Pravo Privrednih Prestupa i Prekrsaja Skripta

Право привредних преступа и прекршаја

1. Појам прекршаја

Прекршаји су поред кривичних дела и привредних преступа посебна врста кажњивих деликата у нашем праву. Прекршаји су лакша категорија јер се њима нападају друштвена добра мање вредности. Прекршаји су велики у смислу на број прописаних прекршаја и броја који се свакодневно врше. Много чешће се врше. Прекршаји имају доста заједничког са кривичним делима, од чега је појмова и института поступно исти са кривичним правом. Закон о прекршајима Републике Србије даје следећу дефиницију: "прекршаји су повреде јавног поретка утврђене законом или другим прописом за које су прописане прекршајне казне и заштитне мере.'' Прекршаје карактерише следећих 5 принципа: o прекршај је повреда јавног поретка,o прекршај може учинити физичко или правни лице,o прекршј је противправан,o прекршај је друштвено опасан, односно друштвено штетан, o прекршај је прописан од стране надлежног органа као прекршај при чему прописом је одређена и казна која се за прекршај изриче (уредбом, идр.).

2. Елементи прекршаја

Да би се једна радња могла сматрати прекршајем мора садржати све елементе. Ако нема једног нема прекршаја. Општи елементи:1) радња прекршаја, последица, узрочност,2) друштвена опасност, 3) противправност,4) одређеност прекршаја у закону.Посебни елементи односе се на сваки прекршај поједнично, карактерише само тај прекршај. Посебни елементи су законом дефинисани, нпр. предмет радње, начин, средство, место, време извршења.Радња прекршаја може да буде чињење и нечињење (пропуштање чињења).Радње последице: o последице повреде (конкретна опасност),o последице угрожавања (апстрактна опасност)-најчешће су.

2

Узрочност – да је та радња произвела ту последицу.Противправност је повреда јавног поретка који је регулисан законима и другим правним прописима.Одређеност прекршаја у правном пропису – нико не може бити одговоран за прекршаје ако није предвиђен прописом, нити му се може изрећи санкција ако није унапред прописана.

3. Објект и субјект прекршаја

Објект прекршаја се може схватити двојако:1) као заштитни објект,2) као објект радње.Заштитни објект је оно добро и интерес које се заштићује прописивањем прекршаја.Постоји:o општи заштитни објект,o групни заштитни објект,o појединачни заштитни објект.Општи заштитни објект је јавни поредак. Групни заштитни објекти су добра и интереси који се штите једном групом прекршаја, нпр. безбедност саобраћаја, девизно пословање. Појединачни заштитни објект је онај који се штити прописивањем сваког појединачног прекршаја.Објект радње је оно добро према коме је радња прекршаја управљена и на коме се остварује последица прекршаја.Субјект прекршаја је лице које је починило прекршај. То је оно лице које врши радњу извршења прекршаја. Само човек може бити субјект прекршаја. Може да се јави непосредно, као појединац, или посредно, као део неке организације (правно лице). Физичко лице мора бити одређеног узраста. Лица млађа од 14 година сматрају се децом, сматрају се неодговорним. Лица од 14 до 18 година у нашем закону третирају се као малолетници и имају специфичан положај. Постоје две категорије малолетника: од 14 до 16 година су млађи малолетници, од 16 до 18 година су старији малолетници. Млађим малолетницима могу се изрећи само васпитне мере, а старијим малолетницима поред васпитних мера и прекршајне казне.

4. Основи који искључују постојање прекршаја

3

Закон о прекршајима предвиђа три основа која искључују постојање прекршаја:1) нужна одбрана,2) крајња нужда,3) мали значај прекршаја.У овим случајевима одступање од чињеница које врши прекршитељ није противправно јер закон дозвољава такво поступање, прописује у тим случајевима да чињење дела није прекршај. Недостаје противправност, један од општих елемената. Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да се од себе или од неког другог одбије истовремени противправни напад. Нужна одбрана има два елемента:

o елемент који карактерише напад,o елемент који карактерише одбрану.

Елемент који карактерише напад треба да испуни следеће услове: напад мора да долази од човека, напад треба да буде управљен на лице које се брани или неко друго

лице, напад треба да је стваран, а не да само изгледа као да постоји. напад мора да буде противправан.Елемент који карактерише одбрану треба да испуни следеће услове: лице које се брани треба да је учинило према нападачу дело које има сва обележја прекршаја, одбрана треба да буде истовремена са нападом, одбрана треба да је неопходно потребна, заиста нужна за одбијање

напада, одбрана треба да буде сразмерна.

Крајња нужда постоји ако је прекршај учињен ради тога да учинилац уклони од себе или од неког другог истовремено скривљену опасност, која се на други начин не може отклонити, и ако при томе учињено зло није веће од стварног зла.Постоје два елемента која карактеришу крајњу нужду: они који се односе на опасност код крајње нужде, они који се односе на отклањање опасности код крајње нужде.Опасност код крајње нужде одликује следећа четири елемента:

o опасност може доћи од човека, животиње, природне силе,o опасност може да прети лицу које отклања опасност или неком

другом,o опасност треба да буде стварна,o опасност треба да је нескривљена.

4

Отклањање опасности код крајње нужде треба да испуни следеће услове:

o да је према некоме учињено дело које има обележја прекршаја,o отклањање опасности треба да је истовремено са настајањем

опасности,o да се опасност није могла ни на који други начин отклонити,o да зло које је деловањем учињен није веће од онога које прети.Мали значај прекршајa - Закон предвиђа да се за прекршај неће

казнити ако је његов негативни значај тако мали да је на нивоу. Треба да се испуне два услова:

o да је учињен прекршај по околностима случаја малог значаја,o да прекршај није проузроковао последице, и да су те последице

незнатне.

5. Стицај прекршаја

Стицај прекршаја је таква ситуација која постоји када се против једног лица води прекршајни поступак за више учињених прекршаја. Код стицаја су битна три елемента:1) више учињених прекршаја,2) да је исти учинилац,3) да се води један јединствени поступак за учињене прекршаје.Стицај прекршаја може бити:

идеални стицај, реални стицај.

Идеални стицај постоји кад починилац једном радњом учини више прекршаја.Реални стицај постоји кад починилац са више радњи учини више прекршаја. За све прекршаје у стицају води се јединствен поступак и изриче се јединствена казна.

6. Покушај прекршаја

Прекршај се остварује у четири фазе:1) доношење одлуке о прекршају (не мора да постоји),2) припремање извршења прекршаја (не мора да постоји),3) започињање прекршаја (мора увек да постоји),4) свршење прекршаја (мора да постоји).

5

Наше прекршајно право не предвиђа одговорност за доношење одлуке и за припремање. Одговорност једино постоји када се прекршај сврши.Започињање прекршаја представља извршење прекршаја. Покушај прекршаја постоји кад је извршење прекршаја започето а није извршено. Извршење прекршаја је започето кад је извршилац почео радњу извршења, а прекршај је свршен кад је наступила последица. Начелно се истиче да је покушај некажњив стањем прекршаја.

7. Саучесништво у прекршају

Када у извршењу прекршаја учествује више лица то се зове саучесништво, а та лица саучесници. Они могу на разне начине да учествују у извршењу прекршаја. Тако да разликујемо различите облике саучесништва:1) извршилаштво или саизвршилаштво,2) подстрекивање,3) помагање. Саизвршилаштво постоји кад у извршењу једног прекршаја учествује више лица. За саизвршилаштво потребно је да постоји свест о заједничком деловању, морају заједнички да поделе улоге.Подстрекивање је такав облик саучесништва који се састоји у навођењу другог лица да изврши прекршај. То навођење се састоји од утицаја на другог да донесе одлуку да учини прекршај. Утицај се може односити на стварање одлуке да неко изврши прекршај или учвршћивање те одлуке. Подстрекивање увек мора: да је управљено према одређеном лицу, да се односи на извршење тачно одређеног прекршаја, може да се врши непосредно или преко трећег лица. Начин може бити различит: нпр. наговарање, саветовање, указивање на корист, наређивање, обећавање или давање награде.Подстрекивање се врши само са умишљајем.Помагање је такав облик саучесништва код којег помагач пружа помоћ извршитељу прекршаја да изврши прекршај. Помагање мора да се односи: на одређено лице, на одређени прекршај.Радња помагања може бити: физичко помагање (давање средстава, чување страже, отклањање сметњи и потешкоћа),

6

психичко помагање ( давање савета, прикривање трагова, охрабривање).Помагање се може извршити само са умишљајем. За нехатно помагање неће се одговарати. Помагање може бити: непосредно (кад се директно пружа помоћ извршиоцу), посредно (преко неког другог лица).Помагање може бити: успело (кажњиво), неуспело (није кажњиво).Помагача може бити више (сапомагача) и може бити једно лице.

8. Место и време извршења прекршаја

Место извршења прекршаја је важно из три разлога: према месту извршења прекршаја одређује се примена прописа о прекршају јер се за прекршај примењује онај пропис који важи у месту где је извршен прекршај; према месту извршења прекршаја одређује се месна надлежност прекршајног органа надлежног за вођење прекршајног поступка; одређивање места извршења прекршаја може да буде од значаја ако је место извршења прекршаја обележје прекршаја (ако је прописом о прекршају предвиђено да прекршај треба да је учињен на одређеном месту – јавно место, угоститељски објекат, итд.).Место извршења прекршаја може се посматрати са три аспекта:

место извршења саме радње прекршаја; место наступања последице; место извршења прекршаја може да буде и место где се радња извршила и где је наступила последица.

Наш Закон о прекршајима прихватио је трећи аспект, тако да се за место извршење прекршаја узима и место радње и место последице.Значај времена у извршењу прекршаја има пет разлога:

одређује се важење прописа у прекршају у сваком конкретном случају; урачунљивост прекршаја треба да је постојала у време када је прекршај извршен; узраст учиниоца за неке прекршаје време извршења прекршаја јесте обележје прекршаја; од тренутка извршења почињу да теку рокови застарелости.

7

Време извршења прекршаја се сматра време кад је извршена радња, односно пропуштање (кад је учинилац био дужан да ради).

9. Појам и елементи прекршајне одговорности

Под прекршајном одговорношћу подразумева се скуп услова који су потребни да би неко био кажњен за прекршај. У ужем смислу прекршајна одговорност обухвата субјективне елементе који треба да постоје код учиниоца прекршаја да би он за учињени прекршај био одговорани да би могао да буде кажњен. Ти елементи су: 1) урачунљивост;2) виност.У ширем смислу прекршајнa одговорност обухвата поред субјективне одговорности и објективну одговорност која се заснива само на објективном извршењу прекршаја. Објективни елемент се искључиво узима код правних лица. Код утврђивања прекршајне одговорности код физичких лица потребно је утврдити:

да је неко лице учинило прекршај, да је у време извршења прекршаја било урачунљиво, да је у односу на учињени прекршај било вино (тј. да је при

извршењу прекршаја поступало са умишљајем или из нехата).

10. Урачунљивост

Урачунљивост је способност неког лица да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима. Урачунљивост треба да постоји у време кад је прекршај извршен. Да би се утврдила прекршајна одговорност физичког лица потребно је утврдити његову урачунљивост. Урачунљивост се утврђује у прекршајном поступку. Урачунљивост се утврђује уз помоћ вештака – психијатра који даје налаз и мишљење, а орган који води прекршајни поступак на основу тога и других доказа доноси одговарајућу одлуку. Неурачунљивост су ненормална психичка стања:1) трајна душевна обољења (неизлечива) и привремена душевна обољења (излечива) – шизофренија, епилепсија, параноја, манично-депресивне психозе и друго, 2) привремена душевна поремећеност – алкохолисаност, опијеност дрогама, афективна стања јачег интезитета, поремећена стања услед високе температуре, грознице и различитих врста тровања,

8

3) заостао душевни развој – постоји код оних лица која нису достигла онај степен душевне развијености који одговара њиховом узрасту.Битно смањена урачунљивост постоји кад је битно смањена способност неког лица да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима. Оваква лица су прекршајно одговорна, а њихове смањене психичке способности које су постојале у време извршења прекршаја могу се узети у обзир при одмеравању казне за учињени прекршај.Стања алкохолисаности или омамљености услед употребе дрога или других омамљујућих средстава не искључују одговорност учиниоца прекршаја, ако је у таквим случајевима учинилац сам себе довео у такво стање, при чему је био, или је могао да буде свестан да ће учинити или може у таквом стању да учини прекршај.

11. Виност

Виност је психички однос учиниоца прекршаја према свом делу. Основна претпоставка виности је урачунљивост. Постоје два облика виности:1) тежи (умишљај),2) лакши (нехат).Виност је веома важна при утврђивању прекршајне одговорности. Код утврђивања виности важна су два елемента:

o елемент свести,o елемент воље.

Оба елемента могу да се степенују, што подразумева и да се виност степенује. Виност је стање свести и воље у односу на дело које је учинио. Виност учиниоца прекршаја треба да је постојала у време када је прекршај учињен.

12. Умишљај

Умишљај је први од два основна облика виности и представља тежи облик. Он је одређен елементом свести и елементом воље. Основни облици умишљаја су:1) директни умишљај,2) евентуални умишљај.

9

Директни умишљај постоји када је учинилац прекршаја био свестан свог дела и хтео његово извршење. Постоји и свест и воља у погледу прекршаја који се чини.Код евентуалног умишљаја такође постоји свест о свим битним обележјима прекршаја, стим што у односу на последицу може да постоји само свест о могућем, а не и о сигурном наступању последице. У погледу воље овде постоји пристајање на последицу. Овакав садржај воље представља мањи степен воље у односу на директни умишљај код кога учинилац хоће последицу. Овде учинилац не подразумева радњу прекршаја да би њоме проузроковао последицу, већ је врши из неких других разлога, а при томе зна да последица може наступити па на њу пристаје.

13. Нехат

Нехат је други (лакши) облик виности. Код нехата постоји елемент свести, а елемент воље није присутан. По садржају свести разликују се два облика нехата:1) свесни нехат,2) несвесни нехат.Свесни нехат постоји кад је учинилац прекршаја био свестан да услед његове радње може наступити забрањена последица, али је олако држао да ће је моћи спречити или да она неће наступити. Овај облик виности карактерише лакомисленост учиниоца прекршаја (олако држао да неће наступити последица) или његово самопоуздање (држање да ће моћи да спречи наступање последице). Несвесни нехат постоји ако учинилац није био свестан могућности наступања забрањене последице, али је према околностима и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности. Код несвесног нехата нема ни свести ни воље. Кривица учиниоца се састоји само у томе што је био дужан и могао да буде свестан те могућности. Закон не прави разлику између свесног и несвесног нехата кад је у питању кажњавање. Постојање нехата је, по правилу, увек довољно за прекршајну одговорност и кажњавање учиниоца прекршаја, а само када је то изричито прописано, за прекршајну одговорност и кажњавање учиниоца тражи се само умиошљај.

14. Основи који искључују прекршајну одговорност

10

Основи који искључују прекршајну одговорност су:1) ставарна заблуда,2) сила, претња и принуда,3) наређење претпостављеног.Стварна заблуда је непостојање свести код учиниоца прекршаја о стварним околностима, или бар о некој од њих, које имају значај обележја прекршаја који је учињен.то непостојање свести о стварним обележјима прекршаја може бити двојако:

тако да учинилац уопште нема свест о тим околностима или да има погрешну представу о њима.

Код стварне заблуде прави се разлика између: отклоњива стварна заблуда, неотклоњива стварна заблуда.Отклоњива стварна заблуда је када учинилац није био свестан постојања околности које чине прекршај или је о њима имао погрешну представу, али је могао да о њима има исправну представу с обзиром на своја субјективна својства и објективне околности под којима је прекршај учињен. Неотклоњива стварна заблуда је када није имао свест о ономе о чему је био у заблуди, а није ни могао да је има. Неотклоњива стварна заблуда увек искључује прекршајну одговорност учиниоца, јер у таквом случају код учиниоца не постоји виност у односу на учињени прекршај, а код отклоњиве стварне заблуде само у оним случајевима када је у питању прекршај код којег је изричито прописано да се може учинити само са умишљајем.Силом у прекршајном праву сматра се примена физичке снаге према неком лицу да би се то лице принудило да нешто учини или не учини. Вде се има у виду сила која се примењује према неком од стране човека. Сила по свом дејству односно интезитету може бити:1) апсолутна.2) компулзивна.Апсолутна сила је она сила којој се онај према коме се она примењује уопште не може супроставити.Конпулзивна сила је таква да њена примена не искључује у потпуности могућност у погледу супростављања од стране онога према коме се примењује.Претња је стављање у изглед некоме неког зла, чије наступање зависи од воље онога који прети, које ће се према њему учинити ако он не поступи онако како се од њега захтева. Претња може да ставља у

11

изглед зло према лицу коме се прети, али може бити и према неком другом (блиском) лицу. Да би претња постојала:

треба да је озбиљна (то значи да треба да је у питању неко озбиљније зло чиме се може утицати на вољу онога коме се прети), не мора бити остварљива нити је битно да лице које прети има стварну намеру да оствари претњу (битно је само да лице коме се прети претњу схвати као стварну, могућу и остварљиву).

Принуда је општи појам који обухвата силу и претњу.Закон о прекршајима за случаје у којима је прекршај учињен под дејством силе, претње и принуде одређује да није прекршајно одговоран онај ко под ти утицајем учини прекршај. Наређење претпостављеног представља основ који може довести до искључења прекршајне одговорности. Закон о прекршајима одређује да не постоји одговорност одговорног лица за прекршаје ако је оно поступало на основу наређења другог одговорног лица или органа управљања и ако је предузело све радње које је на основу закона, другог прописа или општег акта било дужно да предузме да би спречило извршење прекршаја.Правна заблуда је заблуда о забрањености дела. Код правне заблуде учинилац прекршаја није у заблуди о ономе што чини већ не зна да је то што чини забрањено, тј. да је то што чини прекршај или не зна да је његово поступање противправно. Учинилац не познаје правне прописе. Према Закону о прекршајима непознавање прописа којима је прекршај одређен не искључује одговорност за прекршај.

15. Прекршајна одговорност правног лица, одговорног лица и предузетника

Правно лице одговара само за оне прекршаје код којих је то изричито одређено. Оно одговара за прекршаје само у случају кад је до извршења прекршај дошло радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања правног лица или одговорног лица у том правном лицу или радњом другог лица које је било овлашћено да поступа у име правног лица. Радње органа или одговорног лица сматрају се радњама правног лица. Државни органи и органи локалне самоуправе не одговарају за прекршаје, али одговорна лица у њима могу бити одговорна за учињени прекршај, ако је то законом изричито прописано. За прекршајну одговорност правног лица не тражи се урачунљивост (која се у односу на правна лица и не може утврђивати). За одговорност

12

правног лица не утврђује се ни урачунљивост органа управљања или одговорног лица чијом је радњом или пропуштањем дужног надзора дошло до извршења прекршаја. За одговорност за прекршај нетражи се ни виност правног лица, као ни виност органа управљања или одговорног лица. Прекршајна одговорност правног лица заснована је на принципу објективне одговорности, тј. на самом објективном извршењу прекршаја. Правно лице је одговорно за прекршај и у случају када се налази под стечајем. Тада му се изриче заштитна мера одузимања предмета. Може му се изрећи и мера одузимања имовинске користи прибављене прекршајем. Одговорност одговорног лица у правном лицу за прекршај постоји ако је прекршај извршен његовом радњом или његовим пропуштањем дужног надзора. Одговорност одговорног лиц постоји само за оне прекршаје код којих је то предвиђено прописом. Пошто је одговорно лице физичко лице, за његову прекршајну одговорност потребно је постојање његове урачунљивости и виности. Одговорност правног и одговорност одговорног лица , по правилу се утврђују у истом поступку.Одговорност предузетника за прекршаје постоји само за оне прекршаје код којих је то изричито прописано. Предузетник је физичко лице које се бави одређеном привредном делатношћу. На њега се односе општа правила о прекршајној одговорности, тако да је за његову прекршајну одговорност, поред извршења прекршаја, потребно да је био урачунљив и да је био вин (да је поступао с умишљајем или из нехата).

16. Појам и врсте прекршајних санкција

Прекршајне санкције су мере прописане прекршајним правом које се примењују према учиниоцима прекршаја. Учиниоцима прекршаја се одузимају или ограничавају нека њихова права прекршајним санкцијама. Сврха прописивања, изрицања и извршења прекршајних санкција јесте сузбијање вршења прекршаја и тиме остваривање заштите јавног поретка који се вршењем прекршаја повређује. Да би се прекршајне санкције могле применити према учиниоцима прекршаја морају бити прописане у време извршења прекршаја. Прекршајне санкције изричу надлежни органи у законом прописаном поступку

13

(прекршајни поступак). Наше прекршајно право разликује четири врсте прекршајних санкција:1) казне,2) опомена,3) заштитне мере,4) васпитне мере. Казне су основна врста прекршајних санкција. Постоје две врсте прекршајних казни:

казна затвора (мин један дан, мах 30 дана, у одређеним случајевима мах и до 60 дана), новчана казна.

Опомена је посебна врста прекршајне санкције која може да се изрекне учиниоцу прекршаја уместо казне када су за то испуњени прописани услови. То су мере упозорења.Заштитне мере су мере превентивног карактера и оне се изричу уз казну да би се отклонила стања или услови који могу да доведу до поновног вршења прекршаја. Васпитне мере су посебна врста прекршајних санкција које се примењују према малолетницима учиниоцима прекршаја.

17. Прекршајне казне

Казне су најтеже прекршајне санкције. Њихова сврха је: специјална превенција (сузбијање вршења прекршаја која се

остварује утицањем на учиниоца прекршаја да убудуће не врши прекршаје),

генерална превенција (утицаји на друге да су уздрже од вршења прекршаја). Казном се одузимају или ограничавају одређена права учиниоца прекршаја. Може се изрећи само она казна која је за тај прекршај била прописана у време када је прекршај учињен. Казне се изричу у законито спроведеном прекршајном поступку.Према Закону о прекршајима за прекршаје се могу изрећи две врсте прекршајних казни:1) новчана казна,2) казна затвора.Новчана казна може се прописати свим прописима којима се одређују прекршаји, а казна затвора се може прописати само законом.За прекршај се може прописати једна казна или обе казне алтернативно. Кумулативно се обе казне могу прописати само за

14

прекршаје који су учињени из материјалне заинтересованости (из користољубивих побуда).Казна затвора је тежа врста казне за прекршаје па је прописана само за теже прекршаје. Ова казна се примењује само за физичка лица као учиниоце прекршаја. Казна затвора се прописује у трајању од најмање једног дана, а највише 30 дана, али за теже прекршаје против јавног реда и мира, као и за теже прекршаје којима се угрожвају живот или здравље људи или услед којих могу да настану неке друге теже последице казна затвора може бити прописана и у трајању од 60 дана. Казна затвора не може да се изрекне бременитој жени која је у стању трудноће дуже од 3 месеца, ни мајци детета које није навршило 1 годину живота. Уколико је дете рођено мртво или ако је умрло после рођења, казна затвора се не може изрећи мајци умрлог детета док не протекне 6 месеци од порођаја. Новчана казна се најчешће прописује за прекршаје. Висине новчане казне су различите у зависности од тога:

за које се субјекте прекршаја ова казна предвиђа, за које се прекршаје прописује, у ком поступку се казна изриче и којим се прописом прописује.

Кад су у питању прекршаји из области јавних прихода, јавног информисања и царинског, спољнотрговинског и девизног пословања новчана казна може да прелази прописане максимуме новчане казне. За ове прекршаје новчана казна може се прописивати у сразмери с висином причињене штете или неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, тако да она може да износи највише до десетоструког износа тих вредности.За прекршаје који се прописују одлуком скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, Скупштине града Београда или скупштине града новчани износи казни могу се прописати до половине оних износа који се могу прописати законом или уредбом. За плаћање новчане казне у решењу о прекршају одређује се рок од најмање 15 дана, а највише 3 месеца, који тече од дана правоснажности решења. Плаћање новчане казне може се дозволити и у отплатама најдуже до 6 месеци, ако за то постоје оправдани разлози.Ако физичко лице или одговорно лице или предузетник коме је за прекршај изречена новчана казна казну неплати у одређеном року, она се замењује казном затвора рачунајући по 1000 динара новчане казне за 1 дан затвора, највише до 30 дана, а уколико због овог ограничења цела

15

казна не може бити замењена, вишак казне који се није могао заменити наплаћује се принудно. За правна лица неплаћена новчана казна наплаћује се принудно.Новчана казна се може прописати законом, уредбом и одлуком скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, Скупштине града Београда и скупштине града.

18. Одмеравање казне код прекршаја

Одмеравањем казне се одређује врста и висина казне која ће се изрећи учиниоцу за учињени прекршај. Која казна се може изрећи и која је најмања и највећа казна која се може изрећи за конкретни прекршај утврђено је прописом којим је прекршај одређен. У сваком случају суд одређује казну за сваки конкретан случај, што заправо и представља одмеравање казне за учињени прекршај. Све околности које утичу на одмеравање казне називају се:

олакшавајуће и отежавајуће.

Закон о прекршајима предвиђа 5 околности које утичу на висину изречене казне: 1) тежина и последица прекршаја, 2) околности под којима је прекршај учињен (време, место, начин, средство извршења и др.), 3) степен прекршајне одговорности учиниоца (урачунљивост и виност), 4) личне прилике учиниоца (породично стање, здравствено стање, материјално стање, стамбена ситуација и др.), 5) држање учиниоца после учињеног прекршаја (да ли је изразио жаљење или евентуално и извињење због учињеног прекршаја, или је изражавао задовољство учињеним прекршајем).Прве две околност су објективног, а остале три субјективног карактера.Поред ових околности могу се узети и све друге околности које се односе на прекршај и његовог учиниоца уколико би имале значаја на одмеравање казне. Ту спада поврат (ранија осуђиваност лица), он може да има карактер отежавајуће околности. Постоји могућност да суд ублажи казну чија је висина законом прописана. То су 4 ситуације:

прекорачење крајње нужде, прекорачење нужне одбране, правна и стварна заблуда, подстрекивање и помагање.

16

Наше прекршајно право не предвиђа могућност ослобођење од казне.Лице које је већ кажњено за прекршај не може бити поново кажњено за прекршај.За све прекршаје у стицају изриче се једна казна која се одмерава тако што се прво одмери казна за сваки поједини прекршај, па се онда на основу њих утврђује јединствена казна за све прекршаје у стицају.

19. Појам и врсте заштитних мера као прекршајних санкција

Заштитне мере су посебна врста прекршајних санкција које су превентивног карактера. Њима се отклањају услови који могу довести до поновног вршења прекршаја. Заштитне мере се могу прописати законом и уредбом. Могу се изрећи самостално или уз неку другу санкцију (уз казну или опомену). Учиниоцу се може изрећи једна или више заштитних мера кумулативно. Закон о прекршајима предвиђа 7 врсти заштитних мера: 1) одузимање предмета – заштитна мера којом се одузимају предмети којима је извршен прекршај, који су били намењени за извршење прекршаја или који су настали извршењем прекршаја. одузети предмети се уништавају или се продају јавном лицитацијом, одлуку о томе доноси првостепени орган, изрицање ове мере је факултативно, али може бити утврђено и обавезно изрицање ове заштитне мере; 2) забрана вршења одређене делатности – предузетнику или неком другом лицу, трајање ове заштитне мере може да буде најмање 6 месеци а највише 3 године; забрана правном лицу да врши одређену делатност – ова забрана може да траје од 3 месеца до 1 године; 3) забрана одговорном лицу да врши одређене послове – ова мера може да траје од 3 месеца до 1 године; 4) забрана управљања возила на моторни погон – изриче се учиниоцима прекршаја против безбедности саобраћаја, изриче се учиниоцу прекршаја само за теже поврде овог прописа, трајање ове заштитне мере може да буде најмање 30 дана, а највише до 1 године, изрицање ове мере је факултативно, али може бити утврђено и обавезно изрицање ове заштитне мере; 5) обавезно лечење алкохоличара и наркомана – извршава се у одговарајућој здравственој установи, може се спроводити и принудно уколико учинилац одбије лечење без оправданог разлога, или напусти лечење, време трајања ове мере одређује се на предлог одговарајуће здравствене организације, њено извршење може се прекинути и пре

17

одређеног рока ако се од стране здравствене организације утврди да је лечење довршено;6) удаљавање странаца са територије РС – изриче се страним држављанима који имају боравиште на нашој територији, који су у нашој земљи непожељни због учињених прекршаја, ова заштитна мера може да траје од 6 месеци до 3 године.

20. Прекршајне санкције према малолетницима

Малолетници су специфична категорија учиниоца прекршаја. Њих чине категорије лица старости од 14 до 18 година. Лица до 14 година се сматрају децом и против њих се не може водити прекршајни поступак и изрећи санкција. Према њима у случају извршења прекршаја могу предузети потребне мере само њихови родитељи или стараоци, а евентуално и органи старатељства. Малолетници се деле на:

млађе малолетнике, старије малолетнике.

Млађи малолетници су лица од 14 до 16 година, а старији лица од 16 до 18 година. Према малолетницима се могу применити васпитне мере. Њихова посебна сврха се огледа у томе да се њима обезбедити васпитање, преваспитање и правилан развој и на тај начин утиче да убудуће не чине прекршаје. Закон о прекршајима предвиђа 3 врсте васпитних мера које се могу изрећи малолетницима: 1) укор, 2) упућивање у дисциплински центар за малолетнике, 3) мере појачаног надзора. Укор је најблажа васпитна мера. Укором се малолетник упућује на штетност његовог поступка. Њиме се он упозорава да убудуће не чини прекршај, јер уколико настави с вршењем прекршаја може доћи до примене строжих васпитних мера, а евентуално и казне. Ова мера се увек изриче ако малолетници учине прекршај због лакомислености или непромишљености тако да се очекује да ће се укором и указивањем на штетност његовог поступка постићи сврха примене васпитне мере.Упућивање у дисциплински центар за малолетнике – ова мера састоји се у временском краћем упућивању малолетника у установу која је специјализована за примену васпитних, педагошких и других мера

18

ради његовог одвраћања од вршења прекршаја и других недозвољених радњи односно поступака. Малолетник се може упутити у ову установу:

на одређени број сати дневно у празничне дане – најдуже 4 узастопна празнична дана; на одређени број сати дневно сваког дана – најдуже до 15 дана; на непрекидан боравак у дисциплинском центру – најдуже до 10 дана.

Мере појачаног надзора – ова васпитна мера може да се изриче у два облика: 1) појачани надзор од стране родитеља или стараоца – изриче се када је дошло до прекршаја услед пропуштања потребног надзора од стране родитеља или стараоца, али постоје могућности да они тај надзор врше, у том случају њима се поверава вршење ове васпитне мере; 2) појачани надзор од стране органа старатељства – примењује се кад родитељ или стараоц нису у могућности да врше појачан надзор над малолетником (због одсутности, болести, неподобности и сл.). Малолетник остаје код родитеља или стараоца, али предузимање одређених мера васпитања преузима орган старатељства (центар за социјални рад), трајање ове мере се не одређује унапред, али она не може трајати дуже од 1 године. Изузетно малолетницима се може изрећи и казна, али под одређеним условима:

да је старији малолетник, да је било довољно душевно развијен у време извршења прекршаја да је могао да схвати значај своје радње и да управља својим поступцима, да је изузетно тешка последица проузрокована његовим делом.

У том случају малолетнику се може изрећи новчана казна или казна затвора. Казна затвора не може трајати дуже од 15 дана.

21. Застарелост

Застарелост је проток времена после кога се више не може покренути и водити прекршајни поступак или после кога се не може извршити прекршајна санкција. Разликују се два врсте застарелости:1) застарелост покретања и вођења прекршајног поступка; 2) застарелост извршења прекршајне санкције.Обустава (застој) застарелости наступа када се према закону прекршајно гоњење није могло предузети (услед привременог

19

душевног обољења учиниоца прекршаја, ако је учинилац у бекству и др.), односно када се према закону не може извршити казна. Наступањем оваквих околности застарелост престаје да тече, а њиховим престанком ток застарелости се наставља.Ток застарелости се прекида сваком радњом коју надлежни прекршајни орган предузме ради прекршајног гоњења, односно када надлежни орган прдузме мере управљене ка спровођењу извршења санкција. После прекида застарелост почиње поново да тече, а време до прекида не рачуна се у застарелост. Релативни рок застарелости је 1 година а апсолутни рок је 2 године. Релативни рок подразумева ако уопште није покренут и вођен поступак. Апсолутни рок је рок када по било ком основу немогуће водити поступак.

22. Појам прекршаја против јавног реда и мира

Прекршаји против јавног реда и мира представљају веома значајну групу прекршаја. Они су од посебног значаја за органе унутрашњих послова, јер ти органи имају одлучујућу улогу у спречавању, откривању и пријављивању ове врсте прекршаја. Прекршаји из ове групе садржани су у Закону о јавном реду и миру Републике Србије из 1992 године. Овај закон карактеристичан је по томе што је већина његових одредаба казненог карактера. Ова група прекршаја се искуључиво може извршити на јавном месту. Под јавним местом подразумева се свако место на којем је слободан приступ релативно неодређеном броју људи. У теорији постоји подела на:1) апсолутна и 2) релативна јавна места. Апсолутна јавна места су она где се не тражи никакав услов за приступ неодређеном броју лица (улице, паркови, јавне чекаонице, пијаце, продавнице и друго). Релативна јавна места где је приступ дозвољен одређеном кругу људи под одређеним условима. Ти услови се најчешће односе на куповину улазнице, поседовање пропуснице и слично (биоскопи, позоришта, музеји, галерије, концертне сале, рестпрани, ајмови, возила јавног саобраћаја и друго). Ова група прекршаја најсличнија је кривичним делима, јер су дати у виду целовитих казнених прописа, с диспозицијом и санкцијом. Радња

20

ових прекршаја се састоји у чињењу (свађа, вика, коцка, препродаја улазница и др.).Код већине ових прекршаја као учиниоци се јављају физичка лица. Могу се јавити и други субјекти (правна лица, одговорна лица и предузетници) ако је то изричито одређено прописом. Заједничка последица свих прекршаја из ове групе јесте ремећење јавног реда и мира, угрожавање мира и спокојства грађана, код неких и угрожавање безедности грађана. Санкције за ову групу прекршаја су најтеже. Код великог броја ових прекршаја предвиђена је могућност изрицања казне затвора чак и до 60 дана.

23. Свађа, вика, претња, вређање, вршење насиља или туча

1. Под свађом се подразумева вербални сукоб два или више лица.

Вика је говор и испуштање гласова и звукова јаког интезитета. Ове две радње се најчешће врше истовремено. Последица овог прекршаја састоји се у ремећењу јавног реда и мира или у угрожавању безбедности грађана. Учинилац овог прекршаја може бити свако физичко лице. Казна за овај прекршај је новчана казна или казна затвора до 20 дана. Тежи облик овог прекршаја постоји ако се врши у групи. За овај облик прекршаја предвиђена је казна затвора и до 60 дана.

2. Претња се састоји у угрожавању сигурности неког лица претњом да ће се напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица. Претња је стављање неком лицу у изглед неког зла, чије наступање зависи од воље онога који прети. Претња мора да буде стварна и реална, озбиљна и остварљива. Последица овог прекршаја састоји се у угрожавању мира и спокојства и сигурности грађана. Казна за овај прекршај је новчана казна или казна затвора до 30 дана, и обавезно се изриче и заштитна мера одузимања предмета.

3. Вређање је вршење одређених делатности којима се друго лице омаловажава. Под вршењем насиља се сматра примена нешто јаче физичке силе, подобне да изазове патњу или болове, али недовољне да би изазвала повреду. Туча се дефинише као физичко обрачунавање између више лица. Које се састоји у међусобном задавању удараца, помоћу руку или другим деловима тела или другим предметима.

21

Код ових прекршаја последица се састоји у угрожавању спокојства грађана или у ремећењу јавног реда и мира. Казна за овај прекршај је новчана казна или казна затвора до 60 дана, и обавезно се изриче заштитна мера одузимања предмета.

24. Коцкање

Овај прекршај има два облика. Први облик овог прекршаја против јавног реда и мира састоји се у коцкању. Под коцкањем се подразумева игра на срећу, односно игра код које резултат у потпуности или у великој мери зависи од случаја и која се игра у новац или неку другу вредност. Циљ је стицање материјалне користи. Други облик овог прекршаја постоји када неко уступа просторије ради коцкања. Последица овог прекршаја јесте ремећење јавног реда и мира и нарушавање друштвене дисциплине. Казна за овај прекршај јесте новчана казна или казна затвора до 60 дана. Такође се изриче и заштитна мера одузимања предмета. Тежи облик овог прекршаја постоји ако се неко коцка с малолетним лицем или му уступа просторије. Казна за овај облик је искључиво казна затвора до 60 дана и заштитна мера одузимање предмета.

25. Давање алкохолног пића очигледно пијаном лицу или малолетном лицу које није навршило шеснаест година

Овај прекршај се састоји у давању алкохолног пића очигледно пијаном лицу или малолетном лицу које није навршило 16 година. Учинилац овог прекршаја може бити лице које ради у угоститељству. Овде је потребан умишљај, учинилац мора да је свестан да се ради о пијаном односно малолетном лицу које није навршило 16 година. Место извршења овог прекршаја је где се алкохолна пића троше на лицу места (ресторан, кафана, бар и слично). Последица овог прекршаја је нарушавање јавног реда и мира, јер пијана лица или малолетници под дејством алкохола често ремете јавни ред и мир и узнемиравају, па и угрожавају безбедност грађана. Код овог прекршаја последица је и нарушавање здравља људи, посебно малолетних лица. Учинилац овог прекршаја, порд физичког лица, радника у угоститељском објекту, може бити и правно лице (које се

22

бави угоститељском делатношћу), одговорно лице у том правном лицу и предузетник – приватни угоститељ. Казна за физичко лице је новчана казна или казна затвора до 30 дана, а за остале учиниоце само новчана казна. Предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења делатности.

26. Просјачење, скитничење и безобзирно понашање

Под просјачењем се подразумева тражење милостиње на јавном месту. Да би постојао овај прекршај мора да постоји намера да се тиме бави у биду заната.Скитничењем се сматра стална промена места боравка без посебног разлога. Безобзирним, непристојним и дрским понашањем се нарушава спокојство грађана и ремете јавни ред и мир. Последица код свих облика овог прекршаја је иста – угрожавање спокојства грађана и ремећење јавног реда и мира.Казна за овај прекршај је новчана казна или казна затвора до 30 дана и обавезно је изрицање заштитна мера одузимање предмета.

27. Проституција

Под проституцијом се подразумева пружање сексуалних услуга уз одговарајућу накнаду. Накнада може бити у новцу или неком другом добру или услузи. Проституцијом се могу бавити и жене и мушкарци. Јавља се у два облика: 1) одавање проституцији, 2) уступање просторија за проституцију. Одавање проституцији треба схватити као бављењем проституцијом у намери да овакво понашање буде извор прихода. Уступање просторија за проституцију може се врши уз одређену накнаду али и без ње. Ово је једна врста помагања у проституцији као облику саучесништва. Последица овог прекршаја је ремећење јавног реда и мира и нарушавање друштвене дисциплине и јавног морала. Казна за овај прекршај је затвор до 30 дана, и обавезно се изриче и заштитна мера одузимања предмета. Постоји тежи облик овог прекршаја када се ради проституције уступају просторије малолетном лицу. Казна за тежи облик прекршаја је казна затвора до 60 дана.

23

28. Ремећење мира гласном музиком или механичким изворима буке

Овај прекршај се састоји у ремећењу мира и спокојства грађана. Овим прекршајем се грађани ометају у ноћном или дневном одмору или у раду и другим свакодневним активностима. Овај мир се ремети различитим радњама које су у бићу овог прекршаја алтернативно поставњене. То може бити: прегласно пуштање музике, радија, телевизије и сл., као и коришћење одређених механичких уређаја, машина, алата, мотора и др. који могу изазвати велику буку. Последица овог прекршаја је ремећење мира и спокојства грађана.Учинилац прекршаја може бити физичко лице, правно лице, одговорно лице или предузетник. Казна за учиниоце овог прекршаја је новчана казна у различитим износима у зависности од категорије учиниоца. Највиша је за правно лице, дупло мања за предузетнике и десет пута мања за физичко и одговорно лице.

29. Прекршаји правног и одговорног лица, предузетника и физичког лица као организатора спортске приредбе

Овде спадају: 1) необезбеђење несметаног и безбедног одржавања спортске приредбе;2) невршење надзора над спровођењем мера утврђених овим законом;3) непредузимање прописаних превентивних мера;4) неорганизовање одговарајуће редарске службе;5) одбијање сарадње са МУП – ом;6) необезбеђење приступа службе медицинске помоћи или других надлежних органа и организација;7) непредузимање прописаних мера ако околности указују на то да је реч о спортској приредби повећаног ризика;8) непредузимање прописаних мера пре почетка, за време трајања и по завршетку спортске приредбе повећаног ризика;9) невођење прописаних евиденција, односно непружање истих на увид МУП – у;10)продаја улазница ван одобрених посебних продајних места;11)необезбеђење одговарајућег спортског објекта за одржавање спортске приредбе повећаног ризика; 12)непредузимање законом прописаних мера од стране гостујуће екипе;

24

13)продаја алкохолних пића супротно забрани.Санкције за ове прекршаје су: новчане казне, казна затвора до 60 дана и заштитне мере (забране вршења одређене делатности правном лицу, заштитна мера забране вршења одређених послова одговорном лицу, заштитна мера забране вршења одређених делатности предузетнику).

30. Прекршаји физичког лица, учесника спортске приредбе

Радња ових прекршаја се састоји у насиљу и недоличном понашању на спортским приредбама. Ови прекршаји могу бити:1) оштећење спортског објекта на којем се одбија спортска приредба, његове опреме, уређаја, инсталација и другог инвентара;2) бацање било каквог предмета на спортски терен или ометање одвијања спортске приредбе посебним техничким средствима или другим направама;3) неовлашћени улазак у спортски терен;4) неовлашћени улазак у службене просторије и службене пролазе спортског објекта на којем се одвија спортска приредба за време одржавања спортске приредбе, као и непосредно пре одржавања спортске приредбе или после тога;5) уношење у спортски објекат или употреба алкохола или опојних средстава за време одржавања спортске приредбе;6) неовлашћени улазак у део гледалишта намењен противничким навијачима;7) непоступање по налозима службеног особља.Санкције за ове прекршаје су: казна затвора до 60 дана и заштитна мера забрана присуствовања одређеним спортским приредбама чије трајање није одређено.

31. Прекршаји из закона о окупљању грађана

1) непредузимање мера за одржавање реда на јавном месту – неорганизовање или лоше организовање редарске службе;2) окупљање грађана без претходне пријаве – скуп се мора пријавити најкасније 48 сати пре времена одржавања, а ако је реч о јавном скупу који се организује на простору на коме се одвија јавни саобраћај пријаву је неопходно извршити најкасније 5 дана пре времена за које је јавни скуп заказан;3) одржавање јавног скупа противно забрани – забрана се може изрећи у 2 ситуације:

25

- ако је скуп усмерен на насилно рушење уставног поретка земље,- ако скуп омета јавни саобраћај, угрожава здравље људи, јавни морал или безбедност људи и имовине;

4) непрекидање јавног скупа по налогу надлежног органа .Санкције за ове прекршаје су: новчана казна, казна затвора до 60 дана и заштитне мере.

32. Тежи прекршаји физичких лица у вези са оружјем и муницијом

1) набављање делова за ватрено оружје и муниције за оружје с олученим цевима без одобрења надлежног органа;2) држање без одобрења надлежног органа трофејног оружја или оружја које због дотрајалости више није за употребу;3) набављање, држање или ношење ваздушног или оружја с тетивом без одобрења надлежног органа;4) ношење трофејног, дотрајалог или старог оружја, или справљање и држање муниције за то оружје;5) неправилно држање и ношење оружја – морају се чувати закључани и недоступно неовлашћеним лицима;6) неправилно преношење оружја – преношење је неопходно пријавити надлежном органу, приликом преношења оружје мора бити растављено и без муниције;7) употреба оружја на јавном месту или на месту на којем се употребом оружја може угрозити безбедност људи или објеката;8) давање оружја на послугу;9) превоз оружја, делова за оружје и муниције без одобрења надлежног органа – мора се поднети захтев најкасније 24 сата пре превоза. Санкције за ове прекршаје су: новчана казна, казна затвора до 60 дана и заштитна мера одузимања предмета – обавезно.

33. Лакши прекршаји физичких лица у вези са оружјем и муницијом

1) набављање муниције з аоружје с неолученим цевима без оружаног листа кји се издаје за то оружје;2) неподношење захтева надлежном органу ради издавања оружаног листа;

26

3) непријављивање набављања и држања старог оружја;4) преношење оружја без претходне пријаве; 5) невраћање оружаног листа приликом отуђења;6) неношење исправа приликом преношења или ношења оружја;7) набављање и држање посебног оружја од стране члана спортске или друге организације без одобрења;8) ношење оружја и муниције ван објекта, подручја или правца кретања транспорта који обезбеђује;9) непријављивање нестанка односно проналажења оружја – у року од 48 сати мора да пријави надлежном органу нестанак односно налажење оружја.Санкције за ове прекршаје су: новчана казна која је скоро дупло мања него за теже прекршаје физичких лица у вези са оружјем и муницијом, казна затвора до 30 дана и заштитна мера одузимања предмета – обавезно.

34. Тежи прекршаји правног лица, одговорног лица и предузетника у вези са оружјем и муницијом

1) стављање у промет, набављање, држање, поправљање или преправљање забрањеног оружја, направе или уређаја;2) набављање и држање оружја и муниције без одобрења ради обављања делатности;3) необавештавање надлежног органа о престанку потребе за поседовање оружја и муниције;4) неиздавање прописане исправе за ношење оружја лицима која обављају послове физичког обезбеђења и заштите објеката;5) поверавање оружја и муниције лицу које не испуњава услове или које не чува оружје и муницију на безбедном месту;6) неовлашћен промет и превоз оружја, делова за оружје и муниције.Санкције за ове прекршаје су: новчана казна која је и 10 пута већа од казне за физичка лица и заштитна мера одузимање предмета – обавезно.

35. Лакши прекршаји правног лица и предузетника у вези са оружјем и муницијом

1) неиздавање прописане исправе – односи се на правна лица која у склопу своје делатности користе или дају на коришћење одређеним лицима оружје и муницију;

27

2) непријављивање нестанка односно проналжења оружја – у року од 48 сати мора се пријавити нестанак односно проналажење оружја;3) необавештавање надлежног органа о извршеној преправци оружја;4) невођење прописане евиденције о оружју и муницији;5) посебан прекршај предузетника – овај прекршај се јавља у два облика:

- ако се предузетник бави прометом оружја, делова за оружје и муниције без одобрења надлежног органа,- ако предузетник продаје оружје, делове за оружје и муницију правним и физичким лицима која за то немају одговарајуће одобрење односно оружани лист.

Санкције за ове прекршаје су: новчана казна која је нижа у односу на теже прекршаје и заштитна мера забрана вршења дужности – обавезно за предузетника.

36. Опште карактеристике саобраћајних прекршаја

Основна заједничка карактеристика саобраћајних прекршаја јесте њихов заштитни објект. Заштитни објект ових прекршаја има два облика:

- безбедност саобраћаја на путевима;- општа сигурност људи и имовине.

Када је реч о последицама саобраћајни прекршаји су по правилу деликти апстрактне опасности (невезивање појаса и др.), а могу у појединим случајевима представљати конкретну опасност и садржати одређене повреде (саобраћајна незгода). Као учиниоци саобраћајних прекршаја могу се појавити сви субјекти (физичка и правна лица, одговорна лица, предузетници). Сви саобраћајни прекршаји могу се учинити с умишљајем и из нехата. Најчешће су нехатна дела, а ређе с умишљајем.

37. Санкције за саобраћајне прекршаје

То су:1) казна затвора;2) новчана казна;3) заштитна мера забрана управљања моторним возилом.Казна затвора може бити до 30 дана, а за најтеже саобраћајне прекршаје и до 60 дана – када се угрожава живот или здравље људи.

28

Новчане казне за саобраћајне прекршаје крећу се у распонима који одговарају тежини појединих прекршаја. Распони прописаних новчаних казни зависе од природе прекршаја. за лакше саобраћајне прекршаје могуће је изрицање новчане казне у фиксном износу коју на лицу места изриче и наплаћује радник надлежног органа за послове контроле и регулисања саобраћаја на путевима. Заштитна мера забрана управљања моторним возилом може се изрећи у трајању од 3 месеца до 1 године. Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима предвиђа могућност одлагања извршења заштитне мере забране управљања моторним возилом, али под условом да учинилац прекршаја у одређеном року не учини прекршај. Тај рок може бити најмање годину дана, а највише 2 године.Посебне заштитне мере су:

обавеза присуствовања предавањима и приказивању филмова о последицама које проистичу из непоштовања или непознавања саобраћајних прописа; упућивање учиниоца прекршаја на проверу његовог познавања саобраћајних прописа, саобраћајних знакова и вештине управљања моторним возилом.

Санкције за саобраћајне прекршаје могу да се изричу самостало или кумулативно.

38. Прекршаји из закона о основама безбедности саобраћаја на путевима

1) Тежи прекршаји правних и одговорних лица – новчана казна 1.000.000 дин;То су следећи прекршаји: - за путаре – ако не организује или трајно не врши контролу над стањем и одржавањем јавних путева или објеката на њима, над постављањем саобраћајних знакова, или посебних уређаја за одговарајуће осветљавање и означавање обележених пешачких прелаза, као и над обезбеђивањем услова за безбедан и несметан саобраћај на јавном путу;- извођаче радова – не постављање сигнализације приликом почетка радова на јавном путу; - ако накнаду за коришћење аутопутева не наплаћује на прописан начин и на тај начин ствара застој у саобраћају; - ако не поставља саобраћајне знакове и не обележава јавне путеве у складу са законом о безбедности саобраћаја;

29

- ако не постави или не одржава саобраћајне знакове на путу тако да буду лако уочљиви дању и ноћу;- ако не посстави уређај за давање светлосних знакова или уређај за давање звучних знакова на прелазу преко пруге;2) Лакши прекршаји правних и одговорних лица – новчана казна 600.000 дин;То су следећи прекршаји:- ако остави на путу оштећена возила, предмете или материјале који ометају и угрожавају безбедност саобраћаја;- ако користи возило за превоз деце без одговарајућих обележја;- ако не стави на возилу највећу дозвољену брзину (нпр. аутобус);- ако приликом извиђења радова на путу постави бранике који нису осветљени на прописан начин;3) Тежи прекршаји фиичких лица – до 60 дана затвора и новчана казна, за неке прекршајне предвиђена је и заштитна мера забране управљања моторним возилом;То су следећи прекршаји:- лице које на јавном путу подиже објекте, уређаје и постројења, сади саднице итд., којима се умањује прегледност пута, железничке пруге или раскрснице;- возач који не заустави возило када наиђе на возило којим се превозе деца, у ситуацији када деца улазе или излазе из возила; - када возило иде аутопутем у супротном смеру;- возач који врши претицање са десне стране; - када у насељеном месту возач креће брзоном која је за више од 30km на час већа од дозвољене брзине, а ван насељеног места креће брзином која је за више од 50km на час већа од дозвољене брзине;- возач који не пропусти возило које има првенство пролаза;возач који на месту на којем је саобраћај регулисан светлосним знаковима не заустави возило на знак црвеног светла;- возач који отпочне претицање заустављене колоне возила или колоне возила у кретању; - возач који претиче возило које је стало испред пешачког прелаза ради пропуштања пешака;- возач који управља возило под дејством опојних дрога или лекова која се не смеју употребљавати пре и за време вожње;4) Лакши прекршаја физичких лица – до 30 дана затвора и новчана казна; То су следећи прекршаји:

30

- када возач прелази у супротну траку на местима где то није дозвољено; - када се приближава раскрсници великом брзином да се не може зауставити;- возач који не уступи првенство пролаза пешаку на пешачком прелазу;- пешак који не носи упаљену лампу, прописано осветљење ван насеља; - возач који са коловоза не уклони предмете који са возила падну на пут;- возач који возилом превози терет којим се угрожава безбедност учесника у саобраћају или наноси штета путу или објектима на путу;

39. Саобраћајни прекршаји за које се кажњава на лицу места

Ови прекршаји представљају лакше прекршаје и зато постоји могућност да се за њих кажњава на лицу места.- возач који своје возило не заустави иза возила јавног превоза, заустављеног на стајалишту; - возач који мења начин управљања возилом наглим смањењем или повећањем брзине кретања; - возач који у насељеном месту се креће брзином која је преко 10 до 30 km на час већа од дозвољене брзине, а ван насељеног мета возач који се креће брзином која је од 30 до 50 km на час већа од дозвољене брзине;- возач који не држи дозвољено растојање кад се креће иза другог возила;- пешак који прелази пешачки на црвено светло на семафору;- возач возила који по магли не употребљава прописана светла;- пешак који се на путу који има тротоар креће коловозом;- возач који управља возилом за превоз деце које није обележено посебним занком;- возач који при претицању не држи своје возило на потребном одстојању од возила које претиче;- пешак који приликом прелажења преко коловоза на месту на којем није обележен пешачки прелаз омета саобраћај возила;- лице које омета возача док вози;- возач или друго лице које за време вожње не веже сигурносни појас;- возач који управља моторним возилом а истекла му је возачка дозвола;

31

- возач који нема код себе одговарајућу важећу возачку дозволу или је не покаже на захтев овлашћеног лица;- пешак који се не заустави пред прелазом преку железничке пруге ако је уређај за затварање спуштен или ако је упаљено црвено светло;- лице које на заустављеном или паркираном возилу отвара врата и тиме омета кретање других учесника у саобраћају или угрожава безбедност саобраћаја;- возач возила који за време кретања кроз тунел не држи упаљена оборена светла за осветљавање пута;

40. Карактеристике прекршаја у вези са личном картом (тежи и лакши прекршаји у вези са личном картом)

Закон о личној карти садржи казнене одредбе за прекршаје у овој области. Постоје тежи и лакши прекршаји. Као учиниоци ових прекршаја могу бити само физичка лица. Ови прекршаји се могу извршити чињењем или нечињењем. Ови прекршаји се могу учинити из нехата и са умишљајем, али већина се врши из нехата. За учиниоце ових прекршаја предвиђене су казне: за теже прекршаје – алтернативно новчана казна и казна затвора, за лакше прекршаје – само новчана казна. Тежи прекршаји су:- поседовање више важећих личних карата;- уношење неистинитих података у захтеву за издавање личне карте;- давање на послугу своје или служење туђом личном картом;- одбијање показивања личне карте службеном лицу овлашћеном за легитимисање – лица старија од 18 година морају поседовати личну карту и да је носе са собом и да је покажу на захтев службеног лица.Лакши прекршаји састоје се у нечињењу:- неподношење захтева за издавање личне карте – захтев се мора поднети најкасније у року од 3 месеца по навршеној 18. години;- неношење личне карте;- неподношење захтева за замену личне карте; - служење неодговарајућом личном картом – промена личног описа, брачног статуса;- непријављивање губитка личне карте – најкасније 15 дана мора да се пријави надлежном општинском органу и да поднесе захтев за издавање нове личне карте.

32

41. Карактеристике пореских прекршаја

Као учиниоци ових прекршаја појављују се физичка лица (ређе), правна лица, одговорна лица и предузетници. Радња прекршаја се састоји најчешће у нечињењу. Последица ових прекршаја састоји се у оштећењу државних прихода. Ови прекршаји се могу вршити са умишљајем и из нехата. За учиниоце ових прекршаја предвиђена је висока новчана казна. Новчане казне су прописане у висини пореске обавезе која није извршена. Прекршајни поступак за све пореске прекршаје воде органи Пореске управе.

42. Прекршаји из Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Учиниоци могу бити физичка лица, правна лица, одговорно лице и предузетници. Постоје три облика: - неподношење пореске пријаве – кзна је дупло до десетоструко већа од пореске обавезе.- неблаговремено подношење пореске пријаве – после истека законског рока за подношење пореске пријаве;- изношење нетачних података у пореској пријави због смањења пореза – кажњава се новчаном казном која је двоструко до двадесетоструко смањеног износа пореза. Порески прекршаји пореских обвезника – правних лица и

предузетникаПрекршај чини:- лице које пореској управи не поднесе, или не поднесе у прописаном року пријаву за регистрацију;- лице које не поднесе у прописаним роковима појединачну пореску пријаву и информативну пореску пријаву, или у њој наведе нетачне податке;- лице које омета спровођење принудне наплате;- лице које пореском инспектору не омогући увид у стање робе (пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе);- олице које туђи ствар за које је порески инспектор изрекао меру привремене забране отуђења; порески прекршаји пореских обвезника – физичких лицаПрекршај чини:- лице које не поднесе, или не поднесе у прописаном року пријаву за регистрацију, или ако наведе нетачне податке у пријави;

33

- лице које омета или спречава овлашћеног службеника пореске управе у обављању законом утврђене дужности у пореском поступку;- лице које не допусти да се обави увиђај на ствари, просторији или земљишту;- лице које не буде присутан током теренске контроле;- лице које пореском инспектору у поступку теренске контроле не омогући увид у стање робе (документације или исправе);

43. Опште карактеристике царинских прекршаја

Као учиниоци ових прекршаја јављају се: физичка лица, правна лица, одговорна лица и предузетници. Ови прекршаји се могу учинити радњом чињења или нечињења. Последица се састоји у смањењу државних прихода. Могу бити учињени са умишљајем или из нехата. За учиниоце предвиђена је новчана казна, која се одређује на неколико начина: 1) прописивање новчане казне у интервалима минимума и максимума, у ком интервалу орган за прекршаје одмерава казну у сваком конкретном случају;2) прописивање новчане казне у сразмери са вредношћу робе – казна се прописује највише до петоструког износа вредности робе.Учиниоцима неких прекршаја се може изрећи и заштитна мера одузимања предмета, односно заштитна мера превозног, преносног и другог средства које је послужило за превоз или скривање робе која је предмет прекршаја. Уколико не може из неког разлога одузети роба, онда се може наплатити вреднсот те робе. Када се одузима превозно средство ова мера се примењује ако је вредност робе која је предмет прекршаја већа од једне трећине вредности превозног средства које је послужило за превоз или скривање робе. Првостепени прекршајни поступак за царинске прекршаје води Комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, а другостепени Веће за другостепени пекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија.

44. Тежи царински прекршаји

Ти прекршаји су:- преношење скривене робе преко царинског прелаза – састоји се у преношењу или покушају да се пренесе роба ради избегавања обавезе

34

плаћања царинских дажбина; казна за овај прекршај је новчана казна од једноструког до петоструког износа вредности робе која је предмет прекршаја, и обавезно се изричу заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања превозног средства, ако су за то испуњени услови;- непријављивање робе која се уноси у царинско подручје – предвиђена је новчана казна у износу од једноструког до четвороструког износа вредности робе која је предмет прекршаја, и обавезно се изричу заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања превозног средства, ако су за то испуњени услови;- преношење робе ван граничног прелаза – увоз, извоз и транзит робе и прелаз лица и превозних средстава се врши преко царинског прелаза; покушај преношења робе ван царинског прелаза представља радњу овог прекршаја; предвиђена је новчана казна у износу од једноструког до четвороструког износа вредности робе која је предмет прекршаја и обавезно се изричу заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања превозног средства, ако су за то испуњени услови; - лажно приказивање привремено изнете робе - предвиђена је новчана казна у износу од једноструког до четвороструког износа вредности робе која је предмет прекршаја и обавезно се изричу заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања превозног средства, ако су за то испуњени услови; - неуношење потребних података о роби у манифест брода или ваздухоплова- учинилац прекршаја је заповедник брода или ваздухоплова; казна за прекршај је новчана казна од 4500 дин за сваки пакет, односно 12000 дин за тону расуте робе, нпр. пшенице.

45. Опште карактеристике девизних прекршаја

Девизни прекршаји су предвиђени у Закону о девизном пословању. Овај закон има и казнене одредбе. Контролу девизног пословања код нас врши Народна банка Србије. Лакши промет са иностранством се обавља преко иностраних банака.Као учиниоци ових прекршаја могу се јавити физичка лица, правна лица, одговорна лица у правном лицу, као и у државним органима и организацијама и предузетници. Ови прекршаји се најчешће врше нечињењем, али има и оних који се врше чињењем. Последица ових прекршаја састоји се у оштећењу државне имовине или у угрожавању нормалног функционисања девизног пословања. Могу се вршити са умишљајем или из нехата, али не најчешће чине са умишљајем.

35

За ове прекршаје предвиђене су новчане казне у високим износима. Могу се изрећи и поједине заштитне мере – заштитна мера забране обављања делатности за правна лица, забрана обављања самосталне делатности за предузетника и заштитна мера одузимања предмета и одузимања превозног срества.Првостепени прекршајни поступак за девизне прекршаје води Комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, а другостепени Веће за другостепени пекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија.

46. Прекршаји из Закона о девизном пословању

Прекршај постоји у случају да учинилац прекршаја:- двизе користи супротно одредбама Закона о девизном пословању;- плаћање, наплаћивање, пренос и исплату у земљи врши супротно одредбама закона; - плаћање по капиталним ословима врши платним картицама;- девизе које остварује у иностранству не унесе у земљу у складу са законом;- извезену робу и извршену услугу у иностранству не наплати у договореном року, а најкасније у року од осам радних дана од истека тог рока;- купује и продаје девизе изван девизног тржишта.

47. Основне карактеристике спољнотрговинских прекршаја

Код нас је регулисано Законом о спољнотрговинском пословању. Спољнотрговинско пословање је обављање привредних делатности у иностранству. Да би се неко бавио овом делатношћу мора бити регистрован, тј. фирма мора бити регистрована. Као учиниоци ових прекршаја јављају се домаћа правна лица и одговорна лица у њима, домаћи предузетници и домаћа и страна физичак лица. Радња ових прекршаја може се извршити чињењем и нечињењем. Последица ових прекршаја је наношење штете државним приходима или угрожавање спољнотрговинских послова. Ови прекршаји се најчешће врше са умишљајем, али се могу вршити и из нехата. Казне за ове прекршаје су новчане казне, које су сразмерне причињеној штети. Могу да се изричу и заштитне мере одузимање предмета и мере забране вршења делатности.

36

Првостепени прекршајни поступак за спољнотрговинске прекршаје води Комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, а другостепени Веће за другостепени пекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија.

48. Прекршаји из Закона о спољнотрговинском пословању

Спољнотрговински прекршаји правног лица и предузетника:- ако се уговор о извођењу инвестиционих радова не закључи у писменом облику или их не пријави у прописаном року надлежном органу;- прекорачи се прописани рок за враћање привремено извезене, односно увезене робе;- ако противно закону увози и извози робу без прибављеног одређеног уверења, односно одређене оверене исправе која се мора прибавити;- уколико у прописаном року не пријави статусне промене надлежном органу;- ако робу купи, прода, протури, прими на поклон, прикрије, прими на чување, употреби или прими на држање по било ком основу, а за коју зна, или је могао знати да је њоме извршен прекршај. Спољнотрговински прекршаји домаћег или страног физичког лица:- ако из иностранства унесе предмете противно одредбама закона;- ако привремено извезену робу отуђи, односно привремено увезену робу да другоме на употребу или је употреби у друге сврхе;- ако робу купи, прода, протури, прими на поклон, прикрије, прими на чување, употреби или прими на држање по било ком основу, а за коју зна, или је могао знати да је њоме извршен прекршај.

49. Појам, предмет и задатак прекршајног процесног права

ПојамПрекршајно процесно право представља систем правних прописа којим се регулишу:1) процесне радње које врше субјекти прекршајног поступка;2) односи између тих процесних субјеката. Предмет Предмет прекршајног процесног права је сам прекршајни поступак. Прекршајни поступак је законом уређен поступак у којем надлежни органи утврђују да ли је учињен прекршај, ко су учиниоци тог

37

прекршаја и да ли су прекршајно одговорни и која ће се прекршајна санкција изрећи прекршајно одговорном учиниоцу прекршаја. Задатак Правилно и законито расветљавање и решавање прекршајне ствари.

50. Појам, врсте и фазе прекршајног поступка

ПојамПојам прекршајни поступак може да има три значења:1) скуп правинх прописа којима се регулише поступак у којем се разјашњава и разрешава прекршајна ствар;2) прекршајни поступак као грана науке прекршајног права;3) прекршајни поступак као део наставног предмет који се изучава у оквиру наставне дисциплине прекршајног права. ВрстеРазликује се више врста прекршајних поступака: 1) општи прекршајни поступак – који се води редовно када је учињен прекршај (утврђује се у конкретном случају учињен прекршај, да ли је лице заиста учинило прекршај, да ли је одговоран, ако се то утврди учиниоцу се изричу одговарајуће санкције);2) посебни прекршајни поступак – који се води ради решавања посебних случајева прекршајне ствари, од општих се разликује према: . ФазеПостоје две основне фазе прекршајног поступка: 1) првостепени поступак – има три фазе:

- у првој фази утврђују се све потребне чињенице како би се прекршајна ствар расветлила (претходни поступак);- друга фаза је усмени претрес на којем се утврђују све релевантне чињенице на основу којих се доноси првостепено решење о прекршају;- трећа фаза је доношење решења о прекршају којим се разрешава прекршајна ствар у прекршајном поступку.

2) поступак по правним лековима – фаза у којем се по правним лековимаиспитује исправност решења донетих о прекршају, ова фаза није неопходна за коначно решење прекршајне ствари. Има две фазе:

- поступак по редовним правним лековима – поступак који се води по жалби против решења о прекршају, назива се и жалбени поступак и представља другостепени прекршајни поступак;- поступак по ванредним правним лековима – води се по: захтеву за понављање прекршајног поступка, захтеву за ванредно

38

преиспитивање правоснажног решења о прекршају и захтеву за заштиту законитости.

51. Начела прекршајног поступка

1) начело законитости – прекршајни поступак се мора водити према одредбама закона и других прописа, учинилац прекршаја може бити кажњен само за онај прекршај који је био одређен као прекршај, и изриче му се санкција која је за тај прекршај била предвиђена у време извршења;2) начело покретања прекршајног поступка на захтев овлашћеног органа или оштећеног – поступак се миже покренути само на захтев овлашћеног субјекта;3) начело претпоставке невиности – нико се не може сматрати одговорним за прекршај све док то не буде утврђено правоснажним решењем о прекршају;4) начело утврђивања истине – орган који води прекршајни поступак мора да утврди истину о свим правно релевантним чињеницама на основу којих доноси одлуку о одговорности за прекршај, истина се утврђује на основу доказа;5) начело слободне оцене доказа – прекршајни орган оцењује доказну вредност сваког појединог доказа и из укупне оцене свих доказа доноси закључак о томе шта је у конкретном случају стварна истина;6) начело испитивања окривљеног – право окривљеног да се у прекршајном поступку изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете, и да изнесе чињенице и доказе који су у његову корист, ова могућност мора му се пружити пре доношења решења о прекршају;7) начело помоћи неукој странци – састоји се у поучавању неуке странке о његовим правима и о последицама које пропуштање у коришћењу тих права може да има, у указивању на правна средства која може да користи и друго;8) начело употребе матерњег језика у поступку – право окривљеног и других учесника у прекршајном поступку да се при извођењу процесних радњи и на главном претресу служе својим матерњим језиком;9) начело двостепености – право на подношење жалбе на решење о прекршају;10)начело расправности – право окривљеног да износи чињенице које се односе на предмет расправљања и да се изјашњава о њима као и о свим другим чињеницама које су од значаја за поступак;

39

11)начело непоновљивости истих прекршајнопроцесних субјеката у истој прекршајној ствари – исто лице не може два пута да одговара за исти прекршај;12)начело економичности – све процесне радње се морају предузети без непотребних одлагања и одуговлачења како би се прекршајни поступак што брже и ефикасније спровео, и економичност трошкова поступка који треба да се сведу нанајмању нужну меру.

52. Појам, карактеристике и врсте прекршајнопроцесног субјекта

ПојамПрекршајнопроцесни субјекти су лица која учествују у прекршајном поступку. Она у том поступку врше одређене процесне функције и као таква имају одређена права и дужности. Вршењем тих функција они остварују циљеве прекршајног поступка. КарактеристикеОпште карактеристике процесних субјеката (тј. заједничке свим процесним субјектима) у прекршајном поступку:

- субјект прекршајног поступка је физичко или правно лице;- субјект прекршајног поступка мора имати процесну способност;- субјект прекршајног поступка има одређена права и дужности у поступку.

Врсте Разликују се по функцији коју имају у прекршајном поступку: 1) главни прекршајнопроцесни субјекти – носиоци главних прекршајнопроцесних функција;

- надлежан прекршајни орган који води прекршајни поступак – носилац функције суђења;- окривљени - као носилац функције одбране;- подносилац захтева – као носилац функције оптужбе.

2) споредни или помоћни прекршајнопроцесни субјекти – врше споредне или помоћне функције у поступку:

- оштећени;- законски заступник;- представник правног лица;- овлашћена службена лица;- органи унутрашњих послова;- сведоци;- вештаци;

40

- преводиоци и друга лица.

53. Органи за вођење прекршајног поступка

У прекршајне органе спадају: 1) општински судија за прекршаје;2) веће за прекршаје (другостепени);3) посебни органи – за прекршаје за које је то изричито прописано (прекршаји из области царинског, спољнотрговинског и девизног пословања за које поступак води Комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија и Веће за другостепени прекршајни поступак при истом министарству).Општински судија за прекршаје образује се за једну или више општина. Већа за прекршаје постоје на територији 10 градова (Београд, Ваљево, Зајечар, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Краљево, Лесковац, Смедерево, Ужице). На челу општинског суда за прекршаје јесте старешина, који се именује на 4 године. У већу за прекршаје именује се преседник већа, на период од 4 године. Судије за прекршаје у општинским органима за прекршаје и у већима за прекршаје именује Влада РС на предлог министра правде на рок од 8 година. Они су самостални државни органи.Услови за избор судија за прекршаје: да је завршио правни факултет, да је положио правосудни испит, мора да има 5 година радног искуства на правним пословима,

54. Стварна и месна надлежност органа за прекршаје

Законом о прекршајима је одређено који органи за прекршаје су стварно и месно надлежни. Стварна надлежностСтварна надлежност органа за прекршаје је право и дужност одређеног органа да води прекршајни поступак за одређени прекршај у одређеној фази прекршајног поступка. Прекршајни поступак у првом степену спада у надлежност општинског судије за прекршаје који води прекршајни поступак као судија појединац. Другостепени прекршајни поступак спада у надлежност већа за прекршаје, који се састоји из 3 члана, тј. три судије и које има свог председника. Месна надлежност

41

Месна надлежност је право и дужност ових органа да воде прекршајни поступак за учињени прекршај с обзиром на место извршења прекршаја. разликује се:

- општа надлежност органа за прекршаје;- супсидијарна месна надлежност органа за прекршаје.

Према општој месној надлежности за вођење прекршаја надлежан је првостепени прекршајни орган на чијем је подручју учињен прекршај. У случају да је прекршај учињен на подручју више прекршајних органа, надлежан ће бити онај орган који је први покренуо прекршајни поступак.Супсидијарна надлежност постоји када је исто лице окривљено за више учињених прекршаја и прекршајни поступак се води пред истим органом за прекршаје за све прекршаје које је тај учинилац учинио. Месна надлежност у овом случају се одређује према: месту пребивалишта или боравишта учиниоца прекршаја, према седишту ако је правно лице учинилац прекршаја. Ово се примењује само ако је неко лице учинило више прекршаја на територији различитих општина.Ако је учествовало више лица у прекршају месно надлежан је онај орган који је надлежан и за извршиоца прекршаја. Сукоб надлежностиМоже бити:1) позитиван сукоб надлежности;2) негативан сукоб надлежности.Позитиван сукоб постоји када оба органа сматрају да су надлежна. Негативан сукоб постоји када оба органа одбијају надлежност. Сукоб надлежности решава веће за прекршаје (другостепени орган), уколико су на територији различитих већа онда решење о сукобу надлежности доноси Врховни суд Србије. Против решења којим је решен сукоб надлежности није дозвољена жалба.

55. Изузеће лица која учествују у прекршајном поступку

Судија и друга лица која учествују у прекршајном поступку чија је непристрасност битна за правилно и законито вођење прекршајног поступка и решавање о прекршајној ствари морају се изузети из учешћа у прекршајном поступку када постоје разлози који могу довести у сумњу њихову непристрасност. Разлози могу бити:1) обавезно изузеће – разлози су одређени законом, у случају њиховог постојања мора дођи обавезно до изузећа, а ти разлози могу бити:

- ако је судија оштећен прекршајем;

42

- ако је у сродству или у браку са појединим учесницима у прекршајном поступку, у првој линији било којег степена или у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена;- ако је у односу стараоца или стараника, усвојиоца или усвојеника, или храниоца или храњеника са неким од учесника у прекршајном поступку;- ако је у истом предмету већ било у функцији одређеног прекршајнопроцесног субјекта;- ако је у истом предмету већ учествовао у доношењу првостепеног решења.

2) факултативно изузеће – разлози нису у Закону о прекршајима изричито наведени већ је дата општа формулација: „ако постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност“ (нпр. сродство у даљем степену, пријатељство, непријатељство, ванбрачна заједница и друго).Судија који учествује у прекршајном поступку дужан је да по службеној дужности води рачуна о разлозима о изузећу. Изузеће судије могу да траже и странке у прекршајном поступку (окривљени, овлашћени подносилац захтева за покретање прекршајног поступка) све до тренутка доношења решења о прекршају. Судија је дужан чим се поднесе захтев за изузеће да обустави сваки рад на предмету, док о његовом решењу одлучује старешина органа за прекршаје. Ако се тражи изузеће старешине прекршајног органа или судије другостепеног органа за прекршаје решење доноси председник другостепеног органа (већа). Решење о изузећу председника другостепеног органа за прекршаје доноси Врховни суд Србије. Против решења о изузећу није дозвољена жалба.Сва ова правила се односе и на друге учеснике у поступку.

56. Окривљени у прекршајном поступку

Окривљени у прекршајном поступку је лице против којег се води прекршајни поступак. Он има својство странке и врши функцију одбране у поступку. Остваривањем функције одбране он ужива следећа права: право подношења доказа; стављање предлога; употреба правних средстава (жалба, приговор и др.).

43

Коришћењем ових права он остварује своје основно право, право на одбрану. За своју одбрану може да користи и стручну помоћ браниоца, што не умањује његово право на одбрану.Уколико је окривљени правно лице, за њега у прекршајном поступку учествује његов представник. Представник мора имати писмено овлашћење да би обављао ту функцију. Правно лице може да има једног представника. Ако окривљено правно лице не одреди свог представника казниће се новчано.

57. Бранилац у прекршајном поступку

У оквиру свог права на одбрану окривљени у прекршајном поступку има право на одбрану од стране стручног браниоца. Окривљени због своје нестручности није у могућности да се сам квалитетно брани. Функцију браниоца може да врши само адвокат, а њега може да замени адвокатски приправник (адвокатски приправник је дипломирани правник који у адвокатској канцеларији обавља приправнички стаж потребан за полагање правосудног испита, који још није положио тај испит или га је положио али још није уписан у именик адвоката код адвокатске коморе). Браниоца окривљеном могу да узму и друга лица која су са њим у блиском односу (брачни друг, крвни сродници у првој линији, усвојилац, усвојеник, брат, сестра, хранилац, законски заступник). Окривљени може браниоцу дати:

- усмено пуномоћје изјавом на записник код првостепеног органа код којег се води прекршајни поступак;- писмено пуномоћје.

У сваком тренутку окривљени може да опозове пуномоћје. Бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које и окривљени може да предузме (да предлаже доказе, да даје завршну реч и друго).

58. Оштећени у прекршајном поступку

Оштећеним у прекршајном поступку се сматра лице чије је неко лично или имовинско право повређено или угрожено учињеним прекршајем. Пошто може бити учесник у прекршајном поступку он има и одређена права у поступку. Та права може да врши сам или преко пуномоћника. Права оштећеног су: да подноси захтев за покретање прекршајног поступка; да подноси доказе и ставља предлоге;

44

да у прекршајном поступку истакне имовинско-правни захтев за накнаду штете учињене прекршајем или за повраћај одузете ствари; да изјављује жалбу на решење донето поводом његовог захтева за покретање прекршајног поступка. Оштећени може бити позван као сведок у прекршајном поступку.

59. Органи унутрашњих послова, инспекције и други државни органи у прекршајном поступку

Ови органи исто се могу појавити као субјекти (учесници) у прекршајном поступку. Имају одређене функције у прекршајном поступку, тако да имају и одређена права и дужности. Њихова основна и најважнија права у прекршајном поступку су: да подносе захтев за покретање прекршајног поступка; да подносе доказе и друге предлоге; да улажу жалбу на решење о прекршају ако су они подносиоци захтева за покретање прекршајног поступка. Ови органи могу бити саслушани као сведоци у прекршајном поступку.

60. Поднесци и записници у прекршајном поступку

Поднесци Поднесци у прекршајном поступку су изјаве или саопштења који се подносе у писменој форми или усмено на записник (нпр. жалба, захтев за изузеће, пуномоћје и друго). Морају бити разумљиви и морају садржати све елементе који су неопходни да би се по њима могло поступати. Орган који одлучује о поднесцима може да наложи подносиоцу да га исправи или допуни уколико имају неке недистатке, да би се могло по њему поступати, рок је до 15 дана. Ако се не достави одбациће се као неуредан. Записници Записник је писмени акт који се саставља о свакој радњи која је предузета у прекршајном поступку (нпр. записник о увићају, записник о саслушању сведока, записник о претресању стана, записник о саслушању окривљеног, записник о већању и гласању судија и др.). Записник води записничар као службено лице. Он се саставља тако што лице које врши процесну радњу (судије) диктира садржај који ће се унети у записник. Морају се водити читко и у њему се не може дописивати, мењати или брисати унети подаци, а уколико је то потребно исправке се могу унети на крају записника уз обавезну оверу

45

тих исправки. Записник потписује судија и записничар. Заинтересоване старане у поступку могу уносити приговоре.

61. Рокови и повраћај у пређашње стање у прекршајном поступку

РокРок је време за које се мора, не сме или треба да се предузме извесна радња у прекршајном поступку. Врсте рокова:1) рокови који су одређени законом – законски рокови; рокови које одређује сам орган за прекршаје који води прекршајни поступак (према томе ко одређује рок);2) рокови у односу на период у којем се мора предузети радња; рокови у односу на период у коме се не сме предузети радња по истеку рока(према обавези која се односи на рок);3) преклузивни рокови – губи се право на предузтимање процесне радње; инструкциони рокови – пропуштање не повлачи последице, нема санкције (према последицама које настају услед непоштовања рокова);4) по трајању рокови могу бити фиксно одређени и они који се могу продужити.Рокови могу бити одређени рачунајући на сате, дане, месеце и године. Повраћај у пређашње стање Повраћај у пређашње стање је правно средство по којем се може дозволити да учесник у поступку који није у прописаном року предузео процесну радњу исту накнадно предузме иако је због пропуштања рока изгуби право да предузме процесну радњу. За то су потребни да се испуне одређени услови.Треба да постоје оправдани разлози зашто је пропустио рок за жалбу (нпр. тешка болест...). Уколико постоје оправдани разлози у том случају он може поднети молбу за повраћај у пређашње стање. Молба се мора поднети у року од 8 дана од дана престанка узрока због којег је пропуштен рок за жалбу, али најкасније у року од 30 дана од дана пропуштања рока. Молба се подноси првостепеном органу за прекршаје који је донео решење о прекршају. Против решења првостепеног орган аза прекршаје, којим се дозвољава повраћај у пређашње стање, није дозвољена жалба. Заједно са жалбом подноси се и захтев за повраћај у пређашње стање.

62. Трошкови прекршајног поступка

46

Вођење прекршајног поступка изискује одређене трошкове како би се поступак спровео. У трошкове спадају: 1) трошкови сведока, вештака и тумача који учествују у поступку;2) трошкови увиђаја;3) издаци за довођење окривљеног;4) награда за рад браниоца;5) трошкови рада судског већа.Зависно од тога како је окончан прекршајни поступак одређено је ко сноси трошкове прекршајног поступка. Ови трошкови падају на терет окривљеног ако се прекршајни поступак окончао правоснажним решењем о прекршају којим је окривљени оглашен одговорним за учињени прекршај. Ако има више окривљених у истом прекршајном поступку сваки од њих сноси сразмерно трошкове поступка. Ако је прекршајни поступак окончан обуставом, трошкови поступка падају на терет буџета РС. Уколико трошкови поступка доведу у питање издржавање окривљеног или лица које је, по закону, он дужан да издржава, првостепени орган за прекршаје може ослободити окривљеног плаћања трошкова поступка у целини или делимично, зависно од процене његових материјалних могућности.

63. Имовинскоправни захтев у прекршајном поступку

Извршењем прекршаја се често причињава штета неким лицима. Лица која су оштећена имају право да поднесу имовинскоправни захтев у току прекршајног поступка. Тај захтев може да буде:1) накнада штете;2) повраћај ствари.Захтев се може остварити и у парници. Суд ће у поступку решавати о захтеву само ако се због тога прекршајни поступак не одуговлачи. Уколико имовинскоправни захтев буде усвојен у решењу се одређује рок у којем је окривљени дужан да накнади штету или изврши повраћај. Тај рок не може бити дужи од 15 дана. Имовинскоправни захтев не може бити одбијен, већ само подносилац захтева може бити упућен да свој захтев остварује у парници.

64. Доношење и саопштавање одлука у прекршајном поступку

47

У току прекршајног поступка доноси се већи број одлука. Оне могу бити у облику решења, наредбе, закључка и белешке. Када је одлука донета она се одмах саопштава заинтересованим лицима уколико су она присутна и то се записнички констатује, и та лица то потврђују потписом у записник. Ако лица нису присутна њима ће се касније доставити препис одлуке. Писмени оправци одлука достављају се најкасније у року од 8 дана од дана када је усмено саопштена (донета) одлука. Код одлука другостепеног органа с обзиром да су нејавне седнице на којој присуствују само чланови већа, онда се одлуке писмено саопштавају.

65. Достављање писмена и разматрање списа у прекршајном поступку

Писмена се достављају само заинтересованим субјектима у прекршајном поступку. Достављање је веома важно јер од момента достављања почињу да теку рокови за предузимање одређених процесних радњи. Достављање се може вршити на различите начине:1) лично достављање – се врши непосредно лицу коме је писмено намењено, врши се директном предајом писмена лицу; том приликом то лице потписује доставницу, која је доказ да је уручење извршено, да је лице примило писмено; у доставницу се уписује датум кад је уручење извршено;2) посредно достављање – се врши примаоцу посредно, преко другог лица; достављач ће писмено предати неком од пунолетних чланова домаћинства; 3) достављање на радном месту – писмено се предаје овлашћеном лицу за примање поште;4) достављање у случају одбијања пријема писмена – у том случају ће достављач писмено прибити на врата примаоца, а у доставници ће обележити дан и сат извршеног прибијања и разлоге због чега странка није желела да прими писмено; ако достављач прибије писмено на врата сматра се да је писмено урчено;5) достављање браниоцу, заступнику или пуномоћнику – достављање се обавезно врши браниоцу окривљеног, односно заступнику или пуномоћнику оштећеног, уколико их има; 6) достављање војним лицима и припадницима полиције – врши се преко њихове команде или непосредног старешине;7) достављање истицањем писмена на огласној табли – уколико није могуће утврдити пребивалиште окривљеног или је променио адресу а

48

није обавестио суд, достављање се врше истицањем писмена на огласној табли органа за прекршаје; достављање се сматра извршеним кад протекне рок од 8 дана од дана истицања писмена на огласној табли;8) достављање писмена државним органима и правним лицима – достављање се врши тако што се писмена предају у писарници државног органа, односо овлашћеном лицу за примање писмена у правном лицу. Право разматрања и преписивања списа имају: подносилац захтева за покретање прекршајног поступка, окривљени, бранилац окривљеног, пуномоћник окривљеногправног лица, оштећени, његов законски заступник и његов пуномоћник. Друга лица која имају правни интерес могу добити дозволу за разматрање и пеписивање списа. Ту дозволу даје судија који води прекршајни поступак док је поступак у току, а уколико је прекршајни поступак завршен дозволу даје старешина првостепеног органа за прекршаје.

66. Покретање прекршајног поступка

Циљ прекршајног поступка је да се прикупе докази и подаци о учињеном прекршају и његовим учиниоцима. С тим у вези надлежни органи предузимају потребне радње, нпр. откривање учиниоца, обављање увиђаја, потребна вештачења и друге радње. Пријава за прекршајПрекршајна пријава је акт којим се орган надлежан за покретање прекршајног поступка обавештава о учињеном прекршају. Орган који је примио пријаву утврђује да ли има основа за покретање прекршајног поступка, ако има покреће прекршајни поступак, а уколико утврди да нема основа за покретање прекршајног поступка, одбацује пријаву. Прекршајну пријаву најчешће подносе надлежни органи који откривају учињене прекршаје, али може је поднети и свако друго лице. Захтев за покретање прекршајног поступка Прекршајни поступак се покреће подношењем захтева за покретање прекршајног поступка од стране овлашћеног органа надлежном првостепеном органу. Овлашћени субјекти за подношење захтева за покретање прекршајног поступка су:

- надлежни органи државне управе (пореска управа, државна управа...);- овлашћени инспекторати;

49

- јавни тужилац и други надлежни органи и организације који имају јавна овлашћења.

Захтев се подноси у писменој форми и има одређен садржај:1) назив органа или име и презиме лица које подноси захтев и његову адресу;2) назив првостепеног органа за прекршаје којем се захтев подноси;3) основне податке о окривљеном (име и презиме окривљеног физичког лица, лично име родитеља, датум и место рођења окривљеног, његово занимање, држављанство и адресу..... );4) чињенични опис прекршаја;5) пропис који је повређен прекршајем;6) предлози доказа који би требало да се изведу;7) потпис подносиоца захтева. Подноси се у два примерка – један за окривљеног, један за прекршајни орган. Уколико не садржи све потребне податке или уколико није поднет у потребно броју примерака, захтев за покретање поступка се сматра неуредним. 67. Мере за обезбеђење присуства окривљеног у прекршајном

поступку

Да би се обезбедило правилно и успешно вођење прекршајног поступка потребно је да при предузимању појединих процесних радњи буду присутни одређени процесни субјекти. Од посебног занчаја је присуство окривљеног. Да би сер у свим ситуацијама у прекршајном поступку обезбедило присуство окривљеног када је то неопходно закон о прекршајима предвиђа мере за обезбеђење присуства окривљеног, неке од њих се могу и принудно применити. Оне немају карактер казне или друге прекршајне санкције. Те мере су:1) позивање – окривљени се позива тако што му првостепени орган упућује позив; упућује се у писменој форми; у позиву се окривљени обавештава о времену (дан и час) и месту одржавања прекршајног поступка; 2) довођење – ако се лице не одазове на позив а уредно је позвано и не оправда недолазак, првостепени орган за прекршаје може наредити да се примени мера довођења; то може учинити само ако је у позиву било назначено да ће се у случају неодазивања применити довођење; наредба се издаје у писменој форми а извршење наредбе за довођење спроводе надлежни органи унутрашњих послова; трошкови довођења падају на терет лица које се доводи;

50

3) задржавање – мера обезбеђења присуства окривљеног која је састоји у превентивном лишењу слободе окривљеног; задржавање може да траје до доношења решења о прекршају, али најдуже од 24 сата; може се применити у три случаја: - када није могуће утврдити идентитет или пребивалиште, одн. боравиште окривљеног, а постоји сумња да може да побегне, - када постоји опасност да би окривљени подласком у иностранство могао да избегне одговорност за прекршај, а за прекршај је предвиђена казна затвора, - када је учинилац прекршај затечен у извршењу прекршаја за који може да се изрекне казна затвора, и жели да се спречи да учинилац настави са вршењем прекршаја; 4) јемство – може се захтевати од окривљеног да пружи гаранцију да неће побећи тако да ће он лично или неко други за њега дати гаранцију; одређује се у новчаном износу који се обезбеђује полагањем готовог новца, хартија од вредности, драгоцености или других покретних ствари које су веће вредности или које се могу лако чувати и уновчити; не може му суд наредити да положи јемство, него окривљени сам мора пристати да положи јемство; дато јемство ве враћа окривљеном, а уколико побегне јесмтво се задржава у корист државе.

68. Докази и доказни поступак у прекршајном поступку

Да би се утврдила одговорност учиниоца пекршаја потребно је да се у прекршајном поступку докаже да је он учинио прекршај и да је он за тај прекршај одговоран. Основаност претпоставке у пердмету доказивања врши се на основу доказа. Њима треба доказати постојање свих елемената учињеног пекршаја који су одређени у закону или другом пропису којим је одређен прекршај, као и све релевантне чињенице од којих зависи прекршајна одговорност учиниоца. Треба разликовати:1) предмет доказивања – је укупна садржина догађаја који се састоји у прекршају који је учинио учинилац и одговорности учиниоца за то што је учинио;2) докази – су чињенице на основу којих се утврђује истина о ствари која је предмет доказивања (нпр. да је учинилц виђен у тучи, да су пронађени његови отисци и др.);3) доказна средства – су лица односно њихове изјаве или предмети на основу којих долазимо до сазнања о доказима (нпр. изјаве других учесника тучи, слика тог догађаја и др.).

51

Докази могу бити директни или индиректни. Директни докази су они на основу којих се непосредно и несумњиво могу утврдити чињенице које се у поступку доказују (нпр. исказ припадника полиције који је ухватио учиниоца при извршењу прекршаја). Индиректни докази су они на основу којих се не може непосредно закључити о постојању чињеница, али се из више таквих доказа може закључити нешто што се доказује.Доказивање је поступак коришћења доказа да би се утврдила истина о чињеницама на основу којих се доноси одлука у поступку. Поступак доказивања се врши у 4 фазе:1) откривање доказа – постојање сазнања да постоје докази којим се доказује нека чињеница коју треба утврдити у поступку;2) извођење доказа – докази се презентују у току прекршајног поступка, нарочито на главном претресу;3) проверавање доказа – докази се проверавају коришћењем других доказних средстава;4) оцена доказа – доказе оцењује орган који води прекршајни поступак да би се утврдила истина у поступку и донела правилна одлука о прекршајној ствари. Разликујемо:

- формалну оцену доказа – законом је одређена доказна вредност појединих доказа;- слободну оцену доказа – орган по свом слободно формираном уверењу доноси закључак да ли се нека чињеница сматра доказом.

69. Врсте доказних средстава у прекршајном поступку

Прекршајно процесно право познаје више врста доказних средстава:1) испитивање окривљеног – процесна радња којом долазимо до исказа окривљеног; окривљени се по правили испитује усмено, под одређеним условима он своју одбрану може дати у писменој форми; окривљени може да одбије да да свој исказ одн. да се брани ћутањем; окривљеног испитује првостепени орган за прекршаје који води прекршајни поступак; у току испитивања окривљеног он не се може суочавати са другим саокривљеним или са сведоцима; 2) саслушање сведока – сведоци су физичка лица која можда имају одређена сазнања која су од користи за утврђивање истине у поступку; сведока позива орган за прекршаје који води прекршајни поступак по својој иницијативи или на предлог подносиоца захтева за покретање поступка, окривљеног, браниоца, представника окривљеног правног

52

лица, оштећеног и његовог заступника; лице је дужно да се одазове позиву да буде сведок; позивање се врши писменим позивом; 3) вештачење – процесна радња која се користи у случајевима када је потребно стручно знање или посебна вештина за утврђивање и оцењивање неке важне чињенице; дужности вештака су да се оидазове на позив за вештачење, да обави наложено вештачење по правилима науке, струке или вештине и да да свој налаз и мишљење; 4) увиђај – се састоји у непосредном чулном опажању чињеница које су од значаја за разматрање и разрешење прекршајне ствари; увиђај спроводи надлежни орган који води прекршајни поступак; 5) претресање просторија или лица – да би се претресање могло наредити потребно је да су у питању тежи прекршаји и да постоји вероватноћа да се извршењем претреса нађу предмети, трагови или учинилац прекршаја; претресање се врши на основу писмене наредбе коју издаје првостепени орган за прекршаје који води прекршајни поступак; о обављеном претресу се саставља записник.

70. Усмени претрес у прекршајном поступку

У оквиру усменог претреса предузимају се одређене процесне радње са циљем да се потпуније и детаљније утврде чињенице потребне ради утврђивања истине у поступку. На усмени претрес се обавезно позивају окривљени и његов бранилац, позива се и подносилац захтева за покретање прекршајног поступка. Ако је то потребно могу се позвати и други субјекти. Окривљени има право да присуствује усменом претресу и без њега усмени претрес се не може одржати, али уколико се окривљени који је уредно позван не одазове позиву и не дође, а свој недолазак не оправда, усмени претрес се под одређеним условима, може одржати и без његовог присуства. Усмени претрес се одржава у присуству јавности и њему могу присуствовати сва заинтересована лица у оквиру просторних могућности просторије. Уколико се прекршајни поступак води против малолетника јавност је обавезно искључена. Ток усменог претреса почиње читањем захтева за покретање прекршајног поступка. После тога се приступа испитивању окривљеног. После тог саслушавају се сведоци и вештаци и изводе други докази. У току усменог претреса обе стране имају право да предлажу доказе. После извођења свих доказа на усменом претресу окривљени има право на завршну реч. После свега тога судија који води поступак закључује усмени претрес. По закључењу усменог

53

претреса судија доноси решење о прекршају и јавно објављује изреку решења о прекршају и даје кратко образложење у коме наводи разлоге за решење које је донето. Ток усменог претреса уноси се у записник који потписују судија који је водио усмени претрес и записничар. 71. Појам и врсте решења о прекршају

Прекршајни поступак се завршава доношењем решења о прекршају. Решење доноси првостепени орган за прекршаје. Ово решење се мора заснивати на доказима који су изведени у поступку и на чињеницама које су на оснвоу тих доказа утврђене. Донето решење о прекршају може се односити само на лице против кога је поднет захтев з апокретање прекршајног поступка и само на онај прекршај за који је тај захтев поднет. Решење о прекршају које доноси суд може бити двојако: 1) да се решењем о прекршају обустави прекршајни поступак – у случајевима када постоје законски разлози да се прекршаји поступак обустави;2) да се решењем о прекршају окривљени огласи кривим – у случајевима када је утврђено у прекршајном поступку да је окривљени учинио прекршај и да је одговоран за тај прекршај.Решење о прекршају се објављује усмено уколико је окривљени присутан. Када се решење о прекршају израђује у писменој форми оно се доставља окривљеном и подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка. Писмено решење о прекршају се израђује у року од 8 дана од дана доношења решења. Решење има своју форму и обавезно мора да садржи одређене делове:1) увод – (треба да садржи: назив првостепеног органа за прекршаје, лично име судије, лично име окривљеног, место пребивалишта окривљеног, односно седиште и назив ако је правно лице, прекршај за који се води поступак, датум доношења решења и по ком основу је донето решење);2) изрека (диспозитив) – (треба да садржи: личне податке окривљеног и његово пребивалиште, односно седиште ако је правно лице, чињенични опис прекршаја и његову правну квалификацију и одлуку о прекршајној ствари, којом се окривљени оглашава кривим или се прекршајни поступак обуставља);3) образложење – (треба да садржи: кратку садржину захтева за покретање прекршајног поступка, наводе о утврђеном чињеничном стању и доказе на основу који су релевантне чињенице утврђене,

54

навођење прописа на основу којих је донета одлука, и разлоге које се односе на сваку тачку коју решење садржи);4) поука о правном леку – (садржи: упуство о праву на жалбу, ком органу се изјављује, коме се предаје, у ком року, да ли се може изјавити писмено или усмено).Уколико је решењем о прекршају изречена новчана казна у изреци треба обавезно да буде назначен рок за плаћање изречене казне и уколико се неплати да ће се новчана казна заменити казном затвора, уколико је за тај прекршај предвиђена. Решење треба да садржи и: број предмета, потпис судије који је донео решење и службени печат органа за прекршаје.

38. Жалба у прекршајном поступку – појам и садржина

Жалба је редовни правни лек који може да се изјави против првостепене судске одлуке. Њоме се побија првостепена судска одлука. Одлука може бити укинута или преиначена. Жалба се изјављује другостепеном органу за прекршаје, али се предаје првостепеном органу за прекршаје који је донео решење против којег се улаже жалба. Она се мора предати у одређеном року који износи од 8 дана до 15 дана зависно од врсте прекршаја, од дана када је донето решење. Рок се рачуна од следећег дана од дана примања. Право на жалбу имају: окривљени и подносилац захтева за покретање прекршајног поступка. Окривљени и подносилац захтева за покретање прекршајног поступка могу да се одрекну права на жалбу. Благовремено изјављена жалба одлаже извршење решења. Уколико нико не изјави жалбу, решење по истеку рока за жалбу постаје правоснажно. Поднета жалба треба да садржи:1) ознаку решења против којег се жалба изјављује;2) разлоге због којих је жалба изјављена;3) потпис лица које подноси жалбу. Постоје 4 основа због којих решење о прекршају може да се побија:1) ако постоје битне повреде одредаба прекршајног поступка (формални разлози);2) ако постоје повреде материјалног прописа о прекршају;3) ако је погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање;4) ако је погрешно донета одлука о прекршајним санкцијама.

39. Поступак по жалби у прекршајном поступку

55

Жалба на решење о прекршају предаје се првостепеном органу за прекршаје који је донео решење. Првостепени орган жалбу заједно са списима предаје другостепеном органу који одлучује о жалби. По пријему жалбе првостепени орган по службеној дужности води рачуна:1) да ли је благовремена;2) да ли је дозвољена;3) да ли је жалбу изјавило овлашћено лице. Уколико првостепени орган за прекршаје утврди да постоји неки недостатак, он ће одбацити жалбуа, а уколико је жалба уредна, он ће заједно са списима предмета доставити жалбу другостепеном органу у року од 3 дана. Другостепени орган за прекршаје такође по службеној дужности разматра да ли је жалба благовремена, да ли је дозвољена и да ли је жалбу изјавило овлашћено лице, и доноси одговарајућу одлуку. Може да донесе три врсте одлука:1) одлуку да се жалба одбацује – другостепени орган испитује правилност, односно основаност првостепеног решења само у оним деловима који се побијају жалбом;2) одлуку да се жалба као неоснована одбија и потврђује првостепено решење – нема разлога због којих се жалби решење побија, и непостоје ни повреде закона на које је дужан да пази по службеној дужности;3) одлуку да се жалба усваја, а да се првостепено решење преиначава или укида решење којим се жалба усваја,а првостепено решење преиначава другостепени орган за прекршаје донеће у случају: - ако утврди да су у првостепеном поступку утврђене одлучне чињенице, али да према утврђеном чињеничном стању треба донети другачије решење; - ако сматра да су првостепеним решењем учињене теже повреде закона, али да се оне могу отклонити и без укидања првостепеног решења;- ако нађе да приликом одмеравања казне изречене првостепеним решењем нису биле узете у обзир свењ околности од значаја за правилно одмеравање казне;- ако утврди да је првостепени орган погрешно оценио исправе и доказе.

решење којим се жалба усваја, а првостепено решење укида другостепени орган за прекршаје донеће у случају:

56

- ако утврди да постоји битна повреда одредаба о прекршајном поступку, а која је била или је могла да буде од утицаја на решење прекршајне ствари;- ако оцени да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено, тако да га треба допунити или да је потребно да се поново спроведе нови поступак;- ако је решењем о прекршају прекршајни поступак обустављен зато што су погрешно оцењени докази или што су погрешно примњени материјаллни прописи прекршајног права.

Одлука по жалби доноси се у форми решења. Другостепени орган за прекршаје дужан је да води рачуна о томе да, у случају када је жалба уложена само у корист окривљеног решење о прекршају не може бити измењено на његову штету (забрана приначења на горе).

40. Ванредни правни лекови у прекршајном поступку

Ванредни правни лекови у прекршајном поступку су правна средства којима се побијају правноснажна решења о прекршају донета у првостепеном и другостепеном прекршајном поступку. Наше прекршајно право познаје три ванредна правна лека: 1) захтев за понављање прекршајног поступка; Може да га поднесе лице које је правоснажним решењем кажњено за прекршај, његов бранилац и лице које је поднело захтев за покретање прекршајног поступка. Овај захтев може се поднети најкасније у року од годину дана од дана кад је решење о прекршају постало правоснажно. Овај захтев се може поднети из више разлога: - ако је решење засновано на лажној исправи или на лажној изјави сведока;- ако је до решења о прекршају дошло због кривичног дела судије или неког другог учесника у поступку;- ако је лице већ једном било кажњено за исту радњу у прекршајном поступку;- ако се изнесу нове чињенице и нови докази, на основу којих би, да су били раније познати, могло донети другачије решење о прекршају од онога које је донето.

Захтев за понављање прекршајног поступка подноси се првностепеном органу за прекршаје које је донео првостепено решење о прекршају. О захтеву одлучује првостепени орган. У захтеву треба да буде наведено по ком законском основу се захтева понављање прекршајног поступка и којим доказима се доказују чињенице на којима се поднети захтев

57

заснива. Уколико постоје одређени недостаци првостепени орган одбацује захтев (ако не садржи наводе о томе по коме се основу тражи поновљање прекршајног поступка и којм се доказима поткрепљују чињенице на којима се заснива захтев, ако га је поднело лице које није овлашћено да поднесе захтев, ако је неблаговремен, ако нема законских услова за понављање поступка, ако на основу чињеница и доказа на којима се заснива захтев не може дозволити понављање прекршајног поступка). 2) захтев за ванредно преиспитивање правоснажног решења о прекршају;Овај захтев се подноси против другостепеног решења о прекршају због повреде закона. Захтев може поднети окривљени, његов бранилац и законски заступник. Рок за подношење захтева је 15 дана од дана пријема другостепеног решења о прекршају. Подноси се у писаној форми Врховном суду Србије. Захтев се може поднети само ако је изјављена жалба против решења. Разлози због којих захтев може да се поднесе су: - повреда материјалног права на штету кажњеног;- битна повреда одредаба прекршајног поступка;- погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање;- због одлуке о казни.

Кад Врхови суд Србије прими захтев он најпре проверава да ли је захтев поднет благовремено, да ли је дозвољен и да ли га је поднело овлашћено лице. Уколико нису испуњени услови он ће захтев одбацити. А ако је захтев исправан, Врховни суд ће донети решење којим ће решење о прекршају преиначити или ће га у целини или делимично укинути и вратити предмет првостепеном органу за прекршаје на поновно одлучивање.3) захтев за заштиту законитости; Овај захтев подноси републички јавни тужилац, чији је посао да се стара о законитости. Овај захтев подноси се у прекршајном поступку против првостепеног решења о прекршају ако је повређен закон или неки други пропис о прекршају. Окривљени, поднсилац захтева за покретање прекршајног поступка и друга заинтересована лица у прекршајном поступку могу се обратити републичком јавном тужиоцу да поднесе овај захтев, не могу они да га поднесу. Рок за поднеошење овог захтева је 3 месеца од дана уручења правоснажног решења о прекршају. Јавни тужилац подноси овај захтев Врховном суду Србије, који може да донесе одлуку:

да одбије захтев (ако је неоснован);

58

да га уважи: - може да правоснажну пресуду преиначи (повреде прописа могу

се отклонити преиначењем решења); - да укине одлуке првостепеног и другостепеног органа и врати

предмет првостепеном органу на поновно одлучивање (повреде прописа могу се отклонити у поновљеном прекршајном поступку);

- да само пресудом утврди да постоје повреде прекршајног прописа, али решење нити преиначи нити укине (ако је захтев био подигнут на штету кажњеног – забрана преиначења на горе).

Ову одлуку Врховни суд Србије доноси у форми пресуде.

41. Прекршајни поступак према малолетницима

Карактеристике прекршајног поступка према малолетницима:1) хитан је, процесне радње у поступку морају што пре да се обаве и мора да се избегне одуговлачење прекршајног поступка; 2) позивање малолетника обавља се преко његових родитеља или старатеља;3) орган који води поступак дужан је да обавести родитеље или стараоца да је против малолетника покренут прекршајни поступак;4) родитељи или стараоц могу активно да учествују у поступку, да стављају предлоге, да указују на чињенице и на доказе који могу бити од значаја за доношење одлуке о прекршајној ствари, и орган старатељства има иста права у поступку;5) орган за прекршаје може да не покрене прекршајни поступак (начело опортунитета) ако оцени да не би било целисходно да се води поступак (с обзиром на природу прекршаја, околности под којим је учињен, ранији живот малолетника и његова лична својства), тада првостепени орган за прекршаје доноси решење о одбацивању захтева за покретање поступка, мора да да образложење о томе, дужан је и да обавести родитеље или стараоца и орган старатељства о учињеном прекршају како би они предузели одговарајуће мере према малолетнику; 6) ако су малолетник и пунолетно лице заједно учествовали у извршењу прекршаја, поступак према малолетнику се одваја и посебно води, јавност је искључена;7) у прекршајно поступку против малолетника се проширује круг лица која имају права да изјаве жалбу, то су: старалац, брат, сестра,

59

хранилац и лица која иначе могу да поднесу жалбу, они могу да изјаве жалбу у корист малолетника и ако се он томе противи.

42. Поступак за накнаду штете због неоправданог кажњавања

Може се десити да услед грешака дође до неоправданог кажњавања окривљеног у прекршајном поступку. Кажњено лице има право на накнаду штете коју је неоправданим кажњавањем претрпело. То право има лице коме је правоснажним решењем о прекршају била изречена казна или заштитна мера, па су та казна или заштитна мера и извршене, а касније је поводом ванредног правног лека прекршајни поступак обустављен. Уколико је неоправдано кажњено лице умрло, право на накнаду штете могу да траже и његови сродници које је он по закону био обавезан да издржава. За остваривање свог права на накнаду штете лица које је неоправдано кажњено у прекршајном поступку или друго овлашћено лице дужно је да се за то својим захтевом обрати Министарству правде како би са њим постигло споразум о постојању штете и о висини њене накнаде. Ако се споразум не постигне у року од 2 месеца од дана поднетог захтева, оштећено лице може у том случају да поднесе тужбу за накнаду штете. Тужба се поднсои против Републике Србије, а подноси се надлежном суду. Рок за подношење тужбе је 30 дана од дана кад је истеко рок од 2 месеца за постизање споразума са Министарством правде. Када је у питању повраћај новчаног износа захтев овлашћеног лица подноси се Минситарству финансија РС. Уколико тај орган одбије захтев или не донесе одлуку у року од 2 месеца, односно не изврши повраћај новца, оштећени се може обратити надлежном суду тужбом за накнаду штете против Републике Србије. Право на накнаду штете, односно повраћај новчаног износа, застарева кроз годину дана од дана правоснажности решења о прекршају по којем је прекршајни поступак обустављен. Застарелост се прекида уколико оштећено лице поднесе захтев за накнаду штете Министарству правде, односно Министарству финансија поднесе захтев за повраћај новчаних износа. Застарелост не тече за време трајања поступка за накнаду штете или повраћај новчаних износа.

43. Прекршајни поступак који воде органи државне управе

Ова врста посебног прекршајног поступка јавља се у два облика:

60

1) као редовни поступак који воде органи државне управе;Законом се може прописати да прекршајни поступак за одређене прекршаје воде поједини државни органи, то је у случајевима кад се сматра да ће с обзиром на природу прекршаја одређени органи државне управе успешније спроводити прекршајни поступак (нпр. прекршаји из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања...). Овде су предвиђене искључиво новчане казне и заштитне мере. Прекршајни поступак води службено лице у том органу. То службено лице одређује функционер који руководи органом државне управе. Службено лице које води поступак мора да буде дипломирани правник, мора да има положен правосудни испит и најмање 3 године искуства у правној струци. Првостепени прекршајни поступак за царинске, спољнотрговинске и девизне прекршаје води Комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, а по жалби на то решење о прекршају одлучује Веће за другостепени пекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија.2) као поступак за наплату новчане казне на лицу места;У случају лакших прекршаја (нпр. лакши саобраћајни прекршаји) изрицање и наплата новчане казне за учињени прекршај врши се на лицу места. За ове прекршаје је казна одређена у фиксном износу, тако да службено лице не одмерава казне већ је изриче у прописаном износу и наплаћује. О наплаћеној новчаној казни овлашћено лице издаје кажњеном потврду у којој се обавезно назначава прекршај за који је казна изречена и износ изречене и наплаћене новчане казне. Уколико учинилац прекршаја не плати новчану казну на лицу места, службено лице које је изрекло казну уручује му позив у коме му се налаже да у року од 8 дана плати изречену казну или ће се против њега покренути прекршајни поступак.

44. Извршење прекршајних санкција (казне затвора, новчане казне, одузимање имовинске користи и предмета као заштитне мере)

Извршење казне затвора и условни отпустИзвршење казне затвора изречене за прекршај спроводи се по одредбама закона о извршењу кривичних санкција. Уколико је изречена казна затвора у трајању од најмање 30 дана и ако је кажњени издржао најмање половину изречене казне, постоји могућност условног отпуста. За условни отпус цени се владање кажњеног за време

61

издржавања казне, извршавање радних обавеза и друге околности које указују на то да је постигнута сврха кажњавања. Поступак за условни отпуст покреће се по молби кажњеног која се подноси првостепеном органу који је донео решење о прекршају. Првостепени орган за прекршаје дужан је да решење донесе у року од 3 дана. На решење донето по молби за условни отпуст кажњени има право жалбе у року од 3 дана од дана пријема решења. Жалба се подноси другостепеном органу преко првостепеног органа за прекршаје. Другостпени орган за прекршаје обавезан је да одлуку о жалби донесе у року од 3 дана рачунајући од дана кад је примио жалбу. Извршење новчане казнеНовчана казна се извршава плаћањем у року који је за то одређен решењем о прекршају. Уколика кажњени не плати означени износ, неплаћена новчана казна се замењује казном затвора. 1.000динара = 1дан Највише до 30 дана казне затвора може да се замени у новчану казну. Извршење заштитне мере одузимања предметаОву заштитну меру спроводе органи унутрашњих послова. Одузети предмет се може уништити или продати јавном лицитацијом. Извршење заштитне мере одузимања имовинске користиОву меру спроводи првостепени орган за прекршаје који је донео решење. Ако је потребно да се примени принудна наплата, њу извршава порески орган. Ако се не може ни на овакав начин извршити наплата, онда се може извршити одузимањем, тј. продајом непокретности. Принудну наплату обавља надлежни општински суд. Трошкови извршења мере падају на терет кажњеног лица. 45. Појам привреднопреступног права

Привреднопреступно право је грана права која представља скуп правних прописа о привредним преступима, о одговорности за привредне преступе, о санкцијама које се примењују према учиниоцима привредних преступа, као и о поступку који се води против учинилаца привредних преступа да би се утврдила њихова одговорност за те деликте и да би се према њима примениле санкције које су предвиђене за учиниоце привредних преступа. Као такво привредно преступно право је грана нашег важећег законодавства. Привреднопреступним правом се назива и наука привреднопреступног права. Она представља правну дисциплину која се бави проучавањем

62

привреднопреступног права као гране права. Она теоријски обрађује појмове и институте привреднопреступног права.

46. Предмет привреднопреступног права

Привреднопреступно право има два основна дела:1) материјалноправни део;2) процесноправни део.Па се привреднопреступно право може поделити на: 1) материјално привреднопреступно право – се дели на:

општи део – садржи: - опште одредбе о привредним преступима као кажњивим

делима, - одредбе о одговорности за привредне преступе, - одредбе о санкцијама које се изричу за привредне преступе. посебни део – садржи одредбе којима се одређују поједини

привредни преступи и прописују казне за њихове учиниоце.2) процесно привреднопреступно право – садржи одредбе у којима су прописана правила поступка који се води против учинилаца привредних преступа ради утврђивања њихове одговорности и изрицање санкција.

47. Извори привреднопреступног права

Као формалини извори привреднопреступног права, односно прави акти у којима су садржане норме привреднопреступног права, појављују се: 1) закони:

- Закон о привредним преступима;- Општи кривични законик;- Закон о кривичном поступку;- Закон о уређењу судова;- Закон о јавном тужилаштву и други.

2) уредбе.

48. Појам привредног преступа

Појам привредног преступа одређен је у Закону о привредним преступима. Према законској дефиницији овог појама: „привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном и

63

финансијском пословању која је проузроковала или могла да проузрокује теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као приврени преступ“. За привредни преступ одговарају само правна лица и одговорна лица у правном лицу, у неким новијим прописима предвиђена је и одговорност предузетника. Појам привредних преступа може се одредити и теоријском дефиницијом према којој је привредни преступ повреда прописа о привредном и финансијском пословању које учини правно лице или одговорно лице у правном лицу или предузетнк, која је друштвено штетна, која је управљена против привредног система земље и њених привредних интереса као и интереса грађана, која је проузроковала или могла да проузрокује теже последице и која је прописом надлежног органа одређена као привредни преступ.

49. Елементи привредног преступа

Општим елементима појма привредног преступа могу се сматрати следећи:1) привредни преступ је повреда прописа о привредном или финансијском пословању; 2) привредни преступ је деликт правног лица и одговорног лица у правном лицу или предузетника;3) привредни преступ је друштвено штетно дело;4) привредни преступ је управљен против привредног система земље и њених привредних интереса као и грађана;5) привредним преступмо се проузрокују или могу проузроковати теже последице; 6) привредни преступ је одређен прописом надлежног органа, привредни преступ може бити уређен само законом или уредбом донетом на основу закона;7) прописом којим се одређује привредни преступ се одређује и казна за учиниоца који учини тај привредни преступ; 8) на учиниоца привредног преступа примењују се они прописи који су важили у време када је привредни преступ извршен, није дозвољена ретроактивна примена касније донетог прописа због правне сигурности.

50. Разлике између привредног преступа, кривичног дела и прекршаја

64

Разлика између привредног преступа и прекршаја је у томе што је:1) прекршај повреда правног поретка, односно свих правних прописа а привредни преступ је повреда прописа који се односе само на привредно или финансијско пословање; 2) друштвена штетност није појмовно обележје прекршаја;3) заштитни објект прекршаја је много шири, а не само привредни систем земље и њени привредни интереси као и интереси грађана као што је то случај код привредног преступа;4) прекршаји су просто кршење правних прописа које не проузрокује теже последице нити их може проузроковати;5) прекршаји су одређени законом или другим правним прописом, а привредни преступ само законом или уредбом донесеном на на основу закона.

Разлика између кривичног дела и привредног преступа је у томе што је:1) кривично дело друштвено опасно а не друштвено штетно;2) кривично дело деликт само физичког лица, док је привредни преступ делик правног лица, одговорног лица у прваном лицу и предузетника (не сваког физичког лица); 3) кривично дело противправно дело, противно правним прописима уопште, док је привредни преступ противан само правним прописима о привредном и финансијском пословању;4) кривично дело може бити управљено против свих правно заштићених добара, а привредни преступ само против привредног система земље и њених привредних интереса као и интереса грађана; 5) кривично дело може бити одређено само законом, а привредни преступ законом или уредбом донесеном на основу закона.

51. Основи који искључују постојање привредног преступа

Искључење постојања привредног преступа постоји у два случаја: 1) ако је учињена повреда прописа о привредном и финасијском пословању незнатне друштвене штетности;2) ако је повреда прописа о привреном или финансијском пословању учињена у крајњој нужди. Незнатна друштвена штетност постоји ако је повреда прописа о привредном или финансијском пословању која има сва обележја привредног преступа, малог значаја и ако није изазвала штетне последице или су оне незнате. Повреда прописа о привредном или

65

финансијском пословању је малог значаја ако је учињено дело лакше природе и ако оклности које карактеришу учињено дело указују на његов мали значај с гледишта његове друштвене штетности. Штетна последица није наступила ако је наступила само опасност од наступања штете, а ако је штетна последица наступила потребно је да је она по својој садржини незнатна. Битно је да су наступила оба услова тј. мали значај повреде прописа и одсуство или незнатност штетних последица.Крајња нужда постоји када учинилац учини повреду прописа о привредном или финансијском пословању да би од себе или од другог отклонио истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити и ако при том учињено зло није веће од оног које је претило.

52. Начин, време и место извршења привредног преступа

Привредни преступ може бити извршен на два начина:1) чињењем – активно поступање у вршењу привредног преступа, тј. предузимање активне радње извршења привредног преступа;2) нечињењем – пасивно држања, тј. пропуштање да се учини нешто за шта је постојала дужност чињења, због чега се постојање такве дужности мора утврдити у сваком конкретном случају.С обзиром на време извршења привредног преступа одређује се:1) временско важење прописа о привредном преступу (који је пропис важио у време његовог извршења);2) урачунљивост и виност одговорног лица; 3) од времена извршења приврених преступа рачунају се рокови застарелости гоњења за привредни преступ; 4) време извршења може бити и обележје код појединих привредних преступа. Привредни преступ се сматра извршеним у време када је субјекат привредног преступа радио (чињење) или био дужан да ради (нечињење). Није од значаја време када је наступила последица привредног преступа уколико је до њеног наступања дошло касније.Према месту извршења одређује се:1) просторно важење прописа о привредном пропису;2) место извршења може бити обележје одређеног привредног преступа;3) у неким случајевима према месту извршења привредног преступа одређује се и месна надлежност суда и јавног тужиоца.

66

Привредни преступ се сматра извршеним како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је последица учињеног привредног преступа наступила. 53. Покушај и саучесништво код привредног преступа

Покушај привредног преступа постоји када је извршење привредног преступа почело али привредни преступ није довршен. Извршење привредног преступа је почело када је предузета радња извршења привредног преступа, а привредни преступ је довршен када је наступила његова последица. Закон о привредним преступима предвиђа да се за покушај кажњава само ако је то изричито предвиђено прописом којим је привредни преступ одређен. Саучесништво обухвата три облика:1) саизвршилаштво – извршење привредног преступа заједно са другим; 2) подстрекивање – навођење другога да изврши привредни преступ;3) помагање – пружање помоћи другом да изврши привредни преступ.

54. Одговорност за привредне преступе

Одговорност правних лица Као правна лица имају се у виду предузећа, установе, организације и друга правна лица која обављају привредно или финансијско пословање. Закон о привредним преступима изузима од одговорности нека правна лица као што су: друштвено-политичке заједнице (држава, република, аутономна покрајина, град, општина) и њихови органи (влада, министраство), други државни органи (судови, јавна тужилаштва, управе, агенције, војне установе) и месне заједнице. За привредни преступ одговорно је и правно лице које се налази под стечајем без обзира на то да ли је привредни преступ учињен пре стечајног поступка или у току њега. Правном лицу у стечају за учињени преступ може се изрећи само заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања имовинске користи стечене извршеним привредним преступом, али се не може новчано казнити. Одговорност одговорног лица Одговорна лица у правном лицу су такође одговорна за привредне преступе. У питању су одговорна лица у предузећима, установама, организацијама и другим правним лицима који обављају привредно или финансијско пословање, одговарају и одговорна лица у друштвено-политичким заједницама (држава, република, аутономна покрајина,

67

град, општина) и њиховим органима (влада, министраство), другим државним органима (судови, јавна тужилаштва, управе, агенције, војне установе) и у месној заједници. Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице коме је у правном лицу поверен одређени круг послова у области привредног или финансијског пословања (директор, шеф рачуноводства, књиговођа, благајник, и др.). Одговорно лице одговара за привредни преступ и након престанка радног односа. Одговорност одговорног лица се искључује ако је привредни преступ извршило поступајћи по наређењу другог одговорног лица или органа управљања, али само ако је предузело све радње које је по закону или другом правном пропису било дужно да предузме како би спречило извршење привредног преступа који је учињен. Може се догодити да кривично дело садржи истовремено и обележја привредног преступа, одговорно лице ће у том случају одговарати за кривично дело.

55. Санкције за приврдне преступе

Санкције за привредне преступе су принудне мере које се предузимају против учиниоца привредног преступа, које изриче суд у законом утврђеном поступку, а састоји се у одузимању или ограничавању неког права или у упозорењу (уз претњу казном) да до тога може да дође. Постоје три врсте санкција: 1) казне; 2) заштитне мере; 3) условна осуда. Казна Казна која се може прописати за привредне преступе је новчана казна. Она се може прописати на два начина: 1) одређивањем посебног минимума и максимума новчане казне у оквиру општег минимума и максимума ове казне за привредне преступе;2) у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге ствари која је предмет привредног преступа. Ако се казна прописује у оквирима општег и посебног минимума и максимума онда се прави разлика између казни које се прописују за правна лица и казни за одговорна лица. Ако се новчана казна прописује у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или ствари, може се прописати највише до двадесетоструког износа штете. Овакав начин прописивања новчане казне могућ је само када је у питању казна за правна лица.

68

Рок за плаћање новчане казне је најмање 15 дана, а највише 3 месеца, али суд може из оправданих разлога да одобри како правном тако и одговорном лицу да казну плати у ратама, тада рок за плаћање новчане казне је годину дана. Средства од наплаћених новчаних казни уносе се као приход у буџет РС. Заштитне мере Заштитне мере су мере превентивног карактера. Закон о привредним преступима предвиђа четири врсте заштитних мера. Те мере су:1) јавно објављивање пресуде – изриче се ако суд утврди да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, ако би се тиме допринело отклањању опасности за живот или здравље људи, заштити сигурности промета или неких других интереса привреде; објављивање се може извршити објављивањем у штампи, на радију или телевизији; трошкови објављивања пресуде падају на терет учиниоца привредног преступа;2) одузимање предмета – то могу бити предмети којима је извршен привредни преступ, који су били намењени за извршење привредног преступа и предмети који су настали извршењем привредног преступа; одузети предмети се, зависно од њихове природе, а према одлуци суда могу продати на јавној продаји, могу се предати државним органима или уништити; средства добијена продајом тих предмета уносе се као прихос у буџет РС; 3) забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу – мора бити тачно одређена привредна делатност на коју се забрана у конкретном случају односи; забрана почиње да тече од дана правоснажности пресуде којом је заштитна мера изречена; може да траје од 6 месеци до 10 година;4) забрана одговорном лицу да врши одређене дужности – изриче се одговорном лицу у случајевима када је оно злоупотребило вршење своје дужности за извршење привредног преступа или ако се оправдано може сматрати да би било опасно ако би одговорно лице наставило да и даље врши дужност чије му се вршење забрањује изрицањем ове мере; забрана почиње да тече од дана правоснажности пресуде којом је мера изречена; трајање ове мере може бити од 6 месеци до 10 година; суд може, на молбу осуђеног одговорног лица, да одреди ранији престанак ове мере (ако нађе да је осуђено одговорно лице својим владањем то заслужило), и то тек после годину дана од извршене или застареле казне која је изречена одговорном лицу, а ако је заштитна мера изречена у трајању дужем од 5 година онда суд може да одреди

69

престанак те мере тек по протеку 2 године од извшене или застареле казне. Ове заштитне мере изричу се уз казну, а заштитне мере обајвљивања пресуде и одузимања предмета и уз условну осуду. За привредни преступ може бити изречена једна или више заштитних мера. Условна осуда Условна осуда се може изрећи како правном тако и одговорном лицу. Она има карактер мере упозорења која замењује казну у случајевима када суд оцени да примена казне није нужна и да се може очекивати да ће се и самим упозорењем уз претњу казном довољно утицати да правно односно одговорно лице које је учинилац привредног преступа убудуће не врши привредне преступе. Она се може изрећи ако је суд утврдио новчану казну правном или одговорном лицу. Ова утврђена казна се неће извршити ако осуђено правно или одговорно лице у време проверавања не учини нов привредни преступ или кривично дело које има обележја привредног преступа. Време проверавања утврђује суд, с тим да оно може износити најмање једну, а највише 2 године. Условна осуда се може опозвати ако условно осуђено правно или одговорно лице у року проверавања учини нов привредни преступ.

56. Гашење санкција за привредне преступе

Престанак правног лица Престанком постојања правног лица престаје право на извршење изречених санкција за привредне преступе према правном лицу, изузев што се изречена, а неплаћена новчана казна може наплатити и од лица које је преузело имовину правног лица које је престало да постоји, али само до висине преузете имовине. Престаје и право на гоњење за привредне преступе па се оно више не може предузети, а ако је већ почело поступак се обуставља. Престанак постојања правног лица, ако је у питању предузеће, настаје његовим брисањем из регистра предузећа на основу одредаба Закона о предузећима, којима су одређени услови за престанак постојања предузећа, који се спроводи по прописима о ликвидацији или стечају предузећа. Смрт одговорног лица Смрт одговорног лица је основ гашења санкција за привредне преступе када су у пистању одговорна лица као њихови учиниоци. У случају смрти одговорног лица поступак се не може покренути, а ако је покренут он се обуставља. Ако је поступак окончан а изречене санкције нису извршене, оне се после смрти одговорног лице не извршавају.

70

Изузетак је извршење заштитне мере одузимања предмета која се извршава и после смрти одговорног лица, такође се и мера одузимања имовинске користи стечене извршењем привредног преступа извршава и после смрти одговорног лица. Душевно обољење одговорног лица Душевно обољење одговорног лица може бити основ за постојање његове неурачунљивости ако услед тог обољења одговорно лице није могло да схвати значај учињеног привредног преступа или није могло да управља својим поступцима, а тиме и основ за искључење одговорности за привредни преступ ако је постојало у време његовог извршења. Ако је до таквог душевног обољења дошло после извршеног привредног преступа поступак против одговорног лице неће се покренути, ако је већ покренут обуставиће се. Ако такво обољење наступи после изрицања санкција за привредни преступ, санкције се неће извршити. Осуда за кривично дело које садржи обележја привредног преступаУчинилац овог дела не може се казнити и за кривично дело и за привредни преступ. Ако је одговорно лице већ кажњено за кривично дело које има и обележја привредног претупа, оно се не може казнити за тај привредни преступ и поступак за тај привредни пресуп ће се обуставити, а ако још није покренут неће се ни покренути. А ако је одговорно лице већ кажњено за привредни преступ па се касније покрене кривични поступак за исто дело, извршена казна за привредни преступ урачунаће се у казну за кривично дело. Застарелост Застарелост је протек времена после којег се не може покренути нити водити поступак или после којег се не може извршити санкција предвиђена за учињени привредни преступ или заштитна мера.Рок за наступање застарелости гоњења за привредне преступе је 3 године од дана када је привредни преступ извршен, а за застарелост гоњења за привредне преступе у области спољнотрговинског, девизног и царинског пословања је 5 година од дана извршења привредног преступа. Рок застарелости извршења казне изречене за привредни преступ је 3 године рачунајући од дана када је одлука о изреченој казни постала правоснажна.Обустава (застој) застарелости наступа када се према закону гоњење за привредне преступе не може отпочети или продужити (услед привременог душевног обољења учиниоца прекршаја, ако је учинилац у бекству и др.), односно када се према закону не може извршити

71

изречена санкција. Наступањем оваквих околности застарелост престаје да тече, а њиховим престанком ток застарелости се наставља.Ток застарелости се прекида сваком радњом коју надлежни орган предузме ради гоњења учиниоца привредног преступа или извршењем новог исто тако тешког или тежег привредног преступа, односно када надлежни орган прдузме мере управљене ка спровођењу извршења санкција. После прекида застарелост почиње поново да тече, а време до прекида не рачуна се у застарелост. Апсолутна застарелост наступа без обзира на прекиде и обуставе и настаје протеком двоструког рока који је иначе потребан за застарелост гоњења или застарелост извршења изречене санкције.

57. Правне последице осуде, брисање осуде и давање података из евиденције код привредних преступа

Правне последице осуде Правне последице осуде за привредне преступе састоје се у одређеним забранама које настају по сили закона за одговорно лице које је осуђено за одређени привредни преступ и на одређену казну. Те забране се могу односити на вршење одређених дужности у предузећима, установама и државним органима или органима локалне самоуправе, а могу трајати највише до 3 године. Њихово трајање почиње од дана правоснажности пресуде за привредни преступ због којег су оне наступиле. Трајање правних последица осуде може престати и раније, али само по протеку једне године од почетка њиховог трајања. Одлуку о томе доноси суд на молбу осуђеног одговорног лица, ако нађе да је то заслужио. Брисање из евиденције Осуде првних и одговорних лица за привредне преступе бележе се у одговарајућој евиденцији коју воде првостепени судови. Подаци из ове евиденције могу бити од интереса за суд, јавно тужилаштво, орагне унутрашњих послова, органе инспекција, друге државне органе, предузећа и друге. Подаци из евиденције осуда за привредне преступе бршу се по сили закона када се за то испуне законски услови тако да за ово брисање није потребна молба осуђног лица нити одлука надлежног органа. Основни законски услов за брисање осуде за привредни преступ је да осуђено правно или одговорно лице у року од 3 године од правоснажности пресуде којом је изречена казна за привредни преступ није учинило нов привредни преступ, а одговорно лице још и да није учинило кривично дело које садржи обележја привредно преступа.

72

Давање података из евиденцијеПодаци из евиденције који се односе на осуђиваност праних лица могу се давати само ако за то постоје оправдани разлози, при чему закон ближе не одређује којим се субјектима ти подаци могу дати. Када су у питању осуде одговорних лица подаци о осуди се могу дати само суду, јавном тужилаштву, органима унутрашњих пслова и органима инспекције у вези са кривичним поступком или поступком за привредни преступ које се води против одговорног лица које је раније било осуђивано за привредни преступ. Када је осуда брисана из евиденције подаци се више не могу давати. Подаци из евиденције о осудама за привредне преступе не дају се лицима на које се ти подаци односе.

58. Саобраћајни привредни преступи

Привреднопреступно право одређује као привредне преступе теже повреде прописа о безбедности саобраћаја у оквиру привредног пословања правних лица, које та лица и одговорна лица у њима чине и одређује одговарајуће санкције за те деликте. Казне су строже (три пута веће) него за саобраћајне прекршаје правних односно одговорних лица, јер је реч о тежим деликтима. За ове преступе није предвиђена примена заштитних мера према њиховим учиниоцима. Најзначајнији привредни преступи из ове групе налазе се у Закону о основама безбедности саобраћаја на путевима и има их 6.

93. Привредни преступи из Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе

Закон о здравственој исправности животних намирница одређује услове које у погледу здравствене исправности морају да испуњавају животне намирнице и предмети опште употребе који се производе или увозе ради стављања у промет на домаћем тржишту, као и надзор над здравственом исправношћу тих производа. Овај закон у оквиру својих казнених одредби предвиђа и одређени број привредних преступа. Објект радње ових привредних преступа јесу животне намирнице и предмети опште потребе. У овом закону животним намирницама се сматра све што се употребљава за храну или пиће у прерађеном или непрерађеном стању.

73

Предметима опште употребе се сматрају се: посуђе, прибор, дечје играчке, амбалажа за намирнице, дуван, средства за одржавање личне хигијене, сви предмети који долазе у непосредни додир са кожом и др. Субјекти привредних преступа према овом закону су предузећа и друга правна лица која се баве производњом, увозом или прометом намирница или предмета опште употребе. Поред правних лица за ове привредне преступе одговарају и одговорна лица у правном лицу. Ова група привредних преступа представља деликте угрожавања, није дошло до последице. У ову групу привредних преступа спада:1) стављање у промет нехигијенских намирница или производња предмета опште употребе од хигијенски неисправних сировина;2) стављање у промет намирница или предмета опште употребе којима је истеко рок употребе;3) увоз намирница односно предмета ради стављања у промет на домаћем тржишту, који не одговарају прописима наше земље о здравственој исправности;4) употреба супстанција у производњи животних намирница и предмета опште употребе, чија употреба или количина није дозвољена. Санкције за ове привредне преступе су: високе новчане казне и заштитне мере одузимања предмета, забрана правном лицу обављања привредне делатности, забрана одговорном лицу вршења дужности и јавно објављивање пресуде. Законом о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе прописани су привредни преступи: рекламирање дуванских и алкохолних производа.

59. Привредни преступи из Закона о оружју и муницији

Закон о оружју и муницији у оквиру својих казнених одредби, поред прекршаја, предвиђа и један привредни преступ. За учиниоце овог преступа предвиђена је новчана казна. Овај привредни преступ има два облика:1) први облик се састоји у стављању у промет оружја, делова за оружје и муницију од стране предузећа и радњи које немају за то одобрење надлежног органа;2) други облик има два облика радње:

- поправљање или преправљање оружја од стране предузећа и радњи које за то немају одобрење од стране надлежног органа;

74

- примање на поправку и преправку од стране предузећа и радњи, који за то имају одобрење, оружја за које не постоји одобрење односно оружани лист који је издао надлежни орган.

60. Привредни преступи из области спољнотрговинског пословања

Закон о спољнотрговинском пословању у оквиру казнених одредби, поред прекршаја, садржи и одредбе о привредним преступима. Учиниоци ових привредних преступа су правна лица и одговорна лицу у правном лицу. Санкције за учиниоце ових привредних преступа су новчане казне, које су веће него за прекршаје, и заштитне мере забране обављања спољнотрговинског пословања правном лицу и забрана одговорном лицу вршења спољнотрговинског пословања у трајању од 6 месеци до 10 година. У ову групу привредних преступа спада:1) извођење инвестиционих радова у земљи и његово уступање страном извођачу без претходно одржаног јавног надметања;2) увоз робе без претходно одржаног јавног надметања или без претходног прикупљања понуда одређеног броја понуђача, или ако на јавном надметању, односно прикупљању понуда не омогући учешће домаћим произвођачима робе која се намерава набавити у иностранству; 3) не придржава се прописаног облика извоза или увоза за робу коју извози или увози, којик је роба разврстана на поједине облике извоза и увоза или ако увезе опасне отпадне материје;4) обављање спољнотрговинског пословања без уписа у одговарајући регистар;5) обављање послова спољнотрговинског промета без одобрења надлежног органа.

61. Привредни преступи из области платног промета

Под платним прометом подразумевају се сва готовинска и безготовинска плаћања у нашој земљи преко рачуна код носиоца платног промета (пословних банака). Послови платног промета могу се обављати у динарима или у девизама, у складу са законом. Законом о платном промету је прописана обавеза да сви учесници (правна и физичка лица) у платном промету, који обављају делатност имају отворене рачуне код пословних банака.

75

Услове и начин плаћања у готовом новцу у динарима за правна и физичка лица која обављају делатност прописала је Народна банка Србије. Услови и начин плаћања правних и физичких лица у страној валути уређује се посебним законом. Законо о платном промету садржи одређени број казнених одредаба којима се прописују казне за учиниоце појединих деликата из области платног промета. Привредни преступи у овом закону су подељени у три групе које се разликују по томе ко може бити њихов учинилац:1) у првој групи то може бити свако правно лице;2) у другој групи то може бити банка;3) у трећој групи то може бити агент – агент је правно лице које аганжује банка за обављање послова у извршењу трансакција плаћања и који делују у име банке.Санкције за учиниоце ових привредних преступа су само новчане казне.

62. Општа правила поступка за привредне преступе

У поступку за привредне преступе се примењују одредбе Законика о кривичном поступку. Одредбе Закона о привредним преступима регулишу поступак код неких специфичних привредних преступа. Поступак код привредних преступа води се пред надлежним судом – Трговински суд, Виши трговински суд, Врховни суд, а поступак покреће јавни тужилац. Уколико он то не учини, поступак може покренути оштећени као супсидијарни тужилац, под условом да је поднео предлог за остваривање имовинскоправног захтева. Као окривљени у поступку може се појавити: правно лице и одговорно лице у правном лицу. У име правног лица иступа његов представник, који мора да има овлашћење. И правно и одговорно лице у поступку за привредне преступе могу да имају свог браниоца. За привредни преступ спроводи се јединствен поступак против правног и одговорног лица у том правном лицу.

63. Процесни субејкти у поступку за привредне преступе

У поступку за привредне преступе учествује више процесних субјеката. Основни процесни субјекти су субјекти који врше основне процесне функције и без који се не може водити поступак за привредне преступе. Ти субјекти су:1) суд – има функцију суђења;

76

2) тужилац – има функцију оптужбе (јавни тужилац или оштећени као супсидијарни тужилац);3) окривљени – има функцију одбране (правно лице или одговорно лице у том правном лицу).Споредни процесни субјекти су остали процесни субјекти који учествују у поступку, чије је учествовање значајно за решавање привреднопреступне ствари, али чије учествовање није обавезно већ зависи од потреба конкретног случаја. То су:1) оштећени;2) представник окривљеног правног лица;3) бранилац окривљеног правног лица или одговорног лица,4) пуномоћници;5) инспекцијски органи; 6) органи унутрашњих послова;7) сведоци;8) вештаци;9) тумачи;10)преводиоци.Судови за привредне преступе суде у већу. За суђење у првом степену веће Трговинског суда састављено је од једног судије и двојице судија поротника. Председник већа је такође судија. Другостепени судови суде у већима састављеним од три члана. Веће Вишег трговнинског суда, који суди у другом степену, састављено је од двојице судија (од којих је један председник већа) и једног судије поротника. Врховни суд одлучује у већу које може имати пет чланова (три члана судија и два члана судија поротника – одлучују о захтевима за заштиту законитости) или три члана (сва три члана су судије – одлучују о одређивању и преношењу месне надлежности и решавају о сукобу надлежности). Месна надлежност суда за привредне преступе одређује се према седишту окривљеног правног лица, и месна надлежност јавног тужиоца се по томе одређује. Најчешће у поступку, као окривљени учествује и правно лице и одговорно лице. За правно лице процесне радње у поступку предузима његов представник. Он представља правно лице у поступку и овлашћен је да у име правног лица предузима све радње које може да предузима окривљени у поступку. Одређени представник правног лица дужан је да се одазове на позив суда, а у случају његовог неодазивања суд може

77

да нареди и његово принудно довођење. Представник окривљеног правног лица сноси трошкове које је сам проузроковао. 64. Претходни поступак за привредне преступе

Претходни поступак је поступак који претходи одржавању главног претреса. Може се поделити на три фазе: 1) подношење пријаве за привредни преступ и поступање по пријави – пријаву подносе државни органи, предузећа и друге организације, могу да поднесу пријаву и грађани. Пријава се подноси писмено или усмено на записник. Пријављивање се може учинити и телефоном. Подноси се надлежном јавном тужиоцу. У пријави се наводе подаци о привредном преступу који је учињен, о учиниоцу и о доказима. По пднетој пријави јавни тужилац може да поступи на четири начина:

- да одбаци пријаву ако се из пријаве види да дело не представља привредни преступ;

- да приступи прибављању потребних података да би коначно одлучио о пријави;

- да предложи суду предузимање истражних радњи;- да одмах поднесе суду оптужни предлог.

2) спровођење истражних радњи – предузимање истражних радњи јавни тужилац предлаже надлежном суду ако сматра да пријава и прикупљена обавештења и подаци не садрже довољно основа да би на основу њих могао да подигне оптужни предлог. Странке имају право да присуствују спровођењу истражних радњи. По спроведеним истражним радњама одређени судија доставља списе јавном тужиоцу који одлучује о подношењу оптужног предлога суду или о одбацивању пријаве. 3) подношење и претходно испитивање оптужног предлога – оптужни предлог је оптужни акт који се подноси суду, и у којем се учинилац оптужује за учињени привредни преступ. Њега подноси надлежни јавни тужилац. у оптужном предлогу се наводе подаци о окривљеном и о привредном преступу за који се оптужује и разлозима за оптужбу, износе докази које треба извести на главном претресу и чини предлог да се окривљени осуди за учињени привредни преступ. Кад прими оптужни предлог председник већа или судија појединац може да донесе следеће одлуке:

да закаже главни претрес, ако за то постоје сви потреби услови;

да спроведе још неке потребне истражне радње или да допуни оне које су већ спроведене;

78

ако утврди ненадлежност тог суда да упути предмет надлежном суду;

да одбаци оптужни предлог ако постоје услови за његово одбацивање (дело не представља привредни преступ, ако је настала застарелост за кривично гоњење, или ако нема довољно доказа).

Решење о томе се доставља тужиоцу и туженом.

65. Главни поступак за привредне преступе

Главни поступак за привредне преступе је главни престрес на коме се доноси пресуда. Главни престрес заказује председник већа. На главни претрес се позивају:1) окривљени – првно лице или одговорно лице у том правном лицу;2) њихови браниоци;3) тужилац – јавни тужилац или оштећени као тужилац;4) оштећени и његов заступник или пуномоћник;5) сведоци;6) вештаци; 7) тумачи.Окривљеном се уз позив доставља и препис оптужног предлога. Главни претрес почиње читањем оптужног предлога. После тога суд саслушава представнике окривљеног правног лица, а потом испитује окривљено одговорно лице. У случају неслагања њихових исказа о битним стварима суд одређује њихово суочење. После испитивања окривљених саслушавају се сведоци и вештаци и изводе остали докази. После завршеног доказног поступка странке у поступку дају завршну реч (редослед: тужилац, оштећени, бранилац окривљеног правног лица, представник окривљеног правног лица, бранилац окривљеног одговорног лица и окривљено одговорно лице). После тога судија закључује главни претрес после чега следи доношење и објављивање пресуде. Пресуда садржи: 1) увод 2) изреку (диспозитив) којом се окривљени оглашава одговорним за учињени привредни преступ – (треба да садржи: привредни преступ за који се окривљени оглашава одговорним, навођење прописа који су примењени, казна на коју се окривљени осуђује, одлука о ослобођењу од казне уколико је до тога дошло, одлука о условној осуди ако је она изречена уместо казне, одлука о заштитним мерама уколико су оне изречене, одлука о одузимању имовинске користи, одлука о

79

трошковима поступка, одлука о имовинскоправном захтеву ако га је оштећени истакао);3) образложење 4) поука о правном леку

66. Поступак по правним лековима за привредне преступе

Правни лекови су правна средстава којима се могу побијати судске одлуке. Деле се на:1) редовне – редовни правни лекови се улажу против првостепених одлука суда. У редовне правне лекове спадају:

- жалба на пресуду;- жалба на решење.

Жалбу могу да изјаве: окривљени (правно и одговорно лице), њихови браниоци, јавни тужилац, оштећени и сопственик одузетог предмета који није у совојини окривљеног. Против пресуде првостепеног суда жалба се може изјавити у року од 8 дана, а против решења у року од 3 дана. Изјављена жалба одлаже извршење пресуде. Другостепени суд о жалби одлучује на седници већа. После спроведеног другостепеног поступка суд доноси одлуку о жалби и против те одлуке није дозвољена жалба. 2) ванредне – ванредни правни лекови се улажу против правоснажних одлука суда. У ванредне правне лекове спадају:

a) захтев за понављање поступка – Овај захтев се може поднети из више разлога: - ако је решење засновано на лажној исправи или на лажној

изјави сведока;- ако је до решења о привредном преступу дошло због кривичног

дела судије или неког другог учесника у поступку;- ако је лице већ једном било кажњено за исту радњу у поступку

за привредне преступе;- ако се изнесу нове чињенице и нови докази, на основу којих би,

да су били раније познати, могло донети другачије решење о привредном преступу од онога које је донето.

b) захтев за заштиту законитости – може се поднети ако је правоснажном одлуком суда о привредном преступу повређен Закон о привредним преступима или други пропис. О захтеву решава Врховни суд. Подноси га јавни тужилац републике. Странке не могу подносити овај захтев, само могу покренути иницијативу код јавног тужиоца да он то учини. Јавни тужилац

80

може поднети овај захтев у року од 6 месеци од пријема пресуде или решења. Врховни суд Србије може да донесе одлуку: да одбије захтев (ако је неоснован); да га уважи:

- може да правоснажну пресуду преиначи (повреде прописа могу се отклонити преиначењем решења); - да укине одлуке првостепеног и другостепеног органа и врати предмет првостепеном органу на поновно одлучивање (повреде прописа могу се отклонити у поновљеном прекршајном поступку); - да само пресудом утврди да постоје повреде привредног прописа, али решење нити преиначи нити укине (ако је захтев био подигнут на штету кажњеног – забрана преиначења на горе).

Ову одлуку Врховни суд Србије доноси у форми пресуде.

67. Скраћени поступак и посебни поступци за привредне преступе

Скраћени поступак је поступак у коме је могуће донети решење и без главног претреса. Овакав поступак може се спровести само за лакше привредне преступе, где су предвиђене најниже новчане казне и за чије је решење надлежан судија појединац. Скраћени поступак може да се спроведе само ако је представник окривљеног правног лица већ био саслушан о конкретној ствари, односно ако је окривљено одговорно лице било испитано. Новчана казна се може изрећи само у одређеном износу који за правна лица износи до 100.000 динара, а за одговорна лица до 10.000 динара. У овом поступку може се само изрећи заштитна мера одузимања предмета. Против решење о привредном преступу донето у скраћеном може се уложити жалба. Лица која имају овлашћења да подносе жалбу могу изјавити жалбу у року од 8 дана рачунајући од дана кад им је препис решења уручен. Уколико другостепени суд укине решење о привредном преступу донето у скраћеном поступку, он одлучује и да се по том предмету спроведе редован поступак. Посебни поступак:1) поступак за одузимање имовинске користи – ову одлуку доноси суд у пресуди којом се окривљени оглашава одговорним за привредни преступ;2) поступак за накнаду штете због неоправдане осуде - (погледати питање 76);

81

3) поступак за брисање осуде – осуду брише првостепени суд који води евиденцију осуда за привредне преступе; поступак се води по захтеву лица осуђеног за привредни преступ; ако постоје законски услови суд ће обрисати осуду, протек времена који је предвиђен за брисање осуде;4) поступак за престанак заштитне мере – заштитна мера забране вршења одређене делатности може престати и пре времена за који је заштитна мера изречена; одлуку о томе доноси првостепени суд који је изрекао заштитну меру; поступак се води по молби осуђеног одговорног лица, а води га веће од троје судија; суд спроводи постребне извиђаје о околностима које су од значаја за одлучивање о молби, после доноси одлуку којом се молба усваја или одбија; против одлуке имају право жалбе: јавни тужилац и окривљено одговорно лице; ако се молба одбије нова молба може се поднети тек кад прођу 2 године од дана правоснажности одлуке којом је прва молба била одбијена.

82