Tristram Sendi Materijal

7/25/2019 Tristram Sendi Materijal

http://slidepdf.com/reader/full/tristram-sendi-materijal 1/22

Lorens Stern – Tristram Šendi

Ovaj roman je izlazio sukcesivno tokom sedam godina:-

1760. Stern je objavio prve dve knjige- podstaknut velikim uspehom, dodavao je svake godine još po dve- godinu dana pre Sternove smrti (1767. i!ašla je poslednja " deveta

knjiga.1

INTERŽANROVSKE VEE1. Komi!ki roman "#$ veka " proi!ašao je i! Tristrama Šendija (#

2. %onten&evi Ogledi " slobodno eseji!iranje na bilo koju temu.3. Satira (i to svi'tovska " kao jedan od arhitekstova Tristrama

Šendija

4. Don Kihot " iv: $esta pominjanja Servantesa i njegovih likova. %aprimer, !a &obijeve ljubavne i vojne !gode pripoveda$ ka'e da suservantesovski !animljivi... &obi, koji 'ivi u svom svetu i smešan je drugima, ali ima svog vernog pratio)a...

5. Eliza(etinska komedi&a " šekspirovski svet je na neki na$inekspli)iran

6. Uliks " nije doduše komi$ki, ali jeste parodijski7. )rust (... i Vird*ini&a Vul' (!anima je impresionisti$ki rad svesti.

O$u*uju+e predstavljanje prostora i vremena.

8. +okner

KO%)OI,I-A

)OI.RAVAN-E )OST/),I%AStern od(acu&e 0ravila e0skog 0ri0ovedan&a (pravila utvr*ena nesamo Poetikom, ve+ i mnogovekovnom praksom )ele vrope- " on nepripoveda ni hronološkim redom, niti po epskom na$elu in medias res3, ve+ ska$e po vremenu i prostoru, premeštaju+i radnju sad unapred sad

una!ad (autor se vra+a na!ad ili ska$e napred u osnovnu novelu, slede+isad ovu sad onu nit pripovedanja, posve+uju+i brojne strani)e si+ušnimdoga*ajima ili digresijama. (Stern se poigrava i 0ostu0kom in mediasres i 0ostu0kom ab oo, suprotstavljaju+i ih jedan drugom da bi ih našaljiv na$in prenebregao.1 vo /ergeši+: %ema ra!loga verovati da je autor ovaj roman smatrao !avršenim. %ijeteško !amisliti nastavak koji bi bio pisan u istom stilu, pa se, štaviše, posle Sternovesmrti takav nastavak i pojavio " napisao ga je neki 'on ar.2 2 prvom parodisti$kom romanu kod nas, Romanu bez romana i! 1343. Sterija setako*e poigrava klasi)isti$kim prin)ipom kompo!i)ije epa...3 /ora)ije je savetovao pesniku koji piše ep da 5uvla$i $itao)a u središte !bivanja " baš

kao da su oni $itao)u po!nati. Ovom postupku je suprotstavljen postupak ab ovo (5od jajeta, prema kome ep valja po$eti još pre junakovog ro*enja, od okolnosti pod kojima je !a$et.

1



5S toga mi je ra!loga doista drago što sam svoju povijest na takav na$in!apo$eo i što sam kadar da je tako i nastavim, idu+i tragom svake !godeu njoj, kao što ka'e /ora)ije, ab ovo. 8nam da /ora)ije uopšte nepreporu$uje taj na$in: 9li taj gospodin govori samo o epskoj pesmi ili otragediji " (!aboravio sam šta " uostalom, ako nije tako, treba da

!amolim gospodina /ora)ija da mi oprosti " jer se ja u pisanju kojegasam se prihvatio, ne+u ograni$iti ni na njegova pravila ni na pravila bilokoga drugog $oveka i! bilo kojeg vremena.

1I.RESI-E – nove radn&e u(a!ene u osnovnu2 ova& roman &e 0re0undigresi&a$$$

)ri0oveda!ev 3motiv455;oja je metoda da rado!nala $oveka uvek upu+ujem na ra!li$ite putoveistra'ivanja, kako bi došao do osnovnih motiva doga*aja o kojima mugovorim " ne $inim to kao neka )epidlaka " niti onako odlu$no kao &a)itkoji se nadmudruje sam sa sobom i sa $itao)em " ve+ uslu'na i poni!nasr)a koje se posvetilo samo pomo+i rado!nal)ima " !a njih pišem... (knjiga, pogl. -1

O0ravdan&e digresi&e5... a posredi je ovo: a se ja, iako su sve moje digresije, kao što vidite,opse'ne, " i mada se ja udaljujem od predmeta o kojem govorim, dalje i više no ikoji pisa) u <elikoj =ritaniji, da se ja ipak uvek brinem da sveudesim tako da glavni posao ne miruje dok mene nema. (, -- %astavljao va*nosti digresi&a: 5i!ba)ite li ih i! ove knjige, na primer, " onda bolje

da ste ba)ili i knjigu sa njima " studena ve$ita !ima !avladala bi nasvakoj strani)i njenoj...

Na&du*u digresi&u $ini < knjiga, )ela posve+enja putovanju po>ran)uskoj i opisivanju pla$ljivo?sentimentalnih do'ivljaja na tom putu.

)rimer nezavr6ene digresi&e – Priča o češkom kralju i njegovih sedamdvorana / dvoraca !" # ovu pri$u pri$a &rim i ona !apinje na samompo$etku, nastavlja se... sa!najemo stvari koje se ti$u hronologije,geogra@je, ratovanja (pri$a se prekida primedbama stri)a &obija, aliništa o $eškom kralju.A (Bklovski: ao i svaka 5dosadna pri$a, ona je

!asnovana na retarda)ionom postupku i nju mora prekinuti slušala). 2nastavku &rim napušta pri$u o $eškom kralju i prela!i na povest svojeljubavi...

)ITAN-E -E1INSTVA Reme7en&e 8ronologi&e 99i ide&e celovitosti::5 junak se rodio tek uAtoj od C knjiga, a u 6toj knji!i su mu mesto de$je haljine obuklipantaloni)e, a potom se više i ne pojavljuje. Drema tome, Stern jei!neverio i naslov i podnaslov knjige, $ivot i shvatanja Tristrama Šendija, jer o junakovom 'ivotu sa!najemo sasvim malo, a o shvatanjima ništa.

4 Bklovski: Ova pripovest je istog tipa kao i ona koju pri$a San$o Dansa svom gospodarukad je Eosinantu u mlinu sputao noge.

2



Bklovski: oka! svesnog Sternovog naru6avan&a uo(i!a&ene si*e&nes8eme su gra@koni Fabularnog kretanja romana koje daje u A0. poglavljušeste knjige. ((Stern ih je doslovno na)rtaoG Ove linije su pribli'no verne, ali ne u!imaju u ob!ir aritmiju motiva...

<ejn =ut: /s0ostavl&an&e 'ormalne 0ovezanosti kod 0ri0oveda!a ko&ise me6a 99komentari6e::5 ;nogi kriti$ari smatraju da mešanjepripoveda$a ometa druge kvalitete pripovedanja. Oni, kada se negujusebe radi, mogu da unište dela u $ijoj su slu'bi ti pripoveda$i navodnoi!mišljeni. ;nogim kriti$arima je Tristam Šendi i!gledao kao jedan odnajgorih prestupnika u ovom pogledu. &u knjigu su na!ivali5papa!janijom: a li je to ispreturan komi$ni roman ili !birka škakljivihspekulativnih ogleda nalik ;ontenjevim, ili satira u tradi)iji SviFtove Priče o buretu...# Ta&na n&ene 0ovezanosti po$iva prvenstveno u ulo!ikoju igra pripoveda$, &ristam, dramati!ovani pripoveda$. On sam je naneki na$in tema koja dr'i na okupu gra*u. <eliki deo knjige se sastoji odpri$anja o njegovim spisateljskim kulu)ima i njegovom retori$kom odnosuprema $itao)u ((pripoveda$ki pro)es kao predmet pripovedanja: %amanje od &et minuta baci'u u vatru &ero, a &osle njega i ovu ka&ljicu zgusnutog mastila koja je ostala na dnu moje mastionice # jer mi je ostalo još desetak stvari koje treba da uradim &re toga # treba jednu stvar daimenujem # na jednu stvar da se &o(alim # jednoj stvari da se nadam...)tvar na koju se (alim jeste to što je &osao toliko navalio na mene danisam bio u stanju &ristu&iti tome delu moje knji(evne radnje, koji mi jestalno bio &red očima i kojem sam najozbiljnije te(io* a to su +ojevanje, a

naročito jubav moga strica Tobija...vanka ova$evi+: Ovaj roman je prepun iskidanih se+anja i maštanja, teima strukturu kaleidosko0skog kola*a$

Sveto!ar oljevi+: Eoman je !a Sterna tvorevina nepredvidljiva i +udljiva,(ez strukture... Ovo je i!ra! Sternovog ose+anja 'ivota kao ni!abesmislenih epi!oda.

%OTIVI KO-I SE )ONAVL-A-/((iv: Dored glavnih likova, ovi motivi unose neki stepen jedinstva u pri$u

Bklovski:": motiv o uzlovima 9u*adima;: " prvi put se javlja u 3. poglavlju

knjige " kada je vre+a sa akušerskim instrumentima doktora Slopa!ave!ana u 10. poglavlju pripoveda$ najavljuje da +e uodgovaraju+em trenutku pri$ati o u!lovima doktor Slop vadi no'i+ daprese$e u!love ali se pose$e i po$inje da psuje. &ada mu <olter dajeFormulu i!opštenja i! katoli$ke )rkve " da bi proklinjao po pravilimaumetnosti ((retorike.

<: motiv 1*eni " u 13. poglavlju knjige pripoveda$ pominje da se'eni )enkala !a neku svilu nedelju dana nakon što je on po$eo dapiše roman !atim se poigrava sa $itao$evom 'eljom da sa!na ko je'eni " Hospo*a (kojoj se obra+a tj. $itala) je mo'da !aklju$io da je

3



ona njegova 'ena ili ljubavni)a ali nije nemogu+e da bi ona mogla bitinjegovo dete... ili prijatelji)a... asnije obe+ava da +e ispri$ati ko je'eni u poglavlju o rupama !a dugmi+e. Doslednje pominjanje jesentimentalno: svaki &ut kad ti ljubim ruku da ti ka(em zbogom, isvaki trenutak koji &osle toga &rovodimo daleko jedno od drugog,

samo su &reludijum onom skorom rastanku koji 'e nas razdvojiti zauvek. -eka se og smiluje na nas

=: rana strica To(i&a>: ? iv5 motiv nosa 9nososlovi&a: – Hnev <oltera Bendija je i!a!van

time što su njegovom sinu akušerskim klještima pri poro*aju njegovemajke slomili nosnu kost. tako se uvodi )ela poema o nosovima.5ro! najmanje tri genera)ije ta je teorija o dugim nosevima pomalopuštala koren u našoj porodi)i. " &radi)ija ju je odlu$no potvr*ivala, anteres bi se svako pola godine upleo da je potkrepi tako da se ona nemo'e u )elini pripisati muši$avosti mog o)a, mada njemu pripada svaslava drugih njegovih $udnih na!ora. " ;oglo bi se, naime, re+i da ju je dobrim delom usisao s maj$inim mlekom. 9li je i on ipak u$iniosvoje. " 9ko vaspitanje usa*uje !ablude (ukoliko je to bila !abluda,moj ju je ota) !alivao i svojski se trudio da ona potpuno sa!ri. !nose+i svoje misli o tome, on je $esto govorio da nikako ne mo'esebi da protuma$i kako se najodli$nija porodi)a u ngleskoj moglaodr'ati uprkos tome što su njeni pripadni)i kro! šest ili sedamgenera)ija redom imali kratke noseve. (... " Dolako, ljuba!ni$itateljuG " kuda te nosi tvoja mašta# 2koliko se $oveku mo'e verovati, ja vam se !aklinjem nosom svoga pradede, da imam na umu organmirisa, ili onaj deo $ovekovog tela koji mu stoji i!bo$en na sred li)a "

koji, kad je lep i pravilno gra*en, treba da !au!ima potpunu tre+inuli)a " mere+i li)e nani'e od ivi)e kose na $elu. (, 44 (uporedi iA0. poglavlje iste knjige 5ma samo jedan u!rok, odgovori moj stri)&obi, !bog $ega je jednom $oveku nos du'i nego drugom, a taj je da=og ho+e da tako bude. " &o je Hrangusijerovo rešenje, re$e moj ota). (, A1 Slokenbergiusova pri$a o stran)u velikog nosa... (<,uvod: 5=o'ja je mo+ beskrajna, vikali su %osov)i, =og mo'e sve dau$ini. %e mo'e on u$initi ništa, odgovarali su 9ntinosov)i, u $emu bibilo neke protivre$nosti.

EKS)ERI%ENT, 0oigravan&e sa konvenci&ama.Drimeri:

4



- 9utor se poigrava tradicionalnim elementima romana (predgovor,invoka)ijaI , posveta, moto6... " nala!e se unutar romana, na0roizvol&nim mestima. (aleko od po$etka knjige " u 6A. poglavlju,Stern se navodno se+a da je !aboravio da napiše predgovor, da ganaknadno uba)uje, pošto 5ima malo slobodnog vremena. Dosveta

((neimenovanom lordu stoji na kraju 3. poglavlja knjige.7- %eka 0oglavl&a sadr'e samo po jednu re$eni)u, dok su druga

nei!merno duga$ka... %eka poglavlja su ispreturana... &o se obra!la'eovako: 5Jedino 'elim da to bude pouka svetu da pušta ljude da pri$ajusvoje pri$e po svojoj volji. Kitavo 10. poglavlje < knjige Sternposve+uje ra!mišljanjima o poglavljima: 5 sad, da !nate, kako je ovosad moje poglavlje o poglavljima, ono što sam ga obe+ao napisati prenego po*em na po$inak.... 2 -I. poglavlju < knjige nam ka'e da -A.poglavlje Fali !ato što je is)epano, a onda nas obaveštava o njegovomsadr'aju... (!nosi i ra!loge )epanja poglavlja: 59li pregledaju+i nanovoprika! toga puta, u$inilo mi se da sam se u njegovom opisivanjui!digao toliko i!nad stila i na$ina na koji sam dotle opisivao sve drugou ovoj knji!i, da taj opis ne bi mogao ostati u njoj a da ne ba)i u!asenak sve druge pri!ore koji su opisani u njoj i da u isti mah neponišti onu nu'nu ravnote'u i i!jedna$enost me*u pojedinimpoglavljima, i! $ega i proi!la!i propor)ionalnost i harmonija )elogdela.

- njiga jeste roba " otud i reklama@ oglas. Ono što danas !ovemoreklamom, u "$ veku je $esto bilo integralni deo knjige "samooglašavanje, predstavljanje knjige koja se preporu$uje $itao)u.

- Sa stanovišta graB!kog o(likovan&a " i!vrtanje uobi$ajenog... &ekst

se poigrava još nekim gra@$kim !na)ima " inten)ionalno nedostajanjeteksta (pra!na strana koja je integralni deo teksta, )rna strana,5mramorna strana3, ru$i)e, streli)e poka!iva$i pre)rtani komentarC

5 Invokaci&a ima na više mesta. %a pr. u! posvetu lordu u C. poglavlju knjigepripoveda$ se obra+a i boginji Luni: 5Svetla =oginjo, 9ko nisi suviše !aokupljenaposlovima andidovim i gospo*i)e unigunde " u!mi i &ristrama Bendija pod svoju!aštitu. 9polona !a!iva u 1-. poglavlju knjige: 5<eliki 9poloneG 9ko si voljan dadaješ " daj mi " ne !ahtevam ništa više ve+ samo malo prirodnog humora... a ;erkura, snjegovim pravilima, merilima, ako mo'eš be! njega, pošalji s mojim po!dravima u "

svejedno gde.6 %oto je dat na naslovnoj strani romana, ali na starogr$kom. 2 prevodu glasi: 5%esmu+uju ljude stvari, ve+ mišljenje o stvarima.7 2 slede+em poglavlju dodaje da taj Lord uplati svotu od I0 !latnika u korist pis)a što je5!a dvadeset !latnika manje od onoga što bi trebalo da plati !a nju svako u koga imaduha.8 Evo kako Stern uvodi mramorne strane: 5Kitaj, $itaj, $itaj, $itaj, neuki moj $itao$eGKitaj " ili, tako mu u$enosti velikog svetog Daralipomenona " unapred ti ka'em, bolje datu knjigu odmah odba)iš, jer be! mnogo $itanja, pod $ime, kako vi, vele$asni gospodine!nate mislim mnogo !nanja, ne+eš biti kadar da shvatiš pouku idu+ih mramornih strana(šareni simbol moga dela... (, 469 ,rtica@ na&!e67i graB!ki znak – ponekad se pojavljuje u $itavim redovima. %ekado!na$ava nagle prekide misli i kao takva slu'i umesto prela!a nekad !amenjuje

ispuštenu re$ ili re$eni)u " obi$no takvu da se ((!bog nepristojnosti ne mo'e štampati "Stern !amenjuje nepristojne i!ra!e, 5masne šale )rti)ama, što je goli)ljivije inepristojnije od otvorene skarednosti jednog Eablea.

5



- /0utstva !itaocu kao: M!atvorite vrata jer duva promaja kro!knjigu...M

- 991i&alog sa !itaocem i ostalima:: – pripoveda$ se obra+a $itao)u,ra!nim $itao)ima koje imenuje ili ih identi@kuje preko titule, pola itd.%a primer " di&alog sa .os0oCom: 5 " ako ste, Hospo*o, mogli biti

tako nepa'ljivi dok ste $itali poslednje poglavlje# 2 njemu sam vamrekao, a mi majka nije bila papistkinja. " DapistkinjaG %išta sli$noniste rekli, Hospodine. " Hospo*o, dopustite mi da još jednomponovim da sam vam to rekao jasno (... u pretposlednjem retku togpoglavlja u kojem sam u!eo na se da ka'em: M=ilo je preko potrebno dase rodim pre nego što budem kršten.M a je moja majka, Hospo*o, bilapapistkinja, do toga se !aklju$ka ne bi moglo do+i.10 (, -0 (auziman&e galantne 0oze – ovo je po ondašnjoj Fran)uskoj modi usvojim $estim direktnim ra!govorima sa $itao)em redovno se obra+a5dami. (Stav elegantnoDne0risto&nog za(avl&a!a. Dripoveda$ seobra+a i svojoj pripovesti i njenim elementima " na primer obra+a se

-orikovo& 0ro0ovedi11: 5%esretna propovediG Došto su te pronašli, ipo drugi put si se put i!gubila, ispala si kro! jednu neprime+enu rupuu d'epu svog gospodara i pala dole u podmuklu i poderanu postavu(... (, 17 Obra+a se i likovima " na pr. To(i&u koji je po$eo daskuplja literaturu o vojnom gra*evinarstvu i vojnoj opremi: 5Stoj,dragi moj stri$e &obi " stojG " ni koraka dalje na tom trnovitom iteškom putuG (... &o +e ti pogoršati bolest (... pati+eš od tvrde stoli)e" !dravlje +eš i!gubiti... (, 4 Donekad se i !italac o(ra7a0ri0oveda!u " na pr. 5... moj stri) &obi odmah odjaha na svomkonji)u. " %isam ni opa!io da je vaš stri) &obi ve+ bio na svom

konji)u. " (, 4 Donekad je dat istovremeni di&alog 0ri0oveda!asa dva neimenovana !itaoca " na pr. 5 " Bta bi mi vaša blagoro*asavetovala da u$inim# " spri$ajte je, gospodine Bendi, svakako. " &isi budala, &ristram, ako to u$iniš. (, -4 Donekad autor (#komentariše greške pripoveda$a " na pr. u napomeni datoj u! 1C.poglavlje knjige: 5Disa) je ovde dva puta pogrešio " jerLithopaedus treba da se piše ovako, ithoo&aedii )enonesis icon.ruga pogreška je u tome što Lithopaedus nije pisa), ve+ )rte' nekogokamenjenog deteta. (str.1-1 Olga /umo: Disa) $esto prekida!apo$eto i!laganja, jer je, 5i!me*u njega i $itao)a iskrsao ni! pitanjakoja tra'e da se objasne. Disa) se $esto u toku pripovedanja obra+a$itao)u, koji je prisutan kao neka vrsta piš$evog saradnika, $ija sepitanja podra!umevaju i kad ih on i!ri$ito ne postavlja. Ova pitanja supovod digresijama i i!a!ivaju objašnjenja i komentare koji se u stvari javljaju kao piš$eve aso)ija)ije sa osnovnom, epskom potkomromana.1-

10 2 ve!i sa ovim pripoveda$ se vajka što $itao)i imaju lošu naviku da jure napred "tra'e+i u knjigama više pustolovina nego duboku u$enost. 5... ostaju u pameti samo onidelovi knji'evnog dela u kojima prete'u surovost i putenost: " &anane alu!ije i nau$naopa'anja odle+u poput duhova negde u visine, " o!biljna moralna pouka kao da pada uneki be!dan...11

Ova propoved o savesti se $ita !a vreme poro*aja...12 %eki smatraju da je +askanjem sa $itao)em Stern hteo da se pribli'i $itao)u i da mudo$ara utisak neposrednog obra+anja.

6



- )ro(lem zavr6etka z(ivan&a (<ejn =ut: a li se !bivanja !avršavajusa poslednjim datumom navedenim u delu, kada &ristram opisuje sebekako sedi !a svojim pisa+im stolom u purpurnom prsluku i paru 'utihpapu$a (avgusta 1766. da li je kona$no !bivanje navla$enje $akšira u6. knji!i# (Doslednja poglavlja se !bivaju $etiri godine pre

&ristramovog ro*enjaG- Nedovr6enost 0ri0ovesti (Bklovski: ni$im nije motivisan svršetak

pripovesti u Tristamu Šendiju. On se ovako !avršava: 0 o(e Rečemoja majka, kakva je to o&et &riča! # 0 jednom &etlu i o jednom iku,reče 1orik # 2 to najle&ša &riča te vrste koju sam ikad čuo. raj.43 %arušavanje obi$nih normi je vidiljivo i u !avrše)ima romana. ;i kaoda se strovaljujemo u njih na stepeni)ima, tamo gde o$ekujemo da+emo na+i odmorište, uka!ala se provalija.

- Tretman stilski8 Bgura " pre svega meta'ore. mamo postupak ekstremi!ovanja konven)ija. %a nivou re$eni)a koje tvore stilsku@guru, imamo stalno ..... i!me*u doslovnog i @gurativnog !na$enja. (#O'ivljavanje mrtvih metaFora... (Olga /umo: 'inovske metaFore slu'eda poja$aju, da daju pesni$ki reljeF nekim ose+anjima koje i!viru i!doga*aja. Sam &ristram !a digresi&e ka'e da su meta'ore. %a primer,kada ota) Bendi sa!na da se &ristramu spljoštio nos prilikom poro*aja,on se povu$e u svoju sobu i ba)a ni$i)e na krevet. 2 tom polo'ajuostaje du'e vremena... &o vreme je pisa) ispunio dugom umetnutompri$om koja proisti$e i! doga*aja o kojem je re$, ali $ija je ve!a saosnovnom Fabulom naro$ite vrste. ((Slokenbergijusova pri$a o ijegukoji ima ogroman nos. Ee$ je o slo'enoj simboli$noj aso)ija)iji, kojagovori o nosevima i treba da poka'e svu te'inu nesre+e sa

&ristramovim nosem. Dri$a koju pisa) ovde ume+e ima !adatak da nampribli'i ose+anja i!a!vana doga*ajima. Ona tako*e ima !adatak dai!a!ove utisak trajanja, da ispuni parodijom tu'nog sadr'aja ono vreme dok ota) le'i u na krevetu u svom bolu. Bklovski: Sternreali!uje leksi$ku meta'oru Kon!i" (u kapri)io!nom smislu i govori onjoj kao o realnom konju: 5onji)?miljenik na kojem je moj stri) &obiuvek jahao (... vredan je da se opiše (... /od i prilika su mu uistinubili tako $udni i sav je od glave do repa, tako malo podse+ao na bilokojeg pripadnika svoga roda...1A potom uvodi i drugu metaForu "magara) " !a telo.1I

INTERTEKST/ALNOST I EN,IKLO)E1INOST- INTERTEKST " Dostoji sna'na metaknji'evna svest " intertekst,

metaliterarnost...Intertekstualnost – preplitanje tekstova u okviru teksta tekst kaoreak)ija na druge, usmene ili pisane, @k)ionalne ili ne@k)ionalne

13 /ergeši+: elo se !avršava opaskama o biološkoj misteriji $ovekovog dolaska na svet.(#14 9 da se radi !apravo o &obijevoj strasti vidimo na drugim mestima " na pr: 5Dusti li$ovek da njime ovlada neka neodoljiva strast " ili, drugim re$ima, kad mu njegov onji)?

miljenik otka'e poslušnost, " onda !bogom prava i !drava pametiG (, I15 ! metaFore 5magara) gradi se 5situa)ija sa nera!umevanjem: Ota) pita &obija omagar)u, a on misli da je to euFemisti$ki na!iv !adnji)e.

7



tekstove. Dove!anost svakog teksta sa nekim drugim tekstovimaustanovljuje se u toku $itanja !ahvaljuju+i pre svega delovanjureminis)en)ija, koje nas podse+aju na nekog drugog autora, njegovemisli ili iska!e, na odre*en umetni$ki postupak, na neki motiv ili lik,bilo da ih autor prihvata ili se od njih distan)ira (u ovom drugom

slu$aju re$ je o parodiji. %a osnovu takvih reminis)en)ija, koje se$esto podstaknute neposrednim navodima ()itatima ili skrivenimuka!ivanjem (alu!ijom, rekonstruiše se intertekstualnost nekogteksta.(()omin&an&e: Servantesa, ;ontenja, <oltera, Eablea, 9ristotela,Loka... %a primer, !a svoju knjigu ka'e: 5i na kraju +e se i!vr+i baš uono $ega se plašio ;ontenj da mu se ne i!vrgnu njegovi 5seji, naime,u knjigu koja krasi salonske ormare (, A &ristramovo deBnisan&eFendizma i uopšte uspostavljanje takve institu)ije aso)ira na Eableovpantagrueli!am: 5Dravi Bendi!am, mislili vi o njemu i najgore, otvarasr)e i plu+a, i svim onim osobinama koje su mu u prirodi tera krv idruge 'ivotne telesne sokove da teku slobodno svojim tokovima i dadugo i veselo pokre+u kolo 'ivota. Osim toga, tu su i Anti6endi&evci– Stern se, kao i Eable, obra+a svojim kriti$arima, ali na druga$ijina$in: 59 sad, dragi moji 9ntišendijan)i, prerevnosni kriti$ari isapatni)i (!a vas i pišem ovaj Dredgovor " i !a vas premudri dr'avni)ii umni doktori (dajte " skinite te svoje brade, $uveni po svojojo!biljnosti i mudrosti (... a spominjem vas ovako !ajedno samo !bogtoga da suviše ne du'im, a ne mo'da !bog neke mr'nje prema vama.( , -0

- /%ETAN-E RALIITIG 1ISK/RSA@ ŽANROVA ... u tekst romana:osim reklama, epitaFa (5Oh, jadni JorikG ? epitaF na Jorikovom grobu,dat u 1-. poglavlju knjige koji su gra@$ki odvojeni, uokvireni, imamoi inkor0orirane u sam diskurs romana:

o )uto0isi " iv: impresije sa putovanja u >ran)usku.o %isteri&eo Hurleske16 " iv: pri$a o $asnoj sestri " pri$a umetnuta u

&ristramovo putovanje ((Kasna sestra ima uko$ene !globove, inakon što je pokušala to da reši molitvama i dodirivanjemrelikvija kolenom itd. na kraju su je nagovorili da pokuša satoplim kupkama u =urbonu i krenula je na put sa iskušeni)om;argaritom. Dratio ih je ma!gar koji voli da popije, pa je u jednom trenutku svratio u kr$mu i potpuno !aboravio na ovedve, a ma!ge su stale, a $asne sestre su se uplašile da +e bitisilovane... a bi ma!ge krenule, ;argarita ka'e da trebai!govoriti grešne re$i, i pošto im nema druge one re$ podele na

16 Hurleska – knji'evna vrsta koja se odlikuje preteranoš+u komi$nih eFekata i gruboš+ukarikiranja likova i situa)ija. =urlesku nala!imo u poe!iji, drami i pro!i " svuda nastojida i!vrgne ruglu obi$aje, li$nosti, institu)ije, naro$ito autoritete... Hurleska seis0ol&ava kao5 0arodi&a (humoristi$ki na$in imitiranja stila ili manira nekog dela ili

pis)a, karikatura (preterano insistiranje na nekim )rtama lika koje dovodi dodeForma)ija @!i$ke ili karakterne osobine i travesti&a (tema se obra*uje prosta$kim je!ikom.

8



slogove pa jedna i!govara prvi, a druga drugi slog... koji !ajednodaju: 5o vraga (< knjiga

o Savet o odevanjuo )ro0oved (Jorikova propoved koja je ispala i! Stevinusove

knjige naslovljena kao Doslani)a 'idovima N 13. " 1er se

nadamo da imamo dobru )avesto )redstava sodomskih (# govora ( &uridi!ko"Dreligiozni8

govora " iv: Formula i!opštenja i! katoli$ke )rkve koju $itadoktor Slop u 11. poglavlju knjige: 52 ime =oga Svemogu+eg,O)a, Sina i uha svetoga (... neka on (Obadija bude proklet(što je sve!ao te u!love " ;i ga i!opštujemo i proklinjemo ga...(... neka se ugasi i svetlo njegovo u vjek i vjekova, ako se nepokaje... (... Drokleli ga svi sveti patrijarsi i proro)i. Drokleo gaSveti Jovan Dreta$e, i Sveti Jovan rstitelj ... (... %eka je prokletpri jelu i pi+u, kad je gladan, kad je 'edan, kad spava, kad

drema.... Bklovski: srednjovekovna u$enost je ve+ u Sternovo vreme i!a!ivala komi$ni eFekat...o )ismo " Julijino pismo ijegu i! Slokenbergiusove pri$e (<

knjiga. 5Senjor ijego, Jesu li moje sumnje što se ti$e vašeganosa bile opravdane ili nisu " sad nije trenutak da ispitujemo "dovoljno je re+i da nisam imala snage da ih podvrgnem daljemispitivanju. (... 9ko vam ponos nije obu!eo sr)e " vi +ete pohrlitik meni isto onako br!o, kao što ste i pobegli od mene " ali kolkogod da po'urite " sti+i +ete samo da vidite kako umirem.13

o Hra!ni ugovor – <olter Bendi sklapa ugovor sa svojom 'enom u ve!i sa mestom poro*aja... (, 1I

o L&u(avne 0ri!e (boka$ovske " iv: pri$a o le >evru u < knji!i:ad je &obi bio na putu i odseo u seoskoj kr$mi, sa!na da je tuodseo i neki bolesni siromašni d'entlmen sa detetom, pa mu &obišalje vino, i sa!naje da je u pitanju vojnik " poru$nik kod kogapošalje &rima, kome ovaj ispri$a kako mu je 'ena slu$ajnoubijena 5dok je le'ala u mom naru$ju u šatoru, i onda umre, a&obi preu!me staranje o njegovom sinu, koji +e, nakon što je vojevao protiv &uraka (kod =eograda, postati u$itelj &ristramu.(Bto se, naravno, ne+e desiti do kraja romana. ((=i+e da ovo nijedobar primerG#

o

)antomima (opisi po!a " pokušaj da se pokret ovaplotitekstom. Bklovski: Stern je prvi uveo u roman opis po!a. On ihdaje o$u*eno: rate Tobi, odgovori moj otac, skidaju'i desnomrukom svoju &eriku sa glave, dok je levom izvlačio iz desnogd(e&a &rugastu maramicu od indijskog &latna... Kitanje Jorikove propovedi po$inje opisom kaplareve po!e koja je datasternovskim postupkom namerno ne!grapnog opisa: )tajao je

17 -uridi!ki – pravni, pravni$ki18 v: Ovo pismo je nejasni deo nejasne pri$e o ijegu koji putuje i svuda njegov nosi!a!iva divljenje: 5Dekari su !aboravili da umese kvasa) " u $itavom Stra!burgu nije bilo

hleba... (... Svemogu+nost je svemogu+nost, utvrdiše teolo!i koji su se borili !a realnoststran$eva nosa. " Ona se prote'e samo na ono što je mogu+e, odgovarali su Luterani. ...Do$etak pri$e je pritom dat uporedo i na latinskom...

9



&red njima i telo mu se njihalo i naginjalo na&red u&ravo tolikoda je na horizontalnoj &ovršini činilo ugao od 67 ste&eni...1C

- Enciklo0edi!nost " mogu+nost da obuhvati u sebe ra!li$ite 'anrove- )rote&ska 0riroda romana. 8ato je tako teško objasniti šta je roman.

Elasti!nost " sposobnost da primi sve to u sebe, a da i dalje ostane

roman. (vadesetovekovno shvatanje romana ponukano =orhesom ipostmodernom...

- ((,om0endium " etim. ušteda vremena, skra+enje, pre$i put "priru$nik, ud'benik skra+eno i!laganje osnovnih misli neke nauke,istra'ivanja kratak sadr'aj, sa'etak kompendio!an " sa'et, !bijen, je!grovit, skra+en

- Tristram Šendi je i dalje roman iako se suprotstavlja tradi)ionalnompisanju romana. Ovo +e biti valori!ovano tek u -0. veku.

)ARO1I-A I KO%IKA Darodijska priroda Tristrama Šendija " upu+uje na suštinski komi$kuprirodu.IVORI KO%IKE5- Imena " onomatopejska etimologija sa komi$kom namerom.- +ikci&aJstvarnost " i!vor komike je i sama $injeni)a da $itamo roman,

a u isto vreme imamo 'elju da sa!namo jedan 'ivot. nten)ija $itanja jeda dobijemo tkivo koje konkreti!ujemo kao da je pravo. %a to seskre+e pa'nja u romanu.-0 %ani0ulaci&a !itaocem i njegovom 'eljomda bude !aveden.

- Komi!ka degradaci&a ve!ana !a oz(il&ne stvari. Dostupak

sni'avanja koji u sebi sadr'i i ono na šta se odnosi. (%a pr. kako majkasa!naje !a sinovljevu smrt: prisluškuje na vratima dok <olter ra!glabao smrti uopšteno i )itira Sokrata: 5mam troje jadne de)e. %a to onka'e: mate jedno više nego što ja !nam, a on odgovara: mamo jednomanje... i i!a*e i! sobe. Drimetna degradaci&a Blozo'ski8 ide&a.egrada)ija @lo!oFskih ideja i sistema postoji i u drugim romanima "pr. andid, 8atalista $ak... egrada)ija je prisutna uvek kada se na vidiku pojavljuje bilo kakvo jednostrano shvatanje bilo $ega.

- Redukci&a do a0surda (9uliver , satire... ada je re$ o proFesijamakoje su vrlo o!biljno shva+ene (pravni$ka, vojni$ka, medi)ina.... Svi tiautoriteti se 0arodira&u i sni'avaju. &o se najbolje vidi u 'anrovimakoji su umetnuti. ((%a primer, o pravima embriona na !akonsku!aštitu.

- na nivou stila postoji parodiranje sentimentalnog (knji'evnog stila,pravni$kog, @lo!oFskog stila.-1

19 mpresionisti$ki metod po!e " Olga /umo: Stern se boji onih uopštavanja koja neproi!la!e i! anali!e posebnog. 2 tome je jedan od ra!loga njegovog impresionisti$kogmetoda " tuma$enja 'ivota putem na i!gled be!na$ajnih !nakova u kojima on vidi bogatsmisao. Opštija i dublja istina se dobija preko usko posebnog. Otuda njegova naklonostprema gestu...20 iv: Stati$noš+u situa)ija, na primer: <olter Bendi uvek na istovetan na$in iš$ašeno

misli, &obi uvek tera iste nastrane hobije.21 )u(lika – Stern nije namenio svoje romane tipi$no gra*anskoj publi)i " $itateljkamakoje su bile najve+i ljubitelji romana. On je prvi u ngleskoj pisao !a $itao)e na višem

10



- )arodiran&e sentimentalnosti " Stvara se koli!ija i!me*usentimenta koji je otu*en od telesnog i ... (# 2 Tristramu Šendiju susentimentalni u!leti pove!ani sa 6kakl&ivim@ erotskim0oigravan&ima (previjanje noge stri)u &obiju ili i!ostavljanja vulgarnih re$i: 5moja snaja ne voli i ne+e da neki muškara) pri*e tako

bli!u njenoj ? ra!govor u toku poro*aja u 6. poglavlju knjige..&ekst se nije mogao optu'iti !a ops)enosti, ali je komiku posti!aodvosmisli)ama.Sentimentalizam – knji'evni prava) !rele prosve+enosti, nastao u ngleskojsredinom 13. veka i proširio se na sve evropske knji'evnosti u drugojpolovini 13. veka. Sentimentali!am je bio knji'evni i!ra! sen!ualisti$ke

varijante @lo!o@je prosve+enosti koja je, nasuprot ra)ionalisti$kom primatura!uma, stavljala emo)iju i maštu u prvi plan $ovekovog duhovnog 'ivota.nji'evnost, prema tome, treba da i!ra'ava intimne $ovekove te'nje iose+anja. Otuda u sentimentalnoj knji'evnosti dominira subjektivni i!ra! u

vidu dnevnika, pisama, ispovesti... ult prijateljstva i porodi$ne ljubavi

pro'ima mnoga knji'evna dela ovog perioda. Došto je 5prirodni $ovekneiskvaren )ivili!a)ijom, krajnji )ilj je $ovekova te'nja ka dobru, a idila je jedna od najprijatnijih slika $ovekovog 'ivota, te je prika!ivanje $ednihpastira i pastiri)a, primitivnih plemena i po$etaka ljudskog društva jedna odnajomiljenijih tema sentimentalisti$ke knji'evnosti.-- Obele'ja sentimentalneknji'evnosti: prenaglašena ose+ajnost, melanholija, la'na su!a, i!nu*enu!dah... Sentimentalni roman te'i da otkrije unutrašnji emotivni 'ivot$oveka te predstavlja prete$u modernog psihološkog romana. Drika!ivanjem'ivota obi$nih i jednostavnih ljudi i! srednjeg stale'a ili i! prostog naroda,kao i drugim osobinama (naglašena ose+ajnost, pla$evna ra!ne'enost,pateti$ni stil, epistolarna Forma, morali!atorski ton ovaj roman je odgovaraoukusu gra*anskih $itala)a 13. veka.

Sentimentalizam razlo*en 8umorom – Ogla /umo: 2 liku stri)a &obija jedato be'anje od nepravedne stvarnosti u )arstvo ne'ne tuge. ;uva, kaosimbol, svedo$i o suvišnosti sentimentalnog bola u kome Stern u'iva, i bolpostaje sam sebi )ilj... <aspitni )ilj Sternovog sentimentali!ma je da $ovekaosposobi !a novo, istan$anije ose+anje ljudske u!ajamnosti, !bog $ega morakro! )eo 'ivot da sa$uva i gaji u sebi ono 5stanje 'iva)a ne'nog isnala'ljivog desetogodišnjeg deteta koga 'ivot još nije otvrdnuo. Ovojsentimentalnosti je svojstvena njena bliskost sa humorom. Stern daje dirljivo?komi$nu stranu onoga što nas u 'ivotu tišti, a što $esto ima u sebi smešnog "mi smo u tim neda+ama ne samo dostojni sa'aljenja, ve+ i smešni u isto

vreme. Sternovi likovi su i nosio)i sentimentalnosti i ujedno komi$ni. Oni su,svaki na svoj na$in, proi!išli i! on?ihota. ;nogi kriti$ari Sterna smatraju!a la'nog sentimentalistu. E&: Sternovi romani u isti mah grade dirljivepri!ore ljubavne ne'nosti i ljudske dobrote i ra!la'u ih humornomstili!a)ijom. 2 Sternovo vreme neki delovi romana su prihva+ani kao arhi?sentimentalni " na pr. pri$a o Le >evru je štampana odvojeno, na !ahtevondašnjih moralista.

intelektualnom i obra!ovnom nivou, kadre da shvate humor !asnovan na ismevanju@lo!oFskih teorija i na parodiji same romaneskne Forme.22 %ajistaknutiji predstavnik i osniva$ sentimentali!ma u ngleskoj je Semjuel Ei$ardson( Pamela ili -agra:ena vrlina koji je !asnovao porodi$ni roman u engleskoj i evropskoj

knji'evnosti. (2 njemu trijumFuju vrlina i $ednostG Hlavni predstavni)i sentimentalnogromana su Euso ( -ova 5loiza i Hete ( 1adi mladog +ertera. Drimer sentimentalisti$keknji'evnosti je i ;anon esko...

11



- )arodiran&e graCanskog romana<= "#$ veka – Ovaj romanpredstavlja, na neki na$in, parodiju gra*anskog romana, parodiju naone nevolje $ija je 'rtva 5mali junak gra*anskog romana 13. veka.od njega nema ni velikih tragedija, ni velikih avantura, ni velikih junaka. 1a sam stalno bio igračka u rukama one koju ljudi zovu

8ortunom* i, mada ne'u da se ogrešim o nju time što bih rekao da mi je ikad dala da osetim veliki bol, ili izuzetno zlo< i&ak... obasulanajve'om količinom nezgoda i nemilih slučajnosti koje su ikad zadesilemalog junaka. (, ILa*na auto(iograB&a – Bklovski: 2 po$etku se $ini kao da knjiga po$injeautobiograFskim tonom, ali potom sledi opis poro*aja, a junak, ometangra*om koja se uvla$i u knjigu, nikako da se rodi. 1a sam ovog meseca zacelu godinu stariji nego što sam bio &re 4= meseci* i kako sam, kao što&rime'ujete, ve' gotovo u sredini svoje četvrte knjige # a nisam dos&eo daljeod &rvih dana svog (ivota # očigledno je da imam 3>? dana više da o&isujemnego što sam imao kad sam &očeo da &išem* i tako, umesto da na&redujem,

kao svaki drugi &isac... ja sam, na&rotiv, bačen za toliko knjiga unatrag...- ? Nemogu7nost saznan&a o(&ektivne istine J kritika

0rosve7enosti; – Olga /umo: Ostaje nedore$eno da li je <olter Bendilud !ato što gleda stvari svojim posebnim o$ima i !ato mu i!gledajudruga$ije ili je uopšte nemogu+e da $ovek sa!na objektivnu istinu ostvarima. 8a <oltera je pitanje tetke ine bilo od iste va'nosti kao iretrograda)ija kod opernika " skretanje +enere na njenoj &utanji&otvrdilo je o&ernikov sistem, a skretanje tetke @ine &o njenoj&utanji učinilo je uslugu utvr:ivanju sistema moga oca, koji 'e seuveren sam, odsada uvek zvati AŠendijev sistemB. Ovi 5sistemi <oltera Bendija nose misao o perspektivi nauke i $ovekovoj mo+i da

sa!na objektivnu istinu. 2 ovome je, tako*e, dat nagoveštaj stava dasu sitni)e i! individualnih 'ivota mo'da isto toliko va'ne kaoplanetarni sistemi. Stern se ismeva nadi i na0orima l&udi da se0ri(li*e istini. pored svih tih napora, ljudi +e ostati isti oni sitniljudi, sa svojim interesima, strastima, u!aludnim smešnim teorijama imislima. Drimenjuju+i Lokove !aklju$ke na svakidašnji 'ivot i njegovemale 5šendijevske sisteme, on ih u isto vreme nekako lišava njihoveaure, i time, emotivno bar, dovodi u sumnju njihovu svrsishodnost nara!ini 5velikih sistema u otkrivanju istine uopšte. Disa) kao daprigovara nau)i što se ne oslanja dovoljno na stvarni svet, nego se

temelji na proi!voljnim spekula)ijama. Analiza uzroka i 0osledice je bila u to vreme još dosta nova i našaliti se sa njom je moglo bitiinteresantno. &i su u!ro)i, !bog siromašnih podataka kojima jeraspolagala nauka, $esto naivno i nategnuto pove!ivani saposledi)ama. &u nategnutost je do krajnje apsurdnih grani)a prika!aoStern, da bi preko nje i!vrgao ruglu nauku uopšte i $ove$iju nadu unju. On ka'e da nauka, kako je po$ela da napreduje, mora uskoro (!asedam godina da dostigne vrhuna), od kojega se ne mo'e dalje, itada, pošto pisanje ne+e više biti potrebno, nesta+e i $itanja, a time i!nanja, i onda +e opet sve po$eti i! po$etka. 8a Sterna se smatra dapripada po!nim, ra!o$aranim pripadni)ima prosve+enosti " on je

i!gubio poverenje koje je ovo doba gajilo prema nau)i. <olter Bendi23 O pojmu 5gra*anski roman u E&u ništa.

12



do'ivljava slom baš u onome što je !a njega !na$ilo pou!dano tle podnogama " u njegovim omiljenim teorijama. Ovo nije samo satira nas8olasti!ki na!in mi6l&en&a, ve+ i neveri)a u @lo!o@ju uopšte, u$ovekovu mo+ sa!nanja.

- Svet Tristrama Šendija li$i na egalisti!ki svet komedi&e "

ravnopravnost junaka. ;e*utim, i!jedna$avaju se i po!i)ije pis)a,$itao)a i pripoveda$a. &ime se skre+e pa'nja sa pri$e na pripovedanjesamo.

- Tristramom Šendijem se potvr*uje 'ormalisti!ka teza da je parodijanaje@kasnije sredstvo o'ivljavanja 'anra.

A/TORE+EREN,I-ALNOST- )ri0ovedan&e 0osta&e tema samom se(i " autoreFeren)ijalnost,

samosvest Tristrama Šendija. Ova svest postoji u mnogim romanima "

@on ihot, >ildingovi romani, Stendal... &a samosvest romana je deonjegove de@ni)ije (koja doduše još nije konstituisana... (Kitavo 10.poglavlje < knjige Stern posve+uje ra!mišljanjima o poglavljima. Ovopredstavlja naglasak na Formi, i to na njenom kanoni!ovanom delu.

- &o 0omeran&e interesovan&a sa 0ri!e koja je stalno bila u )entrupa'nje je novina. Drioritet Fabule je bio neprikosnoven do TristramaŠendija. (8ato +e se postmoderna po!ivati na njega kao na prau!or.

- Retori!ka kontrola o tome šta sme, a šta ne sme da se pri$a. &ona$elo nai!gled postoji, a istovremeno re!ultira goreopisanim tkivom.%a pr: 5Dri!najem, ono o $emu imam da vas obavestim, malo je i!vandosadašnjeg sleda, jer je trebalo da vam to ispripovedam otprilike pre

1I0 strana, da nisam predvideo da +e !a to kasnije do+i pogodnijitrenutak i da +e od toga ovde biti ve+e koristi nego negde drugde. (,1C 5... od samog po$etka delo konstruisao tako da se u njemuglavna radnja i njeni sporedni delovi neprestano ukrštaju... ( , --

- )rimeri " iv: 5ako su moj stri) &obi i kaplar &rim uspeli to da i!vedu" pa povest njihovih vojevanja, koja nisu oskudevala u doga*ajima "sve bi to moglo sa$injavati prili$no !animljivu sporednu radnju u!apletanju i ra!vijanju ove drame. " Sad se ovaj pri!or mora prekinuti" i !ameniti kaminom u salonu. (, 6 5Disanje je (... samo drugina!iv !a ra!govor. ao što se niko ko !na da se ponaša u dobromdruštvu, ne+e odva'iti da ka'e baš sve ? tako se nijedan pisa), koji !naprave grani)e pristojnosti i dobrog vladanja, ne+e upuštati u to da bašo svemu misli: %ajiskrenije poštovanje što on mo'e da iska'e$itao$evoj pameti, iska!a+e mu tako da taj posao prijateljski podelinapola, pa ostavi i njemu nešto da smišlja u svojoj glavi, kao što i vismišljate u svojoj. (, 11 ((stetika non?@nito#

)OST/),I)RI)OVE1AN-E / )RVO% LI,/Btan)l:

- Eoman u li)u mo'e se koristiti i kada 0ri0oveda! 0retendu&e naistinitost svo&e 0ri!e (te !ato najneverovatnije pri$e, poput

13



Fantasti$nog putopisa 9uliverova &utovanja, !aodeva u Formu li)a ikada 0rikazanu stvarnost *eli da 0redstavi kao sadr*a& svesti(gde pripoveda$ka situa)ija ne veri@kuje objektivnu ek!isten)iju svetao kojem i!veštava pripoveda$, ve+ njegovu subjektivnu.

- Li!nost 0ri0oveda!a se &avl&a kao 0redmet 0ri!e$ Dostaje va'an

njegov stav prema ispripovedanim doga*ajima.- Ironi!an tretman 0ri0oveda!ke situaci&e u I licu$ &ristram Bendi

preterano isti$e konven)iju samoidenti@ka)ije pripoveda$kog li)a "ne !adovoljava se time da, kao što je uobi$ajeno, navede podatke osvojim roditeljima i o svom poreklu: opisuju+i $in svog !a$e+a, onpitanjem 5o sam ja#, impli)iranim u svim momentima pripovedanja,otkriva Blozo'sku zagonetnost 0ri0oveda!ke situaci&e u I licu. 2romanu u li)u jedan $ovek pokušava da shvati samog sebe, da sebede@niše, da povu$e grani$nu liniju i!me*u sebe i svoje okoline.

- Autoru romana u I licu &e lak6e da skrene 0a*n&u na0ri0oveda!ko -a@ na!in 0ri0ovedan&a@ na 0ro(leme 0rikazivan&a$Kitala) &ristrama uvek i!nova !ati$e na pisa+im stolom, kao pis)a vlastite 'ivotne istorije, opsednutog mnogim idejama i mukama koje seti$u pravog na$ina pripovedanja pri$e.

RA.OLIAVAN-E )OST/)KA <iktor Bklovski:Stern je revolu)ionar Forme. 8a njega je tipi$no razgoli7ivan&e0ostu0ka.-A Dremeštanje poglavlja je samo ra!goli+ivanje Sternovogpostupka koji ko$i premeštanje radnje vremensko premeštanje (#.

4. Stern na po$etku romana uvodi anegdotu o polnom $inu koji je 'ena

prekinula pitanjem: 5ragi, !ar nisi !aboravio da naviješ sat# adamajka postavi to pitanje još se ne !na na šta se ono odnosi. Stern sepoigrava sa našom !abunom. Dotom sledi rasu*ivanje ohomunkulusu (embrionu koje je !a$injeno anegdotskim )itatima onjegovom pravu na !akonsku !aštitu. &ek na -0toj strani)i dobijamoobjašnjenje $itave ove konstruk)ije i opis o$eve ta$nosti u njegovimporodi$nim poslovima. Ovo je 0rimer vremenskog 0reme6tan&a:u!ro)i se daju nakon posledi)a. Ovo je stalni Sternov postupak.Duškin je, na primer, u pripove)i Citac, obilato koristio vremenskapremeštanja. 2 ovoj pri$i prvo vidimo da Silvija koji se ve'ba u ga*anjunakon toga slušamo Silvijevu pri$u o nedovršenom dvoboju, !atim

sa!najemo !a rasplet pripovesti. elovi su dati u ovom rasporedu: , , .;e*utim, Stern motivaci&u ovog 0reme6tan&a da&erazgoli7enu. od Sterna je motiva)ija sama sebi )ilj. Priznajem,ono o čemu imam da vas obavestima malo je izvan dosadašnjegsleda / reda, jer je trebalo da vam to is&ri&ovedam nekih 47D strana

24 O(na*ivan&e – termin Bklovskog. Odnosi se na pojavljivanje pis)a u samom tekstudela " on je prisutan na s)eni, komentariše, obra+a se $itao)u... Ovaj postupak je po!nat ve+ u retori)i (# " tu se !ove D9E9=989, a u novijoj literaturi " ;&9LDS9. Ovu%2L&2 ;O&<9PJ2 Formalisti su najviše )enili. Disa) obna'uje svoj na$in sastavljanja

teksta. ;e*u delima koja obna'uju postupak treba i!dvojiti ona koja obna'uju tu*postupak, bilo da je on tradi)ionalan ili osoban !a nekog drugog pis)a. 9ko i! togobna'ivanja tu*eg knji'evnog postupka ishodi komi$no dejstvo, dobija se parodija.

14



ranije, da nisam &redvideo da 'e za to &osle do'i &ogodnijitrenutak, i da 'e od toga ovde biti više koristi nego negde drugde.

=. od Sterna je razgoli7en i 0ostu0ak sastavl&an&a romana od0o&edini8 novela.

S0oznavan&e 'orme 0omo7u n&enog naru6avan&a i &este sadr*a&ovog romana. 2 obi$nom romanu se umetnuta novela prekida glavnom.Stern dopušta istovremenost radnje, ali 5parodira ra!vijanje novele inadiranje nove gra*e u nju. ao gra*a !a ra!vijanje u prvom delu u!et jeo0is roCen&a Tristrama Fendi&a. &aj opis !au!ima -76 strana, a na opisro*enja ne otpada skoro ništa. 2glavnom je ra!vijen ra!govor junakovogo)a sa stri)em &obijem. ... Do$inju ra!govori o stri)u &obiju u koje jeumetnuta povest tetke ine. 1a sam, eto, na &rimer, baš mislio da vam unajglavnijim crtama o&išem mušičavu narav svog strica Tobija< E a ono&red nama iskrsli moja tetka @ina i njen kočijaš i naterali nas da zalutamo nekoliko miliona milja daleko... %a strani CC. stri) &obi mo'e dadovrši radnju koju je !apo$eo na strani 67. 1a mislim, odgovori on, kakone bi bilo zgoreg, brate, da &ozvonimo. Ovo je stalan Sternov postupak i,kako se vidi i! njegovih šaljivih napomena o stri)u &obiju, on ne samo što je svestan 8i0er(oli!nosti svoga razvi&an&a nego se n&ome i0oigrava. alje se ra!vijanje produ'ava gra*om o o$evim manama: oštetnom uti)aju roditeljskog pritiska na detetovu glavu, o uti)aju veli$inenosa na sposobnosti... Ea!vijanje %OSOSLO<J !avršava se na -IA.strani.

)OST/)AK 3)RONAENO. R/KO)ISA4

Bklovski: Od starih postupaka Stern se koristi postupkom 5prona*enogrukopisa. &ako je uveo u roman Jorikovu propoved. Kitanje tog rukopisanije velika digresija u romanu nego se )elo vreme prekida, uglavnomemo)ionalnim u!vi)ima. Dropoved se prekida pri$om o kaplarovom bratu.8atim dola!e ume)i protesta katoli$kih slušala)a i Forti@ka)ijske opaskestri)a &obija.

)OST/)AK EROTSKO. O/AVAN-ABklovski: Stern erotsku gra*u i!nosi uglavnom u obliku euFemi!ama.)rimeri:

": razlikovan&e karaktera " talijani tvrde da mogu da odrede

karakter na osnovu !vuka i! odre*enog instrumenta " s ob!irom nato da li je taj !vuk Forte ili piano.

<: vru7 kesten koji je upao u pantalone ((Jorikove## " na ono mesto!a koje nema ni jedne pristojne re$i u )elom 'onsonovom re$niku.

=: rana strica To(i&a (ne samo epi!oda, ve+ jedna od si'ejnih linijaromana# " udovi)a 'eli da sa!na da li je &obi tom ranom trajnoonemogu+en... (Drvi mu' udovi)e <odmen je bolovao od išijasa panju !anima ho+e li i ovaj put biti uskra+ena... Ona se jada =rid'it,svojoj slu'avki, a ona ka'e da +e sa!nati od &rima kada &obiobe+ava udovi)i da +e videti mesto gde je ranjen, ona po)rveni, pa

pobledi... On joj donosi kartu %amura...

15



TEGNIKA 3TOKA SVESTI4<M oljevi+: Stern koristi ovu tehniku on se slu'i unutrašnjim monologomkao osnovnim elementom svoje strukture. 8ato je hronološka sekven)a unjegovom romanu potpuno nepredvidljiva. Olga /umo: 2 Sternovomdelu tok $ove$je svesti postaje samostalan predmet posmatranja, dok

društvena strana li$nosti, i!u!ev naju'ih rodbinskih i prijateljskih ve!a,kao da ne postoji. %jegovo delo je paraFra!a Lokovog teksta. %ajdubljipe$at je na Sternovo pisanje ostavila Lokova teorija o dva i!vora ideja, o5sen!a)ijama i reQeksijama, tj. o idejama koje dola!e od $ulnih utisaka iidejama koje su posledi)a sposobnosti svesti da osluškuje samu sebe, daprati svoj tok. 8bog ovog Lokovog uti)aja danas se Tristram Šendi ubrajau romane 5toka svesti, stila pisanja koji je, osim ovog i!u!etka, $ekaootprilike 1I0 godina da se ra!vije i bude u središtu pa'nje.

STILREALIA%- 2 Tristramu Šendiju $itav postupak se gradi na ambivalentnom

odnosu prema konven)iji i njenom preva!ila'enju. Drimer:1. Skru0ulozni realizam " u doslednosti slikanja vremenske sheme.

Stalno smo u po!i)iji da vodimo ra$una o pre)i!nim vremenskimkotama. (Olga /umo: Disa) vodi ra$una da se vreme upotrebljeno!a digresije, aso)ija)ije, komentare, podudara sa prirodnimprekidima, 5$ekanjima u samoj radnji. Sa druge strane, dok sedigresija ra!vija !a svoj ra$un, on pa!i da ta 5$ekanja u stvari nebudu $ekanja nego situa)ije u kojima radnja mo'e sama, tako re+i

pre+utno, da odmi$e, i da li$nosti !a to vreme +ute, dremaju,svršavaju neki !apo$eti posao koji ne !ahteva prisustvo $itao)aosim toga, pisa) u toku digresije uba)uje re$eni)u ili re$, nešto štoodr'ava ve!u sa onim o $emu je pisa) prvobitno po$eo da govori.

2. 2 isto vreme, ne ostavlja utisak ne$eg realisti$kog.Ovim preterivanjem " MskrupulomM " dobija se tkivo koje je ni jasno, niobjašnjeno, niti lako lo)irano u prostoru, vremenu... Još jednodovo*enje do apsurda dovo*enjem do krajnjih grani)a nekekonven)ije.

AL/IVNOSTOvaj roman je kr)at alu!ijama. Stern se obra!ovao na univer!itetu gde su još bile na sna!i sholasti$ke ideje i !astarele teorije u prirodnimnaukama... Stern je u'ivao da se poigrava !abludama i predrasudamapreva!i*enih teorija.

25 Roman toka svesti spada u autodijegeti$ko pripovedanje. Situa)ija govorenja jesinhrona sa situa)ijom do'ivljavanja. Hlavna te8nika ovog pripovedanja je unutra6n&imonolog. Ovu tehniku je prvi primenio duard i'arden u romanu ovori su &osečeni.Ovde se misli i!nose po prin)ipu aso)ija)ija, slu$ajnog pove!ivanja. %emakontinuiranog, logi$ki pove!anog i!laganja. 2nutrašnji monolog je neposredovan govor "

sti$e se utisak direktnog prisustva u svesti lika, be! posredovanja pripoveda$a. 8bogtoga on nije logi$ki, gramati$ki i hronološki sre*en. 2 anglosaksonskoj kriti)i se metodaunutrašnjeg monologa uglavnom na!iva metodom toka svesti.

16



LIKOVI – galeri&a ekscentri!ni8 0ortreta2 karikirani likovi"$ Tristram – naslovna li$nost, govori u prvom li)u, a ima najmanje

uloge u delu, a u nekim knjigama se i ne pominje. (Eo*en u <

knji!i#G pored +udljive kompo!i)ije, postoji neki opšti hronološkiokvir " !namo da je &ristram pri kraju romana dosegao tek petugodinu 'ivota.

<$ Volter – rentijer. %osila) $udaštva koje Stern na!iva )handean&hiloso&hF< ljubitelj neobi$nih starih knjiga i sholasti$ke logike,spreman da BlozoBra o bilo $emu, a naro$ito o svakodnevnimsitni)ama koje niko drugi ne bi smatrao @lo!oFskim predmetom " onosovima, marami)ama, dugmadi itd. (Bendijevsko @lo!o@ranje$esto sadr'i samo nategnuti humor# ro! ovaj lik Stern karikirarobovanje @lo!oFskim teorijama $ija se jalovost poka!uje u praksi.

<eran svojim interesovanjima, <olter je hteo sinu da nadene ime&rismegistos (prema /ermu &rismegistu, !agonetnomsrednjovekovnom polubo'anstvu, o)u )rne magije &rismegist jenadimak boga /ermesa, a !na$i otprilike 5tri puta najve+i, ali jegreškom sluškinje ispalo pro!ai$no " &ristram. Ras0rava ostaro& tetki 1ini koja se span*ala sa ko$ijašem i dobila dete sanjim pre 60 godina. <olter ima teorijska objašnjenja i !a ne!godeljubavnog 'ivota svoje tetke: on veruje da imena objašnjavaju li$nenesre+e ljudi... <olter Bendi ilustruje psihološki tip " $oveka !akoga svaka *ivotna 0ri!a predstavlja ilustraci&u neke odn&egovi8 omil&eni8 teori&a. Ovo ilustruje te!u o proi!voljnosti

ljudskog mišljenja: 0n bi zgrabio neko mišljenje, gos&odine, kao što&raiskonski čovek zgrabi jabuku. Samim $inom grabljenja jabuka5postaje njegova svojina. =e! ob!ira što su njegova ube*enjaslu$ajna i proi!voljna, on je spreman da pogine brane+i ono što muse 5desilo da 5misli: branio bi ih svim što mu do:e &od ruku* jednom rečju o&asivao ih je i utvr:ivao tolikim o&ko&ima igrudobranima, kao što bi moj stric Tobi činio sa nekakvomtvr:avom. <olterova ube*enja su plod igre slu$aja, ona mu sedešavaju ipak, ukoliko su proi!voljnija i nastranija, utoliko im je onFanati$nije privr'en, odnosno utoliko ih upornije brani.-6 <olter je0rimer razvi&an&a nastrani8@ 0oluDnau!ni8 i 0seudonau!ni8teori&a " ovo govori i o ljudskom mišljenju uopšte kao iš$ašenom... ada mu brat &obi ka'e da ne treba da kalja porodi$no ime tompri$om <olter svojim odgovorom otvara osnovni 0aradoks svakogracionalizma: veru da je misao ne samo ne!avisna od 'ivota ve+ i va'nija od njega: Šta je dobar glas neke &orodice kad se u&oredi sa&ret&ostavkom!... oliko se hiljada takvih (ivota u&ro&aš'uje svakegodine bar u svim &rosve'enim zemljama" # i smatra za najobičnijustvar kad se u&oredi sa jednom &ret&ostavkom. Lik <olteraotelovl&u&e Sternovu kritiku Blistarstva-7 i pedanterije. <olteru javljaju da mu je umro sin =obi u trenutku kad se on dvoumi

26 Sveto!ar oljevi+: Luda$ke ideje su oduvek imale najFanati$nije pristali)e: takvimidejama je !aista i najpotrebnija uporna, !anesenja$ka odbrana.

17



da li da pare koje je slu$ajno nabavio upotrebi !a sinovljev put uinostranstvo ili !a sre*ivanje imanja. <olter piše Tristra&ediju ukojoj nala!imo i poglavlje o pomo+nim glagolima (parodiju tadašnjihgramatika. ako saopštava 'eni sinovljevu smrt: ona prisluškujena vratima dok <olter ra!glaba o smrti uopšteno i )itira Sokrata:

5mam troje jadne de)e. %a to on ka'e: mate jedno više nego što ja !nam, a on odgovara: mamo jedno manje... i i!a*e i! sobe. Rstr.43?4C, A1, AA?A6, AC, 60, C4, 113, 1--?k?, 17I?

=$ Stric To(i – bivši podo@)ir u sedmogodišnjem ratu, koji je od ranena preponi (i! bitke kod %amura ostao invalid i dobio nekupen!iji)u. %jegov 5hobi (ovaj i!ra!, skra+eni)u od hobbFEhorse #de$iji drveni konji+, stvorio je upravo Stern u ovom delu jesteForti@ka)ija " !ajedno sa kaplarom &rimom, on po $itave dane gradii opseda sitna utvr*enja u jednom vrtu " oni postavljaju i!mišljene vojske u ratni poredak o'ivljavaju+i uspomene i! rata u%i!o!emskoj gde su oboji)a ranjeni. Opsednut je svojim hobijem(omiljenom !abavom-3 jer !a njega nema ni$eg stvarnijeg od igrekoju su i!mislili on i &rim. On je blage prirode, dobrodušan, gotovoapsolutno dobar " nije kadar da ubije ni muvu (0vaj svet je dovoljno&rostran za nas oboje, ka'e &obi puštaju+i muvu kro! pro!or, iuvek je spreman da saose+a i be!grani$no prašta. Stidljiv je kaodevojka, nespretan i naivan u opho*enju, be!a!len, ne0rilagoCen0rakti!nom *ivotu. Ovo i!a!iva humorni eFekat " re$ je okontrastu prema njegovoj vojni$koj prošlosti i ratni$kiminteresovanjima. %jegova 8ristolikost je narušena humorom kojimStern opisuje njegovo udvaranje udovi)i <odmen. &obi je

otelovljenje jednostranog i nepotpunog hriš+anski?pasivnog stavaprema 'ivotu. S. oljevi+: &obi, !a ra!liku od svog brata, ne veruje u pra!ne re$i nego ho+e i delom i ose+anjem da 'ivi. %jegovo5delo, ipak, nosi ista obele'ja privida i apsurda kao i misaonjegovog brata " on 'ivi u svom marionetskom svetu, ponavljaju+inajve+e bitke svog vremena... On je dakle, veliki vojskovo*a upravona onaj na$in na koji je <olter veliki mislila). To(i&eva strast "!idanje maketa utvr*enja i igranje rata... &obi, pored sve dobrotesvog sr)a, 'ali kad se svrši rat na kontinentu. pak, on je !a Sternamoralniji od svog brata, koji je nai!gled u$en i o!biljan $ovek, ali$ovek koji je na drugi, opasniji na$in i!gubio ve!u sa stvarnoš+u.

)asivnost To(i&eva: njemu se ljubav 5dešava isto kao što se <olteru 5dešavaju misli: G ovom slučaju... o kojem Platon nije nisanjao # jubav, vidite, nije toliko 0se'anje koliko )ituacija u kojučovek ulazi kao što bi moj brat Tobi ušao u vojnu jedinicu #svejedno da li on voli vojnu slu(bu ili ne # kad je ve' jednom u njoj #on se &onaša kao da je voli* i &reduzima sve što mo(e da bi se&okazao kao junak. Str.6C?, 7A?76, I16GGG, 161?,164

27 +ilistarstvo – malogra*anština, uskogrudost, $istunstvo, ograni$enost, uskost

duhovnog hori!onta.28 /ergeši+: Stern smatra da svako ima kakvu?takvu maniju i da voli da !ajaše svojkonji+a koji se !ove hobbF.

18



>$ Trim – verni kaplar, bivši štitonoša i posilni &obijev. &rim jeratovao, ali mu je kod Landena smrskano koleno. <oli i poštuje svoggospodara. Jedina mana mu je što je strašno brbljiv. On deligospodarev interes !a utvr*enja... str.16A?

M$ 1uo To(i – Trim – vu$e koren od on?ihota i San$a Danse.

;e*utim, &rim nije neki kontrast &obiju, ve+ je pre varija)ija istoglika na ni'em nivou. oljevi+: &obijeve strasti nemaju altruisti$kismisao koji bi iskupio njihovu poreme+enost na taj na$in da bi onei!rasle u neki simbol solidarnosti sa nekom plemenitom idejom "kao što se dešava kod on ihota. %jegovi apsurdi ni u jednomtrenutku ne mogu da dobiju tragi$ku dimen!iju. Olga /umo:&obijeva manija ima !anesenjaštvo kao on?ihotova, ali nema njenduboki ljudski sadr'aj. Dis)u je va'nije da &obi bude dobar usentimentalnom smislu nego da se bori !a u!višene ideale, pošto onsmatra da je ta borba, makar i realna kao što je Jorikova, osu*enana propast. Stern parodira plemenite napore uopšte: &obijev )iljnije ni$ija sre+a, nego njegova sitna manija, beskorisna !a svakoga,a Stern je i takvu toleriše i ho+e da je prika'e $ak lepom. /ergeši+: &obi, kao malogra*anski don ihot ima svog San$aDansu.

$ Tristramova ma&ka – oli$enje be!na$ajne, ograni$ene 'ene. 5;ojamajka, koja je sedela kraj njih, podi'e o$i, ? ali je ona !nala koliko injena !adnji)a šta moj ota) misli, ? me*utim, moj stri) &obi, koji je$esto bio o svemu tome obaveštavan, vrlo dobro ga je ra!umeo. (,4 ((<olter pripoveda kako je &ristram takav kakav jeste !bog togakako je !a$et. v: &ristramova majka bi mogla da bude kontrast

opštoj karikiranosti likova $lanova porodi)e.$ -orik – paroh koga Stern na po$etku opširno prika!uje. me jeu!eto i! Camleta...-C # Jorik je u toj tragediji dvorska luda. Saimenjakom Jorika ve'e nestašluk i na$elna neo!biljnost. <oli da sešali, ali je i naivan. 2 roman je uvrštena i jedna njegova propoved. Olga /umo: Jorik umire slomljenog sr)a !bog pakosti ljudi, kojinjegovu iskrenost i pravednu kritiku nisu u!imali kao šalu nego sumu se be!dušno svetili. 2 opisu njegove smrti, u o$ima koje segase, sine !a trenutak, kako pri$a &ristram, nešto servanteskogplamena plemenite ironije i borbenog poštenja. Jorikova smrt jestavljena na po$etak knjige, iako se on kasnije $esto javlja u toku

radnje. R str.--?, -4?-A, -3GGG, 41?44#$ 1oktor Slo0 " str. 36, 33?$ O(adi&a – sluga"P$ Suzana – sluškinja""$ gos0oCa Vidman – udovi)a koja je naumila da se preuda.

Ona lukavo opseda starog vojnika kao neku tvr*avu. %ju !animajuposledi)e &obijeve rane. Ona se prvo (# obra+a sluškinji pa doktoruSlopu. Sa!navši !a tu anketu &obi se naljutio i potu'io bratu. akose ta stvar !avršila " ne !namo: do kraja knjige o tome nema nipomena.

29 Dosle Sternove smrti objavljena je njegova !birka pisama pod naslovom 1orikova &isma 5lojzi.

19



?/TI,A- LOKA J )ARO1IRAN-E LOKOVIG I1E-A - /voCen&e relativisti!kog s8vatan&a vremena " Stern isti$e ra!liku

i!me*u objektivnog i subjektivnog vremena (i na$inom pri$anja itvrdnjama u romanu40 tj. i!me*u onog vremena koje se meri$asovnikom i koje je isto !a sve i vremena kakvo i!gleda $oveku?pojedin)u u njegovom do'ivljaju stvarnosti. <reme mo'e pojedin)ui!gledati du'e ili kra+e od objektivnog: to prividno trajanje, !avisno odemo)ija i temperamenta pojedin)a, na!iva se subjektivnim vremenom.(Lok je utvrdio da Fenomen vremena ima dvostruko svojstvo:objektivno vreme se mehani$ki meri, subjektivno vreme odmeravamomi posredstvom našeg do'ivljaja... Stern posve+uje $itave strani)ebe!na$ajnim kuhinjskim ra!govorima Bendija o)a, doktora Slopa islu'in$adi u )elom jednom poglavlju opisuje kako je <olter Bendii!vadio marami)u i! d'epa ili kao je &obi !amahnuo štapom. Si+ušnidoga*aji i be!na$ajne misli su stavljeni pod jak mikroskop te i!rastajudo $udovišne veli$ine i va'nosti. On uveli!ava sitne radn&e da bi!abavio $itao)a " dobija se kontrast i!me*u neva'nosti doga*aja iobilja re$i koje mu je posve+eno. Bklovski: uslovnost 5knji'evnog vremena je kod Sterna iskoriš+ena kao gra*a !a igru. 2 44. poglavlju: Prošlo je ot&rilike sat i &o vremena u tom &rilično zanimljivomizlaganju otkako je moj stric Tobi &ozvonio i otkako je 0badija &rimio za&ovest da osedla konja i da ode &o doktora )lo&a...* tako da mi nikone mo(e s razlogom re'i da nisam 0badiji dao dovoljno vremena,

govore'i &esnički i imaju'i na umu &reku &otrebu da ode i da se navreme vrati* # iako iskreno govore'i, čovek je jedva imao vremena daobuje čizme. Hli ako se kritičar uhvati za to i ako odluči da izmeritačno vreme koje je &roteklo izme:u trenutka kad je zazvonilo zvoncei trenutka kad se začulo kucanje na vratima* i, &ošto utvrdi da nije&rošlo više od = minuta, 43 sekundi i tri &etine, # &očne da udara namene što sam se ogrešio o jedinstvo, ili bolje re'i, o verovatnostvremena, # ja bih ga &odsetio da se &ojam trajanja i njegovih modusaizvodi samo iz toka i sukcesije naših misli # i to je jedino &ravo naučnoklatno...

- Kori67en&e 0rinci0a asoci&aci&e ide&a – Stern u ovome pola!i od

Loka, koji je u svojim 0gledima o ljudskom razumu opisao ovu pojavukao u!gredan i uglavnom štetan psihi$ki Fenomen, insistiraju+i nanelogi$nosti, slu$ajnosti i ne!dravim posledi)ama aso)ija)ije. Stern sei ovim sredstvom naj$eš+e slu'i da bi šokirao $itao)a ili da bi i!a!vaohumoristi$ne eFekte. %a primer " Bendijeva majka je aso)ijativnopove!ala navijanje sata sa polnim $inom. (ako se <olter sa 'enom upostelji sastaje samo prve nedelje u mese)u, a iste te ve$eri navija isat, u 'eninoj se glavi stvorila aso)ija)ija " $im $uje kako se navija sat,u njoj se javlja misao na sasvim drugi posao... i obrnuto. Sterna ne

30

2 -- glavi knjige Stern govori o potrebi da uskladi objektivno i subjektivno vreme,potrebi da prika'e smenu predstava u svesti, sa svim krivudanjima koja pro)esumišljenja odu!imaju logi$an redosled.

20



!anima hronološko pri$anje ni!a doga*aja onim redom kojim su se ustvarnosti !bivali. &aj red je kod njega sasvim poreme+en doga*aji seni'u onim redom kojim narator o njima misli neki su se odigrali premnogo vremena, neki se dešavaju u trenutku pri$anja, a neki seunapred pripovedaju. Olga /umo: Stern 5hvata u letu utiske koji

su namenjeni njegovoj svesti i predstave koje se spontano nadove!uju jedne na druge. 8a Sterna su najpou!danije baš one predstave koje sebe! uti)aja naše volje ni'u i mno'e jedne i! drugih u našoj svesti...8ato pisa) mora da i!vla$i predstave i! svoje svesti, be! ob!ira nanera)ionalni nered u kojem one naviru. Dogrešno je smišljati saplanom re$eni)u koja sledi jer to bi sputalo slobodu aso)ija)ije.Ea)ionalno mišljenje je manje autenti$no, manje odlu$uju+e nego što je pljusak aso)ija)ija koje padaju na našu svest. %a primer, dvaistovremena misaona toka iste li$nosti " Obadija ka'e Su!ani da je=obi umro u Londonu a Su!ana prvo pomisli na !elenu spava+i)u svojega!dari)e. (0vde bi baš bilo mesto okovoj glavi o ne&rikladnosti reči.Su!ana odgovara Obadiji da svi treba da obuku )rninu, ali i dalje (namentalnom planu vidi sve !eleno. pak ka'e da +e to ubiti njenuga!dari)u... Svesni tok misli, sa'aljenje prema ga!dari)i, slabiji je ibeskrvniji od prvog toka " gro!ni$avih predstava o ga!dari$inojgarderobi. iv " parodiranje Loka#: ... nastavi moj otac, u svakoj zdravoj ljudskoj glavi vrši se redovno sukcesija misli ..." te one slede jedna drugu u redu kao # olona artiljerije! reče moj stric Tobi #+raga, ne artiljerije # naljuti se moj otac # te one slede i ni(u se jedna za drugom u našem duhu u odre:enim razmacima, baš kao što se slikeu svetiljci okre'u od to&line sve'e. # H ja ti ka(em, reče moj stric Tobi,

moje se obr'u više kao ra(anj. # 0nda, brate Tobi, ja tebi nemam ništaviše da ka(em o tome, reče moj otac. ( , 13

STERNOVA HIO.RA+I-A Stern je ro*en u lonmelu u rskoj, 1714. (ste godine kad i idro. =io je sinsiromašnog (ni'eg o@)ira $ija se porodi)a stalno selila sa garni!onom od mestado mesta. 8bog teških uslova ovog 'ivota i!gubio je veliki broj bra+e i sestara unajmla*em dobu. mao je me*u rodbinom jednog visokog )rkvenogdostojanstvenika, koji mu je pomogao da se školuje !a teologa na embrid'u.8avršio je univer!itet u embrid'u i od -I. godine je bio paroh u mestu Saton?in?d?Forest, a kasnije kanonik (&rebendarF u gradu Jorku (gde je nekada njegovdeda bio episkop. ako je )elog 'ivota ostao u svešteni$kom !vanju, po vladanjui idejama je bio svetovnjak i u suštini skeptik. iveo je kao provin)ijski plemi+i i!njegove okoline, !animaju+i se lovom, pijankama i ljubavnim podvi!ima. O'eniose u 40. godini i dobio +erku Lidiju poslednjih 10tak godina 'ivota je bioprakti$no rastavljen od 'ene. Ona (li!abet Lamli je u drugoj polovini 'ivotapoka!ivala !nakove duševne poreme+enosti.2 Jorku je, sa jednom grupom ljudi sli$nih interesovanja osnovao klub5emonia)ks, u kome se $italo i diskutovalo o neobi$nim i tajanstvenimtemama.Do$eo je da piše u !relim godinama " 17IC., sa AI godina...

21



Od 1760., posle uspeha prvog romana41, Stern je prete'no 'iveo u Londonu, gde je bio lepo primljen u snobovskim salonima. ve godine je putovao po>ran)uskoj i taliji (tra'ivši lek svojoj tuberkulo!i iskustva sa ovih putovanja je!abele'io u svom drugom romanu " )entimentalno &utovanje kroz 8rancusku i

2taliju u Dari!u se upo!nao sa idroom i još nekim en)iklopedistima. 2mro je uLondonu 1763.

31 pak, Tristram Šendi je imao i neprijatelje, i to me*u najslavnijim ljudima tog vremena,kao što su bili /oras <opol, Holdsmit i Ei$ardson, i knji'evni diktator doktor Semjuel'onson (r 'onson: 5Tristram Šendi ne+e trajati.. njiga je suviše odstupala odpri!natih normi (kompo!i)ija je hirovita, pisa) stalno skre+e sa puta, vremenski

raspored je !brkan i nelogi$an... i još uvek puritanskih shvatanja o umetni$kom moralu(pisa) je podmuklo las)ivan.... Stern na više mesta u romanu sa ironijom pominje5kriti$are.

Tristram Sendi Materijal

Documents