Vijon(1431-1468?) Biografija Vijon je roen u Parizu (on je prvi veliki pesnik ovog grada, ali i prvi evropski velegradski pesnik) 1431. godine, iste godine kada je Jovanka Orleanka1 spaljena kao vetica u Ruanu. kolovan je; imao je titulu magistra umetnosti2. Ipak, ostao je u niim slojevima klera. 1455. je smrtno ranio svetenika u svai. Potom je uestvovao u pljaki trezora Navarskog koleda iz riznice Teolokog fakulteta on i njegovi drugovi odneli su oko 500 zlatnih kruna. 3 Zbog toga je morao da izbegne iz Pariza (osuda na veanje 1463. godine i desetogodinji izgon iz Pariza), ali je kasnije pomilovan. Verovatno je, nakon ponovne osude na progonstvo zbog neke tue, negde u izgnanstvu pesnik i preminuo. Moemo rei da je njegova biografija problematina, a delo provokativno. Pravo ime mu je bilo Fransoa de Monkorbje, a nadimak Vijon dobio je od svog pooima Gijoma de Vijona4. Posle 1456. godine pesnik se ispod svih svojih dela potpisuje iskljuivo kao Fransoa Vijon. Istorijski kontekst 15. vek u Francuskoj. Kraj stogodinjeg rata. Atmosfera dubokog srednjeg veka. Francuska je jo daleko od renesanse.5 (Znaajni stvaraoci renesanse pojavie se itav vek posle Vijona.) Zagonetka zvana Vijon: Ne zna se identitet, ni biografija likova iz dela pa ni znaenje pojedinih stihova. Vijon je talentovani pisac na margini. Gubitnik sa sloenim pogledom na svet. Demistifikuje svetovnu mo. Popularan i itan ve u svoje vreme. O sebi govori kao o nekome koga itaju i ko je u javnosti poznat. Smatra se prethodnikom novog doba u francuskoj poeziji i prvim predstavnikom moderne poezije.
Posle VijonaRable gradi lik Vijona (Vijon se kao lik u Rableovom romanu pojavljuje kao lik najpre u drugoj, a zatim u etvrtoj knjizi.) U drugoj knjizi Vijon se na onom svetusuprotstavlja Kserksu6 kao to je u svoje vreme inio sa monim savremenicima u svojoj poeziji. U etvrtoj knjizi Vijon se sveti sveteniku koji je odbio da pozajmi svoju odedu za lik boga oca u predstavi Stradanje Hristovo sa svojom druinom ga doslovno na smrt prepadne... Na drugom mestu Vijon govori kralju Eduardu V od Engleske da nee imati problema sa stolicom ako ispred sebe stavi francuski grb... Rable koristi momenat lakrdije koji se vezuje za Vijona.7Vijon je, u Baladi o minulim gospama, naziva dobra Lorenka. Metar vetina titula diplomiranih pariskog univerziteta ma kog stepena. Metri su pripadali svetenikom staleu. 3 Mari: Vijonovo ime ostavilo je konkretan trag u francuskom jeziku jer je od njega stvoren glagol villonner to znai podvaliti ili ukrasti. 4 Gijom de Vijon je bio upravnik parohije Sen-Benoa-le-Beturne (sveti Benedikt Iskrenuti) i profesor prava na pariskom univerzitetu, i mnogo puta se zauzimao za svog posinka... 5 Nema ovde Petrarkine sofisticiranosti... Jedino je odnos prema crkvi ove dvojice pesnika identian: obojica daju satirinu kritiku crkve. 6 Vijon pita Kserksa poto mu je slaica, a kad ovaj kae marja, Vijon kae da je preskupa, pa mu se ispia u afolj. 7 Mari: Rable se verovatno inspirisao Vijonom za svog Panirgija. ((Iv: Slaem se! Panurgije, iako se pomalo i podsmeva svojim citiranjem Vijonovog stiha: A gde je lanjski sneg?, uz opasku da je to ono to je najvie brinulo Vijona, jeste vragolast i strastan, potentan...))1 2
1
Posle Vijona piu se brojna satirina zavetanja. Vijona e promovisati Kleman Maro, prireiva njegove poezije. On je prvi komentator Vijonovih stihova. Meutim, pravi renesansni pesnici, Ronsar i pesnici Plejade, nisu cenili Vijona. Boalo ga pominje u svojoj Poetici i hvali kompoziciono i versifikatorsko umee Vijona u odnosu na druge francuske srednjovekovne pesnike. On dakle hvali njegovo formalno novatorstvo. Nije ovde Boalo potpuno u pravu...8 Tek u 19. veku raste interesovanje za Vijona (Rembo, Malerme).
Zavetanja
Malo zavetanje i Veliko zavetanje, napisani u razmaku od pet godina, slini su po sledeim karakteristikama: - pesnik u oba speva slubenim aktom deli podrugljive poklone svojim prijateljima i neprijateljima (forma testamenta u ironinom i satirinom tonu) lakrdijaka oporuka - pojedine konkretne osobe9 Vijon pominje i u jednom i u drugom delu; - oba speva sloena su u istom metru (osmercu) i u istoj rimovanoj emi. (Vijonov stih je osmerac, a strofa oktava. Raspored rima je: ababbcbc tj. ab, ab, bc, bc) Razlike: - broj stihova: Malo zavetanje sadri 320 stihova (40 strofa od po 8 osmeraca), a Veliko neto vie od 2000 stihova (186 oktava se preplie sa samostalnim pesmama koje imaju preko 600 stihova). - originalni naslovi su Le Lais10 i Le Testament11 (prvi termin upuuje na neto ega se odriemo, drugi na oporuku ono to ostavljamo posle smrti); - kompozicija Velikog zavetanja je daleko sloenija od kompozicije Malog zavetanja u kome se izlae niz oktava.Veliko zavetanje nosi mnogo vie digresija i ozbiljnijih refleksija. Ono poseduje tematske celine i u njega su uklopljene samostalne pesme (u prvom redu balade, zatim rondo, katren, epitaf). Ove posebne lirske i lirsko-epske vrste svojom formom se izdvajaju iz Zavetanja, ali se temama savreno uklapaju u njega; - socijalna nota je u drugom delu prisutnija i izraenija; drugi deo je i ozbiljniji i dublji i gori...
Knjievni oblici:Vijon je preuzeo forme: oktava, balada, rondo, ansona. Ni njegove osnovne teme nisu novina u Romanu o rui de Men koncipira ljubav kao prolaznu pojavu podlonu smrti u prirodi koja je jedino vena ovo stoji nasuprot idealistikoj koncepciji ljubavi de Lorisa. Vijon nije rodonaelnik ni forme parodinog zavetanja. 9 Zapaziti: Likovi se pojavljuju sa svojim pravim imenom i, esto, adresama... locirani su ta i ta kafana i sl. Ipak ovo individualno nosi u sebi i nivo univerzalnog... 10 Lais knjievna forma oblik prie u stihu. Dva veka pre Vijona ovu formu je koristila Mari de Frans. Re lais moe se prevesti kao zapis ili prepis. 11 Kolja Mievi insistira na naslovima Malo zavetanje i Veliko zavetanje, premda u 75. oktavi Vijon izjavljuje da nije napisao dva testamenta, ve je 1456. napisao neto to su bez njegovog znanja nazvali Zavetanje.8
2
1. autobiografski tekst Veliko zavetanje moemo videti kao autobiografiju u stihu 2. pravnika farsa Vijon komentarie i pravni sistem i pravne forme. Parodira nain na koji se pravno komunicira. 3. ? Travestija Zavetanja su data u formi testamenta. Re je o travestiji forme... 12 Vijon formu fiktivnog testamenta preuzima: Mnogo pre Vijona irom Evrope su nastajali aljivi knjievni testamenti (u Engleskoj, paniji, Portugalu i u samoj Francuskoj). U 13. veku gotovo u svim zemljama Evrope bila je rairena pesma Zavetanje magarca.13 U njoj magarac na samrti zavetava razliite delove svog tela razliitim socijalnim i profesionalnim grupama srednjeg veka poev od pape i kardinala. (Zanimljiva je paralela rasparavanja tela sa podelama u drutvu.) Prema svedoenjima Jeronima ve u 4. veku nae ere meu acima je bilo raireno Zavetanje svinje. Ovo staro zavetanje prepisivalo se sredinom veka, i ono je, sva je prilika, bilo glavni izvor Zavetanja magarca. To to sama forma testamenta u Vijonovo vreme nije bila retka posledica je opte sklonosti srednjeg veka da precenjuje pojedinane stvari i dogaaje i da najmanjim sitnicama raspolae u testamentu. Vijon se samo pridruio povorci tih pesnika preuzevi ablon i skoro sve propisane pojedinosti. Subjektivnost, lirinost, autobiografija / Lirski i biografski karakter dela. Vijon je prvi izrazito subjektivan pesnik ija poezija tei 14 autobiografskom iskazu. (Izraen je pesnikov najliniji stav prema ivotu i ljudima.) On je prisan od samog poetka i pre nego to o njemu neto znamo: oba Zavetanja poinju sa ja. I Malo i Veliko zavetanje ispevani su kao pesnikov monolog u prvom licu: Ja, dijak Fransoa Vijon i U svojoj tridesetoj godini, / Kad sam ispio sav svoj sram... Pesnik se javlja kao subjekat (Ja nisam ovek bez greke / nit zdan od gvoa i tui), kao objekat (ar lica i oi svete / to me nude lane slasti / prostrelie do u pete), a nekada se povlai da bi ustupio mesto drugim glasovima ((balade i neke strofe ispevane u 1. licu drugih likova)). U Zavetanjima je prisutna iroka skala oseanja, raspoloenja i stanja: smeh i suze, pobonost i senzualnost, gria savesti i poruga, okrutnost i nenost, ljubav i mrnja, pokajanje i pobuna... Vijon majstorski sugerie psihologiju nekih od likova koje predstavlja... Za Vijona se kae da se smeje plaui; cinino, rezignirano, razoarano. Spoj humora i oaja jedan je od moguih kljueva za razumevanje dela. (Kada se pesnik trgne iz smeha, ostaje gorina...)15 Parodija16Travestija oblik parodiranja koji se bavi knjievnim delima. Stilski postupak kojim se forme usvajaju da bi se parodirale. 13 M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse, Nolit, Beograd, 1978. str. 367 14 Prema nekim tumaima, Vijon oivljuje realistiku i intimno lirsku tradiciju srednjovekovnih onglera. (Uporedi truvere!) 15 Vijon izraava neutaivu e za uicima (sea se pijanki), ali ga istovremeno zaokuplja prolaznost vremena opsedaju ga razmiljanja o smrti. 16 Parodija komina, podrugljiva imitacija ozbiljnog dela.12
3
Vijon prepoznatljive formule uzima iz Biblije. Parodira i sudski jezik i pravnike izraze koristei razliite diskurse koji proizvode duhovitosti. On koristi postupak karnevalskog obrtanja i sve dovodi u svoju suprotnost. (Pored toga Vijon se stalno kree izmeu, sa jedne strane, nemilosrdnog ruganja, a sa druge, razumevanja ljudske slabosti.)
Motivi:crkveni Dok Malo zavetanje vie parodira trubadurski jezik i preokree trubadurske motive, u Velikom zavetanju parodira crkveni jezik... Na primer, darujui u Malom Zavetanju upnike, navodi prve rei Karmelitske bule: Omnis ultruisque sexus (Osobe i jednog i drugog pola), ime aludira na dvolinost i perverznost svetenstva; & Na jednom mestu razvija sliku iz Knjige o Jovu ivot je kao tkanje i kada se platno izatka konii koji su ostali se zapale da bi platno postalo glatko i da bi se izravnalo sve to je izatkano. (Prisutan je niz aluzija na Bibliju.) juristiki strofe esto poinju pravnikim izrazom item; naroito se na kraju osea parodija na preciozni17 jezik sholastike; forma testamenta; prisustvo sudskog notara Fremena feudalni erotski opscene slike: obraivanje vrtova i kovanje novia koje u sebi nose erotske aluzije
-
Socijalni momenat Vijon istovremeno daje opis svog doba. (Ironija sa kojom predstavlja na pr. pariske bogatae, upuuje na obrise socijalne poezije.) U spevovima su dati likovi: pravnika i svetenika, prosjaka i velikaa, trgovaca i prostitutki... Njegovo interesovanje za takozvane male ljude dobija i formalni izraz u nekim baladama napisanim na argou. N. Banaevi: Preko tema siromatva i novca, Vijon unosi socijalne elemente u svoje delo. Jetkost naroito ide na raun predstavnika vlasti i javnog ivota. Uz lino nezadovoljstvo probija se osuda drutvene nejednakosti i nepravde meu ljudima. (Satira kao Vijonov odnos prema stvarnosti.) Sa druge strane, drutvo i kosmos on prikazuje kao sile van njega, a brine ga vlastita linost usred tih sila. (Mari: Vijon brine samo svoju brigu, napada onoga ko njemu lino zlo nanosi...)
StilKalamburi dvosmislenosti burleskne18 slike zajedljive, ponekad vulgarne rei
Stilske figure dominantna jezika sredstva: - paradoks - ironija
Preciozan 1.dragocen, skupocen, neprocenjiv, vredan 2.(preneseno) drag, mio 3.izvetaen, usiljen, neprirodan 18 Burleska knjievno-scenska vrsta koja se odlikuje preteranou kominih efekata i grubou karikiranja likova i situacija.17
4
-
-
antifraza19 20 - kazivanje suprotno onome to se misli: Kada kod Vijona proitamo rei kao to su sirot, bedan, uen oigledno je da njima misli sve suprotno. Siroti pisar iz suda je visoki funkcioner, a tri gola eda su tri starca koja su trgovala tokom rata i postali ratni profiteri. oveku koji ga je bacio u podzemnu tamnicu ostavlja pikar(t)sku molitvu tj. nikakvu molitvu, jer je pikar(t)ska jeres odbacila svaku vrstu bogosluenja. kalambur21 - postie se dvosmislenost oksimoron
Jezik: bogatstvo svakodnevnih rei. Vijon je pevao jezikom ulice, prirodnim jezikom naroda: Mada titi taj rastanak / ljuto, kupim svoje dronje / jer razume moj um tanak / da drugi sad stoji do nje... Dok njegovi savremenici piu na francuskom koji je polatinjen, Vijon koristi jezik koji se mogao ukljuiti u opti govor. Njegov stil je jednostavan i jasan, bez velikih rei i retorike. Postoje i Vijonove pesme pisane ifrovanim jezikom. U njima koristi anagrame22.
MALO ZAVETANJEOkvir: nesrean u ljubavi, proklinjui je, pesnik odlazi na put23 (u Ane): etristo pedeset este / ja Fransoa Vijon dijak24..., a kako je svako putovanje nesigurno, on se oprata od rodnog grada, rodbine i prijatelja i pie svoj testament. Boi je, i pesnik, uz hrianski uvod (Najpre sad u ime Oca / sina i Duha svetoga...), poinje da zavetava. aljivi, parodini karakter izbija ve na poetku odmah se vidi da je zavetanje fiktivno, tek prilika za alu i ironiju. Jezik je parodian... Vijon daje parodiju trubadurske, kurtoazne poezije. Pre njega, prvi je to zapoeo drugi autor Romana o rui. (Sam Vijonov tekst je nekomunikativan, aliAntifraza termin antike retorike za litotu, naroito u sluaju kad se re upotrebljava u potpuno suprotnom smislu od njenog osnovnog znaenja i ako se pojam izraava negiranim suprotnim pojmom (po ovome je srodna ironiji): Oj devojko, ne mnogo lijepa, Ni lijepa, ni roda velika 20 Litota umanjivanje, ublaavanje. Litotom se izraz samo prividno oslabljuje, a zapravo se ide ka pojaavanju: Tebi tamo nee biti loe; On uopte nije glup. (Litota je srodna ironiji.) 21 Kalambur RKT: igra reima. & ivkovi: neuspela igra reima. Deava se kada pesnik ili pisac po svaku cenu eli da postigne igru rei: nasilnim izokretanjem glasovnog sastava rei ili upotrebom neknjievnih rei. Na primer: Laza Kosti: ta me seca sa meseca. & Kajzer: kalambur podrazumeva istovetnost u zvuanju ili nadovezivanje na slinost u poetnom zvuanju kod dve razliite rei odnosno grupe rei. Veliki deo dosetki/ala poiva na oslobaajuem dejstvu igre rei. 22 Anagram vrsta glasovne igre; re ili reenica koja se dobija promenom reda slova u nekoj rei ili reenici. Mnogi knjievnici su koristili anagrame svojih imena kao pseudonime na pr. Volter i Rable (Francois Rabelais Alcofribas Nasier). 23 Iako pesnik kae da hoe sve ljubavne skrit veze, razlog Vijonovog odlaska nije bila nesrena ljubav, ve strah od posledica posle provalne krae u Navarskom koleu, 1456. godine. Celo Malo zavetanje neki smatraju za naknadno napisan alibi... 24 Dijak onaj koji se sprema za kaluerski ili sveteniki poziv; manastirski ak, iskuenik. (Vijon sebe prikazuje kao aka, kao nedovrenog oveka.)19
5
je vrlo vaan antitrubadurski Vijonov stav koji je esto navoen u kasnijoj francuskoj poeziji.) Na poetku Malog zavetanja pesnik stavlja na sebe plat ljubavnika i time parodira25 trubadurske motive i trubadursko oboavanje idealne ene. Izvrui ruglu jezik ljubavne retorike daje sliku voljene ene koja nije poput trubadurske dame puna vrlina, ve je beskrupulozna, sadistiki nastrojena ena koja ini zlo i kada od njega nema koristi (koja meni spremi pako / bez koristi neke njene). Siromani pesnik uzima ulogu ranjenog viteza nesreno zaljubljenog u nemilosrdnu damu. Potom ovaj siromaak zavetava svoje bogatstvo... : - pooimu Gijomu Vijonu svoj glas ((a biografija nam kae da je to glas raspusnog studenta, pariske skitnice u stalnom sukobu sa vlastima)) - onoj zbog koje odlazi srce koje stenje: ona me zlo muit znala / nek Bog da joj zahvaljenje! - jednom prijatelju (Kardonu) masnog pevca i bure vina, ali i dva spora da ne zdeblja ((da se ne ugoji)) - trojici pariskih bogataa po par kuda ((novac)) - berberinu iseke kose: sve ostatke kose svoje - obuaru stare cipele - krojau svoje staro odelo - (toboe plemi, ostavlja konje, maeve, lovake pse itd. ali ma treba otkupiti u kafani gde je zaloen, a konj se nalazi, kao firma, iznad vrata krme) - bolnicama krov / okna od pauine (U srednjem veku je bio obiaj da onaj ko sastavlja svoj testament ostavi neto od svog bogatstva i za bolnice, naroito one u kojima su se leili siromasi.) Leilitima koja su bez okna moe pokloniti samo pauinu. (Ovo poklanjanje je kritika i ismevanje onih koji su mogli da neto u svetu promene, ali to nisu uinili.) - zatvorenicima naklonost tamniarke - siromasima koji spavaju pred duanima pesnicu u oko da se probude (Vijon nema posebnog milosra za svet kloara i bolesnika. Ova ironija je moda privid kojim Vijon eli da prikrije svoje beznae pred tuim siromatvom. U Velikom zavetanju Vijon nije tako obesan, ali nije ni velikoduan: pravda se da ne zna ta bi mogao da d bolnicama.) Priroda darova Svako ko dobija neto od Vijona ili ne dobija nita ili dobija ono to ga simbolino odreuje i kroz to samo zamku, paradoks i porugu. Nikola Baneevi: Svi ovi pokloni govore da nije re samo o fizikom odlaenju nego i o duhovnom udaljavanju: podsmeh i poruga imaju karakter odbacivanja, potpunog prekida sa drugima.
Tomas Man je u Doktoru Faustusu objasnio da je parodija, na kraju jednog kulturnog razdoblja, jedini mogui put iscrpena su sva druga sredstva... & Tinjanov i Jakobson govore o dezautomatizaciji percepcije. Jedan od primera za ovo je parodija kod nje se upotrebljavaju isti postupci ali se stavljaju u novi odnos i rezultat je drugaija knjievna injenica. & klovski je smatrao da se parodija javlja u periodima u kojima se kanon naao u krizi, automatizovao se. Ona tada osveava taj posrnuli kanon, ili ga negira. (Jedini nain da anr koji propada opstane je prelazak u sferu parodijskog.)25
6
Zavretak: uju se zvona sa Sorbone (devet uvee), pesnik se (povodom krae u Navarskom koledu, ali bez direktnog navoenja) prisea kako je bio odsutan tj. hoe da kae da njegova namera nije bila svesna tj. da je pljaka izvrena u nekoj vrsti poluzaborava. U tom trenutku posee za Aristotelom koji je pisao o psiholokim promenama u oveka. Potpisuje se: ini u reeno vreme / svakom dobro znani Vijon... ostav s kesom sve praznijom / to sad bie prazna vazda. Kolja 1. 2. 3. Mievi: U Malom zavetanju moemo izdvojiti tri celine: pesnik kao muenik ljubavi darivanje pesnikovo duhovno stanje pesnik kao rtva nesvesnog.
VELIKO ZAVETANJEKako je Malo zavetanje, ireno u rukopisima, postiglo uspeh, Vijon pet godina kasnije pie Veliko zavetanje. N. Banaevi: Ovo Zavetanje je zbirka i zbornik Vijonovih ostvarenja kojima osnovni duh opratanje od ivota i sveta kao i okvir testament daju oblik celine. Filozofsko jedinstvo ovog zavetanja se postie temom smrti.
FormaVelika epsko-lirska celina sa razaznatljivom naracijom u koju su ubaene manje celine, balade.
Kompozicija:1. neskladna? ((ubacivanje 16 balada?; pripovedako Ja koje se povremeno povlai?)) 2. raspored ((samostalnih pesama)) prati i psiholoke oscilacije lirskog subjekta; estetska intencija; oigledna igra sa oblicima 3. veoma je paljivo isplanirano; kao knjievna katedrala. To je opti utisak celine, ali svaki detalj otkriva novu celinu. Ogromna konstrukcija sa malim remek-delima...
SadrajPoinje u ispovednom tonu: Trideset leta dobih u dar / i emere ve ispih znatne / ni posve lud ni posve mudar / mada iskusih mnoge patnje II VI strofa: govori o svom boravku u zatvoru. Prvo pominje Tiboa d'Osinjia, biskupa iz Orleana,26 i muenja: iban je, jeo je kamene kruke27. Aludirajui na biskupovu homoseksualnost kae da on sam (Vijon) nije ni jelen ni srna.28 Kae da e za biskupa moliti pikarski tropar29.
Ovaj biskup e se, sa svojim pratiocima, pojaviti jo etiri puta. Ovi pasai su natopljeni estinom pesnik smatra da mu je biskup naneo nepravdu bezrazlono. 27 Kolja Mievi: Pesnik postupkom surovog realizma opisuje patnje koje je podneo u zatvoru u Menu. (Vijon je celo jedno leto bio u ovom zatvoru.) Kamene kruke su se stavljale u usta rtve da bi se to bolje razdvojile vilice, a zatim su zalivane hladnom vodom. 28 Son serf - sluga; cerf - jelen; sa biche - 1.srna, 2.(argonski) ljubimac u homoerotskom smislu.26
7
-
-
-
-
29
VII XI: molitva Hristu i pohvala kralju. Vijon pominje kralja Luja30 prema kome je vrlo velikoduan. (Luj XI ga je iz zatvora spasao amnestijom nakon krunisanja...) eli mu plodnost (Jakovljevu), ast, slavu (Solomonovu) i dugovenost (Metuzalemovu31). Deca da mu budu kao arlemanj Karlo Veliki simbol rodonaelnike moi franake drave. & Biskup se vezuje za smrt, a kralj za ivot. & Da li postoji satira u pohvali kralju, nekakva ironina rezerva? Postoji kontekstualna ironija: u dravi takvog kralja postoji takav zatvor i takav surovi vladika koji njime upravlja. Odnos prema crkvi i veri. Vijon daje cininu kritiku licemerja i dvostrukog morala svetenika. Teologija (klericima) slui da ovek pomou nje stekne mekan krevet i svoj dom. Stalno se obraunava sa crkvom kao institucijom; ipak, jeste vernik na specifian nain. Ne dovodi u pitanje osnovne postavke hrianske vere. Navodi citate iz Biblije. Istovremeno, distancira se od svog sopstvenog grenog ivota. Bog i Hrist izuzeti su iz poruge Zavetanja od kojih Veliko zavetanje poinje invokacijom Uskrsa (?), a Malo zavetanje je uokvireno slikom Boia. & Koliko god da kritikuje Vijon poslednju presudu nikada ne uzima na sebe ve je ostavlja Hristu odnosno Bogu. (Kraljevu sudbinu preputa bojoj milosti, ne sudi mu sam.(?)) Uasno je nemilosrdan prema crkvi, ali veruje u hrianskog Boga. XII XVI: sopstveno ispitivanje savesti; ljudskog poloaja; sagledavanje sopstvene prolosti: nakon stradanja i svih tuga / napornih lutanja i jara / jad prosvetli mi ula stara. (Vijon kae da su mu line patnje objasnile mnogo vie toga nego Aveoresovi komentari Aristotela.) Vijon je pametna luda (Eshil Patnjama se pamet stie praktina mudrost koja proizlazi iz patnje)32. Za svoja oseanja kae da su otra kao povesmo tj. klupko (antifraza). Dve perspektive: stariji glas, glas iskustva & mladalaka ludost koja vodi sticanju tog iskustva. & Vaskrsli Hrist je bog u koga on hoe da veruje. Spreman je da se promeni, mrzi upornost u grehu... (Za sebe kae da je grenik i da eli da se menja...) Beznaajna mu je sopstvena egzistencija... Jedan od mnogih koji pate... & Blizak mu je drugi autor Romana o rui.33 Pominje ga kao nekog ko je rekao da star ovek sebi treba da oprosti mladalaku patnju. (Nadajui se oprostu u starosti pominje bibliju srednjeg veka, najitanije i omiljeno alegorino delo Roman o Rui.) Pesnik koji samog sebe vidi kao mladog starca, za koga svaka vrsta lepote nestaje i za koga su parodija, ironija i sarkazam neminovni, pie delo kojim proverava u emu mu je proao ivot. Gleda kao ovek koji nema ta da izgubi utoliko moe i ima potrebu sve da kae. XVII XXI: epizoda o Aleksandru i Diomedu. Vijon navodi srednjem veku poznatu priu o susretu Aleksandra Velikog i gusara Diomedesa.
Pikari su, po nekim tumaima, bili jeretici koje su u to vreme gonili po severu Francuske. Vijonova molitva je dakle jeretika, osvetnika. 30 Dofen titula prestolonaslednika ovde Luj XI 31 Metuzalem biblijski lik, Nojev deda; iveo je 969 godina. 32 Vijonov svet je preokrenut. Radi se o onom karnevalskom preokretanju o kome govori Bahtin. 33 Roman o rui delo dva autora: zapoeo ga je teoretiar ljubavi i roeni kurtoazni pesnik Gijom de Loris, odan dvorskom idealu, a zavrio ga je nekih 40 godina kasnije enciklopedista, racionalni i beskompromisni srednjovekovni Volter, an de Men. Ovaj drugi svu svoju veru polae u Prirodu i Racio. De Men napada sve to mu se ini da je protivno prirodi: asketizam, devianstvo, preterano odricanje, jer u njima vidi samo hipokriziju i kompenzaciju za neprirodne tenje...
8
-
-
-
-
-
-
Ovaj gusar u razgovoru sa vojskovoom objanjava razloge zbog kojih je prinuen da otima plen po moru: to kradljivca mi ime poda? / Jer pomou svog malog broda /pabirim katkad po puini? / I ja bih bio ko vojvoda / da sudba taj mi dar uini. Beda je uzrok njegovom zlu: Potenje vrlo slabo vredi. Aleksandar ga oslobodi osude na smrt i pretvara mu sudbinu u dobru ((daje mu neke pare)) a on nastavlja da ivi kao uzoran graanin... Poruka je da velikoduni gospodar moe da promeni sudbinu velikog kriminalca. (Vijon trai opravdanje u svom siromatvu jer ono je bilo njegova sudbina. Doivljaj fortune prikazuje navoenjem prie o Aleksandru i Diomedu kroz koju sasvim jasno govori kako nuda navodi na zlo.) & Pesnik hoe, aluzijom na antiku istoriju, svom spevu da d izvestan dignitet. XXII XXVII: Sve zavisi od novca / nude: Nuda je celom svetu vladar. Draga ga je zbog novca ostavila i novu ljubav nee imati dok nema novca: Kad gori kesa nema plesa. & O varljivoj mladosti: Pesnik je uivao u svojoj mladosti ali: Da mugne ne bi due teke / nit mi na kraju ta zaveta.34 (Mladost mu nije ostavila nita i jedan od duhovitijih delova speva je kada svoju najveu nevolju nalazi u tome to je previe ozbiljno shvatio i dosledno posluao rei Solomonove izreke: Raduj se, moj sine, srenome mladistvu.") & ali to se u ranijoj mladosti nije formirao na nain koji bi vie obeavao. On je docta ignorantia, a ne poeta doctus. (iv: Da li je ovo tano?) Od kole beah svuda... XXVIII Pominje Jova njegov je ivot proao brzo kao to tka spaja konie dok stvara platno tad pri suvinu preu35...; (Slika tkanja: on sam je dlaica koja tri i koju e zapaljeni predmet koji izjednaava lako spaliti.) Svest o nepostojanosti egzistencije, o krhkosti oveka.36 Asocijacija iz Knjige Propovednika smrt e sve izjednaiti... (Vijon koketira sa biblijskim citatima.) Govori o tronosti itavog ivota. Ovim se priprema prva lirska eksplozija. Vijon se kao lirksi subjekt povlai, a na scenu stupa opta istorija. Lii na Brojgela, na oserove Kanterberijske prie i Pazolinijev Dekameron. XXIX Ubi sunt? - Gde su (sad)? (svi oni koji su umrli). Gde ljubavnici sad su dini / to sledih nekad srca vrela / pesmi skloni ... (...) Mnogi su mrtvi krutih tela... Memento mori sve se zavrava smru. XXX XXXII ((socijalna kritika)) Vijon navodi da jedni ive sa au i podvaljcima, dok su drugi gladni i bosi: Metrima silnim nit' ne manjka / za gutljaje i zalogaje. Vijon poredi situaciju bede i moi u ivotu nekih drugih smrtnika. XXXIII XXXIV Autorefleksivnost (?) razmiljanje o tome ta govori. Postoji i glas iznad koji komentarie to to govori: Pravo da kaem nema rata / o svemu tome da se pria.... (...) To sumorne su sve ideje / i niko za njih nema volje. & to napisah, napisah on ne povlai svoju re, iako kae da moda nije u pravu, da bi sud trebalo prepustiti Bogu. XXXV XLI Smrt izjednaava: Beda nas prati sve ko kobac / na rakama gde moj rod trune... (...) Ja znam da bedne i bogate / svete i klete mudre slepe / zle dobre spore i nogate / sitne i silne rune lepe / dame
Uporedi Arsena: Poklanjala si, al si krala / I neverna si bila ti / Ne suvie mi nisi dala / O, mladosti, mladosti... 35 Kad se izatka ilim, na primer, onda se zapaljenim drvetom pree preko ilima ali bez dodira da bi taj plamen sprio sve te dlaice koje tre. 36 Zorica ga poredi sa akometijem, vajarom: tanune figure.34
9
-
-
to za svoj izgled strepe / imune ili bez imetka / blagosti pune il' svirepe / smrt grabi sve bez izuzetka. & Vijon ovde parafrazira Homera?: bolje je ivet u zloj jaci / sirot neg biti sin vlastodrca / to u bogatoj trune raci. & Pominje mrtvog oca i svest o tome da e mu i majka umreti. Pominje Parisa i Helenu. Daje materijalistiki opis umiranja, teinu i rugobu bolesti: znoj, u, nabreklost vena i vrata, ledenost koe, usamljenost: brata il' sestru nema mrca. Ples smrti (dance macabre) to je jedan od toposa srednjovekovne poezije. (Hojzinga: ova fraza obeleava kasnosrednjovekovnu viziju smrti.) Izjednaavajui momenat: u smrti je svima isto. Kako sve izgleda trivijalno pred smru. Vijon daje naturalistike opise smrti. Niko nikoga ne moe da zameni u tome; svako umire za sebe, u bolu, i esto u rugobi. Slede tri balade koje su varijacije na Ubi sunt? Refren svake od balada je simbol prolaznosti. (I sledee tri balade, koje dolaze neto kasnije dakle ukupno est ilustruju temu smrti i prolaznosti.)
*** BALADE u ZavetanjuBalada (ital. plesna pesma) objedinjuje lirsko, epsko i dramsko. U romanskim knjievnostima balada je, jo u doba usmene knjievnosti, pesma koja prati ples. U 14. veku je dobila vrstu formu ija je osnovna karakteristika sadrajno (a ne samo muzikalno) relevantan refren.
Balade su i najpopularnija vrsta lirike Vijonovog doba. On potuje sve zakonitosti balada: - tri strofe jednakog broja stihova sa poslednjim stihom koji predstavlja refren - rime meusobno povezane po odreenoj emi - posle tree strofe sledi etvrta koja je kraa i zavrava se refrenom kojim i prethodne tri, a naziva se `envoi` (anvoa). Njome se balada nekom upuuje. Naslove balada su uglavnom davali izdavai, a veinom ih je formulisao Klemen Maro. Iz izdanja u izdanje prelaze kao autentini, iako moda to nisu: 1. Balada o gospama iz davnih vremena 2. Balada o gosparima iz davnih vremena 3. Balada o prolaznosti sveta 4. Balada lepe lemarke mladim curama 5. Dvostruka balada o prethodnome predmetu 6. Balada molitva Bogorodici 7. Balada nevernoj prijateljici 8. Balada i molitva 9. Balada za Robera d'Estutvila 10. Balada o zavidnim jezicima 11. Balada o srenome ivotu 12. Balada o pariskim gospama 13. Balada o debeloj Margo 14. Balada dobrog nauka 15. Balada moljenje oprotaja 16. Zavrna balada 10
Teme su sline kao kod ostalih pesnika: refleksivne, religiozne kao i portreti savremenika. Pored toga to se slui aktuelnim poetskim temama za skoro svaku njegovu baladu pronaen je uzor koga se verno dri. Balada o gospama iz davnih vremena je varijetet pesme stare mnogo godina... *** TRI BALADE
Balada o gospama iz davnih vremena daje odgovor na pitanje Gdesu? Prva strofa likovi iz mitskog sveta i istorijski likovi vladarke, hetere i dr. sa mitskim i literarnim znaenjem: Flora je boginja prolea ali i poznata rimska hetera. Taida je hetera iz Egipta koja se preobratila u hrianku i postala svetica. Arkipiada hetera ili izobliena varijanta Alkibijadovog imena37. Opisuje njihovu lepotu, jedrinu ivota, telesnosti, koja nestaje. Eho je nimfa ali i tajanstvena prirodna sila za koju smo nimfu vezali. Ni nje vie nema. Druga strofa graanski svet pariska lokalna mitologija: Elojza i Abelar. (On je ukopljen i osuen na neplodnost.) & Buridan kraljiin ljubavnik, baen sa prozora kule, zavezan u vrei, u Senu; a nema vie ni te kraljice koja ga je bacila. Trea strofa nacionalni mitovi. Blana od Kastilje, majka Luja IX (Luja Svetog), vrlo mlada udovica sa velikim autoritetom, lepotom i moi. Berta ena Pipina _, majka Karla Velikog. Alis i Haremburga (?): vlastelinke u incestuoznim brakovima. U ivotu ekstremi, ali su u smrti i one izjednaene sa svim drugim ljudima. Jovanka Orleanka ekstremna odvanost. Na kraju se pojavljuje najmonija od svih Deva Marija, koja je rodila boga. Od nje se trai odgovor, ali je pitanje samo retoriko. Kraa strofa upuena nekom knezu (?) Refren: Al' gde je sneg od lanjskih dana? Sneg kao simbol prolaznosti implicira bledilo, belinu, smrtnu bledou. *** S. Mari: Ova balada je Vijonova reakcija na prolaznost i konanost ljudskog ivota, a sneg je najbre prolazna prirodna pojava.
Balada o gosparima iz davnih vremena. Odnosi se na mukarce. Svi suVijonovi savremenici (pape i kraljevi) osim Karla Velikog. Za sve njihove smrti je Vijon saznao, njihova mo je nestala za vreme njegova ivota. Refren: Al gde je hrabrost arlemanja?38 (njegovi veliki ratniki uspesi). (Ovde je arlemanj simbol prolaznosti.) S. Mari: Sve ono to predstavlja realnu i simboliku mo nestaje, kao to je nestao i velika legendarna linost Karlo Veliki. Niko ne moe umreti umesto nekog drugog, a u smrti su svi izjednaeni.
Neki tumai smatraju da je re o Alkibijadu, mladom lepotanu iz antike Atine, Sokratovom prijatelju, ije je ime u ovom obliku adaptirao srednji vek. 38 Vijon je doslovno preuzeo jedan stih iz speva de Mena i pretvorio ga u refren ove balade.37
11
Balada o prolaznosti sveta. Trea balada se ne odnosi na konkretnelikove ve uopteno na mone ljude slika vlastele koja ide u lov... ak i ono to se ini da bi se produio trag kada se prave zadubine, i to deluje neubedljivo kad ivot nestane. Refren: Na sve ih strane alje / veje vetar. (Vetar je simbol prolaznosti.) Motivi balada: 1. ples smrti niz slika onih koji su umrli 2. gde su? 3. iskoristi dan: Carpe diem (Horacije) imperativ da se intenzivno ivi... Zakljuak: U Prvoj baladi ima najvie jakih slika, moda je ona najbolja u poetskom smislu. Trea balada donosi uoptavanje. OKTAVE:
Nakon balada, Vijon se vraa na lirsko prvo lice.XLII: Svi oni koji su imali najvee preduslove da se ostvare u ivotu sada su mrtvi. Najvea mo je natprirodna. Ona se pripisuje papi. Meutim, i papa umire. Vijon sebe naziva trgovcem iz Rena - ovo znai da je on poslednji bednik Ren je siromaan grad gde ne moe da se trguje. XLIII: Potom najavljuje sopstvenu smrt. Neopozivo je prolaenje vremena. Sebe naziva starcem to negda bi jak kao jarac / i svima znan sa svojih ega... XLIV XLV: Vijon daje slike muke starosti. Dok u mladosti ima punoe i obesti, u starosti nestaje oseaj moi. Propadanje tela sa kojim se ovek suoava, Vijona poraava. ala se smatra neprikladnom, i tuga takoe: odasvud samo prezir sluti: / ako se smiri i sav skruti / u njemu svaku ludu pozna / zbori li kau mu da uti / da sklopi svoja usta grozna. XLVI LVI: niz strofa o enskoj starosti: ali lepe lemarke. Lepa lemarka (prodavaica lemova) je stara kurtizana. Vijon koristi mnoge eufemizme koji se koriste za taj zanat. U nekim delovima Zavetanja likovi progovaraju. Ovde je to lemarka. (lemarka sada govori u 1. licu: zbori kao ljuta arka...) I ona, kao i pesnik, pomilja na samoubistvo: Ko brani da se ranim arka / i da svoj ivot skratim sada?. Lepota joj je u mladosti dala mo da manipulie mukarcima39: Ti ote meni strogom merom / mo koju mi lepota dade / nad trgovcima i nad klerom / jer ne bejae muke brade / to za me ne hte i da krade.... (...) tek da u ono dam mu nade / to sad ne eli ak ni golja. Nekada je ak i volela (mukarca koji ju je tukao i iveo na njen raun...): mada mi esto slomi krsta / kad zovno bi me da ga ljubim / oseah kako glavu gubim. Sada je seda: Kad vlastito me oko gleda / i ono shvata stranu menu / jadna sam stara tanka bleda / svisnuti elim u tom trenu. (Starost se esto stidi to postoji.) Vijon prati njenu transformaciju u oronulost. Daje jake slike: prvo pokazuje ta biva sa licem (elo, kosa, obrve, pogled! a sad klempave ui i strule usne), a onda sa telom (snenobele ruke, divni sisii, bujna bedra: za ljubavnike sve trenutke: / iroka krsta i taj svrti / skrit izmeu dve tvrde butke / uvuen u svoj mali vrti. a sad sise presahle od ljutine i moje butke / butke to nisu ve butine / ko dve kobase pune dupke) Univerzalnost starosti i
-
-
39
Zapazi: muka mo je snaga i duhovitost, a enska lepota.
12
propadanja je jedino to moe da donese utehu: To mnoge snae nisam prva...
Balada lepe lemarke mladim curamaSada lemarka daje savet mladim i lepim enama: Carpe diem Iskoristi dan.Ovog puta se pesma umesto knezu (?) upuuje lemarkinim uenicama: rukaviarki, obuarki, kobasiarki, kaparki, kesarki... kae: vreme je da znate sada / muzite od celog grada / nek mukarce svaka vara / jer starost je slaba nada... (...) Nek se smeje s puno slada / i ta koja nema ara. 40 Refren: kao isluena para. & Priroda ene je fluidna, odupire se svakoj vrstoj konvenciji (relativizacija ________). & Ovaj cinizam lemarke je opomena mukarcima od opasnosti koje prete od ljubavi. LVII: Vijon pominje Fremena. Ovo je tipino ime za pisara i Vijon, navodno, diktira svom pisaru ovaj testament. (K. Mievi: Oigledno je da se ali na raun svog bednog stanja u kome sigurno nije sposoban da plaa ovakvu uslugu. Pesniku je Fremen potreban i kao dopuna kako bi se zavetajna predstava razvijala, oslonjena na element fikcije. U zavrnim oktavama Vijon e, neoekivano, rei: Zapisuj - to znai da je Fremen jo uvek prisutan.) - LVIII LXIV: Vijon se vraa na svoju situaciju. Njegovo iskustvo je da se ljubav vezuje za neku vrstu interesa: Ljube jer ude tek za parom... (...) ... da treba volit tek potene /al' nek mi prvo sad objasne / da li te cure pokraj mene / nikad ne behu ene asne? Potom govori o iskustvima razoaranja u ljubavi. Govori o povredi od ljubavi i o tome kako je opasno predati se takvoj nepouzdanoj i nepotenoj eni. ((Erotska aluzija: jasna mu je potreba ene za brojnim ljubavnicima: al' neu na to troit pera / poto se svuda lako smotri / od Lila sve do Sen Omera /est radnika je bolje no tri. )) Ljubav na kraju donosi bol: tisu patnji rad jedne slasti. Dvostruka balada o prethodnome predmetu. Ljubav donosi ekstazu zadovoljstva ali isto tako donosi i bol, survavanje u nedostatak ljubavi. Ljubav je oduzela spokoj i dostojanstvo i biblijskim i antikim junacima. Vijon ih ismeva (Samsona, Orfeja, Narcisa: u zanosu dok svome gori / udavio se na dnu vrela...)41 & Pesniku je sve te ljubavne radosti i muke dala izvesna Katarina od Vosela42... Najbolje, po njemu, je nemati nikakvog posla sa ljubavlju: srean je ko se s tim ne bori! OKTAVE: - LXV LXXI: Pesnik se ponovo vraa svojoj ljubavi, linoj prii u istom tonu. Tema ljubavnog prezrenja doprinosi traginoj viziji dela: kao to bejah ja, kog zovu / ljubavnik prezren i odbaen. U 67 strofi pokazuje spremnost da prihvati la zato to je zaljubljen. Ljubav u stvariBiva zavodnica koja je prodavala lemove na trgu, a sebe kod kue, ovde moda postaje podvodaica. 41 Izgleda da je primera za ljubavno ludilo bilo toliko da o njima nije ispevao jednu ve po broju stihova dvostruku baladu ima 6 strofa! 42 Uzimajui na kraju sebe kao rtvu ljubavnih jada pria nedovoljno jasno o jednom nemilom dogaaju kada je bio javno iiban na tubu neke Katarine od Vosela. O njoj se ne zna nita tano Na ovaj nain su kanjavani oni koji bi napisali neku uvredljivu pesmu...40
13
-
zahvata i glavu i menja percepciju. Ljubav stvara fikciju ina da izgleda: nebo velika tuna tava / oblak debela koa vola / svitanje veer treperava... (...) krmaa sprasna vetrenjaa / a svilna vrpca oma gola... Daje parodiju trubadurske ideologije. Poput ana de Mena (drugi autor Romana o rui) govori o gubljenju iluzija: svak dae gae njoj i lovu... (...) Odbacujem Ljubav i mrzim / i napadam do zadnjeg daha... (...) naputam drubu ljubavnika / a ako dosad s njima jahah / sad znam da neu vie nikad. Za ove stroge rei o ljubavi dobija pravo izvesnou skore smrti: Ko umire sve kazat moe. Ne veruje vie da ljubav moe da osmisli egzistenciju. LXXII: pesnik kao mladi starac LXXIII LXXIV: Vijon se vraa na Osinjija i njegove pomagae. Antifraza: uture volim ih... LXXV: njegovo prvo delo (spis iz '56.) je nazvano Zavetanje, bez njegove volje: Takvo je stanje: / sad niko nije vlasnik svoga. LXXVI LXXIX: uvod za ponovno pisanje testamenta iliti poetak pravog testamenta. Kao svoje naslednike navodi imena trojice bogatih Pariana kojima je dugovao... LXXX: pogled na smrt donosi mo: svi su mrtvi bozi mali. Vijon je blizu toga da bude mali bog zato to se udaljava od ovostranog. LXXXI: Mini ples smrti ne pominje imena ali opet insistira na izjednaavanju. Hriansko kolebanje i kajanje. Ne ustee se da rendgenski pogleda na telo koje se raspada zarad due. (?) LXXXII LXXXIII: parabola o bogatom i gubavcu43. LXXXIV LXXXIX: testament. Svoju duu pesnik daje svetoj Trojici, svoje telo Majci Zemlji (za crve ba nee biti hrane mnogo je mrav). Metru Gijomu de Vijonu, svom pooimu (majinski brinom staraocu / koga sudbina moja tronu...) daruje biblioteku i roman avoljev prd.44 Svojoj majci, koja zbog mene gorko pati / Bog zna jer sam sin rav, ostavlja molitvu Bogorodici.
Balada molitva Bogorodici koju je Vijon napisao za svoju majkuOvu baladu moemo posmatrati kao lirsku niu katedrale Vijonovog dela. Forma balade: molitva, monolog, monodrama (sceninost; impliciran drugi lik lik Bogorodice; pritajeni dijalog). Lik majke / nosilac monodrame: Prvi put je svoj glas ustupio lepoj lemarki. Novi lik koji e govoriti u prvom licu je njegova majka. Postoje velike razlike u enskom doivljaju sveta, razliiti registri. Prikazuje nam doivljaj hrianstva jedne neuke starice. Ona hrianstvo doivljava kroz slike (oslikani raj). Ona je edna u veri, ima neposredan pristup. Dijalog / dramatinost: Stalno se implicira drugo lice (kome se Vijonova majka obraa) ali Bogorodica ostaje nema. Vijonova majka se obraa Bogorodici iz svog neznanja... Vijonova majka je prototip svih
-
Omiljena parabola iz Biblije u srednjem veku koristila je Vijonu da oslika nepravedno stanje u drutvu, a govorila je o tome kako bogata gori duboko u paklu molei gubavca Lazara, kome je u zemaljskom ivotu uskraivao i najsitnije mrvice svoje gozbe, da mu vrhom prsta donese kap vode kako bi ugasio peenje paklene vatre. 44 Smatra se da je ovo Vijonov prvi roman, danas izgubljen...43
14
-
-
-
-
-
takvih starica koje provode vreme u crkvi. Ona je osuena na neznanje. Znanje, meutim, ima Bogorodica, ali ona ne govori. Minijaturna drama sa dva enska lika... To je ena sa dna socijalne skale vrednovanja. Postoji ogroman jaz izmeu Bogorodice i uboge starice ali starica ima autentinu, naivnu veru. Pratanje: Vijon vidi kao najveu vrednost hrianstva: On za grehe nee da me kara. (kae Vijonova majka za boga.) & Teofil: Teofil se pominje on je prvi Faust, ali kome je oproteno. (Ovo je jedan od najstarijih evropskih mitova: Nakon to ga je biskup liio zvanja, Teofil je potpisao ugovor sa avolom; ali nakon sedam godina se pokajao i bio spasen zauzimanjem svete Device.45) Teofil je (kao i Marija Egipanka) pesnikov argument za dokazivanje beskrajne moi Deviinog Sina. & Marija Egipanka (narodski: Jeupka) je kurtizana u Aleksandriji koja je kasnije postala isposnica. Ona je neko ko je odustao od svih mogunosti manipulacije enskom lepotom o kojima je govorila lepa lemarka. Marija ih naputa i posveuje se bogu. Vijonova majka govori / svedoi o dobu kada se od starosti otupi, kada vie nema energije da se ivot izaziva: Ucvala sam nemam telo mlado / nita ne znam tupa sam i stara... (...) grenik to veru sve veu / pokazuje prezrev ivot hudi... Kada nestane energija koja daje punou ivotu, u takvoj nemoi posee se za verom. U oslikanoj crkvi zatiemo majku koja se moli. Fascinacija umetnou: naslikani raj u egzistenciji lienoj svakog oseaja moi ostvarivanja. Tu se javlja vera preko umetnosti, preko slike raja koja nudi raznovrsnost i arolikost nasuprot iskustvu osujeenosti i praznine: al' u svojoj crkvi gledam rado / Raj naslikan pun pesme i ara...46 (Naslikani raj mogunost koju vera nudi...) Ova balada, naravno, ima i refren: za tu veru ivim i umreu; utoliko ritam i melodija uvlae itaoca u ovu polumranu kapelu. Vijon razbija ovu kvazi-dramsku fikciju svojim potpisom na kraju. ((Akrostih u poslednjoj strofi.)) Nije beznaajno to se ba ovde, kada govori o Hristu i Bogorodici, potpisuje. Time afirmie svoje hrianstvo. Ponekad se otvoreno pita da li se ovaj preivljeni oaj u ivotu moe iskupiti neim s one strane. Ima elemenata feudalne hijerarhije u odnosu izmeu vernice i Bogorodice. Njihovo ophoenje lii na ophoenje vazala i gospodarice. (U tonu feudalnog poretka majka se Bogorodici obraa sa vi.)
*** Neke 4 bitne ________: initi, vredeti, biti i imati. Teofil je protoFaust on ini; majka je hrianska vernica; __________; posedovanje = vera, poverenje u buduu rajsku radost. Vera je jedino to ovaj starica poseduje. To je ono nematerijalno, to se nosi u sebi. Vijon vremenski prevazilazi ovaj momenat u kome se odigrava molitva. Punktualno vreme vs. vreme venosti. 1. pre svega sluamo jednu naivnu molitvu; ritam nas dovodi do stapanja sa svetom u jeziku koji predstavlja lirski dogaaj. 2. monodrama:Vijonov pretea, pariski pesnik Ritbef, napisao je Prikazanje o Teofilu, koje je Vijon poznavao. Crkve u srednjem veku su slike koje poruuju obian ovek je slike mogao da vidi samo u crkvi ikone. Danas se mnogo takvih slika nudi, gde god se okrenemo. Ikone ali i spektakularni crkveni obredi donose vizuelni doivljaj kojim obian ovek zadovoljava potrebu za vizuelnim.45 46
15
3. pravni dokument u kome se obeava vera onome od koga sve zavisi. 4. slika: ovde Vijon to i ne slika eksplicitno, ali gotovo da se moe videti ta polumrana odaja. Tonovi se smiruju. Imamo lirsko utiavanje Vijonovog energinog odnosa prema svetu. *** Stihovi ove balade su moda najdirljiviji, a prva misao o njima je jednostavnost i naivna srdanost. Oseamo ponizni vapaj starice kojoj je jedini uitak u ivotu bio prisustvovanje crkvenim ceremonijama i koja je duboko verovala u sretnu smrt koja otvara vrata venosti. Kod Vijona su tri enska lika dobila posebne balade: Bogorodica enstvo bez crnih mrlja (dok se Vijonova majka javlja samo u sporednim stihovima); nevesta Robena d`Estutvila idealna supruga i majka; debela Margot nalije, karikatura i trivijalizacija onih koje ljubav rastrgne. OKTAVE: - XC XCII: Odmah posle balade majci tj. bogorodici dolazi snaan kontrast. Rua je njegova draga, pohotljiva (nezasita) i neverna.47 (Rua je kontrast majci.) I pored toga to trai vatrene i strasne ljubavnike oni moraju da imaju i para. Vidimo Vijonov cinian odnos prema ljubavi, ali i bol koji stoji iza toga. I Rua za neim ipak tui... Vijon sa njom ima najgore mogue iskustvo i ne bi joj ponovo ponudio ono to joj je nekada davao. & Saturer: zasititi. Etimoloki srodno rei satir. Vijon tako predstavlja sebe kao strasnog ljubavnika. & Nespokojan je i pita se da li je i prema drugima bila okrutna. Ipak je spreman da joj ponudi neto duhovito: hoe da joj se osveti reima, jedino ime moe. Balada, iji se svaki stih zavrava na R (er) to sugerie prevaru, prevrtljivost, pustolovnost. (Kolja Mievi: Iako je R uzeto kao inicijal nenog cveta, ono izdvojeno i stavljeno na kraju svakog stiha i ponovljeno 28 puta, deluje nimalo neno...)
Balada nevernoj prijateljiciu akrostihu se otkriva ime: Fransoaz Marte (Obiaj koji je Vijon u nekim baladama prihvatio bio je da se ime osobe kojoj se pie sloi poetnim slovima nekoliko stihova.) refren: Siromah ovaj da nae svoj mir... Kao i smrt, i ljubav ima mo izjednaavanja. U ljubavi smo svi u manje-vie istoj poziciji, jer ona zavisi i od hira voljenog koji ne moemo kontrolisati. ((Propae ti, ali i propau i ja. Zato: Carpe diem. Videemo kakav e odgovor dati renesansni francuski pesnici na ovo. Ronsar u poeziji nalazi venost. Vijon, meutim, ne doivljava svoju poeziju kao toliko vrednu da ga moe nadiveti.)) Mari: Ovde je pesnik, sasvim po trubadurski, muenik ljubavi: Rui me tvoja neiskrena ar / Amore tvri neg elini vor... U ovoj pesmi ne vidimo da je pesnik, kao to se esto kae, parodirao trubadure... ((Protivdokaz: Jednom e biti kao spaljen bor / kao cvet kome sav uvenu
-
Iv: Da li je ovo imenovanje drage parodiranje Rue iz Romana o rui tj. ljubavi kao ideala istote?47
16
ar / smejau se al' uzalud sav zor / jer zubi bie crni kao gar: / star bled i ruan mi biemo par! ljubav je podlona prolaznosti i negativnim oseanjima osvetoljubivosti, na primer.))
Rondo smrtiRondo je lirska pesma nastala u Francuskoj u 14. veku. Ima od 8 do 13 stihova koji nisu uvek rasporeeni u pravilne strofe. Zato ga nije lako prepoznati. Poinje refrenom iz kojeg se neka re ponavlja u sredini ili na kraju pesme. Ovaj rondo je posveen Itje Maranu suparniku. Broji deset stihova sa dva refrenska dodatka: na kraju I i II strofe je re smrt. Ovde Vijon ustupa glas svom suparniku Maranu. Na drugom mestu mu posveuje vrlo lascivne stihove, ali ovde mu, neoekivano, posveuje dobru pesmu. Moda mu time pokazuje svoju superiornost u neemu drugom, u jeziku. Pesnik se ponaa se prema smrti kao prema nekoj instituciji. Ulae albu. (?)
-
-
OKTAVE: DARIVANJA48 - XCV ?: Ponovo se pojavljuju batinici iz Malog zavetanja. Putem antifraze, suprotnog znaenja daje im ili ono to ve imaju ili ono to e ih uvrediti, to e istai njihove mane. Neki od naslednika: branilac Furnije (koji je u Malom zavetanju dobio lake cipele da ih nosi zimi) dobija etiri have (?); tri bogata trgovca vinima i namirnicama Turi (vlasnik krme iarka) i jo dvojica, dobijaju pare koje im duguje, al' ako se usude da priu njegovoj kui...; berberin njemu daje greja i dva lavora: da mu radnja krene.... - Sledi niz strofa koje se odnose na zatvor u kome je boravio. - CVII ?: Potom slede strofe koje se odnose na policiju. - CXVI CXX: Pesnik napada prosjake kaluerske redove: dominikance, avgustince itd. Jednom od njihovih pripadnika, izvesnom bratu Bodu, poklanja dve helebarde i tit ovi delovi viteke opreme omoguuju erotske dvosmislice... - CXXI ?: Potom strofe posveene redovnicima (inovnici pariskog biskupskog suda)49 u kojim komentarie njihove poroke. Vijon prezire sve sudske inovnike: svi kojima se dupe gloda... Meutim, prema jednom pokazuje simpatiju. To je gospar an Kotar, njegov pariski advokat (kome osta duan neznatnu paru). Za njega Vijon pie Baladu i molitvu.
Balada i molitva
Nikola Banaevi: Sve podsea na darivanja iz Malog zavetanja, ali su sadrina, i ton i same rei snaniji i otriji. 49 Ovi crkveni nadzornici su uestovali u ispitivanju Gija Tabarima od koga su saznali za uesnike provale u Navarski kole.48
17
-
-
Ovo je blisko tzv. golijatskoj / golijarskoj50 poeziji (iz Karmine burane: Pohvala vinu). Kod Vijona je ova pohvala data prizivanjem pijanica iz Biblije: Noje, koji se konano opustio posle velikog posla; Lot, ije su keri iskoristile njegovo pijanstvo. (Argumentacija u korist svemonog dejstva vina.) Vijon, kao i Falstaf, ima simpatije za sve takve hedoniste koji uivaju u vinu. an Kotar je jedan takav dobroduni pravnik. Vedar ton vrlo benevolentan ton kojim upuuje neto toplo u vidu molitve onima kojima ima neposredan pristup. (Kolja Mievi: Balada za mrtvog ana Kotara je jedna od najuspelijih. Taj tekst ima neto od rableovskog duha... ) Praznio je vre bez zastoja / nije hteo tu da se odmara... (...) on se nikad nikog ne poboja / da vr bolje od njega otvara... (...) vikao je: Hej grlo mi zgara / jer sa eu veno bi sred boja / dua dobrog gospara Kotara. neuobiajen ton prisnosti refren: dua dobrog gospara Kotara & Rable moli da Kotarova dua nae spokoj...
OKTAVE: - CXXVI CXXX: O bankarima, lihvarima (zelenaima) govori kao o jadnoj, ubogoj deci. Mea finansijski sa religijskim renikom ironijski ton. Takoe daje dvosmislena znaenja pojedinih naziva za novac: tri seksera za punu kesu / debel anelak za dva tanka... Vijon ovde pominje trojicu jadnih siroia - bogate i stare lihvare koje je darovao i u Malom zavetanju. Tu trojicu staraca tretira kao malu decu, hvalei njihovu pamet; alje ih u kolu: Makar ih katkad ibom klape / elim da svaki lepo stasa...; daje im svoj plat da se zatite od zime, ili da ga prodaju pa da kupe slatkie... - CXXXI CXXXIV: o popovima. Ovde Vijon pominje dva kanonika51: za trideset il' vie leta / drukiji bie blagi Boe!; - CXXXV CXXXVIII: bogatai i ostali. Jednom bogatau ostavlja sto kuda: (pitaju l': Otkuda? / nek znaju: pae poput mane...) - CXXXIX: uvodna oktava za Baladu za Robera d'Estutvila. Ovde Vijon ukratko prepriava kako je d'Estutvil, upravnik grada Pariza, osvojio svoju suprugu Ambroaz Delore na vitekom turniru koji je u Aneu organizovao Rene d'Anua.
Balada za Robera d'EstutvilaVijon svom zatitniku posveuje ovaj epitalamij. (Ovo je idilina epitalamska pohvala ivotu, braku i ljubavi.) Opet se pesnikov glas povlai, Vijon ga ustupa mladoenji. Ovo je jedna od tri balade posveene enama (majci, ovoj nevesti i debeloj Margo one su najvie individualizovane). Nevesta je asna dama, uvaena gospa. To je Ambroaz de Lore. (Njeno ime dato je i u akrostihu prve dve strofe.)
Golijardi srednjovekovni lutajui pesnici u Francuskoj, Engleskoj, Nemakoj i Italiji u 12. i 13. veku. U grupama su lutali od grada do grada i pevali svoje pesme, esto veoma raspusne sadrine, pisane latinskim jezikom, u ritmu narodne poezije i na muziku narodnih i sakralnih pesama. Najpoznatija zbirka golijardske poezije je Carmina burana. 51 Zbog kojih je pesnikov pooim Gijom de Vijon imao neprilika i ak proveo nekoliko meseci u zatvoru.50
18
-
Pesma poinje buenjem prolea; i trubaduri su tako poinjali. Al u osvit gledaju kraguja... ((jo jedna trubadurska fraza: Sluei vas bez loih namera... - vazalni odnos, tipian za trubadure)) Potom se spajaju mukarac i ena refren: evo sad smo zauvek mi skupa!. Sledi topos iz srednjovekovne poezije: Ljudska plodnost se metaforiki povezuje sa plodnou zemlje. Ovo moe delovati i opsceno52 i odve jako za na oseaj. Mukarac je predstavljen kao onaj koji obrauje zemlju i nada se plodu: nee propast mog ita ni zera / na tlu vaem ako plod ispupa / da orem i ubrim Bog me tera...
OKTAVE: - CXL CXLI: dve oktave za brau Perdrije, sinove bogatog Pariana. Vijon ih vidi ko klevetnike: jezici puni rujni vrui
Balada o zavidnim jezicimaNakon idiline epitalamske pohvale ivotu, braku i ljubavi dolazi jedna od najstranijih, ali i najefektnijih balada. Upuena je onima koji su ga klevetali. Oni su zlo inili reima vrsta performativnog jezikog injenja zla. Vijon pravi jelo od zlih jezika. Kuhinjski recept se uzima kao matrica za pesmu: u pregrejan abar pun olova... Pesma predstavlja bizarno i degutantno nabrajanje (u sper nogu i arapnog tkiva...) da bi se konano stiglo i do otrova kojim e se osvetiti svim zlim jezicima. Refren: nek jezici zavidni sagore!
OKTAVE: - CXLII CXLIII: oktave su upuene Kurou oveku koji se zauzeo da Vijon bude primljen na dvoru kralja Renea od Anua. Zato pesnik daruje Kurou baladu koja slavi obiani mirni ivot debelog kanonika i njegove Sidonije. (K. Mievi)
Balada o srenome ivotuparodija pastorale. Vijon hoe da raskrinska i ideal pastorale. (Mari: Vijon ismeva idilinu poeziju koju neguje bogato plemstvo.) Mari: 15. vek u Francuskoj slavi, vie no ikad pre, pastirsku idilu i asketsku etiku. & Hojzinga: Aristokratski ivot poznog srednjeg veka je napor da se prikae spektakl jednog sna sna o vitezu i devojci, o jednostavnom zadovoljnom pastiru... Hojzinga: Vijon pie kritiku pastorale povodom idilinih stihova koje je napisao neki biskup o srenom ivotu ratara. ivotu seljaka, Vijon suprotstavlja udobnost gojaznog kanonika koji sa enom Sidonijom uiva u bezbrinosti ljubavi i u lepo nametenoj sobi pri vatri iz kamina, uz dobro vino i meku postelju: Na divanu smotrih popa lena ... (...) sru
-
Opscen 1.koji vrea stid; bestidan, sramotan, besraman 2.ruan, gnusan, gadan 3.neukusan, nepristojan, prostaki52
19
-
-
-
erbe svuno i sveg dana / vrite skau miluju se vole / blaene ih ugledah jo gole / kad do rupe sagoh se ostraga... seljak Slobodar (Franc iskren, slobodan stoji u korenu rei Francuska). srea seljaka kod Vijona je predstavljen zapravo kao ista beda. Taj ideal stvorili su oni licemeri kojima su seljaci takvi potrebni. Za poetak, njihova hrana nisu slatki i topli napici, ve luk koji kui dah. Postelja... da tu sebe spazim zateena / beao bih...53 Njihov je ivot gorak, mukotrpan ovde je realno prikazan... Seljaci nemaju izbor ali se to u pastorali tako ne predstavlja. Kao i Kremen (ekspirova luda iz Kako vam drago) Vijon je ironian posmatra ali se i ovde uzdrava od suda samo daje slike, a mi treba da se opredelimo. (ivot seljaka se ne sastoji samo u ljubljenju pod rascvetalom ruom.) Refren: ivet po svom nema veeg blaga.
UVODNA OKTAVA: CXLIV: o pobonoj Katarini de Brijer pokuala je da izvede na pravi put mlade posrnule devojke. Vijon je poziva da, ako hoe da se bori za due grenih cura, ode na Vearski trg, u centar Pariza, tu ih ima mnogo... a ne da ih vrbuje po grobljima. (Vijon se obraa gospoi koja je vaspitavala mlade devojke. Izaziva je da proba da vaspita, da namee norme, ovim opasnicama na pijaci. One, za razliku od devojaka iz finih kua imaju dobar kljuni.)
Balada o pariskim gospama (ene u Parizu)Opet imamo nabrajanje (Firenanke, Mleanke, Napuljanke, Grkinje, Maarke, panjolke, Engleskinje... sve loije od Parianki) u kome kao da se proizvodi amor trnice avrljanje, ivost. Nabrajanjem naziva oblasti iz kojih su sve te ene postie se gotovo onomatopejska ivost. Refren: pravi kljun je u Parizu! Vijon ceni enu koja ume da kljucne i stavom i govorom. (N. B: ova balada je posveena govoru54 Parianki.) Kada ostare one e imati veliko iskustvo. Vijon ceni tu punou ivota.
-
OKTAVE - CXLV CXLIX: Opaticama iz Monmartra (hram koji muarce ne prima antifraza) nudi deo svog oprosta iz Rima...55 enskom samostanu posveuje muki samostan koji se zove Ne vredi nita. Slugama i slukinjama nudi samo telesno zadovoljstvo, da se zabavljaju meu sobom. Devojke iz dobrih kua dobie tek figu / jer sve potroih na curetke... Neizbena je njegova aoka prema svetenicima sa kojima takve devojke esto zavre ma koliko svi o njima brinuli.Mari: Vijon, do sri gradsko dete, ne dri do prirode u celom njegovom poetskom opusu nema nijednog spomena livade, cveta, drveta... Kad govori o jutru ili veeri, to nije po suncu ve po zvonima. 54 Kljun (fig) neto to oblikom podsea na ptiiji kljun isturen, otar ili povijen deo nekog predmeta ili predmet takvog oblika. ((Ovde: jezik!)) 55 Nije vrio nikakvo bogohuljenje kada je pomenuo monahinje sa Montmorta, jer to je bila zaista zloglasna enska opatija. Daje im oprost od greha koji je doneo iz Rima, ba kao to su se prodavale oprotajnice od pape.53
20
-
CL: uvodna oktava za Baladu o debeloj Margo. Vijon pominje njenu odanost, ((kao i seksualnu prirodu njihovog odnosa))
Balada o debeloj Marg / Balada drusne56 MargoUzima se kao ime za sve ((pariske)) bludnice. (Za primere ljudske sudbine radije uzima prostitutke nego asne ene.) Paradoksalno, i u njoj nalazi neku vrstu potenja (to nije retko u literaturi: Dostojevski). Nije ona samo jedna, mnoge su takve. Neka vide da on razume njihov poloaj. U ovoj baladi Vijon na sebe preuzima ulogu neke vrste makroa.57 Pravda u burdelju: Za nju nosim ma i pancir svuda... Potresno je i izaziva snanu i spontanu reakciju. Vijonova namera i jeste da nas potrese ubacujui nas u realnost burdelja: Olo mi smo olo nam kraj praga / Nismo skloni asti ast nas slaga.58 Ova pesma je jedinstvena prilika da se zaviri u taj svet. Lirsko ja (pitanje je dal je to Vijon ili se prosto uivljava u tu ulogu da bi dobro opisao taj svet) se predstavlja kao neko ko nosi ma i pancir da bi zatitio takvu dragu (nesrenu prostitutku), kao vitez koji se bori za svoju damu. Koliko god da je okantan taj odnos makroa i bludnice, opet ima lepote u tom odnosu. Refren: u burdelju gde drimo radnju. Njihov svet Etat suverenost, drava, trgovina. To je svet izvrnutih vrednosti (koji i inae odreuje Vijona) ali u kome ipak postoji nekakav modus vivendi. Mari: Ova balada je podraavanje grotesknih balada koje su se tada pevale i imale ak i svoje ime: lucprdaste pesme. Vinaver: Ova balada predstavlja otrovnu parodiju na trubadurske zanose (Za nju nosim ma i pancir svuda...) ona slavi bludnicu drusnu, nadutu...
-
1. strofa: Njihova razmena sa svetom, njihov ograeni prostor suprotstavlja se spoljanjem svetu. Jer veran sam i drag toj lucprdi59 / smatrate me moebit za luda? ... (...) Kad navale gosti... & vidi refren! 2. strofa: njihov unutranji / meusobni odnos ((odnos nasilja)). Ona je nervozna kad ne zaradi novac, a on je u razbesneloj strasti tue: Ali katkad bude rusvaj grdni / ako Margot ide spat bez kuda... (...) pas joj strgam halju nema kuda!... (...) pa po nosu opalim par ljaga 3. strofa: ((njihov odnos prisnosti)) - ona pred njim prdi i stegne mu uda. Pred zoru su iscrpljeni i oputeni. A pred zoru jo vrua i naga / svoj plod tede zajae me straga / stenjem drhtim kao som na pladnju / od razvrata tog me izda snaga... OKTAVE:56 57 58 59
Drusna krupna i nezgrapna enska osoba; snana i jedra enska osoba I ovde se Vijon potpisuje u poslednjoj strofi akrostihom. Ili: ubre volimo, u ubretu smo, / Od asti beimo, i ast od nas bei. Lucprda luckasta, neozbiljna osoba; luda, budala
21
-
-
CLI CLLI: Nastavlja sa bludnicama kojima oigledno eli da se obrati. Ove prostitutke su nain da pesnik ponovo napadne biskupa d'Osinjija, na koga cilja kad kae da se javne kole (burdelji), nalaze svuda sem moda iza vrata Mena - ovo znai je menski zatvor u kome je Vijon bio kao biskupov zatvorenik antifrazom vrsta kupleraja... (Ovime pesnik dovodi u sumnju nepotkupljivost i moralnu strogost koja je vaila za d'Osinjija.) CLLIII CLV: Bolnicama nema ta da da: ne vrede lane rei nita / jer hudo pati taj svet prosti.. (...) njima e ostati tek kosti / jer za puk mrav vrata uska. Naenoj deci prihvatilitu u Parizu ne ostavlja nita. Ali, Izgubljenoj deci daje savet kroz pesmu koja sledi. (aoka oktave je sadrana u igri rei koja suprotstavlja izgubljenu i naenu dakle nekad isto izgubljenu decu.)
Lep nauk izgubljenoj decipesnik suprotstavlja Didonu, kraljicu Kartagine, i izgubljene due svojih prijatelja (metafora sazdana od protivnih vrednosti) poruke: Lud je ko radi plena malog / izlae smrti svoje snage. (...) Neasna dobit slabo vredi! refren: Krme kurve sve raznesu. ((ta god da radi tj. kolko god da zaradi, pare e da potroi na kafanu...))
Balada dobrog nauka
OKTAVE: - CLIX jo jednom se obraa znalcima razvrata to je slast tela i zlo dua... jednog dana e i oni umreti. - CLX: Slepakom domu daje svoje naoare kako bi ljudi iz njega na dan mrtvih uspeli da razaberu pravedne i ohole (da vide kakav je ko ovek). (To ne ini radi uvrede, ve to ini da bi istakao njihovu sposobnost da razlue kakav je svet.) U ovoj oktavi Vijon uvodi groblje Nevinih. - CLXI CLXV: meditacija nad ljudskim lobanjama nagomilanim u kosturnici Groblja Nevinih. Nema tu mesta smehu ali. / Kakva im korist behu blaga / kreveti meki gde su spali... (...) strule su sada kosti jadne / to nee na ples da se diu: / nek blagi Hrist im oprost dadne! 60 - (Groblje nevinih parisko groblje, najvee u Vijonovo vreme, sagraeno poetkom 12. veka.61 Ovde su, pored zajednike grobnice, vremenom izgraeni zidovi na kojima su prolaznici mogli, za opomenu, videti 32 freske koje su predstavljale Mrtvaki ples delo nepoznatog autora s poetka 15. veka. (Smrt odvodi: papu, cara, velmou, seljaka, dete, lepoticu, ludu sve karaktere i sve stalee. Po Hojzingi, na ovim slikama su bile predstavljeni leevi u raspadanju...) Igra smrti je u srednjem veku esto prikazivana na pozornici i slikana na zidovima crkava i na grobljima. Na Groblju Nevinih je bilo samo najpopularniji Mrtvaki ples. & Zanimljivo je da je Groblje Nevinih sluilo u 15. veku kao sastajalite Pariza, centar mondenog ivota, gradski korzo u arkadama kraj kostura
Kolja Mievi: Ova meditacija nad kosturnicom centralnog pariskog groblja ima neto od Hamletovog monologa. 61 Groblje je uniteno 1786. godine.60
22
-
-
-
bili su duani sa slatkiima i drangulijama... Groblje je bilo i stecite pariskih prostitutki i prosjaka.) Suoavanje sa smru Ples smrti. Momenat utopijskog izjednaavanja karakteristian je za svaki ples smrti. Sad one koje se klanjahu/ jedna drugoj dok bee daha / od kojih jedne upravljahu / drugim sred poniznoga straha / vidim da sve su rtve praha / dok na toj hrpi skupa bazde Sreten Mari: Tema smrti nije bila nita originalno, a naroito ne u srednjem veku. Kod Vijona smrt je samo besmisleno truljenje, senzualno smrdljivo, nita na kraju pustih elja uvek uludo proerdanog ivota i to bez ikakve transcendentalne utehe. (U ovom prikazu smrti nema estetizacije i ublaavanja. Moe se govoriti o estetici runog i naturalizmu.) & N. Banaevi: Vijon ovu temu tretira konkretno, naturalistino. Oko ove teme gravitiraju srodne: tema prolaznosti, propadljivosti, zla, greha i kajanja... (Svi su pod neprestanim trijumfom smrti. Tamo nema ni sluge ni gazde.") CLXVI: uvodna oktava za ansonu. aku Kordonu pesnik ostavlja pesmicu...
ansonaansona je kratka pesma, nastala u najranijim periodima francuske srednjovekovne knjievnosti, koja ima karakter narodne pesme. Obino je sastavljena od nekoliko pravilnih strofa kupleta koje se najee zavravaju refrenom. Trubaduri i truveri su doneli slavu ansoni. Danas ansona oznaava sve vrste pevanih pesama... Neki komentatori misle da je ovo ljubavna ansona, drugi misle da ovde Vijon govori o boravku u menskom zatvoru, trei da Vijon ovde svom prijatelju eli isto ono to je on lino preiveo zatvor i zlu sudbinu.
-
OKTAVE: - CLXVII CLXXII: Vijon nastavlja sa darivanjem. Ljubavnicima daruje posude ((za kaenje suzama))... Pominje pesnika Alana artijea62 kao simbol bolnog ljubavnika. oveku koji se bavio podvoenjem daje lepotice koliko god ih eli. Poredi ga sa svinjom... Itd. - CLXXIII CLXXV: imenovanje ana de Kalea (izvesnog primaoca testamenata iz tog vremena) za naslednika zavetanja. Komentatori smatraju da se ovi stihovi mogu itati i kao pesnikova poruka buduim komentatorima daje im svu slobodu tumaenja... Molim da uzme knjigu ovu / da iznae sve mane njene / da sljuti je u svakom slovu / jer ima pristanak od mene: / nek dadne svoje komentare / i opise iAlen artije francuski pesnik iz 15. veka. Napisao Lepu damu bez milosti... (Njegova junakinja prima izraze ljubavi i vernosti tako skeptino da lii na koketu; tako egoistiki, okrutno odbija ljubavne ponude i uva svoju slobodu da predstavlja suprotnost idealnoj Gospi.) Virtuozno sastavljao oktave formu koju je Vijon usvojio, u kojima je imao isti raspored rima kao i kasnije Vijon u Zavetanjima. & Po nekima, pominjanjem ovog imena Vijon se podsmeva pesnicima koji su pisali o ljubavi, a na ijim se pesmama kolovao. Njegovo iskustvo ljubavi je bilo drugaije.62
23
-
objanjenja / nek neto doda neka tare / slobodno neka sve to menja / ako mu ruka nije lenja / znaenje neka trai isto... CLXXVI CLXXVII: Privodi oporuku kraju. Govori ko treba da se pobrine oko pogreba i tu opet nalazi priliku da se podsmehne. Pripremanje grobnice. Pesnik trai da mu pripreme grob u kapeli Svete Avoje a ona se nalazila na I spratu jednog manastira i prema tome tamo i nije mogao da se smesti pesnikov grob. A grob? Nita nit raku belu / da pod se od nje ne stropota. & Sebe vidi kao dobru ludu. (Ranije je za sebe govorio da je mladi starac). & Trai da na grobu bude sledei epitaf:
Epitaf63Pored svih nedaa prvo e staviti da ga je ljubav izmuila: Tu lei... zlom Amorovom strt kamdijom... Beda, siromatvo: beda mu veno bi nad ijom / sve razda sve do zadnje rojte ((opet ironija, samoironija))
Verset ili rondoVerset ili rondo se na Epitaf nadovezuje poslednjim stihom u kome Vijon kae: Boga vam taj mu verset pojte. Verset u crkvenom jeziku znai svaki odlomak iz Biblije koji je oznaen brojem i poseduje neki popularni sadraj. Ve je najavio svoju potrebu da mu bude dat oprotaj iako je bio toliko arogantan, ak i prema bogu. Nek veni mu je pokoj dat / boe... (...) jer on svega bee lien... ((opet siromatvo)); refren: Nek veni mu je pokoj dat. Sniavanje: U dupe marnut kao tat... (N. Banaevi: tragino i burleskno do kraja su izmeani...)
-
OKTAVE: - CLXXIX CLXXX: Slede strofe o ulozi zvona o ivotu hrianina. Zvono svakoga prati isto, od roenja do smrti, nezavisno od njegovog poloaja. (Ponovo izjednaujui momenat. Izjednaujue sile: smrt, ljubav). ((iv: Da li je ovo tano? Vijon govori o zvonu od stakla...)) & Na kljunim mestima Vijon se odredio kao hrianin! U hrianstvu vidi idealnu projekciju sveta. Takav bi eleo da svet bude, ali ipak realno sagledava svet i iz tog sukoba proizlazi njegov cinizam. & Ipak, i ovde je prisutan cinizam: dajui zvonarima, koji treba da oglase njegovu sahranu, hlepie svetog Stefana, Vijon je podmukao: hlepii su u stvari kamenice kojima je kamenovan hrianski muenik i svetac. & Za zvonare imenuje najbogatije trgovace (a ovo je posao siromanih). - CLXXXI CLXXX: izvritelji oporuke. Vijon navodi imena trojice bogatih i monih Pariana (jedan je bio istrani sudija, drugi kraljev savetnik i lihvar, trei je upravljao sahranom kralja arla VIII). Ipak, ve u sledeoj strofi navodi imena trojice propalica (kavgadija i prestupnika64) za sluaj da ova gospoda odustanu... Al' ako ova druba nee / sveUnapred odreenom formom epitafa Vijon je zamislio svoj nadgrobni natpis, mada mnogi tumai istinskim epitafom smatraju Baladu obeenih. 64 Jedan od njih je osuen zato to se nije prieivao tokom vie godina...63
24
-
strahujui oko troka / te zatrae li izuzee... onda: (Tri oveka sve asna roda / eljna da nau spas duama / i koji strepe od Gospoda). CLXXXV CLXXXVI: uvod u Baladu moljenja oprotaja. Vijon pominje Gijoma de Ria i to je poslednje vlastito ime, ukoliko ne raunamo pesnikovo iz zavrne balade, koje se pojavljuje u Velikom zavetanju, zavravajui tako niz od preko stotinu imena... Izbor ovog imena ostvaruje metaforiku: Gijom de Ri je bio bogati trgovac vinom: pesnik zna da bi ga on mrtvog obasjao kandilom sa vinom umesto ulja. & Muka me tera: tren je sada / da od svih molim oprotaj.
Balada moljenje oprotajarefren: sve molim za oprotaj nabrajanje: tu su svi oni kojima se podsmevao: prosjaci, sluge, kurve... (Na kraju jo jednom svi prodefiluju: lenji, bludni... ) Sve moli za oprotaj, izuzima samo zloince kakav je upravnik zatvora: Evo prde im od brajke... (Ne imenuje d'Osinjija, ali misli na njega...)
Zavrna baladaRefren: kada krenu s ovog sveta Stie se utisak da vie ne govori Vijon ve neko ko nakon Vijonove smrti poziva ljude na njegov pogreb. Vijon kae da oni koji dou na njegovu sahranu budu odeveni u crveno jer je crveno obredno odelo na praznik muenika. Vijon nije obian muenik, ve muenik zbog ljubavi: jer ljubavna stra ga seta: / njoj rtvova muda bona.... & (Verovatno je poziv iz Zavrne balade da se posmrtna povorka obue u purpurno ruho koje se oblailo na blagdane muenika jo jedna u nizu Vijonovih ala.) Zavrava vinski, golijatski, karnevalski Otpi vina za mene! (Mari: Tradicija anakreonske poezije Srednjeg veka.)
-
*** Celine Velikog zavetanja (ivanina podela): 1. Biografija zatvor, kralj 2. Sagledavanje, vrednovanje biografije grenost i opravdanje greha 3. Svest o nepostojanosti egzistencije & smrt Ubi sunt?, Dance macabre (oktave + balade) 4. Starost muka i enska (oktave + Balada lemarke) 5. Ljubav mo, gubljenje iluzija (oktave + balada) 6. Testament imenovanje manje i vie vanih naslednika: - manje vani - vani: pooim, majka, Rua, suparnik - manje vani - vani: Kotar - manje vani (neprijatelji): lihvari, popovi, bogatai - vani: prijatelj (d'Estutvil) & neprijatelji (braa Perdrije) 7. Komentari razliitih drutvenih grupa: seljaci, graanke (Parianke), opatice, prostitutke, bolnici, siroad & lopovi, slepi 8. Ples smrti 25
9. Darivanje na kraju: ansona, ljubavnici; pominjanje prethodnika i sledbenika 10. Sahrana: grobnica, epitaf, izvritelji oporuke... 11. Oprotaj 12. Zavrna balada ***
Dodatak Zavetanjima / Razne pesmeTRI BALADE SA PESNIKOG TURNIRA Ovde su tri balade sa takmienja u zamku Bloa: Vijonova, arla Orleanskog65 i ana Roberta. Prema prvom, zadatom stihu na pesnikom turniru (zadao ga je domain, Orleanski): Ja umirem od ei uz vrelo, sve su u antitezama. U Vijonovoj baladi je uveni polustih: Smejem se kroz suze... TRI BALADE O PRIJATELJIMA IZ ZLOINA i ZATVORSKIM DANIMA ((ivanina formulacija)) Naslovi: Balada poslanica prijateljima iz zatvora, Balada o prizivu, Druga argonska balada. Ova poslednja je napisana argonom kojim je govorila lopovska, razbojnika druina koljke tzv. koljkai, kojoj je i Vijon pripadao. Ovaj jezik je smea starofrancuskog, latinskog, univerzitetskog jezika i svakodnevnih izraza. Pronaeno je 12 Vijonovih balada napisanih argonom.66 Druga argonska balada je posveena uspomeni dvojice prijatelja, de Montinjija i de Kajea. (Obojica su obeeni.) Refren ove balad je: te mu krvnik skrha hrbat.
Balada obeenih Mrtvi progovaraju: trae da ljudi izraze obzir prema njima i da ne gledaju zajedljivo leeve izloene u svoj svojoj nagoti svaijem pogledu i poruzi. Brao ljudska to ivite due / meko srce nek svak za nas ima... Ovo je ojaano kripanjem veala koje se javlja kao apel koji ukruena tela alju preko pesnika i koji u sebi saima vrhunac refleksije o smrti i estetiku runog: meso koje gojismo ranije / raspalo se i na nama gnjije... (...) zli gavrani ... ispie nam oi kljunovima... (Poziv na razumevanje i pratanje.) Refren: ve molite da Bog prosti nama Molitva. U ovoj baladi pesnik se obraa Hristovoj beskrajnoj dobroti. Pesnik veruje da Bog oprata grenicima. Bog uvek prua jo jednu ansu ne pokazujui krtost.67
arl Orleanski potomak kraljevske porodice, roen da vlada. U bici kod Azenkura 1415, kad mu je bilo 21 godina, uhvaen je i odveden u englesko zarobljenitvo, u kome je proveo itavih 20 godina. Za to vreme napisao je najvei deo svog pesnikog opusa, uglavnom balade, jer je ta forma najbolje mogla da izrazi krize i nade zarobljenika. Posle povratka u Francusku (nakon to je isplaen otkup za njega) pesnik se povlai u zamak Bloa, bez ikakvih politikih ambicija i tu osniva pesniki krug, jedan od prvih knjievnih salona Francuske. (U ovom dvorcu Orleanski je pruio gostoprimstvo i Vijonu.) Orleanski je poslednji veliki pesnik kurtoazne ljubavi. 66 Mari: argon se tada zvao i oblen, po patrijarhu Jovu, zatitniku propalica. 67 Uporedi Molitvu Bogorodici65
26
KatrenVijon je katren sastavio dok je oekivao da bude obeen. Prvi stih poinje izrazom o egzistenciji i identitetu gde pesnik poistoveuje svoje bie sa svojim imenom. Tema poslednjeg stiha je smrt: (a vrat pod omom e da sazna) / ta guzica mi tei prazna Tako e njegov mekani vrat to nosi glavu oveka koji se podie ka zvezdama biti usmren tenjom prljavog, prostog, animalnog tura. (Karnevalsko preokretanje vrat i tur menjaju uloge! Bez ikakve promene vertikalnog rasporeda udova, odnosi izmeu vrata tj. glave i tura se menjaju.) Jo jedan dokaz u prilog preokretanja: u drugom stihu pesnik kae: iz Pariza kraj Pontoaza ova vrsta izvrtanja ini od najveeg i najpoznatijeg grada Francuske nebitni dodatak malog provincijskog sela. Pesma i njen tvorac ive oigledno u jednom naopakom svetu.68
-
*** Vinaver: mogue je da Vijon ismeva i Stari i Novi zavet naslovom i optom idejom (?) ova dva svoja speva.
68
Tumaenje Davida Kina u Umetnost tumaenja poezije.
27
