Nacionalni parkovi zajec, mišić, jovanović

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ

Према Закону о заштити природе национални парк је дефинисан као “подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног

наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне

предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу

са начелима заштите природе и одрживог развоја”.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК TАРА• ГЕОМОРФОЛОГИЈА

• Национални парк Тара обухвата највеће делове планина Таре и Звијезде које су природно одвојене клисуром Дервенте. Налази се на источном делу планинаског система Динарских планина. Планина Тара припада делу старовлашких планина. Просечна надморска висина је око 1150 м, а највиши врх у Националном парку је Козји рид (1591м).

• Према северозападу подручје парка је оивичено до 1000 м дубоким кањоном реке Дрине. Са јужне стране Тара се благо спушта у Креманску котлину, а на источној страни њену границу представља Солотушка река.

• Укупна површина Таре је 183 км2, дужина 50, а ширина 22км. Масив Таре може се разграничити на две површи: вишу и нижу. Виша површ је просечне надморске висине 1280м. Нижа је просечне надморске висине 1000м и простире се на мањој површини од претходне углавном на подручју Калуђерских Бара.

• ВОДЕ НП ТАРА

• Планина Тара услед свог кречњачког састава је релативно сиромашна површинским токовима. Међутим, и поред тога испод планинских врхова Таре и Звијезде налази се више бистрих, брзих и хладних планинских река, потока, извора и врела. Сви водотоци на простору Националног парка третирају се као вода I класе. Хидрографски објекти на Тари могу се сврстати у три групе: - Извори и врела - Језера (акумулације) - Реке и планински потоци

• ИЗВОРИ И ВРЕЛА• Због кречњачког саства планине Таре воде падавина се не задржавају дуго на површини, већ

се појављују у облику извора и врела у њеној подгорини.• Познати извори : Бијела вода,Васића понор,Секулић вода и Извор забој налазе се на јужним

деловима парка,а на северним су извори : Пољана,Љубушка вода и др.• Најпознатија врела су :Перућацко,Лађевац,Раче и Солотушке реке.

• РЕКЕ

• Планину Тару карактерише мала густина речне мреже због кречњачког састава терена. Готово сви токови Таре припадају сливу реке Дрине, а само неколико припада сливу Ђетиње (делови Доброг и Љутог поља и Калуђерских Бара). Углавном се ради о брзим планинским токовима са великим висинским разликама између изворишта и ушћа.

• Познате реке су:Дрина,Бели Рзав,Рача,Дервента и Брусница.• Понорнице:На подручју Таре налази се неколико понорница од којих су познатије

Булибановачка и Митровачка

• ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА

• На подручју планине Таре налазе се и акумулације чија је основна намена производња електричне енергије, поред тога ови објекти се могу туристички валоризовати. Реч је о језрима: Перућац, Заовине, Крушчица, Спајићи и Осоје.

• КЛИМА

• Клима Таре уопштено се може означити као умерено-континентална, у извесној мери модификована планинским утицајем и са већим степеном влажности у односу на централне и источне делове Србије.

• Географски положај Таре, као и низ других чинилаца условили су специфичне климатске карактеристике овог подручја. Управо изнад подручја Таре сукобљавају се топле ваздушне струје са југа и хладне са севера.

• Основни разлог специфичности климе овог подручја представља висок степен хумидности који се огледа у великој годишњој суми падавина (977,3 мм) и високој просечној релативној влажности ваздуха (83%). Влажна струјања из кањона Дрине, као и свакодневне магле, дају ту специфичност клими Таре.

• Просечан годишњи број дана са падавинама је 147,7. Највише дана са падавинама има у јануару, априлу и јуну.

• Снег највише пада у јануару (13,2 дана), а средњи број дана са формираним снежним покривачем износи просечно 52,3 дана.

• Средња годишња температура за шире подручје Таре износи 5,6оС.

• Најхладнији месец је јануар са просечном температуром ваздуха од -4,8оС, а најтоплији је август са средњом температуром од 17,3оС што значи да укупна средња годишња амплитуда температуре износи 20,8оС. Апсолутно максимална измерена температура је 32,0оС а апсолутни измерени минимум је -28,0оС.

• Изузетно важан климатолошки елемент је и ветар. Главни правац дувања ветрова у Националном парку има северни и североисточни ветар. Највеће средње годишње брзине има југозападни ветар у износу од 3,7 м/с.

• Специфични микроклиматски услови, пре свега велика влажност ваздуха условили су одређену константност климатских чинилаца и на тај начин омогућили опсатанак осетљивих и реликтних врста на Тари.

• КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ

• На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје“ у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.

• СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ• Манастир Рача и Етно-домаћинство на калуђерским барама• ПРОСТОРНО КУЛТУРНО-ИСТОРИСКЕ ЦЕЛИНЕ• Центар села Растиште – Седаљка Представља једну од ретких очуваних сеоских целина, која

обухвата неколико вредних објеката који датирају с почетка XX века. Најзначајнији су стара кафана, зграда школе, Месне канцеларије, кућа и помоћне зграде у домаћинству Драгана Ђукића. Овој целини припадају и две цркве, стара и нова, посвећене Покрову пресвете Богородице.

АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА Локалитет „Мраморје“,Перућац,Локалитет „Грчко гробље –

Урошевина“, Растиште, Локалитет „Градина“, Локалитет „Скит Св. Ђорђа“, Локалитет „Солотник – Кулина“,

• БИЉНИ СВЕТ• Разноврстан биљни свет националног парка представља ретко природно богатство, које је настало

захваљјујући низу повољних природних услова. Тара је позната као рефугијални масив, односно прибежиште у коме су опстале многе реликтне и ретке биљне врсте.

• На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. Најмаркантније обележје биљног света Таре јесте јединствена врста, «царица свих ендемита» Панчићева оморика (Picea omorica (Панчић )Пуркине). Међутим поред оморике Панчић је открио на планини Тари и у њеној непосредној близини још неколико нових врста за науку.

• До сада је истраживањима забележено:

• • 96 врста лишајева• • 171 врста маховина• • 30 врста папрати• • 7 врста голосеменица• • 950 врста скривеносеменица

• Велика разноврсност, присуство ретких, реликтних и ендемичних врста сврставају Тару у флористички изузетна подручја не само у Србији, већ у Eвропи и у свету.

• Вегетација

• Шуме

• Локални ендемити

• ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ• Разноврсна станишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња. Велика разноврсност животињског света условљена је

историјским збивањима на овој планини, као и низом еколошких фактора који су погодовали опстанку многих врста које су данас угрожене и ретке, не само на нашим просторима, већ у Европи и свету.

Бескичмењаци

• Кичмењаци

• Локални ендемити

• ФАУНА БЕСКИЧМЕЊАКА

• О фауни бескичмењака на простору националног парка има веома мало података. Досадашња истраживања нису била систематска и обухватила су само неке групе.

• Најбоље проучена група бескичмењака су дневни лептири који су врло атрактивни за посетиоце парка. Национални парк Тара се сврстава у најбогатија планинска подручја у погледу броја врста фауне дневних лептира. Досадашњим истраживањима је констатовано чак 138 врста дневних лептира. Овај податак указује на очуваност и разноликост станишта Таре, с обзиром да су ове врсте врло специфичне биологије и врло брзо реагују на промене у природним стаништима. Из најлепше фамилије лептира Papilionidаe забележено је 4 врсте од шест укупно регистрованих врста на подручју Србије, међу којима су и чувени ластин репак (Papilio machaon) и аполон (Papilio apolon).

• ФАУНА КИЧМЕЊАКА• Многе врсте кичмењака насељавају Национални парк Тара, почев од риба, преко водоземаца и гмизаваца, птица, па до сисара. Овде постоје:

•

• - 53 врсте сисара• - 135 врста птица• - 12 врста гмизаваца• - 13 врста водоземаца• - 19 врста риба

• РЕТКЕ ВРСТЕ

• ПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ (Pyrgomorphella serbica)

• Наш чувени ботаничар Јосиф Панчић је пронашао ову врсту 1881. године. Оно по чему је ова врста карактеристична је да не лети, јер има јако редуковaна покрилца и потпуно закржљала крила. Панчићев скакавац се јавља у четири основна типа обојености: зелени, мрки, сивкасти и риђи. Врло је специфичне екологије и за његов опстанак су значајне шуме црнога бора (Pinus nigra) и црњуше (Erica carnea).

Национални парк Шар-планина

• Шар-планина представља висок јужни обод Србије, простирући се у дужини од 85 km, на граници са Македонијом. Своје име је заслужила, како се углавном сматра, због шаренила планинског пејзажа, контраста и живости боја којима ју је природа осликала. Како би се заштитиле њене изузетне вредности, установљен је Национални парк „Шар планина“ 1993. у привременим границама од 39.000 ha, док је предвиђено да трајним границама обухвати површину од око 97.000 ha.

• Главни гребен ове планине је са преко 30 врхова високих од 2500 m, са највишим врхом у српском делу планине Бистра, 2652 m. Моћна снага леда из прадавног леденог доба, у својим различитим појавним облицима, избраздала је дубоке трагове у рељефу Шар-планине, и исписала историју геопроцеса који омогућавају проучавање земљине коре и реконструкцију геолошке прошлости Балканског полуострва и шире. По разноврсности облика, са око 100 циркова, Шар-планина представља прави музеј глацијалног рељефа под отвореним небом.

• Шар-планина се налази у АП Kосово и Метохијa.

• Шар-планину одликује велико богатство и разноврсност живог света, и присуство великог броја реликтних и ендемичних врста. Са 45% биљног света Србије, особеним шумским заједницама и врстама, животињским врстама које се данас ретко налазе у природи, а многе су угрожене у читавом свету, Национални парк „Шар-планина“ са пуним правом носи обележје склоништа за дивљи свет који данас убрзано нестаје. На Шар-планини живи 1800 биљних врста. Најзначајнији су бројни терцијарни и глацијални реликти, и 339 балканских ендемита, од којих су 18 локални ендемити, присутни искључиво на овом масиву (хајдучица краља Александра, борн-милера, шарпланински каранфилић, шарпланински шафран, шарска дивизма, шарска птичја трава, Дорфлеров петопрст…). У Националном парку живи 147 врста дневних лептира, 45 врста водоземаца и гмизаваца, око 200 врста птица и 32 врсте сисара, што га чини једним од фаунистички најбогатијих подручја Европе.

• Поред тога што је овај национални парк по свом природном богатству једна од врућих тачака биолошке разноврсности Европе, он је изузетно драгоцен и као колевка српске духовности, државности и историје. На овом подручју се налази 45 цркава и манастира подигнутих у периоду од XII до XVI века. Ту су испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII века, црква Св. Петке из XIV века , црква Св. Богородице Одигитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из XV века, остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели из XIV века надомак Призрена, и други споменици културе од највећег националног значаја.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК

Копаоник се налази између река Ибра и Ситнице на западу,Лаба на југистоку,Јопшанице и Козничке реке на северу док је источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице.

Дубоке котлине и клисуре Копаоника урезале су Барска и Лисинска река на западној страни,Дубока и Брзећка река на источној страни,а Циганска и Гобељска река на северној страни.И заједно са Самоковском реком,централном копаоночком воденом артеријом,утичу на распрострањење биљног и животињског света и обележавају Копаоник.

Клима Копаоника обележена је са преко 200 сунчаних дана годишње због чега и носи назив “планина сунца”.

Јужни положај масива,заравњеност и отвореност терена спречава дуготрајно задржавање облачности над планином.Хладни и тежи ваздух задржава се у околним долинама тако да зимске температуре нису много ниске.

Копаоник није извориште великих река због релативно малих годишњих падавина али зато постоји густа мрежа малих површинских токова који потичу од бројних извора са целе пшовршине ове планине,од којих су неки са хладном водом,неки су лековити са повећаном радиоактивношћу и минерализацијом воде.

Најпознатији извори су:Марине воде,Крчмар вода,Пајино пресло,Јавор чесма,Казновске бачије.На току Самоковске реке,највеће водене артерије,формирају се мали водопади и букови,док се на Запланинској реци формира вишестепени водопад Јеловарник у дужини од 80 метара.

На подручју Копаоника налази се неколико урвинских језера.Највеће је Семетешко језеро,које се налази на 900 мнв у атару села Семетеш испод виса Орловац.Семетешко језеро је кружног облика,пречника 60м.

Најпознатије бање овог подручја су:Јошаничка бања,Луковска бања и Куршумлиска бања.

Повољни климатски услови,разноврсна геолошка подлога,дебео снежни покривач утицали су на развој изузетно богатог и разноврсног биљног и животињског света тако да је Копаоник постао прави центар за истраживање у науци и пракси.

• ФАУНА

• Повољни природни услови овог планинског масива омогућили су развој богатог и разноврсног животињског света.Богата је фауна инсеката.Копаоник је једини познати локалитет на коме је нађена ендемицна и реликтна врста дневног лептира.Забележен је већи број водоземаца и гмизаваца.Фауна птица обухвата 173 врсте од којих је 90% гнездарица.Посебно се истиче балканска ушата шева.Фауна сисара обухвата 40 врста.Значајно је и присуство видре уз водотоке.Квалитет вода омогућава присуство поточне пастрмке Салмо трута у готово свим водотоцима Копаоника.

• НЕКЕ ВРСТЕ КОЈЕ СЕ МОГУ НАЋИ НА КОПАОНИКУ:• Сури орао,гаћаста кукумавка,сиви вук,дивља

свиња,дивља мачка,шарени твор,срна итд

• ФЛОРА

• Повољни природни услови овог планинског масива омогућили су развој богатог и разноврсног биљног света који су проучавали многи истраживачи.Биљни свет је заступљен са многобројним врстама дрвећа,жбунова,зељастих биљака,цветница,папрати,маховина,лишајева,гљива од којих су многе лековите.

• Високопланинска флора копаониока заступљена је са 825 биљних врста и подврста сврстаних у 292 рода и 80 фамилија,што представља 1/5 укупне флоре Србије.

• Највиши шумски појас изнад 1500 мнв. Покривају густе смрчеве шуме док се на већим надморским висинама(1750-1900 мнв.)смрчеве шуме проређују и прелазе у заједнице ниских жбунова где преовлађују планинска клека и боровница.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП

Национални парк "Ђердап" налази се у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, и на самој граници са Румунијом.

• Укупна површина Националног парка је 63.608 хектара, док је заштићеном зоном обухваћено 93.968 хектара.

• Парк се налази на десној обали Дунава од Голупца до Караташа крај Кладова у дужини од око 100 километара, при чему обухвата узани и шумовити брдско - планински појас ширине од 2 до 8 километара уз Дунав који су уздиже од 50 до 800 метара надморске висине.

• Основна одлика Националног парка "Ђердап" је велика шумовитост (64%), велико богатство и разноврсност флоре и фауне као и богатство културно - историјским споменицима од најстаријих епоха па до данас. Око 9% парка, тј. око 5500 хектара површине парка чини део Дунава који припада Србији. Због тога је Национални парк "Ђердап" уједно и речни национални парк.

• У Националном парку се налазе три кањонско - клисурске долине:

• 1. Голубачка, дужине 14,5 километара и најмање ширине 230 метара• 2. Госпођин Вир, дужине 15 километара и најмање ширине 220 метара и• 3. Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 километара и најмање ширине 150 метара,

• као и три котлине:

• 1. Љупковска• 2. Доњомилановачка и• 3. Оршавска

• Кањонске долине усечене су у кречњачке стене јужних Карпата.

• РЕЗЕРВАТИ ПРИРОДЕ

• У Националном парку "Ђердап" постоји десет резервата природе и то:

• 1. Лепенски Вир• 2. Велики и Мали Штрбац са

Трајановом таблом• 3. Голубачки град• 4. Босман - Соколовац• 5. Чока Њалта са Песачом• 6. Бојана• 7. Татарски вис• 8. Шомрда• 9. Цигански поток• 10. Кањон Бољетинске реке - 'Гребен

• ФЛОРА• У Националном парку "Ђердап" успева више од 1100 биљних врста, међу којима су веома

значајни терцијарни реликти - древне врсте које су преживеле ледено доба и које су опстале до данашњих дана:

-копривиц,јоргован,панчићев маклен,питоми орах,клокочика,маслиница,двојезичац,тиса,итд

• У Ђердапској клисури као и у другим рефугијумима Балканског полуострва, заједно живе и древне реликтне и експанзивне постглацијалне врсте родова као на пример: - јавори,јасенови,брестови,храстови,грабови,глогови,липе,итд.

• На подручју Ђердапа је издвојено око 50 шумских и жбунастих заједница од којих су 35 реликтног карактера. За науку су изузетно битне бројне реликтне шумске заједнице међу којима се посебно истичу ендемичне ђердапске шумске заједнице полидоминантног типа:

• - Querco-colurnetum mixtum• - Fago-colurnetum mixtum• - Celto-Juglandetum • - Celto-Juglandetum• - Syringo-colurnetum mixtum итд...

• Упркос чињеници да је дендофлора Ђердапа биогеографски, а нарочито еколошки посматрано најзначајнији део његове васкуларне флоре, дрвеће и жбунови чине мањи део укупног биљног света на овом подручју. У том смислу, многе зељасте биљке које насељавају шуме, ливаде камењаре и стене представљају ботаничку причу за себе. Свакако да су најинтересантније ендемичне биљке обзиром на специфичну екологију и ограничено распрострањење. Нарочито је значајна Ђердапска лала (Тулипа хунгарица Борб.)

• ФАУНА

• На територији Националног парка "Ђердап" живи један многобројан свет, свет необичних великих и малих створења. Тај свет представља једну од најбогатијих фауна овог дела Европе.

• Рибе:јесетарске врсте,сомови,харинге,јегуље,штуке,шаранске врсте,гргечи,вијуни,главочи.

• Водоземци:даждевњаци,мрмољци,жабе.• Гмизавци:барске корњаче,гуштери,шумске корњаче,змије.• Птице:корморани,лиска,мала бела чапља,грабљивице,сива

чапља,шљуке,бела рода,галебови,црна рода,голубови,патка глувара,сове,крже,детлићи,патка звиждара,грмуше,риђоглаве и ћубасте патке,дроздови,ронци,сенице.

• Сисари:јеж,волухарице,слепи мишеви,пацови,веверица,пух.

• Звери:медвед,јелен,вук,срна,шакал,дивља свиња,рис,зец,лисица,дивокоза,ласица,дивља мачка,твор,куна златица,куна белица,јазавац,видра.

• Инсекти:Водени цветови,једнокрилни рилаши,вилински коњици,лептири,стенице,опнокрилци,правокрилци,двокрилци.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ФРУШКА ГОРА• Назив Националног парка потиче од назива истоимене планине, а назив Фрушка

гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу "Роман", те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала из ових крајева. Фрушка гора је проглашена националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите. Подручје активне заштите обухвата 25.525 ha.

• Фрушка гора је усамљена острвска планина у Панонској низији. Према југу и северу јако је разуђена планинским и речним токовима, при чему се од главног уског гребена пружају појединачни, бочни гребени, најчешће са врло сртмим падинама.

• Локација, специфична геолошка историја, различити микро-климатски услови, чине ову планину веома интересантном и важном за различите научне области. Захваљујући јединственим и веома бројним фосилним остацима флоре и фауне, Фрушка гора се назива и "огледалом геолошке прошлости".

• Основна карактеристика ове области је постојање бројних угрожених, ретких и заштићених биљних и животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште, виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже делове Фрушке горе, док су површине које се налазе на висинама изнад 300 метара надморске висине покривене густим, листопадним шумама. Посебну вредност и бисер Фрушке горе представља 16 православних манастира, познатих по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне археолошке локалитете из праисторијског и историјског периода.

• Захваљујући богатству природних ресурса, предивним пејзажима, изузетном шарму и лепоти ове планине, Фрушка гора је идеално место за одмор и рекреацију које ће вас приближити природи.

• ФЛОРА• Флора Фрушке горе је веома разнолика и специфична. На

простору уже зоне Националног парка расте око 1000 врста биљака, а њихов укупан број, заједно са биљкама на простору заштитне зоне, прелази цифру од 1500 врста. Овако великом разноврсношћу Фрушка гора може да се пореди са много већим и вишим планинама у Србији.

• Папратњаче су заступљене са 15 родова.• Голосеменице су на Фрушкој гори присутне са само једном

аутохтоном четинарском врстом(клека).• Скривеносеменице су најбројније биљке на Фрушкој гори које

чине више од 90% њене укупне флоре.• Фрушка гора је позната по присуству великог броја (око 700)

лековитих биљакa. Већи део њих су аутохтоне, "дивље" врсте, а мањи део су алохтоне, гајене биљкe.

• Вегетација • Шумске заједнице су мешовитог или чистог састава.

Монодоминантне шуме граде китњак, буква и понегде липа или граб, док у грађи дводоминантних шума најчешће улазе липа и буква, а ређе граб и китњак.

• Ливадска вегетација присутна је са више заједница различитих редова и свеза.

• Мочварна и барска вегетација свеза, као и хигрофилне шуме свеза налазе се углавном на нижим надморским висинама уз Дунав и веће потоке.

• ФАУНА• Животињски свет Фрушке горе веома богат је и разноврстан.• Фауна бескичмењака је релативно слабо проучена.• Фауна кичмењака је такође разноврсна и, за разлику од

бескичмењака, добро истражена. Рибе су присутне само са десетак алохтоних врста у вештачким акумулацијама, јер су потоци, иако веома бројни на Фрушкој гори, мали и нестални и у току лета често пресушују.

• На Фрушкој гори је регистровано 23 врсте водоземаца и гмизаваца.• На Фрушкој гори постоји 60 врста сисара из 16 фамилија и 42 рода.

Већина њих су аутохтоне врсте изузев јелена лопатара и муфлона који се гаје у ловном резервату. Од укупног броја сисара на Фрушкој гори, 38 врста су заштићене као природне реткости.

• Птице су на Фрушкој гори присутне са око 200 врста. Један део њих су птице селице које се на овој планини два пута годишње само кратко задржавају.

• Хидролошке карактеристике Фрушке горе

• Лединачко језеро• Хидрографска мрежа Фрушке горе веома је густа и релативно правилно

распоређена. Површинске воде су представљене изворима, врелима, густом речном мрежом, барама и вештачким језерима. Хидрографија ове планине резултат је релативно велике количине падавина, геолошког састава и већег броја сталних извора. Бројност потока на главном планинском венцу утицао је на површинску ограниченост њихових сливова, што истиче значај сталних извора.

• Источни и западни ниски огранци Фрушке горе хидрографски се разликују од била. Ове области су водом сиромашне, што је последица промене у надморској висини, геолошком саставу, годишњој количини падавина и вегетацији. За разлику од главног венца који обилује водом, источни гребен је изразито безводан крај.

• Северне падине обилују дубоким долинама у горњим и средњим токовима, док су у доњим токовима долине проширене и граде уске долинске равни. Најдужи потоци и реке налазе се на северној падини Фрушке горе, јер се са венца издужене планинске косе понегде спуштају све до обале Дунава. Што се јужних падина тиче, само изворишни делови потока припадају области Фрушке горе, и имају дубоке и изразите долине без долинских равни; поточне долине се преко лесних заравни проширују и полако губе свој карактер. Потоци јужне падине знатно су краћи у односу на потоке северне падине, пошто релативну висину била Фрушке горе смањује сремска лесна зараван. Већина ових потока (и северне и јужне падине) врши интензивну дубинску ерозију терена.

• Што се водног режима тиче, фрушкогорски потоци носе највеће количине воде у рано пролеће и у касну јесен. Највећи број потока пресушује средином лета и остаје такав до средине јесени. Други период је (када је количина воде мала, али потоци не пресушују) крајем зиме. Ова колебања водостаја у потоцима не подударају се са годишњом расподелом падавина.

• Климатске карактеристике Фрушке горе

• Подручје Фрушке горе налази се на граници простирања умереноконтиненталне климе, а због промена климатских карактеристика дуж висинског градијента и утицаја шумског покривача овде клима има супконтиненталне карактеристике. Међутим, Фрушка гора својим положајем, обликом и вегетацијом утиче на стварање специфичне локалне климе, која се донекле разликује од климе околних подручја.

• Интересантно је поменути да, иако је Фрушка гора ниска планина, порастом висине клима постаје све влажнија и хладнија, тако да на гребенима има одлике планинске климе са хладнијом зимом и свежијим летом.

• Фрушка гора спада у области где је степен релативне влажности ваздуха углавном осредњи (76%).

• Утврђено је да са северне стране Фрушке горе преовладавају западни ветрови који имају доста велику честину преко целе године, а затим следе ветрови из правца запад-југозапад. Веома су чести и ветрови из правца југоисток, и јављају се чешће у јесен, пролеће и зиму, а ређе током лета. Ветрови из праваца југ-југоисток и југ-југозапад овде су веома ретки.

• Манастири

• Манастир Гргетег• Манастири Фрушке горе су јединствена група сакралних објеката настала у

периоду од XV до XVIII века. Од 35 изграђених манастира до данас је сачувано 16. Као културне и историјске вредности налазе се под заститом UNESCO-а.

• Ти манастири су кроз историју представљали симбол националног отпора Срба Турској империји и заштитнике великог националног блага, оличеног у сакралној уметности и архитектури, очувању духа и колективног памћења народа. Данас су активни следећи манастири: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник - Раваница.

• Манастир Хопово• По историјским изворима ови манастири су настали у првој половини шеснаестог

века, али легенде говоре да су настали у периоду између дванаестог и петнаестог века.

• Сви манастири су лоцирани на подручју од 50 километара дужине и 10 километара ширине. Током пет векова они су били кичма духовног и политичког живота Срба. Настали у периоду великих сеоба, манастири су постали центри који су неговали култ последње српске деспотске породице Бранковића, по узору на стару Немањићку династију као историјски узор.

• Манастир Крушедол• То објашњава развој духовних вредности у овим манастирима као култ

појединачних светаца, чији се остаци чувају у њима. Манастири Шишатовац, Ново Хопово, Врдник - Раваница, Беочин, Привина глава и Јазак још носе последице бомбардовања НАТО авијације 1999.