STVARNO PRAVOPRAVO SVOJINE PRAVO SLUBENOSTI PRAVO ZALOGE PRAVO GRAENJA (zakup i posluga)
Pojam i obeleja stvarnog pravaStvarno pravo u objektivnom smislu je skup graanskopravnih normi koje regulie odnose meu ljudima a povodom stvari-subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Skup pravnih normi koje reguliu subjektivna graanska prava. o U subjektivnom smislu, stvarna prava se odlikuju apsolutnou (deluju erga omnes) i poverilac ima pravo prvenstva, kao i pravo sledovanja, njihov neposredan predmet je stvar a njihovo glavno obeleje je neposredna pravna vlast na stvari.o
Naela stvarnog pravaNaelo privatnopravne vlasti na stvari - trajno i neposredno ovlaenje titulara prava svojine na stvari, koje deluje i prema svim treim licima. o Naelo ogranienja stvarnog prava - stvarna prava su odreena zakonom, imperativnim normama, ne vai autonomija volje. o Naelo odreenosti stvarnih prava - stvarna prava se konstituiu na individualno odreenim stvarima, a izuzetno na pravima (potraivanje). o Naelo publiciteta stvarnih prava - proistie iz apsolutnog dejstva, postojanje stvarnog prava na nekoj stvari mora biti objavljeno da bi se trea lica obavestila i ovo pravo ne bi vreala, kao i da se zatite savesni sticaoci. Za pokretne stvari se naelo ispoljava kroz dravinu, posed, a za nepokretne- javne knjige.o
Podela stvarnih pravao o
o
o
o
Pravo svojine-najvia pravna vlast na stvari, najvii stepen dranja, korienja, raspolaganja na stvari u okviru zakona. Pravo slubenosti-stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje titulara da na odreen nain stvar koristi ili od vlasnika zahteva da stvar ne koristi na nain na koji bi mogao. Stvarni teret-stvarno pravo na tuoj stvari a titular je ovlaen da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti zahteva odreene prestacije. Vie je izraen obligacioni karakter, nego stvarnopravni. Zalono pravo-stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje imaoca da zaloenu stvar proda a iz njene vrednosti naplati svoj dug. Pravo graenja-pravo lica da na tuem zamljitu ili ispod njegove povrine, ima u svojini zgradu to je vlasnik zemljita duan da trpi.
Podela stvari-pokretne (res mobiles) i nepokretne (res immobiles)Pokretne-one iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se time ne povredi bitna osobina stvari. o Nepokretne-one iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina. o Pravni znaaj ove podele: 1.raspravljanje zaostavtine 2.derelikcija-dravna svojina ili res nulius 3.runa zaloga i hipoteka 4.rokovi za odraj 5.ugovori o prometu 6.prenos svojine 7.sticanje prava svojine od nevlasnika samo za pokretne 8.predmet ugovora o ostavi samo pokretna 9.predmet prodajnog naloga samo pokretna 10.razliita pravila za prinudno izvrenje prodajomo
Stvari u prometu (res in commercio) i stvari van prometa (res extra commercium)o
Stvari u prometu-one koje mogu biti objekt graanskog pravnog odnosa (roba), dok to stvari van prometa ne mogu (dobra u optoj upotrebi, one koje vreaju moral, po namenimuzej npr.) Stvari u ogranienom prometu- mogle bi biti objekt gp, ali se iz odreenih razloga njihov promet ograniava-vatreno oruje..
o
Individualno odreene i stvari odreene po roduPo rodu su odreene one pokretne stvari koje se u prometu odreuju nekom mernom jedinicom (kg,l, m2,din), odreuju se merenjem, brojanjem, vaganjem, npr.novac, brano, alkohol.. o Individualno odreena stvar stvar odreena pojedinano, ili je jedinstvena ili su joj to svojstvo dale ugovorne strane. Samo one mogu biti predmet prava svojine. o Pravni znaaj podele: predmet ugovora o ostavi, posluzi, zalogu i zakupu moe biti samo individualno odreena stvar, ako propadne, obaveza prestaje, ali kad su predmet obaveze stvari odreene po rodu onda obaveza ne prestaje, obaveza isporuke drugih stvari istog roda.o
Zamenljive, nezamenljive, potrone i nepotrone stvariZamenljive - one umesto kojih se prilikom ispunjenja obaveze moe predati druga stvar istih karakteristika, dok nezamenljiva ne moe biti zamenjena drugom. o Znaaj: predmet zajma samo zamenljive stvari, kao i prebijanja potraivanja. o Potrone su one koje se jednom upotrebom potroe ili se njihova supstanca bitno smanji(gorivo, novac) dok se nepotrone mogu uotrebljavati vie ili neogranien broj puta i time im se ne naruava supstanca. o Znaaj - predmet ugovora o posluzi i zakupuo
Deljive i nedeljive stvario
oo o o
Deljive su one stvari koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri emu njihova supstanca ostaje ista (vagon ita), a nedeljive su one ijom bi se deobom unitila supstanca ili nesrazmerno umanjila vrednost dobijenih delova (dijamant). Fizika deoba - mehanika podela stvari na delove. Civilna - deoba stvari prodajom, po vrednosti ako je fizika nemogua. Geometrijska - deli se zemljite linijama na parcele Znaaj: suvlasnitvo i zajednika svojina
Proste i sloene stvari, pripadak i plodoviProsta stvar je prirodna jedinstvena celina (dijamant, cigla), dok je sloena nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu celinu (automobil, zgrada). o Pripadak je sporedna, pokretna i samostalna stvar koju je njen vlasnik namenio da olakava ili omoguava korienje glavne stvari (rezervni toak, alat poljoprivredni) i uvek deli pravnu sudbinu glavne stvari. o Plodovi su prihodi koji nastaju od neke stvari, dele se na prirodne (samoniklo jestivo bilje), industrijske (kultura duvana) i civilne plodove (zakupnina). Plodovi postaju samostalne stvari tek odvajanjem od glavne stvari. o Zbirna stvar skup istovrsnih, fiziki samostalnih stvari, koje imaju istu namenu i pojavljuju se kao celina u pravnom prometu (zbirka maraka, stado ovaca).o
Procenjive i neprocenjive stvariProcenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu, dok stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocenjive. o Cena procenjene stvari moe biti obina (redovna cena na tritu), vanredna (u obzir se uzimaju posebne okolnosti vlasnika stvari-lek koji mu je nuan) i afekciona (naklonost vlasnika prema stvari-draga fotografija) o Novac - telesna stvar, ima funkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tritu i istovremeno je sredstvo plaanja.o
Dravina ili posed (possesio)o
o
o
Dravina je faktika vlast na stvari bez obzira da li posednik ima pravo na stvari ili ne. Nije potrebna volja draoca da stvar dri kao svoju (zakupci, ostavoprimci, lopovi..), ali je esto prisutna, radi ostvarenja nekog ekonomskog interesa, cilja.. Detencija - faktika vlast na stvari ali se ona voljno dri za drugoga. Npr.lice koje po osnovu radnog odnosa vri faktiku vlast na stvari za drugo lice. Dravinsku zatitu nema detentor, ve dralac. Rimska koncepcija za sticanje poseda zahteva dva uslova: corpusfaktika vlast na stvari i animus-volja da se stvar dri za sebe. Tu subjektivnu koncepciju su prihvatili i AGZ, SGZ. Na ZOSPO kao i NGZ prihvatili su objektivnu koncepciju po kojoj je za sticanje poseda dovoljna samo faktika vlast na stvari, tj.nije potrebna volja da se stvar dri za sebe. Otuda, svi detentori su postali posednici. Objektivna koncepcija vie ne poznaje institut detencije osim u sluaju lica koje stvar dre za drugoga po osnovu radnog odnosa (konobari, kune pomonice i sl.)
Subjekti i predmet dravineSubjekti dravine mogu biti i fizika i pravna lica. Mogu je imati i poslovno nesposobna lica, a u sluaju povrede dravine zatitu vri njegov zak.zastupnik. o Predmet dravine-stvari na kojima se moe stei pravo svojine i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti predmet dravine (nema sudske zatite). o Predmet dravine su individualno odreene i postojee stvari, a mogu biti i neka imovinska prava (pravo slubenosti, pravo rune zaloge..)o
Vrste dravineI Prema obimu faktike vlasti na stvari razlikuju se posed stvari i posed prava. Kod DRAVINA STVARI (slino pravu svojine) dralac se ponaa kao vlasnik stvari (imaju je i zakupac, lopov). o Izuzeci da dravinu ima lice koje na njoj vri faktiku vlast na stvari: o a) detentor b) naslednik. o DRAVINA PRAVA - po sadrini odgovara stvarnim pravima uem od prava svojine, kao npr.dravina stvarne slubenosti-jedno lice faktiki koristi nepokretnost drugog lica. Dralac prava se ponaa kao da ima neko ue pravo od prava svojine-npr.zakupac. o II ZAKONITA (punovaan pravni osnov za sticanje stvarnog prava, ugovor, odluka suda..) i NEZAKONITA dravina (nezakonit osnovkraa-lopov). Obe dravine imaju zatitu. o III ISKLJUIVA (ona koju vri samo jedno lice tako da iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica, on vri svu faktiku vlast na stvari) i SUDRAVINA (vie lica vri dravinu na istoj stvari, npr.vie lica se koristi prelazom puta preko tueg zemljita).o
Vrste dravineo o
o o
o
o
IV SAVESNA I NESAVESNA Kod savesne dravine, dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovaan pravni osnov za dravinu stvarnog prava, ali je u zabludi iako je u dobroj veri jer ne zna niti moe znati da stvar koju dri nije njegova tj.nije znao niti mogao znati da nije imalac prava iju sadrinu vri. (npr. dralac kupi stvar od nevlasnika) Kod nesavesne dravine, dralac zna ili bi morao znati da stvar koju dri nije njegova. V PRAVA(steena na pravno doputen nain) i MANLJIVA dravina(steena silom, prevarom i zloupotrebom poverenja-vi, clam, precario) VI NEPOSREDNA (dralac vri neposrednu vlast na stvari, npr.vlasnik) i POSREDNA (dralac vri faktiku vlast na stvari preko drugog lica, npr.po osnovu zakupa). Npr.zakupodavac je posredni dralac a zakupoprimac je neposredni dralac, i oba uivaju pravnu zatitu. VII TABULARNA dravina-dravina lica koje je upisano u zemljinim knjigama kao vlasnik ili nosilac drugog stvarnog prava, ona se pretpostavlja a dravinsku tubu moe podneti samo lice koje nije upisano u zknj.
Sticanje i gubitak dravineo
o
o
o o
Dravina se moe pribaviti neposredno (zauzmu se stvari koje nikom ne pripadaju i nisu ni u ijoj dravini, ona je samovlasna i ne izvodi se iz dravine prethodnika), ili posredno (dravina na stvarima koje imaju vlasnika). Na pokretnim stvarima dravina se stie prostom predajom (iz ruke u ruku), a na nepokretnim ispraenjenjem i predajom kljueva ili zauzimanjem (stan slobodan od lica i stvari). Dravina se gubi kad dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari. Apsolutni gubitak-prestanak da se ubudue na toj stvari uspostavi dravina, relativni gubitak-prestala faktika vlast dosadanjeg draoca. Dravina prava prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti vrenja prava. Naslednik stie dravinu otvaranjem naslea!
Zatita dravineSvaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od smetanja dravine koje moe biti uinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine. o Razlikuju se samopomo i sudska zatita. o Samopomo - vid zakonom dozvoljene samoodbrane koju dralac preduzima da odbije smetanje dravine. Mora da preti opasnost povrede prava, da je zatita nuna i da takav nain odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost-kumulacija uslova. Ako onaj ko primeni dozvoljenu samopomo prouzrokuje tetu drugom, nije duno nadoknaditi je.o
Sudska zatita dravineo o o
o o
o
o o
Posesorni postupci su za razliku od vlasnikih mnogo bri i efikasniji. Nae pravo poznaje dve vrste tubi kojima se titi dravina: 1.Tuba zbog uznemiravanja ili tuba za smetanje poseda-retinende possessionis, samo za nepokretne stvari-npr. neko istovari kamion peska na tue zemljite; i 2. Tuba za povraaj ili tuba zbog oduzimanja pokretne stvari recuperande possessionis, npr.u sluaju krae stvari. Smetanje moe biti povremeno npr.prelaenje preko tue parcele. Moe se i verbalno vriti smetanje- npr.ozbiljna pretnja kojom se zabranjuje prolazak licu odreenim putem kojim je do tada prolazio. Tube se mogu podneti u subjektivnom roku od 30 dana od dana saznanja za nastalo smetanje dravine i uinioca, a najkasnije u roku od 1 godine od nastalog smetanja. Oba roka su prekluzivna. Tuilac najee poslednji mirni dralac (moe biti i posredni dralac, moe i onaj koji je stekao dravinu silom..); Tueni - lice koje je izvrilo smetanje ili u ijem je interesu izvreno.
Sudska zatita IIo
o
U sporu povodom dravine se ne raspravljaju pravna, ve samo faktika pitanja- injenino stanje, dokazuju se dve vrste injenica: injenica poslednjeg mirnog poseda i injenica nastalog smetanja, a odluku sud donosi u roku od 90 dana. Izuzetno sud moe raspraviti i pravna pitanja, samo po prigovoru tuenog i to a) ako tueni stavi prigovor nesavesnosti, nezakonitosti-da je tuilac od njega stvar uzeo vi, clam, precario, pa je on sada uzeo od tuioca stvar. Tueni je bivi i sadanji dralac. b) ako istakne prigovor petitorni, kojim istie da je voena vlasnika parnica istovremeno sa posesornom, a koja je zavrena u korist tuenog.
oo o
Sud odluuje Reenjem (ne presudom) i odluuje o dve stvari: povraaj u preanje stanje i zabrana daljeg smetanja. Ako bi dolo do ponovnog smetanja, ne mora se ponovo podnositi tuba jer je izreena zabrana smetanja. Redovan pravni lek je alba-rok 8 dana, a sud moe odluiti da alba nema suspenzivno dejstvo. Vanredni-samo predlog za ponavljanje postupka u roku od 30 dana od pravosnanosti reenja o smetanju poseda.
Pravo svojine (dominium, proprietas)Pravo svojine-najvia vlast na stvari, i pravna i faktika, obuhvata pravo dranja (ius posidendi), pravo korienja (pravo upotrebe i pribiranja plodova ili ius utendi i ius fruendi) i pravo raspolaganja (ius dispodendi). To je najire pravo u granicama zakona koje se moe isticati prema svim treim licima. Titulari prava svojine mogu biti pravna i fizika lica, nazivaju se vlasnici, sopstvenici. o Ovlaenje dranja (ius possidendi)-faktika vlast na stvari . o Ovlaenje korienja-upotreba stvari i ubiranje plodova koje stvar daje. o Ovlaenje raspolaganja-da vlasnik faktiki (popravka, rekonstrukcija, promena namene..) i pravno raspolae sa stvari ( pravni poslovi kojim npr.otuuje pravo na stvari)o
Osnovna obeleja prava svojineo
o o
o
o
Apsolutnost (u koje je ukljueno pravo sledovanja) - deluje prema svima, te je vlasnik ovlaen da od bilo kog lica kod koga se stvar nae bez pravnog osnova zahtevati pravo nazad (tubom za povraaj stvari). Nezastarivost - pravo svojine kao i druga apsolutna prava ne zastarevaju. Jedinstvenost - pravo svojine je vezano za jednog subjekta. Sadraj svojine je jedinstven, ne deli se, pa se i svi suvlasnici i zajedniari smatraju kao jedno lice. Na istoj stvari ne mogu biti dva prava svojine. Elastinost ili rekadentnost prava svojine - dobija opet puni obim kada prestanu ogranienja(tj. pravo svojine se moe opteretiti zalogom, slubenostima.., tako da ostane gola svojina, a kad isteknu ta optereenja, svojina se ponovo ispostavlja u svom punom obliku). Nezavisnost - vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaenja jer je sadraj prava odree zakonom. Svojinsko pravo se moe ograniiti samo zakonom.
Sticanje prava svojineo o
o
Pravo svojine se moe stei originarnim i derivativnim putem. Originarno sticanje (odraj, okupacija, sticanje od nevlasnika) sticalac svoje pravo ne izvlai iz prava prethodnika, ve na osnovu samostalnih pravnih injenica utvrenih zakonom. Derivativno sticanje- sticalac svoje pravo svojine izvodi iz prava svog prethodnika. Za to su potrebna dva uslova: iustus titulus i modus aquirendi (kod pokretnih predaja stvari, kod nepokretnih upis u zem.knjige).
Sticanje prava svojine IIOriginarno i derivativno-po doktrini. o ZOSPO- po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasleivanjem, odlukom dravnog organa. o Derivativno-sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika, u istom ili manjem obimu, jer niko ne moe na drugog preneti vie prava nego to ih sam ima. Potreban je pravni osnov (iustus titulus)-pravni posao kojim se prenosi pravo svojine, i nain sticanja (modus aquirendi), kod pokretnih predajom, kod nepokr.-upis u zknj. o Originarno-na osnovu injenica odreenih zakonom i to stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem, odrajem, graenjem na tuem zemljitu, odvajanjem plodova, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom..o
Nain sticanja pokretnih stvario o
o o
o
Pravo svojine na pokretnu stvar na osnovu punovanog pravnog posla, stie se predajom stvari u dravinu sticaoca, l.34. 1. Fizika ili prava predaja (traditio vera) - iz ruke u ruku ili se na sticaoca prenela faktika vlast na stvari, a predaja mora biti uinjena sa namerom da se na sticaoca prenese pravo svojine. 2. Simbolina predaja(traditio simbolica) - predaja isprave na osnovu koje sticalac raspolae stvari, predaja skladinice ili kljua od auta.. 3. Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu)-vrsta fiktivne predaje, stie se svojina zakljuenjem pravnog posla (npr.kod ugovora o zakupu, posluzi) 4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine (pactum reservati dominii) - zadravanje prava svojine vlasnika na stvari, dok sticalac ne isplati u potpunosti cenu po ugovoru o prodaji pokretne stvari (pr.ugovor o lizingu, otplata na rate); rizik sluajne propasti stvari i oteenja snosi kupac iako na njega jo nije preneto pravo svojine (ZOO, l.541.).
Prirataj-sjedinjenjeo
o
o
o
Prirataj postoji kada nastaje nova stvar od delova odnosno vrednosti koje pripadaju razliitim licima, a izmeu kojih ne postoji ugovorni odnos. Do prirataja moe doi spontano ili ljudskom aktivnou. Suprotno prirataju postoji akumulacija-kada lice od svog materijala svojim radom izradi novu stvar i stie svojinu na toj stvari.Prirataj postoji u sledeim sluajevima: 1. Prerada ili specifikacija 2. Sjedinjenje. Prva dva su prirataji na pokrenim stvarima, a naredni su prirataji na nepokretnim stvarima. 3.Sejanje i saenje na tuem zemljitu 4. Nanos i odron zemlje 5. Naputeno reno korito i novo reno ostrvo 6. Graenje na tuem zemljitu 1. Prerada- izrada nove stvari od odreenog materijala. Tri sluaja:kada lice od svog materijala svojim radom izradi novu stvar-stie svojinu na toj stvari; pravo svojine na novoj stvari ima vlasnik materijala koje mu je izradilo drugo lice; ako je neko svojim radom od tueg materijala izradio novu stvar ima pravo svojine ako je vrednost rada vea od vrednosti materijala, ako su iste vrednosti- susvojina. 2. Sjedinjenje (spajanje i smea)- nastaje bez volje vlasnika ako su stvari raznih vlasnika tako sjedinjene da se ne mogu razdvojiti bez znatnije tetenastaje susvojina srazmerno udelima. Ako je jedna stvar bila neznatne vrednosti u odnosu na drugu-vlasnik druge stvari postaje vlasnik nove stvari a ovome nadoknauje vrednost njegove stvari.
Prirataj nepokretnih stvario
o
o
3. Sejanje i saenje na tuem zemljitu-pokretne stvari jednog lica se spajaju sa nepokretnom drugog lica-vetaki prirataj, plodovi pripadaju vlasniku nepokretnosti a naknadu moe dobiti samo savesno lice. 4. Nanos- povrina zemljita se uveava kada voda neprimetno nanosi zemlju na obalu, zemljite pribrenog vlasnika (njegova je uveana povrina bez naknade) ili kada snagom vode biva otkinut komad od jednog zemljita pa ga pripoji drugom vlasniku (rok 1 god za svojinu). Odron zemlje-nita ne menja u svojinskim odnosima tako da odronjena zemlja pripadne vlasniku zemljita na koje je pala, a vlasniku gornjeg zemljita priznati pravo da zahteva povrat drvea ako je palo sa zemljom na nie zemljite. 5. Novo reno ostrvo i naputeno reno korito -svojina drave.
Prirataj6. Graenje na tuem zemljitu-kada neko od svog materijala podignezgradu na tuem zemljitu, a nema ugovornog odnosa izmeu vlasnika zemljita i zgrade, pravo svojine e se odrediti prema savesnosti strana. Ako su obe strane savesne, a zgrada vredi mnogo vie od zemljitasve pripada graditelju a naknadu daje vlasniku zemljita po trinoj ceni zemljita u momentu prometa; Ako su priblino jednake vrednosti sporazumno dele ili sud odluuje, susvojina. Ako je graditelj savestan a vl.zemlj.nesavestan-graditelj stie svojinu na objektu i na zemljitu za redovnu upotrebu, a vl.zemlj.ima pravo da u roku od 3 odn.10 god.trai naknadu za zemljite. Ako je graditelj nesavestan a vl.zemljita savestan ovaj moe zahtevati: a) pravo svojine na objektu uz naknadu b) da se porui zgrada, restitucija, ali sud to ceni sa drutvene opravdanosti c) da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita. Ako su oba nesavesna-objekat pripada vlasniku zemljita, mada je to retko u praksi.
o
o o
o
o
Odraj - UsucapioSvojina se moe stei odrajem ako lice ima stvar u posedu (dravini) za odreeno vreme (utvreno zakonom). Razlikujemo dve vrste odraja: o 1. Redovni odraj dravina je zakonita savesna, i prava, za pokretne stvari rok je 3 godine, a za nepokretne 10 god. o 2. Vanredni odraj- dravina je savesna, rok za pokretne je 10 god, za nepokretne 20 godina. o Zajednika pravila za odraj: Svi subjekti, i pravna i fizika lica mogu stei svojinu odrajem; na dravnoj svojini ne moe se stei svojina odrajem; na prekid i zastoj odraja primenjuju se pravila o zastoju i prekidu zastarelosti prema ZOO; postoji tzv.priraunavanje ili akcesija odraja-znai da se u vreme potrebno za odraj uraunava i vreme koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti ili samo savesni draoci. Npr. prethodnik drao stvar 2 god., sledbenik koji takoe ima savesnu i zakonitu dravinu e za 1 godinu postati vlasnik na pokretnoj stvari jer je 3 god. potrebno za redovan odraj sticanje svojine na pokretnoj stvari.o
Sticanje svojine od nevlasnikao o
o
o
o
Za sticanje svojine od nevlasnika (originaran nain sticanja) potrebni su sledei opti uslovi: 1. Da je sticalac savestan 2. da je u pitanju pokretna stvar 3. da postoji punovaan teretan ugovor 4. da je stvar predata sticaocu. Stvar treba da je nabavljena: 1.od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja te stvari u promet 2. od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu nekog pravnog posla (zakup) ili 3.na javnoj prodaji. Pravilo je da se od savesnog sticaoca ne moe traiti povraaj novca i hartija od vrednosti na donosioca, bez obzira kako su ove stvari izale iz vlasnikovog priteanja. Ovaj nain sticanja je priznat u svim stranim pravima.
Okupacijao
Okupacija ili zauzimanje je nain zasnivanja svojine na niijim stvarima (res nulius) koji se vri uzimanjem ovih stvari u dravinu sa namerom da se na njoj zasnuje svojina. Da bi se steklo pavo svojine okupacijom potrebno je da se radi o pokretnoj stvari (nepokretne ako su naputene po sili zakona postaju svojina drave), kao i da postoji dravina na toj stvari sa namerom da se stekne svojina, odnosno da je stvar naputena od njenog vlasnika.
Ostali sluajevi sticanja svojineNacionalizacija-originarno sticanje svojine od strane drave, zakonski, prinudnim putem (mnotvo zakona posle 1945.god), najee iz politikih, socijalnih razloga. U RS Zakon o denacionalizaciji jo nije donet, samo Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. o Eksproprijacija-vlasnicima zemljita drava oduzima zemljite iz opte korisnih razloga (izgradnja puteva, bolnica..), te se privatna svojina pretvara u dravnu, a za to se vlasnicima daje naknada ili drugo zemljite. o Komasacija-drava vlasnicima oduzima zemljite koje je usitnjeno ili ima nepravilan oblik na jednom irem podruju, radi njihovog grupisanja i formiranja pravilnih parcela koje se aktom drave rasporeuju i vraaju istim vlasnicima. Vri se radi lake poljoprivredne obrade.o
Ogranienja prava svojineMogu biti ustanovljena zakonom, odlukom suda ili drugog organa, pravnim poslom. o Stranci u Srbiji mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domai dravljani, dok na nepokretnim samo pod uslovom reciprociteta i to ako su im potrebne za obavljanje delatnosti. (stan i zgrada-samo reciprocitet). o U naem pravu vai zabrana zloupotrebe prava, odnosno vrenje prava svojine suprotno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno.o
Susedsko pravoNjime se takoe ograniava pravo svojine. Predstavlja skup normi kojima je ureen odnos vlasnika susednih nepokretnosti ije je korienje uzajamno zavisno zbog toga to se meusobno granie. o Imisije su zabranjene radnje koje potiu sa nepokretnosti a njima se oteava korienje drugih, susednih nepokretnosti preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i mesne prilike, ili kojim se prouzrokuje znatnija teta (prenoenje buke, dima, otpadne vode..). Vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje potiu tj. duan je da se pri korienju uzdri od radnji i otklanja uzroke koji potiu sa njegove nepokretnosti.o
Pravo upotrebe susedne nepokretnosti, pravo nunog prolazaPravo svojine na nepokretnosti vlasnik moe vriti u skladu sa sadrinom svog prava, nije doputeno da gradei graevine prodire na susedno zemljite (ZPI). On je ovlaen da pree na susedno zemljite radi vraanja roja pela, ivotinje, ubiranja plodova..odnosno ako izvodi radove da koristi delove susedne nepokretnosti. o Pravo nunog prolaza je stvarna slubenost koju sud ustanovljava odlukom na zahtev vlasnika poslunog dobra uz naknadu koju je duan da plati vlasnik povlasnog dobra (kada jedna nepokretnost nema potrebnu vezu sa javnim putem, a uobiajeno korienje zemljita je iskljueno ili zahteva nesrazmene trokove).o
Zakonsko pravo pree kupovineJe pravo imaoca pree kupovine da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu stvar ponudi na prodaju. Ako ovaj to ne uini i stvar proda treem licu, imalac prava pree kupovine je ovlaen da tubom pred sudom trai ponitaj ugovora o prodaji i zahteva da se stvar njemu ponudi-proda pod istim uslovima. o Znaaj: ukrupnjavanje zemljinih poseda, smanjenje broja suvlasnika i njihovih sporova, odnosno dravna zatita kulturnih dobara (ZKD). o Pravo pree kupovine imaju: suvlasnik nepokretnosti, vlasnik susednog poljoprivrednog zemljita (ZPN), drava tj ustanove zatite kulturnih dobara kada se radi o kulturnim dobrima (nepokretna i pokretna dobra).o
Zatita prava svojineo
o o
o o
U sluaju povrede prava svojine vlasnik ima pravo na zatitu svog prava koje ostvaruje podnoenjem vlasnikih ili petitornih tubi, radi vraanja stvari ili zbog uznemiravanja. Actio rei vindicatio-reivindikaciona tuba-podnosi je vlasnik stvari protiv draoca stvari (nevlasnika) kojom zahteva povraaj stvari. Tuilac mora da dokae: svoj pravni osnov, nain sticanja, pravo svojine svog prethodnika tj.onog od kog je stvar pribavio. Ako je re o nekretninama tuilac dokazuje svoje pravo izvodom iz zemljinih knjiga. Ako je re o pokretnim stvarima, tuilac mora da dokae pravo svog prethodnika, sve do onog lica koje je steklo svojinu na originaran nain (tzv.probatio diabolica). Iz ovih razloga je uvedena Publicijanska tuba gde nee biti potrebno ovakav nain dokazivanja (dokazivanja vlasnitva), ve u sporu uspeva onaj koji ima jai pravni osnov za dravinu stvari. Ako se tubeni zahtev usvaja, sud obavezuje tuenog da stvar vrati tuiocu. Tueni moe isticati prigovore protiv tube sa ciljem da dokae da ima dravinu na stvari a priznaje vlasnitvo tuiocu (npr po osnovu zakupa a zakup nije istekao, tzv dilatorni prigovor-privremeno se brani), ili da ne priznaje tuiocu vlsnitvo pa istie da je stekao pravo svojine na stvari odrajem ili od nevlsnika (peremptorni prigovor-trajnije se brani)...
Zatita prava svojine IIPublicijanska tuba-svojinska tuba kojom dralac stvari zahteva vraanje stvari od draoca kod koga se stvar nalazi po slabijem pravnom osnovu ili bez pravnog osnova. Dokazuje se ko od dralaca ima jai pravni osnov dravine na stvari.Tuilac mora dokazati da je stvar stekao na zakonit nain i po punovanom pravnom osnovu. Jai pravni osnov ima onaj koji je stekao stvar teretnim pravnim poslom, a ukoliko su pravni osnovi iste jaine, stvar pripada onom kod koga se nalazi, u ijem je posedu. o Koristi se da bi se izbeglo dokzivanje prava svojine svojih prethodnika..o
Zatita prava svojineNegatorna tuba-svojinska tuba zbog uznemiravanja koju podnosi vlasnik stvari protiv lica koje ga uznemirava u vrenju svog prava na stvari. Slina tubi zbog smetanja poseda, ali ova ne zastareva kao i sve svojinske tube. Negatorna tuba se moe podneti ako jedno lice uznemirava vlasnika stvari, da je takvo uznemiravanje protivpravno, neosnovano i ako uznemiravanje postoji u vreme podnoenja tube. Tuilac ne mora da dokazuje da je vlasnik, dovoljno da dokae da je dralac stvari i da dokae da ga tueni uznemirava neosnovano. Odnosno tueni dokazuje da ima pravo na smetanje, da vri uznemiravanje. o Tubom se zahteva prestanak uznemiravanja za ubudue i povraaj u preanje stanje, moe traiti naknadu tete ako je ona nastala uznemiravanjem.o
SusvojinaSusvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj stvari. Oni zajedniki upravljaju stvarju. Suvlasniki udeli su odreeni u idealnim delovima (1/2, 50%). Svako od suvlasnika moe slobodno raspolagati svojim delom, ali za raspolaganje celom stvari potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Kod suvlasnitva na nekretnini-postoji pravo pree kupovine. Suvlasnitvo se moe stei ugovorom o prodaji (zajednika kupovina stvari), ortaklukom, specifikacijom kad su vrednost rada i materijala iste, smeom. o Razvrrgnue suvlsnike zajednice se moe traiti sporazumno, ili pred sudom u vanpraninom postupku (deoba imovine).o
Zajednika svojinaKod zajednike svojine pravo svojine ima dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari, udeli zajedniara nisu odreeni, ali su odredivi (razlika od suvlasnitva), te oni svojim pravom na stvari ne mogu raspolagati dok traje reim zajednike svojine. Deobu moe da zahteva svako od zajedniara i tada njihovi udeli postaju odreeni. Zajednika svojina postoji kod sanaslednika u trenutku smrti ostavioca do donoenja reenja o nasleivanju, kada oni zajedniki upravljaju i raspolau nasledstvom. Postoji i kod brane tekovine-stvari koje su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota jeste njihova zajednika imovina. I oni imaju pravo na deobu, a branim ugovorom mogu takoe odrediti udele.
Etana svojinao
Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnom prostoru, garai kao posebnim delovima zgrade, sa kojim su neraskidivo povezana odreena prava na zajednikim delovima zgrade i na zemljitu ispod zgrade. Stie se kao i svako drugo pravo svojine na nepokretnosti. Titular posebnog dela zgrade moe njime slobodno rspolagati. Vlasnici posebnih delova duni su zajedniki uestvovati u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade, i na tim delovima svi vlasnici imaju pravo zajednikog upravljanja i korienja.
Slubenosti (servitutes)o
o
o
oo
Slubenost je stvarno pravo na tuoj stvari koje omoguava titularu da na odreen nain koristi tuu stvar. Osnovna podela na stvarne i line. Razlikuju se: 1.po licima-line slubenosti se ustanovljavaju u korist tano odreenog lica, i ne mogu se prenositi na druga lica, dok stvarne se zasnivaju u korist tzv.svakodobnog ili bilo kog vlasnika odreene nepokretnosti. 2.po predmetu-predmet stvarne je nekretnina, a predmet line moe biti i pokretna i nepokretna stvar 3.zakonsko regulisanje-stvarne su regulisane ZOSPO,a na line se veinom primenjuju pravna pravila. 4.stvarne mogu biti pozitivne i negativne, line samo pozitivne.
Stvarne slubenostio
o o
Su takva stvarna prava na osnovu kojih titular (povlasnog dobra) ima pravo da iskoritava tuu stvar(na tuoj nepokretnosti preduzima radnje za potrebe svoje) ili da zahteva od vlasnika poslunog dobra odreeno ponaanje (nevrenje radnji), na koje bi inae ovaj vlasnik imao prava. Nastaje pravni odnos izmeu svakodobnih vlasnika dveju nepokretnosti. Karakteristike: Ne moe se zasnovati slubenost na slubenosti, ne moe se zasnovati slubenost na svojoj stvari, cilj slubenosti nije ograniavanje prava svojine, ve ekonomski cilj, susedne nepokretnosti se ne moraju graniiti, ona je sama za sebe neprenosiva-akcesorna je, slubenosti ne mogu da obavezuju vlasnika poslunog dobra na neko injenje (osim onih u optem interesu) ve samo na trpljenje,, slubenost optereuje celu nepokretnost a ne njen deo(nedeljivost slubenosti), ne moe se konstituisati na javnim dobrima, ...
Podela stvarnih slubenostiPozitivne-ovlauju vlasnika povlasnog dobra da preduzima odreene radnje na poslunom dobru (pravo prolaza..). o Negativne-one koje ovlauju vlasnika povlasnog dobra da od vlasnika poslunog dobra zahteva neko neinjenje, uzdravanje od preduzimanja odreenih radnji koje bi inae imao pravo da vri (da svoju zgradu uini niom ili viom..). o Trajne-npr.slubenost vodovoda, dranje antene na susedovoj zgradi..jedno materijalno stanje je trajno uspostavljeno i slubenost se dalje vri sama od sebe, bez radnji titulara. Povremene-traju odreeno vreme ili u odreeno doba godine (npr.dok traju poljopr.radovi)o
Sticanje stvarnih slubenostio o
o
oo
Mogu se sticati na osnovu zakona, sudske ili odluke drugog dravnog organa, pravnog posla, odrajem. Zakonske su one stvarne slubenosti koje se stiu neposredno na osnovu zakona 8njihov sadraj, mesto i nain vrenja, posluno dobro, odreeni su zakonom. Ako bi se donela presuda povodom njih, imala bi samo deklarativni karakter. To su slubenosti u optem interesu(jedino one mogu obavezivati vlasnika poslunog dobra na neko injenje). Pravnim poslom-potreban je pravni osnov i nain sticanja (upis u zemlj.knjige) Putem odraja-samo pod uslovima vanrednog odraja-20g a da se tome vlasnik povlasnog dobr anije protivio. Na osnovu odluke sudskog ili odluke drugog dravnog organa-to su tzv.nune slubenosti, npr.slubenost nunog prolaza preko tueg zemljita (ne postoji drugi nain), ili slubenost postavljanja antene, ili polaganja vodovodnih cevi...
Prestanak stvarne slubenostio o
oo o
Stvarne slubenosti mogu prestati: 1.pravnim poslom (vri se upis u zemljine knjige) 2.nevrenjem-a)liberatorna uzukapija-kada prestaje stvarna slubenost usled nevrenja od strane titulara, a to je praeno protivljenjem vlasnika poslunog dobra, rok 3 godine. i b)zastarelost-prestanak usled obinog nevrenja koje nije praeno protivljenjem od strane vlasnika poslunog dobra, rok 20 godina. 3.konsolidacijom-ukoliko jedno isto lice postane vlasnik i povlasnog i poslunog dobra 4.propau bilo povlasnog bilo poslunog dobra 5. potpunom eksproprijacijom poslunog dobra.
Zatita stvarne slubenostiTitular stvarne slubenosti moe koristiti dravinske tube da zatiti svoje pravo, jer on ima dravinu prava. o Konfesorna tuba-je petitorna tuba za zatitu prava svojine, kao reivindikaciona, samo to ovde tuilac dokazuje postojanje ueg prava od prava svojine (svoje pravo stvarne slubenosti), kojom trai zabranu smetanja. o Publicijanska konfesorna tuba-u postupku se odluuje o posedu prava (da li ga titular ima) a sem toga, potrebno je da postoji odnosno da se dokae i rok od 20 godina za sticanje stvarne slubenosti.o
Line slubenostiSu stvarna prava na tuoj stvari koja su ustanovljena u korist odreenog lica koja ga ovlauju da na iskoriava ili upotrebljava posluno dobro na odreeni nain. Nema povlasnog dobra. To su pravo plodouivanja i iz njega izvedeno pravo upotrebe i pravo stanovanja. o Ustanovljavaju se u korist tano odreenog lica.Strogo su line prirode i ne mogu se prenositi na druga lica. Ovo pravo ovlauje na upotrebu tue stvari, ubiranje plodova sa te stvari, ali bez promene sutine stvari i njene namene. Nema raspolaganja stvarju. o Plodouivanje moe nastati odlukom suda, ugovorom, testamentom i odrajem. o Ako nije odreeno vreme trajanja plodouivanja (moe se konstituisati i na odreeno vreme), gasi se smru plodouivaoca.o
Zalono pravoZalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu kojeg titular zalonog prava (poverilac) moe da se namiri iz zaloene stvari ako dunik u roku (o dospelosti) ne ispuni svoju obavezu. Zalonim pravom se obezbeuje potraivanje poverioca. o Kod zalonog prava postoje dva prava: obligaciono pravo tj.poverioevo potraivanje kao glavno pravo i zalono pravo kao sporedno pravo, kojim se obezbeuje glavno pravo. o Nastaje na osnovu zakona-zakonsko zalono pravo(imaju ga po samom zakonu pediteri, komisionari, skladitari), na osnovu sudske odluke-sudsko (u izvrnom postupkuprinudno-popisom stvari zalonog dunika ili sporazumno sudsko kada pred sudom stranke zakljuuju ugovor) i na osnovu ugovora-ugovorno-ugovorom o zalozi se obavezuje zalogodavac da preda stvar poveriocu kao obezbeenje, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti.o
Naela zalonog pravao
o
o
oo
Naelo oficijelnosti-samo sudskim putem se sprovodi naplata poverioevog potraivanja, nema autonomije strana, prema pravilima ZIP. Naelo akcesornosti-zalono pravo je sporedno pravo i deli pravnu sudbinu glavnog obligacionog prava-odnosa (zavisno je od potraivanja iz glavnog prava). Naelo dospelosti potraivanja-momenat dospelosti otvara ustanovljavanje zalonog prava. Izuzeci: zastarelost poraivanja i zalono pravo za budua i uslovna potraivanja. Naelo specijalnosti- ustanovljava se jedna zaloga za jedno potraivanje i za jednog poverioca. Naelo nedeljivosti-celo potraivanje je obezbeeno zalonim pravom i obrnuto.
Vrste zalonog pravao o
1. Zalono pravo na pokretnim stvarima i registarsko zalono pravo 2. Zalono pravo na nepokretnim stvarima
runa zaloga hipoteka
oo
3. Zalono pravo na buduoj stvari pravu
odnosno
4. Zalono pravo na uslovnoj i buduoj obavezi - kauciona i kreditna zaloga.
Pravo retencijeo
o o
o
Pravo retencije ili zadravanja-pravo poverioca da za svoje dospelo potraivanje zadri dunikovu stvar koja mu se nala u rukama i da se poto blagovremeno obavesti dunika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadrane stvari. Pravo retencije nemaju: ostavoprimci, poslugoprimci i lopovi. Zakupac ima. Razlike u odnosu na zalono pravo: 1.kod zalonog prava postoji pravo sledovanja, dok kod retencijene postoji, 2.zalono potraivanje se moe ustanoviti za uslovno potraivanje (kauciono) ili za budue (kreditno), dok pravo retencije samo za dospelo. 3. Retinent mora imati stvar u rukama, dok se kod zalonog prava stvar moe nalaziti i u rukama treih lica 4. Pravo retencije nastaje najee na osnovu zakona, a zalono na osnovu ugovora. 5. Pravo retencije samo na pokretnim, dok zalono i na pokretnim i na nepokretnim stvarima se zasniva. Slinosti: oba prava su akcesorna, sporedna prava i dele sudbinu glavnog prava, i oba (retinent i zaloni poverilac) imaju pravo namirenja iz stvari, naelo nedeljivosti vai za oba prava.
Zalono pravo na pokretnim stvarimaregulisana je ZOO. Predmet zaloge moe biti bilo koja individualno odreena, nepotrona, procenjiva stvar koja se nalazi u prometu. Razlikujemo runu zalogu i registarsku zalogu na pokretnim stvarima. o Runa zaloga-nastaje na osnovu ugovora o zalozi kojim se zalogodavac obavezuje da preda poveriocu stvar na kojoj ima neko svojinsko pravo, iz koje moe namiriti svoje potraivanje ako mu potraivanje ne bude plaeno o dospelosti, a poverilac se obevezuje da zaloenu stvar uva i vrati je neoteenu zalogodavcu po prestanku potraivanja. Zalono pravo na stvari zalogoprimac stie u momentu kada mu stvar bude predata. o Prava i obaveze: zalogoprimac ima pravo da se namiri iz zaloene stvari, pravo prvenstva u odnosu na sve ostale poverioce kao i ostale zalone poverioce koji su stekli pravo kasnije, ima pravo da stvar dri u posedu, kao i da ubira plodove iz zaloene stvari, ali nema pravo da upotrebljava stvar osim ako drugaije nije ugovoreno. Obaveze zalogoprimca: da uva zaloenu stvar, da je ne upotrebljava, a po ispunjenju duga ima obavezu da stvar vrati. Zalogodavac: da proda zaloenu stvar ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, odnosno da preda, vrati neoteene stvari ako je potraivanje prestalo.o
Registarska zaloga na pokretnim stvarimao Registarsko zalono pravo na pokretnoj stvari nastaje bez predaje predmeta zaloge u dravinu zalonog poverioca (runa), ve upisom zalonog prava u registar zaloge (vodi se kod APR).Tako nastaje i zaloga na pravu potraivanja, na pravu intelektualne svojine, na udelu pravnog lica, na akcijama drutva i sl. Nain sticanja-nije predaja stvari, ve upis zalonog prava na pokretnoj stvari. o Zaloena stvar ostaje u dravini zalogodavca, moe je koristiti, raspolagati. Ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti, poverilac stie dravinu na stvari i moe se namiriti njenom prodajom (vri se upis poetka namirenja potraivanja, sud moe odrediti javnu prodaju stvari ili da se proda stvar po trinoj ceni). o Registarska zaloga prestaje brisanjem upisanog zalonog prava, najee prestankom potraivanja, ne prestaje zastarelou potraivanja. o Moe se zaloiti i potraivanje obezbeeno zalogom-podzaloga. o Zalono pravo na pokretnoj stvari prestaje brisanjem zalonog prava iz registra po osnovu prestalog potraivanja, propasti stvari, protekom roka, konfuzijom (isto lice poverilac i dunik), konsolidacijom (zal.poverilac stekne svojinu na zaloenoj stvari), odricanjem poverioca.
Zalono pravo na nepokretnim stvarimahipotekao
o
o
Regulisano ZOSPO, tradicionalno se smatra da je hipoteka stvarno pravo, iako hipotekarni poverilac ne vri faktiku niti pravnu vlast na stvari dok ne doe do prodaje hipotekovane stvari. Stie se upisom u zemljine knjige (potreban je pravni osnov i upis kao nain sticanja), s tim da nepokretnost ostaje u dravini dunika i na taj nain mu se olakava ispunjenje obaveze. Ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti-poverilac moe namiriti svoje potraivanje prodajom stvari. Karakteristike: Hipoteka je stvarno pravo na tuoj stvari, deluje erga omnes, imalac hipotekarnog prava ima apsolutno pravo-pravo sledovanja-ovlauje ga da svoje pravo vri prema svim treim licima i prema svim vlasnicima hipotekovane nepokretnosti pa nije od znaaja raspolaganje dunika optereenom nepokretnosti (dunik ima prava raspolaganja). Pravo prvenstva ogleda se u tome to hipotekarni poverilac svoje pravo moe da naplati pre svih obinih poverilaca kao i pre svih hipotekarnih, koji su svoje pravo upisali posle njega. Hipoteka je akcesorno pravo, zavisi od glavnog potraivanja, te ako prestane glavno potraivanje i ona prestaje. Hipotekarni poverilac svoje potraivanje moe namiriti sudskim i vansudskim putem.
Predmet Hipotekeo
o
o
Predmet hipoteke: nepokretna stvar(pravo svojine na zemljitu), deo nepokretne stvari(po izvrenoj deobi), susvlasniki deo nepokretnosti(bez saglasnosti ostalih, dok se kod zasnivanja hipoteke na nepokretnosti u zajednikoj svojini zahteva saglasot svih zajedniara), poseban deo zgrade, pravo na zemljitu koje sadri pravo graenja, pree gradnje, objekat u izgradnji (poseban deo objekta u izgradnji). O zasnivanju hipoteke na nepokretnosti u dravnoj svojini odluuju nadleni organi. Predmet hipoteke ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu, odnosno dobra od opteg interesa samo pod zakonom predvienim uslovima, predmet ne mogu biti prava stvarne slubenosti, a poljoprivredno zemljite pod posebnim uslovima. Hipoteka se konstituie za celo zemljino knjino telo-ono se sastoji od jedne ili vie katastarskih parcela na kojoj postoje trajni objekti. U naem pravu ne moe postojati hipoteka na neodreenim nepokretnostima ili na svim nepokretnostima dunika, kao ni za sva potraivanja poverioca prema duniku (tzv.generalna hipoteka).
Prenos hipotekeo
o
o
Hipotekarni poverilac moe svoje pravo potraivanja prema duniku preneti na drugo lice putem ugovora o cesiji. Istovremeno se na tree lice mora preneti i glavno potraivanje sa hipotekom, a on stie pravo upisom u zemlj.knjige. Pristanak dunika se ne trai, samo se on mora obavestiti o prenosu. Nathipoteka- zalae se potraivanje koje zaloni poverilac ima prema hipotekarnom duniku, do visine potraivanja obezbeenog hipotekom, mora su upisati u zemlj.knjige. Dunik moe isplatiti svoj dug hipotekarnom poveriocu samo ako se sa tim saglasni nathipotekovani poverilac. Preuzimanje duga-vlasnik nepokretnosti na kome postoji hipoteka, moe prodati nepokretnost dugom licu i tako preneti pravo svojine na to lice. Dunik i dalje ostaje dunik hipotekarnog poverioca, a hipoteka optereuje nepokretnost kupca, ali moe kupac ugovorom preuzeti dug. Za preuzimanje duga potreban je pristanak poverioca.
Prestanak hipotekeOpte pravilo: prestankom potraivanja obezbeenog hipotekom, prestaje i hipoteka (vlasnik hipotekovane nepokretnosti moe traiti brisanje upisa).Tek nakon brisanja hipoteke iz zemljinih knjiga gasi se hipoteka. o Naini prestanka: ispunjenjem dunikove obaveze ili zamenom ispunjenja, sjedinjenjem (isto lice postane poverilac i dunik),kompenzacija, otputanje duga, nemogunost ispunjenja, propau nepokretnosti, prenovom, smru poverioca i dunika kada su obaveze nastale s obzirom na njihove line osobine ili svojstva, eksproprijacijom, amortizacijom na osnovu sudske odluke(ako je proteklo vie od 20 god od dospelosti obezbeenog potraivanja, hipotekarni poverilac vie ne postoji, a sve na predlog vlasnika) .o
Vrste zalonog prava-kauciona i kreditna zalogao
o
o
Izuzetak od naela akcesornosti i naela dospelosti potraivanja: zalona prava se mogu konstituisati i na obavezama koje nisu jo nastale, i to na uslovnoj i buduoj obavezi (kreditna i kauciona zaloga). Ako glavno potraivanje ne nastane gasi se zalono pravo. Kauciona zaloga-ovom zalogom se obezbeuje potraivanje koje bi moglo nastati u budunosti, te se ne zna da li e potraivanje uopte nastati, niti koliki e biti njegov iznos ako nastane. Iz tih razloga, odreuje se najvii iznos potraivanja u konkretnom sluaju, koje je dunik duan poloiti poveriocu u zalogu. (npr. iznajmljivanje stvaripolae se iznos koji bi pokrio i eventualnu tetu na stvari). Tek kada se stupi u dravinu stvari, a ne u momentu nastanka potraivanja, nastaje runa zaloga. Kreditna zaloga-ovom zalogom se obezbeuje potraivanje koje e nastati u budunosti po osnovu ugovora o kreditu. Iako nije nastalo potraivanje poverioca-nastaje zaloga. Pr. Polaganje hartija od vrednosti kao obezbeenje vraanja kredita, koje banka moe prodati ako dunik ne izvri svoje kreditne obaveze ili na nepokretnim stvarima banka upisuje hipoteku u z.knjige kao obezbeenje svog potraivanja.
Vrste zalonog prava-zaloga na buduoj stvari, na pravimao
o
o o
Zaloga na buduoj stvari ili pravu-u naem pravu data je zakonska mogunost konstituisanja zalonog prava na stvari ili pravu koje e nastati u budunosti, odnosno koje e zalogodavac pribaviti u budunosti. U tom sluaju, Zalono pravo nastaje u momentu kada zalogodavac stekne pravo svojine na buduoj stvari ili pravu, a poverilac moe i ranije da trai upis svog zalonog prava u registru koji vodi runu zalogu, odnosno u zemljinim knjigama ako su nekretnine predmet zaloge. Pr. Hipoteka na stanu u izgradnji-mora biti izdato odobrenje za gradnju tj.lokacijska dozvola Postoji i zaloga na pravima-predmet takve zaloge su najee potraivanja (poverilac obezbedi svoje potraivanje tako to mu dunik umesto neke stvari zaloi svoje potraivanje), potraivanja moraju biti prenosiva i dozvoljena. Za zalaganje potraivanja potreban je ugovor o zalozi kojim se zalogodavac obavezuje da na zalogoprimca prenese neko potraivanje radi obezbeenja, koje zalogoprimac moe naplatiti ako mu zalogodavac o dospelosti ne isplati dug. Obavetava se dunik dunika.
Zemljino knjini registriU svetu postoje tri sistema zemljinoknjinih registara (registri u kojima se belee nepokretnosti i stvarna prava na njima) i to: Torensov sistem (australijski sistem)- nepokretnost se stie samim upisom u registar, upis ima konstitutivno dejstvo. Uvele Kanada, Tunis, Filipini. Francuski sistem-upis u registar ima deklarativno dejstvo, jer se zemljino knjina prava stiu samim ugovorom, a upisom se ostvaruje naelo javnosti. Austro-Ugarski sistem-upis ima konstitutivno dejstvo a osnovicu sistema ine tzv.realne folije-registri se vode prema nepokretnostima a ne prema titularima stvarnog prava na nepokretnostima. Nae pravo je prihvatilo ovaj sistem.
1.
2.
3.
Zemljine knjige i katastar nepokretnostio
o
o
To su javni registri u kojima se vode stvarna prava na nepokretnostima. Javni-vode ih organi vlasti-sudovi, a svako lice moe bez dokazivanja svog pravnog interesa izvriti uvid u zemljine knjige i zahtevati izvod iz iste. Na osnovu Zakona o nevanosti propisa donetih pre 1941g se primenjuju pravna pravila sadana u Zakonu o zemljinim knjigama iz 1930. u pogledu zemljinih knjiga, dok se u potpunosti ne izradi ne pone sa radom katastarski operat. Osnovicu zemljinih knjiga ini katastar nepokretnosti koje vode upravni organi, te se na osnovu podataka iz katastra (geodetskim premerom zemljita) vri upis u zknjige. Katastar-predstavlja faktiko posedovno stanje (posed, dravina), dok se pravo svojine stie upisom u zemljine knjige. Katastar se sastoji od planova (oblik zemljita, poloaj) i operata(kvalitet i kultura zemljita). Osnovu katastra ini katastarska parcela, a skup katastarskih parcela na odreenom podruju ini katastarsku optinu (k.o.Petrovaradin).
Katastar nepokretnostio o
o o o
o
Katastar nepokretnosti sastoji se od elaborata premera, zbirke isprava i baze podataka katastra nepokretnosti. Elaborat premera ine dokumenta i podaci nastali u postupku katastarskog, komasacionog ili postojeeg premera, na osnovu kojih se osniva ili obavlja katastar nepokretnosti. Zbirka isprava-ine je isprave koje su od znaaja za upis prava na nepokretnostima, trajno se uva. Baza podataka-podaci o parcelama, objektima, posebnim delovima zgrada i imaocima stvarnih prava na nepokretnosti. Za upis stvarnih prava na nepokretnostima, predbelebi i zabelebi u katastar nepokretnosti, vai naelo obaveznosti upisa.po slubenoj dunosti ili po zahtevu imaoca prava na nepokretnostima. Evidenciju nepokretnosti i prava na njima vri organ upraveRepubliki geodetski zavod na osnovu Zakona o dravnom premeru i katastru nepokretnosti.
Zemljine knjigeo
o
o o
Zemljina knjiga se sastoji iz glavne knjige (upis nepokretnosti i prava na njima) - ine je zemljinoknjini uloci), zbirke isprava i pomonih registara. ine je u irem smislu i katastarski planovi ( treba da budu saglasni). Zemljinoknjini uloak ini jedno zemljinoknjino telo(ini ga 1 ili vie kat.parcela) koje se nalazi u jednoj kat.optini. Sastoji se tri lista: A list-popisni list (upisuje zemlj.knj.telo sa parcelama, oznaka nepokretnosti i povrina a u drugom delu se upisuje stvarno pravo, npr.441/1 njiva 2.klase, 441/2 stambena kua), B list-vlasniki list (ime vlasnika i pravni osnov sticanja svojine, npr.Pera Peri po Reenju o nasleivanju) C list-teretnica (upis stvarnih i drugih prava koje optereuju zemlj.knj.telo, npr.hipoteka, tu se upisuju i zabrane otuenja i optereenja). Zbirka isprava-skup isprava na osnovu kojih se vre upisi u glavnu knjigu (npr.ugovor o kuporpodaji, poreska potvrda) Pomoni registri-oni omoguavaju lake i bre snalaenje u glavnoj knjizi, sadri stvarni registar: popis katastarski parcela sa brojem zknj.uloka, i imenik:spisak titulara zemlj.knjinih prava.
Naela zemljino-knjinog pravao o
o
o
o
Naelo upisa-stvarna prava na nepokretnostima se mogu stei samo upisom u zemlj.knjige Naelo javnosti-zemlj.knjige su javne knjige, vode je javni organi, a njihova sadrina dostupna svim licima (uvid, zahtevanje izvoda). Naelo pouzdanja u zemlj.knjige-sadrina zemlj.knjiga smatra se verodostojnom (istinitost i potpunost podataka) i svako se moe pouzdati u ispravnost upisanih prava u zemlj.knjigama. To je tzv fikcija apsolutne tanosti. Naelo legaliteta-zemlj.knjini sud ispituje po slubenoj dunosti da li su ispunjeni zakonski uslovi za upis prava (punovaan pravni osnov, clausula intabulandi-kojom prethodnik dozvoljava upis prava kupcu) Naelo prvenstva-prioriteta-prioritet upisa pripada onom ko je ranije podneo zahtev za upis prava-astronomsko raunanje vremena
Upis u zemljine knjigeo
o
o
Uknjiba - upis u zknjige kojim se konano stiu (intabulacija) ili gube (ekstabulacija) stvarna prava na nepokretnostima(zemljino knjina prava). Uslovi za uknjibu: a)za upis je dozvoljen samo protiv lica koje je upisano kao knjini prethodnik b)za upis je potrebna pismena isprava o pravnom osnovu c)clausula intabulandiizriita izjava knjinog prethodnika da pristaje da se pribavilac uknjii. Predbeleba - upis kojim se uslovno stiu ili gube zemljinoknjina prava. Ne postoje svi uslovi za uknjibu, ali se na ovaj nain eli postii prioritet upisa lica koji nastoji da stekne zemlj.knjino pravo, jer ako stekne uslove za uknjibu upis e se raunati od dana kada je upisana predbeleba.(npr.upis na osnovu odluke koja jo nije postala pravosnana..). Zabeleba - nije upis kojim se stiu ili gube prava, ve upis odreenih prava ili injenica koje mogu biti od uticaja na postojanje zemljino-knjinih prava (pr.zabeleba spora, zabeleba zabrane otuenja, maloletnosti, hipotekarne tube, prvenstvenog reda..)
Tapijski sistemo o o
o
Tapijski sistem je stari sistem koji je vaio na delovima june Srbije, Crne Gore, Kosova i Metohije, uveden pod uticajem turske vlasti. Tapijski sistem se sastoji od: a) tapija - javna isprava koja sadri podatke da je lice naznaeno u njoj vlasnik nepokretnosti za koju je izdata. Lice koje ima tapiju smatra se vlasnikom nepokretnosti, a strana koja tvrdi suprotno mora tubom dokazivati suprotno. Tapiju sastavlja organ uprave na osnovu isprava (dokaza o pravu svojine), a nakon to je sastavi dostavlja je sudu na overu uz poziv lica koji smatraju da im je pravo povreeno da istaknu prigovor sudu u roku od 10 dana. Sud vodi knjigu tapija u koju se upisuje sastavljena tapija. Kad overi tapiju, upisuje je u knjigu tapija, dostavlja organu uprave a ovaj podnosiocu zahteva za izdavanje tapije. Predajom tapije vri se prenos prava na nepokretnosti, upisuju se izjave o prenosu pred sudom. b) intabulacionih knjiga - belee se stvarna prava na nepokretnostima, ali najee hipoteke i slubenosti. Intabulacija je nain sticanja prava hipoteke i prava slubenosti.Ekstabulacija je prestanak ovih prava brisanjem. Sud donosi reenje kojim dozvoljava intabulaciju na predlog stranke.
