nacionalna bezbednost.doc

8/14/2019 nacionalna bezbednost.doc

1/44

1.Kada je i u okviru koje nauke nastala nauka o bezbednosti ?

Nauka o bezbednosti je nastala izmeu dva svetska rata u okviru nauke omeunarodnim odnosima.

2. Od kada se nacionalna bezbednost izuava na civilnim fakultetima uSrbiji ?

Krajem 20. veka i poetkom 21. u na civilnim fakultetima u Srbiji ponje da seizuava predmet Dravna bezbednost kao nastavna ili nastavno!nauna disciplina."oslednji# nekoliko $odina umesto naziva Dravna bezbednost ovaj predmet nosinaziv Nacionalna bezbednost.

3.Na koje politike i pravne nauke se najvie oslanja nauka o nacionalnojbezbednosti ?

Nauka o nacionalnoj bezbednosti se najvi%e oslanja na slede&e politikenauke' "olitiki sistem( zatim Spoljnu politiku( )eunarodne odnose( Diplomatiju i)eunarodne or$anizacije.Dok se od pravni# nauka najvi%e oslanja na' *stavno pravo( *pravno pravo(Krivino pravo( )eunarodno javno pravo i Kriminalistiku.

!.Koji su najpoznatiji autori u srpskoj nauci o nacionalnoj bezbednosti ?

Nenad +orevi&( ,ojin Dimitrijevi&( -bren +orevi&( jubomir Staji&( "redra$/li&( )laden aja$i&( Sa%a )ialkovi&( Dra$an Simi& i ndreja Savi&

".#a li su termini $bezbednost% i $si&urnost% sinonimi ?/zraz bezbednost3 i si$unost3 u na%em jeziku i jesu i nisu sinonimi. Naime(

termin bezbednost je kovanica od rei bez i beda. 4to bi trebalo da znai da jebezbednost zapravo izraz koji oznaava osobinu odreeno$ subjekta kome ne pretinikakva opasnost( nevolja( odnosno da nje$ova e$zistencija i opstanak nisuu$roeni nekim opasnostima. Dok( termin si$urnost( koji etimolo%ki vodi poreklo odlatinske re%i securitas( oznaava odsustvo opasnosti( izvesnost( samopouzdanje(

neustra%ivsot( za%ti&enost itd. Na osnovu e$a moemo zakljuiti da terminsi$urnost ima znatno %ire znaenje od izraza bezbednost. Naime( dok se podbezbedno%&u podrazumeva odsustvo neki# opasnosti( odnosno pretnji po odreenisubjekt( izraz si$urnost moe imati dva znaenja. * prvom znaenju terminsi$urnost se poistove&uje sa znaenjem izraza bezbednost( dok se u dru$omznaenju si$urnost moe upotrebiti za osobinu odreeno$ lica koje je pouzdano(moe mu se verovati( odnosno ije je pona%anje izvesno bez obzira na okolnostisituacije.

Na osnovu e$a moemo zakljuiti da izraze bezbednost3 i si$urnost3poistove&ujemo i smatramo i# sinonimima samo u ovom prvom znaenju izraza

si$urnost.


2/44

'.Koji su sve termini bliski terminu $bezbednost% ?

5erminu bezbednost3 bliski su slede&i termini' si$urnost i osi$uranost(obezbeenost( bezbrinost( bezopasnost( spokojstvo( spokojnost ( zaklonjenost(za%ti&enost i dr.

(.Kako se oznaavca bezbednost u velikim svetskim jezicima ?

6n$leski ! securityi safety;

Nemaki- sicherheit7rancuski ! scuriti sret8uski - bezopasniyi i bezopasnost/talijanski sigurezza4panski- seguridad

).*ta prouava socijalna psi+olo&ija?

Socijalna psi#olo$ija prouava odnos izmeu psi#e oveka i nje$ovi#dru%tveni# okvira( tj. odnos izmeu psi#e i dru%tva( izmeu pojedinca i dru%tva(kao i uticaj pojedinca na dru%tvo i obrnuto.

,.Ko je prvi zapoeo sa razmatranjem si&urnosti u socijalnoj psi+olo&iji ?

meriki sociolo$ 9illiam /saac 5#omas je 1:1; prvi zapoeo sarazmatranjem si$urnosti u socialnoj psi#olo$iji.

1-.Kako predstavnici dubinske psi+olo&ije &ledaju na si&urnost?

"redstavnici dubinske psi#olo$ije $ledaju na si$urnost kroz razmatranjepitanja nesi$urnosti Kada se ose&a nesi$urnim iu kojim uslovima> Da li je ta nesi$urnost koja je primetna kod savremeno$ oveka(bila karakteristina i za oveka iz neki# raniji#( mirniji# vremena>?.

8aniji predstavnici ove %kole pod nesi$urnim ovekom smatraju neurotiaraije je pona%anje voeno potrebom da se odbrani od opasnosti koje lee van nje$a(pri emu si$uran nije onaj koji je van opasnosti( ve& onaj koji ima povjerenje usebe. Si$urnost vodi pona%anju prema cilju( a nesi$urnost pona%anju premaopasnosti.


3/44

11.Kako neoanalitiari &ledaju na si&urnost?

Neoanaliticari( priznaju potrebu za bezbjednoscu kao jedan od osnovni#

na$ona normalno$ oveka( pored tenje ka ra%&enju i sazrevanju. -vu tvrdnjuzasnivaju na stanovi%tu da su razlike izmeu 3normalno$@ i 3neurotino$@ kulturneprirode i da se ne mo$u uop%teno ustanoviti. "rma neoanalitiarima( na$on zasi$urno%&u pomae svakom oveku da stvori 3inte$risano ja@( dok bi seneurotinim mo$ao nazvati onaj ovek kome to ne uspeva na u nje$ovoj okoliniuobiajen nain te su nje$ove mere obezbeenja preterane( a ne podobne da muuliju samopouzdanje.

12.Ko tvrdi da je nesi&urnost preteno obeleje oveka kapitalistikeepo+e?

6ri# 7rom

13.Koja pitanja pokre/u razmatranja si&urnosti u socijalnoj psi+olo&iji?

- Kako se prirodna potreba ljudi

- Kakvu ulo$u ima politika zajednica u zadovoljavanju line ili individualne

potrebe za si$urno%&u>- Kako se individualni stavovi politiara i dravnika odraavaju na voenje

spoljne politike i bezbednosne politike konkretne drave>

1!.Kako je iz&ledalo olienje si&urnosti u 0imskom carstvu?-lienje situsnosti u vidu enske fi$ure sa ezlom( vencem i ro$om izobilja(

koji se nalazi na kovanom novcu rimski# careva $ovori nam da je drvava oduvekpreuzimala na sebe deo staranja o pojedinanoj si$urnosti( ili su se bar reimi ivladari predstavljali da to ine. Naime( u 8imskom carstvu drava je bila samo$arant neki# op%ti# uslova i $arant neke izvesnosti i predvidljivosti( u tom smislu

da nema na$li# promena( nereda i trzavica unutar nje( tj. da postoji relativnos#va&ena stabilnost ukupno$ politiko$ okruenja( ali drava tada jo% uvek nijepri#vatala obaveze da jemi privatnu bezbednost svoji# stanovnika.

1".*ta znai sinta&ma $Securitas u&usti% i na emu poiva?

Securitas u$usti znai politiku stabilnost( odnosno postojano pona%anjevlasti( a poiva na uvjerenju u do$ovenost jedno$ blie odreeno$ politiko$sistema.


4/44

1'.*ta se podrazumeva pod pravnom si&urno/u?

"ravna si$uranost predstavlja $aranciju predvidljivosti i izvesnosti unutarjedne drave %to se ostvaruje postojanjem takvo$ sistema pravni# pravila( u komepravila moraju da budu poznata( jasna( postojana i primenljiva. 5o zatim znai da

ta pravila ne mo$u da budu zamenjena nekom i neijom samovoljom( ve& da onamo$u da budu zamenjena jedino nekim dru$im slinim pravilima


5/44

sa bezbedno%&u reima. Aer ovde se ne radi samo o napadu samo na reim( ne$o io napadu i ne%to %to je jako bitno za sve stanovnike drave.

21.Koja je zloupotreba esta kod izjednaavanja bezbednosti reima i

drave?

Besta je zloupotreba od strane vladaju&i# struktura koja se o$leda upro$la%avanju protivnika svoje vlasti za dravne neprijatelje( odnosno upro$la%avaju protivnika reima za protivnike drave( izdajnice( i pod timopravdanjem prema njema preduzmanjz razliite politiki# a i pravni# merapro$ona.

22.Kako se moe pravno izraziti sutina dravne bezbednosti?

Su%tina dravne bezbednosti se pravno moe izraziti potrebom za politikom

stabilno%&u u smislu pouzdanosti i predvidljivosti politiko$ procesa( tj. formiranja ipromene vlasti( nadlenosti za dono%enje politiki# odluka( sadraja takvi# odlukaitd.( ali ne i za bezuslovno odravanje $arnitura na vlasti.,ladina bezbednost ne bitrebalo da bude uzeta u obzir kao nacionalna brednost ne samo zato %to se protiviminimalnim demokratskim s#vtanjima ne$o upravo zato %to je u sukobu sosnovnim pojmom bezbednosti. -dravanje jedne $rupe na vlasti bez obzira napro$ram( odluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti.

23.ato nije dobar izraz dravna bezbednost?

/zraz dravna bezbednost nije dobar zato %to nije jasno da li se njimeoznaava samo bezbednost dravno$ aparata( ili reima( odnosno klase koja senalazi na vlasti( ili se njime oznava bezbednost jedno$ ve&insko$ naroda u dravi(ili se misli samo na bezbednost dravljana( ili svi# stanovinka jedne drave bili onidravljani ili stranci. Dakle( zato %to postoji mo$u&nost da razliiti ljudi razliitos#vate pojam dravne bezbednosti on se smatra nedovoljno dobrim iprevazienim( te se sto$a predlae upotreba neki# dru$i# izraza( kao %to je izraznacionalna bezbednost.

2!.4 kojoj oblasti ovek najlake poima dravu kao $linost%?

Bovjek dravu kao linost najlak%e poima u meunarodnim odnosima i da utom po$ledu ose&a bar minumim solidarnosti sa svim svojim sudravljanima( sakojima dieli bojazan da mu e$zistencija i tekovine ne budu u$roene time %to binestala politika zajednica na ijem je on postojanju zasnovao svoja ivotnapredvianja.

2".Kako #. Kenan odre5uje nacionalnu bezbednost?


6/44

Nacionalna bezbednost je fiziku netaknutost nacionalno$ ivota.

2'.Koje su osnovne vrednosti nacionalne bezbednosti u ve/ini drava?! opstanak! teritorijalni inte$ritet


7/44

mora da ima na umu to i da re$uli%e meusobne odnose pripadnika razliiti#nacija( kao i pripadnicka razliiti# etniki# $rupa( odnosno vera( na takav nain dasvi oni ose&aju takvu vi%enacionalnu dravu kao svoju( tj. kao zajedniku i da ondavode vi%e rauna o opstanku drave. Da budu bar podjednako zainteresovani zaopstanak drave kao i za opstanak sopstvene nacije.

3-.Koji su primeri za sklonost &ubljenju nacionalne svesti?

"rimeri sklonosti ka $ubljenju nacionalne svesti su ponemivanje3 imaarizacija3 juni# Slovena i dru$i# nacija u nekada%njoj ustrou$arskoj. 8adi seo situaciji u kojoj se zaboravlja svoje nacionalno poreklo( i ulazi u redove vladaju&eklase da bi sauvali neki svoji interesi. =atim( ima i takvi# sluajeva $de sepripadnici nacionalni# manjina ne smatraju da je pripadnost i opstanak u tojmanjini ili u odreenoj naciji toliko vana i daju prednost nekim materijalnimmomentima( zapostavljaju&i naravno pitanje nacionalno$ identiteta( ali to suredovno pojave koje ne obu#vataju ve&inski deo stanovni%tva. /ma sluajeva dadolazi i do nacionalne dezinte$racije i do to$a da jedan broj ljudi da preva$uverskom momentu u odnosu na nacionalni. Kao najbolji primer treba napomenutisluaj izdvajanja el$ije od Colandije( nekad je to bila jedna drava i onda sukatoliki ,alonci odluili da se izdvoje iz protestantske Colandije. /nteresantno jeda je tada sa njima do%ao u el$iju i jedan deo protestantski# 7lamanaca koji suetniki i jeziki srodni Colananima. =nai oni su smatrali da im je vanije verskoopredeljenje ne$o nacionalno( pridruili su se katolicima ,aloncima i napravili suel$isku dravu.

31.Od kada je opasnost u&roavanja opstanka prisutna u svesti ljudi?

-pasnost od u$roavanja opstanka prisutna je u ljudskoj svesti jo% odvremena kada su se ratovivodili radi eliminisanja ili porobljavanja pobeeni#


8/44

komandama. Bime se pojaava se bezbednost prema protivniku koji se smatraverovatnim( ali se s dru$e strane( smanjuje nezavisnost odluivanja drave.

3!.Kako se utvr5uje kada je jedna drava postala nesamostalna?

Aedna drava je postaje nesamostalna ono$ trenutka kada njena vlada uop%tene odluuje o neemu ne$o samo sprovodi u delo odluku neke dru$e zemlje(meunarodne or$anizacije ili sila dominantni# u njima.

3".*ta je to kvalitet ivota i kome je on najvanija vrednost?

Kvalitet ivota je vrednost koja se %titi sistemom nacionalne bezbednosti( ao$leda se u standardu ivota( posti$nutom stepenu ekonomsko$ razvoja imo$u&no%&u za unapreenje takvo$ razvoja. Kvalitet ivota je vrednost koja je

najvanija stanovnicima razvijeni# zemalja.

3'.ato se &ovori o otvorenosti definicije nacionalne bezbednosti?

=ato %to se pored etiri osnovne vrednosti


9/44

bezbednosti( te da je nje$ova nacionalizacija od strane 6$ipta napad na britanskevitalne interese( odnosno nacionalnu bezbednost ,elike rtianije. Sto$a jenacionalizaciju Suecko$ kanala pro$lasila za udar po osnovnim britanskimvrednostima( o kome se ne moe raspravljati pred meunarodnim forumima ve& semora odbijati oruanom silom.

!-.*ta je to percepcija nacionalne bezbednosti?

"ercepcija nacionalne bezbednosti obu#vata $ledanje ili po$lede nanacionalnu bezbednost unutar stanovni%tva jedne drave.

!1.Na emu poivaju tzv. $bezbednosne zajednice%?

Na uvjerenju drava da im iz blisko$ okruenja ne prijeti nikakva opasnost(kao i na meusobnoj saradnji drava radi predupreenja eventualne mo$u&e

opasnosti izvan to$ okruenja.

!2.Kako se odre5uje bezbednost u $6aloj politikoj enciklopediji%?

ezbjednost u naj%irem pravno!politikom smislu obu#vata mere i aktivnostiuvanja i za%tite od u$roavanja nezavisnosti i inte$riteta jedne zemlje


10/44

-snovna pitanja u vezi sa bezbedno%&u uop%te su'

! Ko se %titi od mo$u&i# opasnosti ( tj. ko je referentni objekat bezbednosti?>! -d e$a se %titi taj referentni objekat bezbednosti( tj. kakva je prirodaopasnosti koje $a ur$oavaju>

! Ko %titi referentni objekat bezbednosti ili ko je subjekat bezbednosti>

! Kako se %titi taj referentni objekat bezbednosti

!(.Kako nacionalnu bezbednost definie 9. =evedi?

Nacionalna bezbednost je delatnost nacionalni# drava kojom one( u skladu sasvojim dru%tvenim mo$u&nostima( u sada%njosti i budu&nosti( uzimaju&i u obzir$lobalne promene i razvoj( %tite vlastiti identitet( opstanak i interes.

!).Kako nacionalnu bezbednost definie 6. >ouv?

Naconalna bezbednost ukljuuje tradicionalnu politiku odbrane i( takoe(nevojne akcije drave u cilju za%tite svoji# ukupni# potencijala da bi opstala kaopolitiki entitet u ouvanju uticaja na dru%tveni poredak i brinula se za svojeunutra%nje i meunarodne ciljeve.

!,.Kako nacionalnu bezbednost definiu . Ke&li i @. 7itkof?

"si#olo%ka osloboenost jedne zemlje od stra#a da &e drava biti nesposobna

da se odupre pretnjama koje se odnose na njen opstanak i nacionalne vrednosti( akoje potiu iz inostranstva ili iz same zemlje.

"-.Kako nacionalnu bezbednost definie 0. 7ukadinovi/?

Nacionalna bezbednost je fiziki opstanak jedne drave i njezina stanovni%tvazajedno sa osnovnim atributima neovisnosti i stalnim materijalnim prosperitetomdrave.

"1.Kako nacionalnu bezbednost definie


11/44

! =a%titu jedne drave od svi# vojni# i nevojni# opasnosti koje dolaze izvan

njeni# $ranica( iz meunarodno$ okruenjaF! =a%titu ustavno!pravno$ poretka od oruani# pobuna( separatistiki# i dru$i#

subverzivni# aktivnosti unutra%nji# ekstremistaF! =a%titu ljudski# prava i imovine $raanaF

! =a%titu identiteta i razvoja pojedini# dru%tveni# $rupaF! =a%titu ekonomsko$ poretka i ivotno$ standarda ljudiF! =a%titu ljudi i objekata od poara( poplava( zemljotresa( oluja i dru$i#

elementarni# nepo$odaF! =a%tita zdravlja ljudiF! =a%tita ivotne sredine.

"3.Koje oblasti se pominju u vezi sa bezbedno/u drave?

Spoljna bezbednost( *nutra%nja bezbednost


12/44

"(.Koji odnos je najznaajniji za anlizu bezbednosti pojedinca?

-dnos izmeu pojedinca i drave( odnosno odnos pojedinane i nacionalnebezbednosti.

").Ko je uveo termin $socijetalna bezbednost%?

Kopen#a$en%ka %kola iji je jedan od najpoznatiji# predstavnika teoretiar -le,iver.

",.*ta obu+vata $socijetalna bezbednost% po O. 7iveru?

"od socijelatnom bezbedno%&u podrazumeva se sposobnost dru%tva da opstane izadri svoj su%tinski karakter pod izmenjenim uslovima i mo$u&im ili stvarnimpretnjama. 5o je pitanje odrivosti tradicionalni# obrazaca jezika( kulture(udruenja( reli$isjki# i nacionalni# obiaja i identiteta( u okviru pri#vatljivi# uslovaza razvoj.

'-.Kakvo je bilo tradicionalno s+vatanje me5unarodne bezbednosti?

5radicionalno s#vatanje meunarodne bezbednosti odnosilo se pre sve$a nauspostavljanje me#anizama za kontrolu sile u meunarodnim odnosima. 5ako da

se prema tradicionalnom s#vatanju meunarodna bezbednost naje%&e definisalakao odreeno poeljno stanje u meunarodnim odnosima u kome su sporazumi oprijateljskim i dobrosusedskim odnosima $arancija da drave ne&e biti napadnuteod dru$i# lanica meunarodne zajednice ili meunarodno$ sistema.

'1.Kako je na me5unarodnu bezbednost &ledao 9. 8ene?

6duard ene% na meunarodnu bezbednost kao na jednu normalnu i veituelju svi# naroda i drava da budu osi$urani od bilo kakve a$resije( s jedne strane(ili da mo$u da raunaju na brzu i efikasnu pomo& dru$i# drava ukoliko budupodvr$nuti( odnosno izloeni a$resiji. Sto$ ene%( meunarodnu bezbednostizjednaava sa obinim zbirom si# nacionalni# bezbednosti drava koje ine tuzajednicu.

'2.*ta je to ravnotea sna&a i kako funkcionie?

Sistem za kontrolu sile u meunarodnim odnosima koji se mno$o puta

praktikovan i jo% uvek se pratkiruje. Smatra se da je upotrebljavan jo %u staromveku pre sve$a na zijskom kontinentu u /ndiji( Kini i na liskom istoku( a naroito


13/44

se upotrebljava u 6vropi od takozvano$ ,estfalsko$ mira iz 1IJ. $odine( tj. odpolivine sedamnaesto$ veka. 8adi se o tipu sistema za kontrolu sile umeunarodnim odnosima koji se zasniva na ideji da se mo& jedne drave ili $rupedrava moe o$raniiti ili obuzdati isto takvom ili tolikom mo&i dru$e drave ilidru$i# drava. Dakle( da se odnos mo&i ako su dve drave u pitanju kre&e kao

tasovi na va$i. ko u jednom trenutku jedan tas ili jedna strana preva$ne tj.pove&a se mo& drave( onda drava na dru$om tasu ili dru$oj strani mora dapove&a svoju mo& da bi uspostavila ravnoteu( odnosno balans.

'3.Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje ravnotee sna&a?

! Da postoji ve&i broj drava


14/44

''.*ta je to &lobalna bezbednost i od kada se o njoj &ovori?

Elobalna bezbednost predstavlja bezbednost oveanstva od destruktivni#izazova( rizika i prenji planetarni# dimenzija kojima su neprekidno izloeni( a kojise mo$u prevazi& samo konstruktivnom saradnjom drava koje &e nacionalne

interese podrediti oveanskim( odnosno planetarnim. - $lobalnoj bezbednostipoinje da se $ovori od kraja MM i poetka MM/ veka.

'(.*ta je to privatna bezbednost i ko je or&anizuje?

"rivatna bezbednost predstavlja jedan od sektora bezbednosti koji uestvuje uza%titi pojedinane( dru%tvene( nacionalne pa i meunarodne i $lobalnebezbednosti. 8adi se zaprovo o sistemu profitni# i nprofitni# subjekata


15/44

normalna pojava( a to dovodi do nepoverenja meu dravama i potrebezauzimanja jedno$ borbeno$ stava. "o predstavnicima ovo$ pravca( nacionalnabezbednost je proizvod karakteristika strukture meunarodno$ sistema( pa jesto$a krajna politika sile neizbena.

(1.Koje su &lavne teze konti&entno& realizma?

Da je bezbednost drava u meunarodnim odnosima preteno zavisna odkonkretni# okolnosti koje preovlauju u tim odnosima u odreenom trenutku. Dase postizanje nacionalni# interesa i nacionalne bezbednosti ne mora uvekrealizovati kroz vojno nadmetanje drava i kroz politiku sile( ve& se mo$u posti&i ipolitikom saradnje.

(2.Ko su &lavni predstavnici klasino& liberalizma?

"retee libralno$ institucionalizma su Etfrit ajtvic( Eotlib 7i#te i /manuelKant( dok su u dvadesetom veku najpoznatiji predstavnici /nis Klov i Kris 8ajt.

(3.Koje su &lavne teze klasino& liberalizma?

5eoretiari u okviru ovo$ pravca( namenjuju institucijama $lavnu ulo$u uouvanju meunarodne bezbednosti( propa$iraju ravanje bezbendosti(uvaavaju&i vi%e nivoa bezbjednosti


16/44

! Neomarksizam.

('.Koje su zajednike karakteristike kritiki+ teorija?

=ajednike karakteristike kritiki# teorija su odbacivanje stavova i ralizma i

liberalizma( odnosno neorealizma i neoliberalizma. "obornici kritiki# teorijaodbacuju tvrdnju da je anar#ija bitna karakteristika meunarodno$ sistema imeunarodni# odnosa a referentnim objektima bezbednosti umesto drave(smatraju dru%tvene $rupe i pojedince. *z to( na$la%avaju znaaj nedravni#subjekata bezbednosti( kao i nevojne vidove bezbjednosti.

((.Kom pravcu pripada . 7end i koje su nje&ove osnovne teze?

Socijalnom konstruktivizmu( a nje$ove osnovne teze su da je drava i daljekljuni referentni objekt bezbednosti( i kljuni subjekt meunarodni# odnosa( kao ida je meunarodni sistem anar#ian po svojoj prirodi i da drave presudno utiuna odluke to$ sistema( ali za razlku od neorealista smatra da na taj sistem ili nastrukturu meunarodni# odnosa pored sile utiu i ideje( predstave( nekezajednike predstave( zajednika znanja( zajednika znaenj. Dakle( prema .,endu sila je i dalje centalni faktor u strukturi meunarodni# odnosa imeunarodno$ sistama( ali je svakako znaajan i uticaj ideja( prestava izajedniki# oekivanja drava.

().*ta je uzrok me5unarodne nesi&urnosti po postmodernistima?

"rema predstavnicima postmodernizma 6ner$etsko isijavanje jezika3 tj.$ovor relaizma( odnosno renik realista koji je zapravo $ovor mo&i koji insistira nasili( mo&i( nadmetanju i naoruavanju dovodi do sukova i predstavlja uzrokmeunarodne nesi$urnosti.

(,.Koje su &lavne teze pripadnika &lobalistike teorije?

Da vi%e ne postoji klasian metunarodni sistem drava( ve& da je nastala$lobalna zajednica( odnosno $lobalno dru%tvo. Da osnovni elementi to$k$laobalno$ dru%tva ili $lobalne zajednice nisu vi%e samo drave ili nisu pre sve$adrave( ne$o je to zajednica pojedinaca( koja nastaje deovanjem me%unarodno$

javno$ prava( merunarodno$ morala i neki# dru$i# injenica. Dakle( $lobalnodru%tvo nastaje kao posledica $lobalizacije( procesa koji seodvija u svetu na krajudvadeseto$ i na poetkui dvadeset prvo$ veka i da je to $lobalno dru%tvo suoenosa $lobalnim bezbenosnim izazovima( rizicima i pretnjama.

)-.*ta su to faktori nacionalne bezbednosti i kako se mo&u podeliti?

"od faktorima nacionalne bezbednosti se podrazumevaju neke objektivneinjenice( okolnosti( odnosi i procesi( koji utiu na nacionalnu bezbednost. 5o sutakvi inioci koji ne poseduju svest o sebi i o svom okruenju odnosno o uticaju na

to okruenje. 7aktori nacionalne bezbednosti se mo$u podeliti po nekolikokriterijuma. * zavisnosti od prirode i karaktera faktore nacionalne bezbednosti


17/44

moemo podeliti na prirodne( dru%tvene i te#niko!te#nolo%ke. Sve prirodne(dru%tvene i te#niko!te#nolo%ke faktore moemo podeliti na spolja%nje iunutra%nje.

)1.Koji su &lavni prirodni faktori?

! "ovr%ina teritoerije(! Kvalitet tla(! 8eljef tla(! Klima.

)2.*ta se podrazumeva pod izazovima nacionalne bezbednosti?

/zazovi nacionalne bezbednosti su objektivni inioci u$roavanja nacionalnebezbednosti( tj. pojave iji su %tetnost i izvesnost nastupanja realni( ali najmanjeverovatni. 5o su prirodne pojave( dru%tveni odnosi i te#niko!te#nolo%ki procesiije je postojanje


18/44

)'.Koje su konvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?

! -ruana a$resija(

! -ruana intervencija(! ,ojni pritisci(! -ruana pobuna(! Eraanski rat(! Diverzija(! Sabotaa(! Subverzivna dejstva.

)(.Koje su nekonvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?

! Elobalni terorizam(! 5ransnacionalni or$anizovani kriminal(! 4irenje oruja za masovno uni%tenje.

)).*ta su to i koje su to vojne pretnje nacionalnoj bezbednosti?

! -ruana $resija(! -ruana intervencija(! -ruani pritisci(! -ruana pobuna(

! Eraanski rat.

),.Koje je osnovno znaenje rei rat: a koje je ire znaenje?

* osnovnom znaenju rat znai oruani sukob izmeu dveju ili vi%e drava( radinasilno$ ostvarenja odreenop$ politiko$ ili dru$o$ interesa


19/44

* zavisnosti od or$anizacioni# formacija vojne sile' frontalne i partizanskeF* zavisnosti od rofa vojske i mesta izvonja operacije' suvozemne(pomorske( vazdu%neF

,2.*ta je to a&resija po me5unarodnom pravu?

"rotivpravna nasilna akcija jedne ili vi%e drava protiv suvereniteta(teritorijalno$ inte$riteta ili politike nezavisnosti nekek drave( voena sanamerom da se ospori njeno pravno na popstanak( izmeni njen dru%tveno!ekonomski poredak( otcepi deo njenje teritorije i sl.

"rema 8ezoluciji Eeneralne skup%tine *jedinjeni# Nacija broj 1J


20/44

*nutra%nji ekstremizam O jedan od dva mo$u&a ispoljavanja ekstremizma uz

spoljni( odnosno meunarodni. * %irem smislu rei pod unutra%njim ekstremizmomse podrazumevaju sva ona politika s#vatanja


21/44

Sepaparatizam potie od latinske rei separation( %to znai cepan( razbijan(

razdvajan. Sto$a se pod separatizmom podrazumevaju sva ona s#vatanja ipona%anja koja su usmerena na razbijanje neke sloene dru%tvene celine.Separatizma ima i u meurasnim( u meuverskim( u meunacionalnim i u nekimdru$im odnosima( ali je najznaajnij za meunacionalne odnose i oznaava prvo

ona s#vatanja i ona pona%anja koja su usmerena na izdvajanje jedno$ dela nekedrave i na razbijanje te drave. =a separatizam se jo% koristi i sinonimsecesionizam koji vodi poreklo iz $raansko$ rata u merici


22/44

normama i koje sa sobom povlae opasnost u$roavanja individualne slobode(zdravlja( obrazovanja i demokratije. 8adi se od verskim $rupama koje koristefilozofske( reli$iozne i terapetuske maske kako bi sakrile svoj cilj koji se o$leda udobijanju vlasti( mo&i i sticanja sledbenika.

1-!. *ta je ideoloko stranaki ovinizam?

-blik %ovinizma koji se o$leda u raspirivanju netrpeljivosti izmeu $raanajeden zemlje na ideolo%koj i stranakoj


23/44

-vakva vrsta pona%anja pripisuje se obino navijakim $rupama iz

razliiti# sportovanaje%&e ekipni# kao %to su fudbal( ko%arkai sl.=akoni koje kr%e #uli$ani su op%ti zakoni te se nji#ovo kr%enje o$leda u'

! vreanju po raznim diskriminacijskim osnovama pojedinaca ili $rupaljudi(

! fizikim napadima sa nano%enjem lak%i#( tei# iliak smtronosni# povreda(

! uni%tavanju javne i privatne imovine(! uznemiravanju javno$ reda i mira(! u$roavanju op%te si$urnosti


24/44

- unutra%njem terorizmu se radi kada se teroristika akcija odvija na teritoriji

samo jedne zemlje i kad su svi njeni uesnici dravljani iste zemlje. / suprotno( omeunarodnom terorizmu je rije kad se teroristia akcija odvija na teritorijamadvije ili vi%e zemalja( kad su nji#ovi dravljani vi%e od jedne drave ili kada sudobra( tj. objekti obu#va&eni tom akcijom vlasni%tvo dveju ili vi%e drava. ko neka

drava uestvuje u pripremanju teroristiki# akcija prema dru$oj dravi ili samozamuri pred tim pripremama to je takoe meunarodni terorizam.

Kada je re o meunarodnom terorizmu uop%te( zablua je da se on tie samospoljne bezbednosti jedne zemlje i samo njeni# kontraobave%tajni# slubi. Naime(istorija ju$oslovenske drave pokazuje da se taj terorozma odraavao i odraava ina njenu unutra%nju bezbednost. 8efleski meunarodno$ terorizma na unutra%njubezbednost Au$oslavije su se do sada manifestovali na slede&e naine'

! "oma$anja i podsticanje( od strane dru$i# drava( teroristikeaktivnosti emi$rantski# politiki# or$anizacija protiv Au$oslavijeF

! -r$anizovanje ili podsticanje i poma$anje teroristike aktivnostipojedini# nacionalni# manjina osd strane susedni# dravaF

! -braunavanje strani# slubi bezbednosti sa svojim politikimprotivniima na teritoriji Au$oslavijeF

! "ro%irivanje teroristike aktivnosti inostrani# teroristiki# or$anizacijana teritoriju Au$oslavijeF

! Na kraju( moe se $ovoriti o svojevresnom terorizmu tzv.meunarodne zajednice( ili neki# meunarodni# or$anizacija protiv

Au$oslaije.

111. *ta je to zavera: a ta prevrat?

"od zaverom podrazumjevamo tajno do$ovaranje ili pripremanje $rupe lica ililanova neke or$anizacije( usmereno na obaranje neko$ politiko$ reima( ubistvoneke linosti ili izvoenje neke sistemske promene koja se ne moe ostvariti

le$alnim putem."revrat predstavlja na$le promjene ili na$lri preokrete u politikim idru%tvenim odnosima.

112. Koje su osnovne vrste zaverenikoBprevratniko& delovanja?

-snovne vrste zaverniko!prevratniko$ djelovanja su' pobune( ustanci(dravni udari( puevi( revolucije i kontrarevolucije.

113. *ta je to pobuna uopte: a ta oruana pobuna?


25/44

"obune predstavljaju relativno masovne aktivnosti odreeni# dru%tveni#$rupa( usmerene na suprostavljanje postoje&em poretku ili nekom postupkunje$ovi# or$ana ili predstavnika. "obune poinu kao spontana reakcija odreeni#

dru%tveni# $rupa na neko nezadovoljavaju&e stanje( na neku odluku ili meru( naosuje&ivanje neki# interesa

-ruane pobune s stanovi%ta ustavno$ poretka su najopasnije. ko i#or$anizuju zaverenike( odnosno ile$alne or$anizacije i pokreti( lako mo$u daprerastu u ustanke( dravne udare( revolucije i kontrarevolucije

11!. Koje su osnovne karakteristike ustanka?

*stanak predstavlja oblik otvorene oruane borbe


26/44

politiko$ sistema( stvaranja novo$ dru%tveno$ ureenja( ukidanja postoje&e$oblika svojine nad sredstvima za proizvodnju i do promena skoro svi# znaajni#dru%tveni# odnosa

Kontrarevolucije se takoe ostvaruju primenom nasilja( za razliku od

revolucija koje su pro$resivne( kontrarevolucije vode unazad


27/44

"od $raanskim ratom u uem smislu se podrazumijeva samo ona oruana

borba u kojoj su suparnike strane priznate za zara&ene strane( po pravilimameunarodno$ javno$ prava( %to znai da su obe strane or$anizovane kaosuverena dravna vlast na odreenoj teritoriji.

"od $raanskim ratom u %irem smislu podrazumievamo svaki oblik trajnijeoruane borbe izmeu $raana iste drave.

122. Na kojim osnovama poinju &ra5anski ratovi?

Eraanski rat moe da otpone na razliitim osnovama' klasnoj( nacionalnoj(vjerskoj( rasnoj( ideolo%koj ili nekoj dru$oj osnovi.

123. *ta je to diverzija u politikom smislu?

* politikom znaenju pod diverzijom se podrazumijeva ono politikodelovanje koje ima za cilj odvra&anje panje protivnika od neki# vani# pitanja iproblema( zavaravanje tra$a i namere( tj. delovanje koje slui kao kamuflaa zapripremanje neko$ dru$o$ vanije$ delovanja. * tom smislu se $ovori o tzv.

moralnoj3 ili ideolo%koj3 diveziji pod kojom se podrazumevaju odreeni psi#olo%kipropa$andni napadi na protivnika usmereni na podrivanje nje$ovi# moralni#(politiki# i ideolo%ki# vrednosti ili na nje$ovo odvlaenje3( na sporedna politikapitanja i probleme.

12!. *ta je to diverzija u vojnom smislu?

"od diverzijom u vojnom znaenju se podrazumevaju iznenadni napadi

napadi na protivnika s lea( napadi na sporednom pravcu


28/44

* krivino!pravnom znaenju( pod diverzijom se podrazumijeva krivino djelo

uni%tenja vani# privredni# objekata. 5o mora da budepolitiki motivisani napad( tj.napad usmeren protiv ustavom utvreno$ poretka i bezbednosti 8epublike Srbije.

12'. *ta je to sabotaa?

"od sabotaom podraumevamo svako namerno ometanje ostvarivanjaneko$ ljudsko$ podu#vata ili cilja. Naje%&e je re o ometanju procesa proizvodnje(ali se moe raditi i o dru$im procesima i akcijama


29/44

-r$anizovani kriminal predstavlja kriminalnu delatnost( tj. kontonuirano( u

vidu poslovne orjentacije( sistematsko vr%enje krivini# dela usmereni# na sticanjeprofita( monopola i mo&i koju or$anizuje i sprovodi u delo $rupa #ijera#ijskipovezani# lica koji deluju u skladu sa unapred sainjenim planom i sastoji se uobavljanju pravno nedozvoljeni# i dozvoljeni# poslova uz kori%&enje nasilja(

zastra%ivanja( korupcije i dru$i# oblika uticaja na dravne or$ane( pojedince iostale oblike socijalne kontrole.

13-. *ta su to obavetajne slube?

-bave%tajne slube su specijalizovani aparati


30/44

)oda i najbolji na% izraz za sistem je izraz sreena celina. 5o podrazumeva

da je re o skupu neki# elemenata koji su meusobno zavisni i povezani u sreenucelinu( to nije bilo koji skup elemenata( ve& skup elemenata izmeu koji# postojiaktivan meusobni odnos i uticaj( ili aktivna interakcija.

13!.


31/44


32/44

"od subjektima dostizanja i ouvanja nacionalne bezbednosti

podrazumevamo sve one pojedince( ljudske $rupe( or$anizacije i institcije koje suzaduene za bri$u o nacionalnoj bezbednosti ili mo$u da doprinesu dostizanju(ouvanju i razvijanju nacionalne bezbednosti. -ni ine sistem nacionalnebezbednost( a moemo i# podeliti na'

! nekonvencionalne(! konvencionalne(! suplementarne.

1!2. *ta su to nekonvekcionalni subjekti nacionalne bezbednosti?

"od nekonvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti smatramonajvi%e zakonodavne( izvr%ne i sudske or$ane jedne zemlje( u ijem delokru$u nije

direktno vr%enje bezbednosni# poslova( zato %to oni imaju mno$o %iti delokru$rada ali u okviru to$ delokru$a donose odluke koje su od bitno$ znaaja za ceosistem bezbednosti( po$otovo za konvencionalne subjekte.

1!3. *ta su i koji su konvencionalni subjekti nacionalne bezbednosti?

"od konvencionalnim subjektima smatramo one subjekte( one or$anizacije(institucije i slube koje imaju za osnovni zadatak ili za jedan od svoji# vaniji#

zadataka obavljanje poslova iz oblasti nacionalne bezbednosti( i one neposrednouestvuju u realizaciji politike bezbednosti( odnosno u postizanju( uvanju irazvijanju bebezdnosti u svojoj zemlji. * konvencionalne subjekte nacionalnebezbednosti spadaju' policija( vojska( obave%tajne i dru$e slube bezbednosti(tuila%tvo( carina( inspekcije( or$ani za izve%avenje krivini# sankcija i slubeprivatne bezbednosti.

1!!. *ta su i koji su suplementarni subjekti?

"od suplementarnim subjektima smatramo one subjekte koji direktno neuestvuju u ovanju nacionalne bezbednosti( ali nji#ov rad itekako moe da budeod znaaja za nacionalnu bezbednost. * suplementarne subjekte spadaju' lokalnazajednica( lokalna samouprava( javna preduze&a( dru$a preduze&a( nevladineor$anizacije( nauno!obrazovne ustanove( verske zajednice( pojedinci i sl.

1!". 4lo&a Narodne skuptine u sitemu nacionalne bezbednosti Srbije?

Narodna skup%tina 8epublike Srbijeostvaruje svoj uticaj na sve delove sistemanacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatno%&u. Narodnaskup%tina odluuje o ratu i miru( donosi zakone i dru$e op%te akte u oblasti nacionalnebezbednosti i nadzire rad ,lade i dru$i# or$ana od$ovorni# Narodnoj skup%tini( uskladu sa *stavom i zakonom. Narodna skup%tina( preko -dbora za odbranu i


33/44

bezbednost( ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemomnacionalne bezbednosti.

1!'. 4lo&a efa drave i 7lade u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?

"redsednik 8epublike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost ikomanduje ,ojskom Srbije( u skladu sa *stavom i zakonom. "redsednik 8epublikeukazuje na odreena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti( pokre&enji#ovo re%avanje i donosi akte iz svoje nadlenosti.

1!(. 4lo&a sudstva i tuilatva u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?

Sudstvo ima zadatak da kontroli%e zakonitost rada svi# dravni# or$ana patime i oni# iz sistema nacionalne bezbednosti( takoe nadlean je za davanje

odobrenja slubama bezbednosti i obave%tajnim slubama za preduzimanje neki#delikatni#( tj. osetljivi# mera kojima se naru%avaju ljudske slobode i prava


34/44


35/44

5akoe( obave%tajne slube %tite sopstvene strukture od protivnika. -vom aktivno%&u

obave%tajna slube vr%e funkciju za%tite( pre sve$a( struktura koje su i# i or$anizovale'vode&i delovi klase( drave( pokreta i dru$i#. -vim vidom aktivnosti( obave%tajne slubeotkrivju oslonce protivnika u sopstvenim vode&im politikim strukturama( jer preko nji#protivnik otkriva nji#ove tajne i vr%i subverzivnu delatnost. =atim( obezbeuje za%titu svi#

dru$i# vrednosti da bi se u borbi sa protivnikom posti$lo iznenaenje i pobedilo.-bave%tajne slube imaju( pre sve$a zadatak da prikupljaju obave%tenja oa$resivnim namerama protivniki# drava( meunarodni# vojni# or$anizacija(blokova( saveza i dru$i# subjekata prema sopstvenoj dravi.

1"2. 4lo&a carine i inspekcija u sistemu nacionalne bezbednosti?

Garina predstavlje or$an dravne uprave i dravno$ aparata u celini koji sebori protiv razni# vrsta carinski#( privredni#( finansijski( poreski# i slini# prestupa(kao i protiv razni# oblika kriminala u vezi sa tim pitanjima. Garina %titi svoju zemlju

pre sve$a( privredni sistem svoje zemlje od razni# oblika %verca obine robe( od%verca oruja( dro$e( belo$ i dru$o$ roblja( odnosno od oblika ile$alne imi$racije itr$ovine robljem. Naime( ona %titi privredu od razni# vrsta privredni# prestupa inelojalne konkurencije i u tom smislu je carina( jedna od prvi# brana na dravnim$ranicama( ali ne i samo na unutra%njim $ranicama( jer ona moe da deluje i uunutra%njosti zemlje. 5akoe( %titi i od razni# oblika privredno$ i dru$o$ kriminala(tj. klasino$ i or$anizovano$ kriminala.

/nspekcije su subjekti konvencionalno$ tipa( tj. dravni or$ani koji imaju ulo$uda kontroli%u po%tovanje( odnosno sprovoenje zakonitosti u svim oblastimadru%tveno$ ivota. Naime( $otovo da nema oblasti dru%tveno$ ivota u kojoj nepostoji inspekcija i koja se bavi kontrolom po%tovanja( osnosno sprovoenja

zakonitosti( a prekr%aji zakonitosti su redovno od znaaja za nacionalnubezbednost.

1"3. 4lo&a lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti?

okalna zajednica uestvuje u re%avanju problema $raana na lokalnompodruju koji se( pre sve$a( odnose na pristup javnim dobrima( kvalitet ivota ibezbednosti. ez obzira na raznovrsnost modela( kru$ nadlenosti lokalni#zajednica ma#om je svuda isti' komunalni poslovi( javni saobra&aj i infrastruktura(javna bezbednost( podsticanje ekonomsko$ razvoja( za%tita ivotne sredine( %kole(bolnice( socijalni rad( kulturne ustanove itd. -r$ani lokalne samouprave staraju seo funkcionisanju drave na njenom mikro nivou


36/44

1"!. 4lo&a javni+ slubi i preduze/a u sistemu nacionalne bezbednosti?

Aavne slube predstavljaju ustanove( preduze&a i dru$e oblike or$anizovanja

utvrene zakonom( koji obavljaju delatnosti i poslove kojima se obezbeujeostvarivanje prava $raana( odnosno zadovoljavanje potreba $raana ior$anizacija( kao i ostvarivanje dru$o$ zakonom utvreno$ interesa u odreenimoblastima. -r$anizuju se kao preduze&a ili ustanove( a od preduze&a i dru$i#or$anizacija razlikuju se po tome %to su ureene zakonom i %to obavljaju delatnostiod op%te$ interesa. "reduze&a se or$anizuju kao javne slube u oblasti javno$informisanja( "55 saobra&aja( ener$etike( puteva( komunalni# uslu$a i slino( austanove u oblasti obrazovanja( kulture( nauke( socijalne za%tite( zdravstveneza%tite is. S#odno navedenom javne slube obavljanjem svoje delatnosti doprinoseostvarovanju i unapreivanju nacionalne bezbednosti( pre sve$a( u sferi tzv.pojedinane


37/44

Nevladine or$anizacije su or$anizacije( $rupe ili tela koje slobodno osnivaju i

deluju nezavisno od drave( neprofitno$ su karaktera i zasnovane su nadobrovoljnosti i dobrotvornosti lanstva( kao i dru$i# subjekata s kojima sarauju.Nevladine or$anizacije esto pomau $raanima da ostvare neka svoja prava ondakada drava( zbo$ svoje politike ili nedostataka u zakonodavstvu( to nije u

mo$u&nosti. -sim to$a( nevladine or$anizacije esto ukazuju na odreni problem uzemlji i predlau nje$ovo re%avanje. S#odno navedenom moemo zakljuiti da seulo$a nevladini# or$anizacija u sistemu nacionalne bezbednosti o$leda pre sve$au za%titi i unapreenju'

! ekolo%ke( zdravstvene i socijalne bezbednosti stanovni%tvaF! prava odreeni# kate$orija stanovni%tvaF! nacionalno$ zakonodavstvaF meunarodne saradnje sa dru$im dravama i

slinim or$anizacijama( %to podrazumeva i lobiranje kod meunarodni#or$anizacija da se odreeni problemi bre re%eF

! edukacija stanovni%tva i pripadnika dravni# or$ana za re%avanje

bezbednosni# problemaF! teorijske misli kroz izdavaku delatnost itd.

1"(. 4lo&a verski+ zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti?

*lo$a verski# zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti o$leda se u kreiranjusvesti o dru%tvenim vrednostima( pa i bezbednosnoj kulturi $raana ime sepostie bolja identifikacija naje%&i# bezbednosni# problema i izvora u$roavanja udru%tvu( ukazivanje na nji#ovu %tetnost i pozivanje na op%tu akciju usmerenu kanji#ovom iskorenjivanju.

1"). 4lo&a &ra5ana u sistemu nacionalne bezbednosti?Eraani uestvuju u ostvarivanju i za%titi nacionalne bezbednosti pre sve$a

svojim linim an$aovanjem( odnosno reakcijama na odreene pojave u$roavanjanacionalne bezbednosti. Da bi $raani mo$li da daju svoj puni doprinos za%titinacionalne bezbednosti neop#odo je uspostavljanje i pri#vatanje oreeni#vrednosti i odreeno$ nivoa bezbednosne kulture( kao i inkorporiranje $raana usistem nacionalne bezbednosti kroz neposrednu saradnju sa konvencionalnimsubjektima nacionalne bezbednosti( pre sve$a policijom kroz koncepte poputpolicije u zajednici( kontakt policajaca i sl.

-sim to$a $raani doprinose za%titi i oduvanju nacionale bezbednsti kroz

posebna prava i dunosti u odbrani zemlje( koja se o$ledaju o obavezi izvr%avanjuvojne( radne i materijalne obaveze( odnosno da uestvuju u civilnoj za%titi( uskladu sa zakonom( odlukama nadleni# or$ana i planovima odbrane( ili da bufurasporeeni na dru$e dunosti od znaaja za odbranu zemlje.

1",. 6e5unarodnoBpravne osnove srpsko& sitema nacionalnebezbednosti?

"od meunarodno!pravnim osnovama jedno$ nacionalno$ sistemabezbednosti( podrazimevamo neke dokumente meunarodno!pravno$ karaktera


38/44


39/44

!Konferencija %efova dr&ava i vlada koja se odrava svake $odineF!)inistarski savetF!,isoki savetF!"redsedavaju&i i 5rojka3!Sekretarijat.

1'". Koji su osnovni ciljevi O98SBa?

-snovni ciljevi -6S!a su'! /z$radnja poverenja meu dravama evopeF! "ro%irenje privrednje( komercijalne i kulturne sarednje( i op%te$ unapreenja

kontakata i komunikacije izmeu drava i nji#ovi# $raanaF! "o%tovanje ljudski# prava i osnovni# sloboda( ukljuuju&i i prava nacionalni#

manjina( eemokratije( pravne drave( ekonomske slobode( socijalne pravde(od$ovornosti drava prema ivotnoj srediniF

! Stvaranje zajedniko$ bezbednosno$ prostora od ,ankuvera do,ladivostoka.

1''. Kada je i &de osnovan NEO?

N5- je osnovan J. prila 1:J:. Eodine u ,a%in$tonu.

1'(. Kakav je puni naziv NEOBa?

-r$anizacija severnoatlantsko$ u$ovora


40/44

scenu 1::I. $odine( sa za#tevom nza secesijom Kosova i )eto#ije. 5okom 1::;:usledile su pojaane oruane akcije( uz masovni teror nad civilnim nealbanskimstanovni%tvom. S#odno *stavu zemlje i na osnovu l. L1. "ovelje *N o pravu nasamoodbranu Au$oslavija je preuzela vojno!policijske mere u cilju $u%enja pobune.Na koferenciji ministara inostrani# poslova Kontakt $rupe( odranoj u ondonu 2:.

Aanuara 1:::. $odine( sainjen je plan za re%enje kosovske krize i upu&en pozivvladi Au$oslavije i predstavnicima kosovski# albanaca da se sretnu u 8ambujeu


41/44

1(1. Koji su &lavni or&ani 94?

Elavni or$ani 6* su'!6vropski parlament(!6vrospki savet(!6vropska komisija(!6vropski sud pravde(!6vropski finansijski sud.

1(2. *ta je to S8


42/44


43/44

dru$i# oblika or$anizovanja a posebno meunarodno$ kriminala. * nadlenostiureda su prevencija i spreavanje tr$ovine nuklearnim i radioaktivnimmaterijalima( ile$alne imi$racije( tr$ovina ljudima( zloupotrebe maloletnika uporno$rafske svr#e( kraa i tr$ovina ukradenim vozilima. 6vropol se moeukljuivati i u zajednike akcije spreavanja i suzbijanja ubistava( te%ki# telesni#

povreda( tr$ovine or$anima i tkivima #umano$ porekla( otmica( uzimanja talaca(protivpravno$ li%avanja slobode( rasizma( prevara( or$anizovane krae i ile$alnetr$ovine antikvitetima( umetnikim delima( iznuivanja( falcifikovanja novca(falcifikovanja proizvoda i dokumenata( kompijutersko$ kriminala( korupcije( pranjanovca( piratstva( ile$alne tr$ovine orujem( municijom i eksplozivom( u$roenimivotinjskim vrstama( #ormonskim supstancama i dru$im faktorima rasta.

-perativno tei%te rada 6vropola poiva na nacionalnim institucijamakrivino$ $ionjenja( koje uz pomo& banaka podataka 6vropola i dru$i#informativni# centara iz cele 6vrope koje su raspoloive u Ca$u( mo$u pobolj%atisvoje delovanje. /nformativni sistem ko$a su or$ani $onjenja iz drava lanica

QnapuniliQ od$ovaraju&im datotekama( sadri podatke o licima osuenim za nekokrivino delo relevantno za 6vropol( o licima osumnjienim za ista dela( ili o licimaza koja injenice upu&uju na mo$u&nost da &e izvr%iti neko krivino delo koje je unadlenosti 6vropola. "ristup ovom sistemu imaju svi centralni nacionalni biroi ioficiri za vezu pri 6vropolu. -sim to$a 6vropol raspolae radnim istraivakimdatotekama za izradu faktike Qanalize stanjaQ. * tim datotekama memori%u se ipodaci olicima koja su svedoci ili rtve neko$ krivino$ dela.

1('. *ta je to me5unarodno ratno pravo i kako se ono danas naziva?

"ravo oruani# sukoba a danas se naziva meunarodno #umanitarno pravo.

1((. *ta je to me5unarodno +umanitarno pravo C6=


44/44

! civilno stanovni%tvo

nacionalna bezbednost.doc

Documents