POETIKA SIGNALIZMA

POETIKA SIGNALIZMA (REGULAE POESIS)

PESNIKI DNEVNICI (1959 1968)

REI I BOJE

Uzeti veliki list papira iz bloka za crtanje, ili veliki beli karton, pa na njemu

tuem iscrtati rei; posle ih asocijativno spajati i praviti poemu. Mogue je ove rei iscrtati raznim bojama. Recimo, rei koje bi eventualno

oznaavale stalne, odnosno trajne simbole u buduim pesmama - obojiti crveno; ostale obojiti drugaije s tim to bi se bojom gradirao i njihov poetski intenzitet.

PESMA KAO PRIRODNI PROCES Iskljuiti iz pesama realan svet. Svet stvari i svet bia. Teiti ka poeziji

zamrenih neorganskih i amorfnih oblika. Neto slino apstraktnom (nefigurativnom) slikarstvu. Svemu tome potraiti inspiraciju, najpre, u egzaktnim naukama. Pesma bi se poistoveivala sa zvukom (ritmom) i mutnom slikom, nejasnih i nepreciznih obrisa, gde predmeti gube svoj identitet.

* Stalni odnos unvierzalno individualno sagledati kroz pesmu kao prirodni

proces.

JEZIK - SVETLOST prizma obojena prasvetlost JEZIK prare ZVEZD SVETLOST JEDINJENJE PESMA SINTEZA boja iskonsko svojstvo svetlosti zraenje pesme rastvaranje jezika rastvaranje smisla boja nije svojstvo tvari ve svojstvo svetlosti IGRE MATERIJE Materija vrlo esto postavlja duhovite zamke ljudskom intelektu. To su vete

hidre apstraktnog jezika materije. One su proizvod njene plahovitosti i elje za igrom. Materija je sva proeta eljom za igrom. U tome je i sutina njene dijalektike prirode.

Razni oblici u kojima se materija ispoljava oigledni su primeri njenih duhovitih igrarija: posebna struktura elemenata, jedinjenja, agregatna stanja, raznovrsnost strukture Kosmosa. Prividna neobaveznost tih igrarija moe biti ozbiljna prepreka koja e esto dovoditi u nedoumicu logian i sistematian nauni duh, ali zato nikada ne moe zbuniti pesnika, njegovu matu i smisao za udesno. Pesnik je i sam igra i on u svakom trenutku moe prihvatiti igru. Zato i klju za konano saznanje sutine Materije i Svemira nije samo u rukama naunika ve i u rukama pesnika.

1

http://mtodorovic.blogspot.com/2007/05/poetika-signalizma.html

JEZIKA MAINA

1. REI SE ODABIRAJU I SKUPLJAJU U POSEBNOJ KOMORI. TU SU IZLOENE RAZNIM PRITISCIMA.

2. U SLEDEOJ FAZI ONE SE UBRZAVAJU. KREU SE SVE BRE I BRE U RASTUOJ SPIRALI. NJIHOVA ENERGIJA SE AKUMULIRA I ZNATNO POVEAVA.

3. KONANO PRI ODREENIM BRZINAMA REI SE OTKIDAJU OD SVOJE SPIRALNE PUTANJE I ISPALJUJU NA OG ROMNI EKRAN. NA EKRANU SE POSTEPENO FORMIRAJU SASVIM NEOEKIVANE JEZIKE I PESNIKE TVOREVINE.

RASPADANJE JEZIKA JEZIKA STRUKTURA JE MOLEKULARNA. U JEDNOM DUBLJEM

SMISLU ONA JE I ATOMSKA. REI SU MOLEKULI ODREENOG JEZIKA. SLOVA KOJA INE REI SU ATOMI. MEAJUI SE I SPAJAJUI SE MEDJUSOBNO ONI GRADE SLOENA JEZIKA JEDINJENJA.

* RELATIVNOST PROSTORA I VREMENA U AJNTAJNOVSKOM

SMISLU POVLAI ZA SOBOM I RELATIVNOST JEZIKA. PRIVIDNO VRSTE LOGIKE I SINTAKSIKE JEZIKE GRAEVINE PRI DEJSTVU IMAGINATIVNIH PESNIKIH AGENSA RUE SE. TAKO SE OSTVARUJE SLOBODA PESME. JEZIK SE RASPADA NA SVOJE ELEMENTARNE DELOVE REI I SLOVA SPREMNE DA POD DEJSTVOM NOVIH GRADILAKIH ENERGIJA STVARAJU DRUGAIJU SLIKU SVETA.

* RASPADANJE JEZIKA SLINO JE RASPADANJU ZVEZDANE

MATERIJE.

2

EKSPLOZIJA SVEMIRA EKSPLOZIJA JEZIKA

EKSPLOZIJA SVEMIRA PROMENA OBLIKA MATERIJE EKSPLOZIJA JEZIKA KVALITATIVNA PROMENA SMISLA (ZNAENJA) UZNEMIREN JEZIK ZRAI KAO RAZBIJENA MATERIJA JEZIKE ESTICE (LINGVATRONI) RASIPAJU SE U SVIM PRAVCIMA

JEZIK - ORUJE U zatvorenoj krunoj putanji talasno kretanje rei. Sloeno, isprepletano kretanje

jezikih estica, imaginativnih projektila. Radjanje pesme pod dejstvom zvezdanih sila, zraenja materije i zraenja duha.

* Jezik (rei) topi se u fluidno zraenje. To je neopipljiva energija jezika koja

prodire u nau svest, naoruava je. Jezik je osnovno oruje oveka u svemiru. SCIJENTIZAM Scijentizam predstavlja krunu antiromantizma u poeziji, negaciju subjektivnog i

subjektivistikog, poetike zasnovane na iskljuivosti emocija i emotivnih stanja. *

Materija i Energija su izvan subjektivnog. *

Scijentizam svojim zvezdozorima ne gleda samo u beskrajne dubine Prostora i Vremena, ve i u ponore Pesme i Jezika.

* Poema je galaksija duha ispunjena pesnikom materijom i energijom. U toj

galaksiji se gradi i razgradjuje putem stvaralake imaginacije. Tajne atoma Tajne pesme. estice materije estice jezika.

3

JEZIK SCIJENTISTIKE POEZIJE Nauka je jezik Poezija je jezik Nauka je jezik jezgra i strukture Materije i Unvierzuma. Dosadanja poezija je jezik odnosa oveka i spoljanjeg omotaa, ljuske

Univerzuma. Nova (scijentistika) poezija bie jezik oveka, jezgra, strukture Univerzuma i

Materije, kao i njihovih meusobnih proimanja. Jezikom scijentistike poezije moi emo bolje da protumaimo i deifrujemo

poruke prirode.

RACIONALNO I IRACIONALNO Strogost naunih zakona ne sme da obeshrabri scijentistikog pesnika. Nijedan

nauni zakon, kao ni teorija, a jo manje hipoteza, sem onih najoptijih, ne moe pretendovati na daleku budunost. To se u jednoj iroj istoriji nauka moe bolje sagledati. Promene u tim egzaktnim oblastima gotovo da su sline sa promenama u domenu pesnikih formi.

* Najnovija tumaenja lingvista ue nas da jezik nije nastao najpre kao sredstvo

optenja ve kao sredstvo saznanja. Prvobitni ovek davao je predmetu ime da bi ga izdvojio i raspoznavao.

* Ostvarivanje jedinstva poezije i nauke vidimo, pre svega, u formiranju jednog

novog pesnikog jezika. *

Scijentistika poezija se ponajvie oslanja na iskustva egzaktnih nauka. Ona pred sobom ima predmet i proces. To je poezija predmeta i procesa.

* Scijentizam e biti stalno u procepu dva osnovna naina saznavanja i prihvatanja

sveta - racionalnog i iracionalnog.

4

IMAGINATIVNA ENERGIJA I SPEKTAR PESME Jezik i Pesma nisu nepromenljivi i zauvek dati mehanizam, oni se neprekidno

obnavljaju i ponovo stvaraju. U tome je dijalektinost Prirode i Materije gotovo istovetna sa dijalektinou Pesme i Jezika.

* Imaginativna energija svojom privlanom snagom okuplja i dri jezike

elemente kao odreenu pesniku celinu. Od potencijala te energije zavisie broj i kvalitet elemenata, kao i snaga pesme.

* Svaki elemenat pesnike celine zrai svoju energiju. Smisaona duina i jaina te

energije je razliita. Zraenje svih elemenata pesme ine njen spektar. *

Iako je vieslojan, viezraan i vieznaan spektar pesme je jedinstven. Tek specijalnim metodama i analizom moemo izdvojiti zraenja pojedinih elemenata.

NOVI JEZIK

5

1. Zadaci: a. Prodiranje u jeziki sistem nauke b. Sistematska poetizacija naunih simbola c. Poetsko prekvalifikovanje naune vizije sveta 2. Svetlost jezika: a. Kretanje jezika b. Jezika inercija c. Agregatna stanja jezika d. Jeziki valeri e. Zraenje scijentistikog jezika f. Talasna duina jezika g. Jeziki napon h. Jeziki impuls i. Jeziko jezgro j. Svetlost jezika k. Jeziki fotoni (lingvatroni) l. Disanje jezika 3. Bezdan jezika: a. etvrta dimenzija jezika b. Grafiko ispoljavanje jezikih jedinica c. Zvune struje u jeziku d. Bie jezika e. Jeziki prostor f. Granice jezika.

T R A K T A T I

O PESMI Pesma kao emocionalno-intelektualna kategorija ne suprotstavlja se Materiji.

One ine jedinstvo u svom zajednikom nepotovanju Smrti.

O MOGUNOSTIMA LOGIKO-MATEMATIKE ANALIZE KOSMOSA I PESME

''Svemir je logian'', izjavljuje britanski astronom i astrofiziar Fred Hojl, tvorac najnovije veoma zanimljive hipoteze o nastanku Svemira. ta moemo izvui iz ove njegove tvrdnje? Pre svega - da je Kosmos podloan logiko-matematikoj analizi nae svesti. Iz ovog dalje sledi da je otkrivanje njegove sutine mogue zavisno od uslova istraivanja i mogunosti teorijskog uoptavanja.

Loginost Svemira u izvesnom smislu je via od one sa kojom se sreemo u svakodnevnom odnosu sa stvarima. Ve je dokazana irelevantnost fizikih i hemijskih zakona u kosmikim razmerama, a posebno prilikom ispitivanja njegovog nastanka i sutine. Postave se zakoni i utvrde pojmovi koji vae do izvesne granice teorijskog uoptavanja. Onda se na osnovu tih zakona pronalaze novi koji eliminiu prethodne.

6

Jedna sfera je savladana, ulazi se u novu koja trai druge pojmove i ira teorijska objanjenja za svoju konanu spoznaju.

Ova via loginost Kosmosa istovetna je sa logikom koju poseduje nova poezija. Kosmos u malom, nova poezija u sebi krije groblje ve priznatih poetskih pa i fiziko-hemijskih i moralno-pravnih zakona i kanona. Ipak, to joj nimalo ne pomae da izbegne nemilosrdnu logiko-matematiku analizu nae svesti. Kao i kod istraivanja Kosmosa, mi emo umesto sruenih postavljati nova pravila, vriti uoptavanja, ulaziti u nove sfere, kretati se sve dublje ka srcu Pesme.

Ako u toj matematikoj analizi ocenjujemo i energiju njenog jezika, neobino je vano da odredimo broj koji pokazuje koliko je u trenutku stvaranja bila poveana valentnost pesnikovog duha (svesti). Ovo pod uslovom da valentnost shvatamo ire no to je definie hemija, kao sposobnost pesnikovog duha da asimilira razliite pojmove spoljnjeg i unutarnjeg sveta gradei sa njima stabilna jedinjenja koja nazivamo pesmom.

O KRETANJU MATERIJE Pokreti krvne plazme pri bojaljivim nalozima razumnih elija slini pipanjima

svesti podlone zraenjima izvesnih galaksija neuhvatljivih ambicioznim soivima zvezdozora. Oblik ovog skupa zrnaste Materije stalno promenljiv i kvantitativno i kvalitativno, obeshrabren nemerljivou Prostora u kome egzistira, stvara nova demonska boanstva ivota.

To je onaj stvaralaki proces (napor) ive Materije koja je ipak neto vie od ''supstance obdarene oblikom'', ako je suvo definie Dekart, istiui najpre njene geometrijske kvalitete, a zapostavljajui svojom nemetaforinom ocenom (to bi u ovom sluaju moralo da se uradi) njenu najznaajniju osobinu, kretanje.

Jer, Materija je kretanje, beg od bezdna, kao let none ptice uslovljen osobenostima njenih instinkata, kojoj stoika kosmologija sopstvenog bia ne doputa da podlegne varljivim ulnim obmanama Prostora i cvetnim mirisima Smrti to ih tama otvara i u svojim najnevinijim trenucima.

O JEDINICAMA VREMENA Jedinice Vremena su olovni zidovi koji nas odvajaju od zraenja drugih svetova.

Vreme treba identifikovati smru jer ubija matu i unitava logiku razuma. Nemilosrdno u svojim reitim postavkama ono nam jasno pokazuje nau nemo u savladavanju mikro i makro kosmosa.

Dok stojim pred bezdnom zagledan u zvezde, u mome oku, u zvezdozoru, pramiak galaksije udaljen 500 hiljada svetlosnih godina. Pet stotina hiljada godina svetlost putuje da bi odslikala svoj izvor u mojoj svesti i ostavila dokaz o naoj nemoi u odnosu na Vreme.

Logika i razum potpuno se gube pred uasima vremenskih rastojanja. Jedino je jo matematika sposobna da izdri svu njihovu teinu. Neumoljivim, poetsko-metaforinim i gotovo stravinim brojkama ona precizno meri i sekcira ogromnu telesinu vremenske ivotinje pred kojom je i naa mata ve posustala.

O SVEMIRSKIM KATASTROFAMA Oekujem unitenje naeg svemira kroz petnaest milijardi godina. Pod ovim

podrazumevam, pre svega, promenu oblika, moda i veliine u odnosu na dananje razmere, a nikako i unitenje njegove tvorake snage Materije. Materija e biti i glavni nosilac i inicijator unitenja dananjeg oblika Svemira. Ovo proizilazi iz dubine njene dijalektike prirode. Sklona vrlo estim, ekscesivnim promenama, Materija retko zadrava jedan oblik. Kod fizikih procesa ona se menja samo spolja, prelazi iz jednog

7

agregatnog stanja u drugo, pri emu se molekuli meaju, zgunjavaju ili razredjuju, ali ostaju kvalitativno isti. Kod hemijskih procesa razbijaju se vrste molekularne strukture, i atomi elemenata se meaju i spajaju po hemijskim zakonima u jedinjenja dajui razne nove oblike, kvalitativno menjajui Materiju.

Nauci je poznata jo jedna sutinska i dublja promena oblika Materije koja se ne odigrava vie u molekulu, ve u samom atomu, zapravo u njegovom jezgru, gde se menjanjem broja estica koje ulaze u njegov sastav unitavaju jedni a stvaraju drugi elementi.

Poznato je da se osnovne supstance (elementi) razlikuju jedni od drugih samo po broju protona u jezgru. Ako uzmemo jezgro vodonika, koje se sastoji od jednog protona, pa mu dodamo jo jednu od ovih estica, dobiemo jezgro helijuma. Dodavanjem jednog protona helijumu dobijamo litijum, itd. Materiju moemo ovako kontinuirano menjati do najteih elemenata koji u jezgru sadre vie desetina protona. Ova promena mogua je samo u odredjenim uslovima temperature i pritiska. Da bi se savladala odbojna elektrina sila koja se odupire povezivanju protona, jer su oni istog (pozitivnog) elektrinog naboja, potrebne su ogromne temperature i pritisci. Takve temperature i pritisci pojavljuju se redovno u svemirskim katastrofama.

U ovom asu Materija naeg svemira nalazi se u ekspanziji. Njeni osvajaki ciljevi usmereni su ka nesagledivim Prostorima iza zvezda i Vremena. Ipak, Energija njene ekspanzije nije beskonana. Jednog trenutka Svemir posustaje, skoro pred samim ciljem, potroivi gotovo svu Energiju, ali ne odustajui od svojih namera skuplja se, koncentriui Materiju za ponovna osvajanja. Koncentracijom menja se oblik dotadanjeg Svemira (u tome je njegov poraz), Materija se sabija i zgunjava, poveava se Energija. U zgusnutoj magmi sveukupne kosmike Materije vladaju nezamislive temperature i pritisci kao posledica kombinovanih delovanja gravitacionih sila i termonuklearnih reakcijia. Pod njhovim se uticajima atomi elemenata neprestano menjaju, dajui sve novije i novije oblike Materije. Jednoga trenutka udarima nagomilane Energije ovo ogromno kosmiko jaje eksplodira i koncentrisana Materija sa velikim elanom vri ponovnu ekspanziju, gradei nove svetove. Jedan Svemir je zavrio, a drugi traje do utroka koncentrisane Energije.

Poraz Svemira u kome sam i od koga sam oteo ovo malo Materije pretvorene u njen najgeniozniji oblik, ivu supstancu obdarenu sveu, za svoju vremenski nitavnu egzistenciju, i moj je potpuni poraz. Jer, onog trenutka kada kroz petnaest milijardi godina molekuli i atomi, koji sada tvore moje telesno i svesno bie, budu obezlieni (kvalitativno promenjeni) u optem haosu svemirske katastrofe, i kada posle eksplozije celokupne Materije budu odbaeni jedan od drugog milijarde svetlosnih godina, i poslednje estice moje utvare prestae da upozoravaju Svemir da sam postojao, da sam ga se uasavao, suprotstavljao mu se i pretio mu, doiveu svoj konani poraz uronivi u najdublje i nepovratne vrtloge Nitavila.

(Ni 1962. Beograd 1966)

8

POEZIJA - NAUKA (Manifest pesnike nauke) ''Savremena nauka uvodi oveka u jedan novi svet. Ako ovek misli nauku

obnavlja se kao misaoni ovek.'' Gaston Balar: Racionalni materijalizam

1. IZVORI Nove stranice realnosti otvorene fizikom, hemijom i biologijom stoje ve due

vremena pred pesnicima ekajui da budu prevedene u stihove. Pesnici ih, medjutim, ignoriu, ''ne vide'' ili ne prihvataju. U ovim sudbinskim trenucima za umetnost i nauku, poezija nezainteresovano ili prestraeno okree glavu od nevidjenog rasta tehnoloke civilizacije, poetaka osvajanja svemira, otkria mezona, antimaterije, kvazara, tajni belanevina, protoplazme, svetlosti, azota i ugljenika, biohemijskih i fiziolokih procesa u tkivima biljaka, kariokineze.

Prodor nauke u srce materije (ive - genetika, mrtve - nuklearna fizika) i srce svemira (radioastronomija i astrofizika), ne samo to nije pribliio, nego je jo vie udaljio naunika i umetnika.

Antiko doba, medjutim, nije znalo za ovaj ogromni i naizgled nepremostivi jaz izmedju nauke i poezije. Stvarajui gigantske kosmogonije, obuhvatajui u svojim poemama sudbinu itavog sveta (svemira), Hesiod, Empedokle, Parmenid i Lukrecije bili su ujedno pesnici, filozofi i naunici. Tek negde od srednjeg veka i alhemiara, kada naune discipline postepeno stupaju na vrsto tle racionalizma, gradei svoju posebnu slliku sveta i svoj jezik, ovaj rascep je potpun.

Razvoj hemije i fizike doveo je krajem devetnaestog veka, do razbijanja mehanicistike slike sveta Bolcmana i ruenja velianstvene ali, u osnovi, jednostavne i jednostrane vizije makro i mikrokosmosa, izgradjene na atomu kao ''jedinstvenoj nedeljivoj'' estici. Neto kasnije, usvajanjem Plankove teorije kvanta i Ajntajnove specijalne i opte teorije relativiteta, poljuljala se vekovima negovana formalno-logika i racionalistika struktura naunog duha. Konano, De Broljijevim talasima materije, Hajzenbergovom relacijom neodredjenosti i novijim otkriima iz biologije (struktura i uloga protoplazme i belanevine u ivoj materiji, veza izmedju diskontinuiranih kvantnih pojava i mutacije, uloga gena i hromozoma kod oformljavanja ivih organizama), nauka se gotovo pribliila izvorima iracionalnog.

Moderni naunici-vizionari, u stvaranju velianstvenih hipoteza o materiji (ivoj i mrtvoj) i svemiru, u putovanju u nepoznato, onostrano, uinili su, moda, prvi korak ka pribliavanju poezije i nauke.

2. POETSKA VIZIJA JEDINSTVA OVEKA, MATERIJE I SVEMIRA Poezija zdruena sa naukom (pesnika nauka), prihvatajui nain miljenja

naunika i modernog proroka, usvajajui od nauke njenu strogost, a od poezije analogiju i smisao za iracionalno, bie sposobna da nam objanjava paradokse materije i da razreava tajnu stvaranja. Ona e morati, pre svega, da prekine sa tiranijom oseanja i potrebama srca. Da se odrekne samoopevavanja i jalovog postavljanja pitanja da li je ovom vremenu potrebna ili nepotrebna. Ovakva kakva je sada, ona je savreno nepotrebna. Zdruena sa naukom, itajui i deifrujui nove stranice univerzuma, poezija nee vie postavljati pitanja o smislu sopstvenog postojanja.

Prihvativi od romantiara imaginaciju kao stvaralaki instrument i smisao za udesno, nova poezija u svemu drugom mora stajati na pozicijama apsolutno suprotnim

9

poziciji romantizma i raznim vidovima savremenog neoromantizma. U tom smislu bie i njeno nastojanje za postepenom desubjektivizacijom poetske slike. Ona eli, konano, da raisti sa narcisoidnim i nedovoljno opravdanim pravom pesnika da bude stalni i neprikosnoveni predmet poezije. Pesnika nauka e izjednaiti oveka (kao predmet opevanja) sa stvarima, prirodom, hemijskim, biohemijskim i fiziolokim procesima, mrtvom i ivom supstancom, ne dajui prednost ni njemu ni njegovim odnosima s prirodom, stavljajui ga i odreujui mu mesto u svemu onom to oznaavamo kao univerzum.

Podvrgavajui apstraktnu naunu shemu i simbol tvorakoj lavini novog jezika i nove forme, dovodei itav svoj duh u stanje aktivnosti kod koje su sve sposobnosti naunika, pesnika i alhemiara zavisne jedne od druge, razbijajui svojom, do maksimuma usijanom imaginativnom sveu vei deo naune, logike i racionalistike osnove, novi pesnik e biti u stanju da od mrtve sheme i suve formule, metodom intuitivne sinteze, stvori ivu pesniku sliku, novu viziju sveta, otvori nesluene puteve pesnike nauke.

Tek ovako shvaena i ostvarena, nova poezija bie najvii akt misli koji pred sobom kao zagonetke ima oveka, materiju i svemir.

3. VERHAREN, RENE GIL, FUTURISTI Svi raniji pokuaji pribliavanja poezije nauci Emil Verharen, nauna poezija

Rene Gila i, na jednom posebnom planu futuristi i neofuturisti propali su zbog nemogunosti pesnika da ostvare sintezu poetskog i naunog jezika, odnosno da poezijom dublje prodru u jeziki sistem nauke.

Dok su Verharen i futuristi prihvatili samo spoljne oznake nove tehnoloke civilizacije avion, automobil, fonograf, elektrino svetlo, maine kao predmet poezije Rene Gil je isuvie proirio krug nauka spremnih da se sintetiu sa poezijom, ukljuivi ti i sociologiju i istoriju, te se izgubio u lavirintima mnogobrojnih i nimalo srodnih naunih disciplina.

4. JEZIKO ISKUSTVO Malo paljivija lingvistika ispitivanja omoguavaju nam da u jednom jezikom

sistemu razlikujemo vie jezika. Pre svega, svakodnevni (praktini) i emocionalni, a onda poetski i nauni. Ono bitno to razlikuje svakodnevni i emocionalni jezik od poetskog i naunog je komunikativnost. Kod poetskog i naunog komunikativnost je svedena na minimum. Sama nauka, ovakva kakvu sada imamo, nije nita drugo do jedan veoma sloen jeziki sistem. Temelji ovog jezikog sistema novostvorene rei, pojmovi i simboli postavljeni su pre tri do etiri stotine godina naglim razvojem nauke. Dosadanje osveavanje pesnikog jezika vrilo se uglavnom na izvorima praktinog i emocionalnog jezika. Jezik nauke bio je, u najmanju ruku, zapostavljen. Osnovni cilj nove poezije je prodiranje u taj jeziki sistem Funkcija naunog jezika obino se iscrpljuje u egzaktno-logikim formulacijama, simbolima, hipotezama i zakonima. Za pesniki jezik bitna je estetika funkcija. Oduzeti naunom jeziku deo njegove egzaktno-logike funkcije i pomeriti ga ka estetiko-iracionalnim zraenjima, znailo bi uspeti u jednom od naina ostvarivanja nove poezije.

(1967/68)

10

MANIFEST SIGNALIZMA (REGULAE POESIS) Teze za opti napad na tekuu poeziju 1.1. NAUKA

Svet nauke po nekima nije i svet bia, ve samo kvantifikovanih pravilnosti, vetih jezikih konstrukcija i beznadene kvadrature ljudskog uma. 1.1.1. Ako je nauka jezik, onda je to jezik same sutine sveta.

1.2. TEKUA POEZIJA 1.2.1. Stvari i bia tekue poezije ne govore sopstvenim jezikom. U dijalogu sa svetom i

vremenom oni se slue iskljuivo jezikom pesnika. 1.2.2. Zakoni jezika pesnika su zakoni stvari i bia tekue poezije. 1.2.3. injenica da se taj jezik modifikuje odmah nakon uspostavljanja odnosa sa sveu

itaoca ne umanjuje bitnost gornjeg zakljuka. U vertikalnoj i horizontalnoj hijerarhiji jezika (jezici italaca, jezici trenutaka itanja), jezik pesnika kojim govore stvari i bia pesme slui kao osnova za sve budue jezike nadgradnje uslovljene uspostavljanjem odnosa izmedju tog jezika kroz stvari i bia pesme i svesti svakog itaoca ponaosob.

1.2.4. Ovaj jezik, nastao meanjem jezika pesnika kroz pesmu i jezika italaca kroz njihovu intenziviranu svest, znai jezik trenutka, teko odredljivog vremenski i prostorno, u osnovi jezik sa atomizovanim i iskljuivim dejstvom samo na ula jednog subjekta, oznaavamo kao jezik tekue poezije.

1.3. PRIVATIZACIJA POEZIJE

1.3.1. Jezik tekue poezije nije univerzalan. l.3.2. Jezik tekue poezije je privatan i iskljuiv. 1.3.3. Od romantizma do danas poezija je postojala sve privatnija.

1. 4. PESMA 1.4.1. Pesma je izvan pesnika. U procesima, u odnosima stvari i bia univerzuma. 1.4.2. Pesma je u svetu. Pesma je dogadjanje sveta.

1.5. POEZIJA 1.5.1.Poezija je najvii oblik egzistencije sveta.

1.6. SLOBODA PESME 1.6.1. Nova poezija zahteva potpunu slobodu pesme. 1.6.2. Ova sloboda podrazumeva se kako u odnosu na pesnika, tako i u odnosu na svet

iz koga pesma nastaje.

1.7. JEZIK 1.7.1. Jezik je sve ono to omoguuje pesmu. 1.7.2. Putem jezika pesma izlazi iz bezlija stvari i procesa prirode i zapoinje svoj

dijalog sa univerzumom. 1.7.3. Jezik signalistike poezije mora biti zajednika tvorevina pesme kao dogaaja

sveta i pesnika kao bia u tom istom svetu, bez koga pesma ne moe da se osamostali i povede dijalog sa univerzumom.

11

1.8. ENERGIJA JEZIKA 1.8.1. Signalistika poezija e oznaiti potpuno oslobadjanje energije jezika. 1.8.2. U tekuoj poeziji proces oslobadjanja ove energije je spor (oksidativan).

Razbijanjem osnove jezike materije na njene molekule (rei) i atome (slova), doi e do povratnih procesa fisije i fuzije raznih elemenata jezikog bia (zvukovno, grafiko i ostalo mnogostruko zraenje rei) i potpunog oslobadjanja energije jezika.

1.8.3. Mogua je merljivost potencijalne energije jezika.

1.9. ULOGA JEZIKA 1.9.1. Jezikom koji nastaje kao simbioza jezika pesnika, jezika maine i jezika jo

neostvarene pesme, pokuava se preneti neizrecivo u stvarima, biima, procesima materije j njihovim medjusobnim odnosima

1.10. MOGUA ODREDNICA SIGNALISTIKE POEZIJE 1.10.1 Signalistiku poeziju moemo odrediti i kao aktivnost pesnika i maine, ili samo

pesnika da se kroz jezik (i grafiku formu) omogui pesmi da izadje iz bezoblija stvari i procesa prirode i povede svoj dijalog sa svetom.

1.10.2. Stvari i bia signalistike poezije moraju govoriti jezikom univerzuma. 1.10.3. U naknadnom procesu, koji nastaje izmedju bia pesme i sutine sveta pesnik i

maina su samo katalizatori.

1.11. GRANICE JEZIKA 1.11.1. Pesnik mora stalno da pomera granice postojeih jezika. Jer pomerati granice

jezika znai pomerati granice sveta. A pesma je u strukturi sveta. Ona je dogaanje sveta.

(Rtanj, maj 1968)

12

1. SIGNALIZAM

a. Termin signalizam izveden je od latinske rei signum = znak. Signalizam je avangardni stvaralaki pokret nasto s tenjom da zahvati i revolucionie sve grane umetnosti od poezije (literature) preko pozorita, likovnih umetnosti i muzike do filma, unosei egzaktan nain miljenja i otvarajui nove procese u kulturi radikalnim eksperimentima i metodama, u okviru permanentne stvaralake revolucije na koju su naroito uticale tehnoloka civilizacija, civilizacija znaka, sve vea primena nauka i naunih metoda, posebno matematike, u raznim oblastima ljudskog ivota, i pojava kompjutera kao novih stvaralakih instrumenata, inspiratora i realizatora umetnikih ideja.

b. Signalizam je za apsolutni eksperiment u svim umetnostima. c. Signalizam trai od umetnika eksperimentatora da svoje miljenje i delanje

zasniva na nauno-egzaktnim postavkama i metodama. Samo tako umetnosti moemo vratiti njenu prvobitnu konkretnost i istinitost a istovremeno unititi sav mistiki i mistifikatorski talog koji ve vekovima pada po njoj da bi je konano uinio potpuno nesposobnom da prati sve bre kretanje ljudskog drutva.

d. injenica da avangardnu ulogu u naem vremenu ima egzaktno-nauni, a ne umetniki duh, kao to je to bilo u nekim ranijim epohama, nikako ne sme da obeshrabri umetnika, a jo manje da ga natera na otpor i borbu protiv nauke i nove tehnoloke civilizacije. Svaka borba protiv nauke unapred je osuena na propast jer je borba protiv samog oveka.

1.1. SIGNALISTIKA POEZIJA a. U optoj inflaciji govorne i pisane rei, pevanja i miljenja u vidu jezikih

kanonada i brbljarija, jezikog mitomanstva i mistifikacija, signalizam e se u literaturi, prvenstveno u poeziji, zalagati za krajnju lingvistiku redukciju rei i njenog svodjenja na sam znak (signalistika poezija u uem smislu).

b. Inovirajui poeziju i obnavljajui jezik signalizam e se posluiti svim raspoloivim sredstvima koje mu prua tehnoloka civilizacija - poev od upotrebe kompjutera, preko upotrebe matematikih i drugih egzaktnih metoda - za razbijanje tekueg jezikog sistema i miljenja do ukidanja samog jezika, pisanog, nacionalnog, zatvorenog sistema komuniciranja, uvodei postepeno matematike i druge simbole i znake egzaktnih nauka kao jedino univerzalni i mogui jezik nove civilizacije.

c. Ukidajui nacionalne jezike i sadanju poplavu pisane i ve istroene neprecizne i neinformativne rei, i uvodei grafiki ideogram zasnovan prvenstveno na matematikim i drugim egzaktnim simbolima nedevalviranog znaenja, signalizam e literaturi, a posebno poeziji, otvoriti sasvim nove i nesluene mogunosti izraza.

METODI I KLASIFIKACIJA SIGNALISTIKE POEZIJE 1.1.1. Signalistika poezija u uem smislu (vizuelna poezija) 1.1.2. Kompjuterska poezija 1.1.3. Aleatorna ili stohastika poezija 1.1.4. Statistika poezija 1.1.5. Permutaciona, kombinaciona i varijaciona poezija 1.1.6. Scijentistika poezija 1.1.7. Tehnoloka poezija

13

1.1.8. Signalistika kinetika i fonika (zvuna) poezija 1.1.9. Signalistika manifestacija (gestualna poezija) 1.1.1. Signalistika poezija u uem smislu (vizuelna poezija) iskljuuje re i poinje da

tretira slovo i znak kao osnovno izraajno sredstvo. 1.1.2. Kompjuterska poezija nastaje u saradnji sa elektronskim raunarom. Prema

stepenu i nainu saradnje umetnika i maine razlikujemo vie metoda i vrsta ove poezije:

1.2.1. Bez zavrne intervencije autora 1.2.2. Sa manjim ili veim intervencijama 1.2.3. Vanmainska matematika kreacija na kompjuterskom ezikom materijalu 1.2.4. Pesnika kreacija na kompjuterskom jezikom materijalu 1.2.5. Kompjuterska vizuelna poezija sa programiranjem slova i znakova 1.1.3. Sledee tri pesnike grupe u naoj kalsifikaciji mogli bismo nazvati jednim

optim imenom matematika poezija. Ova poezija je inspirisana ili nastaje uz primenu i pomo izvesnih matematikih metoda i naina staranja. zapravo, ovde dolazi do svojevrsne sinteze intuitivnog i programiranog ludizma iji je krajnji cilj proizvodnja pesnikih tekstova. Taj intuitivni ludizam, fonike, slikovne i smisaone igre, kao i samostvaralatvo od sintaktikih i drugih stega oslobodjenog jezika, u potpunosti dolazi do izraaja u aleatornoj ili stohastikoj poeziji.

1.1.4 Statistika poezija nastaje primenom nekih optih naela teorije verovatnoe i statistike, i upotrebom matematikih tabela sluajnih brojeva u razbijanju tekuih pesnikih jezikih shema.

1.1.5. Permutacionu, kombinacionu i varijacionu poeziju dobijamo primenom metoda matematike kombinatorike.

1.1.6. Scijentistika poezija. Pesnik ovde koristi izvesne delove i podatke iz raznih oblasti egzaktnih nauka, pa ih direktno ili sa manjim poetskim intervencijama izlae itaocu (ili gledaocu) kao gotovu pesmu, kao konani skup, ovog puta ne samo naunih, ve i estetskih informacija.

1.1.7. Tehnoloka poezija. U traganjima za osveavanjem pesnikog jezika, pesnik moe da koristi izvesne spoljne i druge manifestacije i oznake potroakog drutva: skraenice, jezik reklama itd., dajui im svojim poetskim intervencijama odredjeni smisao i znaenje.

1.1.8. Signalistika kinetika i fonika (zvuna) poezija operiu sledeim izraajnim sredstvima i materijalima u stvaranju pesme: glasovima, znacima, slovima, reima, predmetima, zvucima, svetlosnim efektima, bojenim povrinama.

1.8.1. Estetske manifestacije pesnike maine Zvezdozor. 1.8.2. Proizvodi pesnike maine Signatvor. 1.8.3. Signalistiki projekti 1.8.4. Signalistiki objekti. 1.1.9. Signalistika manifestacija (gestualna poezij) je novi otvoreni komunikacioni

sistem, gde umetnik (pesnik, proizvodja dela) a esto i akcija samog korisnika (konzumenta) tog dela jo uvek u procesu proizvodnje, postaju sastavni deo konane umetnike tvorevine. Osnovna izraajna sredstva u ovoj pesnikoj disciplini su akcija i gest.

(1969/70)

14

1. O PESNIKIM MAINAMA 1.1. FABRIKACIJA JEZIKA Budunost poezije je u fabrikaciji jezika putem pesnikih maina. 1.2. PESNIKE MAINE:

1.2.1. ZEZDOZOR Zvezdozor je pesnika maina za fabrikaciju signalistike kinetike poezije. Radi na principima svetlosnih efekata i kristala. Zvezdozor omoguava receptoru prijem neposrednih kinetiko-vizuelnih informacija.

Tehniki podaci: Vea kutija sa crno obojenim unutranjim zidovima. Uveliavajue staklo. Jaa sijalica u kutiji sa manjim otvorom za emitovanje zgusnutog snopa svetlosnih zraka. Olovo acetat. Stakleni sud ili epruveta sa vodom.

Egzaktne manifestacije i informacije: Sudari kristala. Strujanje tenosti. Zakoni zraenja ''crnog tela''. Fluoroscencija. Kontinuirani spektri. Braunovo kretanje. Zakon nereda (zakon statistikog ponaanja).

Astrofizike manifestacije (analogoni): Prodor oka i duha u dubine svemira. Simulacija galaksije. Stvaranje i smrt zvezda. Sudar svetova. Pulsiranje zvezda. Kretanje zvezda.

Estetske informacije Sve vrste navedenih informacija ukazuju se i kao poetske, odnosno kao poetski kinetizam, ija je estetsko-informativna svrha prvenstveno u prikazu interakcije ovek mikrokosmos ovek, odnosno njenog analogona ovek makrokosmos ovek.

1.2.2. SIGNATVOR Signatvor slui za proizvodnju signalistike poezije u uem smislu: konkretne,

letristike, grafike, vizuelne. Pogodan je i za fabrikaciju ideja i realizaciju signalistikih projekata i predmeta.

Ideja za seriju signalistikih objekata pod nazivom ''Crven je i mrtav ovek'' (ilustrat istoimenog kompjuterskog ciklusa) realizovana od rentgenskih snimaka ovekovih unutarnjih organa, slova, foto papira i letra kolora. Objekti su izlagani na izlobama signalistike poezije u Beogradu i Novom Sadu.

15

Ideja za signalistike objekte od sunerastih, penastih i plastinih materija, sa pokretnim slovima, letrakolorom i svetlosnim efektima. Projekti su realizovani, ali jo nisu izlagani.

Ideja o skupu objekata pod nazivom ''Lunomer'' (ilustrat istoimene statistike i signalistike poeme), sa ugraenim meseevim globusom, nekoliko svetlosnih izvora, slova, raznobojnih folija, kristala kvarca i silikata. Na kraju, pesnika maina Signatvor moe da se izloi i kao samostalni (samosvojni) signalistiki objekat, signalistika prostorna poema.

1.2.3 DIGITALNI KOMPJUTER Digitalni kompjuter je univerzalna i gotovo idealna maina za fabrikaciju jezika.

Univerzalnost digitalnog kompjutera ogleda se u tome to bez ikakvih konstruktivnih izmena moe da obavlja razliite zadatke i reava razliite probleme. On reava matematike zadatke, igra ah, sredjuje statistike i knjigovodstvene podatke, prognozira vreme, regulie saobraaj, ispituje knjievna dela, naplauje stanarinu, prevodi, daje lekarsku dijagnozu i recepte za leenje, upravlja kosmikim brodom, obavlja treninge gimnastiara i boksera, za najkrae vreme donosi sudsku presudu, pie poeziju, romane, stvara muzika dela, crta...

2.3.1. TOK RADA SA DIGITALNIM KOMPJUTEROM 3.1.1. Priprema 3.1.2. Program 3.1.3. Hrana ulazni organ 3.1.3. Mainska kreacija 3.1.5. Mainski proizvod 3.1.6. Pesnika intervencija 3.1.7. Vanmainska matematika kreacija 3.1.8. Pesnika kreacija 3.1.9. Konani proizvod (kompjuterska poezija)

3.1.1. PRIPREMA Priprema kao prva faza u radu sa digitalnim kompjuterom sastoji se u skupljanju

rei ili tekstova potrebnih za fabrikaciju poezije. Skup rei moe da sadri razliite koliine imenica, prideva, zamenica, glagola,

sveza itd., a moe da sadri i unapred odreene koliine vrsta rei, to odgovara nekim egzaktnim merilima i prethodnim ispitivanjima jezika na kome fabrikujemo poeziju.

Skup rei spremljenih za fabrikaciju poezije moe biti sasvim sluajan (izbor iz razliitih tekstova bez neke unapred utvrdjene ideje, rei preuzete iz renika po redosledu ili sluajnim izborom, rei koje su pesniku pale napamet u trenucima pred fabrikaciju, rei koje su predloili saradnici: tehniari, operator, daktilograf). Najee je taj skup rei i simbola unapred odredjen, pre svega pesnikovom idejom koju ima u vezi sa konanim mainskim produktom. U tom sluaju digitalni kompjuter moe odluno posluiti za fabrikaciju mainske: kosmike, ljubavne, satirine, protestne, scijentistike, revolucionarne i tehnoloke poezije, sve u zavisnosti od skupa odabranih rei, repertoara simbola i pesnikove ideje.

Maina se ne mora hraniti samo reima, moe i slovima, delovima reenica i itavim reenicama. U prvom sluaju dobijamo kompjutersku signalistiku poeziju u uem smislu (vizuelnu, konkretnu, letristiku).

16

3.1.2. PROGRAM Digitalni kompjuter radi samo sa programom. Bez programa maina ne moe

obaviti nikakvu operaciju. Ona je mrtva. Program je skup naredbi na osnovu kojih maina izvrava zadatke. ''Programiranje predstavlja proces beleenja algoritma u vidu konanog skupa naredbi (instrukcija) univerzalnog programskog automata'' (Glukov).

Odnos umetnika prema maini u procesu stvaranja (mainska kreacija) moe biti dvojak: aktivan (ukoliko umetnik radi sam na stvaranju algoritma i programiranju) i pasivan, ukoliko umesto pesnika program razradjuje neko drugo lice, u ovom sluaju operator (programer). Naravno ni u ovom drugom sluaju umetnk ne moe ostati sasvim pasivan. On mora da izloi svoje ideje i da dostavi materijal programeru kako bi ovaj na osnovu tih ideja i materijala izvrio programiranje.

Ako u ovom trenutku jo nedovoljne mehanizacije intelektualnih procesa, jo nedovoljnih sprega izmedju umetnosti i kibernetike, moemo tolerisati pasivan odnos umetnika prema maini, umetnost budunosti, koja e i postojati iskljuivo kao mainska umetnost, jer samo tako, ma koliko to paradoksalnoo zvualo, u tom vremenu i moe biti ljudska, priznavae samo umetnika programera, umetnika matematiara, poznavaoca teorije verovatnoe, matematike teorije igara, umetnika inspirisanog tvorca algoritma kojima e se hraniti maine i fabrikovati umetnika dela.

itava umetnost budunosti (poezija, slikarstvo, muzika, itd.) verovatno e se iscrpljivati u stvaranju algoritama. Inspirisan, i sa imaginacijom sada pospeenom neprocenjivim uslugama mone maine, umetnik e na univerzalnom algoritamskom jeziku algol, i drugim mainskim jezicima, stvarati programe za pesmu, roman, sliku, muziko delo.

3.1.3. HRANA ULAZNI ORGAN Maina svoju ''hranu'' potrebnu za kreaciju ne moe da primi u obliku rei, niza

rei i reenica, onako kako ih mi upotrebljaamo u govoru i pisanju. Podaci dati raunaru na obradu svode se na logiko-matematike oblike. Brojani sistem reavanja problema je univerzalan, jer se pomou njega moe kodirati vizuelna, zvuna i bilo koja druga informacija. Jedan deo ovog prevodjenja sa jezika i repertoara simbola razumljivog oveku, na jezik i simbole razumljive maini, ve smo oznaili kao programiranje. Raunar, medjutim, ne operie brojkama u bukvalnom smislu te rei. U kompjuteru su brojevi, odnosno rei, predstavljene elektrinim impulsima, a sve operacije svedene na proputanje struje kroz mreu provodnika i prekidaa. Zato se i sledea operacija u radu sa kompjuterom, koju smo nazvali ''Hrana ulazni organ'', sastoji u prevodu, odnosno kodiranju hrane koju u obliku programa dostavljamo kompjuteru, u perforacije na papirnatoj traci pomou specijalne maine. Tek ovako, u obliku perforacija na papirnatoj traci (ili karticama), hrana moe biti stavljena u ulazni organ kompjutera, gde e biti pretvorena u eleketrine impulse, ''elektrini jezik'', koji je maina jedino u stanju da ''shvati'' i pomou koga jedino moe da rei zadate probleme.

3.1.4. MAINSKA KREACIJA Ako su prethodne radnje oko prikupljanja materijala, formulisanja ideje, razrade

programa, hranjenja maine, znai sve ono to je zavisilo od stvaraoca, od oveka, bile relativno duge i naporne, svoj udeo u stvaranju dela (mainska kreacija) kompjuter obavlja brzo i besprekorno. Nema zastoja, nema kolebanja, sve se odigrava u kratkom vremenskom roku, po precizno formulisanim zakonima mainske logike.

Odmah nakon ulaska u mainu perforirana traka prolazi pored ''itaa'' (etkica, foto-elija) koji perforacije prevode u elektrine impulse. Elektrini impulsi odlaze potom u memoriju maine, gde se smetaju da bi se koristili u toku rada.

17

Aritmetiki organ je deo maine koji obavlja raunske i logike operacije. Sve

ove operacije obavljaju se na bazi takozvanog binarnog matematikog sistema i svedene su na etiri osnovne raunske radnje: sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje.

Kontrolni i komandni organ regulie automatski rad kompjutera i dobijene rezultate alje izlaznom organu. Dobijeni rezultati, koji su jo uvek u obliku elektrinih impulsa, prevode se u perforacije na paprinoj traci. Traka se stavlja u specijalnu mainu koja otkucava kompjuterski proizvod.

3.1.5. MAINSKI PROIZVOD Pod mainskim proizvodom podrazumevamo sav jeziki materijal (sve varijante)

koje kompjuter posle mainske kreacije (permutiranja i vezivanja rei, skupova rei, delova reenica, slova) izbaci. Pred autora se, u vezi s tim, postavljaju dve alternative. Prva je da odabere jedan deo, jednu ili vie varijanata mainskog produkta, i da ih bez ikakvih intervencija prezentuje kao gotovo umetniko delo, konani skup estetskih informacija. U ovakvom sluaju rad umetnika iscrpljivao bi se u prethodnim radnjama skupljanja rei, repertoara simbola, skupova rei, programiranju i u zavrnoj fazi biranja varijanata ili delova mainskog proizvoda.

18

3.1.6. PESNIKA INTERVENCIJA Druga alternativa umetnika je intervencija. Ovde emo govoriti o intervenciji

uzetoj u uem smislu te rei, da bismo je razlikovali od ostalih vrsta pesnikih intervencija u kompjuterskom jezikom materijalu: vanmainske matematike kreacije i pesnike kreacije. Ova vrsta intervencije ograniava se, pre svega, na izbor jedne varijante mainskog produkta ili dela varijante, kombinovanje delova raznih varijanata, ubacivanje uspelijih spojeva rei i odbaenih varijanata u izabranu varijantu, ubacivanje sveza, ponegde novih rei i spojeva koji nisu proli kroz mainu, premetanje i brisanje rei i spojeva, promene gramatikog oblika i roda rei i eventualno klasiranje u redove (stihove).

3.1.7 VANMAINSKA MATEMATIKA KREACIJA U ovoj vrsti kreacije na osnovu materijala koji mu je pruio kompjuter, pesnik

podvrgava jezik izvesnim matematikim emama i metodama, postiui neke od onih efekata koji pri sadanjem stanju mehanizacije intelektualnih procesa, po naem miljenju, prevazilaze ostavrenja isto mainske kreacije. Ovde dolazi do veoma zanimljive kombinacije mainske i vanmainske logike, gde ova druga moe da trpi izvesne korekcije stvaraoca jo u toku samog ina fabrikacije dela, to je u prvom sluaju nemogue.

Principi vanmainske matematike kreacije mogu se primeniti na svaki jeziki materijal, pa i na onaj koji nije proao kroz kompjuter. Ovakvu vrstu poezije, nastalu iz nekompjuterskog jezikog materijala na osnovu vanmainske matematike kreacije nazvali bismo statistika poezija.

Vanmainska matematika kreacija na jezikom materijalu koji nije proao kroz kompjuter znatno je oteana, ba zbog nemogunosti da se dosledno mainski razbije ovaj svakodnevnologiki, uredjenostraljivo-ljudski nain vezivanja rei i miljenja. To ini da su njeni efekti i rezultati u daljem oslobadjanju jezika neto slabiji, a sam njen poloaj na hijerarhijskoj lestvici pesnikih eksperimentalnih metoda i ostvarenje neto je nii od istovrsne poezije nastale iz kompjuterskog jezikog materijala.

Ono pak to je najinteresantnije u itavom ovom stvaralakom eksperimentu sa vanmainskom matematikom kreacijom, bilo da se radi o kompjuterskom ili o nekompjuterskom jezikom materijalu, jeste ponaanje jezika u toku procesa matematike kreacije. Podvrgnut izvesnim matematikim, a to u isto vreme znai i logikim shemama, jezik poinje da reprodukuje onu svoju, kako to Rade Konstantinovi u eseju ''Mainska poezija'' kae, ''automatsku stranu, onaj sloj i deo mainskog u njemu samom''. Paradoksalna je, medjutim, injenica da je ova automatska, odnosno mainska strana jezika, a u isto vreme i sve odlunije ''otkrivanje rei kao tvorakog subjekta govora i smisla'', ponekad vidnija u produktima vanmainske matematike kreacije, nego u produktima isto mainske kreacije.

3.1.8 PESNIKA KREACIJA Pri sadanjem nivou elektronskih raunara (kompjuteri druge generacije kojima

naa zemlja raspolae) i pri sadanjem nivou mehanizacije intelektualnih procesa, kada je naunicima jo uvek nemogue da otkriju osnovne algoritme koji bi omoguili program ''oseanja bliskosti reenju'', ono to ljudski mozak poseduje i to oveku omoguava da trenutno, bez ikakvih zaobilaznih i nepotrebnih radnji dodje do neophodne informacije, ovo je jedan od nunih naina korienja kompjutera u fabrikaciji poezije.

Ovde se maina, prvenstveno, javlja kao pomagalac u razbijanju jezika, u razbijanju onih tekuepoetskih i uobiajeno-logikih sledova ljudske misli. Maina

19

pesniku pozajmljuje svoju ''metodu'', svoj nain optenja sa jezikom. Ona razbija jezik i upozorava pesnika na sve mogue posledice jednog totalnog eksperimenta. Njeno upozorenje je, ustvari poziv i zahtev za takvim eksperimentom. Metodom maine pesnik ponovo iz razbijenog jezika, iji je improbabilitet znatno uvean, organizuje novi jezik, izotravajui njegovu estetsko-informativnu vrednost.

3.1.9 KONANI PROIZVOD (KOMPJUTERSKA POEZIJA) Konano sva dela, bilo da se radi o mainskom proizvodu sa ili bez intervencije,

mainskom proizvodu koji je posluio kao osnova za vanmainsku matematiku ili pesniku kreaciju, ine kompjutersku poeziju. Ono to kompjutersku poeziju izdvaja kao jedinstveni stvaralaki fenomen, i automatski joj daje posebno mesto u istoriji literature, jeste sam akt razaranja postojeeg jezika i postojee logike putem maine, a zatim kroz gotovo samostavaralaku akciju tog razorenog (ali i obnovljenog) jezika uspostavljanje jedne nove poezije. Prvi put u istoriji literature ovek nije samostalni i iskljuivi stvaralac jednog umetnikog dela. Maina, kao moni stvaralaki instrument, ovde neposredno utie, pre svega, na materiju iz koje nastaje delo (u ovom sluaju jezik), a onda i na svet umetnika, ukazujui mu na nove puteve i naine (metode) stvaralatva.

Kompjuterska poezija je, prema tome, delo stvaralake akcije maine, osloboenog jezika i oveka.

( septembar decembar 1969)

20

SIGNALISTIKA POEZIJA U UEM SMISLU (VIZUELNA POEZIJA)

I 1. Osnovni zadatak signalistike poezije u uem smislu (vizuelne poezije) je

prevladavanje verbalnog pesnikog izraza. 2. Tim pesnitvom tei se postepenoj deverbalizaciji i desemantizaciji poezije. 3. U novim komunikacionim sistemima, gde pisani (nacionalni) jezik sve vie

gubi od ranijeg znaaja, sasvim je razumljivo da e pesnik, suoen sa jezikom nemonim za univerzalno komuniciranje (onako kakvo zahteva elektronska era), pribei univerzalnijem i znatno komunikativnijem jeziku slike.

4. Ukidajui tekue jezike sa svim njihovim optereenjima, signalistika poezija e u tehnolokoj eri prei na neposredno delovanje putem isto vizuelnih i fonikih sredstava.

II 5. Iako na tragove vizuelizacije poezije i tekstova nailazimo i ranije u istoriji

kultura i literatura raznih naroda (kod nas vizuelno veoma izraajni srednjevekovni tekstovi, maniristike kole srpskog baroka: Zaharije Orfelin i drugi, u prolom veku ore Markovi Koder, izmeu dva svetska rata: dadaist Dragan Aleksi, zenitist Ljubomir Mici i nadrealisti sa svojim poetskim kolaima), signalistika vizuelna poezija je upravo fenomen i izraz naeg vremena i oveka nove tehnoloke civilizacije.

Ona je nuan proizvod dijalektike evolucije, kako pesnikih, tako i tehnolokodrutvenih formi. Ponovo je roena, ali ne vie kao nedonoe. Tek joj ovo i ovakvo vreme, razvijena sredstva za informisanje i komuniciranje, omoguuju pravu egzistenciju. U poljuljanoj moi pisma i jezika, u nastupajuoj eri slike, signalistika vizuelna poezija vidi svoju veliku ansu. Poto je produkt sasvim novih odnosa, ona postaje neposredni korisnik multidimenzionalnih prostora i sredstava koje joj elektronska civilizacija nudi.

6. Glavni razlozi zbog kojih izvesni umetnici (posebno knjievnici) prilaze novoj poeziji sa ogromnom dozom nepoverenja i sumnji je njena hibridnost. Jer, signalistika vizuelna poezija i nije poezija u obinom, tradicionalnom smislu te rei. Naputajui sve vie jezik (pisani, nacionalni jezik) i formirajui svoj izraz na isto znakovnom, vokalno-vizuelnom planu, ova poezija se pribliava i konzumira dosta od grafike, dizajna, posebno stripa a esto i drugih umetnosti i umetnikih disciplina.

7. Pribliavanje nove poezije drugim umetnostima uinilo je da ona postepeno prevazilazi tradicionalne oblike literarnog komuniciranja. Pored stranica knjiga i asopisa, signalistika poezija se otiskuje na plakatima (plakat pesme), izlae u izlobenim paviljonima i galerijama, izvodi gestualno (signalistika manifestacija), snima na magnetofonsku traku i gramofonsku plou (zvuna poezija), izvodi pomou svetlosnih efekata i specijalno za to pravljenih maina (kinetika poezija).

8. Sve ovo uslovilo je da nova poezija trai i novu vrstu itaoca. Ne pasivnog konzumenta ve gotovih pesnikih poruka, ve inteligentnog i podjednako kreativnog uesnika jedne duhovne igre u kojoj konani rezultati zavise i od mogunosti kombinovanja datim elementima i inspiracije samog ''itaoca''.

III 9. Slovo, prostor i njihovi interaktivni procesi osnovne su operativne jedinice

novih tekstualnih struktura. 10. Belina (praznina) pojavljuje se kao posebna italaka (verbalno vizuelna)

vrednost u eksperimentalnim tekstovima.

21

11. Za razliku od jednodimenzionalne tekue (tradicionalne) pesme, egzistentni prostor signalistike vizuelne poezije je trodimenzionalan.

12. Komunikativna a istovremeno i poetska vrednost slova u novoj verbalno-vizuelnoj strukturi signalistikog teksta, gde jedan od osnovnih parametara semantikog odredjenja postaje i prostor, izjednaava se a esto i prevazilazi njegovu znakovnu vrednost u tekuem jeziku.

13. Pored slova ili celih rei kao superznakovnih struktura, povrinu signalistike pesme mogu ispunjavati i drugi znaci, elektronski, hemijski i drugi egzaktni simboli, crte, kolai, fotografije, koje u odredjenom prostoru pesme egzistiraju stvarajui verbalno-vizuelne metajezike konstelacije.

(1969/70)

GESTUALNA POEZIJA

Signalistika manifestacija, akciona pesma, poezija u procesu, poesia publica, hepening pesma, gestualna poezija, body poem, novi je oblik poetskog izraavanja. U sklopu raznovrsnih struja, koje smo obuhvatili zajednikim imenom SIGNALIZAM, gestualna poezija zauzimala bi najradikalnije krilo avangarde.

Gestualni pesnik slobodno stvara u prostoru sluei se elementima od verbalnih preko vizuelnih do zvunih, da bi oblikovao svoje delo. Jezik pesme ovde ini skup verbo-voko-vizuelnih elemenata u procesu. Ta vrsta signalistike poezije ukida sve granice izmedju pesme, teatra, hepeninga i konkretne ivotne akcije. Pesnik u njoj i njome postaje neotudjivi deo svoga umetnikog akta, ukljuujui i celokupno bie u informaciono delovanje (zraenje) pesme.

Kao komunikacija posebne vrste, signalistika gestualna poezija ne moe biti tumaena samo tekuim poetsko-lingvistikim kategorijama. Zasnivajui se uglavnom na gestu i znaku, irei granice jezika mnogo iznad i izvan utvrdjenih, definisanih i jednim delom ve prouenih oblasti pesnikog govornog bia, signalistika gestualna poezija nuno zahteva i ira semioloka tumaenja.

(1971)

22

SIGNALISTIKA VIZUELNA POEZIJA - NOVA KNJIEVNA DISCIPLINA -

Signalistika vizuelna poezija ve se oformila, ne samo u okviru signalizma kao

pokreta, ve i u okviru literature gledane u celini, kao posebna i nova knjievna disciplina. Ovo je mogue iz vie razloga. Pre svega vizuelna poezija i pored izvesnih kontinuiteta u istorijskom smislu od najstarijih vremena do danas (postojanje vizuelnih tekstova i vizuelne poezije u starogrkoj, rimskoj, srednjovekovnoj knjievnosti, knjievnosti evropskog baroka sve do Apolinerovih kaligrama, dadaista, futurista i nadrealista), proizvod je elektronske civilizacije, civilizacije slike, znaka, plakata, televizije, videokaseta, novih tamparskih tehnika, telekomunikacionih satelita i drugih oblika tehnolokog i sve jedinstvenijeg planetarnog drutva, koje u intenzivnoj razmeni informacija ne poznaje dravne i jezike granice, vetake barijere malih, zatvorenih i neurotizovanih, tradicionalistikim mitomanijama optereenih literatura.

Mada je u ovekovoj svesti, kao to smo videli, bila prisutna od samih poetaka ljudske kulture, vizuelna poezija u pravom smislu te rei radja se tek sa naom civilizacijom, njenim prevazilaenjem starih i sporih naina komuniciranja i ulaskom u sferu masmedijalnih sredstava. To znai da ona nastaje u trenutku prelomnog razvoja tehnoloko-drutvenih snaga i da e upravo to i takvo drutvo, sve manje optereeno nacionalnim a sve vie obuzeto vizijama planetarnog, omoguiti u gotovo neposrednoj budunosti njen razvoj i ekspanziju.

Sledei razlozi koji takodje uslovljavaju formiranje nove literarne discipline su drugaiji elementi kojima se u njoj, umesto jezika, operie prilikom stvaranja umetnikog dela. U vizuelnoj poeziji to su: znak, grafiki, egzaktni simboli, fotografije i kolai. U zvunoj poeziji: zvuk i glas. U gestualnoj: akcija i gest.

Razbijajui okotalu, molekularnu strukturu tekueg pesnikog jezika, ova poezija nas iz lingvistikih slojeva delimino ispitane i poznate slike sveta uvodi i sputa svoju istraivaku sondu u dublje, ponornije delove jednog jo uvek zatvorenog i neistraenog kosmosa znaka i semiologije. Na taj nain ona nam, kroz destrukciju i uklanjanje jezika kao posrednika, ponovo pribliava predmete i bia, ukazujui na njihovu sutinu. U isti mah javlja se i kao jedina nada u vremenu zasienom ponavljanom verbalnom eksplozijom, vraanju ka istom, ka neidentitetu koji preti da nas, svakog trenutka, baci u eljust odsutnosti i dosade, u samu smrt; jer, stvarnog ivota i nema u trenucima ''kada realnost postaje literarna'', a ''literatura se degenerie i postaje irealna''. Znak je u ovom vremenu i ovom asu moda i Znak samog bia na njegovom jo uvek nepredvidljivom semiolokom nivou. Vizuelne injenice, sve vea egzaktna struktura nove planetarne i signalistike misli, duboko je i nuno suprotstavljena semantikom i mitskom u vieslojnom biu ovekovom. Mnoga pitanja su se umnoila u ''prorokim'' romantiarskim ekstazama tradicionalistike literature, a nikakvi odgovori nisu dati. ovek je ve doao u rezigniranu situaciju da zauti, da prestane da misli potpuno zapetljan u sopstvenu mreu verbalnih mistifikacija. Moda e tek umetnost ljudi koji e biti celokupnom svojom misaonom i ulnom aparaturom, ne rasipajui vie energiju, povezani u jedinstveno planetarno Bie oplemenjeno monim impulsima beskrajno vibrantnijih misli i beskrajno osetljivih ula, moi da odgovori na neka ve odavno postavljena pitanja i da iskae neke bitnije istine.

Sada okrenuti logosu, jer ''logos je uvek u postojanju, a kao takav on je izvor otkrivanja istine'', ostavljajui za sobom sve bive rekvizite knjievnosti, posebno njen jezik, poto se jezik ,,autonomizira i postaje nezavisno kraljevstvo svet u svetu sainjavajui samom sebi vlastitu realnost: raspravljajui, okree ledja unvierzumu'',

23

signalistika vizuelna poezija i ostali oblici signalistike literature prvi su vesnici budue masmedijalne umetnosti prenoene monim informacionim sredstvima, iji e osnovni ciljevi biti proirivanje ljudske senzorne svesti koja vie nee biti privilegija klasa i elita.

Stari vidovi magijsko-religijske i sadanji stvarnosno-prikazivake umetnosti, nastajali vekovima i ireni jednolinijskim nefikasnim sredstvima, prvo usmeno-predavake a kasnije i gutenbergovske civilizacije pisma, brzo e nestati. Procesi misli ve sada su uslovljeni izuzetno rapidnom smenom i sve veom efikasnou ovekovih pomagala maina u interkomunikativnoj civilizaciji iji feti i osnovni jezik sporazumevanja postaje slika. Tokovi slika, tokovi novog ikonikog jezika jedinstvene i sveobuhvatne elektronske civilizacije slivae se u fantasmagorinu reku budueg planetarnog i signalistikog miljenja.

(1972)

FENOMENOLOGIJA BIA I STVARI

Jedno od mobilnijih nastojanja signalistike poezije od samih njenih poetaka 1959. godine sastojalo se u desubjektivizaciji 1) pesme i pesnike slike. Ta desubjektivizacija upotrebom deskriptivnog naina i metoda ve je, dobrim delom, prikazana u zbirci PLANETA (1965). U godinama stvaranja PLANETE (1962. i 1963), u zapisima i odlomcima dnevnika povodom poeme koja je nastajala, belei se da je osnovni nain kojim se ona ostvaruje deskripcija, fenomenoloko-imaginativna (u balarovskom smislu), sa egzaktnim primesama metoda opisivanja stvari, bia i situacija na imaginarnoj planeti. Takoe je zapisano da je ova metoda primenjena kao krajnji i u ondanjoj knjievnoj situaciji gotovo samoubilaki otpor prema optevladajuoj lirsko-metaforinoj i neosimbolistikoj poeziji miljkovievskog tipa i vokacije.

Odmah nakon PLANETE (1966. i 1967), u ciklusima pesama ,,Kretanje materije'' i ,,Oilite'', kasnije skupljenim u neobjavljenoj knjizi OILITE, ova pesnika praksa jo vie se radikalizuje u tom smislu to se objektivizuje, to gubi svoj predjanji fenomenoloko-imaginativni karakter poprimajui, posebno u ciklusu ,,Oilite'', fenomenoloko-egzaktni izraz i nain objanjanja sveta i onoga to ini svet: bia, procesa i stvari. Pre svega ide se ka radikalnijoj desubjektivizaciji pesme i, to ovakva metoda vrlo esto iziskuje, depsihologizaciji estetskog predmeta.

Novonastala poezija jednim delom je formulisana u prvom manifestu signalizma Poezija nauka (Manifest pesnike nauke), gde se izmedju ostalog istie: ,,U tom smislu bie i njeno nastojanje (misli se na novu poeziju) ka postepenoj desubjektivizaciji poetske slike. Ona eli konano da raisti sa narcisoidnim i nedovoljno opravdanim pravom pesnika da bude stalni i neprikosnoveni predmet poezije. Pesnika nauka e izjednaiti oveka (kao predmet opevanja) sa stvarima, prirodom, hemijskim, biohemijskim i fiziolokim procesima, mrtvom i ivom supstancom, ne dajui prednost ni njemu ni njegovim odnosima s prirodom, stavljajui ga i odredjujui mu mesto u svemu onom to oznaavamo kao univerzum.''

Dalji razvoj nove poezije, koju sada moemo nazvati i fenomenolokom 2) i uvrstiti je u porodicu poezija i pesnikih metoda koje smo imenovali kao signalizam,

24

odnosno signalistika poezija, tekao je u smislu sve neposrednijeg dodira sa stvarima i metodikog zanemarivanja bilo kakvog subjektivno-metaforinog i transcendetalno-metafizikog izraza.

Ovakav stav konano je i mogao dovesti do neeg to fenomenoloki teoretiari nazivaju ,,opisom istog fenomena''. Pri tome se fenomenoloki opis, parafrazom klasinih Huserlovih ideja, definie kao ,,opis koji zanemaruje egzistencijalna odredjenja stvari... te se usmerava na ,,isti fenomen tj. na intencionalni predmet, sagledavajui njegovu sutinu.''

Fenomenoloka poezija, kao to vidimo, ne prihvata tvrdnje nekih pesnika i teoretiara da je poezija ,,vrhunac individualistike totalizacije subjekta'', ali ona istovremeno i ne ukida taj subjekt ve njegov znaaj u inu kristalizovanja i zraenja pesnike informacije svodi na pravu meru. U tom smislu, ako govorimo o desubjektivizaciji pesme, njenog sveta, i fenomenolokom pristupu oveku, prirodi i svetu u celini, mi ne moemo, niti smemo, govoriti i o njenoj ,,dehumanizaciji''. Jer ukidanje ,,ispovednog intimizma'', prirodi i svetu u celini, mi ne moemo, niti smemo govoriti i o njenoj ,,dehumanizaciji''. Jer, ukidanje ,,ispovednog intimizma'', frontalni atak na sve oblike romantizma, neoromantizma i ostale vidove ,,dionizijske opsednutosti'', isticanje jednog reistikog poimanja sveta, fenomenologije bia i stvari, u pojedinim momentima ak i konstituisanje poezije kao ,,posebne tehnike jezika'' i insistiranje na nekim egzaktnim momentima, niukoliko ne znai i njenu dehumanizaciju. Tu dehumanizaciju isto tako ne predstavlja ni, u ovoj poeziji uoena, delimina reifakcija pesnikog bia, kao ni njeni napori da se ,lii personalnosti pisca'' odnosno injenica daza ovakvo pesnitvo ,,vie nije bitna personalnost nego predmetnost i stvarnost (materjialnost).''

Desubjektiviui pesniko bie, nova poezija otvara druge, do sada jedva koriene prostore oslobodjenog poetskog govora na samoj granici egzaktnog, tehnolokog i urbanog govora, doprinosei tako aktuelizovanju i konkretizovanju pesnike informacije.

Fenomenoloka poezija, koju smo ovde pokuali da odredimo, nema ambicioznih namera da bude ilustracija bilo kakvih filozofskih teorija i sistema, pa ni gore pomenutih. Kao i svaka poezija ona, ipak, izmie vrstim formulama i odreenjima. Uglavnom je i nastajala pre takvih formula u jednom, kako je to ve na poetku istaknuto, grevitom otporu prema romantiarskoj i neosimbolistikoj poetskoj vokaciji koja uz tople aplauze cveta ve decenijama u ovdanjoj temperamentnoj i emotivnoj, poznatoj po gromkim metafizikim umiljajima i retorikim izlivima knjievnoj atmosferi.

Njena uloga i znaaj, logino je, ne iscrpljuju se ni samo u tom permantnom otporu i oslobaanju od nekih naih, rekao bih, vekovnih zabluda o poeziji. Njen dalji razvoj gotovo da je i predvidljiv iz pesama drugog i treeg ciklusa ove knjige.3) Ona se tu, na poseban nain, ponovo vraa oveku i poinje da prihvata i oznaava stvari ne kao ,,iste fenomene'', ili zatvorene i nepovredive sisteme, ve kao svojevrsne otvorene komunikacione elemente, kako u meuljudskim odnosima, tako i u njihovim odnosima prema ostalim stvarima i biima. To joj, meutim, pribliava neke druge teorijske zahvate koji bi moda kompleksnije mogli da objasne njene nove intencije, a koji su i do sada bili veoma uspeno korieni u tumaenju raznovrsnih poezija i metoda sadranih u jednoj razuenoj i veoma sloenoj pesnikoj galaksiji koju smo nazvali signalizam.

25

1) Pitanje subjekta i desubjektivizacije u filozofiji i literaturi posebno je aktuelno i u poslednje vreme otvoreno. Svedoci smo sve veeg rasula postkartezijanskih stavova i vrste zgrade meta-fizike misli strpljivo graene stotinama godina. itava filozofija posle Dekarta, ,,tok miljenja koji oznaavaju tri velike apsolutizacije antiki Phisis, hrianski Bog i buroaski ovek istie.'' Tome je posebno doprineo razvoj egzaktnih nauka s kraja XIX i poetkom XX veka, kada je sruena Njutnova vizija odredjenog i kompaktnog svemira.

2) Fenomenoloku poeziju ne bi trebalo povezivati sa nekim ranijim, na prvi pogled slinim ostvarenjima - kod nas Vasko Popa u ciklusu pesama ,,Spisak'', gde dolazi do svojevrsnih fascinantnih nadrealistikih (a to u krajnjoj liniji znai i romantiarskih) koncepata i slika predmeta i bia sa vidno naglaenim metafizikim postulatima, i izvanrednim eksperimentima francuskog pesnika Fransisa Pona, u ijoj deskripciji, takoe, uoavamo izvesnu ,,patetiku konkretnosti'', upravo ono ega nova poezija pokuava da se oslobodi.

3) Tekst ,,Fenomenologija bia i stvari'' objavljen je kao predgovor knjizi ,,Poklonpaket'' (1972)

26

GOVOR STVARI

OSTVARENE STVARI Pesme o stvarima. O njihovoj konkretnoj i upotrebnoj vrednosti. O stvarima bez

tautolokih naznaka. Bez metaforikih i univerzalnih odredjenja i optereenja. Stvari okrenute sopstvenim funkcijama. Onim funkcijama zbog kojih su nastale i zbog kojih egzistiraju. Slika stvari i njihove nevine jednostavnosti i jedinstenosti bez metafizike pozlate. Slika koja nam pokazuje jedno od moguih stanja stvari u prostoru, ali koja, uporeena sa stvarnou, govori o njenoj apsolutnoj istinitosti. Ono to ini sliku slikom, i to njoj pripada, jeste odslikavajui odnos, izvesna koordinacija elemenata slike i stvari. (Vitgentajn). Ne stvar kao deo jedne celovite predstave o svemu, ve stvarsvet jednog nejedinstvenog, diskontinuiranog i nesagledivog univerzuma. Ne stvari koje nemoguom retorikom ili prenapregnutom umiljenou ,,objanjavaju'' svet, ve stvari koje isticanjem sopstvenih realnih mogunosti: topline, mekoe, upotrebljivosti, korisnosti, neophodnosti i trajnosti, objanjavaju i ostvaruju same sebe.

GOVOR STVARI Niz konvencija u ljudskom ponaanju direktno je vezan i uslovljen stvarima.

Stvari nas odreuju. Stvari nas uslovljavaju. One su sama supstanca sveta (Vitgentajn). One nam zabranjuju, osudjuju nas, upuuju, podiu nam ili kvare raspoloenje, radujemo im se ili ih nesnoljivo mrzimo. Pomou njih mi ocenjujemo druga bia i druge stvari. One su nae merilo vrednosti. Znak na, ali i znak drugih bia s kojima uspostavljamo odnose. One su na govor.*) Preko stvari mi optimo sa svetom, emitujui niz informacija o sebi.

Od toga kako drimo no i viljuku za obedom, da li briemo cipele pred svojim ili tudjim vratima, da li ivicom kaiice u hotelu razbijamo vrh jajeta, kakva kola imamo, da li se pridravamo novih modnih odevnih hitova, kako na prijemu ispijamo au sa piem, u tom direktnom odnosu naeg bia i stvari, kroz gestove pridravanja i ruenja ili tipino subjektivnog korigovanja izvesnih ustaljenih konvencija u kojima stvari imaju vidnu ulogu, mi emo priati o sebi. Nai sabesednici, susedi, prijatelji, novi poznanici, sluajni posmatrai, imae prilike da nas (kao i mi njih) ,,itaju'' stvarajui zakljuke o naem vaspitanju, stepenu obrazovanja, drutvenom poloaju, interesovanjima, imovnom stanju, ili pak o karakteerolokim, psihikim i psiholokim obelejima: uzbudjenosti, rasejanosti, snalaljivosti, mirnoi itd. i nadovezujui se na neke druge, poznate, ili tek vidjene ali sada u novom svetlu iskrsle injenice za relativno kratko vreme mnogo saznaju o nama. Tako emo mi ,,progovoriti'' kroz svoj odnos prema stvarima. Stvari e nas odati otkrivajui esto i najskrivenije, veto kamuflirane ponore naeg bia.

*) Govor stvari izlazi, kako to strukturalisti pokazuju, iz granica lingvistike i ulazi u iroko i do sada nedovoljno proueno podruje znaka i semiologije. Razmatrajui dihotomijski pojam Jezik/Govor u lingvistici, i pokuavajui da za ovo dvojstvo nadje analogne i u oblasti semiologije, Rolan Bart govori o jeziku odevanja (mode), jeziku pokustva i jeziku prehrane, gde uoava i ,,protokole uzimanja hrane, koji funkcioniu moda kao neka vrsta prehrambene retorike.''

(1972)

27

KOMUNIKACIJA BIE MILJENJE

Komunikacija (lat.communicatio) saoptavanje, saoptenje; veza ophoenje, optenje, dodir; saobraaj, saobraajnica. Komunikativan (lat. comunicativus) prenoljiv, koji se lako prenosi na drugoga; saoptljiv, koji rado iskazuje svoje misli drugome; razgovoran; pristupaan. Komunitet (lat. communitas) zajednica; smisao za zajednicu opte dobro. Komunicirati (lat. communicare) pozajedniiti, pozajedniavati, uiniti zajednikim; saoptiti, saoptavati, objaviti, iznete (ili iznositi) na javnost; biti u vezi s kim, dopisivati se, optiti. Komunikacio idiomatum (novolat. communicatio idiomatum) sjedinjenost svojstava boanskih i ljudskih.

Komunikacija je u samoj osnovi bia. Element je i injenica njegovog postojanja. Nesumnjiva mera hoda i rasta od prvobitne rudimentarne ka monoj planetarnoj svesti. Komuniciram (optim), dakle postojim, dakle stvaram. Bit je komunikacije vieznana u najdubljem smislu te rei. Ona je i drutvenoistorijska i egzaktna i umetnika i subjektivna u njenom najintimnijem, najljudskijem aspektu. Njene metode, njene moi i slabosti su zatvoreni krugovi drutva, vremenom, prostorom, verom, jezikom, tehnolokim sredstvima vezanih zajednica, oaze bia vrsto spletenih nevidljivim ali teko kidljivim nitima. Ona je tu krvotok i nervni sistem jednog kompliokvanog organizma, ali ujedno i njegova podmukla bolest koja e ga unititi onog trenutka kada oseti da je postao sam sebi dovoljan i da joj onemoguuje dalju ekspanziju. Njena sredstva su stepenici civilizacije. Komunikacija je temelj i hrana ovekovih otkria. udovite iz bajke koje samo sebe prodire i ponovo se radja sve vee i sve nezasitije.

U signalistikoj komunikaciji iji je osnovni cilj da nam omogui istraivanje bia u nemirenju sa entropijskom hladnoom svega onog to nas okruuje (vremena, stvari, poretka i zakona) iskazuje se i svrha signalizma kao odredjenog naina miljenja.

Signalistiko je bie budue bie. Bie permanentne i uvek nanovo osvajane budunosti; one iste koja ga eka na meaima plave planete, ili one ve vidljive na krunim putanjama Sunevog sistema, ili one jo uvek sanjane u tamnim dubinama zastraujue galaksije. Gde su, dakle, granice ovoj rastuoj kominikatibilnosti signalistikog feniksa koji se hrani pepelom sopstvenog duha i ija je misao u neprestanoj dijalektikoj igri? Gde su granice toga, u neurotikom gru povratno-spregovske eksplozije informacija, osvajaki zahuktalog bia? Njih nema, zapravo, one su nepredvidljive kao to su nepredvidljive i granice miljenja.

Miljenje utire puteve biu. Ono je taj veiti istraiva, koji zalazi iza granica vidljivog i opipljivog, iza granica relativnog reda i mira u podruja tek osvojenih svetova. Kriza klasine i tradicionalne umetnosti pre svega je u krizi miljenja. Nemo da se izae iz zaaranog kruga odreenih sistema vrednosti i znanja, nemo da se ,,kreiraju nove propozicije umetnosti'' (Kosuth), zatvaraju bie umetnika u isprazne prostore poznatog, oekivanog, nemiljenog i ponavljanog. Svest umetnika postaje, u ovom sluaju, reproduktivna maina prevazidjenog miljenja. Miljenja koje je, ustvari, to i prestalo da bude onog trenutka kada je prestalo biti tragalako i otkrivako.

Signalistiko miljenje otvara puteve novocivilizacijskom, vizuelnom i total-komunikativnom biu. Biu igre i znaka, planetarne svesti, duboko intuitivnih i visoko intelektualnih moi. To je mo informativne i osvajake komunikacije koja zrai viesmislenou svoga po/kretanja k istinama i stvarima, ne samo datim ve i obeleenim znakom naeg tekog i strpljivog tragalakog iskustva.

U tome su i beskrajne mogunosti ovog bia na planu umetnosti, osloboenog svake stroge uciljanosti ogranenih prostora, tronoga materijala, stupidnih istorijskih

28

kurioziteta i svodljivih trenutaka svakodnevnice. Umetnost se dematerijalizuje, poinje se dogadjati, a to se njeno dogadjanje sve vie odvija u sferi miljenja. Ono to izlazi u svet, zapravo, to se uklapa u sliku vidljivog sveta injenica i stvari (dosad su to bili predmeti umetnosti, odnosno umetnost oblikovana u bilo kojem materijalu), sada je samo dokument, uputstvo, projekat, jeziki, vizuelni, zvuni ili taktilni opis procesa umetnikog miljenja.

Ovde stiemo do momenta kada se signalistiko miljenje i ono to smo oznaili kao umetnost identifikuju naavi svoju zajedniku taku u permanentnom istraivanju prirode bia i prirode umetnosti, dubina neizvesnog i neodredjenog, kreui prema nekom nevidljivom i budnim okom smrti zamagljenom odreditu, koje e moda opet biti samo impuls jednog novog i uzbudljivog, nevinim oreolom beskonanosti ovenanog poetka.

(1973)

O ATROVAKOM GOVORU

29

atrovaki je specifina vrsta govora odredjenih drutvenih grupa. Stvorena radi

komuniciranja unutar grupe ili potrebe za odbranom (ukoliko se radi o delinkventima), ova vrsta govora sadri i elemente tajnosti.

Istorijski gledano, atrovaki se javlja ve u XII veku kao podzemni, tajni jezik kriminalaca. U XVII veku, u Francuskoj, on dobija ime argo. Kasnije, argo se sve vie razvija i njime se ne oznaava samo govor delinkvenata ve i nekih drugih grupa i slojeva drutva.

U Engleskoj ovu vrstu govorne diferencijacije nazivaju sleng, u Italiji gergo, a u Nemakoj Gaunersprache. U beletristici, lingvistikoj i sociolokoj literaturi, najrasprostranjeniji su, i na neki nain ve internacionalizovani, izrazi argo i sleng. Razni naunici, medjutim, pod ovim pojmovima vide razliite stvari. Poznati danski lingvista Oto Jespersen odreuje sleng kao ,,formu govora koja je potekla upravo iz elje da se u jeziku oslobodimo optih mesta koje nam zajednica namee''. Po njemu, bitni poticaj za stvaranje slenga dolazi iz izvesnog oseanja intelektualne superiornosti. Mi smatramo da su se neke rei ili fraze izlizale u jeziku, da su postale suvie dobro poznate, one su nam dosadile, pa zato traimo novu re, koja e zagolicati matu i svojom novinom zadovoljiti nau elju za neim zabavnijim ili bar ugodnijim.

Jasno je da Jespersen pod slengom, uglavnom, podrazumeva ono to emo mi ovde nazvati kolskim atrovakim (atrovakim govorom srednjokolaca, uenika u privredi i studenata). S druge strane, on naziv argo rezervie iskljuivo za jezik kriminalaca i prosjaka. Neki naunici, medjutim, skloni su da argoom nazivaju ono to Jespersen naziva slengom, a za ono to on definie kao argo nalaze sasvim novo ime. Trea grupa izrazom argo oznaava gotovo sve, i govor delinkvenata, razne profesionalne govore i ostale jezike ekscentrinosti.

Za nas je, verovatno, najpogodiniji izraz atrovaki govor, koji moe da obuhvati, kako kolski (frajerski) atrovaki, tako i govor delinkvenata. Pogotovu to ova vrsta jezike diferencijacije u nas jo nije toliko razvijena, kao u francuskom i engleskom, pa se te dve, nazovimo ih uslovno, varijante atrovakog proimaju i granice meu njima nisu sasvim jasne.

Izvesne manje razlike, naravno, postoje, ak i izmeu pojedinih grupa u kolskom atrovakom. Nedavno je zapaeno da uenici Matematike gimnazije u Beogradu imaju neke specifine rei i izraze koje upotrebljavaju u medjusobnim odnosima. Ove rei nastale su transformacijom pojedinih matematikih i drugih strunih izraza.

Pored izgovornih i gramatikih posebnosti, na atrovaki govor razlikuje se od standardnog, uglavnom, po leksici. Ovo leksiko blago brzo nastaje ali brzo i propada ukoliko ne bude prihvaeno.

Jedan od osnovnih izvora atrovakog je, u stvari, sam standardni jezik. Preuzimaju se pojedine rei iz svakodnevnog govora i daje im se neto izmenjeno ili sasvim novo znaenje i smisao (primeri: aplauz amar, gajba stan, vrisnuti izgubiti, kuna buva kuna pomonica, mrtav dobar, itd). Pored semantikih, vidljive su i morfoloke promene. Rei se deformiu, najee skrauju po odredjenoj shemi. Ovo naroito vai za kolski (frajerski) atrovaki (prim. krele, fak, kalii sifa, iz itd.). Mnoge rei ovako skraene ponovo se vraaju u standardni jezik.

Drugi veliki izvor atrovakog su pokrajinski govori. Oni na izvestan nain daju boju i diferenciraju atrovake govore veih urbanih celina Beograda, Zagreba, Sarajeva i Novog Sada.

30

Najzad, atrovaka leksika moe se bogatiti unoenjem i deformisanjem izvesnog broja stranih rei. U poslednje vreme to je primetno u kolskom (frajerskom) atrovakom, posebno kada su u pitanju razni vidovi zabave.

Veoma esto, usled nedostatka i za stvaranje literature jo uvek relativnog siromatva naeg atrovakog, morao sam, priznajem to ne bez izvesnog zadovoljstva, da uestvujem i u njegovom leksikom bogaenju. Tako sam iz standardnog jezika izvukao i ,,atrovizovao'' rei: abaur, ocariniti, akuirati i druge. U istu svrhu preneo sam i upotrebio jedan deo rei iz pokrajinskih i narodnog govora: ambulja, amalica, zaamuditi, itd. Izvesne rei i izraze napravio sam kombinovanjem atrovakog ili standardnog jezika. Tako je re tasterstacin (radiostanica) nastala od dve atrovake rei taster - dostavlja i stacin - stanica. Re telezur televizor izveo sam iz stanardnog jezika saimanjem, jednim od tipinih naina kolskog (frajerskog) atrovakog. Neke rei napravio sam mnogo jednostavnije od ve postojeih atrovakih izvodei glagole iz imenica i obratno. Tako su nastale trakalice oi od trakati gledati, lentrati od lentra fotografija u kriminalistikom albumu, vonjiferisati gnjaviti od vonjifer gnjavator, i druge.

Specifian oblik naeg atrovakog je kozarac. To je tajni dvostruko skriveni govor, koji se upotrebljava u izuzetnim situacijama potere, racije ili u sluajevima odluivanja o nekim veoma vanim poslovima. Nastaje kada se u reima po odredjenoj shemi ispreturaju slogovi.

Karakteristina i odmah uoljiva osobina atrovakog govora je podrugljivost; ,,murae se gore no kuna buva'', ,,bie blenderu od optalidonaca ko kembava treba''. To je jezik zadirkivanja, iikavanja; ,,kenjaj kenjaj fektarou amortizuj njokalicu'', ,,u kandiju bi se zabatao'', i humora. Ovaj humor katkad moe biti blag i slikovit; ,,ne listaj mnogo knjigu'', ,,bogoljubu se upale prozori'', ,,cveta stupar bolje no maslaak'', a ponekad surov i cinian: ,,uljakaj mu sav suvarak nek rikne od muke'', ,,prospem po koji njupavac'', ,,crvljiv ti je taj le'', ,,ugasio bih ti pikavac u oku''. To je jezik situacije, dogaaja, brze i konkretne akcije. On ne trpi jednolinost, dosadu i sporost. Praskav je i afektivan, direktan ali i sarkastian i dvosmislen. Rei, esto jednoslone i dvoslone, reaju se rafalnom brzinom u precizne i otre slike. Uoljiva je i njegova antisentimentalnost, a takoe i jaka tenja za efektima. To je ulan jezik kojim se teko moe izraziti neto apstraktno.

Kod nas ova vrsta govora nije u dovoljnoj meri ni do danas prouena, kao to je to ve uraeno u nekim jezicima: engleskom, francuskom, nemakom i italijanskom. Pojedini individualni napori lingvista, kriminologa, sociologa i knjievnika ipak nisu izostali. Tako su atrovaki prouavali Vatroslav Jagi (1895), S. Popovi i M. Molnar (1912), . Petkovi (1928), N. ahinovi (1932), kriminolozi V. Vodineli i S. Lepojevi (1952), a u poslednje vreme knjievnik Tomislav Sabljak i profesor Milo Ili (sociolog kulture i umetnosti). Znaajan rad na ovom polju je renik ,,atrovakog argona'', koji je sastavio kriminolog Ilija Simi.

Trebalo bi jo da dodam i to da je knjiga ,,Gejak glanca guljarke'' stvorena tokom viegodinjeg rada, upoznavanja i prouavanja, uglavnom, beogradskog atrovakog govora. Prve pesme nastale su 1969. godine. Neke od njih su i objavljene neposredno posle toga u knjizi ,,Kyberno'' (1970).

Sva istraivanja atrovakog i stvaranje pesama na njemu vrena su u okvirima signalistikog programa o globalnom revolucioisanju poezije i jezika. Tragalaka delatnost signalizma od samih poetaka usmerena na jezik kao jedan od vidova meuljudske komunikacije nije mogla da previdi i izostavi taj ne tako beznaajan oblik naeg govora. Istraujui atrovaki i uvodei ga u poeziju signalizam proiruje polje

31

dejstva literature, ispunivi istovremeno jednu od svojih osnovnih namera - destruiranje tradicionalnog i standardnog pesnikog idioma.

(1973)

PLANETARNO I KOSMIKO U SIGNALIZMU

Signalizam je poeo sa planetarnim, astralnim i naunim (scijentistikim), tragajui za novim zvezdama, ispitujui jo neotkrivene planete koje se nisu nalazile u soivima teleskopa i nebeskim kartama astrognostiara, ali su zato viene i materijalizovane u zvezdozorima pesnike imaginacije.

Putovanje, istraivanje, ruenje starih i gradnja novih sistema, te osnovne komponente savremene astronautike, egzaktnih nauka, kosmologije kao da su oduvek bile i ostale kljune poluge signalizma. ovek okrenut svemiru svojim lutalakim nagonima, svojom voljom za otkrivanjem, svojom igrom. To je presudan korak ka planetarnoj epohi. Planetarno kosmiko u miljenju, u biu, kao totalitet oveka i sveta. Epoha koja oplemenjuje svojom budnom misli (Kretanje misli kao kretanje zvezda), svojom prodornom pesmom. Tragalako i istraivako, kako na granicama predvidljive budunosti, tako i u tami bezgraninog univerzuma.

Signalizam je osvojio prostore svemira za poeziju. On je prognao religiju iz tih prostora, odstranio oblike mitskog i svome pevanju pronaao egzaktne oslonce u naukama to su tek neto manje mogle da postave lavinu pitanja od onih to ih je mogla postaviti pesma, a koja su se opet kao eho ili signali udaljenih galaksija i jo neotkrivenih svetova vraale na jezik i u svest pitalaca.

Kosmos je za signalizam bio ogromno iskuenje. U njega se uspeno ulazilo s novim pesnikim vokabularom (i ne samo s njim) egzaktnih sintagmi, sintetizovanim jezicima nauka, pojmovima i simbolima koje bi samo jedan mali rez i intervencija na planu asocijativnog i imaginativnog bacali u polje iste poezije.

Na nauku se nije gledalo kao na neki strogo odreeni i determinisani mehanizam dat jednom za svagda. Jezik nauke shvaen je kao otvoren, iv i promenljiv sistem. ovek je deo prirode, deo sveta, u njegovoj je matici. ,,S ovekom se priroda menja u neto drugo.'' U strukturama jezika nauke i jezika poezije ogleda se ustrojstvo sveta. Ogleda se ivot, lutanje, tragalatvo, svi oni ,,principi indeterminizma'', sve one ,,jednaine neizvesnosti'' tako itljivo izloene u mikrofizici. Svet je kretanje i dogaanje.

Signalizam nije samo otvorio svemir i izagnao religijsko i mitsko, ono to je do tada dominiralo u kosmolokoj poeziji, ve je odmah pristupio i stvaranju novih svetova, koristei istovremeno sva postojea iskustva egzaktnih nauka. Svetova u slobodi igre, u slobodi novih jezika roenih u neprekidnim i raznovrsnim menama tragalakog duha. Sluaj je osnovni ,,zakon'' te igre i te slobode; neprecizna uzronost izraena kroz statistiku verovatnou, kroz sluajnost. U tim svetovima signalizam mea iskustveno i predviako, stvarno i imaginativno stvarajui krhke mostove od sadanjeg ka buduem oveku. Sloboda istraivanja i igra koju signalizam ostvaruje u literaturi (umetnosti) je sloboda budunosti, dok je za njega svaka vrsta determinizma ve sada stvar daleke prolosti.

(1975)

32

EGZAKTI JEZICI I RAANJE VIZUELNE POEZIJE U SIGNALIZMU

U manifestu ,,Poezija nauka" (Manifest pesnike nauke) iz 1968. godine, istaknute su osnovne postavke rane faze signalizma (scijentizma): antitradicionalizam, antisubjektivizam, tenja za sintezom poezije i nauke, istraivaki rad u jeziku. Neto od ovoga predstavlja i sutinske novine u odnosu na celokupno nae pesnitvo. Antiromantizam je osnova borbenog signalistikog aktivizma, njegovo suprotstavljanje preruenom i obnovljenom tradicionalizmu u srpskoj poeziji.

Za signalizam vreme romantizma u literaturi nepovratno je prolo zajedno sa nadrealizmom kao njegovim vrhuncem. U tom smislu poezija se mora desubjektivisati a naglaeno ja ranijih kola i pravaca znatno utiati i izgubiti od svoje napadne narciosidnosti.

Pesnik vie nije prorok (vates) to u somnambulnom stanju priziva bogove i povienim glasom izgovara ,, najdublje'' istine ovog sveta. On je samo jedan od delia univerzuma obdaren sveu, miljenjem, eljom za saznanjem i imaginacijom kojima postepeno otkriva tajne svemira. Na put u nepoznato on vie ne moe sam, mora se udruiti sa naunikom, a svoju imaginaciju osloniti na nauna otkria i spoznaje. Tek poezija i nauka, naunik i pesnik, mogu osvojiti, izgraditi, promisliti planetarno i krenuti ka kosmikom, ka nepredvidljivom.

Kosmiko je jo uvek tama, bezdan, smrt. Iza zavese mraka i hladnoe kovitlaju se ogromne i nezamislive oluje materije i energije, svemirska zraenja, ruilake i gradilake sile, ekaju smrznuti ili vreli nepoznati svetovi. Smrt je tu realna kao to su realni prostor i vreme, koji vie ne predstavljaju samo kantovsku apriornu formu poimanja. Prestali su da budu apstraktni i apsolutni, duhovna konstrukcija. Postaju mesto gradnje, lutanja, ivota. Deo su ljudskog iskustva a ne neka ,,funkcija univerzuma.'' Prostor i vreme vie ne definiemo, istraujemo ih. U istraivaki pohod polazi se sa novoosvojenim jezikom. Delimino on je pronaen u jeziku nauke. Jezik je glavni inilac te sinteze, te akcije lutanja i istraivanja. Sve i neistroen, okrenut budunosti, jezik koji sa prostorima umnoava i sebe. Pronalaze se kljuevi i naini da se oive formule, simboli, da imaginiraju u novo pesniko i jeziko bie. Sve postaje najednom tako udesno iza zatamnjene zavese svetlosnih godina, ispod neuhvatljivih zbivanja u mikrosvetu.

Jezik egzaktnih nauka je iv i promenljiv. On raste sa svakom novom stvari, novim deliem univerzuma. Stvaraju se nove rei, novi pojmovi, oznaavaju se i imenuju novi tek uoeni stanovnici tog nevidljivog sveta. Prvo proton i elektron, pa neutron, antineutron, neutrino, kamezon, pimezon, sudaraju se, lutaju u svojim malim zatvorenim prostorima. Oni su ivi, kreu se, treba pratiti njihova ponaanja. Svaki njihov novi pokret, stanje, odnos je i nova re, pojam, oznaka, informacija. Gramatika nauke se neprekidno menja isto kao i pesnika gramatika.

Jezici pesnike nauke osvajaju prostore, kako one kosmike, tako i duhovne. Ali, ne vie samo i iskljuivo jezici (rei, reenice, govor). Jer nauka i poezija vie nisu samo sintaksiki poreani i gramatikim, imaginativnim i drugim pravilima odreeni lanci i sledovi rei. One su i grafikoni, crtei, znaci, opisi putanja, grafemi razbacanih slova, eksplozivnih sintagmi, haos puteva, pletiva, slika, znaenja. Jezik pesme i jezik istraivanja se proirio, istegao, izvukao iz svog tesnog odela rei, smisla, reda, negentropije i zakoraio u jo neispitano carstvo znaka i semiologije.

Njegovo izvlaenje iz stiha, iz rei i teklo je postepeno, mucavo i muno. Prvo su tu bile kaligramske slike, pa brojevi, matematiki simboli, grafikoni funkcija,

33

jednaine. Re se sabijala, saimala, nestajala i ponovo javljala kao preinaeni egzaktni simbol, grafikon koji vijugavo i slobodno tee u svim pravcima umesto stiha, reenice. Osvaja se celokupni prostor stranice za pesmu. Pesma postaje sasvim slobodna u tom prostoru, u kome joj je omogueno da svoju energiju zrai u svim pravcima.

Pesniki jezik se, dakle, znatno proirio prodrevi i zahvativi egzaktne jezike sisteme, proimajui se sa dijagramima, brojevima, egzaktnim simbolima, svim onim ime nauka operie i komuncira. Ovde bi zapravo i trebalo potraiti korene signalistike vizuelne poezije i prve postupke razbijanja jezika na slovne i znakovne celine u kojima pesma gubi svoju raniju osnovnu egzistencijalno-znaenjsku strukturu. Jezik se cepa u jednom radikalnom, ali filigranskom, finom hemijskom procesu duha i svesti. Njegovi temelji se rue. Do tada vrsto spojeni elementi se polako otkidaju i poinju slobodno da lebde i zrae u prostoru, pesmi, spajajui se u nove, nepredvidjene i nepredvidljive celine, potpuno oprene dotadanjem jezikom i pesnikom iskustvu.

Nije se, medjutim, zaustavilo samo na ovom i ovakvom proirivanju pesnikog jezika. Ve u drugom manifestu signalizma eksplicitno je istaknuto da je jezik sve ono to moguuje pesmu. Tako je, ini se, do krajnih granica proiren pojam jezika upotrebljivih za gradnju poezije. On e kasnije, u treem manifestu ,,Signalizam'' (1970), dobiti preciznije odredbe, kada se pored vizuelne formuliu jo i signalistika kinetika, fonika (zvuna), objekt i gestualna poezija.

(1975)

NEKE POSTAVKE SIGNALIZMA

1. Signalizam je avangardni stvarlaki pokret nastao u naoj zemlji sa ciljem da revolucionie sve grane umetnosti, a prvenstveno literaturu i likovne umetnosti, unosei nov nain miljenja i kreiranja primeren elektronskoj i planetarnoj civilizaciji.

2. Umetnost tehnoloke ere bitno se i kvalitativno razlikuje od svih ostalih, a posebno od umetnosti nastale tokom prethodne, industrijske epohe.

3. Signalizam, medjutim, u savremenoj tehnici i tehnologiji ne vidi novu metafiziku, novi apsolut suprotstavljen subjektu, biu, jedinki. On je ve po svojoj prirodi unapred protiv eventualne ideologije ,,totalne prakse'' nauno-tehnikog miljenja.

4. Signalizam upotrebljava u istraivake svrhe sve medije, sve komunikacione naprave i simbole koje je ovek stvorio, od slova, slike, znaka, do filma, televizije, kompjutera, videotejpa, kao i naune eksperimente, da bi proizveo nove estetske informacije, da bi to dublje prodro u intelektualnu i stvaralaku strukturu oveka.

5. Signalizam je intermedijalni, interdisciplinarni pokret, on omoguuje i radi na saradnji svih medjia, umetnosti i nauka.

6. Istraivanja na biohemijskim, psihofarmakolokim sredstvima ravna su istraivanjima signalizma na svim medijima umetnosti. Ono to je bio samo san (o kome je Rembo govorio, da se stvore nova ula), sada je realnost za stvaranje mnogo kompleksnijih promena nego to su to samo ula.

7. Nije bez znaaja to nadrealisti prihvataju Frojda i psihoanalizu, jo manje je bez znaaja to signalizam prihvata istraivanja fizike, biohemije, kibernetike i

34

teoriju informacije i komunikacije na kojima i zasniva svoju estetiku. Nadrealizam je pripadao drugoj vrsti istraivanja i drugaijoj duhovnoj subverziji, dok signalizam ide ka buduem biu planetarne umetnosti.

8. Signalizam nee ograniiti svoja istraivanja samo na san i podsvest ovekovu. On ulazi - dublje od toga - u totalitet oveka i stvari, u strukturu same elije, i dalje u strukturu atoma i njegovih estica.

9. Signalizam nastoji, uz pomo raznih nauka, da promeni uslove ovekovog ivljenja i celokupni ljudski emotivni, razumski i nagonski aparat. On je za stalno pomeranje granica ljudske svesti i senzibiliteta.

10. Signalizam je akcija, permanentno kretanje i istraivanje raznih oblika umetnosti i ivota.

11. Naa civilizcija je na samom poetku elektronske i kosmike ekspanzije. Mutacija drutva i oveka je neminovna. Signalizam ukazuje na mogue puteve te mutacije, na korenite i totalne promene u ljudskom miljenju i stvaranju.

12. Znak, slika, gest, zvuk, novi jezici, novi oblici upotrebe jezika, njegovi ekscentrini i zaumni oblici, akcija, kibernetiki podsticaji, mogunosti delovanja hemijskim i farmakolokim sredstvima na svest, podsvest, kreaciju, sinteza vie umetnikih grana, univerzalnii simboli matematike i ostalih nauka, demistifikacija stvaralakog ina, sinteza egzaktnih nauka i umetnosti, totalna i globalna umetnost planetarne epohe umetnost signalizma.

13. ,,Svaki neuron cerebralnog korteksa - kae Judson Herick - zapleten je u vorove vrlo finih vlakanaca velike sloenosti, od kojih neka potiu iz vrlo udaljenih delova... Veina kortikalnih neurona neposredno ili posredno povezana je sa svakim kortikalnim poljem. To je anatomska osnova kortikalnih asocijativnih procesa. Uzajamna veza tih asocijativnih vlakana tvori anatomski mehanizam koji doputa, za vreme kortikalnih asocijacija, mnogobrojne razliite funkcionalne kombinacije kortikalnih neurona koji nadaleko prevazilaze sve iznose koje su ikada nagovetavali astronomi merei udaljenost zvezda...''

14. Signalizam istie ova nauna saznanja da bi potvrdio svoje pretpostavke da ovek u sadanjem trenutku koristi samo mali deo te anatomske osnove kortikalnih asocijativnih procesa. U biolokoj evoluciji hipotalamusa, korteksa i struktuirajueg neokorteksa, ovek nije ni jednim nainom do sada: znakom, reima, slikom, gestom, uspeo da iskoristi pune sposobnosti onoga to mu je ve bilo dato.

15. Signalizam e, prihvatajui pozitivne istraivake radove nauke, pokuati da u umetnosti, kroz njene postojee i nove oblike, iznadje naine proirenja polja dejstva ljudske svesti i senzornog aparata. Na