Stojan Tintor URLAĆU AKO MI UZMETE LJUBAV-sa bordurom1

1 1

Stojan D.Tintor,“urlaću ako mi uzmete ljubav” 1│132

Stojan D.Tintor

Urlaću ako mi uzmete ljubav

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

http://www.novapdf.com/


2 2





3 3


Ljudima koje volim Pevam uzvraćenu ljubav

Stojan D.Tintor




4 4


Urlaću ako mi uzmete ljubav

ŠTAMPARIJA eltist, Novi Sad




5 5


Stojan D.Tintor

Stojan D.Tintor je rođen 28.juna 1955.godine u




6 6


Stabandži,Velika Kladuša. Školovao se u Temerinu i Novom Sadu,gde je i diplomirao

na elektrotehničkom fakultetu Novosadskog univerziteta.

Radio je i živeo u Novom Sadu 20.godina u projektnom preduzeću «arhitekt» kao projektant i direktor.

Nedložne obaveze «emotivnog karaktera vezane za porodicu i Temerin» vratile su ga iz voljenog Novog Sada u Temerin gde je i odrastao.

Otad radi u opštinskoj upravi Temerin kao resorni član Izvršnog odbora zadužen za urbanizam i stambeno komunalne poslove i kao vlasnik i direktor privatnog preduzeća «antigona projekt“ u Temerinu.

2003-2007 Poslanik u Republičkom parlamentu 2004-2008 Predsednik opštine Temerin i poslanik u

Pokrajinskom parlamentu 2008-200- Poslanik u Pokrajinskom parlamentu Ljubavlju prema književnosti zadojen je čitajući

rusku,indijsku, kinesku i poeziju velikih srpskih pesnika još u ranoj mladosti.

Tintor ne robuje ni jednoj pesničkoj školi,pri traženju svakog novog stiha polazi gotovo uvek s nulte tačke a inspiracije su mu žene,ljubav,ljubav prema deci,prirodi,vasioni i svemu što ga okružuje.

Prvu pesmu objavio je u studentskom listu «Mašinac».

Ovo mu je prva samostalna knjiga. Pesme o ovoj knjizi stvarane su u rasponu od 30

godina,sve do....




7 7





8 8


Ljudima koje volim Pevam uzvraćenu ljubav




9 9


OSTAVLJAM TRAG




10 10





11 11


OSTAVLJAM TRAG

Ostavljam trag onima koji bi da me zaborave

Pružam korake u društvu sa ljudima kraj Morave

Tebi ostavljam misao

A hoću da ostavim duh mladosti ukroćenog dede

Vama,mojim najmilijima I da me ne tražite

u pepelu zaborava. Tebi na dar

Radosti moja Auru dajem

Gde god i skim da si.




12 12


MOLITVA ZA MALO SREĆE

San o sreći je samo san Život je nešto drugo

Kako da zaboravim ovaj dan S'čim da te menjam tugo.

Bože molim Ti se za malo sreće

Reci šta treba još da dam Kako li samo da ljubim cveće

Dao bih život za jedan takav dan.

Možda je svetlost, negde, tamo daleko Gde snovi moji jesu java

Tamo daleko, Bože, ima sigurno neko Čija duša ko moja spava.




13 13


KAD ZVONA ZAZVONE

Kad zvona zazvone U jedan ponoćni čas

Dal' će i tada,u toj melodiji, Bože, Biti nas

Kad prođe tuga

U jedan stvori se tren Pitaću svoga druga

Dal' smem danas da mrem.

Hoće li, Bože moj, ove noći Zvoniti zvona sreće

Ili će ljubav i radost doći A nas nigde biti neće.




14 14


SPOMEN MAJCI (poruka majci Savi Tintor)

Ne brini i mirno počivaj Nisam ja jedinac, majko

Moje su seje sve žene sveta I svaka,na tebe nalik teta

Ne brini i mirno počivaj majko

Nisam ja gladan, majko Tvoj duh i danas šeta

A moje telo mu večna meta.

Ne brini i mirno počivaj Nije mi hladno, majko

Tvoja je odeća i danas na meni Samo se Ti za naš zagrljaj spremi.




15 15


UGARAK U OGNJIŠTU

Uz kotlić na ognjuštu Otac je mešao žganjce

Od najzlatnijeg kukuruznog brašna Hraneći tako svoje jaganjce

Kada sam otišao

Daleko od ognjšta Otac je skinuo kotlić

I uzdahnuo dahom juga Čučeći dole kod mliništa

U mojoj duši

Otac još uzdiše I dahom juga raspiruje

I čuva ugarak na ognjištu. Duša moja i duša sinova mojih

Oseća miris juga I nekako kao da zato

Što zgasnuti neće Nestaje zauvek tuga




16 16


IDEM DESNO

Pođoh gore videh dole..... Pođoh dole videh gore....

Krenuh levo videh desno... Idem desno gde nikome nije tesno

Gde za svakog ima mesto Jedno pod suncem




17 17


USPAVANI TEMERIN

U ovom gradu Čovek je izgubio veru i nadu

Hrleći ka Novom Sadu

Radeći za mizerni zaradu U sanjanom gradu

Boli ga glava U Temerin se vraća da spava.




18 18


PREVAREN

Ne volim velike gradove putnike bez cilja i svetla

s lažnim sjajem Dodijala mi je buka motora,

graja ljudi, mrzim velike kuće bez krova i dvorišta,

mutnu reku.

I dok sedim u ovoj sobi s jednim krevetom, stolicom i jednim prozorom

osećam se prevarenim.




19 19


NA OBALI SANE

Na obali Sane Jedna Ana lečila mi rane

Zagledan u talase Dok Pastrmka grize mamac

Pogledom tražim čamac Da u naručju Ane Na talasima Sane Odplovim daleko.

Ne beše Ane Ne beše ni čamca

Pastrmka se poigrava oko mamca I ja zauvek ostadoh Na krilima mašte

Zagledan u talase Sane.




20 20


NA PLIVI

Zagledan u bistru Plivu Ispijam pivu onako Šipovački

Miriše janjetina i procvala šuma Pogledom tražim Srbina što duma A on zaboravio na njivu, ženu i pivu

Misli samo na Plivu i pastrmku u njoj

Zagledan u penušavu Plivu Ispijam dalje pivu onako srpski

Dok me Pliva umilno hladi Opojni miris poljskog cveća dušu gladi

Pastrmka vižljasto pleše Što li to Bože rajski beše

Ne znam dali zbog pive,

Janjetine, procvale šume, poljskog cveća, njive... Ili zbog bistre i hladne Plive

Osećam da sam pijan od sreće




21 21


NA SEDRI KRAJ UNE

Da bi stigao do reke Une, Uvek sam sledio bistre potočiće,

Duž brda put bezbroj puta vijuga, A nije dug

Žuborenje vode između razbacanog kamenja, Boje prigušene duboko u hrastovima.

Vodeni kesten pluta po vodenoj struji,

Voda tako prozirna,u njoj se i sam ogledam. Moje srce je zadovoljno i smireno Kao i ovaj bistri,zeleni tok reke.

Kao ova sedra u njoj Želim da sedim na kamenu pored Une I da pecam ribe sve do kraja života.




22 22


ZAMENICE

Da sam ja ono što si ti

Ti nikad nebi bio ja Da si Ti ono što sam ja Ja nikad nebi bio Ti.

Da je on ono što smo mi Mi nikada nebi bili on

Da smo mi ono što je on On nikada nebi bio Mi

Da smo mi ono što ste Vi Vi nikada nebi bili Mi

Da ste vi ono što smo Mi Mi nebismo bili ljudi




23 23


TA NAŠA DECA

Rođeni po mojoj želji Od moje krvi i mesa Volim ih do nebesa

Dali to želim videti sebe U tim mališanima, još dok su bili bebe.

Svaki od njih,vidim pametno gleda

Mudro baš sluša Kao da to moja duša Hoće da mu se preda.

Temeljno rastu baš

Dadoh im brzo da samnom vladaju

Da vidim kako je kad se moje želje nadaju

Vođene umom i rukama dece.




24 24


ALEKSANDRA VELIKA

Bogovi su mi te dali da gledam Anđela u Tebi Bogovi kao da su znali

Ni zašta na svetu dao Te nebi Dete ljubavi,sreće,mira,spokojstva

Dete radosti i zadovoljstva Alezandro,moja devojcica,

srećica,maza moja. Prvo slovo "T",prva reč Tata

prva i jedina devojcica lepotica. Čekao sam Te četrdeset godina

Čekala si ljubav i sreću,čekala si Mamu Da bi se pojavila kao kruna

I odagnala svijenu oko mene tamu. Dovela si sa sobom i tri brata

Lepša mi no ikad Ne postoji na svetu srećniji Tata

Niti će ga biti za nikad. Tvoje ime pravo Aleksandra Velika.

zablistaće ovim malim svetom Svetu će postati stečena navika

Da bdiš smerno planetom. Kad budeš starija malo

još ću ti nešto reći, Sve mi se nekako dalo

Da postanem za dušu veći.




25 25


NEMAM MNOGO REZERVE

Ja nemam mnogo rezerve. Ja sam kao stablo što raste sve dok god ne posrnem,

A onda više neću ustati.

Moj intelekt nije bez strasti da bi me mogao nadzirati.

Smrt ide uz nas,gotovo očigledno,

I sve nas dublje goni u život.




26 26


KO SMO

Možda sam ja svemirac Došao na zemlju

I naučio jezik sporazumevanja A u fazi sazrevanja

Postao nemirac Poprimajući karakter zemaljana

Možda sam danas Mađar Došao u sredinu mađara

Kada je svako počeo da hara A poneko i da vara

Postao svađar Poprimajući karakter zemljana

Možda sam danas Srbin Došao u sredinu Srba

Kada je svaka svemirska grba i poneka zelena vrba

postala deo srba poprimajući karkter zemljana.

Možda sam danas poljak Došao u sredinu poljaka

Kada je bilo mnogo seljaka I poneki težak Postao poljak

Poprimajući karakter zemljana




27 27


Možda sam danas čovek Koji razume dovek

Šta sve zemljani mogu biti

Kad postanu siti A tek šata biti mogu

Kad im dogori do nogu Poprimajući karakter van zemljana.

........ ....Ni mi vanzemaljci ne razumemo




28 28


SVI LJUDI SU ISTI

Svi putevi su isti Seku ih raskrsnice

Koje vode na drugu stranu I danas kad bi ti našao manu

Poskočile bi iskrice U oku tvom

Svi životi su isti

Prekidaju ih samo bolesti Kojih je uvek bilo

A ljubav meriti na kilo Samo je pri bolesnoj svesti

Moguće izvesti

Svi ljudi su isti Razlikuju ih samo boje

Koje oduvek postoje Šta je tu moje a šta tvoje

Samo Bog zna Šta će kome da da

i Zar je to važno

Za jedan ljudski život Kada se svi spremamo I to nesvesno snažno

Za jedan mali drveni ćivot




29 29


VODA JE POLOŽILA USTA NA ZEMLJU




30 30


VODA JE POLOŽILA USTA NA ZEMLJU

Ogromna tišina vlada vodom Nepomično spava Tisa

Vazduh je hladan,smrkava se A Tisa mirno teče.

Sve ćuti puzavica i zvezde,reka i stabla, Sve to ljubi.

Voda je položila svoja usta na zemlju, A puzavica i stabla grle se, i svi su zajedno uprli

Pogled gore u mesec,svi pružaju lice na poljubac, Mila moja.

No,oni nemaju Tebe...a sve se to Spojilo u Tebi, sva je čarobna ljubav u Tebi,

Više nego u svima njima jedina.




31 31


GODINE LJUBAVI

Od tebe,znaš li ,imam mnogo godina više

Znam da znaš da te volim I da mi se

samo s tobom diše.




32 32


DA SAM MALO STARIJI

Da sam malo stariji Da si malo mlađa

Oh što bi ljubav bila slađa

Da sam ono što želiš Da si ono što hoću

Ah šta bi ti radio noću Na polju,na mesečini šta na to veliš.

Da sam ti ono što nemaš Da si mi ono što snevam Ah nikad nebi da dremam

Samo bi da ti pevam O ljubavi,

Dok kupam ti telo Poljupcima u polju na mesečini.




33 33


REKOH SUTRA ĆU DOĆI

Zvala si me raširenih ruku Rekoh da ću doći

Tražila si ljubav moju Da skratim ti muku

A ja uludo trošim noći

Zvala si me puna nade Rekoh sutra ću doći

Tražila si pevanje na uho Da ti si ljubavi pregršt dade

A ja pevam izgubljenim pticama.




34 34


POLETEĆU SASVIM CEO

Ne moram Ali hoću

Da letim danju i noću Da mrdam da dišem

Da me ima i da budem Ko lasta da se pišem

A kad opet budem hteo

Poleteću sasvim ceo Sav da pevam sav da dišem Jednu pesmu, pravu pesmu

Hoću onda da napišem!




35 35


VOLIM

Volim da čujem Umilni ženski glas Gledam ženski stas

Sunce,procvalu zovu Kišu na limenom krovu

Pticu na grani I zoru kad urani

Vode huk I treptavi ženski kuk

Volim život u životu žene

Voliš nadu i u nadi mene

Volim srećne ljude U ljudima vene

Voliš uspeh U uspehu mene

Volim cveće Što nikad ne vene

Voliš polen U polenu mene

Volim Tebe I u tebi žene Voliš mene

i u meni čoveka.




36 36


UZ TEBE SAM

Tu sam da ti nadu vratim, ako padaš da te prihvatim.

Svaku suzu, svaki uzdah osetim I kad Te nema, kad Te ne gledam

korakom tvojim koračam




37 37


RECI MI MALENA

Luckasto moje medeno Voliš li, more Severno ledeno

Maleno moje tužno, voliš li more Južno

O malena moja srno Voliš li more Crno

Reci mi melena Želja ti može biti šarena

Na krilima mašte Da plovovimo po morima raznim

I novčanicima praznim.




38 38


ŠTA JE STOBOM

Šta je stobom,mala moja, da verujem ja ne mogu

Kada kažeš da ćeš zvati, mesto glasa daš mi nogu Čekam pored slušalice, željan da ti vidim lice A ti nekad da nazoveš, mala moja lažljivice!

Šta je stobom, mala moja, da to trpipim više neću,

Jer ne želim takav odnos, jer ne želim ljubav pseću.

Čekam te na mestu starom, sedeću sa jednim darom Za rođendan što ti kupih, usred onih radnji glupih!




39 39


I KAD ODEŠ GLEDAJ PA SE VRATI...

Voliš me znam,al kako Želiš me znam, al na duže

Hoćeš da me imaš kao melem A ne znaš to da kažeš.

Hoćeš da budem tvoj

(Bar na tren i malo duže) Želiš moje milovanje

Voliš reči slatke A ne znaš da kažeš.

Ćutanje ti nadoknađuje izgubljenu ljubav.




40 40


ZA RUKU BIH TE VODIO

I kad bi se ponovo rodio Istim bi stazama hodio Istim morima brodio I tebe za ruku vodio.




41 41


TUŽNA NOĆ

Tužna i ružna noć je ova Tuga u duši vlada Ja ljubit sam hteo

A ona ljubi sada, nekog gada!

Tužna i ruzna je noć ova Srce bi puklo od jada

Ja volet sam hteo A dušom joj neko drugi vlada.

Tužna i ružna noć je ova Ružnija od svih do sada

Volimo se,verujem i ovog trena A nekom drugom pripada ljubav njena




42 42


MIR PRIPADANJA

Svako čekanje je dugo A,sta sam i mogao drugo

Do da mislim da si i sad moja O, kad bih znao sada? Da ljubiš nekog gada

Danas kada mi trebaš više no ikada, Leteo bih ti u susret

A duša bi ljubila sreću Zašto misliš da voljena dovoljno nisi

Kad smo se voleli i ljubili Bezbroj puta uvek, i na Tisi

Ipak smo možda greškom nekom Ljubav, nehatom, u nama ubili.

Možda će hir i izlet u tebi Probuditi nova saznanja

I ljubav ništa manja Nikad nas rastavit neće

I ništa žalio ne bi Ko izgubljen mir pripadanja.




43 43


ŠETNJA

Noć,lavež pasa klizav put

Pazim da ne sklizne Iz mirnog života Kaže da me voli

Dok ruku joj mazim

Nebo vedro Ruka mi klizi na

Njeno rame Ljubim je

A njeno bedro naslanja se name.




44 44


MOŽDA

Možda sam mali Možda sam ružan

Al. Zbog Tebe

Zbog nas i njih Sigurno nisam tužan

Možda sam velik Možda sam lep

I zgodan Al

Zbog Tebe Zbog nas i njih

Verujem da sam neophodan




45 45


MRTVE USNE

Oko mene, u vazduhu,

lebde nade na svakom koraku, I sve se okolo na novi život budi; a ja sa poslednjom suzom u oku

Posmatram moje iznemogle grudi.

I tek sada osećam da vali Poplave što nosi ne mogu nas obići

i da smo zaboravu dali sve,sve što mora sa nama otići.

Znam mila, ti ćeš, sakriti suzu gorku,

Drhtavo mi prići jednog dana, I tada ćeš, već, poslednji uzdah odpiriti sa mojih mrtvih usana.




46 46


OPORUKA

Volim te mnogo Volim do bola

I kad mi ruka uzima Poslednje piće sa stola

ja te milujem

Želim te uvek snažno snožno do snažnije i ne postoji ništa

veće i važnije od tebe i tvog tela

Hoću te odmah Zauvek i sada

Vodim te iz ovog grada Daleko za sebe

Da više ne gledaš nijednog gada

I ne znam dali si to htela il možda nisi smela i kad ući sam hteo a nisam to smeo

u tvoj život stavila si me

u mali drveni ćivot.




47 47


POSTAĆU CAR

Deda mi beše knez I stric takođe knez

A otac težak Sestra mi postade đak Deca mi vredno rade Unuci liče na dedu A ja ću postati car

Kad krunu mi doneseš na dar.




48 48


VREME STVARANJA POEZIJE

Ako kažem da su pesme nastale posle i za vreme Tita Ovi bi rekli bez veze.

Ako kažem nastale su posle .90 Rekli bi baš bez veze

Ako kažem pisao sam posle 2001 Oni koji će doći rećiće

Au bez veze A zar je to važno

Pisci i onako pišu gluposti Kojima se čitaoci oduševljavaju

i zato neka je ovo brdo lepih gluposti nastalo

U prošlom i sadašnjem veku U dva veka sam i bio

Život provodio Po ovoj zemlji hodio

Pesme sricao Kada se mnoge

Život u ovoj zemlji nije ticao.




49 49


PAMTIM

Pamtim neka davna vremena Ratove i bune

Kuće nam ruše od slemena A niko nije prizivao Hune

Pamtim i neka bliža vremena Ratove i trojne paktove

Otkucaje bombi ispod temena A niko im nije brojao taktove Pamtim neka opet vremena

Tuku i biju koleteralno Preporučih spajanje molekularno Za atom predložih naša semena.

Pamtim i takva vremena Kad počeše prodavati naša semena

Razbiše atom zarad fuzije A desila se fisija.

Tako i nastade ova pesma U kojoj se ne spominje ni esma ni Čukur česma

Esma nestade,česma presuši a mi stojimo kao ukopani Nestade i svetska misija

Zarad ....




50 50


ZVEZDA MALA

Blistava zvezda ! Tako blizo,skoro na dohvat ruke

lepa kao iz snova Gasila se sve jače i sve brže i prosipa svoj srebrni sjaj

Moja zvezda ! a moja Vila suzama piše:

Probudi se zvezdo ljupka mala život sam ti darovala

Tako daleka i nedostižno lepa kao iz snova

udaljavala se u tačku i nestajala.

Moja zvezda I vila koja mi peva.

Zbogom zvezdo ljupka mala

oduzimam ti život.




51 51


TRAŽIM

Tražim malo sreće I ljubavi malo tražim

U moru modrom i nebu plavom

Tražim još malo nade I vere još malo tražim

Na zemlji crnoj i vazduhu prašnjavom Tražim malo života I uživanja tražim

Na telu tvom I duši tvojoj

Dok se kupaš u sreći, ljubavi, nadi, veri i životu.




52 52


DAO BIH

Hrli sreća, hrli nada I još malo dajem sada

Svima vama što ste drage A još kad bi bile nage

Dao bih vam jošte nešto Koji trzaj vrlo vešto I darova jošte malo

N ovom svetu što ostalo.




53 53


MAČ SE RAĐA

Moje lice na tvom licu Ti mi daješ maramicu Znoj se cedi, telo gori Tvoje telo još se bori.

Uzavreli oganj čeka Stoji dreka, stoji jeka

Damar isti , breg ti pupi, mač se rađa

A blistava tečnost, oslobađa




54 54


FRULA

Prelepi zvuci osmorupe frule Čuj, kao hladan vetar struje međ borovima.

Volim melodije iz starih vremena, Al svet u kome živim

većinom ne uživa u tim tonovima.




55 55


UTOČIŠTE NA FRUŠKOJ GORI

Izašao sam iz auta, ponudila si mi vina, Pitaš me kuda idem.

Kažem da nisam zadovoljan, povlačim se iz sveta

Tražeći utočište na Fruškoj gori Idem,

nemaš više šta da me pitaš, I neka nema

kraja belim oblacima. Tu iznad i našoj ljubavi.




56 56


TAŠTINOJ KĆERI

Nasmejan, mlad i zdrav, sutrašnjeg dana Zaboraviću da imam na stotine rana Nedam vam krv toplu, vuci, ove noći Da mrem, izdišem dušom, neće moći

Znam da nam je ljubav jaka

Evo daću ti srce. Znano će ti biti

Snažno i rujno srce junaka. Znam da ćeš se oko njega sviti.

Gavranu lešinaru, sleti na me smelo, I prsa mi kljunom gvozdenim razderi!

Neću pobeći.A potom još vrelo Srce moje nosi,taštinoj kćeri.




57 57


U TEBI

Ganuh te! I dok me ne probude

Niko te dotaknuti neće. Cevčih do nesvesti

krajnje-bajne, Poljupce ti

i još malo sreće.

Kasno je, ispavaću se nekoliko sati

Odmoran i srećan potpuno ustati Kap po kap, u zagrljaju,

iz žegla ti dati Hoću da sutra postaneš mati




58 58


PERERZIJA

Divim se ja tvome trudu Krenula si usnama ka mome udu.

Usne mi taknuše venerin breg On ni ne pomišlja na nekakav beg.

Topiš se , gubiš svest

Mene ponovo stavljaš na test. Dal da te ljubim, usne još žele

Il da ti sisam sokove vrele.

Ostani tako još neko vreme Ući ću u te veoma lako

Mazi me, radi mi još malo, tako Ti ljubljena, voljena, malena zjako.




59 59


TVOJE UTEGNUTO PLATNO

Vešto si uhvatila obale,reke, zoru u pokretima Gledam ti slike i

divim se postignutim efektima Jednoga dana i ja ću imati čamac

Onda ćeš doći i slikati moj na udici mamac

Poskakivaće pramac i krma

Na daščanoj podlozi i voda se drma Gledaćeš uživo i diviti se mamcu

Dok vrcka a ribica ga guta.

Biće to malo poveća štuka Tankog i dugog struka

Progutaće mamac bez muka Zarobljena na udici ostaje.

Dok je ne skineš.

Biće to lepa slika Ispunjena čarima tvoga lika

A slast i vreme sunčano zlatno Prekriće tvoje utegnuto platno.




60 60


TVOJA DVA LIKA

Večeres pijem da te zaboravim Hoću da bledi tvoja slika

Ali u tom piću od zaborava Video sam tvoja dva lika

Nema te sada u piću,

Sad si u mislima odsanjanog sna. Tuga te popila grlom čežnje,

Čaša je sasvim prazna do dna.

Moje oči su prepune sada Nade i vere u pesme i stihove,

U voćnjaku tvoje radosti

Moje nade i dalje plove, Veruj, pio sam da te zaboravim,

A danas ,evo, ja te slavim.




61 61


ONO ŠTO ŽELIM

Da sam ja ono što želiš Da si ti ono što hoću

Kome bi danas da deliš Talase ljubavne isključivo noću.

Da si ti ono što želim

Da sam ja ono što hoćeš Večeras bi samo da delim

I ono što možda nećeš.

Da smo mi ono što nismo Da damo sve od sebe

Pisao bih ti ljubavno pismo A oko nas bi skakale naše bebe.

Danas smo samo život

Koji toliko želiš Imaš me,

Do polaganja u drveni kivot Koji ne želim da samnom deliš.




62 62


DAN DUG TRI GODINE

Moja je ljubav cvetove brala Taj dan bez nje,

Dug kao tri nedelje.

Moja je ljubav vence plela Taj dan bez nje,

Dug kao tri meseca.

Moja je ljubav suze prostirala Taj dan bez nje,

Dug kao tri godine.




63 63


DOŠLA JE NENADANO

Od naj lepše lepša je bila Stajala je na uglu bazena

Odjednom nesta,nije me čekala,vila Nesta

Isčeznu i suknja od satena

Od zanosnih zanosnija je bila Dariva mi pogled strelan

I pogled beše sjajan i tužan, Uživah u osećanju,opijen lepotom.

A onda je ubrala buket toplih reči i donela mi

Reči čarobne, jedinstvene Postadoh rob izgovorenih reči i Zavoleh onog ko ih je darivao




64 64


ZNAO SAM

Stari park se postideo kada te je ugledao, Nebo se razvedrilo kad si se pojavila.

Bili su u strahu od tvoga sjaja.

Sunce je bilo zbunjeno kada se ogledalo u tvojim očima.

Znao sam da će te još više

ulepšati moja

ljubav.




65 65


U SMIRAJU




66 66


RATARI KRAJ TISE

Biserno ostrvo blista na zaleđenom suncu,

Goveda i ovce se putem vraćaju kući.

Starac, Oslonjen na štap,

čeka pred pletenom ogradom. Fazani klikću, žito se klasa,

Svilene bube spavaju, malo je dudovog lišća.

S motikom na ramenima stižu dva seljana

I,susrevši se čavrljaju. Osetivši zavist prema

njihovom spokojnom životu, Zapevah staru tužnu pesmu

”Čeznem za tobom“




67 67


MOJ ODGOVOR

U poznim godinama volim jedino spokoj

I ne brinem o zbivanjima u svetu.

Bez pametnih ideja i uzvišenih misli, Vratih se u stare šume. Vetar sa hrastova leluja

moj opušteni pojas, Planinski Mesec

obasjava svirača s frulom. Pitaš me za zakone života u oskudici,

Čuj, pesma ribara dopire sa obale.




68 68


UTOČIŠTE

U srednjim godinama posvetih se Putu, U smiraj života

preseliću se u Šumovita brda. Jastrebca

Kad mi se prohte, šetaću samotan,

Niko neće deliti moja zadovoljstva. Odlutaću do izvorišta, Sedeti i gledati oblake

što se nižu na nebu. I,kada sretnem starca u šumi, Smejejaću se i pričati sa njim, zaboravljajući na povratak.




69 69


SVETLI MESEC

Sedim sam među stablima, Prebirem po gitari i pevam iz sveg glasa.

U dubini šume, zaboravljenog od ljudi,

Svetli Mesec dođe da me obasja.




70 70


POVRATAK MLADOSTI

Rastasmo se nenadano, U sumrak zatvaram kapiju od dasaka.

Trava iz godine u godinu, u proleće,ozeleni,

Hoće li se vratiti mladost.




71 71


LJUBAVNA ČEŽNJA

Na vesniku proleća što raste u bašti,

Koliko je ovog proleća mladih grana?

Naberi pregršt crvenih cvetova, I nek te obuzme bolna čežnja.




72 72


NOSTALGIJA

Stigao si iz Srpske I sigurno nosiš vesti od kuće?

Reci,onog dana kad si krenuo na put,

Je li procvala zimska šljiva

pod rešetkastim prozorom?




73 73


PIJEM SAM

Bokal vina u cveću,

Nikog bliskog, pijem sam. Dižem čašu pozivajući Mesec,

Okrećem se senci, sad nas je troje.

Ali Mesec ništa ne zna o piću, A senka samo

sledi moje pokrete. Ma, nek mi za tren budu prijatelji,

Proleće je doba da se uživa. Pevam, mesec podrhtava,

Igram, senka se sva zapetljala. Dok sam trezan,

zajedno smo veseli, Kad se opijem,

svako ide svojim putem. Večno vezani prijateljstvom,

zaboravljajući osećanja, Obećajmo

da ćemo se ponovo sresti u dalekim prostranstvima oblaka.




74 74


OPROŠTAJNA PESMA

Juče prođe nepovratno; Danas mi srce smori tugom i brigom. Jaka košava nosi ptice stotinu na sat,

Gledajući ih, pijem do mile volje.

Pišete stilom besmrtnika u duhu velikana, Živahno i lepo poput pesama Lorke.

Svi želimo da nadmašimo druge, da poletimo, Žudeći da dohvatimo Mesec s plavog neba.

Preseci vodu mačem,voda će i dalje teći,

Ublaži tugu dignutom čašom, tuga će biti jača. U ovom svetu nade su nam neostvarene,

Sutra u zoru, okupani i čisti, otplovićemo u ćivotu.




75 75


TEGOBAN PUT

Čisto vino u zlatnom bokalu, stotinu i jedna čaša,

Stotinu medenjaka za poslasticu na tanjiru od zlata.

Prestah da pijem, bacih kašiku, ne jedem više,

Vadim cigaretu, okrećem se oko sebe, dvoumim se u srcu

šta da činim? Želim da pređem Dunav,

ali je okovan ledom, Da se popnem na Frušku Goru,

ali je zatrpana snegom. U dokolici, zabacivši udicu,

sedim kraj Tise, Sanjajući o tome da u čamcu

otplovim do Sunca. Težak je put! Težak je put!

Toliko raskrsnica, kojim putem poći?

Al doći će dan jakog vetra što lomi talase,

Da s oblakom razapetim kao jedro preplovim

Jadransko more.




76 76


NA OSUŠENIM TRAGOVIMA SUZA

Ove mesečaste noći u Stabandži,

U jednoj sobi, usamljen, gledam.

Iz daljine žalim malenu kćer i sinove,

Još ne znaju da čeznu za Grudom.

Mirisna izmaglica vlaži sanjanu kosu,

Na blistavoj mesečini hladne mi ruke

poput mramora. Kad ćemo se ponovo naći

iza prozirnih zavesa, Gledajući mesec, jedno uz drugo,

na osušenim tragovima suza.




77 77


BESANE NOĆI

Sumrak, cveće i drveće već nejasni,

Ćiju, ćiju, vrapci odlepršavaju cvrkućući.

Svetlucave zvezde iznad hiljadu kuća,

U susret Mesecu uzdiže se Zoranova palata.

Da spavam ne mogu, zvonce na vratima, zanjihano vetrom, Ko srebrni zvončić na praporcu zvuči.

Sutra rano čeka me

puno posla, Krišom posmatram

koliko je još noć duboka.




78 78


IZMEĐU ZEMLJE I NEBA

Između obala s topolovom šumom, na lakom vetru,

Čamac s visokim jarbolom usamljen plovi kroz noć.

Zvezde nisko vise nad širokom ravnicom,

Mesec plovi Velikom Tisom. Gde je moje ime među pesnicima?

Još snažan i vitalan, povukoh se u samoću. Tumarajući, lutajući,

kome sam sličan? Samotnom galebu

između zemlje i neba.




79 79


PISMO

Za tobom, poštenom i dobrom,

noćas čeznem, Jesen je,

šetam i pevan, ali mi lakše nije. Na pustoj planini borove semenke

već opadaju, Možda i ti

sad nemaš sna.




80 80


ČASNA ŽENA

Drvo hrasta i drvo cera zajedno starost dočekuju,

Privrženi golubovi u paru umiru.

Čedna i verna žena biće sa mužem živa zakopana,

Kao i u drveća i golubova, i njen duh požrtvovanosti.

U grudima ne razdiru je talasi osećanja

Već praznina, kao u mrtvom zdencu bez vode




81 81


U RASEJANJU

Teška vremena, godine gladi,

napuštenih imanja, Moja braća

u nepoznatom kraju, jedni na istoku drugi na zapadu.

Polja i bašte opustošene ratom,

Porodice razdvojene, izbeglice lutaju drumovima. Gladne senke prose hranu, kao ptice, same bez jata,

Razvejane ko mak u jesen isčupan iz korena.

Večeras gledamo isti Mesec, lijemo jednake suze,

Na pet različitih mesta I tugujemo za zavičajem.




82 82


PLAŠIM SE ZABORAVA

Silujem uznutra slike uspomena Tumaram između svetla i tame Poslednjih dana brišem ožiljke Vremena prošlih koji me mame.

Zluradi jezici titraju poruke

Dok koračam predelima beskraja Pustim poljima letim i drhtim,

Dok me nepoznate žene ogovaraju.

I danas dok pišem ovu pesmu Dok letim i drhtim,

umornim korakom u beskraju U titravim porukama izbrisanih ožiljaka

Na putu između svetlosti i tame Sa izbačenim slikama uspomena

Plašim se zaborava.




83 83


NEISPAVANE ZORE

Ja još živim u smrtnoj tišini Zapisujem stihove sećanja nekih

Snevam te vatrenu, lepu i uvaljanu u prašini

Nežiš mi dušu, miluješ tela sećanja mekih.

Zakovan čamim u dnu puta Lete mi misli a pogled luta

Na glatkim talasima uzburkanog mora

Sviće tmurna još neispavana zora.

Doći će danas, nestaće sutra

Smrtna tišina postaće more U sećanju ostaju osvanula jutra

I još neispavane blistave zore




84 84


MOJE SUZE NIZ TUĐE LICE TEKU

Putnik bez prtljaga i nade Noć to je mesec.

Iz moje glave izleće misao. Život ovaj je bez cilja,puta i jako škrt Između dobrog i zla postoji smisao. U meni putniku bez prtljaga i nade

izaziva hladnoću i smrt.

Gde si osim u ovoj pesmi divna devojko? Osudila si svaki oblik gledanja o sliko Moga crnog sela i zaboravljenog cilja

Zovem te usnama,imenom bez imena od milja.

Svuda oko nas užasnuta ljubav vlada. S bljeskom kao poslednja nada

I glavu nosim, ja čije suze niz tuđe lice teku Ploviš u nepovrat, lepoto

Ljubim te rado, i gledam modru reku.




85 85


USINIĆU TE

Sahranio sam u tuđini Poslednju svoju radost i nadu

Plotuni su ispalili poslednju počast I u meni kao da je nešto puklo Na dalekom putu za večnost.

Vratio sam se u selo obeznanjen Tu sam se upoznao sa sinčićem

Onim čto se u pesku igra Sa licem umazanim od lubenice

I očima kao zvezdice noću posle kiše.

Gde ti je otac pitam ga Poginuo na frontu reče

Nešto mi se steže u srcu i ja odlučih Nećemo padati svaki za sebe !

Usiniću te.




86 86


ČISTA LUDOST

Ljubavna čežnja čista je obmana

i ko bi Istrajavao u tuzi

čiste ludosti što ruži

Dvostruke zavese od satena u mračnoj sobi

Ležem a tiha noć se iz časa u čas duži.

Feniksovi repovi na jastučnici

od tanke svile Crvene šare na okruglom baldahinu

njena ruka meće Lepezast oblik meseca

i misli polako mile Usamljen, gledam kako polako,tamni zlatni sjaj sveće.




87 87


SVE PROLAZI

Spušta se sumrak, kiša pljušti na Tisi, Gusta trava raste na obalama

Dvadeset vekova nestade kao u snu Prazni su ptica krici.

Najmanje duše imaju topole kraj obale Koje kao nekad obavija gusta magla.

Sve prolazi,prolaze vekovi,ostaju topole Dok ih ne poseku nemarne nečije ruke

Utroba zemlje ove sa tajnama,pisaće istoriju Onima koji prežive, da čitaju i nestaju

u uništavanju, vekova, što stvoriše Prazne ptičije krike.




88 88


RAĐANJE STAROG ĐURĐEVA

(na ILANDŽI)

Uz neku sledeću pesmu,i bocu vina, Sećam se prošlih vremena i gledam

Stare paviljone,terase Otišle ljude,njihova plemena

Vetar što duva na jug i Sunce što odlazi na zapad

Kada će se vratiti. Ma šta danas činili,

Cveće neumitno vene,ljudi stare Vreme prolazi i

Znam da se laste vraćaju. Usamljen tumaram puteljcima i pašnjacima.

Penjem se na krov paviljona I gledam put koji se sa nebom stapa.

Hoću dragi moji preci svima Da pišem pismo,ali

Preko Fruške gore i beskrajne reke Kako će vas pismo naći.

Hoću da zaustavim vreme Bar za trenutak i svratim

U sobicu u kojoj sam nastao. Navratite i vi da zavirite

U majčinu utrobu. Naćićete seme odavno proklijalo




89 89


NA BREGU

Treptaji, podnevna žega U vrelom letnjem danu

Odbrojavaju i troše zaustavljeno Vreme

Usne, nanizane crvene ruže Kriju se iza buketa ciklama.

Oči, pogledi zalutalih u prašumi

Dok tragaju za čistinom.

Ruke, koraci žednih košuta Na obalama Tise u svitaj zore.

Telo, čežnjivi pogled ljubavnika

Na krevetu sa baldahinom.

Ja,ne silazim sa Venerinog brega Bojim se okliznuću se i pasti




90 90


BOŽIJI PLAŠT




91 91


BOŽIJI PLAŠT

U talasima mesečine usadilo se klasje Polja su ova duša

Na dohvat ruke, čisto, a ipak daleko Kao naše detinje, nevine, radosti

Nosimo u sebi sliku bezdaleka Dok osmeh na licu se rađa

Otvorenih očiju gledam, zora budi se meka I onu tugu nemanja iz naše mladosti

Zaboravljam jer me stobom radost čeka.

Sanjivo čkilje i zevajuć trepću zvezde Bez tuge i nečujno jedna za drugom se gasi

Razbesneli gromovi negde daleko sevaju i plaše I do nas stižu jezoviti glasi.

Zalutala lasta ,kao sećanje na prošlost kruži Sadim zaborav mojoj seti

Možda će sutra gromovi pevati tuzi A mene niko, pa ni ti neće hteti.

Stajah sam nepomično tu na mesečini

Još neko vreme Drhteći slušah huk i jecaj daljine plave

Gledah , vasiona se trese Čučnuh, prekrstih se

I Boga plašt osetih iznad glave.




92 92


PONOVO SE ZAČINJEM

Ono sve što sanjam u pesmu bi da pretočim

Vreme koje u snovima živim Toplinu reči tvojih

Otkucaje srca tvoga Što neprestano kuca

Dušu slobodnu i toplu Bez straha

Za sutra da utopim u milost Gospode, ja se ponovo začinjem

Slobodan i čist U tvom zagrljaju.




93 93


DAO SAM TI SRCE I OVE NOĆI

Da sam tu pored tebe

Ove noći Obraze i oči bi ti ljubio,

Iskrave i blage Kao što mesec ljubi

Anđela svog Kada bi bio pored tebe

Noći ove Glavu bi držala na na mojim graudima

Tonući u san Srce bi mi slušala

Da sam tu ove noći Čula bi da svoju krv

U mojim venama I da zapravo nikada nisi sama

Dao sam ti srce i ove noći.




94 94


TVOJE DISANJE

Više puta sam se noćas budio. U tišini noći osluškivao sam

tvoje disanje. Bio sam srećan što mir

sa kojim si sjala Nastaje od vere u mene.

Još jednom sam se pomolio Bogu za našu ljubav.




95 95


TAMO GDE JE LJUBAV

Volim da sanjam Našu kuću i vrt

Koji smo zajedno sadili Jednu polovinu

zasadila si ti Drugu polovinu zasadio sam ja

Na mnogim mestima

čuli su za nas. Verovali su da je raj

tamo gde smo mi

Ne znaju da je raj tamo gde je ljubav.




96 96


KORAČAMO TI I JA Mirisom jutarnje rose

Sunčevim zrakom

U prirodi daleko Oštrom svežinom jutra

Koračamo ti i ja Nosimo samo da se nađu

Misli Treperili smo godine prošle

Jezičkom plamena zraka sunčevih Poljima smo krstarili i nebom.

Misli tvoje daju mi spokoj I kutak za odmor

Sjaj si pravila usnama Sve sam ti voleo

Moguće i nemoguće Nemirom ruku si objašnjavala

Oblike u širini Duši si šaptala tajnu Večnosti mene u tebi




97 97


ŽAL ZA ŽIVOTOM Sa svakim poljupcem

odlazi tren i život je kraći, I svakom suzom kad ti se plače;

I za kraj nas vezuje sve jače Svakim pokretom kojim te hoću dotaći.

Veruj mi draga,zalud je sve, život je kraći; Pitanje čisto: šta ima da se kaže;

Ni snaga vetra ne pomaže, Kada ipak snagu svoju straći.

A kada opaziš dah smrti u vrtu, I kad osetiš dah smrti na vratu, Spazićeš na mom licu jednu crtu Uvelu, krivu, nepoznatu i datu.

Zaboravi tada na život, Koji je iz dana u dan plići I već skoro sasvim proš'o; Već misli o snu koji snevaš

Koji je tek poš'o Ali nikad neće stići...

Da neće stići.




98 98


SMIRAJ DANA

U smiraj dana Mislima se kitim

Ne verujem u čuda Ruke ti pružam

U senci te prepoznajem Baš kao večernju molitvu, Ovoj noći moram dati ime

A slutnja u ljubomori Mislima mojim

hoće da ne veruje.




99 99


JESEN NAŠEG ŽIVOTA

Jedina, bliži se Zima, A naše ruže nisu cvale;

I još koji uzdisaj, još suza malo, I naša će nada biti zakopana. Istina, ovde nije naša klima, A tvoje je oko davno sjalo,

Nemoj da plačeš; još nije svemu kraj,

Pokupi redom od svakog oproštaj, Danas krećemo na put.

Mi znamo da ne postoji raj;

Čeka nas zemlja platana I groblja obasjanog, u zraku

Čeka nas sunce, koje nas još voli.

I ako te ove jeseni, Kada se mre, u srcu nešto zaboli

I poželiš biti mati;




100 100


Ja ću utrti suze, i kao da nisam plak'o, Licemerno, kao svi ljudi Kada su za nešto krivi

Pred tebe stati I sa osmehom reći:

Groblje ovo, jednom na sve, će ti odgovor dati.

___________________________________________




101 101


LJUBAV SA TOBOM

Noćas smo se neizmerno voleli u dva odvojena sela U svakom od njih mnogi su čekali u redu

Da kupe pouku o ljubavi Valjali smo se u krevetima i postelji od svile

U kojoj je naša priča Vodila ljubav uglavnom sa mojom maštom.

Sutra smo otišli u apartman hotela Šezdeset devet sobu

su krasila naša u plamenu tela U njoj smo gajili večnu ljubav.

Znam da su sobarice mirisale jastučnice i čaršave

I pokušavale da na tako vlažnim Vode ili odsanjaju našu ljubav

Istoga dana smo potpuno nagi hodali Šumama,livadama,gradskim ulicama i trgovima Opijeni pogledima i odobravanjem prolaznika

Posle smo poželeli da osveštamo sobu 69 Rekli su nam da je najlepša




102 102


Nismo je mogli otvoriti Zaledili smo se tamo u našem parku

Na očigled ptica razigranih u krošnji stabala Koje su nam svaki dan cvrkutale

U zagrljaju nas je prihvatila bela smrt Nastao od nas spomenik Skuplptura za prolaznike

Koji sanjare o večnosti ljubavi Kada budu dolazili da nas obiđu

Dobiće za sebe naše priče U kojima će se i sami naći

Neki će veruj mi čekati da se otopimo Želeće da zauzmu naše mesto

Ali ne mogu znati Da će mo zauvek iz postolja zračiti

I ako nas uklone silom I ako nas počiste nasilno I kada nas ne bude bilo

ma iz kog razloga.




103 103


LASTE U TVOJIM GRUDIMA

Prošlo je preobraženje, stigla je jesen.

Oko nas je još sve zeleno. Ti mi danas uzdišeš

a disanje ti miriše na jugo. Kao da su laste

nastanjene u tvojim grudima. Zaboravile su

da dolazi zima i košava. Možda će uginuti

a da o smrti ništa ne saznaju.




104 104


KADA TE NEMA

Svu noć me budi bol. Jutro je obećavalo,.

Poleteo sam kao ponosan letač, Okretao se u bezvazdušnom prostoru, Ispratila si me nežno kao na rastanku.

Kada te nema vreme i prostor su prazni.

Uginula lasta na blatnjavom putu, Memljiva soba mi se nudi,

Kada te nema,briga me gde sam.




105 105


NEDOSTIŽNA ŽENO

Tužnim pogledom te pratim,nemoguća ljubavi, Gledam tvoja nedorečena kupanja

Vode dalekih mora te grle, More talasa i ti u njima se ljuljaš.

Jaučeš nečujno svojom tišinom, Ćutanje tvoje do neba se čuje, To plamen sipa iz grla galeba

Čednost na licu nosiš Ti nedoživljena ženo, Ti što nosiš to ime,

Ti što se zoveš svojim očima, Ti koja se zoveš svojim srcem.

Odlaziš,u mesec uranjaš,

I to sa strane sa koje uranja pesma, Sa strane gde sunce energiju Mesecu dodaje.

Nebi li duže svetleo.




106 106


Tužnim pogledom te pratim, nemoguća ljubavi, Zatvaraš vrata tvrđave za mnom,

Verovao sam i nadao se Da u nju neću nikad više.

Avaj nije baš tako.




107 107


DAR ZA DAN

U naručju mom, zamišljen, zaspao decembar, Košava u ravnici tužno pesmom dragu priziva,

Žicom gitare Ljubim ga ljubavlju za dragu

Darivam dan što najavljuje proleće Sumrak što nari

A ledeni vetar ravnicom širi Grlim decembar na grudima mojim I darivam dragu umilnim mislima




108 108


MAŠTA

Poželeh sklopljenih očiju Da budem mali tiski cvet

Tisom sam tebi u susret tekao Sve drugo su samo snovi

Novo veče i novi tren

Zasija mesec i rodi se senka.




109 109


NAS DVOJE

Dunavskim kejom Nas dvoje, senka i ja, zajedno

I mesečina u krošnji drveta Kao da smo oduvek jedno

A vreme prolazi polako Talasima Dunava odnosi

Mesec rumen što u srce se pretače




110 110


ZAUVEK TVOJ

Šta li sad radiš milo moje U ruci dok držiš sliku moju Šta li sad radiš radosti moja U ruci dok stežeš moje vlasi Šta li sad radiš zrelosti moja

U grudima dok gušiš bol Šta li sad radiš starice moja U očima dok gubiš moj lik.




111 111


IZGOVORENA REČ

Nemušte i beztragovne Bezlične i tmurne

Bez mogućnosti da se brani Onaj kome su upućene Reči postaju ubice duše

Reči su kao otrov

U grudima nož

U srcu rana što boli A smrt ne može doći

Kad ih izgovoriš sve zanemi Oteža život

Razum se u tamu skloni Uz krik život prestaje

I klizi kroz vreme




112 112


SVET

Ovaj svet u kome živimo, čini mi se ponekad,

ne može biti ništa drugo, do loše mesto

za pristojnog čoveka.




113 113


NEKA MI DECA ŽIVE BOLJI ŽIVOT Šta da izmislim

kada sam to već bezbroj puta radio, Šta da napišem

kada sam to već jednom pisao, Šta da slikam

kada sam to već jednom naslikao. I na kraju

Znam da je inovacija, pisanje i

slikanje bilo smisao moga života

Hoću da se pomirim sa odlaskom

kada sam izmislio sve, napisao sve i naslikao sve

što je u meni bilo. Neka mi deca

žive bolji život.




114 114


SAMO DA ME PRIMETI

Trepti umilni glas Razumem,kreator je visoke mode

Privlači mi pažnju kao lotosov cvet Postoji li recept Da me primeti

Da li je moguće pretvoriti se U njenu šminku ili parfem

Izazvati joj suze i Smestiti se u njenu svest.




115 115


VERUJEM U ŽIVOT I TRAJANJE

Urličem i vičem,pišem i sričem Uzimam i ne uzimam,nudim i ne nudim

Zbiljom te molim, Zureć kroz sumaglicu vedrog trena.

Jaučem i ječim,crtam i klečim

Dajem i ne dajem,tražim i ne tražim Suzom te prosim

Mašuć krilima ruku klonulih.

Vrati mi život,vrati mi radost Uzmi šta hoćeš, zagrli ljubav

Ljubavlju te ženim Verujuć u život i trajanje.




116 116


NISI IMALA PRAVO I evo, sada dok posmatram kako mi hrast raste

Mogao bi da ti kažem sve što sam želeo reći Da sam te gledao u oči.

A nisam imao priliku Kakav početak takav i kraj.

Nema te, i ja ti pišem. Sve sam mogao razumeti i tolerisati

Ali laž ne mogu i neću. Osećam se sam, kao mali brod u oluji.

U svakoj situaciju bila si s njim a ne sa mnom. Ne tražim ti ništa.

Ostavi me da radim i ne izbaci me iz srca. Bar dok ne budem mogao sam da živim Hrast ti ne dam, i nikada niko neće znati

Da si ga zasadila Ne znam,mila da li te sada mrzim ili te volim

Ali znam da nisi imala pravo Da mi sve ovo uradiš.

Nisi imala pravo Da me baš toliko i tako ludo voliš.




117 117


PETROVGRADSKA ZORA

Mrak je,deset je sati Stojim na stanici Petrovgradskog metroa

Duboko pod zemljom Mile užurbani ali smireni ljudi Jedna žena i jedan čovek i sin

Uhvaćeni svi pod ruku Nose u sebi radost

Stojim sam sa sobom i čekam da me pozove,

Petrovgradska noć Još dublje i jače

Da me povede u Petrovgradsku zoru Da osetim moć

Uvek, a i kada mi se plače.




118 118


RUSIJA

Svi ljudi ovoga sveta Imaju po jednu majku

Ja imam tri Jedna je Sava

Koja me nije pitala gde će me roditi. Druga je Srbija

Koja me nije pitala gde mi je otadžbina Treća je Rusija

Koja me nije pitala zašto je volim.




119 119


MOJA VIZANTIJO

Razmišljanje o Vizantiji, vraća me u zavičaj

U mojom zenici Kojom te prodirem

Javlja se bol I suze kojima spiram

Tragove tuge za tobom Moja Vizantijo.

Razmišljanje o zavičaju,

Vraća me u život U mojoj duši

Kojom te preklinjem Javlja se melodija

I orkestar koji svira Himnu radosti i tvoju himnu

Moja Vizantijo




120 120


PO TAMI MOGA TELA Bez njenih pogleda reka sam koju su napustile obale. Vetar me za ruku vodi, njene ruke otsekao je suton, bele ulice preda mnom beže. I oči se klone moga lika sa nevinog prozorskog stakla. Reči su mi u travu zarasle, tišina joj je raznela glas, stvari mi siva leđa okreću. I prsti se klone moga čela na kome se sve zapalilo. Na usnama vazduh mi vene, crveni kljunovi poglede joj kidaju, sećanje za mnom ne pruža grane. Koraci me ostavljaju samog među vilicama mesečevog traga. Po tami moga tela opaka svetlost šestari.




121 121


NA BRANKOVOM STRAŽILOVU Jesenje veče na Brankovom Stražilovu Na netaknutoj šumi ,opranoj kišom U spuštajući sumrak,osećam jesen prohladnu. Nazirem blistavu mesečinu kroz grane bora, Srebno bistri potok teče treptavo preko

kamenja, Šumi opadajuće lišće, odlaze laste, Podrhtavaju topole dole na Dunavu,klize

ribarski brodići, Dunav će ostati da živi tu i takav, Jesen,laste,lišće, i naš život prolazi u spokoju. Te noći na Stražilovu rađala se zvezda Na bistrom,srebrnom nebu U polumraku na mesečini, pokazivala je put Meni,lastama spokoju A dole na Dunavu,ribarima stazu.




122 122


Zgasnuće rosno blistavom zorom Mi ćemo se buditi iz sna Dunav će ostati da živi tu i takav A mi u ribarskom brodiću ploviti u večnost. Te zore na Brankovom Stražilovu Na zelenoj travi, opranoj rosom U sunčevim zracima, osećam tebe i tvoju

ljubav Nazirem blistave zrake sunca na granama bora Leptir orošenih krila skriva se na mom ramenu Opalo lišće plače u rosi Trepere grane topola dole na Dunavu Bljesak sunčevih zraka sa još maglovitog

Dunava Ti,Dunav,laste i naša ljubav miluje našu

čednost I ništa nas razdvojiti neće, ovde na Brankovom

Stražilovu.

e klone moga lika sa nevinog prozorskog stakla.

Reči su mi u toj je raog među a




123 123


BIBLIOGRAFIJA Ljudima koje volim, pevam uzvraćenu ljubav 9

OSTAVLJAM TRAG 10 Ostavljam trag 11 Molitva za malo sreće 12 Kad zvona zazvone 13 Spomen majci 14 Ugarak u ognjištu 15 Idem desno 16 Uspavani Temerin 17 Prevaren 18 Na obali Sane 19 Na sedri kraj Une 20 Zamenice 21 Ta naša deca 22 Aleksandra Velika 23 Nemam mnogo vremena 24 Ko smo 25 Svi ljudi su isti 26

VODA JE POLOŽILA USTA NA ZEMLJU Voda je položila usta na zemlju 29 Godine ljubavi 31 Da dam malo stariji 32 Rekoh sutra ću doći 33 Poleteću sasvim ceo 34 Volim 35 Uz tebe sam 36 Reci mi malena 37 Šta je stobom 38 I kad odeš gledaj pa se vrati 39 Za ruku bih te vodio 40 Tužna noć 41 Mir pripadanja 42 Šetnja 43 Možda 45 Mrtve usne 46




124 124


Oporuka 47

Postaću car 48 Vreme stvaranja poezije 49 Pamtim 50 Zvezda mala 51 Tražim. 52 Dao bih.. 53 Mač se rađa.. 54 Frula 55 Utočište na Fruškoj gori 56 Taštinoj kćeri..... 57 U tebi 58 Perverzija. 59 Tvoje utegnuto platno 60 Tvoja dva lika........ 61 Ono što želim 62 Dan dug tri godine......... 63 Došla je nenadano 64 Znao sam 65

U SMIRAJU 66 Ratari kraj Tise 67 Moj odgovor 68 Utočište 69 Svetli mesec 70 Povratak mladosti 71 Ljubavna čežnja 72 Nostalgija 73 Pijem sam 74 Oproštajna pesma 75 Tegoban put 76 Na ošušenim tragovima suza 77 Besane noći 78 Između neba i zemlje 79




125 125


Pismo 80 Časna žena 81 U rasejanju 82 Plašim se zaborava 83 Neispavane zore 84 Moje suze niz tuđe lice teku 85

Usiniću te 86 Čista ludost 87 Sve prolazi 88 Rađanje Starog Đurđeva 89 Na bregu 90

BOŽIJI PLAŠT 91 Božiji plašt 92 Ponovo se začinjem 93 Dao sam ti srce i ove noći 94 Tvoje disanje 95 Tamo gde je ljubav 96 Koračamo ti i ja 97 Žal za životom 98 Smiraj dana 99 Jesen našeg života 100 Ljubav sa tobom 101 Laste u tvojim grudima 103 Kada te nema 104 Nedostižna ženo 105 Dar za dan 107 Mašta 108 Nas dvoje 109 Zauvek tvoj 110 Izgovorena reč 111 Svet 112 Neka mi deca žive bolji život 113 Samo da me primeti 114




126 126


Verujem u život i trajanje 115 Nisi imala pravo 116 Petrovgradska zora 117 Rusija 118 Moja Vizantijo 119 Po tami moga tela 120 Na Brankovom Stražilovu 121 BIBLIOGRAFIJA 123




127 127





128 128


Stojan D.Tintor

URLAĆU AKO MI UZMETE LJUBAV

Biblioteka

SAVREMENA POEZIJA

Urednik

************

Lektori

Aleksandra S.Tintor

Vladimir S.Tintor

Dizajn

Aleksandra S.Tintor,

Vladimir S.Tintor

Ilustracije

Stojan D.Tintor

Kompjuterska obrada

Vedran S.Tintor




129 129


Izdavači

ŠTAMPAR MAKARIJE

Dunavska 16, Bačka Palanka

IŠM OKTOIH

Njegoševa 2, Bačka Palanka

Za izdavača

Dejan Mićić

Tiraž: 1000

Štampa

GRAFOKARTON, Bačka Palanka




130 130


Stojan D.Tintor

URLAĆU AKO MI UZMETE LJUBAV

Biblioteka

SAVREMENA POEZIJA

Urednik

************

Lektori

Vedran Tintor

Vladimir Tintor

Dizajn

Aleksandra Tintor i Radmila Popović Mikulić

Kompjuterska obrada




131 131


Vedran Tintor

Stojan Tintor

Izdavači

eltist group NOVI SAD

ŠTAMPAR eltist

Gavrila Principa 69, TEMERIN

Za izdavača

Stojan Tintor

Tiraž: 1000




132 132


Štampa

eltist group, TEMERIN




Stojan Tintor URLAĆU AKO MI UZMETE LJUBAV-sa bordurom1

Documents