Stvarno Pravo

STVARNO PRAVO

PAGE 1Vedran uki

STVARNO PRAVO

STVARNO PRAVO U OBJEKTIVNOM I SUBJEKTIVNOM SMISLU

Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup optih pravnih normi koje reguliu subjektivna stvarna prava. Stvarno pravo u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje se odlikuje, s jedne strane, time to je apsolutno i to deluje prema svima, a s druge strane, to za svoj neposredni objekat ima stvar. Sutina subjektivnog stvarnog prava je u naposrednoj pravnoj vlasti na odreenoj stvari, a radi obezbeenja te pravne vlasti namee se svim treim licima odreeno ponaanje koje se uvek sastoji u neinjenju pasivnom ponaanju.

Stvarno pravo su: pravo svojine, slubenosti, runa zaloga, stanarsko pravo i pravo graenja.

OPTI POJAM STVARI I SASTAVNI DELOVI STVARI, PROSTA I SLOENA STVAR, PRIPADAK STVARI, PLODOVI I PROIZVODI (PRIHODI) STVARI, ZBIRNA STVAR.Opti pojam Stvar je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojem postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Nju karakteriu dva uslova:

- prvi je fiziki i sastoji se u ljudskoj vlasti nad delom materijalne prirode (vazduh, suneva svetlost - ne mogu se nai u ljudskoj vlasti). - Drugi uslov je pravni i sastoji se u tome da na delu materijalne prirode koji je u ljudskoj vlasti, postoji pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Pod stvarima se izmeu ostalog podrazumevaju i ljudski delovi tela odvojeni za ivota davaoca i koji pripadaju samom davaocu, onome u iju korist je izvreno odvajenje ili odreenoj medicinskoj ustanovi. Vetaki delovi tela (proteze), jesu stvari i to u prometu dok su odvojeni, odnosno dok nisu spojeni s telom.

Svaka stvar se sastoji od delova, ukoliko se delovi ne mogu raspoznati kaemo da je to prosta stvar, ukoliko se delovi mogu raspoznati kaemo da je to sloena stvar. Svi delovi sloene stvari nalaze se u meusobnoj funkcionalnoj vezi i ine pravnu celinu. Ti delovi sloene stvari mogu biti spojeni sastavni delovi (fiziki spojeni) i odvojeni sastavni delovi (fiziki samostalni). Spojeni sastavni delovi, opet, mogu biti neodvojivi i odvojivi. - Neodvojivi (potpuno inkorporisani) deo je onaj koji se ne moe odvojiti bez unitenja

(npr. graevinski materijal od kog je napravljena kua, konac kojim je saiveno odelo). - Odvojivi (nepotpuno inkorporisani) deo je onaj koji se moe odvojiti bez unitenja

(npr. toak automobila, luster...). Odvojeni deo je uvek pokretna stvar, a sama sloena stvar kojoj pripada moe biti i pokretna i nepokretna.DOBRA MRTVE RUKE Stvari koje nisu u graanskopravnom prometu a na kojima postoji pravo svojine koje je neprenosivo.Pripadak stvari (prihvaeno objanjenje iz poljskog prava) obuhvata nepotpuno inkorporisane delove (odvojive) koji se mogu odvojiti bez oteenja (vrata, toak na automobilu). Pripadak stvari u pravnim odnosima deli sudbinu glavne stvari (teko je kod kupoprodaje, poklona, trampe, nacionalizacije, konfiskacije...). Jedna pokretna stvar moe postati pripadak druge, samo ako pripada istom vlasniku i samo onda vai spomenuto pravilo da deli pravnu sudbinu glavne stvari. Pripadak ne gubi to svojstvo usled privremenog odvajanja od stvari, npr. radi popravke. Voljom vlasnika pripadak gubi to svojstvo i postaje samostalna stvar, te moe biti predmet samostalnih pravnih odnosa- npr. kupoprodaja. Plodovi su proizvodi koje neka stvar daje periodino bez iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi su npr. voe, mladunci ivotinja, pelinji med. Do odvajanja plod je sastavni deo plodonosne stvari, na kojoj postoji jedno pravo svojine. Odvajanjem postaje samostalna stvar, na kojoj postoji posebno pravo svojine. Postoji podela plodova na neodvojene (neobrane, visee) i odvojene (obrane), i podela odvojenih plodova na sabrane i nesabrane. Plodovi se jo dele na prirodne (kada ih stvar daje sama od sebe, bez ulaganja ljudskog rada- npr. divlje jegode i kupine) i vetake ( za ije je nastajanje potrebno ulaganje ljudskog rada).Sem plodova u naturalnom obliku, postoje i civilni plodovi, koji se najee pojavljuju u novanom obliku (npr. kamata, kirija, zakupnina).

Proizvodi - U irem smislu i plodovi su proizvod stvari. Proizvod u tehnikom smislu (uem) je ono to stvar da, ali bez periodinosti (materijal od sruene zgrade, kamen izvaen iz njive, poseeno visoko stablo u umi). Ukoliko npr. vlasnik ume odredi da se uma eksploatie tako to e se svake ili svakih nekoliko godina posei izvesna koliina stabala, poseena stabla su plod ume, a ne proizvod u uem smislu. Vlasniku stvari pripadaju kako plodovi, tako i proizvodi stvari.

Zbirna stvar je naziv kojim se oznaava celina koja se sastoji iz pojedinih samostalnih stvari, fiziki odvojenih, od kojih svaka predstavlja objekat posebnog prava svojine. Moe da se sastoji iz istovrsnih stvari (npr. stado ovaca, zbirka maraka, biblioteka) ili iz raznovrsnih stvari (npr. stovarite robe).Od zbirne stvari treba razlikovati komplementarnu stvar, kao to je, na primer, par rukavica, par arapa, ahovska figura.

U pravu postoji i pojam universitas iuris. Definie se kao zbir stvari i prava koji se sa gledita odreenih pravnih akata smatra kao celina (npr. preduzee, steajna masa, miraz).

Neki pisci kau da je universitas iuris zbir telesnih i bestelesnih stvari.

DELJIVE I NEDELJIVE STVARI, PROCENJIVE I NEPROCENJIVE, U PROMETU I STVARI VAN PROMETA, POTRONE I NEPOTRONE STVARI, BESTELESNE, ZAMENJIVE I NEZAMENJIVE STVARI, INDIVIDUALNO ODREENE STVARI I ODREENE PO RODU

Deljiva stvar je ona koja se fiziki moe tako podeliti da je zbir vrednosti tih delova ravan vrednosti cele stvari pre deobe. Na primer, kotur od deset kilograma sira je deljiva stvar jer deset komada od po jednog kilogrrama vrede koliko i nepodeljeni kotur od deset kilograma.

Nedeljiva stvar je ona koja se deobom upropaava ( figura od gipsa, komad nametaja) ili je, pak, zbir vrednosti delova dobijenih deobom manji od vrednosti nepodeljene stvari (npr. jedan dragi kamen vredi vie od zbira vrednosti njegovih delova).Pravni znaaj razlikovanja na deljive i nedeljive stvari dolazi do izraaja kod sticanja svojine priratajem, kod susvojine, zajednike svojine i kod obaveze sa vie dunika.

Procenjive stvari su one ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. To su stvari koje se mogu izraziti u novcu.Razlikujemo redovnu i vanrednu cenu.

- Redovna cena izraava trinu vrednost. Ona je relativna, odnosno, moe imati vie

cena u zavisnosti od mesta trita, a opet, moe se desiti da se na istom mestu,

odnosno, istom tritu cena stvari menja u toku dana (pijane cene).

- Vanredna cena se uglavnom javlja kao cena ''naroitih okolnosti'' zbog kojih stvarza vlasnika ima veu vrednost od trine (npr. pehar koji je sportista osvojio na takmienju).

Neprocenjive stvari su one ija se vrednost ne moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima.

Pod bestelesnim stvarima podrazumevaju se sva imovinska prava osim prava svojine. Tu se, prema tome, ubrajaju:

1. Stvarna prava na tuoj stvari (slubenost i zaloga)

2. Intelektualna prava (umna i industrijska svojina)

3. Potraivanja (bilo da glase na predaju stvari, sumu novca, injenje ili neinjenje)Podela na telesne i bestelesne stvari potie iz rimskog prava. Ta podela imala je za uzrok poistoveivanje prava svojine sa svojim objektom, to se ne moe initi ni sa jednim drugim pravom. Kao najire pravo, pravo svojine se na neki nain poistoveuje, izjednaava sa svojim objektom.

Potrone stvari su one koje se mogu upotrebiti samo jednom (hrana, benzin, pie, ugalj).

I novac spada u potrone stvari jer ga kao sredstvo plaanja vlasnik moe upotrebiti samo jednom.Nepotrone stvari su one koje mogu biti upotrebljene vie puta (odelo, knjiga, automobil) ili praktino neogranieno puta (zemljina parcela).Neki pravni odnosi mogu postojati samo na nepotronim stvarima: posluga, najam, plodouivanje. U svim ovim sluajevima titular prava je ovlaen da upotrebljava tuu stvar, ali istovremeno ima obavezu da je po prestanku prava vrati.

Individualno odreena stvar je ona koja je odreena konkretno i koju su ba stranke imale u vidu.Stvari koje su u pravnom prometu redovno individualno odreene mogu voljom stranaka koje zakljuuju pravni posao postati stvari odreene po rodu (npr. umesto da se sa odreene izlobe kupi pet tano odreenih slika, kupi se ''pet slika'' za ukupnu cenu od pedeset hiljada dinara, dakle, bez preciziranja o kojim je slikama tano re).Stvari odreene po rodu su one koje se u pravnom prometu oznaavaju po vrsti i broju, odnosno po nekoj jedinici mere (kilogram, litar, kvadratni metar), na primer, sto litara benzina, sto metara ice, deset tona peska.

Stvari koje su odreene po rodu mogu se individualizovati, tako to izvesna koliina bude izdvojena iz roda i obeleena.

Zamenjiva stvar je ona na ije mesto u pravnom odnosu moe doi druga stvar istih osobina i vrednosti. Ostale stvari su nezamenjive.

Novi automobil odreene marke je zamenjiva stvar, vie primeraka iste knjige su zamenjive ali nepotrone stvari, dok je poslednja flaa vina odreene berbe potrona i nezamenjiva stvar.

Stvari u prometu Kad za neku stvar kaemo da je u prometu, to u stvari znai da je u prometu pravo svojine na toj stvari.Stvari van prometa su stvari na kojima postoji neprenosivo pravo svojine, kao to su javna dobra (ulice, parkovi, trgovi). Razlozi zbog kojih se jedna stvar izuzima iz pravnog prometa razliiti su, na primer, potrebe narodne odbrane i unutranje bezbednosti, javni moral ili neki drugi javni interes.

Izvesne stvari se nalaze u ogranienom i naroito regulisanom prometu (npr. oruje i eksploziv mogu se nabaviti samo na osnovu administrativne dozvole, veina lekova moe se kupiti samo na osnovu lekarskog recepta.POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI I PRAVNI ZNAAJ PODELE NA POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI

Pokretne stvari su one koje se mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine.

Neki zakonici u pokretne stvari ubrajaju i stvari koje se same kreu, tj. ivotinje.

U pravima pojedinih zemalja posebno je precizirano da su pokretne stvari: 1. Prirodne snage (energije koje su stvar u pravu)

2. Materijal dobijen ruenjem zgrade

3. amci, skele, brodovi, i svaka plutajua fabrika koja nije privrena za stubove

Ne moe jedna stvar, koja je po svojim fizikim osobinama nepokretna, vriti funkciju pripatka pokretne stvari.

Nepokretne stvari su one koje se ne mogu premetati s jednog mesta na drugo bez oteenja njihove sutine.

To su: zgrade, stanovi (kao posebni delovi zgrade), poslovne prostorije (kao posebni delovi zgrade) i zemljita (graevinska, poljoprivredna i umska, odnosno ume).Zgrade e se smatrati nepokretnim ako ispunjavaju dva uslova:

1. Da su inkorporisane u zemlji, a ne da lee na zemlji

2. Da su zidani kao trajni objekti, a ne za neku privremenu upotrebu

Konstrukcije koje ne ispunjavaju nijedan od ova dva uslova su pokretne stvari (kiosci, vaarske barake, pokretne kue na tokovima, izletniki atori).

Sporno je da li se zgrada smatra za nepokretnost ako ispunjava samo jedan od ova dva uslova.1. Pravo poznaje i nepokretnosti po nameni, a to su pokretne stvari u funkciji pripatka nepokretnosti. Da bi jedna pokretna stvar postala nepokretnost po nameni potrebno je da se stekne vie uslova:

2. Da je pokretna stvar namenjena da slui nepokretnosti i da je dovedena u takav fiziki odnos da joj stvarno slui

3. Da joj je ovu namenu odredio vlasnik nepokretnosti

4. Da je vlasnik nepokretnosti istovremeno i vlasnik pokretnosti

Razlike koje postoje izmeu pokretnih i nepokretnih stvari su brojne.

Broj nepokretnih stvari je ogranien, svaka se od njih nalazi uvek na istom mestu tako da je mogua kontrola nad njima, kako od strane drave, tako i od strane vlasnika. Nepokretnosti imaju velik ekonomski znaaj. Pokretnosti ima mnogo, neogranieno se mogu umnoavati, male su po volumenu, i zbog svojih osobina mogu se premetati, skrivati, unititi.Pravni znaaj razlikovanja stvari na pokretne i nepokretne je mnogostruk:

1. Raspravljanje zaostavtine obavezno je ako je umrli ostavio nepokretnosti

2. Za sticanje prava svojine odrajem potrebni su dui rokovi kada je re o nepokretnosti

3. Pravila o sticanju svojine ograniena su na pokretne stvari

4. Razliita su pravila o izvrenju prinudne prodaje nepokretnosti od onih kojima je regulisana prinudna prodaja pokretnosti5. Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu (dravnu) svojinu,a derelinkvirana pokretna stvar postaje niija i na njoj se moe stei svojina zauzimanjem (okupacijom)

POJAM I VRSTE DRAVINEImaoci nekih prava (svojine, slubenosti, zaloge, zakupa) ovlaeni su da na osnovu svog prava vre faktiku vlast na stvari, odnosno, imaju pravo na dravinu. Meutim dravina je i ona faktika vlast koja se ne vri na osnovu nekog subjektivnog prava: dravinu ima i lopov, i onaj koji je kupio od lopova a nije postao vlasnik, i nalaza koji je utajio stvar.Dravina se moe definisati kao faktika vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vri na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog osnova.

Pravno-tehniki naziv za postupke koji znae dravinu kao faktiku vlast na stvari je aperhenziona radnja (akt).U objektivnoj koncepciji dravina se deli na posrednu i neposrednu. - Neposrednu dravinu ima onaj ko neposredno vri faktiku vlast na stvari (npr. lopov

koji dri i upotrebljava ukradenu stvar, vlasnik koji se slui svojom stvari)

Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica, kojem je po osnovu ugovora o korienju stana, zakupa, dalo stvar u neposrednu dravinu

Pravo na dravinsku zatitu imaju i neposredni i posredni dralac. Sve aperhenzione radnje, koje se po optim pravilima kvalifikuju kao dravina, vri neposredni dralac.Od dravine treba razlikovati detenciju. Detenciju ima lice koje po osnivu radnog ili slinog odnosa u domainstvu, vri faktiku vlast na stvari za drugo lice i duno je da postupa po njegovim uputstvima (Npr. kuna pomonica, konobar u tuem ugostiteljskom objektu).U tom sluaj dravinu ima lice po ijim je uputstvima detentor duan da postupa.Prema obimu, odnosno irini faktike vlasti dravina se deli na dravinu stvari i dravinu prava.

Dravina stvari je najira faktika vlast na stvari. Dralac stvari se ponaa kao vlasnik, bez obzira da li ima pravo svojine ili ne (svojinski dralac je i lopov, i nalaza koji je utajio naenu stvar, i onaj ko je kupio od lopova a nije postao vlasnik).

Dravina prava je ua, delimina faktika vlast na stvari. Dravinu prava ima, na primer, plodouivalac, ali i uzurpator plodouivanja i onaj ko za sebe misli da je plodouivalac i tako se ponaa.

OBJEKT (PREDMET) DRAVINE I SUBJEKT DRAVINE, ISKLJUIVA DRAVINA I SUDRAVINA, STICANJE, PRENOS I GUBITAK DRAVINE

Objekt dravine je svaka stvar u graanskopravnom smislu, bilo da je u prometu, bilo van njega. Prema nekim piscima objekti dravine mogu biti i dobra koja se nalaze u administrativnopravnom reimu (javna dobra), ali koja po svojoj prirodi mogu biti u pravnom prometu (npr. knjige u javnim bibliotekama).Dravina na jednoj stvari nuno se prostire na sve njene sastavne delove, kako potpuno inkorporisane, tako i nepotpuno inkorporisane. Ako doe do odvajanja dela od celine, dravina se na odvojenom delu ne prekida ve nastavlja.

Subjekt dravine (dralac) moe biti svako pravno i fiziko lice. Pravni subjekt (fiziko ili pravno lice) moe biti subjekt dravine na onoj vrsti stvari na kojoj moe imati pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo, koje ga ovlauje na dranje, odnosno upotrebu stvari.U naelu, dralac moe biti i poslovno nesposobno lice, kada se njegove aperhenzione radnje mogu kvalifikovati kao dravina. Na primer, poslovno nesposobno dete kolskog uzrasta koje koristi svoj bicikl ili kolsku torbu, ima na ovim stvarima faktiku vlast koja nije nita manja od one koju poslovno sposobno lice ima na svom biciklu ili torbi.

Iskljuiva dravina postoji kad jedan subjekt vri svu faktiku vlast na stvari ili na njenom realnom delu koji predstavlja samostalan dravinski objekt (deo parcele, stan u viestambenoj zgradi). Iz toga proizilazi da na jednoj stvari moe postojati jedan iskljuivi dralac (npr. neko stanuje u itavoj kui koja se sastoji od jednog stana) ili vie iskljuivih dralaca (npr. u zgradi od dva stana jedan stanuje u jednom, a drugi u drugom stanu).Sudravina postoji kad vie lica vri faktiku vlast na celoj stvari (npr. stanu, sobi).

Sudravina moe biti organizovana na razliite naine:

1. Sudraoci mogu istovremeno vriti faktiku vlast (npr. dva studenta stanuju zajedno i obojica koriste televizor koji su zajedno kupili; stanari jedne zgrade koriste stepenite)2. Sudraoci mogu faktiku vlast vrti naizmenino (npr. jedan kosi livadu jedne, drugi druge sedmice)

3. Sudraoci se mogu pojaviti i kao posredni draoci (npr. izdaju njivu u zakup i dele zakupninu)

4. Mogua je ne samo sudravina stvari, ve i sudravina prava (npr. vie lica se koristi istim putem preko tueg zemljita)

Za oznaavanje ovakve dravinske zajednice upotrebljava se, sem izraza sudravina i izraz zajednika dravina. To su, dakle, dva izraza za istu pojavu.Neposredno sticanje dravine je uspostavljanje faktike vlasti na stvari koje se uopte ne nalaze u neijoj dravini (zauzimanje naputenih pokretnih stvari, ulovljena divlja, uhvaena riba).

Posredno sticanje dravine je zasnivanje faktike vlsti na stvari koja se ve nalazi u neijoj dravini. Ako se zasniva na volji prethodnika, dobija se sve to je preanji pridrnik imao.Prenos dravine pokretne stvari vri se predajom stvari (tradicijom), a isto dejsto kao realna predaja ima i predaja isprava koje omoguuju raspolaganje sa stvari, predaja sredstava koje omoguavaju faktiku vlast na stvari (npr. kljuevi automobila).

Prenos neposredne svojinske dravine na nepokretnostima je razliit u zavisnosti od vrste nepokretnosti. Na primer, na stanovima, zgradama, poslovnim prostorijama, dravina se prenosi ispranjenjem ovih prostorija i predajom kljueva novom draocu. Kod zemljinih nepokretnosti taj nain prenosa nije mogu, a kao jedino mogue reenje dolazi u obzir prenos dravine na osnovu samog ugovora.Prenos posredne svojinske dravine na nepokretnostima vri se ugovorom, pri emu su mogue dve sitacije:

Raniji posredni svojinski dralac postaje neposredni dralac prava, a posredna svojinska dravina prelazi na drugo lice (npr. vlasnik prodaje stan, s tim da u njemu ostane jo godinu dana kao zakupac)

Raniji posredni svojinski dralac prenosi posrednu svojinsku dravinu na drugoga, dokse kao neposredni dralac prava za sve to vreme pojavljuje tree lice (vlasnik je izdao stan u zakup pa pre isteka zakupnog odnosa otui stan nekom treem licu)

Naslednik stie dravinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kad je stekao faktiku vlast na stvari.

Dravina se gubi prestankom faktike vlasti. Prestanak moe biti apsolutan (ukoliko je prestala svaka dravina na toj stvari) i relativan (ukoliko je prestala samo za dosadanjeg draoca). Prestanak dravine moe biti i dobrovoljan, ukoliko se zasniva na volji dosadanjeg draoca, ili protivan volji draoca (kraa, gubitak stvari).

Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje. Dravina se ne moe izgubiti izmenom volje detentora da ubudue stvar dri za sebe.Vrste dravine koje jo poznajemo su: zakonita i nezakonita dravina, savesna i nesavesna dravina, i prava i manljiva dravina.

ZATITA DRAVINE

(Samopomo i dravinske tube)

Pravo na samopomo je pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta.

U naem pravu samopomo je doputena pod sledeim uslovima: 1. Smetanje, odnosno oduzimanje dravine mora biti neovlaeno, tj. da se ne zasniva na

zakonskom ovlaenju

2. Samopomo se ne sme vriti nanoenjem telesne povrede (osim u nunoj odbrani) 3. Dralac je duan da se uzdrava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani

(ne sme ga amarati poto mu je stvar ve oduzeo)

Dralac moe povratiti stvar koja mu je oduzeta podizanjem dravinske tube u zakonom predvienom roku. Taj rok iznosi trideset dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. Postoje, dakle, dva roka i to oba prekluzivna, tako da sud na njih pazi po slubenoj dunosti.Po proteku roka za dravinsku tubu ne moe se vie pokrenuti dravinski spor, ali dralac moe podii petitornu tubu i voditi petitorni spor, u kome e se raspravljati o pravnim pitanjima (pravu svojine, zakonitosti dravine).

Sudska odluka kojom se reava dravinski spor ne donosi se u obliku presude, ve u obliku reenja.OPTI POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE PRAVA SVOJINE

Pravo svojine je najire pravo dranja, korienja i raspolaganja jednom stvari.Iz navedene definicije se vidi da pravo svojine sainjvaju tri komponente: ovlaenje dranja, ovlaenje korienja i ovlaenje raspolaganja.

1. Ovlaenje dranja je pretpostavka za korienje stvari, a sastoji se u mogunosti da se stvar ima u dravini

2. Ovlaenje korienja se sastoji u mogunosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvalenja koristi od nje, i moe imati dva oblika:

- Upotreba stvari

- Pribiranje plodova i drugih prihoda3. Ovlaenje raspolaganja, sa svoje strane ima dve komponente: faktiko i pravno

raspolaganje.

- Faktiko raspolaganje se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima se utie na supstanciju stvari (opravka, prepravka)

- Pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata, kojima se

pravo svojine u celini (prodaja, poklon, trampa) ili delimino (zakup, posluga,

plodouivanje) prenosi na druge subjektePravo svojine je apsolutno pravo i to u dva razliita smisla. Ono je apsolutno u tom smislu to deluje prema svima na koje se odnosi

Kae se da je apsolutno i u tom smislu da je u njemu koncentrisana sva pravna vlast koja se moe imati na jednoj stvariPravo svojine je trajno, i u vremenskom smislu neogranieno pravo.

Ono postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi

Ono se ne moe izgubiti zastarelou

STICANJE PRAVA SVOJINE NA OSNOVU UGOVORA SA PRETHODNIM VLASNIKOM I STICANJE OD NEVLASNIKA

Kod ovog sluaja sticanja postoje dva lica: prethodni vlasnik i novi vlasnik.

Da bi dolo do prenosa svojine potrebna su tri momenta:

1. Da je prenosilac bio zaista vlasnik stvari

2. Da postoji punovaan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, poklon)

3. Da je izvrena predaja stvari ako su u pitanju pokretnosti, a prenos tapije, odnosno upis u zemljine knjige ako su u pitanju nepokretnostiIz injenice da prodavac (prenosilac) ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje kupcu, proizilaze vane pravne posledice: Rizik sluajne propasti individualno odreene stvari do njene predaje kupcu snosi prodavac

Plodovi koje stvar da do predaje pripadaju prodavcu (npr. krava se oteli)

Prodavevi poverioci mogu prodatu a nepredatu stvar zapleniti i prinudno prodati radi namirenja svog potraivanja

Ako prodavac istu stvar proda i preda drugome, vlasnik e postati taj drugi kupac a prvi kupac moe samo zahtevati povraaj cene ako ju je isplatio, kao i naknadu tete zbog neizvrenja ugovora

Kod sticanja svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom (koji nije ovlaen za zakljuenje ugovora o raspolaganju tuom stvari) pojavljuju se tri lica: pravi vlasnik, prenosilac (tradens) koji je vlasnik i pribavilac (akcipijens) koji je pored tradensa druga ugovorna strana.U ovakvim situacijama potrebno je zatiti pravo svojine, ali se takoe mora voditi rauna o interesima savesnog sticaoca.

Postoji nekoliko vrsta predaje stvari, i to:

Fizika predaja (iz ruke u ruku, uruenje, ostavljanje stvari na mesto koje je oznaio pribavilac. Predaja mora biti izvrena sa namerom i na osnovu punovanog ugovora) Simbolina predaja (predaja znacima) Fiktivna predaja (prenos prava svojine na osnovu ugovora, pri emu se uzima da je izvrena fizika predaja)Kod sticanja prava svojine na nepokretnostima postoje tri momenta: Ugovor (predstavlja pravni osnov, ali sam po sebi nije dovoljan, potreban je i modus)

Modus (upis u zemljine knjige ili prenos tapije)

Predaja svojine (uvoenje kupca u posed)

ODRAJ

Odraj je sticanje prava svojine na osnovu dravine koja je trajala zakonom odreeno vreme. nevlasnik koji se neko vreme ponaao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrio pravo svojine prestaje biti vlasnik Odraj se, kao i zastarelost, zasniva na ideji nevrenja prava, s tim, da za razliku od zastarelosti gde poverilac zna ko mu je dunik i u mogunosti je da vrenjem prava sprei zastarelost, vlasnik usled odraja moe izgubiti pravo svojine i kada ne zna kod koga je stvar, pa je prema tome u nemogunosti da svoje pravo vri.Za sticanje prava svojine redovnim odrajem potrebna je kvalifikovana dravina i protek vremena.

Kvalifikovana dravina je ona koja je: Zakonita svojinska

Savesna

Prava (nije manljiva)

Zakonita svojinska dravina postoji ukoliko se zasniva na punovanom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. Takvi su, na primer osnovi: isporuka, dar, zajam, kupovina i prodaja, isplata.Pravni posao koji je podoban da dravinu uini zakonitom mora biti punovaan.

Savesna dravina postoji kada dralac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika.

U vreme sticanja dravine dralac je nesavestan ako je znao da njegov dravinski prethodnik nije vlasnik, a pogreno verovanje da je prethodni dralac vlasnik ne ini ga nesavesnim.Dravina moe biti zakonita, a nesavesna, i obrnuto. Tako, onaj ko je kupio od lopova uvek ima zakonitu dravinu (jer se njegova dravina zasniva na kupoprodajnom ugovoru), ali moe biti kako savesna tako i nesavesna, u zavisnosti od toga da li je kupac znao, odnosno nije mogao znati da kupuje od lopova.

Prava dravina da bi dovela do sticanja svojine po pravilima o redovnom odraju, ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

to se tie vremena potrebnog za odraj, za pokretne stvari rok iznosi tri godine, a za nepokretnosti rokovi su razliiti u zavisnosti od toga da li je u pitanju zemljino-knjini (tri godine) ili vanknjini odraj (desetogodinji rok).

Vanredni odraj se odlikuje manjom kvalifikovanou dravine, s jedne strane, i duim rokovima, s druge. Manja kvalifikovanost dravine sastoji se u tome to se ne trai zakonitost dravine, dovoljno je da je dravina savesna (savestan je onaj dralac koji opravdano veruje da je vlasnik). Rokovi iznose deset godina za pokretne, a dvadeset godina za nepokretne stvari.PRIRATAJ, OKUPACIJA, NALAZ IZGUBLJENE STVARI I OSTALI SLUAJEVI STICANJA PRAVA SVOJINE

Prirataj je nastanak nove stvari od delova, odnosno vrednosti koje pripadaju raznim licima, izmeu kojih ne postoji ugovorni odnos. Do prirataja moe doi spontano ili usled ovekove aktivnosti, pa se u zavisnosti od toga govori o prirodnom i vetakom prirataju, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji prirataj pokretnih i prirataj nepokretnih stvari.Graenje na tuem zemljitu Kada neko svojim materijalom i radom podigne zgradu ili drugi graevinski objekt na tuem zemljitu, a pri tome izmeu njega i vlasnika zemljita ne postoji ugovorni odnos, postavlja se pitanje kome e pripasti zgrada i zemljite na kojem je podignuta.

U ovakvim situacijama, zakon o svojinsko-pravnim odnosima razlikuje tri situacije:1. Prva je ona kada je gradilac savestan a vlasnik zemljita nesavestan, drugim reima, gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuem zemljitu, a vlasnik zemljita je znao za gradnju ali se nije odmah usprotivio. U tom sluaju zemljite zajedno sa zgradom pripada gradiocu, a ovaj je duan da za zemljite plati naknadu u visini njegove prometne cene u vreme donoenja sudske odluke.

2. Druga situacija je obrnuta: gradilac je nesavestan a vlasnik zemljita je savestan. Ovde vlasnik zemljita ima pravo izbora jedne od tri mogunosti:

Da mu pripadne pravo svojine na zgradi ( s tim da naknadi vrednost zgrade) Da i zgrada i zemljite pripadnu u svojinu gradiocu, s tim da mu ovaj naknadi tetu i isplati vrednost zemljita

Da gradilac porui zgradu (graevinski objekt) i dovede zemljite u prvobitno stanje, kao i da mu naknadi priinjenu tetu

3. Trea je ona situacija kada su savesne obe strane. Prema zakonu o osnovnim svojinsko-pravnom odnosima, ako su savesne obe strane vodi se pre svega rauna o vrednosti zgrade i zemljita: Ako zgrada vredi znatno vie od zemljita, zgrada zajedno sa zemljitem pripada gradiocu, koji za zemljite duguje njegovom vlasniku naknadu

Ako je vrednost zemljita znatno vea, sud e na zahtev vlasnika zemljita graevinski objekt dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi graevinsku vrednost objekta

U sluaju kad su vrednost zgrade i zemljita priblino jednake, sud e zgradu i zemljite dosuditi vlasniku zemljita ili gradiocu, vodei rauna o njihovim potrebama, a naroito o njihovim stambenim prilikama

4. etvrta i najrea situacija je ona u kojoj su nesavesne obe strane. U ovakvim sluajevima vlasniku zemljita treba priznati pravo izbora: Da zgradu zadri i gradiocu naknadi njenu graevinsku vrednost

Da i zgradu i zemljite prepusti gradiocu, koji mu u tom sluaju duguje naknadu za zemljite i naknadu priinjene tete.Okupacija je zasnivanje svojine na niijim stvarima, koje se vri uzimanjem ovih stvari u dravinu sa voljom da se na njima zasnuje svojina.

Kao niije stvari smatrane su divlja u umi, ribe, drugim reima sav nepripitomljeni ivotinjski svet u slobodnoj prirodi. U naem dananjem pravu ove stvari su u drutvenoj (dravnoj) svojini i na njima se pravo svojine stie lovom, odnosno ribolovom na osnovu administrativne dozvole. Pojam niijih stvari ogranien je na naputene stvari.Nalaz izgubljene stvari Izgubljena je ona pokretna stvar koja je iz vlasti sopstvenika ili draoca sluajno izala tako da on vie ne zna gde se ona tano nalazi.Pravna pitanja u vezi sa nalazom stvari regulisana su donoenjem Uputstva Vlade FNRJ o postupanju sa naenim stvarima iz 1949. godine. Po ovom uputstvu, stvar po proteku odreenog roka u kojem nije bilo mogue pronai vlasnika (izgubioca), prelazi u drutvenu svojinu a savesnom nalazau pripada nagrada u iznosu od 15% od vrednosti stvari.

Od izgubljene stvari treba razlikovati stvari oduzete na osnovu zakonskog ovlaenja, stvari oduzete silom, potajno ili prevarom i zaturenu stvar.

Eksproprijacija je prinudno oduzimanje imovine radi javnog dobra (opteg interesa), odnosno, prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u drutvenu (dravnu) svojinu i uz naknadu. Na primer, nepokretnost se moe eksproprisati kad je to potrebno radi izgradnje stambenih, komunalnih, zdravstvenih, prosvetnih, kulturnih i drugih objekata od opteg interesa. Za eksproprisanu nepokretnost daje se naknada, po pravilu novcu, meutim stranke se mogu dogovoriti da naknada bude u vidu druge nepokretnosti.Arondacija je oduzimanje zemljita u privatnoj svojini (enklava ili poluenklava) i njihovo pripajanje zemljitu u drutvenoj (dravnoj) svojini da bi se ovo zaokruilo, uz davanje naknade u novcu ili u drugom zemljitu.

Komasacija (grupisanje) zemljita sastoji se u tome to se na odreenom podruju iz postojeih, manje ili vie sitnih i nepravilnih parcela, formira jedna opta masa (komasaciona masa), koja se zatim u vidu manjeg broja veih i pravilnijih parcela deli istim vlasnicima.Pri raspodeli zemljita iz komasacione mase vodi se rauna da svaki uesnik komasacije dobije to bolje zaokrueno zemljite, priblino iste vrednosti. Ukoliko je zemljite dobijeno iz komasacione mase vee ili manje vrednosti od one unete u komasacionu masu, razlika se isplaije, odnosno uplauje u novcu.

PRESTANAK PRAVA SVOJINESvi naini prestanka prava svojine dele se na relativne i apsolutne.

Relativni naini prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadanjeg imaoca Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog ivota

Derelikcija je odricanje vlasnika od prava svojine.

Pravna dejstva derelikcije razliita su u zavisnosti od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna:

Derelinkvirana nepokretnost prelazi u drutvenu svojinu

Derelinkvirana pokretna stvar postaje niija stvar i na njoj svako moe zasnovati pravo svojine okupacijom.Izjava o odricanju daje se optinskom organu uprave nadlenom za imovinsko-pravne poslove i to usmeno na zapisnik ili ispravom overenom od nadlenog organa.

Pravo svojine se ne moe izgubiti zastarelou.

ZATITA SVOJINE SVOJINSKE (PETITORNE) TUBE

(REIVINDIKACIONA, PUBLICIJANSKA, NEGATORNA TUBA)

Reivindikaciona tuba je tuba vlasnika za povraaj stvari protiv draoca kod kojeg se stvar nalazi. Da bi uspeo sa svojim tubenim zahtevom tuilac mora dokazati da je vlasnik, znai mora dokazati injenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine, a koje su razliite u zavisnosti od naina sticanja. Vlasnik koji se poziva na redovan odraj mora dokazati da je kroz zakonom odreeno vreme imao zakonitu dravinu

Vlasnik koji se poziva na vanredni odraj mora dokazati da je u zakonskom roku imao mirnu dravinu a ne mora dokazivati ni zakonitost ni savesnost

Onaj ko se poziva na derivatno sticanje, odnosno na sticanje od vlasnika, mora dokazati postojanje punovanog osnova (npr. kupoprodajnog ugovora) i naina sticanja (modusa) kao i to da je prethodnik imao pravo svojine.Tekoe dokazivanja da je i prethodnik bio vlasnik (ili prethodnikov prethodnik) uinile su da se ovo dokazivanje prava svojine zvalo avolsko dokazivanje.

Protiv reivindikacione tube tueni moe isticati prigovore, koji po svojoj prirodi mogu biti peremptorni (njima se zahtev potpuno i trajno onemoguuje) i dilatorni (kada se samo odlae dejstvo zahteva).Tueni koji je izgubio reivindikacioni spor duan je predati stvar tuiocu i to u onom mestu gde se stvar nalazi; vlasnik je duan da po svoju stvar doe i da je odnese.

Savestan dralac nije duan da plati naknadu za korienje stvari, niti odgovara za pogoranje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog dranja.

Publicijanska tuba je tuba za povraaj stvari, koju podie bivi uzukapioni dralac potiv sadanjeg draoca. Datira iz rimskog prava, u koje ju je pred kraaj republike uveo pretor Publicius (po kome je i dobila naziv).Cilj tube je povraaj stvari. Prilikom pokretanja tube, tuilac se poziva na svoju dravimu podobnu za redovan odraj, i mora dokazati da mu je dravina zakonita dok se savesnost pretpostavlja te je ne mora dokazivati (tueni tu zakonsku pretpostavku moe obarati).

Tuilac nije u obavezi da dokazuje da je prethodnik bio vlasnik. Prema svemu navedenom, ako je od dve dravine jedna podobna za redovan odraj (savesna i zakonita) a druga nije, spor dobija ona strana ija je dravina podobna za redovan odraj. Ako su obe podobne za redovan odraj, vodi se rauna o tome da li se dravina zasniva na teretnom ili dobroinom poslu, i uzima se da je jaa ona koja je pribavljena teretnim poslom. Ako su obe dravine podobne za redovan odraj i obe se zasnivaju na teretnom ili dobroinom pravnom poslu, spor dobija tueni, jer se stvar nalazi kod njega.Negatorna tuba Ovom tubom vlasnik-dralac trai zatitu protiv uznemiravanja (smetanja).Uznemiravanje se moe vriti na dva naina:

1. Preduzimanjem akata upotrebe tuioeve stvari i uopte akata uticaja na stvar (npr. neko prolazi kroz susedovo dvorite dok vlasnik spava ili dok je odsutan)

2. Preduzimanjem akata kojima se vlasnik onemoguava da svoju stvar upotrebljava u ranijem obimu ili mu se upotreba oteava (u tuem neograenom dvoritu se parkira kamion, usled ega vlasnik dvorita ne moe da parkira svoj automobil; iz susednog stana esto dopire preterana buka)Negatorna tuba titi vlasnika od neega to traje ili se moe ponoviti, a ne titi ga od neega to je ''bilo pa prolo''. Tubom se zahteva sledee:

Povraaj u preanje stanje (npr. istovaren je ljunak u susedovoj parceli)

Obustava ponaanja kojima se vri uznemiravanje (npr. prolaenje preko tueg dvorita)

Zabrana daljeg uznemiravanja (npr. preterana buka iz susednog stana)

Uspostavu ranijeg stanja (npr. uklanjanje smea sa tuioeve parcele) vri tueni o svom troku, a ako ne postupi po presudi, sud e ovlastiti tuioca da potrebnje radnje preduzme sam ili preko treeg lica ali na troak tuenog. Ukoliko posle usvajanja tubenog zahteva tueni ponovi uznemiravanje, sud e mu u izvrnom postupku na osnovu ve donete presude izrei kaznu, a ako se i posle toga uzemirvanje nastavi izrei e mu novu kaznu u poveanom iznosu.SUSVOJINA

(POJAM, STICANJE SUSVOJINE, PRAVNI POLOAJ SUVLASNIKA I RASKIDANJE SUVLASNIKE ZAJEDNICE)

Susvojina postoji kad dva ili vie lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Suvlasniki udeo oznaava alikvotni deo celine, a moe biti izraen u razlomku (1/3, 1/5), procentualni (34%) ili u decimalama. Suvlasnicima je omogueno da izau iz zajednice tako to mogu zahtevati da se izvri deoba.Podela prava svojine je prema obimu,a to znai da svaki suvlasnik ima odreeni deo prava svojine na itavoj stvari.

Otuda, kod susvojine moemo razlikovati:

a) Pravo suvlasnika na udeo (suvlasnik moe raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Raspolaganje obuhvata mogunost otuenja i optereenja udela. Suvlasnik moe prodati svoj udeo ili ga pokloniti)

b) Pravo suvlasnika na samoj stvari

Kad suvlasnik neke nepokretnosti prodaje svoj udeo, ostali suvlasnici, prema jednom shvatanju koje bi trebalo prihvatiti i za na pravni sistem, imaju pravo pree kupovine po samom zakonu.

Ukoliko, na primer, suvlasnik proda svoj udeo, kupac nee stei pravo ni na jednom realnom delu stvari, on e samo stupiti na mesto suvlasnika, prodavca. Svaki suvlasnik moe vriti svoja ovlaenja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostalih suvlasnika.U nekim sluajevima, u zavisnosti od vanosti posla koji se preduzima, potrebna je jednoglasnost suvlasnika, a u nekim sluajevima dovoljna je saglasnost veine.

Sticanje susvojine Susvojina moe nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. Mogue je da dva ili vie lica kupe stvar zajedno tako to e svako uloiti deo ukupne sume novca i na osnovu toga stei udeo u pravu svojine na stvari.

U svim navedenim sluajevima za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i nain sticanja. Za pokretne stvari to je sticanje sudravine, a za nepokretne upis u zemljine knjige.

Ugovor o ortakluku je jedan od naina sticanja susvojine kada, na primer, dva ili vie lica ulaui sredstva i rad zajedniki podiu zgradu, tako da svaki od njih stie pravo na udeo na celoj zgradi. Za punovanost ugovora o ortakluku, zahteva se pismena forma.

Susvojina moe nastati deobom zajednike imovine naslednika ili branih drugova. Osim drugih moguih naina deobe (fizika deoba, civilna deoba, isplatom udela, deoba uz doplatu) oni se mogu saglasiti da na pojedinim ili na svim stvarima uspostave susvojinu.

Svojstvo suvlasnika moe se stei i odrajem. To e se desiti ako jedno lice kupi suvlasniki udeo, a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne rok koji je potreban za odraj takve stvari.

Raskidanje suvlasnike zajednice Ukoliko se imovinski interesi suvlasnika ne mogu uskladiti, suvlasnici mogu traiti da se izvri deoba i tako izazvati prestanak susvojine.

Suvlasnik ima pravo da zahteva deobu u svako doba i to njegovo pravo ne moe zastareti. Deoba se izuzetno ne moe zahtevati u nevreme (suvlasnici su poeli da zidaju zgradu, ili obavljaju etvu, pa jedan od suvlasnika usred posla zahteva deobu).Suvlasnici se mogu odrei prava da trae deobu, privremeno. Takav sporazum proizvodi pravna dejstva ako je zakljuen na odreeni rok, posle koga suvlasnici mogu ponovo traiti deobu. Takav rok ne sme biti dui od pet godina, ali se sporazum moe obnoviti, nakon to istekne prvi rok od pet godina.

Za donoenje odluke o nainu na koji e se izvriti deoba, potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Suvlasnici mogu stvar fiziki podeliti (fizika ili naturalna deoba) ili odluiti da se stvar proda (civilna deoba) a dobijena vrednost podeli srazmerno veliini udela.Ako se suvlasnici ne mogu sporazumeti o nainu deobe, odluku e doneti sud. Sud e, kad god je to mogue, odluiti da se stvar fiziki podeli. Ukoliko fizika deoba nije mogua, sud e odluiti da se deoba izvri podelom stvari (civilna deoba).

Sudska javna prodaja moe biti dobrovoljna i izvrna. Ako su suvlasnici saglasni da se izvri civilna deoba, stvar se prodaje na dobrovoljnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima vanparninog postupka. Ako suvlasnici nisu postigli sporazum, stvar se prodaje na izvrnoj sudskoj javnoj prodaji prema pravilima Zakona o izvrnom postupku.

ZAJEDNIKA SVOJINA

Zajednika svojina je pravo svojine koje imaju dva ili vie lica (zajedniara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu odreeni.

Zajednika svojina branih drugova Po naim propisima razlikujemo odvojenu i zajedniku svojinu. Odvojena svojina branog druga je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njegove odvojene imovine, a zajednika svojina branih drugova je pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima iz njihove zajednike imovine.U zajedniku imovinu ulaze:1. Prihodi od zajednike imovine (zakupnina, kirija, kamata)2. Prihodi od posebne imovine koji su ostvareni radom branih drugova3. Stvari nabavljene iz zajednike imovine

4. Naknade koje su po raznim osnovama dobijene za stvari iz zajednike imovine (naknada tete, suma osiguranja za unitenu stvar koja je bila osigurana)Po lanu 321, stav 3. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije od 1980 godine, u zajedniku imovinu ulazi i ono to je steeno igrom na sreu (sportska prognoza, loto, lutrija). Prema zakonskoj definiciji, zajednika imovina je ona ''koju su supruzi stekli radom u toku brane zajednice'', iz ega proizilaze sledee njene karakteristike: Zajednika imovina potie od rada (zajednikog ili odvojenog) branih drugova. Subjekti zajednike svojine (zajedniari) su brani drugovi, i to kako brani drugovi iz punovanog braka, tako i brani drugovi iz nevaeeg braka

U zajedniku imovinu ulaze samo one imovinske vrednosti koje su steene dok je postojala brana zajednicaOdvojenu imovinu branog druga sainjavaju:1. Imovina koju je brani drug imao prilikom zakljuenja braka

2. Imovina koju je brani drug stekao u toku braka (ne radom, ve nasleem, poklonom)

3. Imovina koja pripada branom drugu na osnovu deobe zajednike imovine izvrene u toku trajanja brane zajednice

4. Imovina steena radom u toku braka (ali poto je nastupio prekid brane zajednice)5. Imovina koju je ena unela u brak kao miraz

6. Plodovi sa stvari na kojima brani drug ima posebnu svojinu

Deoba zajednike imovine branih drugova moe se traiti za vreme braka i posle njegovog prestanka, a pravo da trae deobu imaju: brani drugovi, naslednici umrlog branog druga kao i poverilac jednog branog druga.Suprunici deobu mogu izvriti sporazumno (to je uvek poeljno), i prilikom sporazumne deobe dozvoljeni su svi modaliteti koje pravo poznaje (pretvaranje reima zajednike imovine u reim susvojine, realna deoba...). U sluaju da do sporazuma ne doe, deobu sprovodi sud, a koliki je udeo svakog branog druga u zajednikoj imovini odreuje se prema njegovom doprinosu, procenjujui sve okolnosti. U sluaju kada je udeo jednog branog druga nezrazmerno manji od udela drugog branog druga, sud moe na zahtev jednog ili drugog branog druga, uzimajui u obzir sve okolnosti, tom branom drugu dosuditi naknadu u novcu prema vrednosti njegovog dela.

Na zahtev branog druga dosuuju mu se u iskljuivu svojinu ali na ime njegovog udela u zajednikoj svojini:1. Stvari koje slue iskljuivo za njegovu linu upotrebu ako je njihova vrednost nesrazmerna u odnosu na ukupnu vrednost zajednike imovine

2. Stvari koje slue samo detetu ili su namenjene njegovoj neposrednoj upotrebi

3. Pokretne stvari koje je brani drug zadrao posle prekida zajednice ivota i bio u njihovoj neprekidnoj mirnoj dravini najmanje tri godine

4. Stvari koje branom drugu slue za vrenje njegovog zanata ili zanimanja, ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost celokupne zajednike imovine

ETANA SVOJINAEtana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji, ili garai kao posebnim (fizikim) delovima zgrade.

Poseban deo zgrade koji je predmet etane svojine, moe se nalaziti u porodinoj stambenoj zgradi (zgrada koja se sastoji iz najvie dva vea ili tri manja stana) ili, pak, u viestambenoj zgradi. Etana svojina stie se po optim pravilima koja vae za sticanje prava svojine: izgradnjom stana, kupovinom, zamenom, poklonom, nasleivanjem...

Imalac posebnog dela ovlaen je, pre svega, da raspolae tim delom kao potpuni i iskljuivi vlasnik. On ga moe preneti na drutveno pravno lice ili na graanina.

Vlasnik moe vriti prepravke svog posebnog dela zgrade, ako se time ne dira u poseban deo drugog vlasnika i ako se time ne umanjuje sigurnost i stabilnost zgrade. Vlasnik je ak duan da o svom troku izvri opravke na svom posebnom delu ako je to neophodno da bi se otklonila teta za poseban deo drugog vlasnika.Zajedniki delovi zgrade su oni koji slue zgradi kao celini, dakle, svim etanim vlasnicima (temelji, glavni zidovi, tavan, fasada, stepenice, hodnici, dizalice, stan namenjen za nastojnika zgrade, elektrine i kanalizacione mree, bunari, krov, podrum itd.)

U naem pravu, pravni reim na zajednikim delovima zgrade nije jedinstven, ve se pravi razlika u zavisnosti od toga da li su u pitanju stambene zgrade u privatnoj svojini (porodine stambene zgrade) ili stambene zgrade u drutvenoj svojini (viestambene zgrade).Bilo da je u pitanju viestambena bilo porodina stambena zgrada, vlasnici posebnih delova duni su da uestvuju u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade.

Uzajamni odnosi vlasnika koji proistiu iz etane svojine u jednoj zgradi odreuju se naroitim pravnim aktom, koji se pojavljuje u obliku tzv. optih uslova ili u obliku ugovora.STVARNE SLUBENOSTI

(POJAM I VRSTE)Slubenosti su stvarna prava iji je titular ovlaen da u izvesnoj meri iskoriava (upotrebljava, pribira plodove) tuu stvar ili da zahteva od njenog svakodobnog vlasnika da je na neki nain ne upotrebljava. U zavisnosti od toga da li su ustanovljene u korist svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti ili u korist odreenog lica, dele se na stvarne i line.Stvarna slubenost je pravo svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da na odreen nain i u odreenoj meri koristi tuu nepokretnost (posluno dobro) bez obzira ko je njen vlasnik, ili da svakodobnom vlasniku poslunog dobra zabrani da se njime u odreenom pravcu koristi.

Takva su na primer: pravo prelaza preko tueg zemljita, dovesti vodu preko susedovog zemljita, zahtevati od suseda da svoju zgradu ne ini viom ili da ne otvara prozor na svojoj zgradi, postaviti televizijsku antenu na tuoj zgradi.Sutina slubenosti, njen cilj, nije u tome da se pravo svojine ogranii, ve da se omogui upotreba druge stvari, druge nepokretnosti.

Posluno dobro treba da omogui, olaka ili povea upotrebu povlasnog dobra.Na istom poslunom dobru moe postojati vie slubenosti, bilo razliitih vrsta bilo iste vrste, a istovrsne slubenosti, opet, mogu po obimu biti razliite ili jednake. Ako usled promenjenih prilika nastupi nemogunost da se sve slubenosti vre u punom obimu, prea je ona slubenost koja je ranije steena.Stvarna slubenost moe postojati samo u korist odnosno na teret cele nepokretnosti a nikako samo jednog njenog dela.

Vrste stvarnih slubenosti:

Pozitivne i negativne

Poljske i kune

Trajne i povremene

Vidljive i nevidljive

Pozitivne su one slubenosti na osnovu kojih vlasnik povlasnog dobra moe na neki nain da upotrebljava posluno dobro, da se njime slui.

Kao na primer: pravo prolaza; pravo progona stoke; pravo nasloniti teret svoga zdanja na tue; dim koroz susedov dimnjak proputati, itd.

Negativne su one iji titular moe zahtevati od vlasnika poslunog dobra da se ovaj uzdri od neke upotrebe svoje nepokretnosti.

Tu spadaju, na primer: pravo zahtevati da sused svoju zgradu viom/niom ne ini; da ne seje visoku kulturu koja bi povlasnom dobru oduzimala vidik; pravo zahtevati da vlasnik poslune zgrade ne otvara prozor na strani okrenutoj povlasnom dobru, itd.Pozitivne slubenosti, dakle, daju titularu pravo na injenje, a obavezuju vlasnika poslunog dobra na trpljenje, dok negativne ovlauju titulara na zabranu a obavezuju vlasnika poslunog dobra na neinjenje.

Podela slubenosti na poljske i kune je izgubila smisao koji je ranije imala i danas je bez praktinog znaaja.U rimskom pravu na tu podelu se gledalo drugaije.

Kuna slubenost je ona koja nuno pretpostavlja zgradu

Poljska slubenost je ona koja se vri na zemljitu

Prema kriterijumu usvojenom u savremenim zakonima, jedna slubenost moe biti as poljska as kuna, u zavisnosti od toga kakvo je povlasno dobro.

Povremene slubenosti (isprekidane) su one ije se vrenje sastoji u odreenim postupcima titularevim, nezavisno od toga da li su za vrenje slubenosti potrebni naki stalni ureaji.Trajne slubenosti su one ije se vrenje ne sastoji u preduzimanju radnji od trane titulara.

Tu dolaze sve negativne slubenosti, ali i neke pozitivne: slubenost vodovoda, slubenost naslaganja zgrade na tuu zgradu, slubenost uvlaenja grede u susedov zid itd.

Vidljive slubenosti (javne, aparatne) su one koje su praene nekom spoljnom vidljivom napravom, odnosno znakom: terasa, vrata, vodovodne odnosno kanalizacione cevi itd.

Naprava se moe nalaziti bilo na poslunom bilo na povlasnom dobru, ali je neophodno da bude vidljiva.

Nevidljive slubenosti (skrivene, neaparatne) su one koje nisu praene ovakvom spoljnom napravom odnosno znakom.Na primer, slubenost dovoenja vode, bie vidljiva ako se cevi nalaze na zemlji, a nevidljiva ako se nalaze u zemlji.

Ova podela je od znaaja kod sticanja slubenosti odrajem i gubljenja zastarelou.

STICANJE, PRESTANAK I ZATITA STVARNIH SLUBENOSTI

Zakonske slubenosti postoje na osnovu samog zakona i odlikuju se potpunom odreenou.Sudska odluka koja se povodom zakonskih slubenosti donosi, ima deklarativan karakter, njome se samo titi ve postojea slubenost ako doe do spora.

Sticanje na osnovu pravnog posla - Moe biti ugovor izmeu vlasnika povlasnog i poslunog dobra ili testament vlasnika poslunog dobra. Ugovor zakljuen izmeu vlasnika povlasnog i vlasnika poslunog dobra mora biti pismen, a za nastanak slubenosti potreban je upis u zemljine, odnosno intabulacione knjige. Za upis je potreban pristanak vlasnika poslunog dobra. Ako on uskrati pristanak, vlasnik povlasnog dobra moe odobrenje za upis izdejstvovati sudskim putem. Testament moe biti osnov za sticanje slubenosti na dva naina.1. Prvo, vlasnik poslunog dobra moe naredbom poslednje volje ostaviti slubenost u korist nekog dobra, iji se vlasnik sada pojavljuje kao legatar. Testator mora biti iskljuivi vlasnik poslunog dobra

2. Drugo, vlasnik jedne nepokretnosti moe naredbom poslednje volje slubenost podeliti naslednicima, predviajui da je jedna od parcela (nepokretnosti) optereena slubenou u korist onih drugih

Stvarna slubenost stie se odrajem kada je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio.Pod tim optim uslovom odrajem se mogu stei kako javne tako i skrivene slubenosti

(npr. pravo prolaza).

Ukoliko zakonom nije propisano neto drugo, na sticanje slubenosti odrajem shodno se primenjuju pravila o sticanju prava svojine odrajem (prekid, zastoj, priraunavanje vremena potrebnog za odraj). U pravu je nesporno da se slubenosti mogu stei odrajem, ali je sporno da li se tim nainom mogu stei sve ili samo neke slubenosti i koje.

Stvarna slubenost moe prestati na sledei nain: Na osnovu pravnog posla

Usled nevrenja slubenosti

Ukidanjem na zahtev vlasnika poslunog dobra zbog promenjenih okolnosti

Sjedinjenjem (konsolidacijom)

Prestanak na osnovu pravnog posla Ugovor izmeu vlasnika povlasnog i poslunog dobra o prestanku slubenosti mora biti zakljuen u pismenoj formi, i da bi slubenost prestala potreban je ispis iz zemljinih, odnosno intabulacionih knjiga. Ako na povlasnom dobru postoje tereti (hipoteka), za prestanak stvarne slubenosti potrebna je saglasnost treega.

Nevrenje kao nain prestanka slubenosti pojavljuje se u dva vida: kao liberatorna uzukapija i kao zastarelost.

Liberatorna uzukapija je prestanak usled nevrenja koje je praeno protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra.

Zastarelost je prestanak usled obinog nevrenja, koje nije kvalifikovano protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra

Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima za liberatornu uzukapiju propisuje rok od tri godine, a za zastarelost rok od dvadeset godina.

Sjedinjenje (konsolidacija) Stvarna slubenost prestaje ako isto lice postane vlasnik povlasnog i poslunog dobra. Svejedno je kako je dolo do sjedinjenja: kupoprodajom, poklonom, odrajem, nasleem.Zatita stvarnih slubenosti Konfesorna tuba je petitorna tuba za zatitu prava svojine. Cilj tube je osuda tuenika da dopusti vrenje prava slubenosti u punom obimu, ili zabrana smetanja, odnosno onemoguavanja. Tueni moe biti kako vlasnik poslunog dobra, tako i tree lice koje spreava, odnosno ometa vrenje slubenosti. Da bi uspeo u sporu, tuilac mora dokazati postojanje prava stvarne slubenosti.

LINE SLUBENOSTI

Line slubenosti postoje u korist jednog odreenog lica koje moe biti kako fiziko, tako i pravno. Ovde ne postoji povlasno ve samo posluno dobro, a sadrina slubenosti se uvek sastoji u iskoriavanju tue stvari, tako da nema negativnih linih slubenosti.Postoje tri klasine i prave line slubenosti:

1. Plodouivanje

2. Upotreba

3. Pravo stanovanja

Plodouivanje je lina slubenost koja se sastoji iz ovlasenja upotrebe i pribiranja plodova sa tue stvari, bez povrede njene sutine.

Titular prava zove se plodouivalac,a vlasnik stvari na kojoj postoji plodouivanje zove se gospodar stvari.

Predmet plodouivanja mogu biti stvari, prava, a takoe i imovina. Predmet plodouivanja na stvarima mogu biti kako pokretne tako i nepokretne stvari, ali to uvek moraju biti nepotrone stvari. Plodouivalac ima pravo da poslunu stvar dri, da je upotrebljava i pribira plodove sa nje. Plodouivanje kao pravo je neprenosivo, ali se moe preneti njegovo vrenje, mogu se u vidu zakupa i posluge preneti na drugoga koristi koje plodouivalac ima od stvari. Plodouivalac nema pravo zasnivanja novih stvarnih slubenosti na teret predmeta plodouivanja.

Plodouivalac je duan da ouva sutinu stvari, s tim to ne odgovara za smanjenje vrednosti koje je posledica redovne namenske upotrebe. Plodouivalac snosi trokove redovnog odravanja, a vlasnik trokove koji su izazvani staroru zdanja ili viom silom.U sluaju povrede prava plodouivanja, plodouivalac moe petitorne tube za povraaj stvari i prestanak smetanja, a takoe i posesorne tube, bubui da je dralac prava.

U naem pravu plodouivanje moe nastati na osnovu ugovora, testamenta i odrajem.

Plodouivanje prestaje: protekom vremena ako je bilo ustanovljeno na odreeno vreme a to vreme istekne pre smrti plodouivaoca; na osnovu ugovora izmeu vlasnika stvari i plodouivaoca; odricanjem od strane plodouivaoca; liberatornom uzukapijom; zastarelou.Pravo upotrebe je lina slubenost iji je imalac (uzuar) ovlaen da tuu stvar upotrebljava i pribira plodove sa nje, u granicamasvojih linih potreba i potreba lanova svoje porodice, bez naruavanja sutine same stvari.Pravo stanovanja kao lina slubenost sastoji se u ovlaenju da se u svrhu stanovanja koristi tua stambena zgrada ili stan kao posebni deo zgrade. Po pravilu koje je usvojeno u veini zakonodavstava, imalac prava stanovanja moe primiti na stan lanove svoj porodice, kao i lica koja su mu potrebna za voenje domainstva.

ZALONO PRAVO

(POJAM, PRAVNA PRIRODA I VRSTE)

Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari.

Zalono pravo se deli na:

zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga)

zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka).

Zalaganje pokretne stvari postie se predajom zaloene stvari poveriocu u dravinu, dok se nepokretnost zalae tako to se zalono pravo upisuje u zemljine (ili druge javne) knjige, a stvar ostaje i dalje u dravini dunika.

Druga podela zalonog prava izvrena je prema nainu na koji nastaje zalono pravo. Prema ovom merilu zalono pravo se moe podeliti na: ugovorno zalono pravo, sudsko i zakonsko zalono pravo.Ugovorno zalono pravo ovaj oblik osnivanja zalonog prava se najee koristi. Ugovor koji se zakljuujuje moe da se odnosi na pokretne i nepokretne stvari. Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik da preda neku pokretnu stvar zalonom poveriocu kako bi se ovaj mogao naplatiti iz njene vrednosti. Ugovor predstavlja osnov za pribavljanje zalonog prava. Osim ugovora potrebna je i predaja stvari. Ugovorno zalono pravo na nepokretnim stvarima stie se upisom u zemljine (ili druge javne) knjige na osnovu ugovora.

Sudsko zalono pravo na pokretnim stvarima stie se popisom stvari u izvrnom postupku. Sudska zaloga nastaje u postupku izvrenja protiv dunika koji nije ispunio svoje obaveze o dospelosti, te je poverilac predloio prinudno izvrenje. Sud moe odrediti na predlog poverioca da se popisane stvari predaju samom poveriocu ili treem licu. Ako je re o uvanju gotovog novca, hartija od vrednosti ili dragocenosti, stvari se stavljaju u sudski depozit. Meutim, pokretne popisane stvari mogi i dalje ostati u rukama dunika. Ovakva situacija je nepovoljna za poverioca jer se moe dogoditi da dunik stvar sakrije, uniti ili je otui.Sudsko zalono pravo na nepokretnim stvarima stie se kao i ugovorna hipoteka upisom u zemljine ili druge javne knjige. Sudska odluka, ba kao i ugovor, predstavlja samo pravni osnov, a za zasnivanje sudskog zalonog prava potreban je i odgovarajui nain sticanja.

Zakonsko zalono pravo zasniva se u trenutku kada nastanu injenice predviene zakonom. Zakonska hipoteka nema publicitet koji se obebeuje ugovornoj i sudskoj hipoteci, i trealica ne mogu saznati za njegovo postojanje iz zemljinih ili drugih javnih knjiga.NAELA ZALONOG PRAVA

Postoji nekoliko naela koja se primenjuju na obe vrste zalonog prava, i runu zalogu i hipoteku: Naelo akcesornosti - Naelo specijalnosti Naelo oficijelnosti - Naelo nedeljivostiNaelo akcesornosti oznaava da je zalono pravo sporedno pravo i zbog toga zavisno od prava potraivanja kao glavnog prava. Njegovo postojanje zavisi od postojanja i punovanosti prava potraivanja.

Postoje izvesna odstupanja od naela akcesornosti, i to na primer:

U sluaju zastarelosti potraivanja, ukoliko je potraivanje obezbeeno runom zalogom ili hipotekom, poverilac se, i pored toga to je rok zastarelosti istekao, moe namiriti iz vrednosti zaloene stvari ako je dri u rukama ili ako je njegovo zalono pravo upisano u javne knjige.

Drugo odstupanje predstavlja tzv. svojinska hipoteka sluaj kada sopstvenik stekne pravo hipoteke na sopstvenoj nepokretnosti. To se moe dogoditi ako hipotekarni poverilac nasledi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (ili obrnuto), ako kupi hipotekovanu nepokretnost ili ako sopstvenik hipotekovane nepokretnosti isplati obavezu.Prema naelu oficijelnosti, zaloni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz zaloene stvari jedino sudskim putem. Ako dunik ne isplati dug o dospelosti, zaloni poverilac moe realizovati potraivanje koje je obezbeeno zalonim pravom iz vrednosti zaloene stvari.

Da bi mogao realizovati svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari, zaloni poverilac treba da se obrati sudu i da zatri javnu prodaju.Nezakonita bi bila pogodba u kojoj bi duitelj mogao uzeti stvar u vlatinu bez javne prodaje (Lex commissoria), ukoliko dunik ne bi u roku platio.Ovakva pogodba bi mogla biti punovana ukoliko je ugovorena u trenutku dospelosti dunikove obaveze. Razlog je to dunik nije vie u onako nepovoljnoj situaciji u odnosu na poverioca, u kakvoj se nalazio u trenutku zakljuenja ugovora o zajmu ili zalozi. Dunik moe prihvatiti poverioevu ponudu ako mu ona omoguava povoljniji ishod nego to bi bio onaj koji bi nastao javnom prodajomzaloene stvari u izvrnom postupku.Naelo specijalnosti oznaava:

Da se zalonim pravom moe obezbediti samo odreeno potraivanje jednog poverioca

Da zalono pravo moe postojati samo na odreenoj stvari a ne na svim stvarima zalogodavca

Naelo specijalnosti vai i primenjuje se, pored nepokretnosti, i na zalono pravo na pokretnim stvarima, iako to nije izreno proglaeno u zakonu. Potraivanje mora biti odreeno. Odreenost znai to, da treba da bude naveden pravni posao (ili drugi izvor) iz koga je potraivanje nastalo, i treba odrediti koje potraivanje (ukoliko ih ima vie) je obezbeeno zalonim pravom.

Razlikujemo dva odstupanja od naela specijalnosti. Prvo odstupanje ogleda se u tome to se zalonim pravom moe obezbediti i uslovno ili budue potraivanje. Na primer, jedno lice uzme u zakup amac na moru i ostavi sat u zalogu za sluaj da prouzrokuje tetu prilikom vonje. Drugo odstupanje od naela specijalnosti predvieno je samo za zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga). Ako je posle zakljuenja ugovora o zalozi, zalogoprimac stekao jo neka potraivanja iz ugovora zakljuenih sa zalogodavcem, onda zalono pravo slui za obezbeenje i ovih docnije nastalih potraivanja.Naelo nedeljivosti je izreno predvieno u sluaju zalonog prava na nepokretnosti, ali nema sumnje da se ovo naelo primenjuje i kad je re o pokretnim stvarima.

Zalono pravo je nedeljivo:

U pogledu potraivanja koje je obezbeeno zalogom

U pogledu zaloene stvari

Smisao nedeljivosti ogleda se u tome to poverilac zadrava zalono pravo i posle deliminog namirenja potraivanja sve dok dunik ne isplati ceo dug.

Zalono pravo je nedeljivo i kad je re o zaloenoj stvari. Zaloena stvar u celini slui za namirenje potraivanja obezbeenih zalonim pravom.

ZALONO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA

(RUNA ZALOGA)Zalono pravo na pokretnim stvarima naziva se runa zaloga ili jednostavno zaloga.

Zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke zalonom poveriocu za obezbeenje potraivanja, a ovaj se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ako dunik ne ispuni svoju obavezu. Ali, za postojanje rune zaloge nije neophodno da je pokretna stvar predata zalogoprimcu, dovoljno je da se ona ne nalazi u rukama zalogodavca. Otuda je mogue da postoji runa zaloga i u sluaju kada je stvar ve nekome zaloena.

Zalono pravo na pokretnoj stvari najee se zasniva ugovorom, mada moe nastati i na osnovu sudske odluke i po samom zakonu. Iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dunika ili za tree lice da preda stvar zalogoprimcu. Zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi.Objekt rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. Isto tako moe se zaloiti suvlasniki udeo. U tom sluaju zaloni poverilac ima sudravinu, zajedno sa ostalim suvlasnicima.

Stvar na koju se odnosi zalono pravo mora biti odreena.

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti zaloene stvari ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. To je osnovno zalogoprimevo pravo.

Prema preovlaujuem shvatanju, zalogoprimac treba da podnese tubu protiv dunika kojom e zahtevati isplatu duga. Na osnovu odluke suda, kojom se duniku nalae da isplati dug, zalogoprimac moe podneti predlog sudu da se zaloena stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku.Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom zaloene stvari pre ostalih poverilaca. U tome se ogleda njegovo pravo prvenstva u namirenju iz zaloene stvari.

Zalogoprimac ima pravo na dravinu na zaloenoj stvari. Dravina je neophodan uslov za postojanje rune zaloge za sve vreme trajanja zalonog prava. Poverilac stie zalono pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u dravinu. Mogue je da zalogoprimac ima sudravinu na zaloenoj stvari, bilo sa treim licem, bilo sa zalogodavcem.Zalogoprimac ima obavezu da uva zaloenu stvar sa panjom dobrog domaina. On je duan da stvar uva i kad je upotrebljava i kad je ne upotrebljava. Ako zalogoprimac ne uva zaloenu stvar kako treba, zalogodavac moe zahtevati od suda da mu stvar oduzme i da je preda nekom treem licu na uvanje.PRAVO RETENCIJE

Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje zadri dunikovu stvar koja mu se nala u rukama, i da se (poto blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri) naplati iz vrednosti zadrane stvari.Pravo retencije sadri dva ovlaenja:

1. Ovlaenje zadravanja dunikove stvari

2. Ovlaenje namirenja iz zadrane stvari

Poverilac ima pravo da zadri dunikovu stvar ako je njegovo potraivanje prema duniku dospelo. Potraivanje je dospelo u onom trenutku kada dunik treba da isplati obavezu i kada poverilac moe zahtevati ispunjenje.

Predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, ukljuujui tu i novac. Pravo retencije moe se sticati i na nepokretnim stvarima.

Meutim kod retencije nepokretnosti poverilac se ne moe namiriti iz vrednosti zadrane stvari. Zadravanje nepokretnosti je samo sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja.Dravina se moe stei bilo pre ili posle dospelosti potraivanja. Ali, svako dranje dunikove stvari ne dovodi do sticanja prava retencije.

Poverilac ne moe stei pravo retencije u sledea tri sluaja:

1. Ako je stvar izala iz dunikove dravine protiv njegove volje

2. Ako je dunik predao stvar poveriocu na uvanje

3. Ako je dunik predao stvar poveriocu na posudu

ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA

(HIPOTEKA)Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje se stie upisom poverioevog prava u javne knjige, a optereena nepokretnost ostaje i dalje u dravini dunika.

Osim nepokretnih, i pokretne stvari se mogu hipotekovati. Za to je potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni registri slini zemljinim i drugim javnim knjigama. Kod nas se na ovaj nain zalau brodovi i vazduhoplovi.

Hipoteka se stie upisom u zemljinu knjigu na osnovu ugovora koji zakljuuju hipotekarni poverilac i dunik. Ugovor, kao to je reeno, predstavlja pravni osnov za nastanak hipoteke, a upis hipoteke, kao i upis ostalih zemljino-knjinih prava je kauzalan, to znai da zavisi od postojanja i punovanosti pravnog osnova.Da bi se hipoteka mogla stei upisom u zemljine knjige, potrebna su dva uslova:

1. Knjini prethodnik

2. Isprava za upis

Potrebno je, najpre, da je lice na ijoj nepokretnosti se zasniva hipoteka, upisano u zemljine knjige kao sopstvenik.Za upis hipoteke u zemljine knjige potrebna je zemljino-knjina isprava. Isprava treba da sadri pravni osnov za uknjienje, a to je najee ugovor o zajmu ili neki drugi ugovor koji treba da je punovaan a potpisi overeni u sudu.

Hipoteka obuhvata nepokretnost u celini sa svim njenim sastavnim delovima. Ona se protee i na pripatke nepokretnosti i na plodove dok se ne odvoje.

Na podruju na kom se vode zemljine knjige, hipoteka ima za predmet zemljini-knjino telo u celini, a to znai da se, po pravilu, odnosi na vie katastarskih parcela. Hipotekom se moe opteretiti samo jedna parcela ili ak deo parcele samo ukoliko se ta katastarska parcela otpie iz dotadanjeg zemljino-knjinog tela u ijem se sastavu nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljino-knjino telo.Predmet hipoteke moe biti i stan koji se nalazi u svojini pojednica ili poslovna prostorija.

Mogue je konstituisati hipoteku za isto potraivanje na vie zemljino-knjinih tela. Ovakvo zalono pravo na nepokretnosti naziva se zajednika (simultana) hipoteka. Zajednika hipoteka se ustanovljava u sluaju kada je vrednost jednog zemljino-knjinog tela manja od iznosa potraivanja ili kada hipotekarni poverilac nastoji da postigne to veu sigurnost i trai da dunik zaloi to vie nepokretnosti. Zajednika hipoteka se upisuje u zemljine knjige tako to se jedan zemljino-knjini uloak oznaava kao glavni, a ostali se oznaavaju kao sporedni.Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, ako dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. To je osnovno pravo hipotekarnog poverioca. Hipotekarni poverilac nema pravo da upotrebljava nepokretnost, nema pravo da pribira plodove, niti ima dravinu na stvari.Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva prilikom naplate svog potraivanja iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. On ima pravo da se naplati pre obinih poverilaca bez obzira da li je njihovo potraivanje nastalo pre ili posle prava potraivanja hipotekarnog poverioca.

Hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz vrednosti koja se dobija prodajom hipotekovane nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dunika ili je prela u svojinu treeg lica (pravo sledovanja).

Prava sopstvenika hipotekovane nepokretnosti U ulozi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti moe se nalaziti dunik ili tree lice.

Nepokretnost se i nakon zasnivanja zalonog prava nalazi u dravini sopstvenika i on je ovlaen da je upotrebljava i da se koristi njome radi pribiranja plodova. Na ovaj nain dunik moe lake otplaivati rate koje duguje, smanjivati iznos duga i na kraju osloboditi se hipoteke. Sopstvenik moe hipotekovanu nepokretnost prodati (i preneti pravo svojine na tree lice), moe je razmeniti za neku drugu nepokretnost, pokloniti je, itd.Hipotekarni poverilac moe preneti svoje pravo potraivanja prema duniku na tree lice. Zajedno sa potraivanjem na tree lice prelazi i hipoteka kao sporedno pravo. Za to nije potreban poseban pristanak dunika, ali je zbog prelaza hipoteke potreban upis u zemljinu knjigu.

Nathipoteka je pravo hipoteke na hipoteci. Nathipotekom zalae se potraivanje koje hipotekarni poverilac ima prema hipotekarnom duniku, a ne sama hipoteka. Posle upisa nathipoteke, dunik moe isplatiti dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasi nathipotekarni poverilac.Prestanak hipoteke Kada potraivanje obezbeeno hipotekom prestane, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti moe zahtevati brisanje hipoteke iz zemljinih knjiga. Brisanje hipoteke moe se zahtevati kad dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom.

Prestanak potraivanja i brisanje hipoteke moe se zahtevati u sledeim sluajevima:1. Ispunjenje obaveze 4. Prenov (novacija), nemogunost ispunjenja

2. Prebijanje (kompezacija) 5. Protek vremena

3. Otputanje duga 6. Smrt dunika ili poverioca (kod obaveza nastalih

s obzirom na line osobine ugovornika)

Prema optim pravilima obligacionog prava, obaveza prestaje u sluaju kada jedno isto lice postane i poverilac i dunik (sjedinjenje konfuzija).

Ima sluajeva u kojima hipoteka prestaje iz nekih drugih razloga, na primer:

Hipotekarni poverilac se moe odrei hipoteke jednostranom izjavom volje. Izjava o odricanju treba da bude data u pismenom obliku kod suda koji vodi zemljine knjige. Potreban je i ispis iz zemljinih knjiga. Hipoteka moe prestati ako ne nastupi uslov ili ako protekne rok, ukoliko je bila konstituisana za potraivanja ograniena rokom.

Hipoteka moe prestati i u sluaju javne prodaje nepokretnosti u izvrnom postupku.

Hipoteka moe propasti propadanjem nepokretnosti (npr. zemljite bude poplavljeno ili zgrada izgori u poaru). Meutim, ako se za sruenu zgradu dobije osigurana suma ili naknada tete zbog ruenja, hipoteka prestaje da postoji, ali se zato na dobijenom novcu uspostavlja zalono pravo u korist hipotekarnog poverioca.PRAVO PREE KUPOVINE

Pravo pree kupovine ovlauje jedno lice (prekupca) da zahteva od sopstvenika, kada se odlui da stvar proda, da mu je ponudi pre svih ostalih kupaca. Ukoliko sopstvenik ne postupi ovako, nego proda stvar treem licu, pravo pree kupovine ovlauje prekupca da zahteva da mu se stvar ustupi po ceni i pod uslovima pod kojima je zakljuen ugovor o prodaji.

Pravo pree kupovine moe se ustanoviti zakonom i ugovorom.Postoje retki sluajevi u kojima je mogue da nastane i izjavom volje za sluaj smrti.

Ugovorno pravo pree kupovine nastaje najee iz sporedne pogodbe, koja se predvia uz ugovor o prodaji. U takvom sluaju, ugovorom o prodaji predvia se, izmeu ostalog, i obaveza kupca da, u sluaju nameravane prodaje, ponudi najpre prodavcu da on kupi stvar po ceni i pod uslovima pod kojima kupac namerava da je proda treem licu.Zakonsko pravo pree kupovine nastupa u sledeim situacijama:

1. Kada sopstvenik namerava da proda poljoprivredno zemljite, duan je da ga ponudi:

a) Poljoprivrednoj organizaciji ili zemljinoj zadruzi

b) Optini

c) Susedu zemljoradniku

2. Kada sopstvenik prodaje stan, pravo pree kupovine imaju:

a) Suvlasnik

b) Imalac stanarskog prava

c) Optina

3. U sluaju prodaje ume, prednost pri kupovini imaju:

a) Organizacija koja upravlja umom

b) Optina

4. Brani drug ima pravo pree kupovine kada se u izvrnom postupku prodaju stvari koje su prilikom deobe pripale drugom suprugu.

5. Optina ima pravo pree kupovine prilikom prodaje poslovnih prostorija, kao i

zemljita u graevinskom podruju.Razlike izmeu ugovornog i zakonskog prava pree kupovine: - Zakonsko pravo pree kupovine moe se suprostaviti treem licu bez obzira na savesnost, ugovorno pravo pree kupovine moe se suprostaviti treem licu kao kupcu samo ako je kupac nesavestan.

- Zakonsko pravo ne moe se prenositi ni pravnim poslom, niti nasleivanjem, a ugovorno pravo se moe otuiti i naslediti.

- Zakonsko pravo pree kupovine nije vremenski ogranieno, a ugovorno pravo prestaje posle isteka roka koji je predvien ugovorom. Taj rok iznosi mesec dana (raunajui od dana kada je sopstvenik obavestio nosioca prava pree kupovine o nameravanoj prodaji).Najdui rok u kom se moe vriti ugovorno pravo pree kupovine iznosi pet godina, raunajui od dana kada je zakljuen ugovor.

ZEMLJINE KNJIGE

Zemljine knjige su javni registri koje vode sudovi i u koje se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima. U zemljinu knjigu upisuju se dve vrste nepokretnosti: zemljita i zgrade. Moderno ureene zemljine knjige imaju za osnovu katastar zemljita.Katastar je evidencija o zemljitu koja sadri podatke o poloaju, obliku i povrini zemljinih parcela, o nainu korienja (kulturi) i plodnosti (bonitetu) i o katastarskom prihodu i korisniku.

Podaci koje sadri katastar omoguavaju da se odredi poloaj i prostiranje ove ili one zemljine parcele i da se na taj nain neko zemljite identifikuje i razgranii od susednih zemljita.

Katastar je javna knjiga. Svako moe dobiti uvid u podatke katastra u slubenim prostorijama nadlenog geodetskog organa. Zainteresovana stranka moe zahtevati i pismenu ispravu o pojedinim katastarskim podacima (uverenja, kopije katastarskog plana, prepisi, izvodi iz stanja u katastru itd.).Poslove premera i katastra zemljita vode organi uprave optinski, pokrajinski i republiki, a obavljanje premera i unoenje podataka u katastar obavlja se po slubenoj dunosti.

Zemljina knjiga se sastoji od:

1. Glavne knjige

2. Zbirke isprava

3. Zbirka katastarskih planova

4. Registri

5. Pomona evidencija

U glavnu knjigu se upisuju zemljita i zgrade i prava na nepokretnostima. Glavna knjiga se sastoji od zemljino-knjinih uloaka. Svaki od njih ima svoj redni broj. Glavna knjiga obuhvata zemljita u jednoj katastarskoj optini (katastarska optina predstavlja skup vie parcela. Ona po pravilu obuhvata podruje jednog naseljenog mesta ali moe i vie. Dve ili vie katastarskih optina sainjavaju katastarski srez). Glavna knjiga se sastoji od: zemljino-knjinog uloka, popisnog lista, vlasnikog lista i teretnog lista.

Zbirka isprava je skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu.

Te isprave su, na primer: pismeno sastavljen ugovor o prodaji, pismena izjava zemljino-knjinog prethodnika o tome da pristaje da se kupac uknjii, poklonoprimac treba da podnese pismeni ugovor o daru, naslednik treba da podnese testament ili reenje ostavinskog suda o nasleivanju itd.Zbirka katastarskih planova je deo zemljine knjige. Katastar zemljita i zemljine knjige treba stalno da budu u saglasnosti.

Registri su pomone knjige koje omoguavaju lake i bre snalaenje u glavnoj knjizi.

Postoje: stvarni registar i imenik.

- Stvarni registar predstavlja popis katastarskih parcela u jednoj katastarskoj optini.

- Imenik predstavlja azbuni (abecedni) spisak sopstvenika i drugih titulara zemljino-knjinih prava.

NAELA ZEMLJINO-KNJINOG PRAVA

Razlikujemo pet vrsta naela, i to:

1. Naelo upisa

2. Naelo javnosti

3. Naelo pouzdanja u zemljine knjige

4. Naelo prvenstva5. Naelo legaliteta

Naelo upisa oznaava da se stvarna prava na nepokretnostima mogu stei samo upisom u zemljine knjige. Navedeno naelo je najdoslednije primenjeno kod hipoteke i realnih tereta.Hipoteka se moe stei samo upisom u zemljine (ili druge javne) knjige.

Naelo javnosti Zemljine knjige su javne knjige i njihova sadrina je dostupna svaijem saznanju. Svako lice moe traiti da pogleda zemljine knjige i zahtevati prepise ili izvatke, bez obzira ima li ili nema neki pravni interes za to. Zemljine knjige vode organi javne vlasti zemljino-knjini sudovi, to omoguava potpunu nepristrasnost kad je re o sadrini upisa.

Naelo pouzdanja u zemljine knjige upuuje na to da je sadrina zemljinih knjiga verodostojna, a to znai istinita i potpuna. Otuda, ako se neko lice prilikom kupovine nepokretnosti pouzda u sadrinu zemljinih knjiga, i pri tome je savesno, pribavie pravo svojine ili drugo stvarno pravo na nepokretnosti i u sluaju kad zemljina knjiga nepotpuno ili netano izraava pravo stanje koje uistinu postoji.Naelo legaliteta oznaava da zemljino-knjini sud ispituje po slubenoj dunosti da li su ispunjeni zakonom predvieni uslovi za upis.Zemljino-knjini sud e dozvoliti upis ako su ispunjeni ovi uslovi:

Ako prema zemljino-knjinom stanju nema prepreka za upis

Ako su stranke sposobne da raspolau predmetom na koji se odnosi upis a podnosilac ovlaen da podnese molbu

Ako se predlog za upis zasniva na sadrini podnetih isprava

Ako isprava ima oblik koji je potreban za dozvolu upisa

Naelo prvenstva ureuje pravno dejstvo jednog upisa u odnosu na drugi upis prema vremenskom redosledu. Raniji upis uiva prvenstvo u odnosu na docniji.Pravno dejstvo upisa u zemljine knjige poinje jo od trenutka kada je zahtev za upis podnet zemljino-knjinom odeljenju suda. Stoga za redosled upisa nije merodavan trenutak izvrenog upisa nego trenutak kada je zahtev za upis stigao zemljino-knjinom odeljenju suda. Otuda se na svaki podnesak koji stgne zemljino-knjinom odeljenju stavlja beleka o prijemu i u njoj navodi dan, mesec i godina, sat ako je potrebno i minut kad je molba stigla.

Upisi u zemljine knjige mogu biti:

1. Uknjiba

2. Predbeleba

3. Zabeleba

Uknjiba je upis u zemljine knjige kojim se konano pribavljaju ili gube zemljino-knjina prava. Uknjiba predstavlja nain sticanja stvarnih prava na nepokretnosti. Uknjiba prava svojine moe se izvriti samo ako poiva na punovanom ugovoru o prodaji nepokretnosti ili kom drugom ugovoru, podobnom za prenos ili konstituisanje stvarnih prava (ugovor o razmeni, ugovor o daru, ugovor o doivotnom izdravanju).

Za uknjibu stvarnih prava na nepokretnostima potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: Upis je dozvoljen samo protiv lica koje je upisano kao knjini prethodnik

Za upis je potrebna pismena izjava (privatna ili javna) o pravnom osnovu

Za uknjienje je potrebna izrena izjava knjinog prethodnika da pristaje da se pribavilac uknjii

Predbeleba je upis kojim se uslovno pribavljaju ili gube zemljino-knjina prava. Uslov se sastoji u tome to je potrebno da se predbeleba opravda. Ako se predbeleno pravo opravda, opravdanje e imati retroaktivno dejstvo.Smisao uknjibe je dobijanje prvenstvenog reda kada lice koje nastoji da stekne zemljino-knjino pravo nije u stanju da postigne uknjibu. A uknjibu nije mogue izdejstvovati zato to isprava, na osnovu koje se upis trai, ima neki nedostatak (npr. potpisi na ispravi nisu overeni, sudska presuda nije jo pravosnana).Predbeleba se opravdava na taj nain to se uklanjaju nedostaci zbog kojih isprava nije bila pogodna za uknjibu.

Zabeleba je upis odreenih pravnih injenica koje mogu biti od uticaja na postojanje zemljino-knjinih prava.

Zabeleba spora predstavlja upis injenice da je imalac zemljino-knjinog prava podneo tubu kojom zahteva brisanje neke uknjibe i povraaj u preanje zemljino-knjino stanje. Zabelebu spora moe zahtevati samo ono lice ije je zemljino-knjino pravo povreeno uknjienjem prava nekog drugog lica.

Hipotekarni poverilac moe traiti da se u zemljinoj knjizi zabelei da je podneo tubu protiv sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (hipotekarna tuba).

U zemljinu knjigu moe se zabeleiti i injenica da je sopstvenik nepokretnosti maloletan (upozorava na to da maloletnik nema poslovnu sposobnost).

JEDINSTVENA EVIDENCIJA

Jedinstvena evidencija oznaava nastojanje da se postojee evidencije u naoj zemlji svedu na jednu jedinu evidenciju o nepokretnostima i o pravima na njima, koja bi bila potpuna i tana. Predlozi za uvoenje jedinstvene evidencije nastali su kao izraz nezadovoljstva sa dananjim stanjem evidencije o nepokretnostima.Nova, jedinstvena evidencija prema onome kako je predloeno, treba da se zasniva na naelima javnosti, zakonitosti i prvenstvu upisa i da omogui pouzdanost upisanih podataka.

Da bi se navedeni cilevi ostvarili, predlae se da poslovi oko uvoenja nove evidencije budu objedinjeni i povereni organima uprave, ukljuujui i neke od onih poslova koje su do sada obavljali zemljino-knjini sudovi. Na taj nain nastoji se da se postigne ekonominost, efikasnost i ekspeditivnost u radu.

Najvanija obeleja po kojima se novi registri razlikuju od sistema zemljinih knjiga su:

1. Objedinjavanje evidencije

2. Obaveznost upisa (moe biti upisana ak i protiv volje sopstvenika)3. Poveravanje evidencije upravnom organu (Republikom geodetskom zavodu)PAGE 1