EKSPIR(1564-1616)1Hermeneutika: - Vetina tumaenja; teorija razumevajueg saznanja - lajermaher i Diltaj (18. vek), Gadamer (20. vek). Dvadeseti vek je obeleen hermeneutikom. - Dva sloja u tumaenju dela 1. sensus literalis (doslovno znaenje) 2. sensus alegoricus (alegorijsko znaenje) - Hermeneutiki krug (od opteg ka celini i obrnuto) - Veza izmeu Gadamera i Hajdegera(fundamentalna ontologija; egzistencijalizam) - Smatrali su da razumevanje smisla ima ontoloki znaaj, veoma je bitno za nau egzistenciju (nae bie je time bazino odreeno, to nas menja i ini onim to jesmo); tumaenje je vid postojanja mi postojimo razumevajui. - Gizer (?), na savremenik, ak varira Dekartovo cogito ergo sum u tumaim, dakle postojim. - Istorinost italaca; intelektualni prtljag; horizont oekivanja Gadamer smatra da je bitno ko ita i kada ita prethodno znanje je bitno. - Predrasuivanje uticaj na itanje; kod Gadamera nije negativno shvaeno - Gadamer tumaenje teksta smatra produktivnim i kreativnim inom, a ne reproduktivnim procesom. U tome imaginacija ima veliki udeo. Tumaenje treba da ima ludiki karakter ono je vrsta igre koja trajno postoji(umobolnik, ljubavnik i pesnik) - Iz susreta sa tekstom treba da se rodi dijalog. Stapaju se dva horizonta onaj sa koga nam se delo obraa i horizont naih oekivanja - Hermeneutika situacija: Svako doba ima svog ekspira otud se esto ne govori o jednom ekspiru, ve, u pluralu, o ekspirima. o Npr. Feministika perspektiva (otkriva npr odsustvo majke u Kralju Liru), psihoanaliza o Karakteristino je, zatim, romantiarsko vienje ekspira Kolrid, Igo ili na Laza Kosti u njemu (?) vide boga, prirodu, more. o Bredli ekspira smatra izuzetnim psihologom. U antikoj drami recimo (pr. Antigona) dolazi do nerazreivog sukoba meu likovima koji potuju razliite zakone, meutim, kod ekspira, do takvog sukoba dolazi unutar samih likova Literatura: - Veselin Kosti: Stvaralatvo Viljema ekspira i ekspirov ivot i svet I i II. - Jan Kot: ekspir na savremenik i I dalje ekspir. - Lav Vigotski: Psihologija umetnosti1
Roen je i umro na isti dan, 23. aprila, na isti dan kad i Servantes.
1
-
Johan Hojzinga: Jesen srednjeg veka Mihail Bahtin: Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse.
Razliiti konteksti u koje treba smestiti ekspirovo delo naini odreenja: 1. hronoloko 2. stilsko-tipoloko 3. anrovsko odreenje Novi istorizam dri do kulturno-istorijskog konteksta... RENESANSNA DRAMA u drugim zemljama: - Commedia dell' arte javlja se u Italiji; ne postoji tekst ve samo okvirna pria, glumci su slobodni da improvizuju; tipski likovi (Pulinela prevrtljivac, spletkar; Dotore ueni cepidlaka, Pantalone priglupi otac; Arlekino lukavi sluga (spletkar) ili zabavlja je najduhovitiji i najlukaviji, izvodi ale). Iako su ekspirovi junaci veoma psiholoki razvijeni, ipak je osetan uticaj ovog anra na njegovo delo. - Commedia erudita (uena, plautovska komedija) vrsta renesansne komedije rafiniranog humora, stvarana prema antikim uzorima. Tema ove komedije je ljubav sa peripetijama; likovi su tipski. (Makijaveli Mandragola, Ariosto...) - panski dramatiari Lope de Vega (napisao oko 2000 komada) i Kalderon UTICAJI NA EKSPIRA - Antika: Seneka, antika komedija (Plaut i Terencije), Vergilije, Horacije, Ovidije, Plutarh. Sve ovo je ekspirova lektira. (Grci se skoro ne itaju.) Ipak, Plutarh i Ovidije su ekspirovi omiljeni izvori. (Metamorfoze su kod ekspira razvile dva interesa: interes za ulno i interes za natprirodno. Uporedni ivotopisi predstavljaju izvor za ekspirove likove Cezara, Bruta, Cicerona, Avgusta, Antonija...) U Hamletu je prisutna intertekstualna komunikacija sa Platonom. - Srednji vek: srednjovekovna tradicija prie o vitekim pustolovinama, o romantinim ljubavima, arobnjacima, vilama, o fantastinim i egzotinim zemljama... - Renesansa: T. Mor, Erazmo Roterdamski, Makijaveli... (Erazmo, Montenj, Makijaveli jako su vani za razumevanje ekspirovog dela, oni su uticali na ekspirovo vienje sveta; ekspir je itao Montenja, savremenika od kojeg preuzima skepsu i, uopte, pogled na svet kao i odlomke / komentare Makijavelija.) + uticaj italijanskih novela - Engleska tradicija: Tomas Kid, panska tragedija i univerzitetski umovi + engleska tradicija, folklor, istorijski motivi. (Ne preuzimaju se likovi Antike (samo ponekad) ve likovi i motivi Engleske.) Uticaj Seneke na elizabetinsku dramu uticaj njegovog stila: Senekine2iveo u Neronovo vreme 1. vek nove ere. Prva podraavanja Senekinih tragedija, pisana na latinskom jeziku, javila su se u nekim engleskim kolama ve u prvoj polovini 16. veka, a polovinom stolea u Kembridu je prikazano nekoliko Senekinih tragedija. Do2
2
tragedije su vie pisane kao besednitvo (uzvien stil, sa deklamatorskim pasaima i dugim, retorski organizovanim govorima u kojim se izraava patnja i alost jezik je bombastian, mnogo monologa; odsustvo stilske raznovrsnosti svi likovi govore istim sentencioznim stilom; esta je upotreba dramske ironije i jezgrovitih sentenci); nema psiholoke motivacije (naglasak je stavljen na sukob snanog pojedinca sa silama sudbine koje su ravnodune, udljive, ili ak zle; likovi nemaju svoju privatnost nisu dati u svakodnevnim, porodinim okolnostima); njegova tragadija je sirova i 'krvava' (teme su veliki zloini i senzacionalni dogaaji iz klasine mitologije); atmosfera tih tragedija je mrana i sumorna. Jezive scene, monstruozna a ne tragina ubistva... Senekin uticaj nije dubinski, ve motivski uticaj njegovi motivi: motiv osvete, motiv halucinantnih stanja3 (ludilo na sceni), duhovi, motiv samoubistva, scene nasilja na sceni (vidi ekspirov Tit Andronik senekinska drama, spektakl uasa). Uticaj stoicizma kao fatalizma u prihvatanju sopstvene sudbine vidljiv je kod Hamleta... Senekin svet je lien bogova nema pravde, bogovi su potpuno gluvi... Senekinska tragedija je uticala na Kida i Marloa. Kod ekspira se moe govoriti o uticaju Senekinog traginog obrasca, a ne o neposrednom ugledanju na Senekina dela. Uticaj savremenika: Velika sinteza ranijeg stvaralatva iz koje se iskristalisao elizabetanski dramski obrazac otpoeta je u stvaralatvu grupe mladih i obrazovanih pisaca koji su poeli da piu za londonska pozorita. Oni su ujedinili akademske i narodske tendencije i uneli poeziju u dramu. Ti pisci su Tomas Kid i jo estorica univerzitetskih umova University Wits: Lili, Pil, Lod, Grin, Ne i Marlo. ekspir preuzima od Pila i Grina lirske motive i inteligentne ene preobuene u mukarce. (Pil je dao elizabetanskoj drami melodian stih i obogatio dramu lirskom pesmom. Grin je postigao znatan napredak u graenju likova: junakinje njegovih komedija spadaju u najtoplije enske likove pre ekspira.) Tomas Kid se istie vetinom kompozicije drame zaplet je komplikovan ali pregledan. (Kid ne spada u univerzitetske umove, ali je ipak bio srazmerno dobro obrazovan. Njemu se pripisuje izgubljeni Pra-Hamlet koji je moda posluio kao neposredni izvor za ekspirovu dramu.) Ali, kod Kida nema psiholoke motivacije. Sauvana je samo njegova panska tragedija koja sadri brojne elemente Senekinih tragedija retorini aparat, motiv osvete, pojavu duha, pomraenje uma, senzacionalne zloine. Ipak, ova tragedija nije samo senekanska. Kid je uveo motiv romantine ljubavi koji je stran Senekinoj drami i trudio se da zadovolji popularni ukus za uzbudljivim dogaajima i raznovrsnim scenskim efektima. Kid, osim toga, pie pravilnim i tenim blankversom. ekspirov Tit Andronik i Hamlet su neposredni potomci Kidovog osvetnika.) Sa pojavom Kristofera Marloa4, najmlaeg univerzitetskog uma, na londonske pozornice su zakoraili prvi scenski gorostasi. Marloove novine:1566. prevedene su skoro sve njegove tragedije. 3 Prikaz izmenjenih stanja svesti uticaj Euripida na Seneku. 4 Po pitanju autorstva ekspirovih dela, jedan od kandidata je i Kristofer Marlo, ali on brzo otpada sa tog spiska jer je umro dve godine pre nego je nastao najvei broj ekspirovih drama.
3
odbacivanje svoenja istorijskog dogaaja na rezultat delovanja sudbine; junaci kao snane linosti koje svoj uspon i pad duguju tome to su se zahvaljujui linom opredeljenju ili snazi volje pobunili protiv postojeih drutvenih ili verskih odnosa; ustanovljenje blankversa kao stiha elizabetanske drame on je svojim stihom pokazao da je nerimovani jampski deseterac izrazito pogodan za dramske govore. Ipak, Marloov Doktor Faustus se zavrava kao moralitet. EKSPIROVO DELO: - 37 drama (Za autorovog ivota je objavljeno 18 drama, a ostale nakon njegove smrti, zahvaljujui zalaganju Henrija Kondela i Dona Hemingza. Oni su prikupili rukopise i 1623. objavili njegova sabrana dramska dela tzv. Prvi folio5.) - 154 soneta (antipetrarkistiki; ljubavni trougao) - 2 narativne poeme (Venera i Adonis i Napastvovanje Lukrecije6) PERIODIZACIJA EKSPIROVOG DELA: 1. prvi period: 1590. 1600. komedije i istorijske hronike. (Henri VI tri dela, Riard III, Riard II, Tit Andronik, Henri IV dva dela, Henri V, Romeo i Julija, Komedija zabuna, Ukroena goropad, San letnje noi, Mletaki trgovac...) Puhalo opte karakteristike: uglavnom optimistiki stav prema ivotu. Patriotski ar, idealni ljubavni zanos, pastirske idile to su neki od elemenata ekspirove rane drame. 2. drugi period: 1600. 1608. velike tragedije i neke komedije. (Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Makbet...; Vesele ene vindzorske, Sve je dobro to se dobro svri...) Puhalo opte karakteristike: period pesimizma i mizantropije ili zreliji pogled na svet. (Intelektualni nemir, cinizam, grotesknost izraza.) Njegov stih je sada mnogo blii obinom govoru, komponovan u due celine koje ne zavravaju uvek na kraju stiha, sa mnogo eim prelazima misli iz stiha u stih. ekspir u ovom periodu vie upotrebljava prozu i to ne samo za govor prostih lica i komine scene, nego i za izraavanje trenutka krajnje emocionalne napetosti ili poremeenosti. 3. trei period: 1608 1613. pet drama. (Perikle, Simbelin, Zimska bajka, Bura i Henri VIII) Radnja se razvija na ozbiljnom planu. Mi strepimo za likove oni mogu da stradaju... Razreenje je hepiend. Ove drame imaju dosta karakteristika antikog ljubavnog romana. EKSPIROV UTICAJ - Tri velika romana 20-og veka nose naslove po ekspirovim stihovima 1. Fokner: Buka i bes iz Makbeta 2. O. Haksli: Vrli novi svet iz 5. ina Bure 3. Nabokov: Bleda vatra - Prust, U traganju za izgubljenim vremenom. Prvi prevod na engleski zaFolio je tamparski tabak jedanput presavijen, skuplji od kvatra tamparski tabak dvaput presavijen. 6 Obe (?) poeme su posveene Sautemptonu, mladom plemiu.5
4
naslov je imao ekspirov stih... BIOGRAFIJA ekspir je krten 26. aprila 1564. i, prema tome, roen je koji dan pre toga u Stratfordu na reci Evonu, ivom trgovakom mestu. Njegov otac, Don ekspir, bio je rukaviar (bavio se tavljenjem koe i izradom rukavica, kesa za novac, pojaseva i pergamenta). Re je o porodici imunog srednjeg stalea. Po nekima, Don ekspir je bio trgovac vunom, jedan od najuglednijih graana Stratforda na Evonu. Ima nagaanja, bez potvrde, da je bio rimokatolike vere. Poznato je i devojako prezime ekspirove majke Arden. (Zvala se Meri Arden i bila je najmlaa erka zemljoposednika iju je zemlju obraivao ekspirov deda.) ekspir je bio tree dete od osmoro, a najstariji sin. U mestu se nalazila jedna gramatika kola i on je verovatno iao u nju. Oenio se sa Anom Hatevej kad mu je bilo 19 godina a njoj 26. Prvo su dobili erku Suzanu, a onda blizance Hamneta i Dudit. Ne zna se kad je doao u London, ali je dramski rad zapoeo oko 1590. (sa 26 godina). Postoji legenda da je morao da napusti Stratford zato to ga je jedan susedni plemi progonio zbog lovokrae. (Postoji i pretpostavka da se ekspir pridruio nekoj glumakoj druini koja je 1586. davala predstave u njegovom rodnom mestu i kojoj je nedostajao jedan glumac, ubijen u mestu koje je prethodno druina posetila.) 1592. pojavljuje se prvi zapis, neprijateljska aluzija na njega Robert Grin ga u svom proznom spisu Za gro pameti naziva Bino-trescem (Shakescene). Kao glumac i dramatiar bio je prvo u trupi lorda Strenda, a potom u trupi lorda komornika. (Bio je osrednji glumac igrao je sporedne uloge kraljeve, a u Hamletu duha!) 1596. umro mu je sin Hamnet, star 11 godina. 1597. ekspir je kupio imanje u Stratfordu (New Place), po emu se vidi da se prilino obogatio; prihod mu verovatno nije doao od dramskog i glumakog rada nego od toga to je u meuvremenu postao suvlasnik pozorita Glob. Potkraj ivota, oko 1610. godine, sasvim se povukao u rodni grad.7 Umro je sa nepunih 52 godine ivota i sahranjen je u tamnonjoj crkvi u kojoj je kasnije postavljeno njegovo poprsje koje i danas postoji. (Drugi njegov lik se nalazi u prvom folio izdanju njegovih dramskih dela.) ekspir od 1613. godine do svoje smrti 1616., vie nije pisao. Kosti:Pred kraj ivota vraa se u Stratford. Misli se da je Prosperov zavrni monolog iz Bure metafora ekspirovog opratanja od pozorita.7
5
Postavlja se pitanje zato je ekspir u svojoj punoj spisateljskoj snazi, pre svoje pedesete godine, odbacio pero... da bi se bavio ubiranjem dabina i trgovinom jemenim sladom i nekretninama. Ana ekspir je nadivela svog mua sedam godina, a od njihove dece ostale su erka Suzana, udata za doktora Hola i Dudita, udata za jednog vinarskog trgovca u Stratfordu. Poslednji ekspirov potomak bila je Suzanina erka Elizabeta, koja je umrla bez poroda 1670. godine. Samo nekoliko godina posle ekpirove smrti Ben Donson je napisao stihovanu pohvalnicu ekspiru, za koga je govorio da ga je voleo do granice idolopoklonstva. Najstariji ivotopis velikog barda napisao je Nikolas Ro, skoro sto godina posle njegove smrti i objavio ga kao uvod u svoje izdanje ekspirovih drama 1709. godine.
6
Kulturno-istorijski i politiki kontekst elizabetanske drameNije nuno re o knjievno-istorijskom pozitivizmu. Novi istorizam takoe dri do tog konteksta, tzv. kulturni materijalizam (D. Kaler). V&V porede sa klatnom koje oscilira od unutranjeg ka spoljanjem pristupu i obratno. Ovo nije kauzalni istorizam. Knjievnost se sve manje posmatra kao privilegovana u celini kulture; zastupa se interdisciplinarni pristup. Kratak istorijski uvod: - Elizabetanski i jakobinski period (doba Elizabete i Dejmsa I Stjuarta ekspirov ivot pada u doba njihove vladavine.) - Uspon dinastije Tjudor ova dinastija dolazi na vlast sa Henrijem VII, koga e naslediti sin Henri VIII. Stvaranje jake centralizovane drave. - Rat dveju rua borbe izmeu kua Lankastera i Jorka koje su trajale 30 godina. (1455-1485.) Ovi feudalni obrauni bili su prisutni u pamenju ekspirovih savremenika. Ratovi rua su izbili odmah po zavretku stogodinjeg rata izmeu Engleske i Francuske. Glavni suparnici, predstavnici kue Jork i kue Lankaster, imali su na grbu znak crvene, odnosno bele rue. Na poetku je vladao Henri VI Lankaster, maloletan i slab. Njegov poloaj nije bio sasvim legitiman jer je bio unuk Henrija IV, koji je doao na presto svrgavi zakonitog vladara Riarda II. Henri VI je svrgnut i zatvoren a na presto dolazi Edvard IV iz kue Jork, poto je pobedio lankasterovce. Henri VI je kasnije osloboen i ponovo vladao neko vreme, pa ga je Edvard IV ponovo porazio i verovatno uskoro ubio i njega i njegove sinove. Kada je Edvard umro, na presto je doao Riard III (vojvoda od Glostera). Riard nije uspeo da obezbedi trajnu vlast za kuu Jorka. Jedan daljnji roak kue Lankastera po imenu Henri Tjudor je doao sa grupom plaenika i pristalica u Vels i sukobio se sa isto tako malobrojnom vojskom Riarda III na Bosvortskom polju. U ovoj bici / bitki (?) je Riard III ubijen, a kruna je pripala Henriju Rimondu / Tjudoru, koji je zavladao kao Henri VII, pa je tako na engleski presto dola dinastija Tjudor i ratovi rua su okonani. Henri Tjudor se nakon dolaska na presto oenio Elizabetom Jork pa su tako dve zaraene kue bile ujedinjene branom vezom. - Henri VIII raskid sa katolianstvom (ukinuo je manastire, prodao crkvena imanja...) ta je bio povod, a ta stvarni uzrok? Povod: odbijanje pape da prizna njegov razvod od Katarine Aragonske. Stvarni razlog antiklerikalni stavovi, dugi otpor klerikalnom licemerju i realnoj politikoj moi crkve. (Stvarni razlog je politiki: osnivanje anglikanske crkve u kojoj je spojena crkvena i svetovna vlast Henri postaje poglavar engleske nacionalne crkve 1534. godine.) Uticaji kontitenta Dve vrste uticaja sa kontinentalnog dela Evrope: 1. humanizam Erazmo 2. reformacija Martin Luter, an Kalvin, Viktor Cvingli (Reformacija poinje Luterovim istupanjem u Nemakoj 1517., pa se iri na 7
vajcarsku prvo Cvingli, kasnije Kalvin, Francusku, Holandiju i skandinavske zemlje. Prevoenje Biblije na narodne jezike kod Engleza to prvo ini Viklif, ali je njegov prevod zastareo, pa 15tak godina pre reformacije Viljem Tindal daje novi prevod koji se odlikuje sonim i bogatim jezikom. ... Koji prevod Biblije ita ekspir? enevsku (Tindalovu?) Bibliju! Ko su puritanci? Puritanci su graansko versko i politiko levo krilo. Oni su radikalni protestanti koji su bili nezadovoljni Elizabetinom umerenom reformom crkve zalagali su se za demokratskije oblike crkvene organizacije. U teolokom pogledu bili su pristalice uenja vajcarskog reformatora ana Kalvina u kome je najznaajnija teorija predestinacije verovanje da je svakom oveku unapred odreeno da li e dospeti u raj ili pakao. Ta vera nije vodila puritance fatalistikoj pasivnosti ve ih je podsticala na moralno usavravanje i aktivnost u borbi za hrianske ciljeve jer je svako verovao da je predodreen za spasenje i to nastojao da dokae svojim delovanjem. Oni pokazuju progresivne tenje, zalaui se za veu vlast Parlamenta i ogranienje kraljevog apsolutizma. Renesansni pisci su puritance, protivnike svakog hedonizma, esto izvrgavali ruglu zbog njihovog moralizatorskog ara... Oni ne odobravaju dokolicu, ivotna zadovoljstva i zabavu. Zato se bore protiv pozorita kao legla poroka i mesta koje odvlai ljude od rada.8 Njihovi napadi su se naroito pojaali posle izgradnje prvih stalnih pozorinih kua u Londonu. Sredinom 19. veka, u jednoj propovedi odranoj za vreme epidemije kuge kae se da bolest nee prestati sve dok se ne iskoreni njen uzronik, a to su pozorine predstave... Renesansa u Engleskoj - raspadanje feudalnih oblika privrede, jaanje trgovine, preovlaivanje novane privrede, jaanje graanstva i slabljenje uticaja crkve. - Herni VII posveuje panju izgradnji mornarnice i ovo nastavljaju ostali tjudorski vladari. Engleski pomorci osnivaju prve kolonije u Americi u drugoj polovini 16. veka Virdinija. Poinje priliv zlata i razne kolonijalne robe. Engleska postaje takmac paniji. - gramatike kole kole u koje je, izmeu ostalog, ulagan novac dobijen od prodaje crkvenih imanja. U njih su mogli da idu sinovi siromanijih ljudi, uio se latinski jezik. Grki pisci se ne itaju! - Renesansa je prvo stigla na dvor, a potom i do obinog naroda zahvaljujui ovim kolama (ekspirovo vreme) Elizabeta I - Meri Tjudor (Krvava Meri), od strane crkve proglaena za nezakonito dete Henrija VIII. Ipak je dovedena na presto. Engleska je bezmalo svedena na status vazalne zemlje u odnosu na paniju jer se Meri udala za panskog prestolonaslednika Filipa, kasnije panskog kralja Filipa II. Obnovila je katoliku crkvu i ubijala protestante (restauracijaekspirov Malvolio je u Bogojavljenskoj noi optuen zato to bi hteo da svima ukine kolae i pivo zato to je sam pun vrlina. Ipak, prikazan je i kao razborit i odgovoran ovek...8
8
-
katolianstva); tada je spaljeno oko 300 ljudi, dok su mnogi izbegli. (Tako reformacija dobija oreol muenitva i pojaava svoj uticaj na mase.) Vlada pet godina (1553-1558) i posle njene smrti (?) vlast pripada Elizabeti, njenoj polusestri. Elizabeta I, vlada od 1558. Njenu politiku porede sa politikom njenog oca, Henrija VIII9; vladala je 45 godina. Veoma obrazovana; dovela je zemlju do prosperiteta. (Na Elizabetinom dvoru iveo je Frensis Bejkon.) Njena vladavina se naziva apsolutnom / apsolutistikom monarhijom kontrolie Parlament.Kada u Engleskoj nastaje parlamentarna monarhija? Magna carta libertatis Velika povelja slobode, 1215. godine. (Potpisao je kralj Don I, koji je uzurpirao presto svog starijeg brata, Riarda Lavljeg Srca, dok je ovaj bio u krstakim pohodima prie iz Robina Huda... Na potpisivanje su ga primorali feudalni velikai?) Ovim dokumentom ograniava se apsolutna kraljevska mo; parlament je odluivao o porezima...; Parlament, od parlare = govoriti; mogunost da se prigovori. Parlament je imao pravo da ukae monarhu na propuste.
-
-
Elizabetina mo: Elizabeta je imala svoj Krunski savet (Privy Council) organ koji ima veliku mo.10 Osnivanje prve pijunske slube... Otkrivanje zavere Meri Stjuart (kotska kraljica), koja potom biva uhapena i ubijena. Elizabeta je teatralno oplakuje...11 Glavna obeleja Elizabetine vladavine: 1. via media nalaenje srednjeg puta izmeu 1) katolike Evrope i 2) protestantizma do koga je sama drala i 3) puritanizma. Uspostavljanje balansa. 2. otvorena mogunost braka 3. pobeda nad panskom armadom koja je do tada bila smatrana nepobedivom 1588. godine. (Frensis Drejk, engleski moreplovac, je iznenada upao sa svojim brodovima u kadisku luku u kojoj je bio koncentrisan najvei deo panskih brodova predvien za invazionu flotu. Drejk je unitio ili teko otetio skoro ceo kadiski deo Filipove ratne flote. Zbog ovog prepada invazija je odloena za vie odHenri VIII je imao pet ena. Elizabeta je erka Ane Bulen / Bolenj (?). U prvoj polovin 16. veka donet je propis da se u kraljevini ne sme objaviti nita to ne odobri neki lan Krunskog saveta. Dakle, postojala je cenzura. (Zapazi: jedan od lanova ovog saveta za vreme kraljice Elizabete bio je lord Hansdon, dvorski komornik i pokrovitelj ekspirove glumake druine.) 11 Erl od Eseksa, kraljiin roak i dugogodinji miljenik, i verovatno najpopularniji mladi velika u Engleskoj je upuen da ugui jednu bunu u Irskoj. Nakon to je pretrpeo neuspeh on se vratio u London iako mu je Elizabeta izriito naredila da ne naputa svoj poloaj. Zbog ovoga mu je zabranila pristup na dvor a on je organizovao pobunu protiv Elizabete, s namerom da na njeno mesto dovede kotskog kralja. Da bi u javnosti stvorili odgovarajue raspoloenje, Eseksovi sledbenici ili on sam su vee pre svoje pobune platili ekspirovoj druini da odigra Riarda II u kome se izlae pria o svrgavanju tog monarha od strane Henrija Bolingbruka, budueg Henrija IV. (Ovo govori o ideolokom statusu pozorita?) Glumci nisu znali pravi razlog ove porudbine... Meu Eseksovim pristalicama bio je i ekspirov pokrovitelj iz mladosti erl od Sautemptona. Pobuna je ugaena, a Eseks je optuen za veleizdaju. Glavni tuilac je bio Fransis Bekon, raniji Eseksov tienik i prijatelj, ovek koji mu je mnogo dugovao... Eseksu je odrubljena glava 1601. i ovaj dogaaj je po Vilsonu, pravi kraj elizabetanskog doba, a ne Elizabetina smrt dve godine kasnije. Sautempton je takoe bio osuen na smrt, ali mu je kasnije smrtna kazna zamenjena tamnienjem.9 10
9
4. 5. 6. 7.
godinu dana pa je panska flota konano isplovila iz Lisabona krajem maja 1588. godine. ... Ni vreme ih nije posluilo...) Tada Engleska postaje zaista najmonija u Evropi. Tako je Armada Year postala jedan od najvanijih datuma engleske istorije. Ova pobeda je ojaala engleski patriotizam i osigurala Elizabeti optenarodnu podrku kakvu je uivao malo koji vladar. ekspanzija trgovine vunom gusarski pohodi prekomorske plovidbe (Roli: Sintia...) monopolske kompanije (trguju zainima, tkaninama... iz kolonija)
Kralj Dejms - Elizabeta umire 1603. godine. Kako se nikada nije udala, pitanje njenog naslednika bilo je nereeno. Ipak, do borbe za presto nije dolo. - Nasleuje je sin Meri Stjuart Dejms Stjuart., kotski kralj. Tako je uprkos bojaznima u Engleskoj dolo do mirne smene i vladara i dinastije. - Doba njegove vladavine je jakobinsko doba... - Dejms I Stjuart nastoji da se pomiri sa panijom i progoni puritance. Nastojei da uzdigne kraljevu apsolutnu vlast i pokazujui time da je ona u stvari uzdrmana, Dems se nuno morao sukobiti sa puritancima. Znatan broj njih je emigrirao jedan deo je otiao u Holandiju, a drugi u Ameriku. Najvanija grupa je otila brodom Mayflower 1620. za severnu Ameriku to su Pilgrimi, osnivai kolonija koje e initi jezgro buduih Sjedinjenih drava. - Nakon dolaska Dejms I na presto, vladarska kua preuzima pokroviteljstvo nad vodeim glumakim druinama. Druina lorda komornika (u kojoj je bio ekspir), kao najbolja, postaje Kraljeva druina (The King's men). Da li Makbet predstavlja pohvalu kralju Dejmsu?
Predistorija ekspirove drame: pogled na svetEKSPIROV POGLED NA SVET a) IDEJA UREENOSTI Veliki lanac bia kosmoloko ustrojstvo sveta, hijerarhija... Ima dugu tradiciju (jo u Platonovom Timaju o odnosima u svemiru). Sredite sveta je centrirano oko boga; kralj je u neposrednoj vezi sa bogom, miropomazan, od boga izabran. (Lo kralj nije posmatran kao nesposoban ovek nego kao zasluena kazna od boga...) Kralj se u renesansnim dramama esto poredio sa Suncem, posebno u 10
ekspirovim istorijskim dramama. (Ptolomejev geocentrini sistem: Zemlja bi predstavljala Boga, kralj je najsvetlija planeta koja se oko Zemlje kree, tj. Sunce.) ekspirovi savremenici su za osnovno naelo sveta smatrali poredak (order). Njime su objanjavane sve zapaene pojave i on je smatran kohezionom silom koja stvari i bia povezuje u jedinstven i skladan svet. (Metafora konice red, ustrojstvo. Vasiona se vidi kao centrirana celina, svemir se prikazuje kao ureen.) Naelo poretka se javlja u tri vida, koji bi se mogli nazvati horizontalnim, vertikalnim i analokim. 1) Horizontalan vid obuhvata opte manifestacije poretka sveta svaka stvar ima mesto u optem ustrojstvu. (Horizontalni poredak Svet je raznolik, ali je organizovan.) 2) Vertikalni poredak Svet je hijerarhija. Vertikalni poredak je izraen hijerarhijski stepenovanim strukturama: svi delovi neke pojave su organizovani po shemi podreenosti i nadreenosti. (Potovan je in, rang degree.) Najobuhvatniji izraz naela vertikalnog poretka je ideja o Zlatnom lancu, Velikom lancu bia. Elementi ovde ideje vode poreklo do Platona i Aristotela, ali su tek kasnije, u 5. veku organizovani u koherentnu optu sliku sveta. Pojam zlatnog lanca je delimino proistekao iz primene metafizikog naela hijerarhijskog poretka: ceo svemir je zamiljan kao lanac sastavljen od velikog broja beouga poreanih u hijararhijskom nizu. Najnii beoug su najprostiji oblici postojanja, dok vie karike ine ptice, ivotinje, ljudi i aneli. Kada svemir funkcionie skladno, karike u tom lancu su vrsto spojene. (Dravna zajednica je takoe zasnovana na naelu hijerarhijskog poretka drutvo je podeljeno na klase, a svaki pojedinac ima u njemu svoje mesto i ne sme poeleti da ga menja. Neograniena prava monarha potiu i otuda to njih na elo drave postavlja sam Bog, tako da su oni Boji namesnici na zemlji.12 Po toj centralnoj doktrini engleske politike misli ekspirovog doba, pobuna ne moe biti nikada opravdana.) 3) Analoki vid naela poretka je izraen u ideji o analogijama hijararhijskih struktura: sve pojave u svetu stoje u meusobnom odnosu saglasnosti delova. (Analoki poredak Svet je niz analognih, korespondentnih parova.) Ustrojstvo oveka (malog sveta ili mikrokosmosa / mikrokozma) odgovara ustrojstvu dravnog organizma, a ovo opet odgovara ustrojstvu svemira (velikog sveta ili makrokozma). Poremeaj u jednoj hijerarhiji moe izazvati poremeaje u drugim strukturama, pa se greh naruavanja Bogom ustanovljenog poretka moe iriti... Na pr, u Makbetu ubistvo kralja Dankana izaziva udne dogaaje u svetu prirode, a Sunce, odgovarajui lan u nebeskoj hijerarhiji, ostaje skriveno i poto no proe. ekspirov pogled na svet dovodio se u vezu sa doktrinom velikog lanca bia. Primer: Uliksov monolog u Troilu i Kresidi o nedostatkuU Elizabetino vreme crkva je prenosila stavove vlasti; na dvoru su se pisale propovedi koje bi posredstvom crkve obrazovale javno mnjenje. (Crkva kao neka vrsta dananje uticajne televizije.)12
11
poretka u ahejskom taboru: ator vrhovne komande nije konica kojoj svi hrle, pa se ni med ne moe oekivati, tj. u tome lei glavni razlog zato Troja ne moe biti osvojena. Red je neto to je samo po sebi dobro, to se mora potovati. & V. Kosti: U osnovi mnogih ekspirovih drama lei shema: naruavanje poretka posledice tog ina ponovno uspostavljanje poretka. D. D. Vilson: ekspirova vasiona je zbijena i sreena, mala i nepokretna, kakvu je Ptolomej zamislio 1500 godina pre njegovog vremena. Ona je udo od ureene harmonije. Okrugla, data kao sistem koncentrinih krugova; u njoj se sve kree oko sredita Zemlje. Tu je ovek remek-delo te vasione velianstvenost i uzvienost ekspirovih tragedija duguju mnogo oseanju te kraljevske uloge koju je ovek pozvan da odigra. oveku pripada najvii poloaj na zemljinoj kugli jer je najsavrenije bie u svetu. Kako ima duu, koja tei ka nebu, on u optem poretku stvari predstavlja beoug u Zlatnom lancu koji povezuje dva sveta, ovozemaljski i nebeski. Poremeaj poretka: Vasiona se dri pomou odravanja ravnotee, harmonije i utvrene hijerarhije stepena. Strahovanje da bi ceo poredak mogao odjednom opet da utone u haos vidi se u Otelovim reima: Ako te ne budem voleo vie, vratie se haos. Engleska je u to vreme jedina mirna zemlja u Evropi, pustoenoj verskim ratovima. To razdoblje traje od okonanja Ratova rua do Puritanske revolucije. & N. Koljevi: U svetu koji je veliki lanac bia sve je hijerarhijski povezano sa svim. U okviru takvog shvatanja nije bilo mogue pomeriti jednu kariku ivotnog lanca a da se ne uzdrma ceo svet. Kada ovek pokrene lanac bia svojom akcijom, on ulazi u prostor koji je sudbinski jai od njega, i u kojem vie ne vai samo njegova lina logika. Jedan ovek ne moe pokrenuti radnju a da time ne pokrene i opti lanac bia u koji je kao jedinka ulanan. Insistiralo se na jasnoj granici izmeu reda i haosa. b) POREMEAJ IDEJE UREENOSTI Meutim, od 70-ih (??) pojavljuju se mislioci koji e poremetiti tu ideju ureenosti ((i moralnosti jer svet kao boje delo mora biti izgraen po moralnim principima13)). Montenj i Makijaveli stvaraju pukotinu u vrstoj, hijerarhijskoj slici koju prikazuje veliko bie sveta; oni podrivaju elizabetansko shvatanje sveta. Montenj sumnja u ovekov visok, vaan poloaj u svetu. Postmoderni autori govore o skeptinom ekspiru. Makijaveli: Makijaveli dovodi u pitanje ovakvu vezu izmeu boga i kralja. (Makijaveli postavlja sumnju izmeu boga i kralja.) Uvia da na dravu utiu konkretni odnosi moi u drutvu koji su dinamini. Zbog ovoga je njegova knjiga zabranjivana u 16. veku (uveni Codex librorum prohibitorum spisak zabranjenih knjiga). Ipak su ueni ljudi itali Makijavelija u originalu (prevod na engleski nije postojao). Razvijanje svesti o real-politici u renesansi). Nema dokaza da je ekspir itaoBog koji nagrauje dobre i kanjava zle postaje boanstvo iji su putevi prilino nedokuivi. Sve vie se razmilja o ravnodunosti viih sila.13
12
Makijavelija, ali u ironiji kojom ekspir seni likove, naroito likove kraljeva, vidi se i neto od Makijavelijevih stavova.14 (Koji je od ova dva ekspira pravi onaj koji prihvata doktrinu o lestvici postojanja ili ovaj priklonjen Makijaveliju? Ili i jedan i drugi, ali u razliito vreme? ekspir je mogao u dramu da uvede ova razliita shvatanja sveta koja vladaju i sukobljavaju se u njegovom vremenu...) Heriod(s) je bio geograf, astronom, fiziar (ve jedna renesansna linost), uestvovao je u ekspedicijama koje su istraivale Novi svet (istiniti izvetaj o stanju u Virdiniji). Pisao je o odnosima hrianskih kolonizatora prema domorocima. (Kolonizatori su ak utanjem, neporicanjem potvrivali svoju navodnu vezu sa bogom, koju su im domoroci pripisivali. Bezobzirno su manipulisali time. U tome im je koristila injenica da su samim svojim prolaskom kroz oblasti naseljene domorocima irili klice na koje ovi nisu bili imuni i time bez i jednog ispaljenog metka desetkovali stanovnitvo). Iz konteksta Heriotsovog teksta vidi se da se idejom Boga moe manipulisati (meutim, ovo je samo implicitno, ovakav autor je morao biti veoma obazriv u to doba. Ovo se moe povezati i sa ekspirovim pogledom na svet (podrivanje stvari, ruenje hijerarhije). Montenj subjektivnost ranog modernog doba (pre kartuzijanskog gde razum centrira vrednosti) ovo je tranzitno doba, izmeu vere i razuma. 'Ne slikam bie, slikam prelaz' (prelaz bia iz jednog u drugo stanje, promenljivost, nestabilnost, protivrenost). (Uporedi Hamleta dva glasa, dijalogina svest, moda policentrinost; osea da mu sopstveno bie izmie.) Stvari vie nisu onakve kakvim ih prikazuje lanac postojanja. Nije nemogue da su Montenjove eseje u 16. veku itali obrazovani Englezi. ekspirove lude su uvek filozofi (da bi mudrost shvatila, pojmila ludost, koja je po sebi indiferentna, nesvesna sebe i svega oko sebe, mora u sebi sadrati i klicu ludosti. Meutim, treba razlikovati tu filozofsku ludost, kojoj Erazmo pie pohvalu, od ove primitivne ludosti). U Kralju Liru luda je mudrija od Lira.
Pozorita u elizabetinskoj EngleskojSvakodnevni ivot Sujeverje i sirovost naroda, grubost; borbe pasa, petlova, medveda... Arena za draenje medveda je imala isti status kao i pozorite. Ova arena se nalazila blizu Globa15 i tu su se borbe medveda i pasa mogle gledati skoro svakog dana, sem nedeljom. Meavina ruralnog i urbanog (sauvano je pismo najslavnijeg glumcaMakijaveli poredi Mojsija sa Kirom, Romulom, Tezejem moda je i Mojsije bio vet... Vidimo da je nain da se nametne mo u predstavljanju sopstvene veze sa bogom (instrumentalizacija religije).14 15
Filip Henslo, producent, bavio se i pozorinim biznisom i borbama ivotinja.
13
toga doba upueno njegovoj eni, kojim je on savetuje ta e te godine posejati u bati...) London i njegova pozorita Sredite grada predstavljala je tvrava ija je gradnja zapoela jo u rimsko vreme, katedrala Sv. Pavla (pre dananje), sudska zgrada... Od preko sto crkava u Londonu, Katedrala sv. Pavla je bila najpoznatija. Ona je koriena u mnoge svrhe osim bogosluenja u njoj je sahranjen Filip Sidni, u njoj je odrana proslava pobede nad panskom Armadom, u njenoj porti su se nalazile prodavnice i tezge engleskih tampara i knjiara (veina ekspirovih dela objavljenih za njegova ivota pojavila se na tezgama u porti Katedrale sv. Pavla). Ova katedrala je bila najpoznatije i najmnogoljudnije sastajalite.16 Na obodima grada bila su predgraa Liberties u kojima su postojale vee slobode nego u centru. Pozorita, ali i kockarnice i bordeli, su zato bila graena na podruju izvan jurisdikcije puritanskih vlasti. (Ova podruja na periferiji Londona su ili imala samoupravu ili su bila podreena neposredno kruni.) Najpoznatije predgrae bio je Saderk na junoj obali Temze. Deo tog pregraa inilo je podruje zvano Benksajd na kome se nalazila veina elizabetinskih pozorinih zgrada, ukljuujui i Glob. U tom predgrau je neko vreme ekspir i stanovao. Prvo pozorite je izgraeno 1576. godine i zvalo se The Theatre, a izgradio ga je Dejms Barbid, otac uvenog glumca Riarda Barbida. (Zanimljivo je da u Engleskoj nije postojalo nijedno pozorite kada se rodio njen najvei dramski pisac. Prvo je podignuto u Londonu kada je ekspir imao 12 godina.17) Ova zgrada je bila od drveta i imala je krov od slame; okruglog je oblika. Potom je izgraeno pozorite Zavesa. Predstave su se odigravale i izvan pozorinih zgrada, najee po gostionicama koje su imale lunu konstrukciju sa balkonima. 1599. godine otkopani su temelji pozorita Globe. Glob je bio stalna kua glumake druine lorda komornika, kojoj je pripadao i ekspir. Ovo pozorite je uskoro postalo vodea kua u Londonu i uspeno je radilo do leta 1613. kada je, na radost londonskih puritanaca, izgorelo. Godinu dana kasnije Glob je ponovo sagraen i radio je dok puritanci nisu zatvorili sva pozorita 1642. Posle dve godine, 1644. ova najslavnija zgrada u engleskoj pozorinoj istoriji je sruena, a mesto na kome se nalazila ni danas nije tano utvreno. Ipolit Ten opisuje izgled tadanjih pozorita: Pozornica je bila isturena (pravo u gledalite meu publiku) tako je svetina stajala oko pozornice sa tri strane; itava atmosfera je bila prisna i domaa. U parteru su stajali najsiromaniji graani (bava saekspir nije nikada za mesto radnje odabrao London u kome je iveo, a samo se jedan njegov komad Vesele ene vindzorske deava u savremenoj Engleskoj. Mesto i vreme radnje njegovih drama je ili istorijska i legendarna Britanija (Riard III se, na primer deava u Londonu Riardovog vremena) ili neko egzotino mesto i hronoloki neodreeno razdoblje. Aluzije na savremene dogaaje i linosti veoma su retke u njegovim delima. 17 Predstave su se do tada, a i posle tog vremena, odigravale na dvoru, u domovima velikaa, u gradskim venicama, u privatnim vrtovima, u crkvenim portama i gostionicama, na trgovima i ulicama...16
14
pivom), aristokratija je bila smetena na balkonima, ponekad i na balkonu na samoj sceni ukoliko on ne bi bio korien u samoj predstavi. Svod balkona predstavljao je nebo, jedan vrlo izdignut toranj sluio je za proizvoenje specijalnih efekata grmljavina u Liru, muzika u Buri koja dolazi iz viih sfera... Verbalni iluzionizam elizabetanske / ekspirove drame Predstave su se izvodile po lepom vremenu, u rano poslepodne (po dnevnoj svetlosti), scenografija je bila minimalna. Dakle, bila je to neutralna pozornica, gotovo potpuno prazna18... Iluzija je morala biti stvorena samim reima, tekstom drame verbalni iluzionizam. Piter Bruk (savremeni dramaturg): najbolje pozorite je na praznoj sceni. Poziv na imaginaciju koju e glumci reju stvoriti. Elizabetinsko pozorite je bilo pozorite verbalnih efekata. Nisu postojali uslovi da se predstave odravaju nou, pa je glumac morao sam da verbalno ubedi gledaoce. No je, prohladno je... smrzlo mi se srce u Hamletu, pred dolazak smene strae, kao i tiho je, ni mi se ne uje. Time ekspir reima stvara no, zimu, hladnou, tiinu. Znai, verbalni a ne scenski doivljaj. Scenski simbolizam je bio primitivan crna zavesa za tragedije. ekspir trai recepciju: iako smo na ovim drvenim daskama na kojima su se do jue borili petlovi, mi zamislimo da se nalazimo na poljima Francuske... ili: moete vi uticati na nae nedostatke (misli na imaginaciju gledalaca) i Vi napravite da je ovo stvarno tlo Francuske i vojsku Francuske u vaim mislima... Vilson: Nemajui dekora, ekspir nije imao ni vizuelnih olakica za lokalizaciju svojih scena. Upravo zato to je prostorno neodreena, elizabetanska pozornica doputa dramskom piscu slobodu... Elizabetanska drama i tri jedinstva Aristotel govori o jedinstvu radnje i jedinstvu vremena (od izlaska do zalaska sunca). Ovome renesansni prevodilac Kastelvetro dodaje i jedinstvo mesta koje postaje norma u klasicizmu. U elizabetinskoj drami nema tih ogranienja (Mletaki trgovac tri motivaciona toka; kod ekspira nema jedinstva radnje; u Hamletu igra u igri, drama u drami, pozorite u pozoritu...). Elizabetinska drama crpi uticaj iz misterija. Misterij(a) razbija jedinstvo radnje pria nije homogena ve razgranata; ne postoji jedan, ve paralelni zapleti. Ovde je prisutna drama u drami; epizodinost koja je karakteristina za misterij(u) prelazi u dramu. Zato je elizabetanska drama pripovedna, narativna, protivno Aristotelovom jedinstvu radnje. ekspir ne potuje ni Aristotelovo jedinstvo mesta... Glumac je morao rei gde se nalazi da bi se znalo gde se radnja odigrava. Filip Sidni jedini teoretiar tragedije, aristotelovac.19 U svojoj OdbraniOdsustvo dekora uslovilo je da su detalji bili jako vani ovek u izmama oznaava putnika ili oveka koji negde uri; buktinja je oznaavala no, ali je mogla biti i simbol, kao i njeno gaenje; ena razbaruene kose predstavlja enu koja pati ili je poludela... 19 Posle Sidnija i dramski pisac Ben Donson kritikuje nepotovanje antikih pravila u dramskoj knjievnosti svoga vremena.18
15
poezije: 1) zastupa Decorum (naelo dolinosti) zamera nacionalnoj drami miks uzvienog i priprostog; 2) kritikuje meanje traginih i kominih elemenata smeta mu uloga humora u elizabetinskoj tragediji (engleske drame zato nisu ni prave tragedije ni prave komedije), 3) kritikuje nepotovanje jedinstva vremena (veliki raspon vremena u toku radnje) i mesta 4) Mimezis praksis katarsis (?) ekspirova drama i meanje stilova U ekspirovim tragedijama ima i kominih elemenata, to je opet suprotno Aristotelu. Aristotel trai otmen govor u tragedijama; kod ekspira i seljaci, i pisari, i lude i grobari... govore. (Meaju se humor i patos, farsa i patos, visokokomine i niskokomine scene meanje stilova.) Hor Hor je lik, obino ga igra jedan glumac. (Kae se da je ekspir esto igrao ulogu hora ili prologa koji gledaoce uvodi u radnju). Scena Svetlosnih efekata nema, igra se po danu. Kostimografija renesansni simbolizam boja (Hamlet crno, sluge u plavom, glasnik u izmama...) Glumci Mukarci su igrali i enske uloge, mlade ene igrali su deaci. Status glumaca bio je blizak statusu lutalica vagabonda. Zato su glumci morali traiti pokroviteljstvo neke ugledne osobe. Najpoznatiji glumci tog vremena: Riard Barbid (Hamlet, Lir), Ned Alei (igrao u Marloovim komadima), Vil Kemp, Robert Arvin... (Jezik paradoksa, ironije, jezik lude zahtevao je inteligentne glumce). Dve vrste pozorita 1. javna 2. privatna koja su inili uglavnom deaci, lanovi horova velikih crkava, koji nisu bili plaeni (Hamletu se putujua trupa ali na gomilu goludrave deurlije koja im predstavlja konkurenciju).20 Naklonjenost i nenaklonjenost publike Kralj i kraljica su bili naklonjeni pozoritu, ali je postojao ceremonijal majstor, neka vrsta cenzora koji je odluivao ta e se igrati na dvoru. Opoziciju pozoritu predstavljali su protestantski puritanci. Kromvel u 17. veku, kada su puritanci doli na vlast, prvo je zatvorio pozorita (osvetio se Malvolio iz Bogojavljenske noi).Iste godine kada je sagraeno Pozorite, 1576., zamenik upravitelja hora Kraljeve kapele Riard Farant je unajmio jednu prostoriju u kompleksu zgrada ranijeg dominikanskog manastira Blekfrajarz, navodno da bi u njoj uvebavao svoje uenike za pozorine predstave na dvoru, koje su deaci pojedinih crkvenih horova povremeno izvodili jo od davnih vremena. Te probe su se, meutim, pretvorile u komercijalne pozorine predstave za koje je Farant naplaivao ulaz. Tako je nastalo moda prvo privatno pozorite u Londonu.20
16
Prvi engleski kralj za kojeg se zna da je bio pokrovitelj jedne glumake druine bio je Riard III koje je vladao od 1483. do 1485. godine.
Elizabetinska dramaPREDELIZABETANSKA (?) TRADICIJA Tradicija koja je prethodila elizabetanskim autorima
17
ta je dovelo do toga da engleski pesnici prevaziu antike, klasine norme? Engleska dramska tradicija. (Renesansa jeste donela vraanje antikim uzorima, ali u Engleskoj raskid sa srednjovekovnim nasleem nikad nije bio onako potpun kao, na primer, u Italiji.) 1. narodne polupaganske sveanosti obredi plodnosti (kod nas urevdan), antiki rituali, Majske Kalende u Rimu. Postojale su majske proslave u Engleskoj veliki erotski naboj posveeni boginji prolea Flori (Hloridi nimfi), eni boga Zefira. (Junona se naljutila zbog raanja Minerve iz Jupiterove glave i traila od Flore biljku uz iju e pomo roditi Marsa, sama od sebe...). Oko tih praznika nastala je mala engleska mitologija (Robin Hud i lejdi Merion). Na proslavama su izvoene dramatizovane legende o Robinu Hudu folklorna, narodna zabava koja je podrazumevala ples, muziku, rudimentarnu dramatizaciju i izvesno preruavanje koje je u osnovi drame. 2. javne priredbe: viteki turniri, igre, gradske procesije prilikom crkvenih praznika preruavanje i izvoenje alegorijskih slika npr. povodom venanja, krunisanja, roenja... 3. verska prikazanja, katoliki crkveni obredi ve u 9. veku, tokom bogosluenja uspostavlja se dijalog izmeu svetenika i hora (rudiment dramskih oblika), potom antifoni pevani dijalozi crkveni hor je podeljen pa naizmenino svaka polovina peva tekst ili se smenjuju hor i horovoa. U antifone su se poele ubacivati dramske slike (tropi) npr. poklonjenje mudraca. Tropi su pevani dodaci ili proirenja pojedinih delova zvanine liturgije. Tako (dramatizovanjem neke situacije iz Biblije) u srednjem veku nastaje liturgijska drama (proirena dramska slika zasnovana na Bibliji). Izvoai su obino bili svetenici koji su glumili u svojoj odedi, dodajui joj ponekad samo neki detalj, kao to je kruna ili pastirski tap. Kretanje i gestovi izvoaa su jasno tumaili sadrinu drame, skoro kao u pantomimi, verovatno zbog toga to je samo mali broj vernika razumevao latinski, mada su svima bili poznati tok i znaenje prikazivanih biblijskih dogaaja. Poetkom 12. veka takve drame se izvode i van crkve... U njima se sa latinskim mea i engleski jezik i neki svetovni sadraji ulaze u biblijski, a horsko pevanje se zamenjuje govorom. Igraju se na otvorenom prostoru, krajem maja ili poetkom juna. Prikazanja, dakle, gube vid crkvenog obreda, i dobijaju karakter javne priredbe gradske zajednice. Polovinom 14. veka, kada se ustanovljuje praznik Corpus Christi, ove predstave se vezuju za njega. Postoje dva tipa ovih ((religijskih)) drama mirakuli (ili misteriji) i moraliteti. 4. Mirakuli (na evropskom kontitentu su se nazivali misterijama) def. Vrsta srednjovekovne (religiozne) drame u kojoj je dramatizovan neki dogaaj (tj. udo ili udesa) iz ivota svetaca, koji se zbio Bojom ili Bogorodiinom pomoi U pitanju su, dakle, dramatizovane epizode iz Svetog pisma. Mirakuli predstavljaju prvi oblik engleske drame i cvetaju u 15. veku. (U
18
pitanju je ciklus biblijskih drama na engleskom jeziku.) Kako je posle propasti Zapadnog rimskog carstva drama, ini se, sasvim nestala, njeni zaeci u Evropi, sredinom 12. veka, vezani su za liturgiju kako bi se narod zainteresovao za bogosluenje liturgija je proirivana dodacima dramskog karaktera, naroito o Boiu, Uskrsu i drugim veim praznicima. Takve male scene nazvane su tropima (na primer, uskrnji trop u kome akon obuen kao aneo sedi na Hristovom grobu i pita tri ene koje dolaze koga trae a onda se razgovor nastavlja prema reima Jevanelja.). Dramatizuju se sadraji Biblije od Postanja do Apokalipse, na engleskom (pojedini delovi su na latinskom). Naglasak je na ljudskim elementima te drame. Mirakule su se izvodile ili na jednom mestu (stacionarne) ili je postojalo vie pozornica izmeu kojih se publika etala (procesorne / procesionalne?). U pitanju je primitivan oblik drame to su veinom kratki komadi, jednoinke koje nemaju pun dramski razvoj od ekspozicije do raspleta ve su najee samo ilustracije biblijskih pria. Pisane su veinom rimovanim stihovima razliite duine. Trai se izraajnija gluma, zaplet, humor (pisci i glumci postepeno pokazuju tenju da prvobitnoj pobono-pounoj svrsi mirakula dodaju i zabavnu), pa ak i predstavljanje biblijskih likova koji su humanizovani (kako se zabavnim ne mogu uiniti glavne, boanske linosti, pisci i glumci uvode realizam i komiku na sporedni ulaz, kroz lica koja se u biblijskom tekstu jedva spominju na pr. Nojeva ena, pastiri, vojnici ili kroz neprijatelje hrianstva, predstavnike zla na pr. avo, Irod). Naroito je bila omiljena epizoda u kojoj Irod besni zato to se mali Isus spasao prilikom pokolja vitlejemske dece, ili zato to su tri kralja izbegla njegovu (Irodovu) zamku. Gluma je ipak bila amaterska i esto se preterivalo, npr. Irodov bes zbog toga to je sveta porodica utekla morao je biti atraktivno izveden na sceni. Glumac koji je igrao Iroda bio je najbolje plaen21 (Hamlet, iji je ukus istanan, od glumaca trai da ne nadirode Iroda, tj. da ne preteruju...) ... Ono to je bilo narativno postaje dramsko. (Elizabetanska drama e imati narativne elemente od mirakula koji imaju narativnu osnovu! Narativnost podrazumeva priu koja moe imati labavu konstrukciju, mnotvo sporednih epizoda...; pria tee sa puno pojedinosti...) Pobone predstave se odvajaju od crkve i njihovo prikazivanje preuzimaju gilde (esnafi), udruenja zanatlija i predstave se daju na gradskim trgovima. Svaki komad prikazivao je jedan esnaf, obino onaj koji je po struci imao neke veze sa predmetom na pr. tesari su prikazivali graenje Nojeve barke, a oruari Hristovo stradanje. Engleska renesansna drama preuzela je od esnafske drame glumaki stil i neke izvoake konvencije kao to je meanje simbolinih i realistinih rekvizita (pekari koji bi pripremali scene iz Tajne veere, donosili su i rekvizite, tj. pravu hranu), i mnoga scenska reenja. (Kod ekspira ima aluzija na sve to Hamlet, San letnje noi.) Osim toga, esnafska drama je i gledaoce i pisce navikla na21
Irod je bio dvostruko vie plaen nego Bog Otac.
19
pojam velike i obuhvatne dramske kompozicije, i njen metod scenskog izlaganja biblijske istorije prihvatili su pisci istorijskih drama ekspirovog vremena, pa i sam ekspir. Svest o dubljem znaaju dogaanja prikazivanih u biblijskim dramama dala je potonjoj elizabetinskoj drami sutinsku ozbiljnost, jer su gledaoci bili naviknuti da zbivanja na pozornici, tragina ili komina, prihvataju u okvirima velikih sistema duhovnih vrednosti. Ni veliki vremenski i prostorni rasponi u elizabetinskoj drami nisu bili neobini za gledaoce koji su pokolenjima gledali u tjelovskoj drami (od Tjelovo tj. Corpus Christi; niz mirakula ini tjelovsku dramu) radnju protegnutu na celo vreme obuhvaeno biblijskom priom i smetenu ne samo u razne krajeve zemlje nego i u podruja raja i pakla. Labava i epizodina dramska kompozicija, prekidanje osnovne dramske niti umetanjem epizoda ili ak celovitih manjih zapleta sa potpuno novom grupom linosti, kao i izlaganje po nekoliko pria u jednoj drami, takoe su posledice uticaja esnafskih prikazanja. ak i postupak jezike ili stilske karakterizacije kojom se ekspir slui da podvue razliku izmeu linosti iz viih klasa, koje govore u stihu i slue se dostojanstvenim latinizovanim stilom, i puana, koji govore u prozi bliskoj svakodnevnom govoru, ima paralela u nekim delovima esnafskih drama u kojima linosti na viem poloaju govore meavinom francuskog i engleskog, engleskog i latinskog, dok se ljudi iz naroda slue obinim jezikom. (Sudar stilova ozbiljno i aljivo, uzvieno i nisko... Taj tonski nesklad je stalno prisutan.) ... Moda je najzanimljiviji uticaj koji je esnafska drama izvrila na drame ekspira i njegovih savremenika onaj koji se ogleda u specifinoj neusaglaenosti elemenata njihove unutranje strukture. Naporedno korienje simbolinih i naturalistikih efekata, prikazivanje linosti iz drevne biblijske prolosti u savremenoj odei, meavina konvencija i realizma, postavljanje egzotine radnje u engleski ambijent sve su to elementi koji su iz mirakula preli u svetovnu dramu ekspirovog doba kao naporedno postavljanje patetike i groteske, uzvienosti i prostote, smeha i smrti... (Na primer: Lir sa Ludom na pustari i grobari u Hamletu.) U drugoj polovini 16. veka nema vie ovih drama. 5. Moraliteti Alegorijski komad sa teolokomoralistikom tematikom u kome su lica personifikacije etikih kategorija (grehova i vrlina). Dramski likovi, dakle, nisu kao u mirakulama biblijske linosti, nego personifikovane vrline i poroci. Stalne teme moraliteta: 1) borba smrtnih grehova i vrlina za ovekovu duu (psihomahija) sa konanom pobedom vrline 2) ovekov put kroz ivot i neizbean susret sa smru (Igra smrti Danse macabre). Moraliteti predstavljaju razvijeniji oblik drame od mirakula. Oni su i nastali kasnije u toku 14. i 15. veka. Re je, u stvari o propovedima i teoloko-moralnim debatama u dramskom obliku. ini se da su nastali nezavisno od mirakula u univerzitetskim i uenim crkvenim krugovima. Obimom su vei od mirakula, a ideoloki su ozbiljniji i dublji jer zahvataju u opteljudska etika pitanja. Glavni lik je Svako (Everyman) 20
predstavnik oveanstva alegorijski lik nad kojim se bore sile dobra i zla, boga i avola. Najpoznatiji tipski alegorijski lik iz moraliteta je Porok meavina avola i lakrdijaa (pijanica, deronja i raspusnik predstavnik animalnih pouda ljudskog bia, ali i okretan, ivahan, duhovit, lucidan, atraktivan, zavodljiv...) 22 Ovaj tipski karakter razvie do vrhunca ekspir u Falstafu. Moralitet nije vezan za crkvenu slubu, naputa se linearna pria (postoji dramski sukob i rasplet, dodue veinom apstraktan), postoji konkretan problem. Naslee moraliteta zgusnuta dramska radnja, psihologizacija likova (vani su motivi ponaanja), atraktivni likovi...23 Ovo utire put stvaranju dramskih situacija u kojima realistiniji likovi, voeni suprotnim strastima dospevaju u tragine ili komine sukobe. Moraliteti su uneli pojam dramske radnje ovekov ivot se prikazuje kao problem izbora izmeu bitno protivrenih mogunosti ponaanja, odnosno kao problem stalnog moralnog samoodreivanja. Po nejedinstvu tona moralitet je slian mirakulama. 6. Interlud nastao je krajem 15. veka. Izvodio se izmeu dva dela zabave, gozbe ili izmeu mirakula, najee su to dijalozi koji imaju i karakter lakrdije24, kratkog kominog komada pa se mogu smatrati i preteom renesansne komedije. Likovi su mogli biti alegorijski ili realistini. Od svetovnih uticaja najznaajniji je bio uticaj farse25 i srednjovekovne dispute, oblika u kome su iznoena suprotna miljenja o odabranom predmetu. Pr. Fulgencije i Lukrecija Henrija Medvala (druga polovina 15. veka) prva poznata engleska drama sa potpuno svetovnom temom. Oblik ovog kratkog komada je zasnovan na disputi, a pria ima izvor u jednom italijanskom spisu zaplet je zasnovan na dilemi Rimljanke koja se dvoumi izmeu dva prosca patricija i plebejca, a ipak se opredeljuje za plebejca koga krasi vrlina. (Ovaj ishod je odgovarao novom tjudorovskom drutvu u kome je staro plemstvo bilo lieno politikog i drutvenog uticaja, dok su na vane poloaje dovoeni sposobni ljudi iz naroda.) Ovde se ena prvi put prikazuje kao razumna i mudra. (Ovo je moda odraz humanistikih pogleda Tomasa Mora26 na poloaj ene u drutvu i porodici.)
V. Kosti: U nekim dramama, Porok je zadrao svoje prvobitne osobine olienja zla koje vri poguban uticaj na ljude, kao ekspirov Jago ili Riard III; u drugima, on je postao dopadljiv, mada grean komian lik, kao Falstaf u Henriju IV. 23 Moralitet se izgubio krajem 16. veka, ali je ostavio poneto u naslee kasnijoj drami: 1) imenovanje lica prema osobinama, 2) lik Poroka kao veselog mangupa, 3) moralne teme. 24 Lakrdija vrsta komedije nieg reda, koja se umnogome jednai sa farsom. Lakrdija tipizirani aljiv lik u komediji. 25 Farsa 1) Kratki komad kominog karaktera. 2) Podvrsta komedije intrige u kojoj su likovi jako karikirani, a zaplet se gradi na nesporazumu. & Farse su prikazivane kao meuigre na predstavama misterija sa ciljem da promenom tona razonode publiku izmeu dva ozbiljna dela. Kasnije su farse igrane kao nezavisne celine zbog kratkoe najee po dve-tri na jednoj predstavi ili pre ili posle prikazivanja nekog komada ozbiljne sadrine. Komika: Sirova, puna grubih ala i lakrdijakih efekata. 26 Tomas Mor je odgajen u domu kardinala Mortona, a njegov je kapelan bio Medval.22
21
ODLIKE ELIZABETANSKE DRAME - kompozicija: labava i epizodina dramska kompozicija kao posledica uporednih pria (uporedni zaplet) ili prekidanja osnovne dramske niti umetanjem epizoda ili ak celovitih manjih zapleta sa potpuno novom grupom linosti (sporedni zaplet ili podzaplet); dakle, nema jedinstvene radnje! (Elizabetinska drama crpi uticaj iz misterija. Misterij(a) razbija jedinstvo radnje pria nije homogena ve razgranata; ne postoji jedan, ve paralelni zapleti; prisutna je drama u drami;27) - narativni elementi uticaj mirakula koji imaju narativnu osnovu! Narativnost podrazumeva priu koja moe imati labavu konstrukciju, mnotvo sporednih epizoda...; pria tee sa puno pojedinosti... - veliki vremenski i prostorni rasponi - uticaj tjelovske drame (radnja je protegnuta na veliki vremenski raspon i smetena u razne krajeve...) - stil: meavina upotrebe stiha i proze (ko u Riardu III govori u stihu, a ko u prozi?); meavina kominog i traginog u elizabetinskoj tragediji esto ima kominih momenata (to je nezamislivo u klasicizmu); patetika i groteska (Kralj Lir) spoj uzvienog i prostog, smeha i smrti, divljenja i nipodatavanja. (Sudar stilova ozbiljno i aljivo, uzvieno i nisko... Taj tonski nesklad je stalno prisutan.) & Uticaj Senekine tragedije deklamatorski stil, retorike poente, stihomitija (kod Kida niz kratkih replika). - Likovi i motivi: uticaj Seneke oskudna, sirova psihologija likova, jezive scene i krvavi dogaaji, likovi u monstruoznosti gube ljudskost (ovo dovodi u pitanje traginost), osveta kao motiv (anr tragedija osvete), pojavljivanje duhova... - Svest o dubljem znaaju dogaanja prikazivanih u biblijskim dramama dala je potonjoj elizabetinskoj drami sutinsku ozbiljnost, jer su gledaoci bili naviknuti da zbivanja na pozornici, tragina ili komina, prihvataju u okvirima velikih sistema duhovnih vrednosti. - Stih BLANKVERS jampski intoniran deseterac; nerimovan, mada moe biti i rimovan. Tipian stih engleske renesanse i u poeziji i u drami.28 - Lirinost elizabetinska drama je tipoloki gledano lirska drama zatoDrama u drami est postupak u engleskoj renesansnoj drami, pre svega u tragediji: u tok dramske radnje je ubaen zaseban mali komad koji lica drame gledaju ili u kome sama uestvuju. Prvi je takav umetak dao Tomas Kid u panskoj tragediji to je maska smrti, maskirana predstava u kojoj se deava nekoliko ubistava, i kojom se koristi glavni junak da bi izvrio osvetu. Maska smrti postala je posle Kida gotovo stalna crta tragedije osvete. ekspirov Hamlet takoe sadri dramu u drami Miolovku. Dramom u drami se ekspir sluio i u komedijama na primer u Snu letnje noi. 28 Blankvers: 5-stopni (petoiktusni) jamb (stih od pet stopa jamba) bez rime; nastao u renesansi, u Italiji (endekasilabo olto). Humanisti su ga favorizovali zato to je, kao nerimovan, podseao na klasine oblike; najei stih engleskog jezika (po svoj prilici zato to naroito odgovara ritmu govornog engleskog jezika); proslavio ga ekspir. Blankversom pisali: Milton (Izgubljeni raj ovde je dostigao vrhunac u epskoj poeziji), romantiari (Kolrid, Kits, eli); uticaj na nemaku knjievnost preko Lesinga (posle toga glavni oblik nemake drame); i u drugim knjievnostima se koristi uglavnom kao dramski stih; njegova bliskost govornom ritmu uinila ga je izuzetno popularnim; naziv beli stih (blanc verse) nastaje zamenom engleskog blank (prazan, neispunjen) francuskim blanc (beo); prevodioci evropskog blankversa na srpski vremenom su prihvatili uglavnom jampski 11terac kao osnovni stih prevoda.27
22
su pesnike slike, metafore, lajtmotivi, dakle jezik kod ekspira jako bitni!29
Uvod u ekspirove tragedijeNasleeKoncepcija drame kao nadmetanje sila dobra i zla vodi poreklo od tradicije moraliteta. Shema sagreenja, ispatanja i iskupljenja je uzeta iz srednjovekovne verske drame. Odbijanje potinjavanju klasicistikim stegama ima oslonac u celokupnoj domaoj tradiciji, naroito u esnafskoj drami. Konvencije u karakterizaciji likova linosti same najavljuju svoje osobine i ulogu istupanje iz uloge da bi se dali uopteni horski komentari; kletve u koje se odmah poveruje; preruavanja koja su tako efikasna da osobu koja je samo promenila odelo ne mogu da prepoznaju ni njeni najblii sve su ovo konvencije koje je ekspir nasledio iz prethodne tradicije. Postupak jezike ili stilske karakterizacije kojom se ekspir slui da podvue razliku izmeu linosti iz viih klasa, koje govore u stihu i slue se dostojanstvenim latinizovanim stilom, i puana, koji govore u prozi bliskoj svakodnevnom govoru, ima paralela u nekim delovima esnafskih drama u kojima linosti na viem poloaju govore meavinom francuskog i engleskog, engleskog i latinskog, dok se ljudi iz naroda slue obinim jezikom. Fabula spremnost da se dramski oblik pretvori u instrument za istraivanje i ispitivanje optih ljudskih problema, za apstraktna razmatranja i filozofske ekskurzije. Kod ekspira ovo dolazi do izraaja u iznenadnom prebacivanju radnje sa realistinog na simbolini plan, u dovoenju u vezu pojedinanog i opteg, u smenjivanju doslovnog i alegorijskog. Ovo dovodi do specifinog odnosa lika i radnje: likovi prevazilaze svoje uloge u dramskom zapletu nadrastaju potrebe dramske prie. (Na primer, Falstaf u Henriju IV.) Makbetov poslednji monolog je oigledan primer takvog probijanja okvira drame kao prie o pojedinanim sudbinama. To je takoe sluaj sa skoro svim Hamletovim monolozima. U svim tim sluajevima lik ili govor su u nesrazmeri sa svojim povodom u dramskoj radnji i povezuje individualnu sudbinu sa velikim sistemima etikih, egzistencijalnih i metafizikih vrednosti. Ta svest o prisutnosti opteg u pojedinanom, o dubokom smislu u obinom postupku, o mogunom postojanju veite svrhe u prolaznom inu, koja ekspirovim dramama daje vieznanost i dubinu misaone perspektive, naslee je biblijske drame i moraliteta. Meavina ozbiljnih i kominih elemenata i uopte prihvatanje unutranjeg nesklada stranog klasicistikoj drami nagle promene tona ili pristupa, smenjivanje realizma i simbolizma, stvarnosti i mate
-
-
-
-
U Kralju Liru este su scene bolesti, ime se stvara utisak telesne napetosti. Lirskim slikama ekspir sugerie svet kao muilite.29
23
-
takoe je karakteristika srednjovekovne gotske drame. Stilske konvencije koje su nasleene: dijalozi u vidu srednjovekovne dispute, govori za sebe, neposredno obraanje publici... Dvosmislenosti, nadmetanja u duhovitosti, igre reima itd.
Humor - Mogunost humora u ekspirovoj tragediji. o Up. antiki i klasicistiku tragediju. o Lude
Stilske figureOksimoroni u odreenju prirode Koristi igre rei: u uvodu Riarda III: The sun of York misli na son of York. Sunce Jorka je u stvari sin Jorka (sam Riard), koji je i Sunce (kralj boji pomazanik). U Hamletu, Hamlet govori Ofeliji idi u manastir, ali koristi re `nunnery`, koja znai i javna kua, a odnosi se na Ofeliju koja je pristala, na oev predlog (Polonije), da `igra ulogu` nekog provokatora. Takoe, sam Polonije kada govori da e poslati Ofeliju Hamletu da ga `proveri`, koristi izraz I`ll loose my daughter to him..., gde re 'loose' koja se koristila za ivotinjski svet, pustiu jednom k njemu svoju ker kao izraz kada se govori o parenju konja i volova. A znamo da Hamlet, kada govori o oskrnavljenom krevetu njegovog oca i za one koji sada lee u njemu koristi izraze ivotinjskog sveta: parenje, U smrdljivom znoju iveti, postelje masne, sladiti se tu i pariti u svinjcu poganom... A, ranije, Hamlet Polonija 'krsti' izrazom 'fishmonger' to znai i prodavac riba i podvoda. ... Mnoge ekspirove linosti uivaju u verbalnom maevanju, u igri reima i u ukrtanju dva ili vie znaenja u jednom izrazu. Ukrtanje visokog i niskog registra, sudar formalizovanog i svakodnevnog jezika. Naporedno postavljanje rei istog znaenja ali razliitog porekla Bogatstvo ekspirovog renika: po nekim procenama, broj rei upotrebljenih u njegovim delima iznosi oko 20.000, to je skoro tri puta vie nego u Miltonovim delima ili dva puta vie nego kod Homera. Mnoge engleske rei i izrazi se javljaju prvi put kod ekspira. To ne znai nuno da ih je sam ekspir skovao, prihvatio iz svakodnevnog govora ili preneo iz drugih jezika, ali su oni svakako preko njegovih dela prvi put uli u knjievnost. On je menjao gramatike funkcije rei pretvarajui glagol u imenicu i nameui glagolske funkcije imenici. Knjievni jezik je, u ekspirovo vreme, u zaetku razvoja. Tu fleksibilnost jezika su iskoristili elizabetanski pisci. ekspir karakterizuje likove njihovim nainom govora Otelov kitnjast i slikovit govor je drugaiji od suvog, ironinog Hamletovog govora.
Stil-
-
Dramsko jedinstvoekspir je ostvario jedinstvo drame ne kroz jedinstvo radnje, ve na semantikoj ravni. Sporedni likovi u ekspirovim dramama imaju
24
karakterizaciju koja i nije potrebna za glavnu radnju. Svet drame je bogatiji od radnje, a pomae nam da shvatimo samu radnju. Jedinstvo drame se gradi na tematskom planu...
Pitanje anraKlasina teorija anra poinje sa Platonom i Aristotelom i traje do romantiara. Ovakvo shvatanje anra je realistiko anrovi su kategorije koje stvarno postoje (ontoloki zasnovane kategorije) i meusobno su jasno razdvojene i normativno propisuje pravila (svakom anru prilii odreen oblik pripovedanja, stil, karakter). U 17. i 18. veku klasicizam predstavlja sistematizaciju pravila po kojima treba pisati, s tim to su anrovi shvaeni kao idealni kalupi oblikovanja po antikim uzorima.) Kriterijum podele (najei) razlike meu anrovima postoje i u sadraju, stilu, efektu koji rod izaziva: (a) Sadraj: Klasina teorija pravi meu njima drutvene razlike: ep i tragedija se bave kraljevima i plemiima, komedija srednjom klasom, a satira i farsa prostim svetom. (b) Stil: tragedija se slui visokim stilom, komedija srednjim, a satira niskim. (c) Efekat: tragedija izaziva katarzu; tragiki junak izaziva saaljenje, komiki ravnodunost
Dekonstrukcija ideje anra.
Bredli o ekspirovoj drami. (1904.)JUNAK i njegovo stradanje: o Veliki broj likova; ipak u pitanju je pria o jednom junaku ili najvie dva (Romeo i Julija) o Radnja: ide ka smrti junaka i ukljuuje je u sebe o Stradanje30 i zao udes snalaze ugledne linosti (ljudi visokog poloaja: kraljevi, kneevi, prvaci u dravi ili lanovi velikih porodica ije su kavge od javnog znaaja). Njihova sudbina pogaa blagostanje celog naroda. Junaka odlikuju i: - izuzetnost po psihikim svojstvima (kod Otela, Lira i Makbeta prisutni su elja, strast i volja koje dostiu stranu snagu) - ekstremnost u samovolji (Lir), moi (Magbet) i intelektu (Hamlet)Saaljenje ima veeg udela u Kralju Liru nego u Makbetu, i upravljeno je u jednom sluaju poglavito na junaka, a u drugom preteno na sporedne karaktere.30
25
- nesposobnost da se odupre sili koja ga vue; kobna tenja da se celo bie poistoveti sa jednim interesom, predmetom, strau ili navikom u miljenju - ekspirov junak moe biti nesrean, ali ne i mali; ovek kod njega nije jadno, nitavno stvorenje o Uas se iri nekoliko likova strada, i pozitivnih i negativnih o Veza karaktera i radnje: teke nesree u tragediji ne nailaze tek tako, niti su poslane odozgo; one proistiu uglavnom iz radnje, a ova iz postupaka ljudi. Ljudi se pojavljuju kao pokretai ili kao tvorci sopstvenog jada. Izreka da je kod ekspira karakter sudbina nesumnjivo je preterana, ali se radi o prenaglaavanju osnovne istine. Dakle, tragedija je pria o jednom od ljudskih dela koje dovodi do izuzetne nesree i zavrava se smru takvog oveka.31 TRAGIKA RADNJA Postupci koji stoje u tesnoj vezi sa stvaranjem tragine fabule / situacije (?): 1. poremeena stanja duha junaka: ludilo, mesearstvo, privienja. Ipak, ova poremeena stanja se nikada ne uvode kao izvor dogaaja bilo kog dramskog momenta: da je Lir stvarno bio bolestan kad je rasparao kraljevstvo, da je Hamlet umobolan u bilo kom asu fabule, oni ne bi bili tragini karakteri. 2. natprirodni element: duhovi i vetice. Ovaj element pospeuje radnju i vie od jednog navrata je njen neophodni deo, tako da bi bila ozbiljna greka opisati ljudski karakter uvek kao jedinu pokretaku silu. Ali natprirodno uvek stoji u najtenjoj vezi sa karakterom. Ono daje potvrdu i distinktivno obeleje unutarnjim porivima koji su ve prisutni i vre uticaj: na priguenu griu savesti kod Riarda, na polusvest ili zastraujue oseanje krivice kod Makbeta ili na podozrevanje kod Hamleta. 3. srea ili sluaj - takoe utiu na neki momenat u radnji. Sluaj je to su gusarske lae napale Hamletovu lau tako da je on bio u mogunosti da se vrati u Dansku. Ipak, ako bi se sluaj potpuno iskljuio iz tragedije, moemo rei da bismo time promaili injenice ivota. ekspir sluaj koristi vrlo tedljivo. Osim toga, svi znaajni sluajevi se zbivaju onda kada radnja dobro poodmakne i kada je utisak uzronog razvoja suvie dobro uvren da bi bio poljuljan. Moe li se radnja definisati kao SUKOB? Neretko se sukob moe zamisliti kao sukob izmeu dva lica od kojih je jedno junak ili izmeu dve grupe a u jednoj je junak vodea linost. Na primer, u Makbetu su junak iDva kljua itanja ekspira: 1) providencijalni klju itanja ekspira; 2) tragedija proizlazi iz radnje, a radnja/postupci iz karaktera31
26
junakinja suprotstavljeni predstavnicima Dankana. Ipak, bitniji je UNUTRANJI KONFLIKT, sukob je unutar lika.32 (Postoji i onaj hegelovski, ali je manje bitan. U kasnijim, zrelijim ekspirovim delima, unutarnja borba biva jae istaknuta. Romeo i Julija, Riard III su drame u kojima se junak rve sa spoljnom silom, ali srazmerno malo sa samim sobom sve su to rane drame.) Efekat traginog. Tragedija za nas jeste alosna, strana i tajanstvena, ali nas ne ostavlja skrhanim, kivnim i oajnim. Nije obeshrabrujua ekspirova tragedija. Red, sklad, smirenje karakteriu zavretak ekspirove tragedije. Uvek neko ostaje iv. Dakle, ekspirova tragedija nije mrana, depresivna, nihilistika. SUDBINA I KARAKTER Religijski aspekt nema ga (up. antiku tragediju). U ekspirovoj tragediji nema konkretnog pozivanja na boga. Elizabetanska drama je najveim delom svetovna. U ekspirovoj tragediji se ne pojavljuje FATUM kao u antikoj tragediji (up. Edipa). Vinja sila u svetu traginog nije sudbina... Sudbina i karakter junaka. Ljudi su u ekspirovom svetu uvek tvorci svog vlastitog jada.33 Svet traginog je svet akcije... Ipak, junaci ne postiu ono to su nameravali: Hamlet, uzmiui od teke dunosti osvete, dopada krivice zbog ubistva o kome nije ni sanjao, i prinuen je na osvetu koju nije hteo. Ledi Makbet, koja je mislila da bi mogla prosuti mozak roene dece, biva smrtno progonjena mirisom tue krvi. Svuda u traginom svetu ljudska misao sprovedena u delo pretvara se u svoju suprotnost. Ljudi deluju u skladu sa svim karakterima, to je nesumnjivo. Ali, ta je to to im donosi nevolju koja je kobna po njih? ak i sam karakter doprinosi tom oseanju fatalnosti... Kako to da ovekove vrline pripomau njegovom unitenju i da su njegova slabost ili nedostatak toliko isprepletani sa svim onim to je divno u oveku tako da ih jedva moemo razluiti? Ljudska dela su nam prikazana kao glavni uzrok nesree. Ipak, strogost njihove pravde je strana... Srazmerno neduan junak pokazuje neka obeleja nesavrenstva ili slabosti34 neodlunost, plahost, oholost, neverovanje itd. Zlo se pojavljujeJovan Hristi: Neki kritiari misle da je sa ekspirom tragiki sukob premeten iz spoljnjeg u unutarnji svet to vie nije sukob bogova i ljudi, ve sukob sila koje deluju unutar jedne linosti, pri emu je Hamlet, nije teko dosetiti se, bio zavodljiv primer. Karakter je tako postao sudbina, i on vodi tragikog junaka ka propasti isto onako sigurno kao to je volja bogova vodila ka propasti junaka grkih tragedija. Danas se time vie niko ne bavi ve se istrauju ekspirove pesnike slike... 33 V. R: Tolstoj je u starosti napisao esej O ekspiru i drami gde je sa netrpeljivou pokuao da iznese stav da ekspir zapravo nije nikakav pisac. Tolstoj pristupa elizabetanskoj drami sa stanovita realizma. Ovaj Tolstojev neadekvatan pristup ipak zanimljivo pokazuje osobenosti ekspirove drame. Tolstoj tvrdi da je radnja u ekspirovim dramama neverovatna ona ne proizlazi ni iz karaktera junaka ni iz toka dogaaja. Na pr. to to Lir deli kraljevstvo po tome koja e erka vie ljubavi iskazati reima, laskanjem neprirodno je. Lir itav ivot poznaje te erke... (Mi ne treba da se pitamo Zato? jer to nije kljuno, osim sa stanovita realizma...) 34 Hamarta tragika pogreka; pogreno uverenje koje moe dovesti do pojedinane pogrene radnje (hamarteme). Dakle, ona prouzrokuje hamartemu. & Tri znaenja hamarte:32
27
kao neto negativno, neplodno, nemono, kao naelo smrti. Kada zlo u oveku nadjaa dobro, ono unitava kroz njega druge ljude, ali uniti isto tako i njega. KOMPOZICIJA u ekspirovim tragedijama (Bredli) - Opet nema strogih pravilnosti - Okvirne celine35 koje su programski odreene: o Ekspozicija o 2. i 3. in o Ishod konflikta u potpunoj katastrofi Uobiajen postupak: o Tragedija poinje efektnom scenom (tua u Romeu i Juliji; komeanje gomile u Juliju Cezaru; duh u Hamletu; vetice u Magbetu, u Kralju Liru znatielja tipa traa..). Funkcija je u zbunjivanju publike i izazivanju znatielje. o Druga scena je u niem tonusu. Ne sadri radnju, ve vane informacije (Horacije u Hamletu) o Trea scena pojavljuju se svi likovi koji e uestvovati u radnji (v. Hamlet) o Uporedni zaplet dosledno izveden sve vreme razlika u1. sinonim za hamartemu (pogrenu radnju) jer pojedinana pogrena radnja proistie iz nepoznatih bitnih okolnosti koje su junaku morale biti poznate. Pogreka se mogla izbei. Hamartija zavisi od znanja, a moralna odgovornost je u tome da li je junak do tog znanja doao. Greka je nesvesna i nenamerna. pogreka je svesna i nenamerna (dela nainjena u srdbi ili afektu) nedostatak karaktera, ljudska slabost
2. 3.35
Etape razvitka dramske radnje: 1. Ekspozicija uvodi u radnju i objanjava njen poetak; obino se daje u razgovoru dvaju ili vie lica na poetku radnje. Teka jer treba stvoriti prirodnu razgovornu situaciju u kojoj e nas likovi gotovo neosetno upoznati sa poetnom situacijom. (U antikim i klasicistikim dramama to se postizalo prologom govorom jednog glumca ili hora o zapletu i o raspletu drame.) 2. Zaplet uvoenje novog, dinaminog motiva koji dovodi do akcije glavnog junaka i do reakcije njegove okoline na nju. Ona pokree radnju. 3. Kulminacija klimaks; najnapetiji momenat sukoba kada su mogua dva ili vie reenja. Napetost je tolika da je nuno da se razrei, ali nije jasan pravac razreenja. U ovom trenutku drame protagonisti i antagonisti su, bar naizgled, podjednako moni; vaga nije prevagnula jo ni na jednu stranu. Ona se obino podudara sa tzv. velikom scenom (ubistvo kralja u Magbetu, dvoboj Rodriga i Don Sana u Sidu) 4. Peripetija preokret; skretanje radnje u jednom pravcu, koji dovodi do raspleta. Ovo se manifestuje padom jedne linosti iz blagostanja u nesreu ili obratno. (Primer: kod Sofokla Edip saznaje od Jokaste da je njegov tobonji otac korintski kralj Polib umro prirodnom smru i trijumfuje nad proroanstvom a u narednoj sceni, na osnovu izjave pastira, saznaje da je ubio pravog oca Laja) 5. U nekim dramama pre peripetije postoji retardacija zadravanje radnje do raspleta, obino traginog, da bi se dobio utisak da e radnja poi nekim drugim, povoljnijim putem. 6. Rasplet konano reenje/razreenje sukoba koji se pojavio u zapletu. Takoe i uspostavljanje konanih smisaonih odnosa izmeu brojnih dogaaja i motiva koji su u zapletu stvarali napetost i traili razreenje.
28
o o o o o
odnosu na antiku i klasicizam Podzaplet u Hamletu Polonijeva porodica. U Otelu jak nagovetaj o neemu to e biti fatalno za junaka. Jagova inteligencija, strategija manipulacije (up. Jaga sa Riardom III konspirativan odnos sa publikom) Nesrazmera izmeu obavetenosti slualaca i likova (pr. o Jagu) Dinamika velike tenzije i poputanja napetosti odvija se na praznoj sceni, proizvode je glumci jezikom, a ne vizuelni efekti. Kriza na sredini drame. Sledi pauza najee u dugakom razvuenom i heterogenom 4. inu. Javlja se niz komplikacija koje ne vode razreenju
Pitanje jedinstva - Postoji li organsko jedinstvo u ekspirovoj drami? Modernisti na tome insistiraju. Postmoderna kae da treba uoiti fragmentarnu prirodu pesnikog umetnikog dela. Ne eli da izmiri protivrenosti, nego da ih naglaava. (Ovo se na Otela najmanje odnosi, ali u Hamletu radnju usporava ubistvo Polonija...) - scene jakog patosa (pr. Ofelijino ludilo i smrt; Lirovo ludilo; scene bitaka u Cezaru, Liru i Magbetu) - Zameralo se na brzoj smeni likova, suvinom razvijanju scena koje nemaju direktne veze sa radnjom (pr. rasprava o pozoritu u Hamletu) - Loe uklopljeni solilokviji (Edmund dobro uklopljen; Edgar tehniki instrumentalizovan) - Lirski i refleksivni pasai na tome se takoe zameralo, a to je i najkvalitetnije u Hamletu (poem unlimited) - Uestalost gnomskih pasaa manir elizabetinske dramaturgije
Nikola Koljevi o ekspirovoj tragediji:Za tragediju je bitno elementarno i radikalno doterivanje stvari do kraja. Bitna su krajnja pitanja ivota i smrti. Sama re tragedija je neodvojiva od pojma sudbine. Tragina propast nije melodramski sluajna, ve je prouzrokovana preduzetom radnjom. ekspirovi junaci imaju ivotnu filozofiju i stalno dopiru do nekih optih, egzistencijalnih i moralnih ideja. Ali te ideje su toliko duboko srasle sa njihovom linou da one podleu dramatinom preispitivanju u svakom njihovom susretu sa ivotom. Otud i nemaju sudbinsku nepominost i jasnost dekartovski univezalnih naela. Takva naela vladaju junacima francuske klasicistike tragedije ili, tanije, oni vladaju sobom i svojim slabostima pomou univerzalnog vaenja tih naela. A ekspirovi junaci tek u akciji otkrivaju sebe i ono to ih vodi kroz ivot. ekspirov junak moe samo da pone svoju akciju potpuno slobodno i krajnje lino. Ali, paradoksalno, to se vie koristi svojom velikom moi pokretaa radnje, predeo njegove slobode se sve vie smanjuje i postaje sve traginiji. Na kraju se ta poetna sloboda pretvara u tragiku neumitnost. Hamlet se moe slobodno odluiti na dvoboj u kojem ga ve
29
eka postavljena zamka. Magbet jednako tragiki slobodno odustaje od samoubistva i bira smrt u borbi. Reju, sloboda ekspirovog junaka u akciji postaje tragina. I tu sama akcija nosi peat sudbinske neumitnosti. Junak je na poetku pokree sa oseanjem gotovo neograniene line moi. Ali njen tok sve neumitnije otkriva sopstvenu gvozdenu logiku koja u traginom kraju dostie kulminaciju. ovek ne moe pokrenuti radnju a da time ne pokrene i opti lanac bia u koji je kao jedinka ulanan. U tom smislu, ekspirove tragedije su tragedije akcije. U njima je ljudsko delanje onaj medijum u kojem se otkriva vrsta taka sveta koji se okree. Pa iako je ta taka za svakog ekspirovog junaka na drugom mestu, njeno postojanje je jednako nedvosmisleno i neumitno.
30
