnom.

    Nova trita i mesta proizvodnje pojavie se u Severnoj Africi, tanije u Tunisu, Maroku iAliru. Ovo e kao posledicu imati promenu u transportnim tokovima.

    Jo jedan trend koji poinje da se javlja u krajnjem sektoru potroake robe je smanjenjepojedinanih Evropskih distributivnih centara (EDC) i poveanje regionalnih distributivnihcentara bliih tritima i centrima populacije.Ovi se regionalni centri takoe koriste da bi seprilagodili proizvodi. Za robu iroke potronje, EDC e se i dalje graditi, ali je pomeranje premaistoku predvieno sa poveanjem potroakih trita u Istonoj Evropi.

    Carine i kontrole kvaliteta nee biti ograniene na jednu lokaciju (npr. velike morske terminale),

    ve e se deavati na razliitim lokacijama poto guva na jednom mestu dovodi do zastojatransporta i time utie na ekonomiju.

    Makro-ekonomski. Razdaljina izmeu proizvodnje i potroakih trita postaje dua za srednjurobu, pa se investicije prave na vee razdaljine. Nacionalne ekonomije nisu vie vodee.Globalni primeri imaju vei protok i potrebno im je vie vremena da se stabilizuju, zboginternacionalne zavisnosti.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    8/29

    Logistike usluge. Poto trgovina postaje vie globalna, logistiki lanci postaju sloeniji i njimase mora rukovoditi globalno. Nove interesne grupe e se pojaviti koje e ponuditi inteligentnareenja za nabavne lance, da bi se moglo izai na kraj sa poveanom sloenou. Oveorganizacije imae visok nivo obrazovanja i bie vodee u ITC-u. Strana koja kontroliekapacitet ili rukovodi logistikim lancem imae glavnu ulogu. Fleksibilnost/Agilnost je kljuna

    re. Fleksibilna upotreba usluga zahteva razliitu vrstu organizacije gde su podugovorineophodni da bi se stabilizovale velike razlike u potrebama za kvalitetom. Koristie mnogekooperante u intermodalnom transportu i redovno izmenjene kobinacije kooperanata.

    Organizacija. Zbog niskih cena rada, nee se samo proizvodnja pomeritina Istok ve i prevoz iostale slabo plaene poslove e izvoditi radna snaga Istone Evrope. Mnoge od ovih kompanijabie u vlasnitvu kompanija iz Zapadne, Centralne i June Evrope.

    4.2 POLITIKI I PRAVNI OKVIRIEvropi je potreban intermodalni transport da bi osposobio unutranje trite. Da bi se ovaj ciljostvario, minimalna pravna i politika inicijativa treba da se preduzme, posebno na sledeimpoljima:

    Tehnika interoperativnost van generalno traene intermodalne interoperativnosti;logistiki lanac bez avova zahteva intermodalnu tehniku interoperativnost. Tehnikespecifikacije moraju da budu propisane od strane poslovne zajednice i moraju ih odobriti

    standardizacione organizacije.

    Transportna administrativna dokumentacija treba da bude ujedinjena za sve modove i usvim zemljama. Moraju da odgovaraju potrebama svih partnera u transportnom lancu,

    prevoznicima, terminalima, carinama, policijskim slubama itd. Informaciona tehnologija mora da stvori sistem koji omoguava prenos svih neophodnih

    prateih podataka kao to su dokaz o utovaru, operativni podaci i upotreba srodne opremekao to su oznake i elektronski peati, kompatibilni sa internacionalnim sistemima zasatelitsko praenje. Mora da se garantuje zatita osetljivih podataka komercijalne ili lineprirode. Prenos informacija bitnih za intermodalni transport treba da bude kompatibilan

    sa standardima koje koriste linije za prevoz kontejnera i terminali.

    Koherentna infrastrukturna politika treba da se definie i sprovodi od strane EU i zemaljalanica, tako da su prioriteti za investiranje u sladu sa porastom kontinentalnih iinterkontinentalnih transportnih tokova i da su praeni odgovarajuim finansijskimsredstvima za njihovu primenu.

    Moraju se ustanoviti kompatibilni standardi za bezbednost i sigurnost svuda u svetu.

    4.3 MREA

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    9/29

    Evropske intermodalne transportne slube u 2020. radie na sigurnoj, dostupnoj i bezbednojmrei fizike infrastrukture EU, koju e initi veze (eleznice, putevi i kontinentalni vodeniputevi) i terminali (luke, robna sela, morski putevi i kontinentalni terminali na vodi). U

    poreenju sa trenutnom transportnom mreom EU, mrea za 2020. godinu obezbedie veikapacitet da bi zadovoljila rastuu potrebu za transpotom za tu godinu, uz vei nivobezbednosti i sigurnosti, kao i besprekornu interoperativnost meu vidovima transporta.

    Evropska mrea za 2020. bie mrea mra, svaka mrea bie zasnovana oko velikogterminala, a meu sobom e biti povezane neprekinutimim eleznikim vezama ili slubamaza duboka mora. Veoma veliki prevoznici kontejnera (ili ogoromni prevoznici kontejnera)

    povezivae velike terminale velikih mora, dok e vozovi na kratke relacije (atl vozovi),nova generacija zbirnih vozova, i teretni amci garantovati prenos i od mora do kopnenemree i izmeu razliitih kopnenih velikih terminala.

    Izbor dobro definisanih glavnih morskih puteva i efikasno spajanje luka sa kopnom i Trans-

    evropskom transportnom mreom bie bitno pitanje za budunost sveukupnog transportnogsistema u Evropi, a trite e voditi proces identifikovanja lokocija velikih terminala.

    4.4 MORSKI VELIKI TERMINALI I MORSKI PUTEVI

    Veina prekomorskih saobraajnih tokova odvijae se preko ogranienog broja evropskihmorskih velikih terminala, tj. velikih terminala za duboka mora. Ovi veliki morski terminali

    sluie regionalnim slubama sa zbirnim brodovima i brodovima za mala mora do drugihluka, u isto vreme morski veliki terminali bie povezani odreenim eleznikim ili vodenimvezama sa kopnenim velikim terminalima, tj. novim i veim robnim selima, koji su prikladno

    locirani da slue povrinskim mreama (uglavnom eleznikim i vodenim putevima, ali idrumom za krai prevoz). Takvi morski veliki terminali mogu da ukljuuju priobalne luneobjekte, u sluaju da trenutna eksploatacija vodenih povrina ne dozvoljava realizaciju bilokakvih odrivih obalskih lunih objekata ili terminala.

    Morski veliki terminali osigurae kratko vreme obrta za brodove za duboka moraposredstvom brzih dizalica. Da bi se postiglo ovo vreme obrta, dizalice e imati u prosekuvie od nekoliko stotina podizanja po satu, a postojae dizalice za vie pristanita koje eparalelno raditi na plovnim objektima. Dizalice e imati veliki strepen upotrebe poto e ih ukontinuitetu sluiti flote automatskih atlova koje e biti u redu ispod i ekati da se kontejneri

    pomere od pristanita do dvorita ili direktno na sledei vid transporta, i obrnuto. tavie,brodske kabine mogu da obezbede dva naina utovarivanja brodova, horizontalni i vertikalni,u isto vreme, u sladu sa karakteristikama plovnog objekta.

    Morski putevi bie glavne arterije morskih ruta za povezivanje morskih velikih terminala saregionalnim kopnenim mreama. Morski putevi osigurae meu-povezanost i kohezijuizmeu regionalnih luka i ekonomskih regiona u njihovoj pograninoj zoni, i centara

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    10/29

    proizvodnje i distribucije, uzimajui u obzir Koridor TEN-T i prioritet projekata/podranihakcija.

    4.5 KOPNENE SLUBE; KOPNENI VELIKI TERMINALI I TERMINALIUDALJENI OD MORA

    Kopnene slube izmeu morskih i kopnenih velikih terminala, izmeu ostalog, bieobezbeene putem evropske eleznike mree sa posebnim prugama namenjenim zatransport robe, gde dugaki, dupli, dobro natovareni vozovi sa vie lokomotiva mogu dafunkcioniu zahvaljujui produenom koloseku. eleznike veze za robni trasnportpoboljae dostupnost i tanost usluga, to je neophodno za efikasan i efektivan intermodalnitransport.

    Nove i efikasne vodene slube udaljene od mora saraivae sa drumovima i eleznicom. Na

    primer, mree predvienih slubi prevoenja kontejnera preko vode bie primenjene uzkorienje velikih motornih plovila sa fleksibilnim konvojima sa nekoliko teretnih amaca.Vodeni putevi na kopnu e takoe biti korieni da se pokriju krae razdaljine i dostaveleita za uvanje i transport robe maloprodajnim distributivnim centrima. Bie uvedenenove jedinice za utovar koje se mogu slagati i nove tehnike pretovara, to e dovesti donovih volumena transporta za kopnenu navigaciju.

    Nivoi tetne emisije za plovne objekte bie drastino smanjeni i kopnena navigacija zadraesvoj vodei rekord po pitanju bezbednosti i ivotne sredine. Odrivo zapoljavanje okrenutobudunosti i preduzetnitvo u kopnenoj navigacionoj industriji garantovae dalju

    profesionalnost i vie od polovine svih plovnih objekata bie aktivno kao redovne linijskeslube.

    Tri-modalni kopneni veliki terminali obezbedie brzi pretovar izmeu eleznica,kontinentalnih vodenih puteva i drumskih slubi. Slina mesta za pretovar pojavie se naveim internacionalnim vazduhoplovnim terminalima i povezivae slube vazdunog robnogtransporta sa regionalnim drumskim i eleznikim mreama. Horizontalni pretovar bie jedan(bitan) nain utovarivanja i rastovarivalja vozova, ime e se smanjiti uzaludno potroenovreme na terminalima eliminisanjem razmetanja. Zapravo, elektrine lokomotive nee viemorati da se odvajaju od vozova, poto pretovar moe da se izvri ispod gornjih lananica.

    Utovar i istovar vrie se za nekoliko kontejnera u isto vreme i na dva nivoa, poto e vozovii predviene eleznike mree imati kolosek namenjen za duple vozove.

    Konvencionalni kopneni terminali, kao to su dananji, i dalje e raditi i sluie regionalnomsaobraaju i lokalnoj distribuciji. Na ovim mestima, brzi i ekonomini horizontalni pretovarbie odgovoran za utovarivanje i istovaranje vozova i teretnih amaca za kontinentalne

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    11/29

    vodene puteve. Mala oprema za podizanje bie koriena za utovarivanje kamiona, kadabudu potrebni za kratak prevoz.

    4.6 INTERMODALNI VOZ BUDUNOSTIU skladu sa vizijom Evropskog Saveta za intermodalno istraivanje (ERRAC), vozovi kojipovezuju glavne mrene velike terminale bie dui nego dananji, vui e ih grupalokomotiva, vozie linijama koje povezuju morske velike terminale i kontinentalne terminale,kao i kontinentalne terminale meu sobom, uglavnom namenjene za robni transport. Kretaese veom brzinom, vreme pretovara bie krae i doprinee poveanju komercijalne brzine itime doneti tanost i najvei nivo postignua ikada. Da bi se poboljala efektivnost pretovaraplovilima za duboka mora na velikim morskim terminalima, vozovi e obezbediti vieprostora za intermodalne jedinice utovara, zahvaljujui karakteristikama poveane duine i

    dupliranosti. Krae razdaljine e prelaziti krai vozovi, da bi se bolje odgovorilo natransportne zahteve tipine za krae razdaljine.

    Sa duim vozovima na panevroskoj kljunoj mrei, efikasne zbirne i distribucione mreepostaju neophodne da bi se obezbedili dovoljni nivoi upotrebe van prirodnih taakakonsolidacije kao to su veliki vazduhoplovni terminali i veliki terminali morskih luka.

    Ovo e ukljuivati modularne kratke vozove, i drumski transport sa pojedinanim kamionimapa sve do drumskih vozova sa elektronskim spajanjem. Mrea intermodalnih transfernihtaaka razliitih veliina i dosega olakae besprekoran prevoz tereta izmeu osnovnih iregionalnih mrea.

    Horizontalni pretovar bie olakan automatskim zakljuavanjem na zatvaraima kontejnera,u kombinaciji sa automatskim pozicioniranjem vozova na mesto za utovar.

    4.7 KONTINENTALNI TERETNI AMAC BUDUNOSTI

    Odreena plovila za kontejnere prevozie mnogo. U zavisnosti od oblasti na kojoj pevozekoristie se velika samohodna plovila sa 700 TEU-a ili gurani konvoji, kombinacija 4 ili ak6 teretnih amaca od kojih svaki nosi 150-200 TEU-a. Nova trita e se otvoriti za

    kontinentalnu navigaciju tako to e se obezbediti inovativna plovila za opti teret: koristiese kao plutajua sredstva, itav proces utovara i istovara bie automatizovan i mogue je danareenja za sledeu luku budu gotova u toku puta. Modernizacije opte flote dovee dovee logistike organizovanosti i manjih trokova prevoza. Uvoenje tehnologija za daljesmanjenje korienja goriva i tetnih emisija, npr. hidrodinamika, poboljan pogon,ekonomino korienje goriva i tehnike filtriranja, pomoi e kontinentalnoj navigaciji daodri visoke standarde. U meuvremenu, istraivanje na komercijalno odrivim gorivima

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    12/29

    koja nisu zasnovana na ugljeniku, npr. vodonine gorivne elije i motori bez tetnih emisija,dolaze do neverovatnih rezultata. ICT i Rene informativne slube (RIS) bie rasporeene navelikom prostoru i time e se koristiti harmonizovani sistemi i nosei saobraaj i rukovoenjetransportom kroz itav logistiki lanac od vrata do vrata.

    4.8 PLOVILO ZA KONTEJNERE U BUDUNOSTI

    U 2020. godini gigantizam nosaa kontejnera je trend koji e se nastaviti. 18-20,000plovila sa kontejnerima plovie izmeu velikih morskih terminala, da slue Evropi. Ovaplovila bie bra nego dananja, pokretae ih novi pogonski sistemi zdraviji po ivotnusredinu, koji e koristiti manje zagaujuih goriva, koji e potovati stroije propise o emisijigasova i koji e biti tii da bi se sauvao ivotinjski svet u moru. Da bi se smanjili ciklusivremenskog optereenja na lukama, nova generacija plovila kombinovae prednosti

    dvostrukog utovarivanja kontejnera: horizontalnog, korienjem automatskih atlova koji ese kortljati do i od plovila, i vertikalnog, koji e koristiti akumulatore dizalica kontejnera priparalelnom utovaru vie kontejnera pod istim razastiraem, u isto vreme.

    Veoma velike nosae kontejnera potpomagae zbirna plovila za regionalni prevoz prekomalih mora i za glavni put morskih slubi. Ova zbirna plovila ostvarie veu brzinuplovidbe zahvaljujui motorima bezbednijim po ivotnu sredinu.

    4.9INTERMODALNOST I IVOTNA SREDINAPoveanje tokova saobraaja i svetskog transporta teti ivotnoj sredini u vidu tetnih emisijagasova, buke, klimatskih promena i drugih eksternih trokova kao to su guve usaobraaju i nesree.

    Jedan od glavnih ciljeva intermodalnosti je da smanji negativan uticaj transporta na ivotnusredinu.

    Skorija transportna istraivanja na evropskom nivou (npr. REALISE, Evaluacija uticajatransporta na okolinu) otkriva da je tetni uticaj intermodalnog transporta na okolinu,posebno kada je u pitanju prevoz preko malih mora, manji nego kod jednomodalnog

    drumskog transporta, kada je u pitanju emisija CO2, buke, zakrenosti i nesrea. Uprkosovim prednostima, dalje smanjenje uticaja na ivotnu sredinu u svim vidovima transportapotrebno je zbog predvienog poveanja transporta u sledeoj deceniji.

    Da bi se postigli ovi ciljevi, za intermodalnost je potrebno vie istraivanja i poveanjesavesnosti u sledeim oblastima: lokalna i globalna emisija gasova, motorne tehnike i tehnikeflota, zagaenje bukom, zakrenost i nesree.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    13/29

    4.9.1 Pitanja klimatskih promenaBitno ekoloko pitanje je smanjenje emisije gasova staklene bate , posebno CO2 koji segeneralno smatraju glavnim iniocima u globalnom zagrevanju. U ovom pogledu,brodovi i eleznica su bolji od drumskog saobraaja na osnovi tona-km. U sluaju

    eleznice, do 2020. poboljanje od 20% moe se pretpostaviti u pogledu smanjenjatetnog uticaja na ivotnu sredinu kada je u pitanju proizvodnja elektrine energije uporeenju sa trenutnom situacijom, i poboljanje od 10% kada je u pitanju prevoz nadizel i emisija CO2. Motori slabog gorenja i alternativna goriva, po oekivanjima mogupostii poboljane uslove i u drumskom sektoru, meutim, prednosti veih, kolektivnihvidova transporta kao to su brodovi i eleznica u ovom pogledu mogu oekivanoprevladati.

    4.9.2 Lokalno zagaivanje vazduhaJo jedno bitno ekoloko pitanje je potreba da se smanji lokalno zagaivanje vazduha saSOx, NOx i sa partikulama. Sva tri zagaivaa su ocenjeni kao neki od najtetnijihtransportnih zagaivaa okoline.

    U drumskom sektoru, emisije ovih zagaivaa su dalje ograniene sa uvoenjem Euro IVstandarda u 2005. i Euro V standarda u 2008. godini. Njihove glavne zasluge moraju da

    se mere u odnosu na razvoj intenziteta sveukupnog drumskog saobraaja i dalje upotrebestarijih vozila koja su jo uvek po standardima manje emisije. Kada je u pitanju pomorskitransport, smanjie se emisija tetnih gasova jaanjem direktive o sumporu u vodi, koju jeobjavila Evropska komisija u 2005. godini i iji je cilj da smanji nivo sumpora u

    brodskim gorivima na 0.1% od januara 2010. (Direktiva 2005/33) ime e se smanjitirelevantne emisije SOx za 40%. U meuvremenu, potovanjem odredbe MARPOLsmanjie se emisija NOx za skoro 70% u 2020.

    4.9.3 Emisije bukeZagaivanje bukom je jo jedan ozbiljan lokalni problem kada je u pitanju drumski,elezniki i vazduni saobraaj, u pogledu izloenosti radnika, lokalnih stnovnika ilitreih lica. Uredbe kao to su Direktiva EU o buci vezane su za izvore buke, ukljuuju irazne vidove transporta. Tehnologije i procedure za smanjenje buke se stalno

    poboljavaju da bi se bilo u skladu sa novim standardima. Na primer, elezniki sektor e

    smanjiti tetan uticaj na okolinu smanjivanjem emisije buke za 20 dB u 2020. u odnosuna 2005. godinu.

    4.9.4 ZakrenostZakrenost ima negativan uticaj na ekonomiju u obliku izgubljenog vremena T&E(Transport & ivotna sredina/Ekoloki dokument Komisije: cena zakrenosti u EU: 5%

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    14/29

    BDP). Takoe, negativno utie na korienje goriva i time neeljeno utie na emisijegasova i globalno zagrevanje. Kada je u pitanju zakrenost, pomeranje robnog transportasa iskljuivo drumskih transportnih lanaca na intermodalne transportne lance dovee dolakeg prevoza sa manje gubitaka u vremenu i manje loih uticaja na ivotnu sredinu.

    4.9.5 NesreeNesree zavise od izloenosti saobraaju ili intenziteta saobraaja (npr. broj vozila,tonae, kilometri) i verovatnoa rizika se moe izraunati po jedinici intenzitetatransporta. Kamioni su redovno ukljueni u vee nesree gde su autoputevi i putevizakreni. Poveanjem intermodalnosti smanjie se poveanje intenziteta saobraajnihtokova i smanjie se rizik od nesrea.

    4.9.6 Usvajanje eksternih trokovaAko elimo da preemo na odriviji intermodalni transport, onda on treba da bude praen

    strukturom obrazovanja cena koja u trinim cenama odslikava novani dug drutvu. Kadovo bude uraeno odgovarajuim usvajanjem eksternih trokova, kroz poreze, to eznaiti da e se relativne cene manje odrivih vidova transporta poveati. Cilj je da seupotreba pomeri na odrivije vidove, a ne da se povea sveukupna cena transporta.

    4.10.EDUKACIJA

    Do 2020. intermodalna industrija i srodni pruaoci usluga imae pristup velikoj, visokoobrazovanoj i motivisanoj, rodno izbalansiranoj intermodalnoj radnoj snazi. Lini cilj mladihljudi je da postanu intermodalni menaderi/organizatori koji e kreirati efikasne i efektivnelogistike lance zasnovane na neutralnim informacijama i dokumentaciji bez predrasuda. Onmora da ima kreativnu inteligenciju i vetinu da stvori strateke saveze sa partnerima ulogistikom lancu, da predvidi potranju, da donosi izbalansirane odluke po pitanju investicija iintermodalne imovine i da potom zna kako da kombinuje ograniene resurse u cilju ostvarivanjaprofita. Istaknuti evropski univerziteti, poslovne kole i druge institucije nude odreeneintermodalne module koji se zasnivaju na harmonizovanom evropskom planu i programu.

    Studenti su globalno povezani preko virtuelnih platformi za elektronsko uenje i zajedniki rad;oni koriste intermodalne igre simulacije i alatke za pomo u donoenju odluka da bi kreirali nova

    logistika reenja. Sporazumi sa kljunim interesnim grupama poveavaju primenu obuke naposlu, npr. pojavila su se radna mesta na velikim kontinentalnim terminalima i terminalima za

    velika mora.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    15/29

    5. PRIORITETI ISTRAIVANJA

    Na osnovu vizija istraivanja intermodalnog transporta 2020 i imajui u vidu poslovni scenarioopisan za isti horizont, EIRAC je odabrao razvojne prioritete za strateke razvojne planove.Odabir prioriteta je odraen na osnovu objektivnog kriterijuma koji je postavio EIRAC,

    uzimajui u obzir relevantnu politiku vezanu za polja za koja se smatra da su najvanija:

    Interoperabilnost izmeu modova Logistika Sigurnost Socio-ekonomski aspekt Obrazvovanje i praksa

    5.1 NACRT

    Svako polje, ili istraivaki stub, slui da doprinese dostignuima jedne ili vie karakteristikakoje e odlikovati intermodalni transport u 2020 da bi se odrala evropska konkurencija.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    16/29

    Prethodna slika predstavlja devet glavnih karakteristika intermodalnog transporta, prikazanih u

    skladu sa vizijom, poto se oekuje da doprinesu dostignuima strategijskih ciljeva za Evropu.Ovih devet odlika e se iriti kada se zavre poboljanja unutar pet stubova istraivanja.

    Sledea deo stratekih razvojnih planova opisuje glavne delove istraivanja za svaki od pet

    stubova istraivanja; to e doprineti poboljanju devet identifikovanim odlikama intermodalnogtransporta kao to je prikazano na sledeoj tabeli:

    Interoperrabilnost

    izmeu modovaLogistika Sigurnost Socio-

    ekonomija

    Edukacija i

    obuka

    beavan

    pristupaan

    pouzdan

    dostupan

    odriv

    prijemljiv

    trasparentan

    siguran

    priutljiv

    5.2 INTEROPERABILNOST IZMEU MODOVA

    5.2.1 UVOD

    Intermodalni transport u Evropi je na putu ka drugoj revoluciji. Kroz nove kooperativne partnere,

    promene u ponaanju i usvajanje dugorone strategije, intermodalni transport moe eventualnodostii svoj pun potencijal kroz ceo logistiki lanac. Ipak, da bi se to desilo, potrebna je obimnainvesticija u infrastrkturu, opremu i informacioni sistem da bi se poboljao transfer utovarenih

    jedinica izmeu raznih modova transporta eleznikim, brodskim, barama i drumskimtransportom. Radna grupa interoperabilnosti izmeu modovaje identifikovala sledee teme zaistraivanje.

    5.2.2 STANDARDIZOVANA INTERMODALNA OPREMA

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    17/29

    Standardna jedinica za utovar je glavna za efikasnost intermodalnog transporta. U

    interkontinentalnoj trgovini, standardna jedinica za utovar je ISO kontejner. U Evropi, roba se

    obino transportuje na Euro paletama, ali one nisu u potpunosti kompatibilne sa ISOkontejnerima. Ovaj problem je primeen pre nekoliko godina, ali da se uvede jedno reenje(standardna jedinica za utovar), konkurencijska reenja su sada u upotrebi (npr., kontejneri

    irene palete, zamena tela, poluprikolice). Ovako razliita oprema oznaava smanjenuinteroperabilnost i rezultantna nesigurnost je smanjila investicije. Ovo je usporilo razvoj

    intermodalnog transporta u Evropi.

    Potrebno je istraiti:

    kako da se brzo sloi o odreenim odlikama (sposobnost noenja, uskladitenost, lakoarukovanja i fleksibilnost) standardnih jedinica utovara za Evropu;

    odlike i primena jedinica za utovar kopatibilnih irom sveta.5.2.3 TRANSFERNI VOROVI

    Intermodalni transport ukljuuje transfer jedinica za utovar od transportnog moda do drugog. Naosnovu trenutnih intermodalnih aktivnosti, postoji projekcija za neto manje od 1.7 milonajedinica za utovar za terminalni transferni kapacitet za Evropu do 2015 godine. Svaki stvaran

    poveaj u intermodalnom transportu e zahtevati znaajan dodatni porast transfernih vorovairom Evrope. Poveana interoperibilnost zavisi od pristupa dovoljnom broju transfernihvorova.

    Istraivanje je potrebno radi postavljanja mree transfernih vorova irom Evrope i treba seokruiti zaslugamaza korienje investicija i javnog i privatnog sektora.

    5.2.4 DOSLEDNA PRAVILA

    irom Evrope, postoje razliite nacionalna pravila primenjena na mnoge delove transporta. Naprimer, ISO kontejneri transportovani putem podleu drugaijim pravilima o dimenzijamaprikolica u drugim zemljama i neke zemlje dozvoljavaju niu totalnu teinu na putu. Iako seeleznike kompanije kreu ka veoj usklaenosti, ipak prate standarde svojih zemalja. Overazlike stvaraju barijerebeavnim i fleksibilnim interoperibilnostima od kojih zavisi intermodalnitransport.

    Potrebno je istraiti sinhronizaciju takvih regulativa irom Evrope.5.2.5 IT SISTEM

    Jedini nain na koji na koji potupuno zdrueni intermodalni transport moe da funkcionie jekroz upotrebu informacione tehnologije. Otvoreni IT sistemi su potrebni da bi se podralobukiranje, fakturisanje, praenje, pretovar i ono glavno, da se dozvoli korisniku da bude potpunoinformisan. Ovo je osnovno ako elimo da maksimiziramo interoperabilnost izmeu modova.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    18/29

    Potrebno je definisati najpogodniji IT sistem koji moe da poslui potrebama svih uesnika.

    5.2.6 TRANSPORTNA DOKUMENTACIJA

    Da bi se poboljalainteroperabilnostu Evropi (pa i dalje), potrebno je pojednostavljene radom sa

    dokumentima, carinskih procedura i ugovora. Cilj bez papira uopte je dostian.Treba istraiti saglasnost papirologije/e-papirologije i smanjenje broja transportnedokumentacije.

    5.2.7 SISTEM TRANSFERA

    Unutra intermodalnog procesa, jedinice za utovar se transferuju od jednog do drugog moda: od

    broda do voza, od voza do druma, os broda do druma, od broda do bare. Neki od ovih transferasu manje efikasniji od drugih. Ovo se deava zato to ili rukovanje korienom opremom nijetotalno kompatibilno ili to sistem utovara i istovara podrazumeva nepotrebno ponovno

    rukovanje jedinicama za utovar.

    Treba da se sprovede istraivanje o najefikasnijem dostupnom metodu i kada i gde on moe bitiupotrebljen. Podrazumeva se da e, bez obzira nacelokupan razvoj, odravanje standardasigurnosti ostati prvenstveno.

    5.2.8 OBAVETENOST O INTERMODALNOM TRANSPORTU

    Kompleksnost intermodalnog transporta ini da on izgleda teko i neefektivno. Takvo verovanjereflektuje svoje prepostavke i na interoperabilnost izmeu modova. Stoga, investiranje uinfrastrukturu, opremu i informacione sisteme da bi se poboljala interoperabilnost e biti

    efektivno ako se uini napor da se povea nivo obavetenosti meu onima koji mogu uestvovatiu intermodalnom transportu.

    Mora se sprovesti istraivanje kako da na najbolji nain se promovie intermodalni transport usvi njegovim aspektima. Promocija ukljuuje, ne samo lansiranje novih proizvoda i usluga, negoi nastavakdoivotnesvesti meu ciljnom grupom.

    5.3 LOGISTIKA

    5.3.1 UVOD

    U trenutno rastuoj zahtevnosti za transportnim uslugama, intremodalni transport e postativeliki igra.

    Iz perspektive logistike, najekonominiji mod ili kombinacija modova e uvek pronai svoj putka tritu. Ovo ima nekoliko implikacija:

    nemaju svi modovi iste poetne bazne uslove/iste anse;

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    19/29

    ovo nee automatski voditi ka kombinaciji modova koji su manje destruktivni na sredinu; interoperabilnost izmeu modovaje krucijalni faktor za osiguranje beavnog transporta

    i osiguranja visokog nivoa efikasnosti (najnii mogui trokovi, krai vremenski okvir).

    Uzimajui u obzir sve ovo, ERIAC WG o logistici predlae sledee teme strateke razvojneplanove.

    5.3.2 USKLAENI BAZNI USLOVI ZA SVE MODOVE

    Trebaju se stvoriti jednaki uslovi, ali to danas nije sluaj. Treba postojati nivo terena gde e svimodovi plaati spoljne trokove koje naprave i gde se cene mogu porediti. Takoe, cena merasigurnosti nije jednaka za sve modove. Naravno, svi modovi su podjednako odgovorni da

    optimizuju snagu i smanje slabosti u svojim niama na tritu, u zavisnosti od nivoa terena.Vano je da evropska javna politika omogui da svi modovi imaju jednake uslove poto sespoljni trokovi internalizuju i da se isti uslovi primenjuju u svim zemljama (i neevropski

    dobavljai moraju da se povinuju ovome). Treba prvo identifikovati barijere za promenu najednake uslove za sve modove, ekonomskim i bihejviornalnim istraivanjima. Kada se onedetektuju, treba da se uradi grafikon za implementaciju jednakih uslova za sve modove, pri tom

    identifikujui one uslove koje treba primeniti na nivou Evropske unije, zajedno sa ostalima kojimogu biti primenjeni od strane privatnih investitora.

    5.3.3 VISOKOKVALITETNA I EFIKASNA INTERMODALNA USLUGA

    Intermodalni transport zahteva od svih modova visokokvalitetnu i efikasnu uslugu. Tehnolokeplatforme kao to su ERRAC i ERTRAC promoviu istraivanja koja se odnose na jednomodne.

    EIRAC e stoga postaviti istraivake ciljeve koji ne da su samo specifini za jdenomodne, ali erado formulisati istraivake ciljeve vezane za interno povezivanje modova.

    Da bi bio konkurencijski, intermodalni transport treba da dostavi visokokvalitetnu uslugu

    (beavno, brzo i pouzdano) i visokoefikasnu (niski trokovi). Integrisan teretnilogistiki sistemmenadmenta transporta je ispitan/razvijen kod velikog broja projekata. Ipak, i dalje postojioigledna potreba, kao to EUTP ( dodatne istraivake aktivnosti u evropskim transfernimtakama) izjavljuje, da se osigura da se dalje razviju neka kljuna pitanja. Kao dodatak ovimrazvojnim temama predloenim od strane WG interoperabilnosti, WG logistike predlaeistraivanja na temu:

    informaciona tehnologija i logistika mora biti integrisana da bi formirala pametan lanacsnabdevanja, ugraen u opti EU intermodal, strategija prelaska granica;

    IT sistem radi kontrolisanja svih taaka u lancu snabdevanja (baziranog na dostupnostiusklaenih informacija i automatizovanom praenju i odlikama praenja), ukljuujuiterminale i pediterske take;

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    20/29

    metodologije i alati za globalnu repoziciju jedinica za utovar; kooperacija i odgovornost izmeu transportnih operacija (kvalitet usluge, pouzdanost,

    stanje tovara pri transportu, zakonska, konkurencijska i sigurnosna pitanja, pitanja otete igubitka);

    usklaenost rukovanja dokumentacijom i carinske procedure, ugovori i doputenja; razliite finansijske eme.

    5.3.4 EVROPSKA INTERMODALNA MREA

    U ovom trenutku u evropskoj intermodalnoj transportnoj mrei, kooperacija izmeu deoniara(ukljuujui i peditere) je uglavnom vertikalna u smislu klijent snabdeva odnosa. Evropskamrea e se razvijati od fleksibilne do odgovorne do agilne u narednih pet godina. Potrebno jeistraiti zahteve agilnosti evropske transportne mree, gde e mnogo peditera i pruaoca usluga

    (i modova) raditi zajdeno. Veoma vaan deo ovog istraivanja je pitanje kooperacije (kakodefinisati trokove i benificije).

    Jo jedan vaan deo ovog istraivanjaje poslednja milja ukljuujui i gradsku logistiku. Ovoe za intermodalni transport uglavnom znaiti istraivanja u vezi interfejsa izmeuintermodalnog transporta i logistike poslednje milje.

    5.4 SIGURNOST

    5.4.1 UVOD

    Sigurnost transporta je kombinacija prenventivnih mera i ljudskih i materijalnih resursanamenjenih zatiti transportne infrastrukture, vozila, sistema (ukljuijui razmenu podataka),tovara i radnika protiv namernih nezakonskih dela. Treba da se odnosi na transportni lanac, npr.,

    od fabrike kapije, putnih taaka i primaoca (krajnih korisnika) ili izvoznih izlaza. Iako su sedogodila znaajna poboljanja u poslednjih nekoliko godina, ovakva kombinacija mera jo patiod nedostatka usklaenosti u legalizaciji i regulisanju i na nivou EU i na internacionalnom nivou,tako vodei do neravnotee u primeni.Ovo je velika prepreka koju treba dostii pri osiguranjulanaca snabdevanja, jer je osiguranje u lancu snabdevanja jako kao najslabija intermodalna

    karika.

    ERIAC WG za ciljeve sigurnosti prua pravi odgovor na pitanja o sigurnosti intermodalapromoviui istraivanje, inovaciju i politiku proizvodnje sa:

    usvajanjem integracija izmeu razliitih inioca: pediteri, distributeri (razliitimodovi transporta), terminalne operacije, carina, prelazak sa bilateralno na multilateralno

    primanje;

    definisati prilike za koordinaciju inicijativa internacionalne sigurnosti;

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    21/29

    kreirati pravila ponaanja za sigurnost intermodala; postaviti osnovna pravila za procenu mera za ublaavanje; promovisanje inovacija u vezi fizikog osiguranja, fokusirajui se na odlike

    intermodalnog transporta i obratiti posebnu panju na ublaenje posledica nezakonskogina poinjenog na opasnom tovaru.

    5.4.2 USKLAENOST OSNOVA SIGURNOSNE POLITIKE

    Razliite inicijative se odvijaju na nacionalnom i evropskom nivou kojim bi se povealasigurnost u transportnom sistemu. EC je lansirao studiju da bi procenio efekte nove sigurnosne

    direktive za evropski povrinski transport, kojim bi on bio usklaen sa lukim sigurnosnimdirektivama i vazduhoplovnim internacionalnim sigurnosnim pravilima. Studije koje ciljaju na

    dostizanje usklaenosti identifikacije sigurnosno kritinih transportnih infrastruktura su takoe urazvitku.

    Vano je da se evropska opta politika o sigurnosti teretnog transporta je razvijena i stavljena upogon, podrana pogodnom i optom politikom odgovornosti, kreiranjem forumainternacionalnom kooperacijom i razmenom informacija u zoni transportne sigurnosti, usvajajuirast kulture sigurnosti tako to se usklauje sigurnosna politika drava lanica, pristupnihzemalja i glavnih trgovaca.

    Jedan od aspekata usklaenosti bi bio opta pravila ponaanja, koji sadri pravila data zaintermodalne igrae, kako se treba ponaati i koje sigurnosne standarde treba pratiti, da bi sepostalo punopravni lan intermodalni sigurnosni ekonomski operater. ERIAC bi definisao

    pravila ponaanja standardna u liniji sa ostalim standardima stapanja o ovom subjektu.

    5.4.3 SIGURNOST IT INFRAKSTRUKTURE

    ERIAC lanovi podrazumevaju da je potrebno razmeniti optu IT infrakstuturu vezanu zasigurnost i zabeleiti informacije vezane za transport u sigurnosno IT okruenje. Takva ITokruenja bi pokrila sve uesnike u intermodalnom lancu (terminali, distributeri, pediteri), bilabi vezana sa internacionalnim carinskim standardima, i koristila bi opte tehnoloke standarde iprocedure, radi smanjenja trokova ulaganja. IT infrastruktura za sigurnost intermodalnogtransporta e biti bazirana na optem jeziku ili reniku termina primenjljivih za sve modove

    transporta radi lakeg skladitenja, mining i transfera informacija. Reenja treba sagledati u formifunkcije tako da infrastruktura moe da bude konfigurisana i primenjliva na tehnoloke rezultateu odnosu na dalju evoluciju ICT (informaciona i komunikaciona tehnologija). Zadovoljavajuizahteve navedene gore, IT infrastruktura e dodati na vrednosti intermodalnog transporta, radijenego da se reprezentuje dodatna barijera za njen razvoj.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    22/29

    5.4.4 FIZIKA SIGURNOST

    Intermodalni transport ima specifine zahteve zafiziku sigurnost, prostirui se od inspekcije ipretrage, pa do elektronske plombiranje. Svi ovi elementi se trebaju kombinovati da bi se

    postigla ravnotea izmeu sigurnosti i efektivnosti. Stoga, glavna tema za istraivanje bi bio

    razvoj novih tehnologija za inspekciju ne nametljivih kontejnera, karakterisanih kratkimvremenski akvizicijama, niskim trokovima i visokom tanou, kao to su elektronski peati,tako da skenirani zastoji na intermodalnim terminalima bude minimalizovan da bi se odralatakmiarska pozicija. Tehnologije bi trebalo da budu kompatibilne ili razvijene u saradnji sapolitikom usklaenosti i standardima sigurnosti IT infrastrukture.

    5.4.5 MODEL ZA PROCENU MERA ZA UBLAAVANJE

    Analiza i procena rizika sigurnosti transporta moe dovesti do procene veliine investicije kojerazliiti uesnici mogu da podre radi poveanja nivoa sigurnosti. Uopteno, usvajanje novih

    tehnologija je opravdano ublaavanjem predvienih rizika. Da bi se osiguralo da se primenipravo reenje, potreban je priznati model. Njegova upotreba bi dozvolila i da se reenjapredloena za ublaavanje rizika postave da bi bila trokovno efektivna i da se trokovisigurnosnih mera pravedno rasporede meu razliitim modovima, poto su dananji trokoviosiguranja vei za plovila nego za druge modove.

    5.5 SOCIO EKONOMIJA

    5.5.1 UVOD

    Termin socio-ekonomija ima isto poslovno znaenje koje je prepoznatljivo i razumljivo od

    strane svih onih koji investiraju u inovativna transportna reenja.

    Sve je u smanjenju rizika inovacija i u smislu ekonomije (mogunost od neuspeha da se doneserezultat pri primeni na profitabilnom tritu) i drutva (mogunost neodobrenja prihvatanja odstrane deoniara za zaposlenje, organizacionu sigurnost i razloga sredine).

    Razvoj u svetskoj ekonomiji i stoga u transportu zahteva da svaka nova inicijativa mora obratiti

    panju na kritike faktore promene i vremena potrebnih da se upotrebi nove graevine, noveproizvode i usluge. Socio-ekonomija je predvianje budunosti i korienja prilika. S drugestrane, socio-ekonomija je finansiranje drutveno sigurnosne mree za one na koje utiu buduepromene.

    Socio-ekonomski izazov je izgradnja budunosti; rei naoj deci da ono to radimo je dobro i dagarantujemo za beavne, pouzdane, dostupne, pristupne, sigurne, odrive, uraunate, dostupne itransparentne transporte u Evropi.

    5.5.2 INOVATIVNI SCENARIJI INTERMODALNOG TRANSPORTA

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    23/29

    Fokus je na identifikovanju prilika koje promene u svetskoj trgovini i transportu imaju na

    intermodalni transport i u biti evropsko poslovno drutvo.

    Stoga, e pristupiti posledicama glavnih inovativnih tehnolokih inicijativa, koje su utabale putkao to su uvoenjepokretnih terminala, u odnosima sa procesima EU intermodalnog transporta,

    razliitim transportnimprofesijama itd.

    Svetska ekonomija rapidno menja svoj izgled i dimenzije i evropska unija nije vie neosporenilider. Kina cilja na 50% svetske proizvodnje u sledeih 20 godina i priprema se da za to gradeinovu transportnu infrastrukturu svake godine na mnogo veem stepenu nego bilo koja drugazapadna zemlja. Druge dalekoistone zemlje takoe razvijaju rapidno svoju proizvodnju,transportnu i finansijsku snagu. Od svih ovih razvitaka moemo samo oekivati rast totalnogtransporta irom sveta i Evropa mora biti pripremljena za to.

    U odgovor na ove razvoje , unutranja konkurencija na individualnoj bazi ne izgleda kao opcija,

    niti na nivou drava lanica, niti na nivou kompanija.Izgradnja sigurnosne mree za EU transportni sektor kao put napred da bi se nosilo sanegativnim posledicama takoe nije opcija, kao pitanje za budua zaposlenja za sve evropskeradnike koji rizikuju da izgube svoje poslove kao posledicu promene od Evrope ka Dalekom

    Istoku jo uvek nema ultimativni odgovor.

    Jedini put napred je gledati ka novim prilikama, da bi se kreirala jaa i pametnija EU mrea gdese mogu odigrati promene. Ovo se moe odnositi na kvalitet, okruenje, sigurnost, osiguranje; alie svakako zahtevati kooperaciju, irom EU i krosmodalni odgovori.

    Cilj ovoga je da se izgradi stalna struktura da bi se identifikovao i pripremio strategijski scenarioo investicijama pri EU inovacijama i EU transportnim kapacitetima.

    Rezultat ovih prvih akcija je da se dostigne konsenzus o efektivnom odgovoru o uslovima

    tehnologije i organizacije da bi se rapidno razvile anse u svetskoj ekonomiji i transportu nastrategijskom nivou.

    5.5.3 SPECIFINA REENJA

    Visija ERIAC-a sadri ambiciozne ciljeve koji bi bili upareni sa ambicioznim proizvodima iuslugama u terminima logistike, interoperibilnosti, sigurnosti i osiguranja.

    Kada se polazi na put inovacije, javni i privatni donosioci odluka su u potrebi da se prie socio-ekonomskom poslovanju tako da se sistematski identifikuju sva pitanja i osobe ili grupe osoba

    koje imaju impakt na finalni uspeh inovacija.

    Inovacija bi trebala praena od specifinih poslovnih planova za svaku specifine inovativneproizvode koje se prate.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    24/29

    Pristup mora dozvoliti predvianje posledica koje e imati inovacije:

    u ekonomskim uslovima (konkurencija i indirektni trokovi kao to su impakti naokruenje);

    u drutvenim uslovima (stvaranje novih profesija, gubitka poslova, ali i strukturisanjakooperacije izmeu raznih deoniara, kretanja od zastarelih znanja do novih znanja,sigurnosti i osiguranja).

    Takoe mora da se dopusti osiguranje svih traenih obaveza i investiranja za glavne inovacije zapoetak.

    Rezultat mora pristup smanjenju rizika koje inovacije nee predati ciljnim primenama irezulatatima.

    5.6 EDUKACIJA I PRAKSA

    5.6.1 UVOD

    Postoji veliki broj hitnih ljudskih resursa razvoja koji utiu na razvoj potencijala intermodalnogtransporta u 2020. godini. Rast intermodalnog transporta e generisati veliku zahtevnost zavetom intermodalnom radnom snagom koja ne moe biti zadovoljena lako.

    Geografske promene u logistikom pejzau e uiniti evropske potrebe novim inovativnimstrategijama i konceptima. Bie zahtevano od menadmenta da formira novu vrstu globalnihintermodalne logistike mree, kanalisati veliki broj kontejnera ulazei i napustajui Evropu kauveanju i efikasnosti u lukama.

    Neosporno, ovo e generisati veliku potrebu za vetom intermodalnom radnom snagom koja nemoe biti lako zadovoljena. Evropa ima potrebu za alternativnim vetinama za rukovanjemindustrijom omoguujui radnu snagu da se radi sa rastuom zakrenou za transportnominfrastrukturom. U isto vreme, nove efikasne strategije zalea ukljuujui nove logistiketerminale IT koncepta od mora do zalea/ unutranjih luka koji moraju biti istraene. Bie vanoprivui mlade ljude; razviti visoko snabdevanje vete radne snage da bi se potpuno eploatisalipotencijale za nova reenja i da se stvori slika inteligentne intermodalne profesije.

    Pod ovim pretpostavkama, WG o edukaciji i praksi predlae da se istrae pratee teme, da bi se

    razvila evolucija intermodalne industrije, tako da se za impresivne izazove predviena propisnareenja.

    5.6.2 PRIVUI LJUDE DA RADE U INTERMODALNOM SEKTORU

    Transportni sektor kao takav mora da se takmii sa privlanijim sektorima (telekomunikacija,energija itd). Esencijalno je da se privuku mladi ljudi, da se pokrije zahtev za intermodalnom

    radnom snagom. Stoga, slika transportne profesije ukljuuje tipine pametne intermodalne

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    25/29

    karakteristike koje moraju biti poboljane, ciljajui na privlaenje vie snabdevanja vetihradnika. Jedna od opcija ili starter za Evropu je istraivanje kako da se uini transportni sektorprivlaivnijim, putem tradicionalnim edukacionim kanalima ali alternativno putem medijskihkanala. Sve je u zapoinjanju kruga. Druga opcija ili starter bi mogao biti razvijen nadostupnoj edukaciji i merama prakse, npr., povezivanje edukacionog sektora sa praksom.

    Na osnovu geografskim promenama na logistikom pejzau, Evropi e trebati nove inovativnestrategije i koncepte koje omoguuju menadment da formira novu vrstu reverse globalnihlogistikih lanaca, posebno u rastuem azijskom-EU kontekstu.

    5.6.3 USKLAENOST EVROPSKOG INTERMODALNOG OBRAZOVANJA I PRAKSENASTAVNOG PLANA (TA TREBA NAUITI?)

    U okviru ovog saveta, edukacija operativnog ljudstva u transportnim modovima (npr., vozaivoza ili kamiona) se obavlja samo uopteno, poto je ve pokrivena specijalizovanim savetima

    eleznikog, drumskog, vazdunog i vodenog transporta. Fokusiramo se na edukaciju i praksuintermodalnog organizatora/menadera, osobe odgovorne za kombinovanje tipinih prednostisistema razliitih modova transporta radi trokovne i vremenske efikasnosti transportnog lanca, ada pri tom ima pristupa objektivnoj dokumentaciji i informacijama.

    Baziran na razvoju usklaenosti evropskog nadlenog profila za ove intermodalne organizatore,morao je biti razvijen specifian nastavni program (modularni, razliiti nivoi, vii i nii razredi) ukoperaciji sa obrazovnim institutima i industrijama (rezultati DG TREN ISIC projekta, zadatka

    E3 bi trebalo da se uzmu u obzir).

    Trenutna i budua i posebno tehnika koja se pojavljuje morae se proaktivno integrisati u

    nastavni program. Na primer, Galileo tehnologija ili sigurnosne regulative e imati veliki uticajna odluke menadmenta. Ovo moe podrzumevati razliite tokovne/benificijarne analize kaoposledicu prilika koje nastaju od novih naina komunikacije (podataka) i primene; vie preciznijetehnologije u zoni praenja itd., i takoe nove radne procedure (ISO i drugi standardi kvaliteta) usektoru. Konano,potrebe za obrazovnim institutima i praktikantima radi sadraja prakse kojamora biti procenjena i razmatrana u sledeim istraivakim zonama.

    5.6.4 RAZVITI NOVE METODE INTERMODALNOG UENJA I PRAKSE

    Nekoliko studija pokazuje da postoji potreba za novim i komforne metode edukacije unutar

    intermodalnog transporta (EU projekt ISIC: samo 5% saobraajnih univerziteta nude posveeneintermodalne module prakse).

    Mora postojati procena postojeih metoda i procena uinka novih metoda koje bi bile:

    Papirni (otampani) prirunici (intermodal A-Z) kao referentne take za intermodalnuindustriju bazirani su na posotjeim prirunicima i rezultatima EU i nacionalnih projekata

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    26/29

    i najbolje trine prakse (npr., reenja istraivakih trokovai/benificija primenjena udostupnim R&D rezultatima u koperaciji sa proizvodnom industrijom);

    digitalni i interaktivni prirunici, cd romovi, medijski materijali;

    e-platforme za uenje, simulacije, poslovne igre;

    alati za podrku odluka ( pomae organizatorima intermodalnog lanca: planiranje isimuliranje intermodalnog lanca pre fizike realizacije, kalkulisanje: vreme uinka,totalni trokovi, trokovi sredine, kalkulisanje: uteda kao posledica primene standardakvaliteta, kalkulacija: uteda kao posledica odrivih dugoronih (sigurnih i zelenih)investicija itd. Model digitalne fabrike u proizvodnoj industriji trebao bi biti emulirana u

    intermodalni transportni sektor. Alati za podrku odluka korieni u operativnimkompanijama bi trebali biti dostupni za svrhe obrazovanja. Budui dizajneriintermodalnog lanca bi trebalo da znaju alate sa kojima e raditi u svakodnevnom poslu;

    mree, kolaborativna radna okruenja, platforme za planiranje na bazi simulacija; intermodalni razvoj i centri za obuku u regionima.

    Istraivanje treba da se fokusira na metode i alate za integraciju edukacije i obuke radi planiranjaprocesa intermodalnog transporta.

    6. PUT NAPRED ZA ERIAC

    6.1 UVOD

    Na osnovu vizije, potrebno je kombinovati pratee elemente u jedan okvir:

    skoro kritina slika Evrope (za ta je karakteristian potpun nedostatakinteroperabilnostiizmeu modova, broj investicija u infrastrukturu nije dovoljno podran od deoniararaznih drava lanica);

    trendovi globalne ekonomije; priznanje koje treba da dobiju visoke privatne i javne investicije u inovativni i

    infrastrukturni razvoj;

    potreba za promenom i vreme potrebno da se isplanira, razvije, postavi i upravlja novominfrastrukturom;

    brzina kojom se strategijske odluke moraju preduzeti i primeniti.Takav okvir je prezentovan od strane privatnih/javnih partnerskih strukltura, razvijen da bi se

    postigle dugorone zajednike javne i privatne investicije u inovacije i novu infrastrukturu.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    27/29

    Struktura je vodei kandidat za prave investicije i primene inovacija u oblasti intermodalnogtransporta. U sledeem delu, indikacije primene strategijskog istraivakog intermodalnog plana2020 su prikazane.

    6.2 ERIAC POSTAVLJA PLAN ZA BUDUA INTERMODALNA ISTRAIVANJA

    Kao to je naznaeno na Belom Papiru o evropskoj transportnoj politici, intermodalni transport jeodriviji transport robe. Da bi se omoguio veliki poveaj intermodalnog transporta esecijalno jebrzo i efektivno preduzeti korake da se nadogradi intermodalna usluga.

    Kroz strategijski istraivaki intermodalni plan ERIAC je jasno postavio izazove za svedeoniare ukljuene u intermodalnu industriju, bez obzira da li je u pitanju industrija, pruaociusluga, univerziteti, drave lanice ili evropska komisija. Ovo ne samo da zahteva finansijskuodanost, nego i ljudske resurse.

    Strategijski istraivaki intermodalni plan nije statian dokument. To je prvi korak ka procesu

    stalnog poboljanja. Sa promenama trinih zahteva, dostignuima ciljeva i zakonskim uslovima,strategijski istraivaki intermodalni plan mora biti nadograen.

    6.3 GDE PRIMENITI STRATEGIJSKI ISTRAIVAKI INTERMODALNI PLAN

    Sada kada je strategijski istraivaki intermodalni plan formulisan, sledei korak e biti njegovaprimena. Kreu i se ka ovom cilju plan primene e biti formulisan toko 2006. Ukljueni uprimenu e biti lanovi ERIAC-a, deoniari drugih industrija, grupe predstavnika drava lanicai EC.

    Plan primene e se zasnivati na temama istraivanja strategijskog istraivakog intermodalnogplana. Sa svakom temom se treba odluiti ko e imati prednost pri izvravanju istraivanja i nakom nivou, nacionalnom ili evropskom, na taj nain doie do reenja problema. Ovo e uticatina to koji deoniari bi trebalo da uestvuju i gde se teme moraju primeniti. Sledea tabelaprikazuje kategorije tema i gde primeniti teme u ovoj kategoriji.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    28/29

    JAVNI PRIVATNI

    EU Teme prve kategorije

    primena u FP7Teme druge kategorije

    ERIAC lanovi i drugiintermodalni deoniari

    mogue EUkofinansiranje (FP7)

    nacionalni Teme tree kategorije

    istraivaki programidrava lanica

    promovisanazajdenika istraivanjaizmeu zemalja

    Teme etvrte kategorije

    ERIAC lanovi i drugiintermodalni deoniari

    mogue nacionalnokofinasiranje

    Teme prve kategorije reavaju probleme na nivou Evropske unije i vode do javnih benificija.Okvirprograma 7 je mesto gde e se primeniti ove teme.

    Teme druge kategorije reavaju probleme na nivou Evropske unije i vode do privatnih benificija.Glavni investitori e biti deoniari intermodalne industrije, kao to su ERIAC lanovi. Poto eovo istraivanje vei deo vremena pogodovati i ciljevima javnosti, kofinansiranje EU u FP 7 bimoglo biti mogue.

    Teme prve kategorije reavaju probleme na nacionalnom nivou i vode do javnih benificija.Nacionalni programi su mesta gde primeniti ove teme. Vano je probati postii zajdenokaistraivanja izmeu drava.

    Teme prve kategorije reavaju probleme na nacionalnom nivou i vode do privatnih benificija.

    Intermodalni deoniari e biti glavni investitori u ovom istraivanju. Kada se ispune javni ciljevi,mogua su nacionalna kofinansiranja.

    Tehniki aneks, koji e biti razvijen u prvoj polovini 2006, e ui u istraivake teme kojespadaju u kategoriju u kojoj su uloge i odgovornosti deoniara i potreban budet.

  • 8/4/2019 Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu

    29/29

    6.4 KAKO PROVERITI IZVODLJIVOST PRIMENE

    Primena i investicija bazirane na ERIAC-ovom strategijskom istraivakom intermodalnom

    planu zavise od drugih investicija, npr. investicija u infrastrukturu. Ovo moe sluiti raznimdrugiom ciljevima i dovesti do opozicionog efekta. Takoe, istraivaki planovi modno vezanogsavetnikog saveta e uticati na investivcije i uinak strategijskog istraivakog intermodalnogplana. Stoga, provera kvaliteta za primenu e morati biti uinjena bez obzira na druge investicijei (politike poslovanja) ciljeve. Primenjeni plan pomenut ranije e ii u vie detalja.