Nacionalna - SLOVENI Skripta

1

СЛОВЕНИ 1.-7. в. Историјски извори

- први пут их спомиње Плиније у 1. в. И смешта их под именом Венеди уз притоке Висле

- Тацит их смешта источно од Германа, између њих и Фина. По њему , крећу се по шумама, подижу куће, носе штитове, иду пешке и веома брзо. Убраја их у Германе

- Птоломеј у 2.в. помиње их источно од Висле, на Балтику - Табула Појтингеријана смешта Словене( Венеде) јужно од Балтика, између

Дунава и Дњепра, заједно са Гетима и Дачанима, а помиње и Венадисармате на извору Тисе.

Извесно је да Словени нису нападали римске границе све до 6.в., барем не по познатим именима- Склавини , Анти , Венеди. Проблем етничког опредељења Лимиганата, народа који средином 4.в.збацио власт Сармата Аргараната и кренуо у походе на римске границе ( вест Амијана Марцелина). О насељавању Словена на левој обали Дунава у 4-5.в.( пре Хуна) сведочи Псеудо-Цезарије, који спомиње Склавене (дивљи Словени у Подунављу). Такође и Приск (говори о народу у Војводини који живи под Хунском влашћу, користи чамце издубљене у деблу, пије медовину и једе просо- вероватно Словени) Зарубињецка и Пшеворска култура - најстарије словенске археолошке кулутуре Зарубињецка на истоку, датује се у 3.в.пре Х. До краја 2. по Х. ( датовање се заснива на фибулама и увозу грчких амфора), простирала се у сливу Дњепра и на простору источно од Буга. Главне карактеристике су: - укопане и надземне куће са огњиштем и зидови од дрвета и плетера са лепом (

конструкција од дрвета) - спаљивање покојника, пепео је засипан у кружне и издужене јаме, без урне, са

прилозима у храни и посудама - стона грнчарија је црна и глачана - кухињска грнчарија је груба, али има и глачане - накит чине најчешће запони- фибуле латенског склопа; касније се јављају

римске фибуле Пшеворска култура

- датује се у 2.в.пре Х. до 5.в. по Х - простире се од Одре на западу до горњег тока Тисе

Главна обележја: - користе се веће надземне , правоугаоне куће и мање укопана са огњиштима и зидовима од плетера са лепом - спаљивање , пепео спаљењих се ставља у кружне или издужене јаме, са или без урне, са прилозима у храни или оружју, касније се јавља и тризна ( култно ломљење керамике)

- стона грнчарија је глачана и украшена меандром - кухињска грнчарија је груба, са намерно окрњеном површином

2

- накит је латенске израде ( по њему датовање), а касније се јављају римске фибуле

- има доста римског увоза Сматра се да је ова култура искључиво словенска, али има мишљења да је на западу помешана са Германима. Кијевска и Черњаховска култура После померања Германа ( Гота) и Сармата са севера на југ, у јужну Русију, Пшеворска култура на западу опстаје. Зарубињецку културу на истоку замењују Кијевска- северно (2.-3-4.в-) и јужно од ње Черњаховска ( у Румунији Синтана де Муреш), која има различит етнички састав ( Словени, Готи, Сармати), а простире се од Дњепра до Доњег Дунава. У почетку се ослањала на Дакију, а касније се спушта у њу ( вероватно после 275.г.). На горњем току Прута и Дњестра ширила се култура Карпатских кургана ( тумула), а за њу се мисли да је претежно словенска. Све ове културе трају до 5.в. , када их уништавају Хуни. Главна обележја: - куће су исте као и пре, са огњиштем, а у 4. и 5.в. праве се и прве камене пећи (

могу бити укопане у зид полуземунице); постоје и издужене правоугаоне куће са више одаја у низу ( приписују се Германима у Черњаховској култури)

- покојници се и даље спаљују, али више нема оружја као прилога; посуде су ретке; има и животињских костију (даћа); на западу се често користе урне; јавља се и биритуално сахрањивање ( у Черњахову), а поред мешаних, постоје и раздвојена гробља ( посебно у Пољској)

- грнчарија се углавном прави на брзом витлу и то стоно и кухињско посуђе; стално се користе и груби лонци рађени гњетањем ( у 4-5.в. без наглашеног обода); не користи се брзо витло у Кијевској култури

- накит је римско-провинцијског типа и порекла; јављају се фибуле са повијеном стопом, крстасте и легионарске; има доста римског импорта

За Сармате овог периода је карактеристично да као и други номади живе у колима или шаторима, а ппокојнике сахрањују скелетно. Њима се приписује и глачана грнчарија ( римска провинцијска), а осебени предмети су огледала, звонца, перле...и окер на дну грла. Германи се од Словена разликују скелетним сахрањивањњем, станишта ссу им надземна. Карактееришу их особени запони у 5. и 6.в. и сиво-црна глачана грнчарија. За Хуне су , поред врхова стрела и лукова, карактеристичне коњске орме, а нарочито велики котлови од бронзе и накит невешто рађен од злата саа уметнутим пполудрагим камењем. Најстарији археолошки трагови Словена код нас Словенска грнчарија сред. 5.в. откривена је у Мушићима код Бајине Баште и везује се за налазе 4.-5.в. из Чехословачке и Мађарске. Посуде су рађене без витла и приглачане су површине, а откривени су трагови насеља са земуницама укопаним унутар античког архитектонског простора. Неки аутори датују ово насеље од 7.-9. в. Сличне посуде откривене случајно код ОПОВА, у Баранди (ископавања 1993.г.). Пронађене су целе посуде, по облику сличне онима у Мушићима. Околности указују да се ради о урнама или прилозима у спаљеним словенским гробовима, што је уобичајено за Пшеворску културу.

3

У близини Панчева је , изгледа, постојало гробље из ½ 5.в. Историјске вести Хуни 376.г. или нешто пре покоравају источно готски племенски савез и тиме наастају велика померања народа. Од тог периода па до 441-447.г. они су уништили Пшеворску, Кијевску и Черњаховску културу. Цела занатска производња нестаје, долази до општег осиромашења. Уопште, мало се зна о овом периоду. После слома Хунског савеза, после смрти Атиле 453.г., Готи напуштају Подунавље и 448.г. одлазе у Италију. После 535.г. у Подунављу остају само Гепиди и Херули настањени око Београда, и у Срему. Гепиди ратују са Лангобардима, који су од 546.г. настањени између Саве и Драве. Словени су живели у залеђу Германа, од Драве на ссевер, у Бачкој, Банату и даље на север и исток до ушћа Дунава. Археолошки трагови После слома Хуна и пресељења у римске провинције, код Словена се устаљују нови облици материјалне културе. Из овог периода потиче словенско насеље код Хоргоша ( 2/2 5.в.), које је живело неколико година и уништено или напуштено у неком походу на прелазу 5. у 6.в . Грнчарија – рађена гњетањем, украс у виду јамица на ободу и други налази припадају овој новој, раносредњовековној материјалној култури Јужних Словена, образованој пред почетак 6.в.. Јављају се лонци без наглашеног врата, са додатком дробљене керамике, а карактеристичне су кружне плоче за печење хлеба, зделе су ретке. Сличних налаза има и у другим деловима Бачке, у Сомбору и Каћу. Освајање Балканског Полуострва, 6.-7.в. -историјски извори Јорданес помиње 551.г. тадашњи словенски простор ( Гетика ), Венеди су многобројна племена са различитим етноименима. Склавени живе од Невиодунума и Мурсијанског блата до Дњестра, а између Дњестра и Дњепра живели су Анти, а иза њих до Балтика- Венеди. Прокопије ппомињње прве нападе Слловена ( De aedificiis ), затим Словене на Доњем Дунаву ( средина 6.в. -9.), написао је De belis ( Словени и Анти су свему једнаки- језик, обичаји, не помиње Венеде). Теофилакт Симоката у делу '' О историји'''описује ратове у време цара Маврикија. Псеудо Маврикије '' Стратегикон''- описује начин словенског живота, словенско друштво... Први напади Словена су време цара Јустина 518.-527. У време Јустинијана 1 527- 565 Словени су нападали 535.543. 545.548. преко Ђердапа, а нарочито 550-551. ( поход на цео Балкан, повратак у Бачку и Банат преко Срема, где их превозе Гепиди). Истовремено настају проблеми и са Лангобардима, Гепидима, Кутригурима и Уртригурима. Заједнички поход Лангобарда-Илдиг и Словена на област Венеције 549. 550/551. Словени први пут проводе зиму на територији Далмацијје, а напади на Византију углавном иду преко Баната и Ђердапа. Пред крај владавине Јустинијана 1 на доњи Дунав долазе Авари. Они у време Јустина 2 565.-578. прелазе у Панонију, где побеђују Гепиде, а Лангобарди одлазе у Италију. Доласком Авара, Словени насељавају нове просторе, углавном Византију ( споразумно или насилно).

4

571. бележи се упад на Тасос ( ово племе, под притиском Авара, је преко Ђердапа доспело до Пирота и спустило у долину Струмице а одатле на Тасос- вероватно су у питању потоњи Струмљани; сеоба се прати преко остава и оптицаја новца ), као и велики напад Словена средином 70-тих г. 7.в. Због тога Авари нападају Словене 578., на позив Јустина 2 да би опустошили словенске области. У време цара Маврикија 582-602., Словени почињу масовно да насељавају Балкан. Византија напушта последња упоришта у Панонији. Догађају се појединачна пресељења на Балкан (служба у виз.војсци, мирно насељавање уз сагласност Византије у тврђавама и градовима на доњем Дунаву). Словени су ступали у виз.војну службу као пешаци или коњаници, а помињу се и Словени- официри, па и један управник Тракије. Током 2/2 7.в. Словени су присутни у свим тврђавама на Дунаву, па и у ширем виз. Подунављу. У виз. утврђењима појављује се по неки комад словенске керамике ( Доњи Миллановац-Велики Градац; Хајдучка Воденица-Дукепрату; у Гамзиграду кућа Словена грађена на ромејски начин). Ови Словени насељени на граници са својим породицама напуштају обичај спаљивања покојника и прелазе на скелетно сахрањивање, а то се прати по женском накиту. У војсци Авара, Словени су чинили помоћне јединице за грађење мостова, скела и пловила. Походи 584.-586., када су Авари опљачкали скоро сва утврђена места у Подунављу, а градови им се потчињавају. По завршетку рата са Персијом 592. Византија пребацује војску у Европу и врше се походи на Словене 594. у област Доростола на Доњем Дунаву, 596. када се обезбеђује граница Прве Мезије, а 600. војска прелази Дунав и побеђује Аваре на Тителском брегу. Од 620. нема више писаних података о стању на граници. Да ли је било словенских и аварских напада на Балкан у време Фоке( 602.-627.), не зна се. Авари 617.-619. прво нападају Солун, а потом Цариград. У исто време и Египат пада у Персијске руке. Од 619.-627. Византија је у контраофанзиви и враћа све окупиране теериторије, 626.велиика опсада Цариграда о д стране Авара, али су поражени и то представља њихов крај. Око 600. Словени упадају у Италију. Нападају Сплит, Салона пада 615., опсада Солуна 618. и до 620. они завршавају своје походе на Балкан. Све тврђаве и утврђена места запустела су између 615.- 620.Singidunum, Viminacium, Naissus, Serdica Падом лимеса виз.власт у Подунављу није у потпуности и коначно нестала, о чему нам говори низ случајних налаза. У време Констанса 2 641.- 668. Арапи заузимају Египат, Јерменију, пљачкају Кападокију, Фригију, Кипар 649. и нападају Родос, Кос и Крит. Констанс 2 658. напада Словене и пресељава их у Малу Азију. Са Словенима напада 663. Сицилију. Наслеђује га Константин 4 668.—684., поражен од Арапа, а Цариград је под опсадом до 678. У то време и Словени опседају Солун, када је убијен Првуд, кнез Рихнина 674.-684. 680. долази до сеобе Бугара, и тада на Доњи Дунав долази Аспарух, а у исто време се одиграва и Хуверова сеоба из подручја средњег Подунавља на југ. Јустинијан 2 685.-695.,705.-711. успева да сувоземним путем стигне до Солуна и у том походу расељава Словене у М.Азију, а одатле пресељава Мадраите на Пелопонез. Архелошки трагови -на левој обали Дунава утврђују насеља ( Хоргош ), на десној преузимају тврђаве -подижу дрвене куће, надземне или полукопане -укопане куће су на дубини 0,2-1,5м, прос.1м, углавном правоугаоне; на југу нема стубова, већ је конструкција била од наслаганих греда, изнад је кров на две воде;

5

уколико има стубова- конструкција је била лакша; има кућа и са 4 стуба и кровом на две воде, дим.3*3, 4*4; укопане куће користе зими -надземне куће се праве од дасака и дрвених греда, без стубова, истих су дим. као и укопане, а користе их лети -пећи- могу бити глинене или камене -камене су основе слова П, смештене у углу, дим. 1*1м, улаз је од два велика камена, а иза се налази ситно камење, лонац се ставља на горњу површину пећи -земљане пећи се праве укопавањем у зид куће, пречника 1 м, са калотом, користе се за печење хлеба ватришта- огњишта- појављују се некад у насељима, а особене су за Србе и Словене на западу У Подунављу је познато десетак сеоских насеља ( Велесница, Кула код Михајловца, Река на Болећици код Винче, Дунав код Хајдучке Воденице), смештена уз Дунав, на тлу благо нагнутом према обали реке, имају око 5 станишта једног покољења -углавном полукопане куће, на растојању од 30м, дим. 2*2 до 4,5*4.5м, дубине око 0,70м; под покривен слојем глине, ретки су укопи за стубове ( Река), а они указују на слабе конструкције и двосливне кровове, зидови су дрвени од водоравно наслаганих греда -надземне куће- на Кули и Дунаву, од дрвета , без стубова, вероватно дашчаре сличне оним у виз.утврђењима

- у угловима кућа су глинене пећи, најчешће правоугаоне, дужине око м, од камена, а прављене су и глинене пећи, најчешће кружне, р=1м, у зиду станишта, а има их и у угловима, са калотом од глине или сводом од камена

- постоје и пећи са решетком и ложиштем испод, па и димњаком - у насељима се праве и јаме-оставе, дубине до 0,5м, колико да стане лонац; биле

су покривене дрвеним поклопцем или каменом плочом - нађене су и велике јаме-трапови, на Дунаву дубине око 2,5м, р=око 1,5м, са

отвором 0,70м; служили су као трап за чување хране, али и као пушница за димљење меса и рибе; у трапу је нађена велика количина пепела, нагореле земље, делова посуђа и рибљих крљушти

Накит На Реци су нађена два камена калупа за ливење украсних предмета, једнострани су и овакви се јављају на виз.граници тек после 584.-586.г., нису особени за Ромеје, указују можда на изворно словенски начин ливења предмета. Највише накита је нађено у скелетним гробовима. Наушнице- ретко се налазе код Словена у овом периоду - са Реке потиче лунуласти привесак за огрлицу - словенске су оне са звездоликим привеском, рађене од сребра, из 7.в., украшене гранулацијом, јављају се и у Подунављу, Словачкој, Русији, често се налазе у оставама сребрног новца, које се повезују са насељавањем Бугара; има их и бронзаних израђених ливењем и налазе се у гробовима ( Оток код Винковаца, Зељански-Врбов у Словачкој, где се јављају заједно са наруквицама. За Византију су особене: - кукице - наушнице типа '' пирамида'', сребрне или златне, украшене гранулама, има их и

у Срему (З. Вински), где се посебно издваја Сентандрејски тип ( кнежевска некропола у Сент Андреји), датован у крај 6. и поч. 7.в., нађен и на Кипру ( па зато виз.продукт).

6

- наушнице са шупљом јагодом, има их и златних које трају до 8. века - истичу се нушнице са корпицом, прављене од филиграна у 6. и 7.в. на Кестлингу

, оваквих нема код Словена - запони- углавном се срећу у скелетним гробовима као најбројнији накит, а

уједно то је и најсложенији словенски украс, жене су носиле запоне у пару , на раменима као копче које држе горњи део ношње од тање тканине, праве се од бронзе и сребра, а особеност словенских запона је људски лик на врху који целом предмету даје изглед фигуре човека у кошуљи

- после насељавања на Балкан запони нестају из употребе што значи да се променила и словенска женска ношња

- праве се и на нашем подручју: тип Велесница-Љуљаково украшена на ромејски начин где су комади ливени од лошег сребра; други примерци су мањи и украшени једноставно те мотив подсећа на дуборез (Прахово)

- изузетан је запон из околине Беле Цркве, редак и богато украшен, њему слични нађени су у Љешу у Албанији и у Малој Азији; истовремен је и примерак из Северне Србије сличан комадима из Мале Азије Неа Анхијала у Тесалији; ови налази показују правце словенског расељавања из Баната, јер су ови запони прављени негде на простору између Београда и Прахова

- тип са делтоидним горњим делом - праве се исто између Београда и Прахова, али касније нађен је један примерак на некрополи Чик код Бачког Петровог Села (гробље првог каганата)

- тип Нови Бановци –Стењевац ; једноставни и ситни запони прављени на простору Срем-Славонија

- тип Марош-Гамбош-Крује; јављају се у Подунављу (Велесница, где се на обали испод села налази гробље спаљених покојника), потичу са доњег Дунава

- источнословенски тип- примерак из Врбаса (некропола првог и другог каганата), без механизма за закопчавање, пореклом са Дњепра, једини такав у Панонији, датује се у 7в., пореклом са Понта је запон нађен у Каменову, украшен кружићима

ГРНЧАРИЈА Грнчарство је било крајње једноставно. Рађено без употребе витла-гњетањем, углавном кухињска грнчарија која се не прави од обичне глине већ јој се додаје калцит, дробљена грнчарија, органске материје, што зависи од територије. Најчешће се срећу лонци, ретко црепуље и таве, а још ређе зделе и вршници. Ако се пронађе вршник у насељу мора да постоји глинена пећ или огњиште. Раширен је обичај крпљења лонца. Ово грубо посуђе ретко је украшено неком грубом, неправилно урезаном валовницом или, чешће, јамицама утиснутим по ободу. Овакво грнчарство траје до 7.в. У време сеобе стоно посуђе готово и не постоји. Са трајним насељавањем на десној обали Дунава појављује се и занатска грнчарија израђена на брзом и спором витлу. Словени су видели код Ромеја брзо витло са столом и замајцем па су направили једноставније коло -ручно споро витло. На спором витлу се већ у другој половини 6.в. имитирају византијски производи. На прелазу из 6. у 7.в. постаје омиљено украшавање горњих делова лонаца прављених на брзом витлу, орнамент у виду валовнице уоквирене водоравним тракама урезује се коштаним чешљем.

7

Словени често користе и ромејско посуђе, пре свега у византијским тврђавама, али су Словени и тамо доносили своје лонце, а Ромеји из северних делова префектуре Илирик су од Словена преузели вршнике. Апатин- локалитет Циганска кичма, насеље из сред. и др.пол.6.в.(полуукопана кућа са земљаном пећи), до доласка Обра. Карактеристични су лонци рађени гњетањем, украшени урезаним јамицама по ободу (ноктом или прстом) и валовницом на рамену, урезаном чешљем. Лонци у три различите величине. Истиче се и византијска грнчарија, рађена на брзом витлу (лончић), припада производњи Сирмиона. Нађена је једна плитка посуда приписана Германима. Винча - лок Река Болећица-насеље из друге половине 6.в, (два укопана станишта и један гроб ), ближе датовано од 566.-584.г. У насељу је нађено доста византијске грнчарије рађене на брзом витлу (лонци,зделе, дубља здела украшена глачањем), можда произведена у Сингедону, веома слична оној из Апатина а датује се оквирно у време Јустинијана и Јустина 2. Вероватно је становништво из Апатина кренуло у сеобе око 566.- долазак Обра, и населило се у Реку, споразумно са Византијом. Насеље Река живи до аварског похода 584-586 када је напуштено, а после се опет обнавља. Од словенске грнчарије истиче се она израђена без употребе витла, лонац са дршком и поклопац. Слатина- лок.Дунав, смештено поред визант.тврђаве Халиканбурго; има две фазе- раносредов. крај 6.в.-680.г. и средњов. 8.-пр.пол.10.в. Од грнчарије без витла- лонци са јамицама и без њих и таве. На спором витлу – лонци украшени чешљем у виду водоравних линија и валовницама као и са валовницом на ободу. На брзом витлу рађени су лонци. Ова грнчарија је византијска и набављена је у некој ромејској радионици. После освајања Обра 584.-586., тврђава Халиканбурго је страдала, а Ромеји је нису више обнављали већ су ту населили Словене и тако је настало насеље Дунав. Михајловац, лок. Кула насеље на обали Дунава, наспрам великог Острова, двослојно, датује се од 615.-680.г. Грнчарија рађена без витла и на спором витлу потпуно иста као на лок. Дунав. Од виз. грнчарије констатована је она са почетка Ираклијеве владе, вероватно припадао ромејским робовима или слободним људима. Насеље је настало после слома виз. одбране на Дунаву око 615.г. Текија, лок. Хајдучка Воденица- рано виз. тврђава Дукепрату коју освајају Словени 40тих г. 6.в. после чега остаје пуста до 596.г. када је обновљена, а нова посада је доведена из префектуре Тракије, а попуњена је и Словенима. Почетком Ираклијеве владе тврђава је напуштена. Од грнчарије на брзом витлу констатовани су лонци са дршкама пореклом из Тракије. Попино, Ђурђева лозја, Бугарска – насеље 6.- поч. 7.в. Грнчарија рађена без витла – лонци краћих обода, понекад са утиснутим јамицама по ободу, украс у виду валовнице, убода и јелове гранчице; има и здела . Друга фаза насеља је поч.7.в. – 680.г. Чести лонци рађени без витла, украшени чешљем у виду валовница и водоравних линија. Олимпија, Грчка. Насеље крај 6. – поч.7.в. срећу се урне украшене усправним урезаним линијама или изведеним метлицом, сличне посуде се јављају и у Војводини (Падеј). Срећу се и биконочни лончићи. Аргос, Грчка, насеље 7.в. – лонци скоро сви украшени урезаним валовницама и водоравним линијама, има и једноструке валовнице, слично Великом Острову. Чести су и биконични лонци који подсећају на Анте, карактеристичан је украс. Кашић, Маклиново брдо, лок.7.в. – Посуде рађене на спором витлу – лонци, украшене урезаним валовницама и водоравним линијама и косим цртицама.

8

МЕТАЛ Последица пол. нестабилности у 4. и 5.в. био је успон рударства и обраде метала. Када су поново успостављене везе са Византијом, метал почиње да се набавља трговином и пљачком. Гвоздени предмети су током 6. и 7. в. углавном набављани у виз. радионицама. Оружје и оруђе се не разликује од ромејског. Од оружја се срећу секире са крилцима, мачеви, копља, ножеви, а за Словене су нарочито особени врхови стрела типа ластин реп. Срећу се још и кресива. Посебно се истичу крстови од олова, датовани у 7.в. Они су нађени на низу налазишта, било као резултат ископавања – Б.П.Село, било случајно – Костолац, Јагодина и Река. Крстићи од олова познијег 7.в. присутни у Подунављу показују да се хришћанство одржало, па и да покрштавање целих племена у време Ираклија не треба искључити. ПРИВРЕДА Главнно занимање Словена у 6. и 7.в. – пољопривреда и риболов. Откривено је просо на лок. Реци. Житарице се мељу у кућним млиновима, састављеним од два камена – такав жрвањ је посебно чуван и ношен при сеобама. Налази костију оваца, коза, свиња, коња и говеда у насељима сведоче о сточарству, а кости птица и дивљачи о лову. Предмети од кости Недостатак гвожђа се прати налазима коштаног оруђа. Коштаних шила има у Мушићима и у Хоргошу у 5.в. али их нема у 6. и 7. в. – Река, Кула Дунав, када гвожђе почиње да се набавља. САХРАЊИВАЊЕ Равна поља са или без урни- За Словене је уобичајено спаљивање покојника са покопавањем у земљу са или без урне. Покојник се спали на посебном месту, а очишћене кости се стављају у урне које се стављају у плитке или дубоке кружне или издужене заобљене јаме. Има и сахрањивања у касетама од каамена или опека. Овај начин спаљивања води порекло од старијих времена. Урне су обични лонци за кување хране у 6. и 7.в., а налази се обично по једна урна, али се среће и до 6. Урне могу бити поклопљене каменом плочом, опеком, делом посуде, а понекад се нађу и посуде као прилози са храном уз урне. Понекад се предмети налазе измешани са костима, изобличени од ватре(покојник се спаљује са ношњом, кременом, кресивом, ножићем, запоном, наушницама). Урне су распоређене у групама унутар гробља, вероватно се ради о породицама, а има их и у низу. Гробови са урнама се не преклапају, јаме су дубине 0,20 – 1,80м. Најстарији овакво гробље је констатовано у Олимпији – 10 гробова са 4 урне. Већа гробља су сиистематски истраживана у с.Бугарској – В.Жарова, на лок.Разделнаја је истражен 221 гроб. 221 са урнама, а 13 без. Лок.Гарван 1 близу Силистрије 111 гробова 101 са урном. Код нас најстарије сведочанство оваквог начина сахрањивања могао би бити налаз посуда из околине Опова. Такав гроб је случајно откривен и истражен код Челарева. Две нешто млађе урне плитко положене у земљу нађене су и у Дворовима код Бијељине. Једно од најмлађих гробаља спаљених покојника 7.в. консатовано је у

9

Новом Сланкамену, где је скелетно гробље 9.в. оштетило гробље спаљених покојника, откривен је по један гроб са и без урне. Од пространог гробља са урнама у Ходбини код Мостара сачувани су само фрагменти украшене посуде. У БиХ истичу се још и гробља у Горњем Бродцу и Маховљанима код Бањалуке, која се датују у др.пол.6. – крај 8. поч. 9.в. Том периоду припада и урна откривена у праисторијском тумулу у Пађинама код Зворника. Сахрањивање са спаљивањем – није особено за Јужне Словене. То су хумке на Великом Острову које се састоје од мање гомиле камена измешане са уломцима грнчарије, налик оним нађеним на наспрамним насељима Кула и Дунав. Урне нису нађене. Овакав обичај сахрањивања забележен је за нека источнословенска племена – Вјатичи, Кривићи. Сличне хумке без остатка спаљених покојника нађене су у Љутићима код Пљеваља и у Крајини и БиХ -Султићи код Коњица, крај 8.в. Датују се у 7.-8.в. Овде су нађене посуде особене за Подунавље, Византију, као и за Западне Словене. Ове хумке – громиле могу се повезати са Србима. Скелетно сахрањивање се веома рано појављује код Ј.Словена. Ови грообови издвојени су од гробова других народа особеним предметима – накит, делови ношње, пре свега сачуваним у ж.гробовиа. Запони су знак распознавања словенских жена. У гробљу Чик код Б.П.Села нађени су у једном гробу словенски и ромејски запон из раног 7.в. Исто и у Каменову код Петровца на Млави. Пар запона откривен је и у Корбову и Прахову. Посебан случај је откриће гроба са згрченим скелетом жене са лок.Реке. Она је сахрањена са једностраним чешљем у руци. Гроб је датован у 4/46.в. Ово је усамљена појава. Јужни Словени су најкасније у 2/26.в. почели и скелетно да сахрањују своје покојнике. Промена начина сахрањивања уз виз. тврђаве била је последица примања хришћанства. БУГАРИ

-историјски подаци У изворима се између 472.г.- долазак Гота у пров.Прва Панонија и Валерија- и 480.г.- Готи освајају Сирмиум, помињу Бугари као учесници у овим сукобима. Ови делови Бугара су највероватније Кутригури, који су заједно са Гепидима бранили Сирмијум. Када се Лангобарди повлаче из Паноније у Италију 568.г. са њима одлази и део Бугара, тзв. Бугари из Пентаполиса. Кутригури, под влашћу Авара, по наредби кагана Бајана, пустоше Далмацију, после 568.г. Пре 558.г. неколико бугарских племена: Кутригури, Утригури, Ултизури, Оногундури, становало је у Великој Бугарској на Азовском мору. 589.г., под Заберганом, Кутригури допиру до Доњег Дунава и у зиму продиру до Цариграда. Виз.дипломатија наговара Утригуре под вођом Синдихом, да ступе у борбу и они су уништили Кутригуре при преласку Дунава. После овога, распоред Бугара у 7.в. је овакав: на Азовском мору- Оногундури под доминацијом Хазара, Кутригури западно од Дона исто под утицајем Хазара, делови Кутригура који су се пред Хазарима повукли у Бесарабију, делови Оногундура који су се пред Хазарима повукли на ушће Волге и касније на средњу Волгу, и мања група Бугара која је са Аварима 568.г. доспела у Панонију. По подацима Ибн Фадлана, Бугари на Волги се сахрањују у тзв. гробовима са нишама, а у 7.в. у Панонији овакав начин сахрањивања се среће само на подручју Кереш-Мориш.

10

Прва побуна Бугара против Аварске власти била је на сев.Кавказу. Орхан, бугарски кан, био је савезник Царства и 619.г. примио је у Цариграду хришћанство и титулу патриција. Његов нећак , Куврат је у Цариграду остао као талац, и примио је и он хришћанство. Пошто је наследио стрица , Куврат се ставио на чело побуне на Кавказу. Виз.дипломатија је потпомогла ову побуну и склопила је савез са Кувратом. По Фредегаровој хроници, 631.-633.г. избила је побуна Бугара у Панонији, која је била угушена. Око 9000 Бугара је потражило уточиште код франачког краља Дагоберта и по његовом наговору, примили су их Баварци, али су их напали и већину убили. Бугарски вођа Алциок са 700 Бугара је нашао уточиште код карантанског кнеза Валука. По Павлу Ђакону, кнез Алциок је три деценије касније дошао код лангобардског краља Гримоалда тражећи простор за насељавање и обећавајући војну службу. Краљ га је отпратио свом сину Ромуалду у Беневент, где су ови Бугари колонизовали околине градова Сепијане, Бовијане, Исреније...Бугарски насељеници су се овде задржали до краја .в., говорећи поред латинског и свој матерњи језик. По Теофану, после смрти кана Куврата, Бугари су се у Великој Бугарској на Волги поделили око 678.г.- петорица синова кана Куврата се раздвоје и тројица стигну у Подунавље. Кан Аспарух са једним делом Бугара прешао је Дњепар и Дњестар и настанио се на левој обали Дунава 679.- 680.г.. Тих година провалили су Бугари под Кувратовим сином Аспарухом у Тракију, победили царске трупе Константина 4. 68.-685.г. и завладали над тамошњим словенским племенима (7 слов.племена). Да би се осигурала западна бугарска граница према Аварима, извршена је сеоба словенског племена Севераца са Брегавских кланаца (Чалкавски и Риски кланац). Тиме је Аспарух проширио своју државу на цело Доње Подунавље. Други буг. кланови под вођством 4. Кувратовог сина Кувера, прешли су Дунав и настанили се у Каганату, у Панонији, признавши врховну власт кагана. Пети Кувратов син спровео је своје кланове од истока на запад, прешао у Италију, у Равенски егзархат, у Пентеполис, где су ови буг.кланови примили хришћанство. Око 680.-685.г. догађа се једна друга сеоба. Вођа оних Бугара који су се покорили кагану, Кувер, добија од кагана на управу народ настао од заробљених Ромеја. Они су били хришћани, настањени на простору западно од Дунава. На њихову жељу и са присталицама из других племена, преселио се на југ. Када су стигли у залеђе Солуна, Ромеји су пребегли Византији, а остали су се сместили у планинске пределе, између Охридског и Скадарског језера, где настаје тзв. Коман култура.

АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ Бугара, који су дошли у Доње Подунавље није било много, па су се брзо стопили са Словенима. Они у д. Подунавље доносе своју номадску културу са глачаним посуђем, своју ношњу и опрему. Њихова материјална култура је на запад допрла до области Видина, а затим се расплинула.

САХРАЊИВАЊЕ

Бугари се у 7. и 8. в. скелетно сахрањују, док се Словени све до 9.в. сахрањују са или без урне, са или без сандука-касете. Међутим, и пре тога , јављају се словенски скелети, али без оружја, а у гробовима се појављују и прилози, углавном посуде. Од времена покрштавања, јављају се и хришћански гробови, оријентације И-З, са рукама положеним поред тела, а уочавају се гробне раке –овалне и сандуци. Некрополе: Долни Луковит- 45 урни, 5 без урни, 49 скелетних гробова; Галиче- 12 с урнама, 71 скелетни. Материијал из спаљених гробова ½ 9.в.:

11

- лонци-урне, рађени руком, украшени чешљем у виду валовница и хоризонталних линија на разне начине

- лонци са дршкама, на витлу - крчази- раније особени за Бугаре, тзв. амфороидна стомна, рађено на витлу - ножићи - кресива - стрелице - огрлице од стаклене пасте - наушнице од бронзе и сребра

Материјал из скелетних гробова: - амфоре - наушнице с гроздоликим привеском - наушнице с нетакнутим чланкастим привеском - каричице - огрлице од стаклене пасте - торквеси - бронзана дугмад - прстење са пентаграмом или птицом; јавља се у две варијанте: са затвореним

или са отвореним крајевима У 9. и 10.в. појављују се чисто хришћанска гробља, нпр. Градешница - 220 скелетних гробова, Виница, Туховиште. Покојници су сахрањивани у раке, понекад са гробном конструкцијом од камена и двосливним кровом. Јављају се и раке са јамама. Други начин је сахрањивање у гробницама- направљеним од камених плоча, римских опека, у облику саркофага, зидане гробнице, у виду корита у камену- и тако се сахрањују имућнији. Од прилога се углавном срећу:

- крчази - каричице са плочицама од лима - наушнице са лунуластим привеском, украшене филиграном - огрлице од стаклене пасте или шупље ( од лима, бронзе, сребра и злата) - прстење украшено пентаграмом птицом, геом, орнаментима и др.( има их и у

11.в.)

НАСЕЉА (в. Вжарова, 1965.)

У оквиру насеља углавном се срећу укопане куће са каменом пећи у углу куће, дим. 1,2*1м. Пећ може бити укопана и у зид ( калотасте пећи, р-1м), а може бити и поплочана античком опеком. Јављају се и пећи за посебне намене ( топљење стакла или метала) и такве пећи се налазе изван куће. Овакви објекти се састоје од приступне јаме и пећи копане у зид јаме, а могу служити и за становање.Пећ је направљена или од камена или од опеке ( која може бити и на поду пећи). Грнчарске пећи и пећи за обраду гвожђа, које служе за једнократну употребу. Гвожђе се прерађивало у сваком већем селу. Плиска се оснива крајем 10.в., а оснивање двораца пада у крај 9. и поч.10.в. Преслав се оснива у 10..в., а зидан је тесаницима, има кружне и петоугаоне куле.

ГРНЧАРИЈА За Бугаре је карактеристично номадско глачано посуђе, рађено на брзом витлу, понекад са урезаном бугарским знацима. Истичу се крчази. Бугарска традиционална производња прати се до 9.в.

12

ОРУЂЕ И ОРУЖЈЕ

Од оружја и оруђа срећу се следећи налази:

- коштана шила од костију оваца; праве се у жљебовима опеке или камена - тегови од античких опека - ножеви - кресива - стрелице за лов на дивљач, троугластог и делтоидног облика - секире - асови - српови - астрагали од овчијих костију ( пиљци); могу да имају урезе и натписе - млинови-жрвњеви - сврдла и длета - писаљке ( стила) од гвожђа или бронзе

СЛОВЕНИ 7.-1/2 11.в.

Словени у Панонији и Подунављу у 7.и 8.в. Последица доласка Бугара била су разорена словенска насеља и настанак две нове државе: бугарског ханата Аспаруха у Доњем Подунављу и 2.Аварског каганата у Панонији. Десетак словенских насеља 7.в. уништено је , а у 8.в. могу да се датују 3-4 насеља. На насељу Дунав долази до промене становништа. Раније настањено племе, које се изједначује са Тимочанима, одлази у нове области, а на њихово место долазе нови Словени, непознатог порекла. Тимочани вероватно одлазе у Јужни Банат- насеље Кошића Брег- и касније у Срем. Пошто су обновили власт у Панонији западно од Дунава, Обри нападају словенску кнежевину Карантанију 40-тих г. 7.в. Истовремено, са запада се шири Франачка. Карло Велики- 768-814.г.- предузима рат против Обра. У походу 791.г. франачка војска је жестоко потукла Обре, негде између Блатног језера и Дунава. Убрзо су Франци, са Словенима и кнезом Војномиром поново напали, тада је опљачкан ринг- кружни обор, а граница Франачке се шири до окуке Дунава. Независност Обра је коначно нестала ширењем Бугара. Хан Крум- 803.-814.г., заузима источне делове Паноније, па и бугарска граница избија на Дунав, наспрам Франака.

СЛОВЕНИ У ПАНОНИЈИ И ПОДУНАВЉУ У 9.в.

Када су се учврстили ханат, Бугари крећу у нава освајања, у 2/28.в. На Средњи Дунав избијају 804.г., а већ 811.г., уз помоћ Словена, жестоко поразили Византију и угрозили Цариград. Ширење Бугара изазива низ поремећаја- нека племена средњег Подунавља одлазе даље на запад, а друга се са истока насељавају на њихово место. У Франачким изворима се помињу Бодрићи и Тимочани ( Ајнхардови анали). По њима, Тимочани су 818.г. одрекли савезништва с Бугарима и пришли Францима, а убрзо и њих напуштају и придружују се устанку Људевита Посавског против Франачке. Бодрићи ( помињу се 818.,822..и 824.г.), живе у суседству Бугара, у Дакији која леже на Дунав. Устанак Људевита је избио 819.г., а угушен је 822.г. Хан Омуртаг- 814.-831.г. започиње преговоре са Францима, али неуспешно, па крене у рат. Користећи флоту, Бугари заузимају Подравину у два похода, 827. и 829.г., када се у

13

Тиси удавио војсковођа Онегавон. Рат је завршен склапањем мира 832.г.- Бугарској су призната проширења, вероватно у области Вуке и Босута до Подравине, где је за кнеза постављен Ратимир. Област Тимочана је вероватно обухватала западни Срем и Тамнаву ( Бољевци на Сави), а можда и подручје источно од Београда. У међуречју Саве и Дунава, обухватајући и јужну Бачку, издваја се простор са особеном грнчаријом, откривеном у насељима и гробљима. Овако археолошки издвојене област, са посебном занатском грнчарском производњом, указује на постојање посебне словенске кнежевине 8.-9.в., за коју се у изворима не зна. По доласку Бугара у Подунавље, Тимочани су напустили крајеве око Тимока, и преко јужног Баната настанили се у источни Срем и Тамнаву. Западно од њих, у области у чијем је средишту Фрушка Гора, живело је словенско племе непознатог имена, најкасније од касног 8.в. или раног 9.в. Пошто су Франци поразили и опљачкали Обре, они сада постају суседи Словенима у горњем току Тисе и у Трансилванији. Бугари су у савезу са Тимочанима, покорили преостале Обре. Тимочани касније раскидају савез са Бугарима и прилазе Францима, али се убрзо предомишљају и укључују у Људевитов устанак, у области Сиска. Бугари крећу у рат против Франачке, зауизимају области Тимочана, па и западније делове Посавине, а на крају прекидају утицај Франака на Потисје. У освојеним областима, од Славонијје и среама на југу, до Словачке на северу, насељавају се Словени и Бугари. Токоом 9.в ,уу делу Панонског баасена под бугарскиим утицајем, развила се особена култура. СЛОВЕНИ У ПАНОНИЈИ И ПОДУНАВЉУ У 10.-1/211.В. У време хана Симеона- 893.-927.г. Бугарска је била највећа, али управо таада и губи огромне области северно од Дунава. Симеон се лако одреккао великих степскких пространстава и усмерио снагу на освајање Византије, потпуно словенизирајући земљу. Бугарска у 10.в , у доњем Подунављу је потппуно христијанизованатериторија Слловена земљорадниикка. Византија, да би ослабила Симеонов притисак, позивааа Мађаре да нападну Бугарску с леђа. Симеон, као одговор на то ,позива Печењеге, да заједно отерају Мађаре из црнномоорских степа. У томе су успели, па су Мађари приморани да се селе с Црног мора, и спуштају у Панонски басен. Под вођством Арпада- 8896.-907.г. они су прво савладали кнеза Салана, скоро самосталног бачког владара чије је средиште било у Тителу. Мађари су после тога победилли Бугаре под Беогарадом и принудили их да поткупе мир. Затим су, изгледда, долином Мораве и преко Косова, продрли до мораи опљачкали Србију и Хрватску. Приликом освајањаисточних делова Панонског басена, одупрли су им се кнежеви меннумморт и Гелу у Трансилванијји и Глад у Банату. У овим кнежевинама су поред Словена жжживели и Власи и Бугари за које није јасно шта су- Бугари- номади, Бугари Словени са Балкана, или само становннници бугарске државе. Сведоци мађарског пустошења су насеља у којима је живот преннут. Најјачи и најдужи отпр ширењу Мађара, пружио је банатскки кнез Гллад. Он је , изгледа, био заповедник одбране на Дунаву ( Анониммус). У борбама против машђарсих насртаја стекао је велику славу, а сећање на њега је сачувано у називима некких места у Подунављу. Мисли се да је Кладовооо добило име по њемму, као иКладово у Руммунијии нестали '' Гладов манастир''. У његово време помињу се Ковин, Харам ( Банатска Паланка) и Оршава, као и места где су биле битке и пружен отпор Мађарима. На страни Глада били су и Печењези.

14

После смрти цара Симеона –0о 918.г. цар- настављају се мађарски пљачкашки ппоходи на Бугарску., подстицани од Византије. Мађари користе смену на бугарском престолу и 927.г. заузимајју Оршаву и упадају у Бугарску, проваливши до Македоније и Црног мора. Средином 10.в., граница Мађарске почињала од Трајановог моста – Кладова. До тог времена је Бугарска изгубила и Влашку ниизиијју, заправо целу леву обалу Дунава, ккоју је препустила некадаашњим савезницима Печењезима.

На западу, уз помоћ Византије, ослободила се и Србија, и под кнезом Чаславом- 927.-959/60.г. брзо обновила. Он је, изгледа погинуо негдде на Сави у борби са Мађарима.

Средином 10.в. помиње се кнежевина Морава- Константин 7. Поргирогенит- која се налазила у сливу Велике Мораве, Млаве и Пека. Србија се вероватно тада проширила до Београда, обухватајући слив Колубаре. Такко се Бугарска свела на подручје доњег Подунавља.

Војно опадање Бугарске користи Византиија, која позива Русе да нападну Бугаре. Кијевски кнез Свјатослав-946.-972.-, се радо прихвати освајања Бугарске 968.г. и коначно је покори следеће године. Међутим, он је хтео да новоосвојене територије прикључи Русији па је Византија, тек после тешких борби успела да ослободи Свјатослава 971.г. Цар Јован Цимискије ( 9699999.-976.г.), кои је победио Русе, припојио је Бугарску Византији, тако ада је граница Царства, ппосле више векова избиила на Дунав, низводно од Ђердапа.

Византија ниије могла одмах да успостави чврсту власт на овако великоој ериторији, па се на западу зато осамостаљују кнежевине ( Морава). Најјачи међу племенима били су тад Брсјаци, под кнезом Николом. Његови синови су одбили потчињеност Византији што су подржале и остале кнежевине некадашње Бугарске. Тако настаје савез словенских кнежевина са Брсјацима и Самуилом на челу –976.-1014.г., проглашеним за бугарског цара.

Самуило је тежиоо да уједини све словенске области, од Дунава до Пелопонеза. Цар Василије 2. (986.-1025.г.) је тек 1000.г. успео да преокрене ток рата у своју корист. После опсаде од 6 месеци, Вааасилије 2. 1002. освојио је Видин, тако да је доњоподунавска Бугарска враћена под византијску власт. Ссавез Брсјака је коначно покорен 018.г., а врховну власт вВизантије признали су иудаљени Хрвати. Кнез Сермон, владар Митровице и Срема, одбиио је да се поккори, али је на превару убијен, а Византија је коначно заузела средње Подунавље.

У време Византијских освајања средњег Подунавља, у Банату постоји независна област кнеза А хтума, са седиштем на Моришу Ценад-, коју су Мађари покоорили 1028.г.. Ахтум је крштен у Видину, у његовом манасстиру у Ценаду служилли су грчкии монаси, па је и Банат могао признати власт Византије.

Послле завршетка ратовања није било већих промена у власти, постављени су самммммо нови заповедници у новоорганизованим темамам. Охридској аархиепископппији су ппотврђана стара права, што значи да су јој у Подунављу припадале епископпијее у видину, Браничеву, Београду и Срему. Уведена је управа са службеницима који који користе грчки језик, а и на положаје архиеппископа, еппископпа и нижег свештенства постављени су, такође, они који се користе грчкиим језиком. Временом се увећава број намета и уводи се плаћање новцем, што је све довелло до устанака, који захватају словенске области од Дуунава до Вардара.

15

АРХЕОЛОШКИ ТРАГОВИ

насеља 8.в.- доласком Бугара десетак насеља 7.в. је уништено , а у 8.в. се може датовати само 3-4 насеља - лок. Дунав има нова станишта 8.в. - лоок. Кошића брег код Дубовца, откривена је словенска полуукоопана кућа с краја 7.в. - у селу Бољевци на Сави у Срему, откривано је трајниије насеље, настало крајем 7.в. или касније; у насељу се наишло на неколико полуукопаних кућа, пећи, јама, које припадају целом 8.в. насеља 9.в. - српскоооо насеље код Батковића близу Бијељине, насеље дугог зрајања ( 7.-9.в.) - насеља у Срему: Челарево- пполуземуница и Футог- две полуземунице, из ½ 9.в. - обновљено насеље у Реци - насеља код Панчева - насеље Дунав насеља 10.в - приликом доласка и најезде Мађара страдала су следећа насеља: код Панчева, Синор код Великог села и Река, у унурашњости, даље на југ насеље у Ковачевцу кооод Младеновца и насеље на улазу у Јагодину - приликом мађарског похода 927.г. страдају следећа насеља: Дунав, Михајловац, Фетислам, утврђења изнад Поречке реке, тада се слклања и чувена остава из Бољетинаа - за походддде Русаможе се повезати напуштање насеља са гробљем код Грабовца ГРНЧАРИЈА Грнчарија 2-2 7-8 века. Код Словена се грнчарски занат развија од 7 века. У 8 веку се препознаје грнчаарија Тимочана.

1. ДУНАВ Овде је у неколико нових станишта 8 века откривена грнчарија која није настала развојем старије.

2. КОШИЋА БРЕГ Уцелини датованој у крај 7 ека нађено је доста уломака различитих лонаца и делови две таве. Десетак ситних уломака лонаца рађено је гњетањем, без украшавања, а исто тако су прављене и таве. Крупнији деелови лонаца зидаани су на витлу и украшени чешљем (валовнице и водоравни снопови) на наачин особен за 7 век у областсти низводно од Ђердапа. Становници Дубовца дакле користили су домаће гњетано посуђе, али и оно које је пппрооизводио грнчар досељен из шире области Тимока (Тимочани).

3. 3. БОЉЕВЦИИ НА САВИ Трајније насеље ииз краја 7 и8 века. Овде је нађена грнчарија слична онојиз Банаа, али губље зидаана на спором витлу. Код лонаца није наглачшена седина трбуха, а украс је исти. Вероватно се ради о Тимочаниима.

ГРНЧАРИЈА 9 и 10 века Почев од 9 века , на низу налазишта појављљује се на дну посуда отисаак осовине спорог витла у виду кружног удубљења, ређе испупчења, пречника 10мм. То је доказ занатске производње (Дунав, Београд, Мировица). Занивљива је појаваа печата на данцима, ретко у 10 в (Рекаа, Велики Градац, Дунаав).То су увек појединачни ппримерци, печат се не понавља. Из тога произилази

16

да то посуђе није прављено у местима где је откривено већ потиче из непознатих радионица великих градова. Од облика посуђа углавном се срећу лонци, ретко зделе и неке друге форме. 1.РЕКА Грнчарија из полуземунице. Крај9, поч.10 в. Лонци су једноставног, кратког, мало разгрнутог обода, прављени на спором витлу и немају наглашено раме, украси су изведени урезивањем чешља у виду валовница или наизменичних водоравних трака и валовница. 2.ОПОВО Насеље из 9 в. Слична грнчарија као на Реци. 3.ПАНЧЕВО Доњоварпшка Циглана, налази грнчарије краја 9, поч. 10 в., слично Реци. 4.ДУНАВ Грнчарија из објјекта 9-1-2 10 в., слично Реци. У међуречју Дунава и Саве, обухватаајући и јужну Баачку, издваја се простоор са особеном грнчаријом откривеном у насељима и гробљима. На том просторру појављује се за пПодунављље јединствена грнчарија, украшена само водоравним линијама, наајчешће дубоко урезаним. Углавноооом су то лонци кратких обода и широке усне. Оваква грнчарија се углавном датује у прву половину 9 в., почевши од средине8 в- 1.ЧЕЛАРЕВО полуземуница. 2.ФУТОГ 2 полуземунице. Једнаа од њих садржи подунавскку грнчарију познату у бугарском Подунављу (сл. Реци). То су лонци украашени урезивањем чешљем у виду валовница или валовница изнад водоравних линија. Друга полуземуница такође садржи такве лонце, али и оне који су украшени само водоравним линијаама. Поред тога, у њој су нађени и делови сивог, глачаног лонца доњеподунавске производње, са задебљалим и заобљеним ободом (бугарски) и уломак словенског лонца на којем је са унутрашње стране урезан бугарски знак. 3.СЛАНКАМЕН урне украшене водоравним линијаамаа. 4.Лончићи украшени водоравним линијама из скелетних гробоваа у Војки, С.Митровици и Сланкамену. Трапеезна (стона) грнчарија на наалазиштима доњег Подунавља је обично украшена глачањем, али се осим изворно бугарскихпосудда израађује на споромвитлу. Од облика су најчешћи крчази са две дршке (тзв. амфороидни крчази), који одликују средње и источне делове балканског простораа 9-10 века. Они су пре свега особениза подручја низводно од Ђердапа (Дунав) али их понекад има и узводније (Велики Градац, Река). У Панонском басену, а посебно у његовим заападним деловима, чести су крчаи без дршки (гробље уБајмоку из 9 в.), украшени валовницама и крупном цик-цак линијом урезаном помоћу чешља. НАКИТ Накит 8 века По доласку Бугара обновљено византијско златарство, представљено звездоликим наушнацама, било је привремено прекинуто. Словени су овајј недосстатак у 8 в. Надокнадили ливеним накитом. То су лунуласте наушнице које подражавају оне визаантијске са звездоликим привеском, али су од бронзе и и сребра, ливене на словенски начин у једноделним калупима. Оне се развијају из наушница 7 века израђиваних у техници филиграна и гранулације. Њих има на Баллкану и у Русији, а у нашем Подунављу су нађене и на левој (Нови Баановсци –79-1, Земун) и на десној страни Дунава (Даљ, Винча, Колари, Оток). Оне су познате и у целом Панонском басену, осим у областима између Дунава иТисе, где су Обри 2. каганата. Послее

17

франачког упада у Панонију крајем 8 в., производња ливених наушница са звездоликим привеском је прекинута.

- коментар у Каталогу Сеобе народа: лукксузан накт рађен према понтским и византијским узорима са карактеристичним звездоликим привеском, у Подунављу се ппојављује већ почетком 7.в. и траје и у 9-том в.; у ливеној техници има тај накит континуитет од аварско-словенске културе углавном 2. каганата до у белобрдску културу, тј. Приближно од 8 до 10 в. Облик тог накита без обзира на технику израде прихватили су Словени према старијим понтским и византијским традицијамаа.

- Накит 9 века - Традицију словенског ливења накита 8 в. Одржале су кроз 9 лиунуласте

наушнице. Оне подражаваају визаантијске облике са гранулираним троугаоним додаацима (Б.Паланка, Корбово-израђена у једноделном каалупу са имитацијом гранулације. Њих има, мада мали број, у областима од Блатног језера –Кестхељ до ушћа Дунава, у врло сличном калупу али не више са сасвим равном полеђином ливење редакк приерак из Неготина. Ова наушница изливена је у калуппу који већ представља неку врсту дводелног калупа, на прееедњој страни иитира фину гранулцију, кариччица је накнадно уметнута, негде на прелазууу у наредни век по узору на златне наушнице из Велкке Мораве.

- У Панонији се истиче слој 9 века који се пррриписује Бугаима. Појављују се гробови са металним оковима са утиснутим круговима, сличним онима из 2. каганата.Не зна се поуздано коме они тачно припадају, али се одрђују у крај 2. каганата и почетак бугарске доминације.

Накит 10. века После овог преиода преовлађује ливење накита у дводелним калупима на широком ппростору Пподравине, Посавине, Подиувавља, осим између Дунава и Тисе, јер су ове области заузели Мађари. По врстама наушница ливених од бронзе дводелним калупима разликују се поједине области:

- У Посавини са срдиштем у Сиску користе се ливене наушнице са ппроломљеном лунулом (лунула на прообој) , заједно са каричиицом на којој су подражаване грануле; лију се у дводелном калупу; појављују се и на Дунаву око Београда- Карабурма, Винча, Ритопек и Кладова.; могу бити старије од 10 века, а после 10.векаа више их нема.

- На подручју од Панчева до Банатске Паланке и Костолца, Браничева и даље ин исток до Бора, густо су распоређени налази веома сличних наууушница али са шишаркастим привеском; њихова распрострањеност можда указује на кнежевину Мораву са сеиштем у Дубравици или мна ону кнеза Глада у Банату.

Пре средине 10. века, једноставне гроздолике наушнице са два бочна коленца на карици, свуда исте дебљине израђене од сребра у техници гранулације и филиграна, познате сем из оставе у Великом Градишту и низводно од Ђердапа из гробља у Грабовици, Михајловцу и Прахову. Њихове лимене имитације у др. Пол. 10. в. Познате су од Прахова до Београда. Гроздолке наушнице су византијског порекла и датоване су новцем оддр. Пол.8. века до средине 11. века, аа израђују их углавном путујући златари. Остава из Великог Градишшта, налазиште Град, случајно откривена осстава накита 10. века у лонцу, налази се у Пожаревцу, о остави писали Д.Минић и М.Томић, Старинаар 13. Остава садржи

18

- пар гроздоликих сребрних наушница рађених у техници гранулације, са два коленца на карици

- пар сситнијих гроздолких наушница рађених у техници гранулације, са два коленца на карици

- пар гроздоликих сребрних наушница рађеених у техници ливења, са 4 коленца на карици

- пар сребрних наушница са 4 шупље јагоде у облику кошарице, рађених у техници плетеног и зрнастог филиграна и гранулације

- сребрни прстен, затворене карике са гранлираном плочицом главе (овална) у коју је уметнута стаклена паста

- купаст бронзани прстен, са затвореном каариком, израђен ливењем - лончић ирађен на спором витлу, на рмену украшен дубоком валовницо,м, има

задебљали обод и отисак грнчарском печата на дну За облаасти низвииодно од Ђердаапа и долину Тимока и Видина особене су наушнице са посебно ливеним чланковитим прривеском. Утврђено је да су прављене у Кладову, у пр. Пол. 10. века, а има их и у Грабовици. Ове наушнице су оквирно опредељене као белобрдске и издвајају се као најбројнији и специфични домаћи накит у периоду од 9 до 11. века. Сви привесци наушница су ливени у више варијанти грубих дводелних калупа без каричице и облик им је чланковит. Кроз изливени привезак са отвором пречника око два милиметра проввлаачена је кааричица пречника 1ммм, на којој су накнадно обликована коленц од танког бронзаног лима.Ове наушнице осим на кључу Дунаав веома су бројне у СЗ бугарском Подунављу а бројни наалаази ппотичу још само из јужне Моравске. Радионица за израду наушница са посебно ливеним привесцима постојала је негде окоо Трајановог моста.Друга радионица је можда била у Прахову. У Грабовици се по ппрви пут код нас срећу и варијанте са две шупље јагоде на централном привеску и боочним клленцима на каричици, свуда исте дебљине. У Грабовици су ппо први пут нађђђене и ливене наушнице са 4 шупље јагоде. Оне су копија сребрних, калајисаних и поззлааћених наушница са 4 јагоде каквих има у Прахову, Великом Селу и другде на Дунаву али и у осдталим средњим и западним деловима балканског полуострва (раде се у техници филиграна и граанулације). Највећи број ливеених наушноица са 4 јагоде у наашем Подунављу наађен је у оклини Прахова па се претпопставља да су ту и прављене. Ливене наушнице са 4 јагоде датују се у дрр.пол.10. и пр. Пол.11. века. Овај тип нааушница је византијског порекла и распрострањен је на Балкану од 9 до 11. века. У з производњу наушбница потврђена је и производња пуујућих златара. У остави из Бољетина ( лок. Градац на Лепени; остава је нађена у оквиру античког утврђења), изгледа склоњеној у земљу пред мађарски напад 927.г. поред ливених лунуластих наушниица налазе и полумесећчасерте наушнице од лима уктрашеног гфилигрантском жицом. О остави је писала С. Ерцеговић- Павловић. Садржај оставе:- - лунуласта тророга наушница од бакреног лима са таанким премазом сребра,

украшена филигрантском жицом, са крушколиким привеском( који има аплицирану филигрантску жицу)

- лунуласта тророга наушница, од бакреног ллима са премазом сребра, украшена филлигрантском жицом, привезак у обликз сузе

- фрафментована ( без карике) луналаста дворога наушница, од посребреног бакреног лима, украшена филигрантском жицом, има једну шупљу јадгоду

19

- два пара лунуластих тророгих наушница, израђених ливењем од бронзе, као и калаисањем и лемљењем( карика), имају крстасте ппривеске

- фрагмеснтована( без карике) лунуласта тророоога наушница, лицвена од бронзе, са крстастим привесском

- фрагнментована( без карике9 тророга наушница, ливена од вбронзе , са привеском у облику сузе, једина која подсећа наа наушнице из оставе израђене у техници филиграна

Сличне наушнице откривене су и у насељу Дунав које је страдало у исто време. Лунуласте наушнивце уизрађене од сребрног лима у техници гфиллиграна византијског цсу ппоррекла. САХРАЊИВАЊЕ Спаљивање јеее напуштено најкасније у 9.в. Најмлађе гробње спаљених покоојника је оно из Новог Сланкамена, датовано око крала 8.в., као и у околним областима ( Пљевља, Бугарска, Сомешени, Морава). Са Бодрицима се можда могу пппповезати спаљени гробови под великим хумкама 8.в. из околине Клужа у Трансилванији. Скелетно сахрањивање Тимочани су изглаеда јошш пре краја 7.в. прешли на скелетно сахрањивање ( Корбово). У таквој промени хришћанство је имало одлучујући утибцај. Тако се током 8.в. раширио, а у 9.в. преовлсда о оцбичај скелетног сахрањивања. Покојник је полаган на леђа, пружених руку , са главом на СЗ, З или ЈЗ. Најчешћи прилог је храна у виду комадаа меса, или нечег куваног и остављеног у посуди у гробу. Храна се остављала код ногу или код главе. У 9.в. постоји разлика у скелетном сахрањивању: - јужно од Дунава, где је познато мало гробова, уз посуде је нађено мало

предмета, на некрополама у Звечки, Гомолави, Винчи и можда и Брестовику. - Северно од Дунава, у Панонијји, под итицајем номада гробни инвеентар је

моного је богатији. У женским је нађен разноврстан накит, појас о којји је била окачена ифггленица, кесица са пршљенком ножем понекад са кресвоми кременом ( Нови Сланкамен). Још увек се јављају коњанички гробови, у којима је уз покојника сахрањен његов ккоњ са потпуном ормом и седлом са узенгијама. Таквих гробова је мање него пре, али се ѕсрећу до доласка Мађара.

Покрштавање доноси велике промене у обичају сахрањивањаааааа. У гробовима више нема хране, нити коња и оружја. Гробља покрштених Словена, настала кр.9. и поч.10.в. константована су :

- Дунав, на вису у залеђу насеља, око 100м од насеља, на бившшој римској кули - Михајловац, лок. Блато, на бившој римској киули, укупно 8 истражених

гровбоваа, са накитом раног 10.в. - Винча, лок. Бели Брег, изнад Дунава, на другој страни речици Завојнице, око

3000м узводно од Реке, вишеслојно гробље 11.-15.в. - Рам, неопознато налазиште - Калдово, Трајанов мост, гробље 10.в., са 25 скелетних гробова - Грабовица, лок. Позајмиште, са 226 скелетних гробава, крај 10. прва пол. 11.в.

Гробови су имали белеге, дрвене крстове. Нема примера прекклапања гробова. Покојницима су рујкке прекрштене на гругдима, по хришћанском обичају. Једини налази су: накит у женским гроцбовим,а.

Карактееристичан је избор узвишења за сахрањивање, па макар и бивше римске кујле кооја подсећа на хумку. ППИСМЕНОСТ

20

У пОДУНАВЉУ је постојала и пре примања хришћанства. Први трагови писмена везани су за Бугаре и Хуно-бугарско, односно турско писмо. Омно се у различитим видовима јавља на посуђу, опекама, зисдовима. Н јајстарији знкаак је нађен неа унутрашњој стррани уломка словенског лонца из Футога. Бугарски знаци се јављају наа опекама из гробова у Сланканмену. Појава стављања оппеке са записиом одозго на гроб, први путт је утвввррђаена у Челареву. Ту се уз менору налазззе и хебрејски симбооли. У 9.-10-.в. ччеста је појава обележавањапосуда намењених пићиу неким графитом; накнадно урезаним знаком или натписоооом- ознаке власника посуде. Такви знаци откривени су у Дунаву и др. Често су то цртежи, тотеми или хијероглифи, у значењу имена или сл. На посудама се појављују и читави записи, можда имена. Бугарски знаци, слова, појављљују се као печати грнчарских радиооница. Глагољица се после 862.гг. јавља запаадноо од Бугарске, а после 885.г. и у њој. У бугарској је преовладала ћирилица већ у 10.в. , тако да је глафгољица тамо врло ретка. ВЕЛИКА МОРАВА, ПААНОНИЈА И ЧЕШКА Историјски извори Франци, поред САвара, почетком 9.в. потчињавају и подунаавска словенска племена, као и Чееехе и Моравце. Тада почиње и њихово покрштааваање и понемчавање. После ссмрти К.Великог настаје племенски савез под именоммввелика Морасва. На челло стаје кнез Мојмир1. 830-835 до 846 г. Са седиштем у Нитри. Ускоро прротерује кнеза Прибину842, који бежи немачком владару Лудвигу 840-876. Овај га кршштава и поставља за грофа Паноније са седиштем у Блатограду (Залавар), на Блатном језеру.847.г. Панонија обухвата простор између Дунава, Драве и Рабе. Њега наслеђује син кнез КОцељ 861-876, јер Прибин гине у борби са Моравцима 860-861. Кнез Коцељ влада у Панонији која је захватала области око Вуке, Срем, БАчку, тзв. Доња Панонија. Седиште Коцеља је било у Митровици. Фраанци воде ратове против Моравске и свргавају кнеза Мојмира 846 а за кнеза постављају Ростислава 846-870. Он наставља Мојмировву политику и 848 Мораска постаје самостаална. Од 858 до 861 Моравска је у наааметнутиом савезу са Фраанцима. Ростислав покушава да од папе добије бискупа за Моравску, аали га не добија, па 862 шаље посланство у Цариград цару Михајлу3. 842-867 и Констатин (Ћирило) и Методиј е крећу 863 у мисију.864 Лудвиг крштава Ростислава у Девину, ушће Мораве у Дунав. Око 867 Ћирило и Методије се враћај у Цариград а панонски кнез Коцељ тражи од папе да постави Методија за архиепископа што оваји чини. Тако је основана панонска архиеписскопија. Њено седиште се не зма, можда код Митровице или близу Будима. Ускоро Ћирило уире, а Мораввска и Панонија се ослобађају Немаца. 870 Сватоплук 870-896 диже устаанааааааак пррротив Рпстислава и испоручује га Немцима који га ослепљљују. Истовремено је и Методије зааробљен. Франци потпуно овладавају Моравском. Сватоплук се ослобађа 872-873 и склапа мир са Немцима. Истовремено Немци ослобађају Методија и враћаају га Коцељу. Сваатоплук усскоро поражава Коцеља, осваја кнежевину Панонију, све до Срема и проширује Моравску до Чешке (до Лабе), а на истоку заузима Потисје а држи и део Пољске. КОнстантин 7. ставља границу Моравске негде код Сирмујума.

21

883-884 избја рат Моравске са Немачком и Бугарссском које су у савезу.Моравци припајају Бачћку. 889 папа постава Вићину з а бискупа у Митри против Методија. Методије умире 885. а Вићина постаје надбискуп. Словенски свештеници су протерани из Моравске, Климент, Наум и Ангела стиж 886 у Београд и даље у Плиску. Климент постје епископ Кутничевице. Око 881 први пут се спомињу Угри, када допиру до Беча. По смрти Сваатоплика на престо долази Мојмир2. 896-906 и у његово време се распаада моравски савез. Угри се 896 досељавају у Панонију , упадају у Итаалију 898 а до 906 уништаавајју Моравску. Ускоро су и Баварци поражени 9007 код Братиславе. Сваатоплук 886 поствља кнеза Броивоја за владара Чешке који вввлада до 902 заједно са женом Људмилом , ћерком српског кнеза. Она касније постаје светица. Боривоја заменује Братислав 902-925 а овога кнез Вацллав 929-935. Он страда у оквиру пгансог устакна који су дигли пагански Словени на чеклу са Србима. Вацлац ј епрви чешки светитељ. Убија брат Болеслав 1. 935-972. Око 967 папа забрањује Болеславу да на епископско место довееде неког које словенског порекла. Археолошки трагови У Чехословачкој је аархеологија Велике Мораве добро испитана. Откривемни су велики гррадови, утврђена нассеља, цркве и гробља. Велику Мораву одликује изузетно богат накит пронађен у некрополама. Најстарија налазишта су Микулчице, Старо Место, Нитра, Кулце и Бреслав и други . Разликује се неколико фаааза раазвоја: 1. 680-7991-796 2. 79-око867 3. 3. 867-896-906 4. завршна фаза, остаци кулртуре у 10.веку(Чешка и др.) Пстоји и подела на два основна слоја: 1 1. предвеликоморавски или Блатница-Микулчице хоризонт (прериод од кр. 8.в.до

сред 9.в.) Археолошки наалази овог слоја одговарају онима из Челарева, Сланкаамена, Војке.То су фазе 1 и 2 када су особена гробља са појасевима 2. великоморавски слој (од времена Ростислава око 860-870). Материјал се мења. Ради се о фазама 3 и 4 , за које је особен накит византијског порекла, познат и у Бугареској. Фаза 1 и 2 налази из овог форизонта су скоро јединствени на простору од Мораве со Срема, а то се објашњава сродношћу становништва. У тој области су претежно били настањени Јужни Словени , преостаки Обри, а и ширење Бугарске на С је утицало на мат. Културу Мораве. У мучким гробовим апојављује се оружје и опрем а а у женским накит. Накит повезује предвеликоморавски слој са моравским слојем, па се он временски додирује: - наушнице вса стошцем ) има и код нас) - карике наушница четвороугаоног пресаека - наушнице са привезком малих јагода - наушнице сличне аварским , са малим гранулиарним јагодама Од оооорушжја и оруђа су каракретеристичне секире. Потом долазе копља, стрела, српови, кресива. Истиче се и посуђе. Фазе 3. и 4. ( великоморавски слиој) На нестанак и гашење предвеликоморавског слоја на северу панонског баена иутицало је више чинилаца. Пре свега принмање хришћавнства и утицај друге

22

културе, промена ношње, замена појасева другим сталешким обележјиа, уништење и гашење радионичких цеентара, забрана убијања и сахраањивања коња са покоојниицима. ГРОБЉА У великомиравским гробљима мушкарци се сахањују са ратничмком опремом као што су оружје, мамузе, дрвена ведра са гвозденим оковима, гвоздене пређице, али никада са коњем. То је због утицаја Франака. Карактеристичне су бојне секире са крилцима. Од оружја истиче се мач из Блатнице. Мачеви су исти као коод Хрвата. Гробља су или на редове ( слична аварским) или под хумкама ( залеђе Моравске, Чешке и Слловачке). Код грааобаља под хумкама има више варијанти ( са раком, са нишом), а у њима се покојник или спаљујуе или сахрањује,. Код гробаља на редове гробови могу имати даску на дну раке, али изнад покојника и др. Видови. Покојници су положени на леђа, ориј. З-И. Сахрањују се у одећи , са накитом или ратном опремом. Приклози су у виду хране, пппосуда и др. НАКИТ Права особина великоморавског слојја је богатство и разноврсност накита византијаског стила. Он је прављен од сребра и злата сложенм техникама отисдкивања матрицом, гранулацијом, филиграном, позлатом и ажурирањем. 1. наушнице- најомиљенији накит, у разним варијантама - са привесцима од шупљим јагода; оне могу имати уместо 3или4 чак 7 и више

јагоодаа, веелики број наушница је са 4 јагодддде, оне се праве од злата, у свим комбинацијамам и техникама; на јагодама сее ссреће гранулација

- саа привесцимаааа од гранула - облика шишарке - са коленцима на алци - златне , лунуласте, покривене грануллацијом; имају низ варијанти, са или без

привезка; сличне наушнице се јављају и у Подунављу. 2. дугмад- исто омиљена,; велика и шупља, богато украшена наа различите

начите, са представама врежа, листића, птица; носе се у пару, као што су некада ношене мале парте, у 2. каганату; раскошнија се раде од ссребра, у техници граннулације и филиграна

3. прстење- истиче се оно виизантијскоог порекла, пре свега купасто, рађено у техници филлиграна ( трака ) и гранулације ( круна прстена )

4. привесци- облика крста 5. огрлице- сачињавају их перле различитих облика, од стаклене пасте; не јављају

се у великом броју као на Балкану. ГРНЧАРИЈА Срећу се често лонци украшени водоравним и валоовитим линијама, као и тачкастим убодима. На лонцима се појављују и печати. Особени су крчази са једном или д ве ддрршке, као и без дршки. ЦРКВЕ - веома особене за великоморавску У Микулчицама је откривено укуппно 7 цркава, углавном централног плана ( ротоонде и четворолисти). Подужне цркве датју се у време покрштавања од сстране

23

Немаца ппоч. 9.в. Таквих цркава има и у Фрначкој и у Хрватској. Особене ссу и цркве са контрафорима. Око цркава се често налазе и гробља. По Константину Поорфирогениту, на простору Босута и Вуке, између Саве, Дунаваи Драве налази се пагански део Велике Моравске, до доласка Мађара још некрштени. У Бродском Дреновцу, З од Славонског Брода, истражено је гробљље кооје би могло одговарати овим подацима. То су пагански гробови међђу којима има и коњаниччких. Метални делови појаса су ретки. Малобројни окови припадају појасевима који претходе доласку Мађара. Нађени су и лончићи украшени чешљем, чести у нашем '' бугарском'' Поунављу. Има особених наушница са '' с'' завршецима, које као накит преовлађују касније , до средине 13.в. Све ово упућује на јаке утицаје са простора источно од Дунава. Ово би исто тако сведочило да је Славонија касно доспела под Великоморавску и да је до тада била на периферији Бугарске. Када су Мађари упали у средње Подунавље, маса избеглица из Велике Моравске преплавила је околне земље. То на нашем тлу потврђују особени моравски налази, нпр. секире из околине Вршца, наушнице са Карабурме, судић са две дршке из околине Пожаревца. Изгледа да су Бугари тада организовали против Мађара јако упориште у Раму, са Великоморавском посадом. ВИЗАНТИЈА - архелолошки материјал

грнчарија- најбоље позната из Велике Царске Палате у Цариграду ( R. Stevenson, The pottery I). Палта у Цариграду није најјасније датована. Откопан јее само део атријума, који се на основу мозаика датује у 4. или 5.в. Није искључено да је палата и млађа. Издвојено је 5 слојева:

1. друга пол.7.в. ( новац Константина4.) 2. прва четвр. 9.в. ( опсада Цариграда 887.г.) 3. 9.в. ( новац Василија 1., танак слој с мало материјала) 4. 10.в. ( новац Василија 2., побуна у Цариграду) 5. 12.в. ( времммме Комнина, до 1204.)

Украшавање - у 9. и 10.в. користи се бела и ружичаста глина

-можже бити: - једнобојно од 9. – 10.в.- стављају се налепци од глине, па се то све глеђоше;

може дда се нанесе и црвена енгоба, а потпом се наноси жута глеђ; енгоба је квалитетна глина, добро прочишћена кооја сее наноси као бооја; могу се сессти и урези испоод глеђи кооја може бити жута или зелена, са или без печатног украса

У ово време настаје и техника зграфито. - вишебојно од 10 – 11.в- сликање испод провидне глеђи које може бити

набаченом црвенкастом енгобом или без ње посуде могу сликане само разнобојном глееђи ( жута, браон зелена и плава) код украшавања енгобом, најпре се на посуду наноси енгоба , па се на њу наносе разнобојне шаре, а преко њи х глеђ

Основни облици посуда су зделе , крчази и лонци, који су нам најмање познати. Слој 2.3 9.в. –све посуде радерађене на брзом витлу

1. Лонци -лоптасти са кратким правим ободом који је глеђосан

- са наглашеним раменом и вратом и профилисаним ободом, имају печат на дну

24

- -са налепцима , имају две дршке(комади глине се лепе не посууду након чега се глеђђошу у једу боју, смеђа или зелена, а могу бити од глине друге боје са глеђу преко)

2.Тањири и зделе - тањири са профилисаним ободом - -зделе (чиније, дубоки тањири) са стопом - -зделе са наглашеним аменом - - зделе са стопом и шупљином у коју се убацује жар како би јело било топлије

(карактеристика 3. слоја) Тањири и зделе су различито украшени , углавном у унутрашењосто посуде. Срећу сер мотиви птице, сунца, гео мотиви, троуглови по ободу- Јављају се и печати, тј. Украси изведени печатирањем (Кртст), који ће у 3. слоју постати још развијенији и сложенији. Има и оних који су уктрашени уцртавањем једноцставних шасра. Слој 4 10.век 1.Поклопци 2.Тањиири и зделе -различити облици -украси се зуглавном налазе на дну плићих тњира и здела у овом прериоду почиње и сликање посудаа, зграфифито и урезивање цртежа. Мотиви су разни: птица, 2 птице, коњ са крилима, фантсастичне животиње, актови и др.Слични укрси се срећу и на минијатураама истог периода, а представе птица су сличне представама птица на прстењу. Сликају се и ободи неких тањираа, углавним глеђосаним мрежастим украсом 3.Крчази -различити облии, са 1 или2 дршке, дугме на дшци -сликање, од мотива се среће врежа -сличан материјал у Украјини

Амфоре У 9. в. Су све сличне израде; раде се не витлу, пресек им је жуте светле боје, а површина беличасте и жућкасте. Од старијих античких амфора разликују се потањим дршкама и по томе што им дршке почињу испод обода и иду до средине врата. Јављају се и водоравна ребра, жлебови- Свач, Будббва.Срећу се и печати радионица перрчника 1-2цм Особене врсте амфора налазе се као незаобилазан прилог на гробљима у Бугарској. Накит -слабо познат; карактеристичан је накит из Коринта 1.наушнице-лунуласте, сличне карантанским, у 9.в.; од сребра су а лунула израђена у техници филиграна; при дну је6 гроздоликих гранула и између њих 2 концентричма круга; јављају се у Бугарској (НИшевско, Грубеново) и на Сицилији

2. наруквице- карактеристичне су оне од стаклене пасте и то у 10.в. и јављају се у унутрашњости Балкана

3. прстење- украшено крстом 4. копче. Са Крима 9.в., на шарнир, сличне мааађарским; имају биљни мотив(копче

које су у употрби код Мађара и бугара су визаантијског порекла 5. огрлице- сачињавају их перле од стакла или од злата

Стакло, чешљеви, керамичке плоче као украси за зидове цркава и паалата. ХРВАТИ -ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

25

Најранији подаци о Хрватима налазе се код К.Порфирогенита поглаавља 29, 30, 31. По њему, они долазе из Беле Хрватске, пре Срба и 3 год. Ратују са Аварима, па их протерују. Од насељених Хрвата, један део се одвојио и населио се на граници паноније и Илирика (''негде на саве'', око Б:Градишке), одржааавјући добре односе међу собом. Прва група Хрвата населила се између Истре и Цетине ( НИн, Задар), испод Велебита. Бела Хрватска се по Порфирогенитту налази у суседстввву Франачке (Немачке) и Турске (Маађарске), поред Беле Србије. По руским истраживачима, Бела Хрватска се налазила на простору Украјине и Гаалиције. Хрвтаи се поињу међу племенима која су укључена у Кијевси савез. Једна група научника сматра да су Хвврваати дошли на Балкан око 800. г. (Н.Клаић, Маргетић и др.). Хрвати се насељавају у време цара Ирааклија 610-641, протеравши Аваре са територије Далмације. Исти цар их је и покрстио. Не зна се одакле су дошли, вероватно из данашње Галиције. Мисли се да су живели у околини Кракова. 778 Франци заузимају Истру, а 799 нападају Хрвате. Ун борби гине фурлански марк- гроф Ерих. Његов наследник Кадолах покорава Хрватску до 803. Далматински градови и Венеција предали су се Карлу Великом, а мир је склопљен 812, по коме Истра остааје Франаачкој. Због насилног спровођења феудализма и увођђења хришћанства долази до побуне кнеза Људеввита, који819.г. побеђује Кадолаха, па му се прикључују Доња Панонија и Тимочани. Неки Словени остају на страни Франака, међу њима и кнез Борна, воођђа Гудушчана. Људевит је поражен на Драави, али усппева да победи Борну на Купи. Следе франачки походи на Хрваате 820 , 821, 822 , а Људевит се склања код Срба, да би касније био убијен 823. Од 828 фран. Власт у Хрватско слаби и кнежеви постају саамосталнији. Далм. Хрватске потпаада под власт краља Италјије. За време бугарског хана Пресијана извршен је 1. напад на Србију, а у време Борис аМИхааила и на Србе и на Хрвате, али безуспешно. Сматра се да у хрватској влада кнез Мислав 836-845 који пребаацује престоницу из Нина у Клис. Среввдином 9 в. Оснива се тема Далмација са седиштем у Задру,. Рватском влада Терпимир 855-864. Њега наслеђују синови Петар, Здеслав и Мутимир (непуздано). У то време долази до поновног покрштавања Хрвата, оснивају се епископије, а у Нину се оснива Хрватска биспупија. Смењују се кнежеви Здеслав, Домаагој, Браанимир. У то време избија борба између ррриммма ии Визаантиијјее окоо покрштаваааа, а Бранимир стаје на страну Рима. Далматинским гадови су потчиињени Цариграду. Византија у тоо врем,е плааћа данак Хрватттима. Хрвати се тада поовезују а Нереетвљани и ту побеђују 867 Млечане код Макарске. У црквеном погледу градови су били ктолички. После овог сукоба Рим и Цариггграад се мирае и заједно боре против словенске сллужбе у цркви. У време кнеза Мутимир 888-901 нинска бискупија постаје сплитсккка надбискупија. Овај ввладар влада у иииитсо време када и српски кнез Мутимир. Крајем 9в појављују се Угри, а избеглице беже у Хрватску. Мискли се да је кнез Томислав910-930 иступиоо као заштитник Словена и присајединио је Посавину Хрватској. Буг. Цар Симеон заузима Србију 924 а потом напдааа Хрвватску где је пораажжен. Хрвати склапају савез са Византијом и добијају од ње градове. У Сплиту је 9225 одржан црквени сабор у коме уучествује и захумски кнез Михајло Вишевиић, где је хрватска бискупја са Гргуром на шчелу прикључена сплитској надбискупији, а словенска служба је забраањњена. Та борба је коооначно завршена927 на штету словвна, када је укинута нинска бискупија.

26

У Хрватсској се смењују ввладари, а она временом поччиње да слаби. Хрвати од 995 нападају млетачке бродове. Са ЈИ се шири Самуило који продире у Хрватску све до Задра. У хрватсској избија грађански рат око10000 у који се мешају Млечани и оссвајају Задар, Трогир, и Ссплит. На престо долази Крешимир 1000-1036. Хрватска 11102 пада под Угарску- битка на Петровој гори. Археологија У Хрватској аархеологији најбоље суу испитана гробља и цркве док се о насљеима веома мало зна. Грробља 7-9в 7в сспааљивање се среће у 2 случаја на лок Кашић-Маклиново брдо и на гробљу у Петоошевцима. На лок Каашић-Маклиново брдо пронађени су уломци грнчаријеее код којих је реконструисано неколико урни. Урне су биле укопане у земљу најдубље до 0,50м. Покојници ниису спаљивани на месту укопа урне, неего је то чињено на ломачи даље од места укппопа. После укопа урне, изнад је направљена мања или већа хумка. Урне су прављене на спором витлу. Аналогије за овај налаз налаазе се углавно у Чехословаачкој. Цео наалаз се датује оквирно у 7в. У новије време у Пприморју је откривено још урни. Истичу се и гробља са урнаама код Пуле и Бакар код ијеке. 8-пр.пол-9 скелеетно сахрањ- Хрвати су непосредно по доласку наа пподручје Далмације, под утицајем аутохтоног романизованог илирског становнииштва, напустили обичај спааљивања и прешли на скелтно сахрањивање у гробљима на радове. Тај најстаарији хоризонт гробаља назива се и пагански хоорииизонт тј. Грообоови пре покрштавања Хрвата. Тај хоризонт се оквирно датује у 8 прпоол9в. Гррробља 8 пр пол 9в распрстрањена су углавномна подручју сев Даламције (околина Нина, Равни Котари, јужни делови Буковице уз десну обалу Крке). Пагааански хооризонт мање је зааступљен у средњој Далмацији изммеђу Крке и Цетине. Гробља се смештена углавном на нешто узвишшеним пешчаним теренима. За сахрањивање су употребљиване и праисторијске хумке. У склопу сахрањивања 8.- 1/9.в нијјје постојала истовремена сакрална архитеектура, као што је то био случај код млађег хоризонта старохрватских некропола, 9.-11.в., где су сее гробља формирала окко сакралних објеката. Сва гробља припадају типу гробаља на редове. Истичу се следаећа гробља: Нин и околина- лок. Материза ( 25 гробова); лок. Св. Криж; трослојно гробље коод иистоимене цркве /( 55 гробова из 3. слооја ); лок. Ждријац, два истттовремена, одвојена гробља ( источно са 56 гробова и западно са 278 гробова ); Кашић и околина- лок. Маклиново Брдо ( 55 гробова ) и гробље са спаљеним покојницима; лок. Разбојине ( 37 гробова ); лок. Главчурак ( 15 гробова ),; Смиличић, лок. Кулица ( 5 гробобва ); Биљане Доње, лок. Трљуге ( 17 гробова ) и дрр. Гробља. У оквиру паганског хоризонта, срећу се 4 типа гробова:

1. гробови у обичној , земљаној раци ( овалне ) 2. гробови у земљаној раци са делимичном употребом камена ( по један камен

поред главе или ногу; већи или мањи број камења са стране гроба; камен под гллавом покојника ); овај тип гробова је најзаступљенији

3. гобови са каменом гробном архитектуром- овај тип може се поделити на две вааријаанте:

27

- са једним редом необрађеног камена посављеног у около покојника; гробови овог типа хоризонта 10.- 11.в. имају преко камена пллоче , док их пгански хоризонт не садржи

- са каменим ллпллоочама постављеним вертикално уз коостиур; свви гробови овог типа имали су преко камене плоче; гробови могу биити: овални, четвороугаони и трапезни, овај тиип гроба је најзаступљеније у хоризонту 10.-11.в.

4. гробови у примитивним, дрвеним сандуцима Релативна дубина укоопа на истраженим гробљима креће се од 0,20-преко 1м, а највећи број гробова налаазио есссе на дубини око 1м. На свим гробљиммма из 8.-1/2 9.в. оријентација гробова била је перетежно И-З, са главом на зпаду, сс већим или мањим одступањима од дтог правца. Покојник се полагао у гробну раку на леђа са главом на затиљку, испруженим ногама и рукама спуштеним низ тело. У паганском хоризонту, није ретка појава две или више индувидуа у један гроб. У двојним и тројним гробовима овог периода , сахрана јее увек извршена истовремено, за разлику од хоризонта 10.-11.в. Над гробом се приликом сахране вршила погребна гозба ( прилози пппосудаа у гробу, разбијене посуде над гробовима). У посуде се стављало јело или пићће. У гробовима су се наллазили и уломци од ритуалног разбијања посуда над гробом, приликом вршења погребних гоозби ( даћа ). Као ритуални чин сматрају се и постављене камена плоче на телу покоојникаа.-Међђу паганске обичаје припада и паљљење ватре надд гробовима. Уз наведене појаве, јавља се и новац, који је нађен као обол код покојника ( у устима или рукама). Покојник се сахрањује у својоој одећи и обући. У гробовима хоризонта 8. –1/2 9.в. налази су били веома бројни. Сви налази се могу поделити у неколико групаааа : оружје, предмети свакоднеевне употребе, ситни алат, накиит, украсни делловии ношње и остали наллази. Накит и украсни делови одеће - накит је веома малобројан Наушнице- нађене су у Нину- Ждријац и Кашић- Маклиново Брддо; нађђена су два основна тиипа: - обичне, каричице ( алкккице)- од бронзане, ссребрне, сребрне позлаћене и

реетко златне жице; има неколико варијанти; ппонекад сее јављају са бобицом од стаклене пасте; датујју се углавном у 8.в. и налазе се само у женским гробовима

- гроздолике наушнице од сребра, ппозлаћеног сребра и злата; рађене у техници филлиграна и гранулације или су ливене; има их више типоова и варијанти; гроздолике наушнице су византијски увуоз, у гробовима се појављују одд почетка 8.в. и трајју до средине 9.в; јављају се само у женским гробоовима; постоје следећи типови

а. Са гроздоликим привеском у доњем делу који је саастављљен од ситних гранула, изведених у техници ливења; датују се упол.8.в. и рађене су по касноантичким узорима б. Са стилизованим, гроздоликим приивеском између два зрнаста задебљања; датују се пол. 8.в. в. Доњи део лука је опточен тордираном, филигрантскоом жицом; са унутрашње сртране налази се украс од три грануле; по ссредини са обе стране лука налази се по једнаа шупља, биконична јагода, опточене филигрантсккоом жицом, датују се у средд.8.в.

28

- остале грооздолике наушнице- има их у две варијанте: 1. са привеском у облику стилизованог ккласа, а стране су колленнца од три редаа

гранула, датују се у 2/2 8.в. 2. наушнице са типпучнииим гроздоликим ( шишаркастим ) привеском, у техници

филиграна и гранулације Огрлице- израђене су од ситних зрнаца стаклена пасте, разних облликаа и бооја ; најстаријји примерци се датјјују у сам ппоч. 8.в., а трају до сред. 9.в.; огрлице су увоз из византијских радионица или из кароллиншког круга Торквеси – истичу се два среебрна , јааављају ссе у женским гробовима, сребрна, од увијене жице Привесци – три типа: 1. у облику прапорца- најбројнији, израђени од бронзе, у технивци ливења, без

украса, јављају се на врату 2. ливени, полумесечаасти, примерак особен за Коман културееу, касног античког

стила, ддатују се у поч. 8.в. 3. ливени привесак- медаљон, од сребра, у жаенскоом гробу; овалног облика, у

средишњем пољу на обема странама приказане су по две хералдичко ппостављене, шематизовамне, људске фигуре окренуте једна другој

Прстење - примерци направљени од уске траке бронзаног или сребрног лима. Најчешће са

штитастим проширењем на предњем крају украшени тачкастим орнаментом, има их и са угравираним крстом или пентаграмом. Углавном отворених крајева

Крстови – само један налаз бронзаног позлаћеног крсстића из ЖЖдрица код НННина. Датује се у почетак 9в и представља франачки импорт Копче – од гвожђа или бронзе кааролиншког типа, у мушким гробовима Језичци – каролиншкогг или аварског порекла, 8б Пређице – 8в Апликације – аварског порекла, 8в Оружје – искључиво у мушкимгробовима 1. мачеви – на подручју далм. Хрватске забележено је на 10 локалитета 13 мачева

кааролиншкоооог типа, од тога на подручју сев. Далмације 3 (изван гробних целина). Са гробља Ждријац код Нина потиче налаз маааааача из гроба. Припада типу Нпо (облику и конструкцијии јабучице, типологија по Петерсену) каролиншких маачева. (Овом типу припадају 4 мача . Датује се у поч.9в. Ради се о гвозденом двосеклом мачу: оштрица мача искована је од челика, теххником дамасцирања а по средини са обе стане има плитки жлеб; крсница је неукрашена; јабучица мача је троугластог облика, без украса, датује се у в. Мачеви овог типа појављују се током др.пол.8в. и трају токм 9в. А у сред. Европи до у 10.в. Нааалазе се у племићким гробовима у Немачкојј 8в. А посебно су бројни на тлу Моравске и Словачке.(Старо Мессто и др.) Ножеви – бојни ножеви дужи од 20 цм, дужине између 20-40цм

29

Секире – везују се за секире западног типа (Моравска( Копља – од гвожђа Врхови стрела – од гвожђа разних типова величина, углавном типа ластин реп Мамузе – каролиншког типа, заједно са гарнитуром за закоппчавање ; нађено 17 у гробовима; франачки увоз или израђене у дом. Радионициама; датттовање се врши према врху мамузе, могу се поделити у 3 групеее:

1. од гвожђа кракови су троугластог пресека, завршавају се четвртастим пплочицама на којима се са сваке сттране налазе по 3 бронзане заковице за причвршћивање ремена на оструге, трн је кратак

2. од гвожђа, завршавају се у облику лоптастих плочица са по једном заковиццом на свакој плочици; трн је кратаак

3. масивне мамузе, крајјеви се звршавају четвртастим, ребрасто профилисаним рупицама с трном, поомоћу којих су се мамуе заакопчавале за обућу

Предмети свакодневне употребе Керамика – датује се у 8в. И пр.пол.9в. Предства регионалн варијанту словенске грнчарије (углавном лонци(; садржи и особене облике (лонци са дршкама, крчази са дршкама, бокали са или без дршки, посуде са издуженим коничнимврратом и благо наглашеним трбухом; углавном неукрашено). Готово сва керамика израђена је од добро пречишћене земље измечане са песком и калцитом тамно сиве, сивввоосмеђе, црвенкастооосиве боје; израђена је на спором витлу. Од украса 2 осн. Мотива су : валовнице и водоравно урезане линије, ретко се среће усправно урезана линија. Украс се налази углавном испод врата посуде на прелаазу у трбух. Култна гробна кермаикмаје слабо украшена особени су знаци на дну посуда у облику кружних плитких удубљења, ретко испупчења. Ту се ради о отисцима осовине спорогггг витла. На појединим посудама се налазе и урезани знаци у виду гранчице , стреле и др. Српови – од гвожђа Дрвене ведрице – сачувани су гвоздени обручи, јављају се уз коњ.опрему Кључеви – од гвожђа Ноожеви – од гвожђа , дужине 5-20цм, издвајују се вооздене бритве, перорези; јављају се и у мушким и у женским гробовима понекад се уз ножеве нађе ибронзани оков од корицаа Брусеви – од камена Кресива – од гвпожђа, налазе е заједно са кремеем, после ножева најбројнији прилози јављју се и у мушким и у женским гробовима Шила – од гвожђа Пршљенци од каамена и керамике, јављају се у женским гробовима Стакло – једна стаклена боца и 2 стаклена чаше из некрополе Ждријац код Нина, датују се на поч.9в. Овде су можда доспелле из Италије, посредством Франака. Чаше имају редра која се спуштају низ тело чаше или су украшене ребрима од стаклене пасте. За

30

сррееедњи век је особена равна стопа на чашама, док аантичке чаше омају коничну и уздигнутуу стопу. Боца је украшена пластичном валовницом и ељефним венчићима Остаци текттила и коже Новац – у својству обола, 1 у руци, новац цаара Константина 5. Копронима 741-775, а други у устима новац фр. Краља Лотара 840-855 Предмети од кости Чешшљеви – дворедни, с једне стране зупци су шири, с друге ужи; украашени су урезима Иглеенице Предмети од рога јеелена – без јасн е наамене, вероватно кутије за со ; украшени су приказима религијских сцена везаних за шааманистички култ мртвих, потсећају на аавареа овде доспеле као плен или као последица мешања словенског и аварског становнишштва Налааз из Триииља код Сиња – случајни налаз златног женског накита из гроба хрватске одличице (Ћерка жжупана) ; визнтијси увоз, налаз се састоји од: -златна оглица саставњена од шуљих јагода -2 златна дугмета, урашена гранулама -3 пара златних грооздоликих наушница, различите величине; Караман различиту величину науушница тумачи на следећи начин: Величина наушнице одговара старосном дообу покојнице (дете, девојка, жена); имају 2 клленцаод 3 реда јагода; горњи део карикаа (део) израђен је у техници филиграна; привезаак је у облику стилизованог грозда; овај тип византијске наушнице јужнословенски златари су прихватили и врло дуго опонашали у разним варијантама, било у сребру или у бронзи; дакле, ради се о прототипу и узору зс све касније словенске гроздолике наушнице; датују се у др. Пол. 8.в. и пр. Пл. 9.в. -златни прстен са црвенкастом стакленом пастом

- златни солид цара Константина 5. Копронима 7441-775 СРБИ Исторријјски пподаци По подацима Константина порфирогенита, Срби у 10.в. насељавају следеће територије:

- Дукља, почиње из залешђа Драча до кањона Мораве, са границом према Србији коод Никшића. За њу се каже да у њој не живе Срби.

- У залеђуу Дубровника, са центром код дданашњег Требиња - Захумље и паганиија ( Наретвљанска област, обухвата хвар, Брач и Мљет); није

јасан положај Пељљешца, тј. Да ли је он у Захумљу илине. Паганија се зоове тако јер су они ппоследдњи ппримили хришћанствр.

- Србија се простирала у залеђу Дукље и у плллланинскоој области Динаре - Хрватска се прооотеже од Цетине до истре. Граница према Србији код Ливна и

према Цетини. - У ТРавунији и Конавлима живе и Срби, а у Захумљу је владао кнез Михајло

Вишељић, из племена Литеика, који се ссреећу на ушћу Висле. - У СРбији се помињу и градови, у Босни град Соли ( ТУзла) и жупа Срб на Уни. - У Метохији се поммиње Дрстеник.

31

Покрштавање Срба падаа у време владе цаара Василија 1. Македонца 867.- 886.г. У Србији у то време влада кнез Мутимир 860.- 891./2.г. Он се сматра ујединитељем Србије. Папа Јован 8. ппише Мутимиру да своју земљу ппотчини Методијевој панонаској Епископији 883.г. Синови Мутимира су : Првослав, Бран, и Стефан. Пагани се повезујју са Хрватима и 887.г. побеђују Млечане код Макарске. Венеција плаћаа данак Хрватима и Паганима. У Хррватској долази до поделе на световну ( Византијс ) и вцрквену ( Рим) власт. Угри долазее 896.г. и пљачкају Панојжнију и долину Мораве. У борби са њима гине кнез Бреслав из облассти Саве и Драве. Избеглице стижу у Угарску и Бугарску. Из тоог времена потиче и податак о ппобеди Угра над Бугарима код Београда. Цар Симеон бугарски 889.- 927.г. покушава даа у Србији доведе свог човека и савезника, али без успеха ( Петар, Павле, Захарије и др. ). Бугари зато нападају Србијју 920.-924.г. , аали их Захарије побеђђује. 924.г Симеон креће са великоом војском, побеђује Србе, расељава становништво и приппаја Србију Бугарскоој. Избеглицце беже у Хрватску и Византију. Бугари после тога нападају заједно са МИхајлом Вишевићем 918.-9950.г., али трпе пораз. После смрти Симеона кнез Часлав 927/8.-950.г. , син Клонимира бежи из заробљеништва и уз помоћ Византијје обнавља Србију са Босном и Травуннијом. Брани сееверне границе од Мађара, када и гине на Сави, где је била граница Србије. После овог догађаја има врло малло подаатака о Србији, јер се ту завршава дело К. Порфирогенита. На ЈИ се оснива Самуилова државаа- савез слловенских племена. Ова држава је заменила Бугарсаку, али је уништена 1018.г. У међувремену је Самуило освојио Дукљу и Србију и заробио кнеза Владимира, савезника Византије. Он влада од краја 10.в до 1016.г када га је убио Самуилов син. АРХЕОЛОГИЈА -Гробља Срби се од 5.- 10./11.в сахрањују спаљивањем и полагањем остатака на громилама. На основу њиховог пшоллложаја закључчује се да су Срби имали сточарску привреду у овом периоду. Конструкција на дну громиле може бити остатак култног огњишта, од запечене земље. У громилама се среће и керамички материјал. То је класично словенско посуђе ( лонци ), украшено валовницама или неукрашено. Поред тога, има и Византијског посуђа ( лонци), рађеног на брзом витлу. Поред грнчарије, у громилама се јављају и гвоздени клинови. У Лужичкој области, у Немачкоој испитано је гробље саа громлама у Гарово. Грообоови потичу из 8.-10.в. ( на основу грнчарије која је рађена наа витлу ). Нађене су и С каричице. На дну громиле су нађени остаци дрвета ( гар) . На површини громиле су нађаене спаљене људске кости ( претпоставка да је урна била на врху громиле ). Громила је била засута земљом. Са примањем хришћанства напушта се спаљивање. Скелетна гробља 9.- 10.в је онај случајан из Чечана ( рановиз. Утврђење- рефугиум 6.в.). Ради се о брду код села Дубовва, огранак планиннне Чичавице, удаљеном око 8 км ЈЗ од Вучитрна. Обрађујућии земљиште, мештани су нашли меални алат, новац ,накит и др. Посебну пажњу је привукао налаз средљоњовековног накита који се састоји од оштећених наушница и два прстена.

32

Систематски је истражено гробље у Матичану код Прриштине ( ''69.-73.г ), на лок. Брег. Ради се о скелетном гробљу, а укупно 112 гробова који образују неправилне редове. Умрли су сахрањивани у земљаним ракама, понекад уз употребу дрвених заштитних елемената. Покојници су оријентисани З-И ( с главом на З ). Најбоље је познат наккит, датован у 10.-11.в. Насеља Истражена насеља су веома ретка, сл. Громилама, а истиче се вишесллооојнно бнассеље у Батковићима код Бијељине, лоок. Јазбине. Ово насељље је једино до сада ископано. Насеље нема укопаних објеката, то су углавном колибе грађене изнад земље. Има индиција да ссу грађене на стубовима. Основа им је правоугаона, криужна или поллукржна. На средини објеекта се налази и ватришште. Насеље се налази у равници и датује се од 7.- 14.в. Налази су типично ранословенски. Од грнчатрије среећу се различито обликовани лонци, украшени чешљем. Ипак, разлике у односу на Подунавско, Средње и Источно Балканско подручје одређују ову грнчарију као српске налазе 7.-9.в. Накит – најбоље је познат онај из Чечана и Матичана У Чечану се ради о накиту 9.-11.в., који се простире од Моравске. По свој прилици, ради се о приллозима из разрушеног гробаа. & наушница и један рсееен израђени су од сребра и украшени зрнастом филигранскком жиицомм и гранулацијом, а једна је наушница од бакарне жице; један прстен је од каллајјисаног баакра Нааушнице: - каричица од бакарне жице, има доњи деоо карике савијен тако да формира три

ппетље за које су закачени покретни висуљци од танке жице; 1 висуљак недостаје. Овакав накит је редак налаз на нашој теритооооооооорији; из Србије потиче 1 наушница са непознатог лок. Из околине Београда, а датована је у 10в. Исти тип наушнице јје широоко раширен у караантанској скупини каарантанско . келташког кул. Круга, у Словенији, Истри Фурланији, Дооњој Аустрији и делу Мађарске. П.Короошец га дтује у 7.8в., дозвиљавајући његову употрбу и у прелазној фази из карантанске у кетлашку группу, која се завршава сред.9в., када се потппуно формирају кетлашки елементи. У Хрватској се ове нааушнице (увоз) датују до 8. до 10.в., у Бугарској у 9. –10 в. У оквиру Коман групе, датују се о7-10в- В.Маленко је на лок. Св.Еразмо код Струге оттккрио наушницу овог типа и објавио је као накит команског типа . Према компаративном материјалу нааушница из Чепчана се датује у 9в. Уз могућност ранијег датовања у пр.пол.8в. и касније до 11.в. Сличне наушнице се срећу и у Моравској.

- Пар наушница са 4 јагоде; јагоде су шупље, биконичне и прављене од сребра; касније се праве од калаја и злата; јагоде се са доњим делом алки која је украшена филигранском жицом спаајају помоћу прстенова гранула; датују с у 9-11в; овакве наушнице су познате из Моравске, ппреко далм. Хрватске до Косова.

- Пар наушница са 4 јагоде, с ти да је средња јагода замењна полумесецом, сл. У Хрватској и Гомјеници.

- Пар наушница са 4 јагоде који представља ретку варијанту: карактерише је стилллизовани таласасти украс од тордиране филллигранске жице, допуњен са 2 грануле и наалемљен између 2 горње јагоде тако да са доњим луком формира лунуласти облик.

Прстење – оба прстена су купастог типа (са укупастом главом); на сребрном, бооље оччуваном прстену, украс од тордиране и глатке филигранске жжжице изведен је и

33

на глави и на карици; на бакарном прстену, само је глава украшена глааатком филигранском жицом Сличан накит се среће у другим деловима Србије, у Македонији, Босни, Словејнии, на Косову, суседним земљама и у далм. Хрваатској; мећутим, накит не потчие директно из Хрватске (увоз= вееећ је рађен на овом простору у кррругу од 100км (Матичаане, Демир Капија и др-). Место прроизводње су верроватно цркве, где су радили златари. По аналогијама накит се датује у 10.11в. (Сребрне наушнице и оба прстена). Керамка Истиче се амфоа (крчаг) која има натпис грнчара на глагољици на једном фрагменту. Натпис садржи ознаке броја 6 вероватно је тоо ознака која је служила за плаћање пореза у натури или обележава неки 6 мерних јединица течноцти. У Матичану је пронађен накти10-11в-: Наушнице – са 4 јагоде које се праве од калаја(од сребра) , раде се у техници филиграна и гранулације; имају сложеније израђен лук од оних у Чечану -са3 јагоде и малом лунуломуместо 4 јагоде(од сребра) филигран и гранулација - каричице, 3 типа: једноставан са равно отсеченим крајем; ређи тип са

карактеристичним , задеббљаним крајевима везан за кетлашку групу; каричице са с- наставком ретке на КОсову

Оглице – са бобицама од рааноббојне стаклене пассте )100-1000) или од шуппљих металних јагода (срцолики, вретеенаасти, крушколики, округли) Нааруквице – има их мало и има их више типове -2 ком од плетене, увијене +жице, са петљастим крајевима; од гвожђа и бронзе, једна има савијене крајеве, друга завршетак у облику змијске главе -тракасте, од бронзе, спајају се на шарнир, познате су у Византији и ббугарској -од стаклене пасте бронзане, отворене Прстење – најбројије, укупно 43 примерка, има га у вие типов: -обичне каричице -ливено прстење у бронзи са купастом главом, 10-11в. -прстење од злата -купасто прстењ украшено филиграноом и са шупљом полулоптом која је Дугмад – ливена су од бронзе Српови – Двојни срцолии привесци – везују се за бјелобрдску културу, 2 комада , израђени од сребра и позлаћени у 10 в. Се везују за Мађара Већина накита из Матичана има своје типолошке паралеле у некрополама или осавама које су прецизније датоваме узахваљујући новцу. Наушнице са 4 јадгоде и њихова варијанта са поклумесецом највише паралеле имају у далматинско-хрватским гробњима. Прстење са купастом главом своје аналогије има и Македонији, на Косову, у Поморављу, и у Моравској, а мање у другим крајевима. Прстен овог типа из гроба 16 има своје параалелле у Добруџи (Диноггеција), Украјини , и Слаавонији (Бјело Брдо). Двојни срцолики првесци су старомађарског порекла; као и округле сребрне поозлаћене апликације. Стаклене гривне се употребљавају само у Србији и у Македонији а честе су и у Бугарској. Гривна са завршецима у облику змијских глава има своје паралеле у гробљима бијелобрдске културе. Сви наведени предмети се могу датовати од кр.10 до кр 11.в. Гробњље у Матичану заизима посебно место међу савременим гробљима у Србији. Запажа с присуство различчччитих културних утицаја. Од кр.10 до кр. 11 овде се

34

сахрањивала једна јжнословенска христијаноозована популација (Срби), чија је материјална култура била прилично развијена. Остали налази на косову Рогово, лок.Фуше, код села Рогова у близини Ђаковице, гроб накнадно укопан са јужне стране осовине праисторијске хумке- Гроб је скелетни ор. С-Ј и у њему су нађђена 4 ошттећена предмета ллуунуластог облика излуавена од броонзе, стаклене пеерле. Лунуласту предмети су сллужили као привесци на огрлици; ливен прилично грубо, али се на површини оцртавају линеарни пластични украси, којима се опонашао филигрански украс на сличном накиту византијског порекла. Покојник је био паганин.- Гроб се оквирно датјуе од др.пол. 8 до сред. 9в. (христијанизација). Бадовац, у бадовачком пољу код села Бадовца у близини Грачанице, истражено 10 гробова, од којих су неки имали накит: наруквиице од таамноплавог стакла, украшене геометр. И флоралним мотивима сликаним белом бојом; наушница са 4 јагоде од сребра; сребрни прстен са великом декоративном главом чији се украс састоји до округлог плочастог стакленог улошка и венца који чине усправно поређане купасто обликоване цевчице од спираално намотане филигранске жиице; датује се оквирно у 10 11 в. Широко – праист. Тумули на лок Дубочак на висоравни Широко око 4км Ј-З од Суве Реке, каооо и средњовеконо грообље чији су гробови наакнадно укопаавани у праисторијске хумке. Истиче се прстен од ливене бронзе са иисппупченим раменима. На осноиву њега , гробље се приближно дастује у 10-11в. Карантанија Историја Део Словена, при крају 6.в., под прритиском Аваара, населио се у два таласа, на западу све до Фурланске низије, извора реке Драве и Муре и ппподдручја Енса (Аниже) и Трауне, на севру до Дунава, најугу до ккКупе и Јадрансског мора, а до Блатног језееера на истоку. На запааду су им били сусседи Лаангобаарди, на СЗ Франци и Бајури, на северу Морављани, а на истоку Аавари. Око 623.г. настаје Самов племенски савез , обухватајући поллапске Србе, Чехе, Моравце, Словеенце, простире се до саавве. Савез траје до 658.г. Након тога, Карантанци настављају своју самосталлну историју. Окоо 625.г. Лангобарди заузимају долину реке Зиље, која се улива у Драву. Око 6288.г. Карантиинци ппобеђују Бааварце. Тада франаачки краљДагоберт напада Словене, ал бива поражен. Око 630.г. Карантанијом влаада кнезВалук. До 750.г. Карантанија је ссамостална, а до 8200.г. је имаала саамоуправу под Францима. Око 664.г. Карантанију нападају Фурлаанци, али трпе пораз. Онии опет упадају око 705-7200.г. Око 7330.г долина реке Зиље је поново прешла у руке Карантаанаца. Средином 8.в. расте притисак Обра на Карантанију. Таада Баварци дижу устанак против Франака, Карантанци им ппоомажу, али око 7440 ФФранци поообеђују савезнике. Потом следи напад Обра на Карантанију, па кнез Борут (влада до 74888)тражи помоћ Баварацаа, добија је , али истовреемено се Карантанија потчињава Францима. Карантанија даје таоце Горазда и Хоотимира, сина нећака Борута, који су и покрштени. До почетка 9.в. сачувана је у Карантанији унутршња самоуправа. Најпре влада Горазд 749-751,2, а после њега Хотимир ддо 769. Карантанија се тада ппотчињава Салцбуршкој цркви, а Хотимир уводи данак у корист цркве. Словени дижу устанке

35

против Франака 765, 769-772. У међувремену се оснивајууу манстири, а бааварски војвода Тасило подиже манастир у Инихену 769 и Кремсминзеру 777. Каааарло Велики помера границу Франачке до Фурланске низије 774, заузима Истру 778, а Карантанија и Баварска падају под непосредну власт Франака. Ускоро следи покооооооравање Обра, а црквена граница Салцбуршке надбиискупије спустила се до Драаве, све под јурисдикциијом парријарха у Аквилеји. Франци колонизују и понеемчавају Словвене у Панонији. Све то се прекида доласком Мађара, који уништавају цркве у Паанониј. Карантанија се простирала између долине Дунава на севееру, а на југу је обухваатала долину Драве. У данашњој Словенији живели су Словени којима је име непоознато. Архееологија Археологија Караантанаца може се поделитии на следеће фазе: 1. Карантанска култура 7-пр.пол.9.в. 2. 2.кетлаашка култура(Котлацх), др.пол.9. 10. и поч.11.в. Заједно, у литератури се зову Караантанско-кетлашка култура или културни ккруг. Овај културни круг заузима простор у који улази Словенија, аустријска Корушка и Штајерскаа, делимично Доња и Горња Аустрија и деоо италијанске Фурлааније. По П.Корошец, карантанско-келташки круг се дели на групу с керамиком, карантанску и кетлаашшку фазу. Каарантанска култура Углавном је позната по гробљима, а насеља су слабо испитана. Главна налазишта су Блед-Брдо, Блед-Пристава, Бохињска Средња Вас. Култура се дели на 2 фазе: 1.5880-700, можда група са керамиком 2.700-750 Грнчарија – типично словенска, јавља се као прилог у гробовима, углаавном су то лонци Накит – везује се за Визаантију и не разликује се много од оног познатог у јужној Бугарској. Наушнице – у 1. фази више типова: -каричице, могу бити обичне; каричице са ппетљама; могуће је да на каричицама висе привесци; каричице са ланчићима који висе; каричице са шуппљом јагодом; карииичице са више шупљих јагода од стаклла или метала, који висе каоланчић -лунуласссст, на пробој, с јагодама и спиралним жичицама; јављају се још од 586-600 у 2.фази: -каричице, долази до финије ообраде кукица, крајеви су леппо обликковани и лакше се каче -лунуласте, са утиснути тачкастим украсом Прстење – слично оом које се јавља од далмаааације, преко Паноније до Словачке, Моравске и даље на запад.Углавном се среће прстење од лима са отвореним крајевима, са једноставним украсом на рромбоиднон плчици или са тракастиим украсом. Фибуулле- у 11. фази се јављају круужне фибуле од танког бронзаног лима, кје са задње страане имају механизам за заакопчавање. На средини фибуле може бити украс од стаклене пастее, а могу бити и рађеене у техници филиграна. Мотиви су обично биииљни, понекад са сликом крста, јагањца или орла, а понекаад имитирају плетерну орнаментику и др. У 2.фази се јављају лучне фибуле, са две кружне илиполукружжне сстопее, украашене гравирањњем; са друге стране је ммехааниизаам за закопчавање.

36

Остаало Поред накита, у гроговима се појављују и остали карактеристични налази, нп. Нопжеви, кресива и торбице. Кетлашка ултура И за ову културу каарактеристична гробља, док су наасеља слабије позната. Главааааа налазишта су Крањ, Блед-Пристава, Птуј. Особен је накит франачког типа. Накит Најособеније су наушнице и фибуле Наушнице – има више типова: -каричице са карактеристичним задебљалим крајевима -лунуласте наушнице, којих има више подтипова: а)лунуластее, украшене гравирањем б)лунуласте ливене, могу имати удубљења за емајл који ту може бити постављен, али и не мора в) лунуластее са вегетабилним мотивимаа, мрежама , плетеницама г)лунуласте, украашене цик-цак линијаамааа Од мотива се још срећу и ликови пантера, орла, јаггњета или крста. Фиибуле – углавном лучне, саа две кружне стопее, украшене гравирање Коппче – кружне, вишебојно украшене (плава, зелена, жута, црвена бојаа) Прстење – од лима, са отвореним крајевима, украшени на ромбоидној плочици кружићима МАЂАРИ ( УГРИ ) - историјскки подаци Мађари воде порекло од Фино-угарских племане. Почетком н.е. живе источно од Урала, на Обу и Иртишу. Од 5.-7.в. носиоци су Кушна-Ремковске култууре; то је савез Угра и турских племена. Тада живе у сливу Беле реке, а од Каспијског мора их одвајајју турска лплемена. Тзв. Магна Хунгариа постојидо средине 9.в. По К.Порфирогениту, живели су у степама , у лЛевадији, заједно са Хазарима, са коојјјјимма су били и у савезнишштву. Потом прелазе у Етелкуру ( између Дњешра и Стрета). 862.г. упадају у Франачку, заједно са Хазарима, а окко 881.г стижу до Беча, па на позив Византије 894.г., пљачкају Доње Подунавље. ПЕчењези 896.г. побеђују Угрре и ови прелазе у Панонију, да би се око 898.г. населили око Будимпеште. Први њихов вођа био је Арпад 896.-907.г. који је основао династију Арпадоваца. Од 898.-950.г. следе бројни напади Угра на з. И с. Еврооопу. До 99906.г. покорили су Веллику Мораву и заузели њен источни део , а 907.г. побеђују Баварце код Братиславе. У Панонији дуже ссе брани само јјош кнез Глад, и коначно је освојен 927.г. Око 907.г. Глад је поражен код Ковина. Око 950.г. приликом борбе саа Угрима, у Сави се удавио српски кнез Часлав. 955.г. немачки цар Отно 1. побеђује Угрее код Аугсбурга, на реци Леху, а они од тада прелазе на седделачки начин живота. После Арпада влада Токсуни 907.-972.г. и у његово време долази до сукоба Угра са Печењезима, који се спуштају у Доње Подунавље. Потом на престо долази Геза 972.-997.г., којји прима хришћанство. После њега , на престо долази Стефан 1. Иштван 997.-1038.г., који крштава сву земљу, оснива и доводи бенедиктинце. Папа Силвестер 2. оснива архиепископпијју код Ђера 8 Гвор ) и даљје Стефану и 1. круну, уз звање апостолског краља.

37

АРХЕОЛОГИЈА - може се поделити на следеће фазе: 1. до 896.г. 2. 896.-955 3. 955.-1000. 4. 1000-1240. ( долазак Монгола ) , у ооквиру Бјелоообрдске културее Насеља - нису истражена, јер су Мађари до 955.г. ноомадски народ; зна се да ссу

становали у шаторима Сахрањивање - у 9. и 10.в. –скелетно, окренути на леђа, глава је на западу или ЈЗ; у обичним

овалним ракама, положени нна дно раке или у ниши саа стране; гробља су на редове; покојници се сахрањују у одећи, са оопремом и накитом ; мушки гробови садрже и делове коња, а не целог коња као пре ( глава са кожом, реп, доњи делови ногу и др. ) којји могу да се ставе у посуде

- женски гробови , поред накита, садрже и пршљенке и ножиће, као и кресива; - од примања хриииишћанства , сахрањују се на хришћански начин, ор. ЗИ - прво истражено гробље је ТАНКРевка, наа ушћу Каме у Волгу; датује се

углавном у 9.в. - предмети у мађарсиким гробовима су ппореклом из степа између Црног и

Касппијског мора до области Кавказа ( сабље, појасеви, коњска орма саа сседллом и узенгијама, лук и стреле ); овакви налази су познати и саа Балкана

НАКИТ - особен за Мађаре; није поознат на Балкану - за женске гробове су карактеристичне наушнице; има више типова - ииздвајају се наушнице кооје имаају израззито дугачак привезак од окачених

шупљих јагодаа на издуженој карици, као и на горњем предњем краају разлличчито изведене додатке

Наруквице - од увијене жице са кружно облликованим крајевима, могу бити и отворене

тракасте са апликацијама на крајју Сасвим нова појава у изради накита су тзв.двојни оккови за окковратник хаљине. Рађени су од пресованог, и најчешће сребрног ллима, који меоже бити и позлаћен. Оружје и ратна оопрема

- као пролиг у мушким гробовима - оружје чине: - сабље - секирре - лук истрреле; оно што разликује Мађаре од других номада јесте и обллик врхова

стрела : оне су по правилу делтооидне и увек пљоснате У опрему спадају - гвоздене маске; мисли се да су то култне маске, али је могуће даа су оне

штитиле лице у борби - гарнитуре појасева; састоје се од копчи, које се праве лливењем и којје су

различито украшене , као и од језичака и привезака и апликација - разводници упртњача Коњска опрема - састоји се од оква за седла, жвала, ножева, кресива и др. Грнчарија

38

Мађари су мало шта донели од своје традиционалне грнчарије ( Балто-Финске и Салтовске; посуде саа храном, крчази, бокали разних облика, украшени на различите начине утискивањем; разни облици котлића ) Њихово ппосуђе је гњетано, слично ранословенском. Од облллика се препознају на исти начин руком рађени котлићи; ово грнчарство није пооуздано раздвојено од ооног које су донелли Пењези. Ноовац У гробовимма се често налазе сребрни, западни или арпадски новац, кооје јје увек пробушен и који је ношен кккао апликација. Новац је из 10.в., што значи да су и горрее поменути налази из тог времена. Мађарских налаза 10.в. у нашој земљи има највише у Бачкој и западним деловима Баната ( гробље у Јазову код Кикинде ). Изуузетак су грообље у Батајници као и налази у Земунну. У оквиру бјелобрдске културе, која од 1000.г. ппосаје хришћанска ( 10.-1/2-13.в.) , за Мађаре је особено: - коопче - срцолики и остали оккови, ос сребра; стављају се у гроб - пређице - узенгије - сабље без наглашене кривине, касније се јављају и мачеви - штштови - жвале, моогу бити и украшене, раде се од гвожђа или бронзе - кресива и ножеви, у мушким и женским гробовима - кукици и двојни срцолики привесци; Мађари ове кукице праве од сребра, а у

Слацвонијјии се срећу од бронзе - дугмета - каричице - наушнице са гранулацијом ( византијске ) - наруквице ( отворене, од уплетене жице и др. ); имају завршеетке коојјјјјји личе

на окове У Мађаској у 11.-12.в., поред Словена и Мађара живе и стари номади, Шекељи, кооје Византија пребацује у Карпате. Временом долази и до насељвањњња Немаца, а поч.8.в. долази до развоја рударства ( Саси ). И поред продора Мађара, известсн број Словена је остссо чск и у Бачкој и у Банату, што потврђују ситни уломци словенске грнчарије у насељима саа мађарским налазимма. Словени су се одрржали западно од Дунава, од Славоније до Бараање и даље наа север до -------блатног језера и Дунава. Ту је , изгледа, у Славонији настала бјелобрдска култура. БЈЕЛОБРДСКА КУЛТУРА Историја Славоније 10.-11.в. је непозната. Вероватно је она ббила област неког словенског племена. Са заапада се ослањала на Хрватску, са југа на Србију, а са истока наа Бугарску. У Славонији, хришћанство није ухватилоо дубљег коорена све до 2/211.в. Бјелобрдска култура је настала мешањем мађарске и културе словенског становништва које је овде жживело. Обухватала је Мађарску државу ( Панонски басен, Ердељ, Трансилваанијјја, Посавина, повремаано српскко Подунавље, Босна, Хрватскаа, Славонија, на ссеверру Словачка, источчна Аустрија). Име јее добила по откривеном гробљу уу Бијелом брду код Осијека, на ушшћу Драве у Дунав ( гробље је открио Ј.Бруншмид).

39

- пподела на ддве фазе: 1. – старијја- 2/210.в. до 1/211.в.( од битке код Аугсбурга 955.г.до угушења

ппобуне 1046.г.) ; ову фазу одликује велика количина накита, углавном бронзаног, ређе сребрног

2. – млаађа- 2/211.в до 1242.г. ( од ппотпадања ппод мађарску власт и христијаниизације до најезде Монгола ); оову фазу одликује мммањак накитаа и осталих преддммеа, преооовлађују само сребрне С наушнице

Поједини облици бјелобрдске култт. Појављују се већ у 9.в. ( у мађарским гробовима појава С каричица) Култура се распростиире у Славоннији , сев. Словенији, Војводини, равничарским предалима сев. Босне. Среће се и у Мађарској и Словачкоој, а бјелобрдског материијала има и у Далмацији и сев.Србији. Носиоци културе били су земљорадници. У Славонијии главна налаззишта су велика гробља у Бијелом Брду код Осијака и Лијева Баара код Вуковара. У Б.Брду откривено јје 232 гроба, а датуује се у 27210.-1/211.в. У литератури се овај лок. Помиње кпод називом Б.Брдо 2., јер је у близини откривена и старија средњовекоовна ннекропполла, названа Б.Брдо 1. У Лијевој Бари откривено је 450 гробова 10.-11-в- На овим гробљима нађен је богат бронзани накит, којји се ссастојји оод наушница, кррутих огрлица ( торквеси ), наруквица ии прстења. Накит ссе израђује од броонзе или лошег среебра, угллавном у техници лливења и искуцавања. Наушнице - најособеније су карике са С завршецима ннаа једном крају; јављају се већ у 9.в.

каооо вид јједноставног словенског накита, а затим ссе ширее до Балкана; ове каричице су нађене и на Лаби и то показује јединствену ношњу, а не област распростињања културее; од 10.в ( позлаћене, посребрене ) до 12.-13.в. каче се поред ушију

- обичне каричице, реетко се користе - наушнице кооје подражавају '' волинске'' византиијске израде;; ретке су раде

ливењем од бронзе или калаја у двоструким калупима; по М.Ћоровић- Љубинковић накит којји се налази на налазиштима уз Дунав и Саву је бјелобрдски, међутим, то ниије доказано јер тог накита ( гроздолике наушнице ) нема у Панонији; у Барањи од лошег сребра

- наушнице са привеском у облику стиллизованог, веома упрошћеног грозда, због којега се још називају и '' гроздоликим'' наушницама; раде се ливењем у бронзи или лошем сребру, а својим обликом оппнашају ллуксузне византијске наушнице од племенитог материјала, украшене филлиграном и гранулацијом

Огрлице - омиљене су оне направљене од увијеног једног или два жице, са петљом и куком

на крајевима- торквеси - оглице саастављене од бобаца од стакленаа пасте, разних металних, коштаних

и других привезака, алли су оне малобројне Наруквице Имају 3 облика

- сличне огрлицама од увијене жице, са петљом и куком на крају - ливене од бронзе, имају наспрамне главе барских птица са отвореним или

затвореним крајевима (змијске главе); могу имати тело од уплетене жице, а на крајевима ливене птичје главе

- ливене наруквице округлог пресека, отворених стањених крајева Прстење

40

- једноставни бронзани обрчи, глатки или нарецкани - прстење од тордиране жице - прстење од ссребрне лимене траке са лежиштем за полудраги камен - једноставно, тракасто, понекад са неким испупченим украсом (птице, цртице)

Прапорци – бронзани или гвоздени, украашени цртицама Двојни срцолики привесци – ливени од бронзе, пришивају се на одећу (на руб хаљине илли као крагна); називају се и кукице ( у мађа. Гробљима су од сребра); могу бити и саставни део огррлице, заједно са перлама (Птуј, Гомјеница)

- овакви налази су датовани новцем првих мађарских владара, до сред. 11.в., а у 11.в. оваај накит; остају само с-каричице

Гробља - обична у правим редовима; раке су ископане у земљи, правоугаоне; покојници су положени на леђа са прекрштеним рукама у каснијем преиоду; неки гробови имају траагове сандука или угљевља (кађење помоћу луча); у гробовима се може појавити и посуда (10-11 в.) као и сабља и коњска орма до 11.в. Насеља – слабо испитана Грнчарија Већа количина грнчарије нађена је у једном већем укопу нејасне намене код Јанковаца близу Винковаца. Ту су у великом броју заступљени лонци, међу којима има и великих и сасвим малих, а ни зделе нису ретке. Све је украашено уобичајеним словенским украсом, углавном изведениим чешљем. Грнчарија је прављена у неколико радионица, од којих је једна као печат имала крст. Налаз се може датовати између позног 10. и раног 11.в. У Војводини се б.б. култура јавља тек од сред.111.в. Између Ловћенцаа и Фекетића, јужно од Б.Тополе, откривено је неколико гробова. У њима су наађени следећи прилози:

- кариччице саа с-завршецима - огрлице са бобицама од стаклене пасте - лончићћи; мале посуде, неправилне, рађђене на спором витллу, са отиском крста

на једнојод њих; украшене су једноставно, утиснутим линијама и јамицама испод врата

- новац мађарских краљева Андрије 1. 11047-1060 и Саломона 11063-1074 Сличних посуда има и у околини Панчева. Оба гробља се на основу новца и осталих налаза у др. Пол. 11.в. Б.Б. налази 10. и 11.в. има дубоко у унутршњости балкаанског полуострва, наа простору Косова (Маттичаане) и на Приморју. Ти налаази су овде стигли са избеглицама, а то показује ппојава појединачних комада накита међу којима као по правилу нема торквеса и наруквица. На простору Босне и Посавине на гробљима око Бањалуке и Приједдора, па и у Птују има свих врста б.б. наакита. Тамо се ти налази мешају са налазима из других култура, а то показује непосредне везе суседних области. Овај простор су заузимале вероватно словенске кнежевине са Словенима који су избегли пред Мађарима. Багруша у Петошевцима Гомјеница код Приједора – удаљена око 5км од Приједора у правцу југа. Гробље се налази на лок. Балтине Баре, где је откривено укупно 246 скелетних гробова. Ово гробље припада типу гробаља равних гробова на редове. Скелетти су ор. СЗ-ЈИ, с главом на СЗ. Оваква оријентација забеележена је и у Бледу 2, Добрачи и Михааљевићима. Покопавање је вршено једноставним полагањем у земљу без икаквих заштитних оквира. Дубина је рел. Мала, 0,40-0,90м. Скелети су положени на леђа у испруженом положају. Најчешће су руке пружене уз тело или положене у крило(код женна и деце) или једна у крилу а друга уз тело.

41

Укопавање на Балтини Барама је било једнослојно осим у 2 случајадвојних гробова: у једном је гроб младе жене накнадно сахрањено дете; у другом су 2 дечија скелета један изнад другог. Чешће се срећу истовремени двојни гробови а забележен је и 1 тројни истовремени укоп. Налази су нађени у 126 гробова. Накит Наушнице – најбројнији налази

- основни тип чине обичне карике, отворених крајева, који се понекад додирују и прелазе један изнад другог; овакве карике се широко примењују на велико простору и веома дуго; домаће су производње; има их од најситнијих до крупнијих, дебљина жице се разликује, преовлаађују оне кружног пресека, мање овалног, ромбоидног; најчеешће су овалног облика, ретко кужног, а има и троугластих и потковичастих; у највећем броју случајева крајеви су формирани отсецањем и углавном се додирују или су мало растављени, односно прелазе један прекоооо другог

- код карика ромбоидног пресека крајеви су сужени - код једне карике, један крај је повијен у петљицу а други у квачицу и карика је

затворена - карика са јједним крајем пповијеним у квачицу - карика ззавшена вишеструком малом спиралном петттттљпом повијеном према

унутра - карике на које је аплицирана перла, од стаклене пасте, ретко у словенском

материјалу - масивне отворене карике на које је ааплицирана покретна бронзана биконична

јагода која може бити аплицирана и на крупне карике завршене петљом и квачицом, и затворене

Сви ови типови и вааријнте датују се у словенским гробљима обично у 9-12.в., а у Гомјеници у др.пол.10. и 11.в.

- с-наушнице – ради се о типу у развоју карика; већина је израђена у бронзи, мање у сребру; нађене су уз скелете свих узраста и оба пола; често су и једини налааз у гробу, а у једном гробу је нађено 10 ком.

- У с-наушнице уврштавају се и карике чији је један крај скуцан и повијен у спиралну петљу; овакве карике се често јављају уз с,наушнице или самостално на многим словенским гробљима код нас (Птуј), као и другде; ове карике украшене су крупном, биконичном или овоидном јагодом, смештеном углавном уз петљу

- Издваја се група малих масивних кааричица завршених широко с-петљом из гр.42, познатих као нитра тип, веома распрострањених у читавом каарпатском басену, али и даље на југ и север; порекло ираде је можда у околини Нитре у Словачкој (велики број у гробљима сред 10. и 11.в.)

- Наушнице на које су као украс аплициране перле од сттаклене пасте - Наушнице са с-петљом чији је украс масивна биконична јагода (иста таква

нађена је у уздољу код Книна) О с-наушницама расправљали су Нидерле, Ј-Корошец и З.Вана. Већина овде пронађених с-наушница има аналлогије у многим другим гробљима (сред.10. до краја 11.в.). Ово је најкарактеристичнија словенска наушница, типична за налазе б.б. културе. Кетлашка културна група

- карике са једном јагодом; карика јој је у доњем делу повијена на једном крају у две петље, између којих је смештена крупна биконична јагода, други крај је

42

повијен у квачицу, тако да је карика затворена; све ове наушнице изађене су у бронзи и између њих нема разлике, сем у масивности карике и величини јагоде; убрајају се у слепоочничарке

У неколико гробних налаза оне су чиниле целину с наушницама с 3 јагоде, кое као и оне припадају другом културном кругу. Изузеетно су ретке и нису познате у досада истраженим словенским гробљима, осим у Отону код Книна где су нађене потпуно идентичне 3 наушнице. Оне ни по облику, ни по изради не припадају б.б. култури. Овај тип се раазвио из карике повијене на крајевима у петљу и квачицу украшену истоветно биконичном јагодом, а карика је још једном повијена у петљу (нови тип). Повијање карике у 2 или више петљи омиљен је начин разрађивања и украшавања наушница у оквиру накита кетлашке културне групе. На ппетље су као украс веома често обешени ланчићи, стошци и дурги привесци. Такввве нааушнице, сем са некропоа Карантаније, познате су у Хохенбергу и Крунглу, из Бохињске Средње Васи, Бледа 2, Мејица у Истри и међу наушницама книнског музеја. Повремано је у доњем делу између петљи била усправно смештена бисферична јагода ( Хохенберг, Крунгл, Долне Вестонице, Блед 2. ). Наушнице овог типа са Блатних Барра вероватно припадају кетлашком кругу. Како се налази ове групе датујју нешто раније и делимично савремано бб култури,, тј. У 9.-10.в., ове наушнице се могу дативати у каснијју фазу овааог раздобља, с обзиром на њихову комбинацију саа бб налазима у истој гробној целини. - наушнице са три јагоде, сличне као преетходни тип; три биконичне јагоде

постављене су на доњем делу карике, развијенији примарни тип карике саа петљом и квачицом, чији је доњи део ппроодужен у виду слова Y и богатим украсом претворен у основни део наушнице; ккарика, кооја је коод свиих јагода повијена у петљу, а између јагода обавијена спиралном жицом, порстаје само везни елемент

- у гробу 133, који лллежи мало изолооовано, на крајњем СЗ делу гробља, ове наушнице су нађене уз нааушниице саа две петље и јагодом, а прстење троугаоног пресека допуњавало је овај налаз; овакав облик пстена се јавља у обе култ.групе, а овде се истиче као најизразитији пример кетлашке

Љ.Караман је објавио 6 истих наушница из Бискупије код Книна, сматрајући их далм.-хрватским продуктом, по угледу на карантске узоре ( вероватно нетачно). Датују се исто као наушнице са једном јагодом.( 9.-10.в) ДАЛМАТИНСКО-ХРВАТСКА КУЛТУРНА ГРУПА - наушнице са једном јагодом ) у правом смислу)- припадају овој култ. Групи, или

по Д.Јеловинни, тзв.старохрватском накиту; подела на три облика: 1. са мањом, овоидном јагодом, формираном од две половине чији је састав често

декоративно наглашен Код бронзаних и позлаћених наушниа из гр.216 и на фрагм.јагоди из гр.40 састав јагоде је једноставно нагашен (сл.у Бискуппији, Лиштану код Бенковца, Горичану у Придрази код Новиграду); код мале јагоде из гроба састав је наглашен једноставном двоструком жицом ( сл. Бискупији, Кољанима код Врлике, Кашићу код Задра и Трибаљу код Црквенице ); код крупнихх сребрних јагода из гр. 64 састав је наглашен филлигрантском жицом или имитацијом филиграна ( Бискуппија, Главичине, Лука, Горичин, Брибир ); јагода код наушнице из гроба 152 израђена од мешавине бронзе и сребра украшена је двоструком филигранском жицом ( Бискупија, Главичине, Лука, Пллавно, ГОричан, Могорјело ); издваја ссе и више

43

биконична него овоидна јагода, са наушницама, чији је састав звонасто наглашен и украшен трима псеудо филигрантским жицама. 2. наушнице велликих карика са крупном овооидном јагодом , богато украшеном

филиграном и гранулацијом или у имитацији ових техника ливењем у бронзи; у гр.117 нађене су само две крупне јагоде с пипцима док карике недостају ( сл. Плавно, Брибир ) ; 4 наушнице из гр. 145 на којим се виде трагови позлате, украшене су доста грубоо м имитацијом гранула сложених у нааспрамне троуглове измеђа пллластичних лукова. Само једна посребрена наушница има нешто финије и богатије изведен украс ( сл. Отон, Книнско ппоље, Могорјело, Клашнице код Бања Луке, Чипуљић ); највећи и најбогатије украшен примерак ове груупе је из гр.149 чији је украс на јагоди чине лукови и кругови изведени у имитацији филиграна и гранулације.

3. прелазни облик ( између ове две групе )- наушнице са ситном јагодом, али украшеном често истим украсом и техником као и крупне нааушнице; ову групу чине наушнице, сребрне и позлаћене ( 205), једна бронзана и једна сребрна (141), чије су малле јагоде украшене гранулама или њиховом имитацијом, сложеним у троуглове који се наизменично нижу дуж састава ( Солин, Бискуппија, Мајдан, Оточац)

Наушницедалм.-хрватске групе ималле су за узор извесне типпове луксузног византијског накитаа. Налази ове групе у неколлико гробова чине затворену гр. Целину, али су комбиновани и са налазима кетлашке и бб културе, што указује на њихову истовремену употребу. - наушнице са коленцима припадају претходниј групи накита; јављају се у три

гроба; припадају варијанти кккод којеих су колааенца намотавањем једноставне или филигранске жице на масивну карику ( сл. Бискуппија, Главичине, Кашић, Илиџа, Могорјело).

Датовање 9.-10.в. Остали типови наушница припадају , уз С наушнице, као најкарактеристичније елементе бб култ.групе. Све наушнице ове врсте су груба имитација у ливењу луксузних виз. Типова, па је ччесто несавршеност техничке израде довела до наизглед другачијих детаља. - гроздолике наушнице- на Балтиним Баарама у 23 гроба, 107 комада; подела на

два типа: 1. тип у три варијанте: а). коппија виз. Наушница сса гроздоликим привеском изведеним у технице гранулације, у сребру или бронзи; могу иммати једно или два коленца на доњем деллу карике, петљицу на крају карике и сл.,; наушница из гр.161 има над кариком два испуста или два рошчишћа и кружну шупљину ( сл. Хајдина, Птујском Граду ); занимљив је продужетак у виду масивног полумесеца наглашених рубова, чији су кракови завршени гранулама ( сл. Шекешфехеррвар ); овакав украс се сеће и на златноој наушници с привеском у виду шишарке ( Старе Замки ), као и на наушницама типа 4 јагоде, где је смештен уместо четврте јагоде над каариком ( Црквина, Бискуппија ); овакав лунуласт украс појављује се и на једној ннаушници с 4 јагодде из Книна, где исто замељује средњу јагоду, као и на једној наушници из Новиграда б). Друга варијанта је много заступљенија- 52 ком. У 14 гробова- узор им је виз. Наушница тзв.волинског типа; привезак ових наушница, више ппираамидалног него гроздоликог облика, разрађен је врло разлличито, имитирајући филигранску жицу и крупне грануле; могу имати у бб култури једно или два колленца на карици, један

44

или два реда гранула при проширеном дну привескаа; ливене су у бронзи , а понека у легури бронзе и сребра в). Наушнице настале комбинацијом гроздоликог и лунуластог типа ( по Вани и Корошецу ); каснијје , Корошец и М.Ћоровић-Љубинкковић су констатовали да ова врста бјелобрдских наушница представља грубо ливену имитацију луксузних виз.примерака, богато украшених филиграном и ггранулацијо; најинтерресантнији примерак је наушница из гр. 161, коооји се истиче и дужином и пластичношћу ( Плавно );сличне наушнице нађене су у Србији ( Винча, Ритоопек, Кикинда, Банаатска Паланка ) г). Ппосебан тип – наушница сса доњим делом лунуласто формираним и са привеском у облику шишарке ( гр.184 ); случајни налази из Јунузоваца, у Плавном, Ритопеку , Кладову, Курвинграду; ова из Балтиних Бара је најједноставнија и најсличнија оним из Винче, Јунузоваца и Келтаха 2. наушнице са јагодама, група коју чине две варијанте; обе се јављају у виду

грубих производа ливеених у бронзи са масивним јагодама које овде личе на неку врсту неправилних задебљања, ппо чему се ове наушнице увелико разликују од осталих познатих наушница са јагодама, било византијских, било оних у оквиру старохрватског накита

- прву варијанту чине наушнице са три јагоде и закржљалим ситним продужетком над вертикалном јагодом; укупно је пронађено 6 науушница; сл. Су оне из Винче и Курвинграда

- другу варијанту чине наушнице саа 4 јагоде; укупно је нађено 12 наушница у 5 гробова

Сви овде изнети типови бјелобрдским наушница датовани су у оквиру налаза с осталих гробаља бјелобрдског карактера у 10.-11.в. Огрлице - наа Балтиним барама нађена је само једна тордирана огрлица-торквес од 4 масивне жице, у чије жљебове је уплетена филлигранска жица ; огрлица је затворена крупном петљом на једном и квачицом на другом крају Тордиране огрлиице припадају, уз наушнице, у најтипичније налазеу материјалу бјелобрдске културе и јављају се подједнако у веома удаљљеним областима. Појава једине тордиране огрлице издваја ово гробље од осталих бб, гдде су се ове огрлице јавиле у много већем броју- Билејо Брдо2. 22, Лијева Бара 16,Птуј 22, у Клоштру 2, Јамузовац 1 ( случајан налаз ). Овај налаз из Балтиниих бара ставља у ређи тип, украшен филигранског жицом ( Бијело Брдо, Лијева бара, Птуј; гробља у Мађарској ), датован у 10.-11.в. Дводелни привесци - откривен је велики број огрлица формираним од дводелнихх привезака; остаци

текстила показују да су горње кружне пллочице биле повезане врпцом а затим привршћене на ширу текстилну траку

Горњи кружни део је овде увек одливен у бронзи и показује углавном у две варијанте: прву са кружним испупчењем у средини, понекад окружен им урезима, и другу, која имитира кнцентричне низове гранула. Доњи, срцолики или листолики део код већине призака изливен је у легури бронзе и сребра, ретко у бронзи. Највећи број је украшен стилизовани зооморфним мотивом, састављеним од кружних и овалних испупчења у имитацији гранулације ( Јунузовац, Клоштар, Птују, Лишани и др. ) Велики број привезака украшен је мотивом стилизоване палмете и ситним урезима дуж руба ( Клоштар, Птуј, Н. Бановци, Даљ ).

45

Остали привесци су украшени концентричним срцоликим мотивом са мрежом уреза паралелним лучним урезима око средишњег вертикалног дела ; флоралним мотивом ; срцоликим мотивом наглашениим волутама, окруженим нижом псеудогранула. Сви ови примерци нађени су различито комбиновани у појединим огрлицама, док су огрлице састављене од истоветних привезака нађене само у неколико гробова ( сл. Птују ). Дводелни привесци су такође типичан елемент бб накита, и З.Вана их је стилски и хронолошки класификовавао у две групе. Привесци из Балтиних бара припадају, по мотивима и изради у 2. групу, датовану у крај 10. и поч.10.в., али је њихово трајањње константовано и у другој пол. 11.в. Прапорци – огрлица може бити формирана и од крушколиких привезака- прапораца ( гр.43). Остали прапорци ( 28 у 11 гробова ) јавили су се или пппо два код главе, или под вратом, или само по један иза уха, под вратом или код руке ( Клоштар, Велики Буковци , Јунузовци ) Перле- малобројне и показују стандардна облике који се јављају на бројним нискама у гробљима 10-11.в. Уз перлице у гробу 40 нађена је и једна кауири шкољка ( Cyprea mooneta), којја се среће на бројним словенсским гробљима. Ово је ппрви примерак у Босни. Употребљавала се више као амулет него као украс. Лунуле Нађене су 4 фрагментованне ллунулле у гр.23; рађене су ливењем у легури срееебра и олова, богато су ипотпуно украшене линеарниим украсом ккоммбинованим саа гранулама, уз канеловани део заа вешање. Својим облликом и врстом украса оне пприпадају типовима којјјји се јављају у карпатском басена и који су датовани у крај 10. и поч. 11.в. Округле бронзане плочице - нађене су око врата,укупно 4, у гр.149, украшене суу кружним избочинама изведеним у техници искуцавањаа; мале рупице дуж руба указују на то да су плочице биле пришиване на руб хааљине, као украс; сличне се налазе и у гробљима далм.-хрватске групе ( Главичине, Бисккупијја, Кашић, Брибир); ове плочице су нна Балт.баре доспеле из далм.радиобница; датују се , као и наушнице, у 9.-11.в( Ј.Ковачевић датује , на основу фигуралних представа на каменоој пластици Далмације, иза поч. 11.в.) Прстење – овде налажено увек наа руци, никад као украс огрлица (сл-Птују и Бјелом брду), јављају се у више ооблика - у највећем броју се јавља прстење најједноставнијег облика, чији обруч има

полукружни или троугаони пресек; овакво прстење преплавило је словенска гробља 9.-13.в. , и у кругу бјелобрдске и кетлашке групе. Има их у вишеваријанти:

1. прстен отворених и нешто сужених крајеева; често се среће; само на једном прстену овог облика примећују се трагови ситних убода дуж руба (нпр. У Нитри)

2. прстење троуганог пресека са вертикалним канелурама (Б.Б., Клоштер, Птуј); укупно је нађено 5 бронзаних , 2 сребрна и 5 изливених од легуре бронзе и сребра

- прстење ужег обруча са наглашеним бридом, украшено густим урезима (Б.Б., Клоштар Лијева Баара, Хајдина, Среддишче, Птуј).

- Вајијанту крашавања престављају и вертикални урези дуж средине обруча, док су рубови спљоштени, тако да се добија низ четвороооугаооних испуппчења (Б.Б., Клоштар , Лијева Бара)

46

- Прстен чији је обруч проширен на предњем деелу у пправоугаону плочицу с истакнутим средњим пољем; сва три поља украшеена су концентричним круговима изведеним полирањем; украс доопуњује низ убода уз обрруч; овај тип се доста среће у Б.Б. култури (Б.Б., Лијева Бара, Птуј, у Словаачкој Нитра,, Бешеноово, Млинаариице)

- Прстен чији је обруч тордиран или је косим урезиа имитирано тордирање; ово прстење је омииљен тип у словенским гробљимааа

- Бронзани прстен са траговима позлате, чији је обруч састављен од три нити између којих су уметнуте 2 жице које имитирају филигран; на саставу крајева аплицирана истакнута сферична купа, чији је врх наглашен гранулооом: круна је украшена са 4 кужнице од филигранскеице која краси и руб круне (сл. 2 прстена из Бискупије)

Копче – у гр.39 нађена је, каоо једини прилог бронзана коппча без трна. Копче каоо део ноошње су познате са бројних словенских гробаља, али овај примерак ни по облику ни по изради на подсећа на копче словенског карактера, већ више подсећа на старије облике раног средњег века. Коштана футрола-тоболац Нађена у гр. 1109 по облику и по димеензијииама, а ппоосебно побогатом украсу издваја се од не баш бројних кооштаних налаза на бб наллазишштима. Тоболац веома личи на онај из Горичина (9-10-вв.). вероватно оба примерка потичу из исте радионице. У футрроли је, уз прапорац, нађена и малла кооштана игла стандарндног облика. Игле су такођђе познате каоо пприлог уз покојника у гробљиа различитог раздобља и етниичке припадности. Ножеви У гр.62 је нађен масивни нож широког сечива са једном оштрицом. Ножеви су ппознати као веоома чесст прилог у раним словенским гробљима, и нађеени су подједнако и у мушким и у женским гробоовима. Оружје

- мамузе, у једддддном гробу(53), уз мушки скелет двојног гроба нађен је пар једноставних гвоздених мамуза. Кракоови који затварју обли лук били су завршени у виду копччи (тип Осенпорн), а једноставни равни трн завршен је пирамиидално. Потпуно идентиичаан пар мамуза нађен је у Могорјелу и Птујссском граду и један комад у Подграђу код. У налазима ових гробаља овај тип мамуза приписан је каролиншком кругу илли окарактерисан као домааћи производ по каролииншким узорима.

Грнчарија – оскудна и атипиична. Мала урна има дебеле зидове, лоошу фактуру и лоше печена, а то су познатее карактеристичне грубе словенске грнчарије. Новац На Балтиним барамаа нађено је 7 римских новчића, три пута у гробу, два пута ван гроба, сви у секундарној употрби. Два новчића су пробушена. Сви новци су из средине 4.в. , сем једног из 3.в. Ови новци представљају једини нумизмаатички материјал са Балтиних бара. Гробље на Балтиним барама, по смештају уз гробље старијег периода (латен) потсећа на Бијело Брдо, Лијеву Бару, Птуј и Блед-Приставу. Велики броој укопа и пространост грибља прикљујчују Балтине баре осталим словенским гробљима – Бијелом брду, Лијевој бари, Птују у Бледу 2. Низање равних гробова у редове такође је њихова заједничка особина, као и релативно плитко укопавање и једноставно полагање у земљу без зааштитних оквира и испружен положаај покојника. Аали у погледу ор. СЗ-ЈИ, Балтине баре се издвајају.

47

Велики број дечијих скелетаа говори о високом морталитету деце (сл. Бјело Брдо, Лијеве Баре, Птуј и др.) У богатом фонду б.б. налаза, који су далеко најбројнији, није се појавила ниједна једина нарууквица, која је скоро обавезна у б.б. накиту. С друге стране, велики број дводелних привезаакаа показује специфичност у украсу и избору украсних детаља. У Б.Б. није нађена ниједна огрлица од прривесака, у Клоштру 3, у Лијевој бари 2. Број нааушница на Б.Б. (507) представља најиимппозантнији фонд наушница откривених унутаар јеедног гробља. Сав материјал на Б.Б. показује јасну ииздиференцираност на све три до сада издвојене словенске културне групе – далматинскохрватску, кетлашку и бјелобрдску: 1.Највећи део наллаза припада бјеобрдској културној групии. У њу се сврставају :већћи део једноставних карика, велика већина с-наушница, гроздолике наушнице све три варијанте, наушнице са 3 или4 масивне ливене јагоде, торквес, лунуле, дводелни привесци, привесци-прапорци и већина типова прстења. Већина налаааза ове групе може се приписати старијој фази, тј. Од краја 10. до првих деценијјја 11.в. 2.кетлашка – овде су сврстане: карике украшене перлом или јагодо, карике са квачицом и петљом украшене јагодом, карике са спиралном петљом и јагодом, с-наушнице са перлом или јагодом, нааушнице са 2 петље и јагодом, нааушнице са 3 бикониичне јагоде, можда гроздолика наушница са продужетком у виду рошчића, прстен са круговима изведен цизелирањем и можда прстен са сложено изгравираном ромбооидном плочицом. Гробља са налазима који припадају келт. Кул. Кругу датују се у 9.-10.в., са извесним продужењима и у почетак 11.в. 3. Далматинскохрватсој групи припадају: наушнице са овоидним јагодама, мање

или виише украшеним, наушнице са коленцима, привесци-дугмета украшени у имитацији филиграна и гранулације. Налази ове групе појавили су се у ЈИ половини гробља. Датовање: 9.-10.в.

На досада познатим словенским гробљима код нас запажено је међусобно мешање налаза који припадају разлличитим културним групама. На Птујском граду су се, уз изрзиту већину бјелобрдских налаза појавлли и извесни типови кетлашког накиита. С друге стране, спорадични налази б.б. културе доспели су на локалллитете у далматинској Хрватској, као што су ппојединачни типови и усамљени примерци старохр. Накита нађени и у Сиску. На многим локалитетима у БИХ примећено је мешање б.б. и дал.хр. накита (Макљеновци, Михаљевићи, Црквине на Глаасинцу, Рогачић, Чипуљић, Грборези, Могорјело). Некропола на Балтиним барама је први локалитет у нашој земљи на коме су сасвим јасно издвојене све три културне групе. Јављају се и стилски чисте гробне целине за поједине типове све три групе. Велики део б.б. накита представља у свим областима прооизводе локалнох радионица. Ређе варијанте су израђиване у познатијим трговачким и производним центримаа карпатског басенаа. Накит кетлашог круга доспео је из Каараантаније познатом античком цестом, преко Чеља, Сисције, долином Уне или краком Сане, према Слони. Некропола на Балтиним барама може се приписати старијоој фази б.бб. култуе, тј. Крај 100.-поч.11.в. Историјски оквир за овај локалитет чине немирна времена 2/2 10.в. и пр. Дец. 11.в., у коме су се смењиваалли хрватски владари под врховном влашћу Бугарске илли Византије. Оно обухвата владу краљева Михајла Крешимира (949-969), Стјепана Држислава (9699-997) и Крешимира 3. (1000-1030), када је Хрватска поново под врховном влаашћћу Византије. Балтине баре припадале би Паанонској Хрватској, на

48

чијем челу је нешто касније био бан, и смештене у крају који су чиниле жупее Водице, Врдас и Сана. Христијанизација у овим крајевима доживела је јаачи замах вероватно касније, средином 11.в., после оснивања книнске бисскупије око 100440г., под коју су потпали и ови крајевии. Птујски град За последњу фазу б.б. културе 12. и 1/1 13.в.) особеене су само каричице са с-завршецима. Оне су омиљени сребрни накит на широком простору целог југа Панонског басена, од Птуја до Вршца. Познати су и златни примерци(Ковин).С-каричице нису ношене као обичне наушнице, већ окачене о неку траку. Оне показују део наоошшње, можда капу, са тракама на које су окачене каричице са С-завршетком.