Top Banner
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU Nastavni predmet: STRUČNA PRAKSA 1 Studijski program: Inženjerski menadžment Modul: Računarstvo DOM ZDRAVLJA „DR BOŠKO VREBALOV“ ZRENJANIN - projektni zadatak- PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.: 1
43

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Apr 15, 2017

Download

Documents

Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA UZRENJANINU

Nastavni predmet: STRUČNA PRAKSA 1

Studijski program: Inženjerski menadžment

Modul: Računarstvo

DOM ZDRAVLJA „DR BOŠKO VREBALOV“ ZRENJANIN

- projektni zadatak-

PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT, Br. indeksa.: MSc Marija Runić Ristić Stefanjesku Vesna , 56 / 010

U Zrenjaninu, januar 2013. god.

1

Page 2: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

1.Uvod

Istorijski prikaz nastanka i razvoja menadzmenta

Menadžment kao naučna disciplina razlikuje se od menadžmenta u

praksi. Menadžment kao praksa je veoma star proces, dok je kao na-

učna disciplina mnogo mlađi.

Za menadžment , kao praksu, moze se reći da je star koliko i ljudski rod.

Postoje dokazi da su ljudi još u Starim civilizacijama obavljali određene

poslove i zadatke, koji su bili slični zadacima savremenih menadžera.

Ljudi su,već tada bili sposobni da planiraju, organizuju, vode i kontrolišu

svoje aktivnosti.

Svoj procvat, menadžment dobija tek od industrijske revolicije do danas.

Period, od druge polovine XVIII veka, a naročito XIX vek, je poznat po

brojnim inovacijama koje su unapredile industrijsku proizvodnju u takvoj

meri da je ovaj period nazvan industrijskom revolucijom. Industrijska

revolucija počela je u Engleskoj , a zatim se ubrzo proširila na konti-

nentalni deo Evrope, potom Amerike i na kraju na čitav svet. Ona je

dovela do promena u političkim, privrednim i društvenim sferama većeg

dela sveta. Osnova industrijske revolucije je pojava parne mašine koju

je osposobio i usavršio za praktičnu industrijsku primenu James Watt.

Menadžment kao nauka pojavljuje se XX i XXI veka, što je dovelo do

pojave brojni škola , teorija , koncepata, pristupa u proučavanju

menadžmenta kao nauke.

Od kada se profesija menadžer pojavila, kao specifična vrsta delatnosti, pa

do danas njeni nosioci se posmatraju kao ključni element organizacije.

Danas se smatra da su menadžeri osobe koje poseduju određeno znanje,

veštine i sposobnosti koje uspešno znaju da primene u cilju postizanja i

ostvarivanja organizacionih ciljeva i rezultata.

Peter Drucker (2005) menadžere posmatra kao profesionalnu kategoriju

koja utiče na konkurentnost društva. Uzimajući u obzir zahteve današnjeg 2

Page 3: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

poslovnog okruženja u kome su promene stalne, menadžeri moraju biti

visokokvalifikovani, fleksibilni i adaptivni kako bi obezbedili konkurentnost

organizacije .Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih ljudi

koordinira njihov rad u cilju postizanja organizacionih ciljeva .Možemo reći

da ono što se menadžeri trude da ostvare jeste efikasno i efektivno

obavljanje organizacionih aktivnosti vezanih za rad.

U uslovima stalnih promena i kontinuiranih turbulencija, koje karakterišu

svetsko tržište neophodno je da postoji što više kvalitetnih i uspešnih

menadžera. Menadžeri menjaju ekonomiju, dovode do značajnih naučnih

dostignuća i imaju izuzetan značaj za organizacionu uspešnost. Jednom

rečju možemo reći da uspešni menadžeri menjaju svet oko nas. Oni ne

samo da utiču na razvoj novih proizvoda i usluga, nego i pružaju podršku

ličnom razvoju ljudi koji za njih rade.

Stoner (2002) tvrdi da u velikoj meri od menadžera zavisi koliko će

uspešno neka organizacija postići svoje ciljeve, a istovremeno i ispuniti

svoje društvene odgovornosti.

Koliko menadžerska profesija postaje sve popularnija ukazuje i rang lista

najboljih i najgorih profesija na svetu u 2012. godini koju je sačinio

američki internet sajt „ CareerCast “. Kriterijumi na osnovu kojih je

sačinjena ova rang lista bili su: visina plate, rizik ostanka bez posla,

izloženost velikom stresu i teškim uslovima rada, perspektiva

napredovanja u karijeri i veliki fizički napor. Profesija menadžer ljudskih

resursa našla se na trećem mestu najboljih profesija na svetu u 2012.

godini.

Reč „menadžer“ (manager) je američki termin koji se upotrebljava za

nosioca menadžmenta u svim organizacijama bez obzira da li su profitnog

ili neprofitnog tipa. Ovaj specifičan američki termin, „menadžer“, nema kod

nas adekvatan sinonim i može se prevesti kao „rukovodilac“, ali se u

najčešćem broju slučajeva koristi u izvornom obliku.

3

Page 4: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Posao menadžera

Nije lako definisati šta tačno menadžeri rade. Kao što ni dve organizacije

nisu slične, tako ni poslovi dva menadžera nisu slični. Istraživanja i

analiziranja poslova menadžmenta su utvrdila dve posebne grane koje

opisuju šta menadžeri rade:

o Proučavanje poslova menadžera preko funkcije koju obavljaju i

o Proučavanje poslova menadžera preko uloge koju imaju u

organizacijama

Funkcije menadžera

Prema funkciji menadžeri uspešno obavljaju određene poslove ili zadatke

dok efikasno ili uspešno koordinišu radom drugih (Robbins, P. S., Coulter,

M., 2005:9). Sve funkcije u menadžmentu sažete su u četiri osnovne i

veoma važne funkcije, a to su: planiranje, organizacija, rukovođenje i

kontrola.

Funkcija planiranja obuhvata definisanje ciljeva, utvrđivanje

strategije radi postizanja tih ciljeva i razvoj planova za integraciju i

koordinisanje aktivnosti

Organizovanje je funkcija koju menadžeri vrše nakon uspešnog

obavljenog procesa planiranja. Funkcija organizovanja obuhvata

kreiranje organizacione strukture i upravljanje ljudskim resursima.

Funkcija vođenja obuhvata usmeravanje i motivisanje podređenih

službenika, podsticanje pojedinaca ili timova za vreme rada. U okviru

ove funkcije menadžeri biraju najefikasniji sistem komunikacije i

rešavaju pitanja ponašanja zaposlenih.

Kontrola je funkcija menadžmenta putem koje menadžer održava

organizaciju na pravom putu (Stoner Dž., Freeman E., Gilbert D.,

2002:10). Da bi bili sigurni da sve funkcioniše po planu, u okviru ove

funkcije menadžeri moraju da nadziru i procene učinak, da porede 4

Page 5: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

učinak sa predhodno postavljenim ciljevima i ako postoji neko

značajno odstupanje da preduzmu određene korektivne akcije.

InženjeriInženjeri predstavljaju jednu od najbrojnijih profesionalnih grupacija u

savremenom društvu. Stoga su se interesovanja jednog broja naučnika

usmerila na istraživanja inženjerske profesije kao moderne organizacijske

profesije. Okrenutost stalnom napretku i stvaranju inovacija koje

predstavlja srž razvoja, predstavlja vrednosni okvir kojim se rukovodi ovo

društvo. Otuda su se u centru interesovanja i društva i sociologa našle one

društvene grupe koje su nosioci znanja i inovacija, to jest, profesije.

U Srbiji se tek u drugoj polovini XIX veka, tačnije posle osobođenja od

Turaka, javljaju prvi koraci ka industrijalizaciji. Inženjerska profesija, koja je

direktni i produkt i činilac industrijskog načina proizvodnje, se, stoga, u

Srbiji kasnije formirala nego u drugim razvijenim zemljama.

U novim nepovoljnim uslovima veliki broj inženjera se preselio iz

industrijske proizvodnje u druge delatnosti, jedan broj njih je ostao bez

posla, dok je jedan broj napustio zemlju. Inženjeri koji su ostali u

industrijskim sistemima su nužno deprofesionalizovali svoju aktivnost.

Sada, kada nam predstoji novi razvojni period u kome će znanje imati

ključni značaj, upravo je potrebno sagledati međuzavisnost društvenih

promena i inženjerske profesije, kako bi se detektovali oslobađajući činioci

za razvoj inženjerske profesije da bi ona postala neophodan kreator i

nosilac privrednog razvoja.

5

Page 6: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

2.Lična karta preduzeća

Taksativno navesti:

Firmu preduzeća/radnje - Dom zdravlja

Poštansku adresu - 23000 Zrenjanin

Telefon i faks - 023/530-820 i 023/566-188 (fax)

E-mail i web adresu - [email protected]

Matični broj - 08877556

PIB - 105110134

Broj poslovnog računa - 840-19661-24

Kontakt osoba i njena funkcija - Saravolac Bojan ,rukovodilac

6

Page 7: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

3.Proizvodno-uslužni program (1)

Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje

Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti

Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama proizvod/usluga

Fizički obim proizvodnje i usluživanja izražen u jedinicama proizvoda na godišnjem nivou

Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine

U slučaju nedostupnosti pravih podataka izvršiti njihovu procenu

3.1Narativni prikaz delatnosti preduzeća/radnje

Osnovne informacije

Naziv organizacije Dom zdravlja „ Dr Boško Vrebalov “

Pravna forma Zdravstvena ustanova

Delatnosti preduzeća Primarna zdravstvena zaštita

Okrug Srednje Banatski

Opština Zrenjanin

Tabela1. Osnovni pojimovi

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena

delatnost na primarnom nivou.

7

Page 8: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

U Doma zdravlja, kao osnovne organizacione jedinice u Zrenjaninu,

utvrđuju se službe i to:

SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

SLUŽBA ZA ŽENE DECU I OMLADINU

STOMATOLOŠKA SLUŽBA

SLUŽBA ZA ZAŠTITU RADNIKA

SLUŽBA ZA POLIVALENTNU PATRONAŽU

SLUŽBA HITNE MED.POMOĆI

SLUŽBA ZA PRAVNE, EKONOMSKO FINANSIJSKE, TEHNIČKE I

DRUGE POSLOVE

Služba ima i manja organizacione delove- odeljenja, odseke, zdravstvene

stanice i ambulante.

Planiranje razvoja zdravstvene delatnosti Doma zdravlja "Boško Vrebalov"

u Zrenjaninu polazi od zakonom utvrđenih zadataka, s jedne, i raspoloživih

resursa, s druge strane. Interaktivnim postupkom menadžerskog tima

Doma zdravlja "Boško Vrebalov" u Zrenjaninu se vrši usklađivanje

utvrđenih zadataka s raspoloživim resursima samog doma zdravlja , bilo

putem ograničavanja zadataka, ili povećanja raspoloživih resursa i spada u

domen aktivnosti direktorskog tima - direktora Doma zdravlja "Boško

Vrebalov" u Zrenjanin, pomoćnika direktora i pomoćnika direktora za

kvalitet i akreditaciju.

Služba zdavstvene zaštite radnika se bavi preventivnom

delatnošću.Proučava uslove rada i radne sredine i njihov uticaj na zdravlje

radnika.Vrši pregled i analiza radnog mesta, procenu rizika na radno mestu

i određuje mesta sa povećanim rizikom.Predlaže mere za sanaciju

postojećih rizika i stalni nadzor nad uslovima rada i zdravljem radno aktivne

populacije.

Služba za polivalentnu patronažu obavlja patronažne posete svim

kategorijama stanovništva- trudnice, porodilje, novorođenčad, 8

Page 9: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

odojčad,odraslom stanovništvupo indikacijama i licima preko 65.godina- u

cilju unapređenja zdravlja i sprečavanju pojave bolesti.

Služba za biohemijsku-hematološku dijagnostiku - pruža labaratorijske

usluge celom stanovništvu i to biohemijske, hematološke analize i

preglede urina

Služba za zdravstvenu zaštitu žena , dece i omladinu- sprovodi

zdravstvenu zaštitu kroz sistematske preglede u cilju blagovremeno

dijagnostikovanje nekih oboljenja i lečenju istih.

Služba opšte medicine

Obuhvata:

- medicinsko savetovanje i lečenje u oblasti opšte medicine koje obavljaju

doktori opšte medicine

- zaštitu na polju opšte medicine – unapređivanje i očuvanje zdravlja,

sprečavanje pojave oboljenja i povreda, prružanje efikasno i kvalitetno

lečenje i rehabilitaciju.

Služba u svom sastavu ima 12 ambulanti,22 zdravstvene stanice.

Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine Zrenjanin,

zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i hitne

medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se

zdravstvena zaštita iz opšte medicine

Služba za pravne, ekonomske i tehničke poslove obavlja opšte

poslove,pravne i kadrovske, poslove odnosa sa javnošću,poslove

informatike,zaštite na radu,knjigovodstvene i javne nabavke i drugo.

9

Page 10: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Stomatološka služba obuhvata stomatološku aktivnost opšte i

specijalističke prakse, npr. stomatologija, endodontska i dečija

stomatologija, ortodontske aktivnosti, oralna hirurgija i dr.

Poslovi u Domu zdravlja sistematizovani su po službama i razvrstavaju se

u osam stepeni stručne spreme.

3.2 Šifre delatnosti preduzeća/radnje iz Šifarnika delatnosti

86 Zdravstvene delatnosti

862 Medicinska i stomatološka praksa

869 Ostala zdravstvena zaštita

8621 Opšta medicinska praksa

8622 Specijalistička medicinska praksa

8623 Stomatološka praksa

8690 Ostala zdravstvena zaštita

63 Informacione uslužne delatnosti

Tabela 2. Šifre delatnosti

3.3 Prikaz proizvodno-uslužnog programa po vrstama usluga

Vrste usluga

Stomatološke usluge protetika, vađenje zuba, plombiranje zuba

Usluge opšte medicine terapije, pregledi

Usluge Higijenskog zavoda preventivni rad

Tabela 3. Vrste usluga

Fizički obim usluživanja izražen u jedinicama usluge na godišnjem nivou

10

Page 11: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Iz arhive Doma zdravlja, Zrenjanin smo dobili podatke koliki je broj usluga

u toku godine . Iz tabele 4. se vidi da proizvodnja varira iz godine u godinu.

usluge 2009 god. 2010 god. 2011 god. 2012 god.

Količina stomatoloških usluga

956 proteza

1655 plombi

894 proteza

1687 plombi

1100 proteza

1798 plombi

1356 proteze

1800 plombi

Količina medicinskih usluga

3698 pregleda

5694 terapija

4768 pregleda

7654 terapije

4597 pregleda

8700 terapije

5000 pregleda

8750 terapije

Količina higijenskih usluga

10964 usluga 11200 usluga 20916 usluga 20162 usluga

ostvaren profit( rsd) 42.000.000 41.956.260 44.000.000 45.000.000

Tabela 4. Tabelarni prikaz poslovanja u prethodnom periodu

Prikaz proizvodnje radi lakšeg pregleda prikazan je grafički.

2009 2010 2011 201240000000

40500000

41000000

41500000

42000000

42500000

43000000

43500000

44000000

44500000

45000000

profit

Grafik 1. Prikaz proizvodnje

11

Page 12: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

3.4 Uporedni prikaz obima proizvodnje u dve godine

Što se tiče uporednog obima usluga u odnosu 2009. i 2012. godine došlo

je do bitnijeg porasta. Postoje promene obima datih usluga koji su

prikazani u tabeli 2

redni brojusluga

Obim usluge indeks

%

 2009 2012

1 stomatološke usluge 956 1356 15%

2 medicinske usluge 3698 5000 5%

3 higijenski zavod 10964 20162 30%

Tabela 5. Uporedni prikaz obima proizvodnje 2009. i 2012. godine

stomatološke us-luge

medicinske usluge higijenski  zavod0

5000

10000

15000

20000

25000

20092012

Grafik 2 .Prikaz obima proizvodnje

12

Page 13: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

4. Proizvodno-uslužni program (2)

4.1 Izvršiti ABC analizu proizvodno-uslužnog programa

Izraditi polaznu tabelu

Količinski prikaz

Vrednosni prikaz

Kumulativni histogram sa ABC poljima

Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge –

reinženjering)

o ABC analiza proiozvodno uslužnog programa

R.BrojNaziv

usluga

Količina

[god]Cena [din]

Ostatak

prihoda

[din/god]

Indeks[%]

1 proteze 1356 14000 18.984.000 39%

2 terapije 8.750 100 875.000 1%

3 pregledi 20.162 1400 28.226.800 58.3%

ukupno: 48.085.800 100%

Tabela 6. Prikaz za ABC analizu

ABC analiza predstavlja veliku pomoć svakom preduzeću, jer na osnovu

nje se može videti koji proizvod bi trebao više da se proizvodi a koji da se

promeni. Zbog toga ćemo uraditi količinsku i vrednosnu analizu i

komulativni histogram ABC analize. U količinskom dijagramu se predstavlja

količina proizvedenog proizvoda u jednoj godini, a komulativni histogram

predstavlja procentnu vrednost proizvedenog programa.

Odnos ostatka i ukupnog prihoda u %

13

Page 14: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

4.2 Količinski prikaz

proteze terapije pregledi 0

5000

10000

15000

20000

25000

Količinski prikaz

Grafik 3. Količinska analiza proizvodnog programa

4.3 Vrednosni prikaz

proteze terapije pregledi 0

5,000,000

10,000,000

15,000,000

20,000,000

25,000,000

30,000,000

Vrednosni prikaz

Grafik 4. Vrednosna analiza proizvodnog programa

14

Page 15: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Kumulativni prikaz ABC dijagrama

 

Grafik 5. Prikaz ABC dijagrama

Iz ABC analize zapažamo da usluge Higijenskog zavoda koji se nalaze u

području A donosi najviše prihoda Domu zdravlja. U području B nalazi se

Stomatoločke usluge koje donose manje prihoda. U području C se nalaze

Medicinske usluge koje donose najmanje prihoda.

15

Page 16: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

4.4 Analiza (Komentari, predlozi za konkretne proizvod/usluge reinženjering)

Nova radna mjesta ,smanjivanje nelikvidnosti, sigurnost,

solidarnost, ravnopravnost, pravednost i napredak svih 

5. Tehničko-tehnološka struktura

Prikazan je prostorni plan računara za Specijalističku polikliniku i Dečiji

dispanzer, gde i kako su raspoređeni i plan računarske mreže za iste.

(Fajlovi sa ekstenzijom .PPT prikazuju reaspored računara).

Prikaz prostornih kapaciteta:

Stara specijalistička

⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica

16

Page 17: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

⌂ Telefonska utičnica

⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica

⌂ Telefonska utičnica

17

Page 18: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

⌂ Komunikacioni orman ⌂ 1RJ45 utičnica

⌂ Telefonska utičnica

Legenda18

Page 19: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Prizemlje

A – Apoteka

Rz1Rtg Zubno 1

PTT-PTTcentrala

III zdravstvena ambulanta

X zdravstvena ambulanta

I sprat

Lb 1 Labaratorija biohemija

Lb2 Labaratorija hemobiologija

Ni Načelnik labaratorije

S Glavna sestra Doma zdravlja

MhP1 Labaratorija Higijenskog zavoda

Pz1 Preventivna zdravstvena zaštita

II Sprat

Ds Dijabetes sestre

Dd Dijabetes doktori

Ed Endokrinologija

Ka1 Endokrinologija

Ka2 Krdiologija ciklometar i UZ

Ka3 Kardiologija ambulanta

Ka4 Kadiologija EKG

Služba Doma zdravlja ima u svom sastavu 12 ambulanti, 22 zdravstvene

stanice. Zdravstvene stanice pružaju, u naseljenim mestima opštine

Zrenjanin, zdravstvenu zaštitu iz opšte medicine, zdravstvene zaštite dece i

hitne medicinske pomoći. U zdravstvenim ambulantama u gradu pruža se

zdravstvena zaštita iz opšte medicine.

19

Page 20: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Slika 1.Circular Layout

U Domu zdravlja računari su povezani Cirkularnim Layout dijagramom.

Znači da svaki računar ima povezanost sa drugim računarima i da je

omogućena komunikacija putem Računarske mreže.

20

Page 21: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

5.1 Specifikacije instalirane opreme

Slika 2. Prikaz plana i rasporeda računara

5.2 Prikaz tehnološkog postupka za jednu uslugu

21

Page 22: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Menadžment Doma zdravlja organizuje, upravlja i rukovodi,

medicinsko osoblje( doktor, sestra) , nemedicinsko osoblje

( zaposleni u računovodstvo , kadrovsku službu)

i majstori (bravari, moleri)

Korisnici – novi pacijenti ulaze u Dom zdravlja po adekvatnu

pomoć od strane radnika (doktor , sestra , tehničar...)

Lekovi i medicinska oprema- Za rad Doma zdravlja potrebni su

lekovi i oprema.

Novac- Počelo je sa naplatama određenih vrsta usluga

Infomacije- različite vrste marketinga i promocija, prezentacije

stručnih radova na osnovu prakse i rada s pacijentima.

Klinički centri - To su ustanove koje se bave stacionarnim

lečenjem pacijenata na višem nivou .

Dom zdravlja ima i saradnju sa apotekama

Gradska uprava- Uz dobru saradnju sa gradskim čelnicima,

ostvaruju se donacije za renoviranje starih i oronulih zgrada radi

bolje i adekvatnije pruzene usluge Doma zdravlja. Takođe, se

dotiraju sredstva za pojedine medicinske usluge.

22

Page 23: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Slika 3.Grafički prikaz tehnološkog procesa za uslugu

6. Održavanje opremeOprema u Domu zdravlja se održava svakodnevno. Ako su to stomatološke

stolice , svaka sestra vodi računa o adekvatnom održavanju. Vodi se

računa o prohodnosti creva, o bušilicama itd.

U slučaju kada dodje do većeg kvara obavesti se služba u okviru Doma

zdravlja koja je zadužena za odražavanje Tehnološko-tehničke opreme.

Što se tiče računarske mreže, takođe postoji Računarski centar koji je

zadužen za održavanje kako hardvera tako i softvera u celom Domu

zdravlja.

23

Page 24: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Servisiranje Kada? Kako? Ko?Stomatološke

mašine

Na tri meseca

Svakodnevno

Provera

el.instalacije

Podmazivanje

Radnik iz servisa

Stom. sestra

Medicinski aparati Na godinu dana Provera davanja

relevantnih

rezultata

Radnik iz servisa

Med. sestra

Računarska

oprema

Na tri meseca

Svakodnevno

Provera

el.instalacije

Provera softvera

Radnik iz servisa

Informatičar

Tabela 7. Održavanje opreme

6.1 Uputstva za rukovanje osnovnom opremom

U Domu zdravlja postoje nekoliko modula informacionog sistema.

Svaki zaposleni radnik mora da prođe adekvatnu obuku o pravilnom

korišćenju računara. Moduli su:

elektronsko fakturisanje

trebovanje

statistika

elektronski karton

elektronsko fakturisanje za fiskalnu kasu

zk check

prijem robe

7. Informacioni tokovi u preduzeću

Informacioni tok proizvodnje služi kako bi se pokazao put informacije ili

nosioca informacije od zamisli do gotovog proizvoda. Tokovi informacije se

kreću u sledećim putevima:

24

Page 25: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Slika 4. Prikaz informacionih tokova

Obavljanje razlicitih poslova svodi se na izvodenje pojedinih osnovnih

operacija zadanim redosledom. Pod pojmom toka informacija podrazumevamo tačno opisana pravila za postizanje željenog cilja,

25

Page 26: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

odnosno, možemo reći da je algoritam Toka informacija konačan niz

nedvosmislenih koraka za postizanje cilja.

7.1 Detaljan prikaz toka jednog dokumenta

Ministarstvo zdravlja →

→ Informacioni sistem Dom zdravlja (Operativna dokumentacija,kadrovski

planovi, tehnička propisi, znanje iskustvo, informacije)→

→ Menadžment →

→ Medicinsko i nemedicinsko osoblje →

→ Izlaz (rezultat zadovoljavajući) →

→Novac, korisnici, informacija , stručna lica→

→Ministarstvo zdravlja

7.2 Pregled osnovnih nosioca informacija (dokumentacije)

Tehničko – tehnološke Operativne Finansijske Strateške

26

Page 27: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Slika 5. Ef fis- elektronsko fakturisanje

Unos podataka o pacijentu, vrsti usluge i naplata. Elektronsko fakturisanje

je povezano sa fiskalnom kasom, tako da se rade dnevni pazari svakog

dana, mesečni izveštaji i godišnji.

27

Page 28: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Slika 6.Elektronsko trebovanje

Jednom mesečno se vrše trebovanja materijala.

7.3 Strategija28

Page 29: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Organizatori zdravstvenih usluga - menadžerski tim Doma zdravlja "Boško

Vrebalov" u Zrenjaninu koriste različite strategije da bi motivisali zaposlene

na rad. Teško je reći koja je strategija najefikasnija, jer svaka pokazuje

određene efekte u različitim modelima zdravstvenih usluga. Osnovna

strategija motivisanja zaposlenih koja se primenjuje u domu zdravlja

"Boško Vrebalov" u Zrenjaninu je komunikacija. Sigurnost, pripadnost i

samopotvrđivanje su osnovne potrebe članova tima ustanove, a

komunikacija je jedno od osnovnih sredstava za zadovoljenje ove potrebe.

Druga strategija radne motivacije koja se koristi jeste stav menadžera

ustanove prema zaposlenima. Ova strategija se zasniva na MekGregor -

ovim teorijama X i Y odnosno na negativnim ( teorija X) i pozitivnim

(teorijaY) pretpostavkama koje menadžeri imaju prema članovima

organizacije .

Treća strategija motivisanja podrazumeva kreativnost i inovaciju procesa rada. Ova strategija u timu ustanove se primenjuje na srednji

medicinski kadar – medicinske sestre i tehničare s ciljem smanjenja rutine

radnog mesta što doprinosi većoj efikasnosti na radnom mestu .

Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja.

Ovakav koncept počiva na podsticanju određenog ponašanja koje za

posledicu ima nagradu, što ima za cilj da minimizira ono ponašanje koje se

kažnjava. U ustanovi je moguće ustvariti odrećeni koeficijent stimulacije na

zaradu kao podstrek određenih ponašanja zaposlenih.

8. Informacioni tokovi

Može se reći da od stepena razvijenosti informacionog sistema-protoka

dokumentcije zavisi i organizovanost preduzeća.

8.1 Organizovanost Doma zdravlja29

Page 30: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Direktor zastupa Dom zdravlja, organizuje rad i rukovodi procesom rada i

odgovoran je za zakonitost rada Doma zdravlja. Izvršava odluke Upravnog

i Nadzornog odbora, stara se o izvršenju finansijskog plana i programa

rada Doma zdravlja, odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa zakonom,

odgovoran je Osnivaču za rad Doma zdravlja.

Upravni odbor donosi Statut Doma zdravlja uz saglasnost Osnivača i

druge opšte akte u skladu sa zakonom. Odlučuje o poslovanju Doma

zdravlja i donosi program rada i razvoja, finansijski plan i godišnji obračun,

usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju i podnosi ga Osnivaču na

razmatranje. Odlučuje o korišćenju sredstava Doma zdravlja, raspisuje

javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije

direktora. Utvrđuje cene zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene

zdravstvenim osiguranjem.

Nadzorni odbor nadzire zakonitost rada i poslovanja Doma zdravlja,

razmatra godišnji i šestomesečni izveštaj o radu i poslovanju Doma

zdravlja i završni račun, vrši uvid u sprovođenje odluka Upravnog odbora,

vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim

poslovanjem Doma zdravlja, donosi Poslovnik o svom radu, obavlja i druge

poslove utvrđene zakonom i Statutom.

30

Page 31: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

9. Zaključak

ao i sam zdravstveni sistem, odnosno njegov razvoj, tako i

upravljanje i rukovođenje tim sistemom i elementima tog sistema,

možda čak i više, svakim danom zaokuplja sve veću društvenu i

profesionalnu pažnju javnosti.

KMenadžeri, pogotovo zdravstveni menadžeri u Domu zdravlja "Boško

Vrebalov" u Zrenjaninu, moraju razumeti svet u kome se živi i imati

sposobnost da se vidi budućnost. Sve što se čini u upravljanju čini se za

budućnost i u budućnosti ustanove. Filozofija koja određuje ponašanje

menadžera u ustanovi može biti preovlađujuće oblikovana vrednostima iz

prošlosti ili slikama budućnosti, a pošto su sve odluke menadžmenta

normativnog karaktera ( kazuju šta i kako uraditi ) one su bolje ako su odziv

na slike budućnosti nego prosto obnavljanje prošlosti. Menadžer koji nije u

stanju da odškrine prozor kroz koji se gleda u budućnost može biti uspešan

samo slučajno i samo tamo gde je uspeh nešto drugo od onog što ova reč

normalno znači.

31

Page 32: VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA 2 (1)

Literatura1. Milović Lj. - Organizacija zdravstvenih ustanova, Beograd 2000. 2. Milović   Lj.   -  Organizacija zdravstvene nege sa menadžmentom,  Naučna   KMD. 

Beograd 2004. 3. Grujić V. Martinov Cvejin M. Leković B. -   Menadžment u zdravstvu,  Univerzitet u 

Novom Sadu. Medicinski fakultet 2007. 4. Doktorska disertacija: “ Istraživanje procesa profesionalizacije menadžera u uslovima 

tranzicije”, Mentor prof. dr Ilija Ćosić, Kandidat Mr Marija Runić Ristić, Novi Sad 2012.