1. Kada je i u okviru koje nauke nastala nauka o bezbednosti ?Nauka o bezbednosti je nastala izmeu dva svetska rata u okviru nauke o meunarodnim odnosima. 2. Od kada se nacionalna bezbednost izuava na civilnim fakultetima u Srbiji ?Krajem 20. veka i poetkom 21. u na civilnim fakultetima u Srbiji ponje da se izuava predmet Dravna bezbednost kao nastavna ili nastavno-nauna disciplina. Poslednjih nekoliko godina umesto naziva Dravna bezbednost ovaj predmet nosi naziv Nacionalna bezbednost.3. Na koje politike i pravne nauke se najvie oslanja nauka o nacionalnoj bezbednosti ?
Nauka o nacionalnoj bezbednosti se najvie oslanja na sledee politike nauke: Politiki sistem, zatim Spoljnu politiku, Meunarodne odnose, Diplomatiju i Meunarodne organizacije.
Dok se od pravnih nauka najvie oslanja na: Ustavno pravo, Upravno pravo, Krivino pravo, Meunarodno javno pravo i Kriminalistiku.
4. Koji su najpoznatiji autori u srpskoj nauci o nacionalnoj bezbednosti ?Nenad orevi, Vojin Dimitrijevi, Obren orevi, Ljubomir Staji, Predrag Ili, Mladen Bajagi, Saa Mialkovi, Dragan Simi i Andreja Savi5. Da li su termini bezbednost i sigurnost sinonimi ?
Izraz bezbednost i sigunost u naem jeziku i jesu i nisu sinonimi. Naime, termin bezbednost je kovanica od rei bez i beda. to bi trebalo da znai da je bezbednost zapravo izraz koji oznaava osobinu odreenog subjekta kome ne preti nikakva opasnost, nevolja, odnosno da njegova egzistencija i opstanak nisu ugroeni nekim opasnostima. Dok, termin sigurnost, koji etimoloki vodi poreklo od latinske rei securitas, oznaava odsustvo opasnosti, izvesnost, samopouzdanje, neustraivsot, zatienost itd. Na osnovu ega moemo zakljuiti da termin sigurnost ima znatno ire znaenje od izraza bezbednost. Naime, dok se pod bezbednou podrazumeva odsustvo nekih opasnosti, odnosno pretnji po odreeni subjekt, izraz sigurnost moe imati dva znaenja. U prvom znaenju termin sigurnost se poistoveuje sa znaenjem izraza bezbednost, dok se u drugom znaenju sigurnost moe upotrebiti za osobinu odreenog lica koje je pouzdano, moe mu se verovati, odnosno ije je ponaanje izvesno bez obzira na okolnosti situacije.
Na osnovu ega moemo zakljuiti da izraze bezbednost i sigurnost poistoveujemo i smatramo ih sinonimima samo u ovom prvom znaenju izraza sigurnost. 6. Koji su sve termini bliski terminu bezbednost ?Terminu bezbednost bliski su sledei termini: sigurnost i osiguranost, obezbeenost, bezbrinost, bezopasnost, spokojstvo, spokojnost , zaklonjenost, zatienost i dr. 7. Kako se oznaavca bezbednost u velikim svetskim jezicima ?
Engleski - security i safety;
Nemaki - sicherheitFrancuski - scurit i sret
Ruski - bezopasniyi i bezopasnost
Italijanski sigurezza
panski - seguridad8. ta prouava socijalna psihologija?
Socijalna psihologija prouava odnos izmeu psihe oveka i njegovih drutvenih okvira, tj. odnos izmeu psihe i drutva, izmeu pojedinca i drutva, kao i uticaj pojedinca na drutvo i obrnuto.9. Ko je prvi zapoeo sa razmatranjem sigurnosti u socijalnoj psihologiji ?
Ameriki sociolog William Isaac Thomas je 1917 prvi zapoeo sa razmatranjem sigurnosti u socialnoj psihologiji.10. Kako predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost?
Predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost kroz razmatranje pitanja nesigurnosti (Zato se ovek osea nesigurnim? Kada se osea nesigurnim i u kojim uslovima? Da li je ta nesigurnost koja je primetna kod savremenog oveka, bila karakteristina i za oveka iz nekih ranijih, mirnijih vremena?).
Raniji predstavnici ove kole pod nesigurnim ovekom smatraju neurotiara ije je ponaanje voeno potrebom da se odbrani od opasnosti koje lee van njega, pri emu siguran nije onaj koji je van opasnosti, ve onaj koji ima povjerenje u sebe. Sigurnost vodi ponaanju prema cilju, a nesigurnost ponaanju prema opasnosti.11. Kako neoanalitiari gledaju na sigurnost?Neoanaliticari, priznaju potrebu za bezbjednoscu kao jedan od osnovnih nagona normalnog oveka, pored tenje ka raenju i sazrevanju. Ovu tvrdnju zasnivaju na stanovitu da su razlike izmeu normalnog i neurotinog kulturne prirode i da se ne mogu uopteno ustanoviti. Prma neoanalitiarima, nagon za sigurnou pomae svakom oveku da stvori integrisano ja, dok bi se neurotinim mogao nazvati onaj ovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobiajen nain te su njegove mere obezbeenja preterane, a ne podobne da mu uliju samopouzdanje.12. Ko tvrdi da je nesigurnost preteno obeleje oveka kapitalistike epohe?Erih From13. Koja pitanja pokreu razmatranja sigurnosti u socijalnoj psihologiji?
Kako se prirodna potreba ljudi (pojedinaca, oveka) za sigurnou menja i pretvara u potrebu za sigurnou drutvene grupe ili politike zajednice kojoj pripadaju pojedinci? Kakvu ulogu ima politika zajednica u zadovoljavanju line ili individualne potrebe za sigurnou?
Kako se individualni stavovi politiara i dravnika odraavaju na voenje spoljne politike i bezbednosne politike konkretne drave?
14. Kako je izgledalo olienje sigurnosti u Rimskom carstvu?Olienje situsnosti u vidu enske figure sa ezlom, vencem i rogom izobilja, koji se nalazi na kovanom novcu rimskih careva govori nam da je drvava oduvek preuzimala na sebe deo staranja o pojedinanoj sigurnosti, ili su se bar reimi i vladari predstavljali da to ine. Naime, u Rimskom carstvu drava je bila samo garant nekih optih uslova i garant neke izvesnosti i predvidljivosti, u tom smislu da nema naglih promena, nereda i trzavica unutar nje, tj. da postoji relativno shvaena stabilnost ukupnog politikog okruenja, ali drava tada jo uvek nije prihvatala obaveze da jemi privatnu bezbednost svojih stanovnika.15. ta znai sintagma Securitas Augusti i na emu poiva?Securitas Augusti znai politiku stabilnost, odnosno postojano ponaanje vlasti, a poiva na uvjerenju u dogovenost jednog blie odreenog politikog sistema.16. ta se podrazumeva pod pravnom sigurnou?Pravna siguranost predstavlja garanciju predvidljivosti i izvesnosti unutar jedne drave to se ostvaruje postojanjem takvog sistema pravnih pravila, u kome pravila moraju da budu poznata, jasna, postojana i primenljiva. To zatim znai da ta pravila ne mogu da budu zamenjena nekom i neijom samovoljom, ve da ona mogu da budu zamenjena jedino nekim drugim slinim pravilima (jasnim, postojanim, primenljivim), ime se prua veliku pravnu sigurnost svim pojedincima u toj dravi. Pravne sigurnosti nema jedino u vreme revolucionarnih dogaanja u bilo kojoj dravi, jer revolucionari ne priznaju vaei drutveno politiki poredak i ele da ga promene, to znai da ne priznaju ni pravna pravila koja vae u tom ustavnom, odnosno drutvenom ureenju.17. ta znai postojanje javne bezbednosti?
Postojanje javne bezbednosti znai da drava u redovnom sluaju preuzima na sebe dunost zatite ivota pojedinaca i njihovog telesnog integriteta, kao i imovine i drugih prava ljudi na svojoj teritoriji, bilo da su njeni dravljani ili stranci.
18. Koji su razlozi za ostvarivanje line bezbednosti u manjim grupama?
Razlozi za ostvarivanje line bezbednosti u manjim grupama su: Nerazvijenost dravnog aparata, tj. njegova nesposobnost da prui zatitu, Sukob odreenih grupa sa vladom (npr. organizovane kriminalne grupe), Nepostojanje volje drave da prui zatitu nekim drutvenim grupama (diskriminacija).19. Kakav je bio uobiajeni mehanizam desniarskih prevrata u XX veku?
Uobiajeni mehanizam desniarskog prevrata u dvadesetom vijeku po pravilu ogledao se najpre u izazivanjem nereda i demagokim nastupima harizmatinih voa kojima se trailo premetanje vlasti iz slabih u jake ruke. Zatim, kada je dobijena podrka za to, jaka ruka se nije pokretala radi zatite javne bezbjednosti nego se sruivala na politike protivnike. Stvaranjem totalne nesigurnosti, ak i u najblioj okolini, voe su postizali apsolutni strah i apsolutnu polsunost.20. Kada se moe izjednaiti bezbednost reima i bezbednost drave?U situacijama u kojima rad protiv odreenog reima moe da bude zaista protivdravni rad, npr., kada protivnici neke nacionalistike ili kakve druge grupacije ele da u znaajnoj meri izmene politiki sistem, da zapravo radikalno izmene taj politiki sistem, ili da reciomo odvoje deo teritorije drave i da ga pripoje nekoj drugoj dravi u tom sluaju se moe poistovetiti bezbednost drave sa bezbednou reima. Jer ovde se ne radi samo o napadu samo na reim, nego i o napadu i neto to je jako bitno za sve stanovnike drave. 21. Koja je zloupotreba esta kod izjednaavanja bezbednosti reima i drave?
esta je zloupotreba od strane vladajuih struktura koja se ogleda u proglaavanju protivnika svoje vlasti za dravne neprijatelje, odnosno u proglaavaju protivnika reima za protivnike drave, izdajnice, i pod tim opravdanjem prema njema preduzmanjz razliite politikih a i pravnih mera progona.
22. Kako se moe pravno izraziti sutina dravne bezbednosti?
Sutina dravne bezbednosti se pravno moe izraziti potrebom za politikom stabilnou u smislu pouzdanosti i predvidljivosti politikog procesa, tj. formiranja i promene vlasti, nadlenosti za donoenje politikih odluka, sadraja takvih odluka itd., ali ne i za bezuslovno odravanje garnitura na vlasti.Vladina bezbednost ne bi trebalo da bude uzeta u obzir kao nacionalna brednost ne samo zato to se protivi minimalnim demokratskim shvtanjima nego upravo zato to je u sukobu s osnovnim pojmom bezbednosti. Odravanje jedne grupe na vlasti bez obzira na program, odluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti.23. Zato nije dobar izraz dravna bezbednost?Izraz dravna bezbednost nije dobar zato to nije jasno da li se njime oznaava samo bezbednost dravnog aparata, ili reima, odnosno klase koja se nalazi na vlasti, ili se njime oznava bezbednost jednog veinskog naroda u dravi, ili se misli samo na bezbednost dravljana, ili svih stanovinka jedne drave bili oni dravljani ili stranci. Dakle, zato to postoji mogunost da razliiti ljudi razliito shvate pojam dravne bezbednosti on se smatra nedovoljno dobrim i prevazienim, te se stoga predlae upotreba nekih drugih izraza, kao to je izraz nacionalna bezbednost.
24. U kojoj oblasti ovek najlake poima dravu kao linost?
ovjek dravu kao linost najlake poima u meunarodnim odnosima i da u tom pogledu osea bar minumim solidarnosti sa svim svojim sudravljanima, sa kojima dieli bojazan da mu egzistencija i tekovine ne budu ugroene time to bi nestala politika zajednica na ijem je on postojanju zasnovao svoja ivotna predvianja.25. Kako D. Kenan odreuje nacionalnu bezbednost?
Nacionalna bezbednost je fiziku netaknutost nacionalnog ivota.26. Koje su osnovne vrednosti nacionalne bezbednosti u veini drava?
opstanak
teritorijalni integritet (teritorijalna celovitost)
politika samostalnost (suverenitet)
kvalitet ivota
27. Koje znaenje ima opstanak u sklopu bezbednosti?
Pod opstankom u sklopu bezbednosti podrazumevaju se prirodni nagon pojedinca i drutvenih grupa i potrebi drave da preive, odre svoj identitet i razviju se. Tako opstanak u sklopu bezbednost ima tri dimenzije, odnosno tri vrste opstanka. Najpre opstanak drave kao celine, kao subjeka meunarodnog javnog prava, zatim, nacionalni opstanak i fiziko samoodranje grupa ljudi i pojedinaca.
28. Koji su primeri zainteresovanosti inostranstva za opstanak nekih drava?
Primer zainteresovanosti inostranstva za opstanak nekih drava je Austrougarska, jedne velike, glomazne carevina u kojoj su sem Austrijanaca, Nemaca i Maara kao glavnih stanovnika te drave bili i esi, Slovaci, Poljaci, Hrvati, Srbi, Slovenci, Italijani itd. Za opstanak takve jedne glomazne carevine, uz to nedemokratske, centralizovane koja nije potovala ni elementarna prava nacionalnih manjina, skoro svi narodi su bili protiv tog opstanka ali je s druge strane Austrougarska trebala Englezima, Francuzima i nekim drugim velikim silama kao protivtea Rusiji i Turskoj u to vreme. Pa se pojavio jedan paradoks, da je za odranje Austrougarske bio vie zainteresovan nekakav strani element nego njeni stanovnici. Onog trenutka kada se taj strani element nije vie mogao dogovoriti, onda je dolo do raspada Austrije.29. Zato je vano razlikovati nacionalni i dravni opstanak?
Vano je razlikovati zato to nacionalni opstanak moe da bude u suprotnosti sa opstankom drave koja u potpunosti ne zadovoljava taj zahtev, kai i zbog toga to mnogi stanovnici pod opstankom podrazumevaju pre svega, nacionalni opstanak, tj. opstanak svoje nacije, poto je veliki broj drava vie nacionalan zbog ega se esto deava da pripadnici jedne nacije, pre svega vode rauna o tome, hoe li njihova nacija opstati kao nacija, hoe li sauvati svoj identitet ili nee. Pa su onda dosta esto ravnoduni prema pitanju opstanka drave, i smatraju da taj opstanak nije nuan, da je vano da nacija ostane sauvana, a to da li e pripadati dananjoj dravi ili nekoj drugoj dravi koja ve postoji u okruenju (po pravilu se misli na dravu u kojoj ive sunarodnici u nekom veinskom smislu) ili e pripasti nekoj novoj samostalnoj dravi, to je manje vano pitanje. Stoga, svaka drava mora da ima na umu to i da regulie meusobne odnose pripadnika razliitih nacija, kao i pripadnicka razliitih etnikih grupa, odnosno vera, na takav nain da svi oni oseaju takvu vienacionalnu dravu kao svoju, tj. kao zajedniku i da onda vode vie rauna o opstanku drave. Da budu bar podjednako zainteresovani za opstanak drave kao i za opstanak sopstvene nacije. 30. Koji su primeri za sklonost gubljenju nacionalne svesti?
Primeri sklonosti ka gubljenju nacionalne svesti su ponemivanje i maarizacija junih Slovena i drugih nacija u nekadanjoj Austrougarskoj. Radi se o situaciji u kojoj se zaboravlja svoje nacionalno poreklo, i ulazi u redove vladajue klase da bi sauvali neki svoji interesi. Zatim, ima i takvih sluajeva gde se pripadnici nacionalnih manjina ne smatraju da je pripadnost i opstanak u toj manjini ili u odreenoj naciji toliko vana i daju prednost nekim materijalnim momentima, zapostavljajui naravno pitanje nacionalnog identiteta, ali to su redovno pojave koje ne obuhvataju veinski deo stanovnitva. Ima sluajeva da dolazi i do nacionalne dezintegracije i do toga da jedan broj ljudi da prevagu verskom momentu u odnosu na nacionalni. Kao najbolji primer treba napomenuti sluaj izdvajanja Belgije od Holandije, nekad je to bila jedna drava i onda su katoliki Valonci odluili da se izdvoje iz protestantske Holandije. Interesantno je da je tada sa njima doao u Belgiju i jedan deo protestantskih Flamanaca koji su etniki i jeziki srodni Holananima. Znai oni su smatrali da im je vanije versko opredeljenje nego nacionalno, pridruili su se katolicima Valoncima i napravili su Belgisku dravu. 31. Od kada je opasnost ugroavanja opstanka prisutna u svesti ljudi?
Opasnost od ugroavanja opstanka prisutna je u ljudskoj svesti jo od vremena kada su se ratovivodili radi eliminisanja ili porobljavanja pobeenih (kao konkurenata u borbi za opstanak), preko kolonijalnih zavojevanja (koje nije znailo samo negaciju dravnosti i nacionalnosti) pa do sprovoenja Hitlerovih planova, koji su podrazumevali masovno i sistematsko ienje osvojenih prostranstava, ubijanjem, sterilizacijom i sputanjem ljudskih bia na ivotinjski status.32. Zato je teritorijalni integritet vaan za definisanje nacionalne bezbednosti?Zato to je teritorijalni integritet druga vrednost koja se titi sistemom nacionalne bezbednosti. Naime, teritorija predstavlja bitan elemenat dravnosti, stoga je teritorijalna celovitost jako vana za definisanje nacionalne bezbednosti iz razloga to svaki atak na teritoriju, tj. na teritorijalnu celovitost je neto to ozbiljno ugroava svaku dravu. 33. Koji je paradoks vezan za lanstvo drave u vojnim paktovima?
Paradoks da se u ime bezbednosti, samostalnotst drava najbitnije ograniavala stupanjem u paktove sa integrisanim vojnim snagama i zajednikim komandama. ime se pojaava se bezbednost prema protivniku koji se smatra verovatnim, ali se s druge strane, smanjuje nezavisnost odluivanja drave.
34. Kako se utvruje kada je jedna drava postala nesamostalna?
Jedna drava je postaje nesamostalna onog trenutka kada njena vlada uopte ne odluuje o neemu nego samo sprovodi u delo odluku neke druge zemlje, meunarodne organizacije ili sila dominantnih u njima.
35. ta je to kvalitet ivota i kome je on najvanija vrednost?
Kvalitet ivota je vrednost koja se titi sistemom nacionalne bezbednosti, a ogleda se u standardu ivota, postignutom stepenu ekonomskog razvoja i mogunou za unapreenje takvog razvoja. Kvalitet ivota je vrednost koja je najvanija stanovnicima razvijenih zemalja. 36. Zato se govori o otvorenosti definicije nacionalne bezbednosti?Zato to se pored etiri osnovne vrednosti (opstanak, teritorijalni integritet, politika samostalnost i kvalitet ivota) koje se gotovo sve drave tite sistemom nacionale bezbednosti od zemlje do zemlje javljaju i neke druge vrednosti koje se tite sistemon nacionalne bezbednosti. Stoga se kae da definicija nacionalne bezbednosti, odnosno spisk vrednosti koje se tite sistemom nacionalne bezbednosti nije zatvoren ve da je otvorena i za druge vrednosti, odnosno nacionalne interese iji bi gubitak ili smanjenje predstavljo nepodnoljivu tetu za konkretnu drutvenu zajednicu. 37. ta je po Madarijagi nesigurnost?Osjeanje opasnosti koje potie od utiska da je poredak stvari u kome ivimo nestabilan.38. Kako R. Aron gleda na pojam nacionalnog interesa i na bezbednost?
Smatra da je pojam nacionalnog interesa koristan u ogranienoj meri jer ukazuje na dugorone ciljeve drave i graane podsea da su privremeni lanovi jedne trajne politike zajednice. Dok bezbednost smatra jednim od glavnih (nadistorijskih) interesa svih drava, uz slavu i ideju. 39. Zato je V. Britanija predvodila trojnu agresiju na Egipat, 1956?
Da bi spreila nacionalizaciju Sueckog kanala, zato to smatra Suecki kanal za jednu od osnovnih vrednosti koja se titi britanskim sistemom nacionalne bezbednosti, te da je njegova nacionalizacija od strane Egipta napad na britanske vitalne interese, odnosno nacionalnu bezbednost Velike Brtianije. Stoga je nacionalizaciju Sueckog kanala proglasila za udar po osnovnim britanskim vrednostima, o kome se ne moe raspravljati pred meunarodnim forumima ve se mora odbijati oruanom silom. 40. ta je to percepcija nacionalne bezbednosti?
Percepcija nacionalne bezbednosti obuhvata gledanje ili poglede na nacionalnu bezbednost unutar stanovnitva jedne drave.41. Na emu poivaju tzv. bezbednosne zajednice?Na uvjerenju drava da im iz bliskog okruenja ne prijeti nikakva opasnost, kao i na meusobnoj saradnji drava radi predupreenja eventualne mogue opasnosti izvan tog okruenja.42. Kako se odreuje bezbednost u Maloj politikoj enciklopediji?
Bezbjednost u najirem pravno-politikom smislu obuhvata mere i aktivnosti uvanja i zatite od ugroavanja nezavisnosti i integriteta jedne zemlje (drave, nacije) i unutranjeg ustavnog i pravnog poretka.
43. Kako na bezbednost gledaju Garnet i Burkvin?
Garnet kaa da nacionalna bezbjednost nije objektivna injenica nego subjektivno osjeanje, osjeanje pouzdanja, dok Burkvin bezbjednost definie kao stanje jedne osobe koja je zaklonjena od opasnosti ili vjeruje da je tako.
44. Zato pojam bezbednosti dobija normativnu vrednost ideala?
Zato to retko postoji opta uverenost da je stanje potpune bezbjednosti postignuto, ona se najee formulie kao cilj, kao staranje da se stekne sigurnost da e osnovne vrijednosti politike zajednice ostati ouvane. Naime, bezbednost se kao ni zdravlje, nemoe gomilati, akomulirati, poveavati ili uskladitavati za budunost. Stoga, ovaj problem dobija normativnu vrijednost ideala, stalno bar za pedalj pomaknutog ispred stvarnosti.45. Pojam bezbednosti uopte?
Pod bezbednou uopte podrazumevamo sveukupnost objektivnih i subjektivnih inilaca (okolnosti, odnosa, procesa, organizacija, institucija i aktivnosti), od kojih zavisi opstanak i ivot ljudi, ljudskih grupa, organizacija, institucija i zajednica, tj. od kojih zaisi postojanje ili nepostojanje opasnosti po opstanak, razvoj i druge bitne vrednosti pojedinaca, ljudskih grupa i zajednica.
46. Koja su osnovna pitanja u vezi sa bezbednou uopte?
Osnovna pitanja u vezi sa bezbednou uopte su: Ko se titi od moguih opasnosti , tj. ko je referentni objekat bezbednosti)?
Od ega se titi taj referentni objekat bezbednosti, tj. kakva je priroda opasnosti koje ga urgoavaju?
Ko titi referentni objekat bezbednosti ili ko je subjekat bezbednosti?
Kako se titi taj referentni objekat bezbednosti (kojim sredstvima, metodama i postupcima)?
47. Kako nacionalnu bezbednost definie E. Hevedi?
Nacionalna bezbednost je delatnost nacionalnih drava kojom one, u skladu sa svojim drutvenim mogunostima, u sadanjosti i budunosti, uzimajui u obzir globalne promene i razvoj, tite vlastiti identitet, opstanak i interes.48. Kako nacionalnu bezbednost definie M. Louv?
Naconalna bezbednost ukljuuje tradicionalnu politiku odbrane i, takoe, nevojne akcije drave u cilju zatite svojih ukupnih potencijala da bi opstala kao politiki entitet u ouvanju uticaja na drutveni poredak i brinula se za svoje unutranje i meunarodne ciljeve.
49. Kako nacionalnu bezbednost definiu . Kegli i J. Vitkof?
Psiholoka osloboenost jedne zemlje od straha da e drava biti nesposobna da se odupre pretnjama koje se odnose na njen opstanak i nacionalne vrednosti, a koje potiu iz inostranstva ili iz same zemlje.50. Kako nacionalnu bezbednost definie R. Vukadinovi?
Nacionalna bezbednost je fiziki opstanak jedne drave i njezina stanovnitva zajedno sa osnovnim atributima neovisnosti i stalnim materijalnim prosperitetom drave.
51. Kako nacionalnu bezbednost definie P. Ili?
Kao sveukupnost objektivnih i subjektivnih inilaca (okolnosti, odnosa i procesa, institucija i aktivnosti) od kojih zavise opstanak, stabilnost i normalno funkcionisanje jedne drave (njen ustavno pravni poredak, teriteritorijalna celovitost, nezavisnost i suverenost, ljudska prava i slobode pojedinaca i drutvenih grupa i druge bitne vrednosti stanovnika jedne drave).
52. Elementi definicije nacionalne bezbednosti?
Zatitu jedne drave od svih vojnih i nevojnih opasnosti koje dolaze izvan njenih granica, iz meunarodnog okruenja;
Zatitu ustavno-pravnog poretka od oruanih pobuna, separatistikih i drugih subverzivnih aktivnosti unutranjih ekstremista;
Zatitu ljudskih prava i imovine graana; Zatitu identiteta i razvoja pojedinih drutvenih grupa; Zatitu ekonomskog poretka i ivotnog standarda ljudi; Zatitu ljudi i objekata od poara, poplava, zemljotresa, oluja i drugih elementarnih nepogoda; Zatita zdravlja ljudi; Zatita ivotne sredine.53. Koje oblasti se pominju u vezi sa bezbednou drave?
Spoljna bezbednost, Unutranja bezbednost (dravna i javna bezbednost), Individualna bezbednost, Socijetalna bezbednost, Ekonomska bezbednost, Civilna zatita, Zdravstvena bezbednost i Ekoloka bezbednost.54. Od kada se govori o pojedinanoj bezbednosti i ko je najzasluniji za to?
O individualnoj bezbjednosti govori u teoriji meunarodnih odnosa i u teoriji bezbednosti tek u novije vrijeme, s kraja 20 i s poetka 21-og veka, zahvaljujui promenama u svetu koje su se desile u ovom periodu.55. Koje vrednosti pojedinca se tite? Fiziki i bioloki opstanak (ivot pojedinca),
Zdravlje,
Imovina,
ivotni standard,
Ljudska prava i slobode.
56. Od ega treba zatititi pojedinca?
Od nasilja svake vrste, bilo od koga da ono dolazi, a moe doi od strane drave, od stane nekih organizovanih grupa, pre svega kriminalnih kao i od strane drugih pojedinaca;
Od raznih oblika ugroavanja zdravlja;
Od politike, ekonomske i socijalne marginalizacije, manipulacije i ugnjetavanja.
57. Koji odnos je najznaajniji za anlizu bezbednosti pojedinca?
Odnos izmeu pojedinca i drave, odnosno odnos pojedinane i nacionalne bezbednosti.
58. Ko je uveo termin socijetalna bezbednost?Kopenhagenka kola iji je jedan od najpoznatijih predstavnika teoretiar Ole Viver.59. ta obuhvata socijetalna bezbednost po O. Viveru?
Pod socijelatnom bezbednou podrazumeva se sposobnost drutva da opstane i zadri svoj sutinski karakter pod izmenjenim uslovima i moguim ili stvarnim pretnjama. To je pitanje odrivosti tradicionalnih obrazaca jezika, kulture, udruenja, religisjkih i nacionalnih obiaja i identiteta, u okviru prihvatljivih uslova za razvoj.
60. Kakvo je bilo tradicionalno shvatanje meunarodne bezbednosti?
Tradicionalno shvatanje meunarodne bezbednosti odnosilo se pre svega na uspostavljanje mehanizama za kontrolu sile u meunarodnim odnosima. Tako da se prema tradicionalnom shvatanju meunarodna bezbednost najee definisala kao odreeno poeljno stanje u meunarodnim odnosima u kome su sporazumi o prijateljskim i dobrosusedskim odnosima garancija da drave nee biti napadnute od drugih lanica meunarodne zajednice ili meunarodnog sistema.
61. Kako je na meunarodnu bezbednost gledao E. Bene?
Eduard Bene na meunarodnu bezbednost kao na jednu normalnu i veitu elju svih naroda i drava da budu osigurani od bilo kakve agresije, s jedne strane, ili da mogu da raunaju na brzu i efikasnu pomo drugih drava ukoliko budu podvrgnuti, odnosno izloeni agresiji. Stog Bene, meunarodnu bezbednost izjednaava sa obinim zbirom sih nacionalnih bezbednosti drava koje ine tu zajednicu.
62. ta je to ravnotea snaga i kako funkcionie?
Sistem za kontrolu sile u meunarodnim odnosima koji se mnogo puta praktikovan i jo uvek se pratkiruje. Smatra se da je upotrebljavan jo u starom veku pre svega na Azijskom kontinentu u Indiji, Kini i na Bliskom istoku, a naroito se upotrebljava u Evropi od takozvanog Vestfalskog mira iz 1648. godine, tj. od polivine sedamnaestog veka. Radi se o tipu sistema za kontrolu sile u meunarodnim odnosima koji se zasniva na ideji da se mo jedne drave ili grupe drava moe ograniiti ili obuzdati isto takvom ili tolikom moi druge drave ili drugih drava. Dakle, da se odnos moi ako su dve drave u pitanju kree kao tasovi na vagi. Ako u jednom trenutku jedan tas ili jedna strana prevagne tj. povea se mo drave, onda drava na drugom tasu ili drugoj strani mora da povea svoju mo da bi uspostavila ravnoteu, odnosno balans.63. Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje ravnotee snaga?
Da postoji vei broj drava (velikih sila) izmeu kojih se uspostavlja ravnotea; Da postoje odreene slinosti ili bliskost izmeu drava koje uestvuju u stvaranju ravnotee snaga,
Da voe tih bar glavnih sila svesno tee uspostavljanju ravnotee snaga,
Da rat nije zabranjen, tj. da su mogui ogranieni ratovi.
64. ta je to kolektivna bezbednost i koji su njeni primeri?Sistem kolektivne bezbednosti predstavlja jedan oblik, odnosno model ureenja meunarodnih odnosa, radi kontrole politike sile i radi zatite nekih zajednikih vrednosti svih tih drava. U najuem smislu rei sistem kolektivne bezbednosti moemo definisati kao savez svih protiv svakog, to se obezbeuje na sledei naina. Sve drave lanice sistema kolektivne bezbednost se ugovorom obavezuju da e pritei u pomo svakoj zemlji koja bude napadnuta od strane neke drave unutar tog sistema. Pti tome se rauna, na to da e bez obzira na mo agresora, mo svih ostalih drava biti vea i da e zaustaviti agresora i odbraniti teritorijalnu nezavisnot i teritorijalni integritet drave koja bude napadnuta. Primeri sistema kolektivne bezbednosti su sistem kolektivne bezbednosti u vreme Drutva naroda (1919-1939) i sistem kolektivne bezbednosti u vreme Ujedinjenih nacija (od 1945. pa na ovamo).
65. Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje kolektivne bezbednosti? Da postoji dogovor izmeu drava da e svi reagovati protiv eventualnog agresora i odbraniti bilo koju lanicu sistema,
Da postoji meunarodna organizacija koja e se brinuti od delovanju tog sistema,
Da je rat zabranjen kao sredstvo, odnosno kao metod za ostvarivanje nacionalnih interesaa pojedinih zemalja.
66. ta je to globalna bezbednost i od kada se o njoj govori?
Globalna bezbednost predstavlja bezbednost oveanstva od destruktivnih izazova, rizika i prenji planetarnih dimenzija kojima su neprekidno izloeni, a koji se mogu prevazi samo konstruktivnom saradnjom drava koje e nacionalne interese podrediti oveanskim, odnosno planetarnim. O globalnoj bezbednosti poinje da se govori od kraja XX i poetka XXI veka.67. ta je to privatna bezbednost i ko je organizuje?
Privatna bezbednost predstavlja jedan od sektora bezbednosti koji uestvuje u zatiti pojedinane, drutvene, nacionalne pa i meunarodne i globalne bezbednosti. Radi se zaprovo o sistemu profitnih i nprofitnih subjekata (privatne bezbednosne kompanije, agencije i preduzea) osnovanim od stane nedravnih aktera koji po princima trine ekonomije, pruaju bezbednosne usluge u domenu individualne, javne, ljudske, pa i meunarodne bezbednosti, kao i u sferi energetske, informacione, ekoloke i vojne bezbednosti. 68. Ko su glavni predstavnici klasinog realzima u nauci o bezbednosti?
Hans Morgentau, Dord varcenberger, Aleksandar Hamilton, Rejnold Mikul, Vilkem Bareto, Gaetano Moska , Rejmon Aron i drugi.69. Koje su glavne teze klasinog realizma?
Da je osnovni interes svake drave dostizanje to veeg stepena moi.
Predstavnici klasinog realizma tvrde da je ovek u sutini egositino, sebino bie koje se u ostvarivanju svojih interesa i ciljeva ne obazire na interese drugih, niti na bilo kakve moralne i druge norme, te da se na sluaj nain ponaaju drave u meunarodnoj zajednici. Oni smatraju da za razliku od drave u kojoj je mogue uspostaviti neki red, pravdu i poredak oni smatraju da u meunarodnom sistemu u odnosima meu dravama vlada anarhija, poto nema nikakvog vrhovnog autoriteta koji bi zavodio red, dakle da je struktura meunarodnog sistema anarhina, te da se drave mogu ponaati onako kako nau za shodno da bi ostvarile osvoje osnovne nacionalne interese, stoga je vano koliku mo ima koja drava i otuda znaaj koncepta moi za realistiku teoriju.
Nacionalni interes se definie kao mo.
Drave mnoraju stalno da vode rauna o pretnjama drugih drava i njihovih saveza pa moraju da se naurouvaju da jaaju svoju mo, to onda dovodi do naoruavanja drugih drava i tako u nedogled. Po njima drave moraju stalno da budu u takozvanom borbenom stavu, ili se stalno nalaze u takozvanom egzistencijonalnom gru.
70. Koje su glavne teze strukturalnog neorelaizma?
Po pristalicama ovog pravca anarhinost je i dalje glavna odlika meunarodnog sistema. Znai nepostojanje nikakvog utvrenog reda, poretka i vrhovnog autoriteta nad dravama. Zbog toga, je neizvesnot u odnosima meu dravama normalna pojava, a to dovodi do nepoverenja meu dravama i potrebe zauzimanja jednog borbenog stava. Po predstavnicima ovog pravca, nacionalna bezbednost je proizvod karakteristika strukture meunarodnog sistema, pa je stoga krajna politika sile neizbena.
71. Koje su glavne teze kontigentnog realizma?
Da je bezbednost drava u meunarodnim odnosima preteno zavisna od konkretnih okolnosti koje preovlauju u tim odnosima u odreenom trenutku. Da se postizanje nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti ne mora uvek realizovati kroz vojno nadmetanje drava i kroz politiku sile, ve se mogu postii i politikom saradnje.72. Ko su glavni predstavnici klasinog liberalizma? Pretee libralnog institucionalizma su Gtfrit Lajtvic, Gotlib Fihte i Imanuel Kant, dok su u dvadesetom veku najpoznatiji predstavnici Inis Klov i Kris Rajt.
73. Koje su glavne teze klasinog liberalizma?
Teoretiari u okviru ovog pravca, namenjuju institucijama glavnu ulogu u ouvanju meunarodne bezbednosti, propagiraju ravanje bezbendosti, uvaavajui vie nivoa bezbjednosti (pojedinac, drutvo, drava, meunarodna zajednica, planeta), zatim subjekte bezbendosti koji postoje i djeluju van dravnog sektora i meunarodnu saradnju u bezbjednosti zasnovanu na nekim naelima meunarodnog prava, meunarodnog morala i demokratskih principa.74. Ko su glavni predstavnici neoliberalizma i koje su njihove glavne teze?
Majkl Dojl, Brus Raset, Robert Dervis i Kil Hejn. Predstavnci ovog pravca smatraju da demokratske drave nisu sklone voenju ratova u meunarodnim odnosima, pa e uvoenje demokratije u to vei broj drava dopirneti smanjivanju ili ak nestanku ratova. Takoe, predstavnici ovog pravca prihavataju stavove realista i neorealista o krajnjem zanaaju vojne moei u meunarodnim odnocima, ali su ipak uvereni da su institucije u meunarodnim odnosima klju za ouvanje meunarodnog mira i bezbednsoti, a time i za ouvanje nacionalne bezbednsoti svake pojedine drave. Verujui u ulogu meunarodnih institucija, oni tvrde da su i te institucije u stanju da stvoe povoljan okvir za meunarodnu saradnji i da tako ottklone opasnosti od bebenosnog nadmetanja drava, tj. od njihove tenje da stalno uveavaju svoju silu i mo i da tako uvaju svoju nacionalnu bezbednost. 75. Koji su glavni pravci kritikih teorija bezbednosti?
Socijalni konstruktivizam,
Postmodernizam,
Globalizam,
Feminizam,
Neomarksizam.
76. Koje su zajednike karakteristike kritikih teorija?
Zajednike karakteristike kritikih teorija su odbacivanje stavova i ralizma i liberalizma, odnosno neorealizma i neoliberalizma. Pobornici kritikih teorija odbacuju tvrdnju da je anarhija bitna karakteristika meunarodnog sistema i meunarodnih odnosa a referentnim objektima bezbednosti umesto drave, smatraju drutvene grupe i pojedince. Uz to, naglaavaju znaaj nedravnih subjekata bezbednosti, kao i nevojne vidove bezbjednosti.77. Kom pravcu pripada A. Vend i koje su njegove osnovne teze?
Socijalnom konstruktivizmu, a njegove osnovne teze su da je drava i dalje kljuni referentni objekt bezbednosti, i kljuni subjekt meunarodnih odnosa, kao i da je meunarodni sistem anarhian po svojoj prirodi i da drave presudno utiu na odluke tog sistema, ali za razlku od neorealista smatra da na taj sistem ili na strukturu meunarodnih odnosa pored sile utiu i ideje, predstave, neke zajednike predstave, zajednika znanja, zajednika znaenj. Dakle, prema A. Vendu sila je i dalje centalni faktor u strukturi meunarodnih odnosa i meunarodnog sistama, ali je svakako znaajan i uticaj ideja, prestava i zajednikih oekivanja drava.
78. ta je uzrok meunarodne nesigurnosti po postmodernistima?
Prema predstavnicima postmodernizma Energetsko isijavanje jezika tj. govor relaizma, odnosno renik realista koji je zapravo govor moi koji insistira na sili, moi, nadmetanju i naoruavanju dovodi do sukova i predstavlja uzrok meunarodne nesigurnosti.
79. Koje su glavne teze pripadnika globalistike teorije?
Da vie ne postoji klasian metunarodni sistem drava, ve da je nastala globalna zajednica, odnosno globalno drutvo. Da osnovni elementi togk glaobalnog drutva ili globalne zajednice nisu vie samo drave ili nisu pre svega drave, nego je to zajednica pojedinaca, koja nastaje deovanjem meunarodnog javnog prava, merunarodnog morala i nekih drugih injenica. Dakle, globalno drutvo nastaje kao posledica globalizacije, procesa koji seodvija u svetu na kraju dvadesetog i na poetkui dvadeset prvog veka i da je to globalno drutvo suoeno sa globalnim bezbenosnim izazovima, rizicima i pretnjama. 80. ta su to faktori nacionalne bezbednosti i kako se mogu podeliti?
Pod faktorima nacionalne bezbednosti se podrazumevaju neke objektivne injenice, okolnosti, odnosi i procesi, koji utiu na nacionalnu bezbednost. To su takvi inioci koji ne poseduju svest o sebi i o svom okruenju odnosno o uticaju na to okruenje. Faktori nacionalne bezbednosti se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. U zavisnosti od prirode i karaktera faktore nacionalne bezbednosti moemo podeliti na prirodne, drutvene i tehniko-tehnoloke. Sve prirodne, drutvene i tehniko-tehnoloke faktore moemo podeliti na spoljanje i unutranje.81. Koji su glavni prirodni faktori?
Povrina teritoerije,
Kvalitet tla,
Reljef tla,
Klima.
82. ta se podrazumeva pod izazovima nacionalne bezbednosti?
Izazovi nacionalne bezbednosti su objektivni inioci ugroavanja nacionalne bezbednosti, tj. pojave iji su tetnost i izvesnost nastupanja realni, ali najmanje verovatni. To su prirodne pojave, drutveni odnosi i tehniko-tehnoloki procesi ije je postojanje (samo po sebi) destruktivno, u granicama je tolerantne prihvatljivosti jer ne ugroava ozbilljno vitalne vrednosti, alije verovatnod a bi u budunosti moglo da proizvede (uzrokuje ili doprinese) pojave ugroavanja nacionalne bezbesnoti za snatno obziljnijim i teim posledicama. Re je o ugroavajuim fenonmenima sa najveim stepenom optosi i najniim intenzitetom neposredne destruktivnosti.
83. ta se podrazumeva pod nebezbednou?
Pod nebezbednou se podrazumeva stanje jednog referentnog objekta bezbednosti (pojedinca, drutvene grupe, drave, meunarodne zajednice) koje se karakterie postojanjem ozbiljnih nevolja ili ozbiljnih opasnosti po taj referentni objekt bezbednosti. 84. ta su to rizici nacionalne bezbednosti?
Rizici nacionalne bezbednosti su objektivni inioci ugroavanja nacionalne bezbednosti, tj. konkretni bezbenosti fenomeni ija je realnost i izvesnot nastupanja vea. Radi se o skupu prirodnih, drutvenih i/ili tehniko tehnolokih inioca, okolnosti, procesa i donosa koji, samoslatlno ili u interakciji mogu ali i ne moraju da dovedu do procesa i posledice ugroavanja nacionalne bezbednosti. To su ugroavajue pojave sa niim stepenom optosti i veom dozom destruktivnosti nego bezbednostni izazovi. 85. ta su to pretnje nacionalnoj bezbednosti?
Pretnje nacionalnoj su subjektivni inioci ugroavanja nacionalne bezbednosti, tj. konkretne pojave ije je nastupanje najmanje neizvesno, a tetni efekti nesporni. Re je o irokom spektru pojava koje su realnost savremene svakondnevice, u kojima konkretan nosilac ugoavanja bezbednosti napada vrednost objekta ugroavanja, u ovom sluaju nacionalnu bezbednost. U pretnje nacionalnoj bezbednosti spadaju oruana agresija, vojna intervencije, oruana pobuna, ekonoske sankcije, subverzivna dejstva, terorizam i sl.
86. Koje su konvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?
Oruana agresija,
Oruana intervencija,
Vojni pritisci,
Oruana pobuna,
Graanski rat,
Diverzija,
Sabotaa,
Subverzivna dejstva.
87. Koje su nekonvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?
Globalni terorizam,
Transnacionalni organizovani kriminal,
irenje oruja za masovno unitenje.88. ta su to i koje su to vojne pretnje nacionalnoj bezbednosti?
Oruana Agresija, Oruana intervencija,
Oruani pritisci,
Oruana pobuna,
Graanski rat.
89. Koje je osnovno znaenje rei rat, a koje je ire znaenje?
U osnovnom znaenju rat znai oruani sukob izmeu dveju ili vie drava, radi nasilnog ostvarenja odreenopg politikog ili drugog interesa (unitenja protivnika, nametanja odreenog drutvenog ureenja ili oblika vladavine, zauzimanja teritorije, otmice nekog vanog dobra itd). U irem znaenju, pojam rata obuhvata i razne ozbiljnije oruane sukobe unutar granica jedne drave (narodnooslobodilaki odnosno antikolonijalni rat, graanski rat, i sl.), naroito ako su u njih na neki nain ukljuene strane sile.90. Kada je i kojim aktom zabranjen rat?
25.06.1945. godine Poveljom Ujedinjenih nacija.
91. Koje su osnovne vrste rata?Prema prostornom delovanju: unutranji i meunarodni (lokalni, regionalni i svetski);
U zavisnosti od cilja i idejno politike orjentacije: oslobodilaki, odbrambeni, napadaki (agresorski) kontrarevolucionarni, verski isl.
U zavisnosti od organizacionih formacija vojne sile: frontalne i partizanske;
U zavisnosti od rofa vojske i mesta izvonja operacije: suvozemne, pomorske, vazdune;92. ta je to agresija po meunarodnom pravu?Protivpravna nasilna akcija jedne ili vie drava protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti nekek drave, voena sa namerom da se ospori njeno pravno na popstanak, izmeni njen drutveno-ekonomski poredak, otcepi deo njenje teritorije i sl.
Prema Rezoluciji Generalne skuptine Ujedinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) akte agresije pradstavlja:
a) Invazija ili napad oruanih snaga na jedne drave na teritoriju druge drave ili svaka vojna okupacija proizala iz toga, ili svaka aneksija teritorije druge drave upotrebom sile; b) bombardovanje teritorije jedne drave od strane oruanih snaga druge drave ili upotreba bilo kakvog oruja od jedne drave protiv teritorije druge drave;
c) blokada luka ili obala jedne drave od oruanih snaga druge drave; d) napad oruanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne snage, pomorsku ili vazdunu flotu druge drave;
e) upotreba oruanih snaga jeden drave koje se nalaze na teritoriji druge drave, s pristankom drave prijema, protivno uslovima predvienim u sporazumu, ioli produenje njihovog prisustva na toj teritoriji posle isteka sporazuma, f) akcija jedne drave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj dravi radi korienja za izvrenje akta agreesije protiv tree drave; g) upuivanje od jedne drave ili u ime nje oruanih bandi, grupa, neregularnih vojnika i najamnika, koji protiv druge drave vre akte oruane sile tako ozbiljno, da se izjednauju sa ve pomenutim aktima, ili pak znaajno uee u tome. 93. U kom dokumentu se nalazi definicija agresije?U Rezoluciji Generalne skuptine Ujedinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) od 14.12.1974. godine.
94. Ko je ovlaen da utvrdi postojanje agresije?Savet bezbjednosti Ujedinjenih Nacija na osnovu glave 7 povelje UN je ovlaen da utvrdi postojanje agresije, te da odlui koje e se mere preduzeti da bi se odrali ili uspostavili meunarodni mir i bezbednost.95. Pojam i vrste unutranjeg ekstremizma?Unutranji ekstremizam jedan od dva mogua ispoljavanja ekstremizma uz spoljni, odnosno meunarodni. U irem smislu rei pod unutranjim ekstremizmom se podrazumevaju sva ona politika shvatanja (pojedinaca, grupa i organizacija) koja drastino odstupaju od prihvatljivog i zakonitog u politikim odnosima i borbama unutar jednog demokratskog drutva U uem smislu pod tim ponaanjem se podrazumevaju ona shvatanja i ponaanja koja karakterie neumerenost i iskljuivost u postavljanju politikih ciljeva i spremnost na upotrebu nasilja i uopte najgrubljih metoda i sredstva radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva.
Unutranji ekstremizam se u praksi pojavljuje u raznim vidovima. Sa stanovita zaite ustavnog poretka, oni se mogu klasifikovati na sledei nain: Totalitarizam, Nacional-ovinizam i separatizam, Kleroovinizam i verski fanatizam, Ideoloko stranaki ovinizam, Regionalni partikularizam i ovinizam i Mafijako-gangsterski ekstremizam
96. Pojam totalitarizma i njegove osnovne manifestacije?Njime oznaava ideologija irokog, najee nasilnog meanja drave ili neke druge organizacije u drutvene odnose, koje ima za cilj totalno podreivanje svih inilaca drutvenog ivota dravnom aparatu, poev od pojedinca, preko porodice, do svih oblika drutvenog povezivanja u svim oblastima drutvenog ivota, od privrede i politike, do kulture, umetnosti i religije. Ogleda se u na potpunu dominaciju drave nad drutvom, diktaturu jednog ovjeka ili grupe ljudi. U njima ne vae principi demokratije, nema ni najosnovnijih uslova za normalan, demokratski politiki ivot i odnose. Gaze de najelementarnija ljudska prava i slobode, od prava na ivot i dostojanstvo do klasinnih politikih prava i sloboda (misli, opredeljenja, slobode govora, zbora, politikog udruivanja itd)Osnovne manifestacije totalitarizma su: faistiki, nacistiki i staljinistiki pokreti i reimi u Italiji, Njemakoj, Japanu, bivem SSSR-u i drugim dravama izmeu dvs svetska rata i sredine XX vijeka. Danas se, s obzirom na promenjene okolnosti i taktiku ovih snaga, govori o neofaizmu, neonacizmu, neostaljinizmu i sl.97. Pojam i vrste nacionalizma?Pod nacionalizmom se kod nas i svetu podrzumevaju dve skoro sasvim razliite pojave, iako su obe vezane za naciju. Prva je prirodna ljubav, briga, vezanost, patriotizam, rodoljublje i druga, preterana i neobjektivna ljubav prema svojoj naciji koju prati omaloavanje i vreanje drugih nacija, napadi na njih i ostvarivanje interesa svoje nacije na raun druge. U prvom sluaju se govori o nacionalizmu u pozitivnom smislu (rodoljublje), a u drugom o nacionalizmu u negativnom smislu za koji se koriste izrazi nacionalovinizam, agresivni nacionalizam, radikalni, militantni, ekstremni nacionalizam ili ultranacionalizam. Kad su u pitanje pojave nacional ovinizma u jugoslovenskim okvirima, ispoljavao u dva svoja osnovna oblika: separatizam i unitarizam
98. Pojam separatizma i secesionizma?Sepaparatizam potie od latinske rei separation, to znai cepan, razbijan, razdvajan. Stoga se pod separatizmom podrazumevaju sva ona shvatanja i ponaanja koja su usmerena na razbijanje neke sloene drutvene celine. Separatizma ima i u meurasnim, u meuverskim, u meunacionalnim i u nekim drugim odnosima, ali je najznaajnij za meunacionalne odnose i oznaava prvo ona shvatanja i ona ponaanja koja su usmerena na izdvajanje jednog dela neke drave i na razbijanje te drave. Za separatizam se jo koristi i sinonim secesionizam koji vodi poreklo iz graanskog rata u Americi (1862-1865), kada se jug odcepio od severa, tada se za pokuaj odvajanja nekih junih saveznih drava od severnih koristio izraz secesija, odnosno secesionizam.99. Pojam iredentizma?Oblik separatizma koji je usmeren na izdvajanje jednog dela neke drave radi njegovog pripajanja nekoj drugoj (ve postojeoj) dravi. Po pravilu, rije je o izdvajanju teritorije na kojoj ivi odreena nacionalna manjina, radi njenog pripajanja susednoj, tzv. matinoj dravi.100. ta je to kleroovinizam?Kleroovinizam je nastao spajanjem pojmova klerikalizam i ovinizam. Klerikalizam podrazumijeva aktivnosti klera, profesionalnog svetenikog stalea usmjerene na otvoreno ili prikriveno mijeanje u politike odnose i borbe, mogao bi se izjednaiti s politizacijom religije, odnosno, zloupotreba vere i crkve u politike svrhe
101. ta je to prozelitizam?Prozelitizam predstavlja aktivnosti usmerene na preotimanje, odnosno preobraanje vernika jedne religije ili verske zajednice od strane druge verske zajednice nedozvoljenim sredstvima.
102. ta je to verski fanatizam?Vjerski fanatizam predstavlja negativnu pojavu iz redova verskih zajednica koja se ogleda u slepom verovanju vernika u sve ono to im njihove verske voe govore. Verski fanatizam se ogleda u vrenju tekih zloina usled zaslepljenosti destruktivnom (pseudo) verskom idelologijom i ovinizmom.103. ta su to destruktivne sekte?Verske zajednice koje karakterie manipulacija usmerena na psiholoku destabilizaciju svojih sledbenika s ciljem da se od njih izvue potpuna potinjenost, smanjenje kritikog duha, prekid sa opteusvojenim moralnim i drutvenim normama i koje sa sobom povlae opasnost ugroavanja individualne slobode, zdravlja, obrazovanja i demokratije. Radi se od verskim grupama koje koriste filozofske, religiozne i terapetuske maske kako bi sakrile svoj cilj koji se ogleda u dobijanju vlasti, moi i sticanja sledbenika. 104. ta je ideoloko stranaki ovinizam?Oblik ovinizma koji se ogleda u raspirivanju netrpeljivosti izmeu graana jeden zemlje na ideolokoj i stranakoj (partijskoj) osnovi. 105. ta je to regionalni partikularizam?Regionalni partikularizam predstavlja sinonim za regionalni separatizam, ovim izrazom se oznaavaju pojave izdvajanja pojednih regiona (podruja) jedne drave u zasebne celine, to je mogue nezavisnije od sredita drave i drugih regiona.
106. Koji su politiki aspekti mafijakog ekstremizma?Politiki aspekti mafijakog ekstremizma ogledaju se u uspostavljanju veza organizovanih kriminalih grupa sa pojedincima iz dravnih organa vlasti na svim nivoima (iz vlade, ministarstava, policije, sudstva, tuilatva, privrednih strukutr) koji za protivusluge i novac pomau kriminalnim grupama i pruaju iz zatitu. Kriminalizacijom pojedinih, pa i veine lanova vlade moe rezultirati donoenjem politikih odluka u korist organizovanog kriminala, to utuava demokratske institucije i vladavinu prava,a kod graana izaziva nepoverenje u vlast. Osim toga mafijako-ganksterski ekstremizam naroito ugroava ekonomsku bezbednost veenjem krivnih dela pranja novca i utaje poreza, to dovodi do stvaranja socijalne napetosti i nezadovoljstva, politike nestabvilnosti, budetskog deficita i sl. Takoe, organizovani kriminal je esto oslonac i logistika domaim i stranim obavetajnim slubama u izvravanju zadataka i prljavih poslova. Na spoljno-politikom planu, organizovani kriminal moe indirektno da podstakne dezintegraciju, onemoguavanja ili oteavanje integracije drave u odreene meunarodne institucije i organizacije, uvoenje odreenih oblika sankcija, intervencije meunarodne zajednice ili velikih sila kojima se ugroava integritet zemlje kao i osudu meunarodne zajednice zbog toga to je vlada nesposobna dam u se suprotstavi, ne eli to da uini ili ga podrava.
107. Huliganstvo i ekstremizam?Huliganstvoje termin kojim se oznaava oblik ekstremnog ponaanje kojim se kre praviladrutvenih normi,bontona,zakonai uopte destruktivno ponaanje.
Sam termin huliganstva dolazi poirskomprezimenuHooligana pojavio se uVelikoj Britanijikrajem 19. veka a opisuje devijantno ponaanje i nain ivljenja ulinih bandi i pojedinaca koji su ih sainjavali. Takoe, danas taj termin je opteprihvaen i opisuje ponaanje kod pojedinaca ili grupa ljudi koji se svojim destruktivnim ponaanjem ne uklapaju u drutvene norme i zakone utiui negativno na svoju okolinu.
Ovakva vrsta ponaanja pripisuje se obino navijakim grupama iz razliitihsportovanajee ekipnih kao to sufudbal,koarka i sl.
Zakoni koje kre huligani su opti zakoni te se njihovo krenje ogleda u:
vreanju po raznim diskriminacijskim osnovama pojedinaca ili grupa ljudi,
fizikim napadima sa nanoenjem lakih, teih ili aksmtronosnihpovreda,
unitavanju javne i privatne imovine,
uznemiravanju javnog reda i mira,
ugroavanju opte sigurnosti (uglavnom pirotehnikim sredstvima),
zloupotrebi zabranjenih sredstava poput alkoholnih pia,narkotika,pirotehnikih sredstava i sl.,
ometanje odvijanja sportskih i drugih drutvenih dogaaja.
Razliitedravesu razliito okarakterisale i zakonski regulisale huligansko ponaanje pa tako postoje razliite kazne za takvo ponaanje u obliku:
drutveno korisnog rada,
novanihkazni,
zatvorskihkazni u trajanju od nekolikodanado ak nekolikogodina,
ogranienja kretanja za vreme odvijanja odreenih drutvenih dogaaja,
izgoniprogonza strane dravljane i sl.
108. Pojam i vrste terorizma?
Terorizam je metod ostvarivanja politikih ciljeva, za koji je karekteristino sistematsko primjenjvanje nasilja radi zastraivanja protivnika, slamanja njegovog otpora i korienje takve atmosfere za postizanje ciljeva.
Terorizam moe biti: unutranji (nedravni, antidravni i dravni) i meunarodni, revolucionarni i kontrarevolucionarni, individualni i grupni.
109. Koja su posebna dela meunarodnog terorizma? otmica vazduhoplova, nezakoniti akti upereni protiv bezbednosti civilnog vazdunog saobraaja, nasilje prema licima koja uivaju meunarodnu zatitu, otmica lica pod meunarodnom zatitom, organizovanje teroristikih udruenja za vrenje navedenih krivinih djela.
110. U kakvom su odnosu unutranji i meunarodni terorizam?
O unutranjem terorizmu se radi kada se teroristika akcija odvija na teritoriji samo jedne zemlje i kad su svi njeni uesnici dravljani iste zemlje. I suprotno, o meunarodnom terorizmu je rije kad se teroristia akcija odvija na teritorijama dvije ili vie zemalja, kad su njihovi dravljani vie od jedne drave ili kada su dobra, tj. objekti obuhvaeni tom akcijom vlasnitvo dveju ili vie drava. Ako neka drava uestvuje u pripremanju teroristikih akcija prema drugoj dravi ili samo zamuri pred tim pripremama to je takoe meunarodni terorizam.
Kada je re o meunarodnom terorizmu uopte, zablua je da se on tie samo spoljne bezbednosti jedne zemlje i samo njenih kontraobavetajnih slubi. Naime, istorija jugoslovenske drave pokazuje da se taj terorozma odraavao i odraava i na njenu unutranju bezbednost. Refleski meunarodnog terorizma na unutranju bezbednost Jugoslavije su se do sada manifestovali na sledee naine:
Pomaganja i podsticanje, od strane drugih drava, teroristike aktivnosti emigrantskih politikih organizacija protiv Jugoslavije; Organizovanje ili podsticanje i pomaganje teroristike aktivnosti pojedinih nacionalnih manjina osd strane susednih drava; Obraunavanje stranih slubi bezbednosti sa svojim politikim protivniima na teritoriji Jugoslavije;
Proirivanje teroristike aktivnosti inostranih teroristikih organizacija na teritoriju Jugoslavije;
Na kraju, moe se govoriti o svojevresnom terorizmu tzv. meunarodne zajednice, ili nekih meunarodnih organizacija protiv Jugoslaije.111. ta je to zavera, a ta prevrat?Pod zaverom podrazumjevamo tajno dogovaranje ili pripremanje grupe lica ili lanova neke organizacije, usmereno na obaranje nekog politikog reima, ubistvo neke linosti ili izvoenje neke sistemske promene koja se ne moe ostvariti legalnim putem. Prevrat predstavlja nagle promjene ili naglri preokrete u politikim i drutvenim odnosima.112. Koje su osnovne vrste zavereniko-prevratnikog delovanja?
Osnovne vrste zaverniko-prevratnikog djelovanja su: pobune, ustanci, dravni udari, puevi, revolucije i kontrarevolucije.
113. ta je to pobuna uopte, a ta oruana pobuna?Pobune predstavljaju relativno masovne aktivnosti odreenih drutvenih grupa, usmerene na suprostavljanje postojeem poretku ili nekom postupku njegovih organa ili predstavnika. Pobune poinu kao spontana reakcija odreenih drutvenih grupa na neko nezadovoljavajue stanje, na neku odluku ili meru, na osujeivanje nekih interesaOruane pobune s stanovita ustavnog poretka su najopasnije. Ako ih organizuju zaverenike, odnosno ilegalne organizacije i pokreti, lako mogu da prerastu u ustanke, dravne udare, revolucije i kontrarevolucije
114. Koje su osnovne karakteristike ustanka?Ustanak predstavlja oblik otvorene oruane borbe (klasa, nacija, rasa), usmeren na zauzimanje vlasti, radi ostvarivanja dubokih drutvenih promena. Oblik radikalnih politikih prevrata, masovan po broju uesnika, skoro uviek dugotrajan. Moe da pone spontano, meutim perspektivu ima, ako, bar, naknadno bude voen od odreenih organizovanih snaga.
Kroz istoriju oveanstva se pokazao kao efikasan metod ostvarivanje nekih krupnih politikih promena i ciljeva.115. ta su to dravni udari i puevi? Ko ih vri?Dravni udar je oblik politikog prevrata, ispoljava kao nasilno i naglo preuzimanje vlasti, najee vre vojne ili politike snage ili odreeni politiki krugovi uz njihovu pomo
Pu je iznenadna, nasilna i nezakonita promena nosilaca najvie dravne vlasti, po istom scenariju (kao kod dravnog udara). Od dravnog udara, razlikuje samo socijalni i politiki status njegovih izvrilaca
Nejee dravne udare vre generali, vii oficiri vojske ili policije, ministri, visoki politiari, dok pueve izvode nii oficiri, porunici, kapetani, anonimni politiari itd.
116. ta je to revolucija, a ta kontra-revolucija?Revolucije predstavljaju najdublje, korenite promjene u jednom drutvu, dovode do radikalnih promena, ako uspeju dovode do kvalitativnog menjanja politikog sistema, stvaranja novog drutvenog ureenja, ukidanja postojeeg oblika svojine nad sredstvima za proizvodnju i do promena skoro svih znaajnih drutvenih odnosaKontrarevolucije se takoe ostvaruju primenom nasilja, za razliku od revolucija koje su progresivne, kontrarevolucije vode unazad (regresivne su i konzervativne)
117. Koje su najpoznatije revolucije u istoriji i kada su poele? Francuska buroska revolucija (1789)
Oktobarska - Ruska boljevika revolucija (1918)
118. ta je to odmetnitvo i kakvo moe da bude?Odmetnitvo predstavlja javno i trajno suprostavljanje zakonitimi vlastima od strane pojedinaca ili manjih grupa. To suprostavljanje je usmjereno na vrenje tekih krivinih dela, uz upotrebu nasilja i oruja. Odmetnitvo moe da bude politiko i klasino, i jedna i druga vrsta ima bogatu tradiciju na naim prostorima. Popularni izraz za tu vrstu je hajduija.119. Ko je formirao odmetnike formacije 1945. u Jugoslaviji?Albanske nacionalna manjina (tzv.kaaci), ustae, etnici, domobrani, balisti, belogardejci, kriari, muslimanska milicija, vanomihajlovisti).120. ta je to subverzija?Subverzija predstavlja skup delatnosti koji treba da destabilizuju odreenu dravu i da dovedu do promene njenog ustrojstva, odnosno drutveno-politikog i ustavnog poretka ili bar vlade.U irem smislu, to je organizovana podrivaka djelatnost iz inostranstva protiv politikog i drutvenog ureenja drave i njenih politikih, ekonomskih i pravnih ustanova. Moe da bude otvorena ili tajna, neposredna ili posredna, a krajnji cilj joj je promena nosilaca vlasti ili tukovodeih lica u dravi, ustavnog ili drutvenog sistema. Oblici subverzije mogu da budu razliiti, od psiholoko-propagadnih do teroristikih i pobunjenikih aktivnosti. 121. ta je graanski rat u uem, a ta u irem smislu rei?Pod graanskim ratom u uem smislu se podrazumijeva samo ona oruana borba u kojoj su suparnike strane priznate za zaraene strane, po pravilima meunarodnog javnog prava, to znai da su obe strane organizovane kao suverena dravna vlast na odreenoj teritoriji.Pod graanskim ratom u irem smislu podrazumievamo svaki oblik trajnije oruane borbe izmeu graana iste drave.122. Na kojim osnovama poinju graanski ratovi?Graanski rat moe da otpone na razliitim osnovama: klasnoj, nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj, ideolokoj ili nekoj drugoj osnovi.123. ta je to diverzija u politikom smislu?
U politikom znaenju pod diverzijom se podrazumijeva ono politiko delovanje koje ima za cilj odvraanje panje protivnika od nekih vanih pitanja i problema, zavaravanje traga i namere, tj. delovanje koje slui kao kamuflaa za pripremanje nekog drugog vanijeg delovanja. U tom smislu se govori o tzv. moralnoj ili ideolokoj diveziji pod kojom se podrazumevaju odreeni psiholoki propagandni napadi na protivnika usmereni na podrivanje njegovih moralnih, politikih i ideolokih vrednosti ili na njegovo odvlaenje, na sporedna politika pitanja i probleme.124. ta je to diverzija u vojnom smislu?
Pod diverzijom u vojnom znaenju se podrazumevaju iznenadni napadi napadi na protivnika s lea, napadi na sporednom pravcu (radi odvraanja panje od pripremanja glavnog napada), kao i sve one aktivnosti koje su usmerene na unitavanje ili oteenje objekata i materijalnih zaliha, radi podrivanja politikog sistema, privrednog potencijala i odbrambene moi zemlje prema kojoj se vri diverzija (ruenje, paljanje, oteenje, demontiranje industijskih postrojenja, saobraajnih i drugih komunikacija, vodovoda, brana, dalekovoda, skladita itd.).125. ta je to diverzija u krivino-pravnom smislu?
U krivino-pravnom znaenju, pod diverzijom se podrazumijeva krivino djelo unitenja vanih privrednih objekata. To mora da budepolitiki motivisani napad, tj. napad usmeren protiv ustavom utvrenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.
126. ta je to sabotaa?
Pod sabotaom podraumevamo svako namerno ometanje ostvarivanja nekog ljudskog poduhvata ili cilja. Najee je re o ometanju procesa proizvodnje, ali se moe raditi i o drugim procesima i akcijama (politikim, vojnim, naunim i dr.) koji se vri na prikriven, podmukao ili slian nain.
127. U emu je osnovna razlika izmeu diverzije i sabotae?
Prva razlika se ogleda u tome to diverzantske akcije vre pojedinci ili grupe koji na odreeni objekat dolaze sa strane, dok sabotau moe izvriti samo lice koje je zapoljeno u objektu napada. Druga razlika ogleda se u tome to se diverzija moe izvriti samo aktvinim dugo pripremanim injenjem, dok se sabotoa moe izvriti i injenjem i neinjenjem. Trea razlika ogleda se u tome to su za diverziju neophodni eksploziv, aktivna sredstva za paljenje, pa i oruje, dok izviocu sabotae nita od toga nije neophodno.
128. ta je to ekoloki kriminalitet?Ekoloki kriminalitet je poseban vid kriminaliteta koji ima za posledicu zagaivanje vode, vazduha i zemljita u veem obimu ili na irem podruju, ime se dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi ili prouzrokuje unitenje biljnog ili ivotinjskog sveta veih razmera. Ovaj oblik kriminalnog ispoljavanja karakterie se: latentnou, masovnou, dinaminou, visokim stepenom specijalizacije i profesionalizacije, organizovanou, internacionalnou, fleksibilnou u odnosu na novonastale promene u drutveno-politikim i ekonomskim odnosima u drutvu, kao i visokom tamnom brojkom. Pod ekolokim kriminalitetom u krivino-pravnom smilu podrazumevamo sledea krivina dela dela protiv ivotne sredine: zagaivanje ivotne sredine, nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu, oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine, oteenja ivotne sredine, unitenje i iznoenje u inostranstvo zatienih prirodnih dobara, unoenje opasnih materija u zemlju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija, nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, povrede prava na informisanje o stanju ivotne sredine, zagaivanja hrane i vode za ishranu ivotinja. Kod mnogih ovih dela kao izvrioci oznaena su slubena ili odgovorna lica u pravnim licima.
129. ta je to organizovani kriminal?
Organizovani kriminal predstavlja kriminalnu delatnost, tj. kontonuirano, u vidu poslovne orjentacije, sistematsko vrenje krivinih dela usmerenih na sticanje profita, monopola i moi koju organizuje i sprovodi u delo grupa hijerahijski povezanih lica koji deluju u skladu sa unapred sainjenim planom i sastoji se u obavljanju pravno nedozvoljenih i dozvoljenih poslova uz korienje nasilja, zastraivanja, korupcije i drugih oblika uticaja na dravne organe, pojedince i ostale oblike socijalne kontrole.130. ta su to obavetajne slube?Obavetajne slube su specijalizovani aparati (institucije) pojedinih drava ili organizacia koje se slue specifinim sredstvima i metodama radi sprovoenja obavetajnih, bezbednostnih, subverzivnih i drugih aktivnosti sa ciljem zatite nacionalne bezbednsoti drave ili bezbednosti odreene organizacije.
131. Koje su osnovne odlike geopolitikog poloaja Srbije?Republika Srbija ima veoma sloen geopolitiki poloaj. Naime, nalazi se u prostoru june Evrope i zauzima centralno mesto na Balkanskom poluostrvu. Kroz nau zemlju prolazi znaajan komunikacijski snop Berlin-Be-Budimpeta-Sofija. Bliski istok, sa krakom ka egejskom prostoru, i u duini od oko 600 km protie meunarodna reka Dunav. Geografski prostor na kome se nalazi naa zemlja je prirodni most izmeu centralne i june Evrope, zapadne Evrope i Sredozemlja, zatim istone Evrope sa Mediteranom, a preko Bliskog istoka sa Azijom i Afrikom i obrnuto. Tim pravcima vode trgovaki i strategijski putevi, to ovaj prostor ini interesantnim za mnoge strane drave, posebno za velike sile i njihove obavjetajne slube, 132. Kakvo je regionalno okruenje srbije?Stanje bezbednosti u regionu karakteriu izraen nacionalni, verski i politiki ekstremizam i unitavanje kulturnog naslea, to, pored postojeih ekonomskih i socijalnih problema i nedovoljno izgraenih dravnih institucija, oteava proces bre i uspenije demokratske tranzicije drava u regionu. Odnose drava u regionu takoe optereuju povratak izbeglica i vraanje njihove imovine i problemi granica, kao i odreeni problemi koji proizilaze iz neodgovarajue integrisanosti pojedinih manjinskih zajednica i grupa u ire drutveno okruenje.133. Pojam sistema uopte? Izraz sistem se veoma esto upotrebljava u ivotu i radu ljudi, u ivotu svakog drutva i ponekad ima neto malo razliita znaenja. Sam izraz potie od grke rei sistema, koja se kod nas prevodi sa nekoliko naih rei, to je prvo plan, zatim red, sastav i sreena celina.
Moda i najbolji na izraz za sistem je izraz sreena celina. To podrazumeva da je re o skupu nekih elemenata koji su meusobno zavisni i povezani u sreenu celinu, to nije bilo koji skup elemenata, ve skup elemenata izmeu kojih postoji aktivan meusobni odnos i uticaj, ili aktivna interakcija.
134. Pojam sistema nacionalne bezbednosti?Sistem nacionalne bezbednosti predstavlja normativno, strukturno i funkcionalno ureenu celinu subjekata ijom se delatnou ostvaruje zatita nacionalnih interesa jedne drave. Sistem nacionalne bezbednosti irem smislu ine sve one drutvene grupe, organizacije i institucije koje se brinu o nacionalnoj bezbednosti, odnosno mogu da doprinesu zatiti nacionalne bezbednsoti (nekonvencionalni, konvencionalni i suplementarni subjekti sistema nacionalne bezbednosti). U uem smislu, sistem nacionalne bezbednosti pod sistemom nacionalne bezbednosti podrazumevamo samo konvencionalne subjekte i njihove meusobne odnosi i delatnsoti koje oni preduzimaju (policija, vojska, obavetajne slube i slube bezbednosti, tuilatva, carina, inspekcije, organi za izvrenje krivinih sankcija i slube privatne bezbednosti). 135. Koji su nacionalni interesi Srbije u oblasti bezbednosti?Interesi Republike Srbije izraz su vitalnih vrednosti i potreba graana, naroda i drave i proizilaze iz najviih vrednosti koje su utvrene Ustavom Republike Srbije. Republika Srbija osnovnim nacionalnim vrednostima smatra, pre svega:
nezavisnost,
suverenitet i teritorijalni integritet,
slobodu,
jednakost,
izgradnju i ouvanje mira,
vladavinu prava,
demokratiju,
socijalnu pravdu,
ljudska prava i slobode,
nacionalnu, rasnu i versku ravnopravnost i ravnopravnost polova,
nepovredivost imovine i ouvanje ivotne sredine.
136. ta se podrazumeva pod politikom nacionalne bezbednosti uopte?Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne dravne politike i sprovodi se kroz usklaen program mera i aktivnosti koje drava preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti. Njenom realizacijom stvaraju se pretpostavke za politiki, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni drutveni razvoj drave.
137. Koji su ciljevi politike nacionalne bezbednosti Srbije?Ciljevi politike nacionalne bezbednosti jesu unapreenje bezbednosti graana, drutva i drave, jaanje institucija nacionalne bezbednosti, preventivno delovanje kroz sprovoenje efikasnih mera i aktivnosti, kao i adekvatno reavanje rizika i pretnji bezbednosti radi zatite nacionalnih interesa.
138. Koja su osnovna naela politike nacionalne bezbednosti Srbije?Utvrivanje i sprovoenje politike nacionalne bezbednosti zasniva se na uvaavanju sledeih osnovnih naela:
prevencija pravo na odbranu kompatibilnost nedeljivost bezbednosti odgovornost 139. Koji su elementi politike nacionalne bezbednosti Srbije? Spoljna politika
Ekonomska politika
Politika odbrane
Politika unutranje bezbjednosti
Politika zatite manjinskih i ljudskih prava
Socijalna politika
Politika u drugim oblastima drutvenog ivota
140. ta je to strategija nacionalne bezbednosti?
Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja najvaniji strateki dokument kojim se utvruju osnove politike bezbednosti u zatiti nacionalnih interesa. Polazite Strategije nacionalne bezbednosti ine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, potovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitika orijentacija i unapreenje saradnje sa najuticajnijim subjektima meunarodne zajednice i dravama u regionu.
Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima drutvenog ivota i funkcionisanja dravnih organa i institucija, radi ouvanja i zatite bezbednosti graana, drutva i drave. 141. Koji su osnovni subjekti dostizanja i ouvanja nacionalne bezbednosti (kako se dele)?Pod subjektima dostizanja i ouvanja nacionalne bezbednosti podrazumevamo sve one pojedince, ljudske grupe, organizacije i institcije koje su zaduene za brigu o nacionalnoj bezbednosti ili mogu da doprinesu dostizanju, ouvanju i razvijanju nacionalne bezbednosti. Oni ine sistem nacionalne bezbednost, a moemo ih podeliti na:
nekonvencionalne,
konvencionalne,
suplementarne. 142. ta su to nekonvekcionalni subjekti nacionalne bezbednosti?Pod nekonvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti smatramo najvie zakonodavne, izvrne i sudske organe jedne zemlje, u ijem delokrugu nije direktno vrenje bezbednosnih poslova, zato to oni imaju mnogo iti delokrug rada ali u okviru tog delokruga donose odluke koje su od bitnog znaaja za ceo sistem bezbednosti, pogotovo za konvencionalne subjekte.143. ta su i koji su konvencionalni subjekti nacionalne bezbednosti?Pod konvencionalnim subjektima smatramo one subjekte, one organizacije, institucije i slube koje imaju za osnovni zadatak ili za jedan od svojih vanijih zadataka obavljanje poslova iz oblasti nacionalne bezbednosti, i one neposredno uestvuju u realizaciji politike bezbednosti, odnosno u postizanju, uvanju i razvijanju bebezdnosti u svojoj zemlji. U konvencionalne subjekte nacionalne bezbednosti spadaju: policija, vojska, obavetajne i druge slube bezbednosti, tuilatvo, carina, inspekcije, organi za izveavenje krivinih sankcija i slube privatne bezbednosti. 144. ta su i koji su suplementarni subjekti?Pod suplementarnim subjektima smatramo one subjekte koji direktno ne uestvuju u ovanju nacionalne bezbednosti, ali njihov rad itekako moe da bude od znaaja za nacionalnu bezbednost. U suplementarne subjekte spadaju: lokalna zajednica, lokalna samouprava, javna preduzea, druga preduzea, nevladine organizacije, nauno-obrazovne ustanove, verske zajednice, pojedinci i sl.145. Uloga Narodne skuptine u sitemu nacionalne bezbednosti Srbije?Narodna skuptina Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatnou. Narodna skuptina odluuje o ratu i miru, donosi zakone i druge opte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i nadzire rad Vlade i drugih organa odgovornih Narodnoj skuptini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna skuptina, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.146. Uloga efa drave i Vlade u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na odreena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokree njihovo reavanje i donosi akte iz svoje nadlenosti.147. Uloga sudstva i tuilatva u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?Sudstvo ima zadatak da kontrolie zakonitost rada svih dravnih organa pa time i onih iz sistema nacionalne bezbednosti, takoe nadlean je za davanje odobrenja slubama bezbednosti i obavetajnim slubama za preduzimanje nekih delikatnih, tj. osetljivih mera kojima se naruavaju ljudske slobode i prava (npr. odobrenje za tajno prislukivanje telefona, tajno praenje i sl.). naime u ustavu Republike Srbije propisano je da se od potovanja ljudskih prava i sloboda moe odstupiti iz razloga zatite nacionalne bezbednosti, o emu odluku donose sudski organi.
Tuilatvo zajedno sa sudstvom titi ustavni poredak jedne zemlje, ali pre svega ima ulogu u gonjenju svih onih koji se ogree o ustav i zakone Republike Srbije, ili onih koji sa strane deluju protiv interesa Republike Srbije (strani pijuni, odnosno agenti stranih obavetajnih slubi, terorsti i idr.). Tuilatvo, po slubenoj dunosti goni izvrioce svih teih krivinih dela i u okiru klasinog kriminala i u okviru politikog kriminala, i u tom smislu predstavlja znaajan subjekt zatite ustavnog poretka.148. ta je to savet za nacionalnu bezbednost?Savet za nacionalnu bezbednost je telo koje utvruje osnove politike nacionalne bezbednosti i definie osnovne mere i aktivnosti na ouvanju i unapreenju nacionalne bezbednosti i zatiti vitalnih nacionalnih interesa Republike Srbije.
U okviru svojih nadlenosti Savet za nacionalnu bezbednost razmatra pitanja koja su znaajna za nacionalnu bezbednost i funkcionisanje elemenata sistema bezbednosti, njihovu meusobnu saradnju i saradnju sa drugim nadlenim organima dravne uprave, kao i saradnju sa organima i slubama bezbednosti drugih drava i meunarodnih organizacija. Pored toga, razmatra predloge nadlenih dravnih organa za oblast odbrane i unutranje poslove i slube bezbednosti, usmerava i usklauje rad elemenata sistema nacionalne bezbednosti i predlae mere za unapreenje stanja bezbednosti i ostvarivanje ciljeva politike nacionalne bezbednosti.
Sastav Saveta za nacionalnu bezbednost, pored predsednika Republike Srbije, ine najvii predstavnici organa izvrne vlasti i predstavnici kljunih elemenata sistema nacionalne bezbednosti, kao to su Vojska i bezbednosno-obavetajni sistem. U radu Saveta za nacionalnu bezbednost, po potrebi, uestvuju i rukovodioci drugih dravnih organa i institucija i druga lica koja nisu lanovi Saveta.
Savet za nacionalnu bezbednost prati, koordinira rad elemenata sistema nacionalne bezbednosti, utvruje nivo uspenosti primene Strategije nacionalne bezbednosti i predlae adekvatne mere za njeno inoviranje, u skladu sa znaajem promena inilaca koje je odreuju.
149. Uloga policije u sistemu nacionalne bezbednosti?Policija predstavlja deo dravnog aparata vlasti i subjekt koji nacionalne bezbednosti, sastavljenod uniformisanih i neuniformisanih pripadnika, koji u velikom delu nose oruje i i imaju specijalna ovlaenja u primeni zakona i ouvanju pre svega javne bezbednosti. Naime, osnovni zadatak policije je da se brine o javnom redu i miru, o linoj odnosno fizikoj i imovinskoj bezbednosti graana, ali i o bezbednosti sistema, odnosno drutveno politikog ureenja. Uz ove prevashodne dunosti obavlja i mnoge druge znaajne poslove, pre svega iva i brine se o dravnim granicama , radi na bezbednosti saobraaja, ima ovlaenja u vetu sa kontrolopm oruja, sa kontrolom transporta i poslovanja sa opasnim materijama. 150. Uloga vojske u sistemu nacionalne bezbednosti?Vojska predstavlja organ konvencionalnog tipa zaduen za nacionalnu bezbednost, ali pre svega za uvanje drave od eventualnih oruanih napada koji dolaze izvan granica jedne zemlje. Znai od insotranih napada, agresije, intervencije itd. Iz tog razloga vojska predstavlja organ koji se u ime drave priprema za voenje rata, tj. unapred se priprema da u ime svoje drave vodi rat ako do njega doe. Veina vojski ima isto defanzvni (odbrambeni karakter), tj. sprema se da uva suverenost drave i teritorijalni integritet od napada od strane drugih drava ili vojnih blokova. Pored ove funkcije, vojska ima ulogu i u uvanju unutranjeg poretka od eventualnih oruanih pobuna i masovnih akcija. Naime, ona se po pravilu, ne mea u ouvanje unutranjeg poretka, time se bavi policija i slube bezbednosti, ali ako unutranji neredi poprume karakter oruanih pobuna i masovnih akcija, onda se ukljuuje i vojska. Dakle, njen prevashodni zadatak je uvanje dravne celine i dravne nezavisnosti i suverenosti, ali ako zatreba i uvanje ustavnog poretka od raznih ekstremistikih i drugih pojava irih i masovnijih razmera. 151. Uloga obavetajnih slubi u sistemu nacionalne bezbednosti?Obavetajna sluba je aktivnost ili organizacija (ustanova), koja po zahtevu i intencijama vodeih politikih snaga, prikuplja, procenjuje i prezentira vodeim politikim strukturama klase ili drave, odreene podatke o protivniku, titi sopstvene interese od protivnika i angauje se na drugim aktivnostima kojima se doprinosi ostvarenju odreenih politikih ciljeva. Obavetajne slube dakle prikupljaju odreene podatke a da bi ih uinili to upotrebljivijim i prikladnijim za korienje, prethodno vre njihovu obradu i analizu, ocenjuju tanost, pa ih tek posle tog procesa prezentuju krajnim korisnicima, odnosno onima koji su dali nalog za prikupljanje.
Takoe, obavetajne slube tite sopstvene strukture od protivnika. Ovom aktivnou obavetajna slube vre funkciju zatite, pre svega, struktura koje su ih i organizovale: vodei delovi klase, drave, pokreta i drugih. Ovim vidom aktivnosti, obavetajne slube otkrivju oslonce protivnika u sopstvenim vodeim politikim strukturama, jer preko njih protivnik otkriva njihove tajne i vri subverzivnu delatnost. Zatim, obezbeuje zatitu svih drugih vrednosti da bi se u borbi sa protivnikom postiglo iznenaenje i pobedilo.
Obavetajne slube imaju, pre svega zadatak da prikupljaju obavetenja o agresivnim namerama protivnikih drava, meunarodnih vojnih organizacija, blokova, saveza i drugih subjekata prema sopstvenoj dravi.
152. Uloga carine i inspekcija u sistemu nacionalne bezbednosti?Carina predstavlje organ dravne uprave i dravnog aparata u celini koji se bori protiv raznih vrsta carinskih, privrednih, finansijski, poreskih i slinih prestupa, kao i protiv raznih oblika kriminala u vezi sa tim pitanjima. Carina titi svoju zemlju pre svega, privredni sistem svoje zemlje od raznih oblika verca obine robe, od verca oruja, droge, belog i drugog roblja, odnosno od oblika ilegalne imigracije i trgovine robljem. Naime, ona titi privredu od raznih vrsta privrednih prestupa i nelojalne konkurencije i u tom smislu je carina, jedna od prvih brana na dravnim granicama, ali ne i samo na unutranjim granicama, jer ona moe da deluje i u unutranjosti zemlje. Takoe, titi i od raznih oblika privrednog i drugog kriminala, tj. klasinog i organizovanog kriminala.
Inspekcije su subjekti konvencionalnog tipa, tj. dravni organi koji imaju ulogu da kontroliu potovanje, odnosno sprovoenje zakonitosti u svim oblastima drutvenog ivota. Naime, gotovo da nema oblasti drutvenog ivota u kojoj ne postoji inspekcija i koja se bavi kontrolom potovanja, osnosno sprovoenja zakonitosti, a prekraji zakonitosti su redovno od znaaja za nacionalnu bezbednost.153. Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti?Lokalna zajednica uestvuje u reavanju problema graana na lokalnom podruju koji se, pre svega, odnose na pristup javnim dobrima, kvalitet ivota i bezbednosti. Bez obzira na raznovrsnost modela, krug nadlenosti lokalnih zajednica mahom je svuda isti: komunalni poslovi, javni saobraaj i infrastruktura, javna bezbednost, podsticanje ekonomskog razvoja, zatita ivotne sredine, kole, bolnice, socijalni rad, kulturne ustanove itd. Organi lokalne samouprave staraju se o funkcionisanju drave na njenom mikro nivou (optine) Sprovoenjem lokalnih propisa, lokalna samouprava omoguava graanima ostvarivanje njihovih sloboda i prava i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba u lokalnoj zajednici. Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u donoenju propisa kojima se tite vrednosti i interesi loklne zajednice, omoguavanju nesmetanog funkcionisanja javnih slubi, unapreenju bezbednosti saobraaja, unapreenju higijene javnih povrina, zdravstvene bezbednosti stanovnitva i ekoloke bezbednosti, organizovanju gradskih inspekcija, unapreenju socijalne bezbednosti stanovnitva, ouvanju identiteta (socijetalne bezbednosti), zastupanju interesa graana kod viih nivoa vlasti, saradnja sa drugim lokalnim zajednicama u zemlji i inostranstvu itd.154. Uloga javnih slubi i preduzea u sistemu nacionalne bezbednosti?Javne slube predstavljaju ustanove, preduzea i druge oblike organizovanja utvrene zakonom, koji obavljaju delatnosti i poslove kojima se obezbeuje ostvarivanje prava graana, odnosno zadovoljavanje potreba graana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrenog interesa u odreenim oblastima. Organizuju se kao preduzea ili ustanove, a od preduzea i drugih organizacija razlikuju se po tome to su ureene zakonom i to obavljaju delatnosti od opteg interesa. Preduzea se organizuju kao javne slube u oblasti javnog informisanja, PTT saobraaja, energetike, puteva, komunalnih usluga i slino, a ustanove u oblasti obrazovanja, kulture, nauke, socijalne zatite, zdravstvene zatite is. Shodno navedenom javne slube obavljanjem svoje delatnosti doprinose ostvarovanju i unapreivanju nacionalne bezbednosti, pre svega, u sferi tzv. pojedinane (individualne), zdravstvene, ekoloke, ekonomske i sl.Preduzea po pravilu vrer odreenu privrednu, vanprivrednu ili strunu delatnost. Radi se o pravnim licima koja nisu dravni organi, a samim tim ni sastavni deo dravnog aparata. Njihova uloga u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u zadovoljavanju egzistenciojalnih i drugih svakodnevnih potreba stanovnitva.
Uloga javnih slubi i preduzea u sistemu nacionalne bezbednosti naroito dolazi do izraaja u sluaju ratnog stanja ili vanrednog stanja kada su odgovorni za obezbeivanje obima proizvodnje i vrenje usluga u delatnostima za koje su registrovane, na nivou utvrenom planovima odbrane i odlukama nadlenih organa.
155. Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne bezbednosti?Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u kreiranju opte bezbednosne kulture, kroz edukativne programe koji naglaavaju znaaj vitalnih vrednosti drutva i linih vrednosti pojedinaca, mehanizme njihovog ugroavanja i metodologiju njihove zatite.
Razvijanjem bezbednosne kulture, mladi se osposobljavaju da samostalno i blagovremeno identifikuju potencijalna ugroavanja u svom okruenju, da zatite sebe i druge i da preduzmu odreene mere na samostalnom spreavanju neeljenih posledica, ili da o tome obavezne nandlene kolske ili dravne slube. Posebno vanu ulogu u sistemu nacionalne bezbednosti imaju visokokolske ustanove na kojima se vri direktna edukacija kadra za rad u pojedinim subjektima bezbednosti. Osim toga, u okviru njih se realizuju se mnogi nauni projekti, odravaju se seminari i naune konferencije o temema koje se direktno ili indirektno odnose na bezbednost. Takoe, fakulteti i nauni instituti imaju kapacitete za izradu nacrta i predloga zakonskioh, strategijskih i doktrinarnih dokumenata iz oblasti bezbednosti, kao i predloga za reviziju postojeih akata. 156. Uloga nevladinih organizacija u sistemu nacionalne bezbednosti?Nevladine organizacije su organizacije, grupe ili tela koje slobodno osnivaju i deluju nezavisno od drave, neprofitnog su karaktera i zasnovane su na dobrovoljnosti i dobrotvornosti lanstva, kao i drugih subjekata s kojima sarauju. Nevladine organizacije esto pomau graanima da ostvare neka svoja prava onda kada drava, zbog svoje politike ili nedostataka u zakonodavstvu, to nije u mogunosti. Osim toga, nevladine organizacije esto ukazuju na odreni problem u zemlji i predlau njegovo reavanje. Shodno navedenom moemo zakljuiti da se uloga nevladinih organizacija u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda pre svega u zatiti i unapreenju: ekoloke, zdravstvene i socijalne bezbednosti stanovnitva; prava odreenih kategorija stanovnitva; nacionalnog zakonodavstva; meunarodne saradnje sa drugim dravama i slinim organizacijama, to podrazumeva i lobiranje kod meunarodnih organizacija da se odreeni problemi bre ree; edukacija stanovnitva i pripadnika dravnih organa za reavanje bezbednosnih problema;
teorijske misli kroz izdavaku delatnost itd. 157. Uloga verskih zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti?Uloga verskih zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u kreiranju svesti o drutvenim vrednostima, pa i bezbednosnoj kulturi graana ime se postie bolja identifikacija najeih bezbednosnih problema i izvora ugroavanja u drutvu, ukazivanje na njihovu tetnost i pozivanje na optu akciju usmerenu ka njihovom iskorenjivanju. 158. Uloga graana u sistemu nacionalne bezbednosti?Graani uestvuju u ostvarivanju i zatiti nacionalne bezbednosti pre svega svojim linim angaovanjem, odnosno reakcijama na odreene pojave ugroavanja nacionalne bezbednosti. Da bi graani mogli da daju svoj puni doprinos zatiti nacionalne bezbednosti neophodo je uspostavljanje i prihvatanje oreenih vrednosti i odreenog nivoa bezbednosne kulture, kao i inkorporiranje graana u sistem nacionalne bezbednosti kroz neposrednu saradnju sa konvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti, pre svega policijom kroz koncepte poput policije u zajednici, kontakt policajaca i sl.
Osim toga graani doprinose zatiti i oduvanju nacionale bezbednsti kroz posebna prava i dunosti u odbrani zemlje, koja se ogledaju o obavezi izvravanju vojne, radne i materijalne obaveze, odnosno da uestvuju u civilnoj zatiti, u skladu sa zakonom, odlukama nadlenih organa i planovima odbrane, ili da bufu rasporeeni na druge dunosti od znaaja za odbranu zemlje.
159. Meunarodno-pravne osnove srpskog sitema nacionalne bezbednosti?Pod meunarodno-pravnim osnovama jednog nacionalnog sistema bezbednosti, podrazimevamo neke dokumente meunarodno-pravnog karaktera kojima se garantuje nezavisnost, suverenost i tetritorijalna celovitost, odnosno opstanak suverenih drava. S tim u vezi meunarodno-pravnim osnovama srpskog sistema nacionalne bezbednosti smatramo: Povelju Ujedinjenih nacija;
Helsinku povelju;
Statut Saveta Evrope;
Dejtonski sporazum;
Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244 Drugi bilateralni i multilateralni meunarodni ugovori o meunarodnoj saradnji i meunarodnoj politici.160. Kada i gde je osnovna OUN?Ujedinjene nacije su osnovane 26. juna 1945. godine u San Francisku kada je od strane 50 drava potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, koja je stupila na snagu 24. oktobra iste godine.161. Kako OUN doprinosi nacionalnoj bezbednosti drava?Ujedinjene nacije su univerzalna medunarodna medudravna organizacija koja svojim lancama garantije opstanak, nezavisnost, suverenost i teritorijalni integritet, pravo na voenje samostalne spoljne i unutranje politike (pravo da same ureuju svoje donose ustavnim i zakonsim aktima), pravo da potpisuju meunarodne, tj. meudravne ugovore, pravo da stupaju u diplomatske i druge odnose sa drugim dravama, da stupaju u meunarodne organizacie i sl. Takoe, ona doprinosi nacionalnoj bezbednosti drava kroz svoju delatnost na polju odranja meunarodnog mira i bezbednosti (kljunu ulogu u ispunjenju ovog cilja ima Savet bezbednosti koji u situacijama pretnje miru, povrede mira ili agresije ima ovlacenje za sprovoenje prinudnih mera, ukljuujui i upotrebu sile prema dravi agresoru), razvijanju prijateljskih odnosa izmeu drava, ostvarivanju meunarodne saradnje u reavanju meunarodnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema, promociji potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i sl. 162. Kada je osnovan KEPS i kada je prerastao u OEBS?KEPS (Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji) je osnovan Helsinkim zavrnim aktom na Konferenciji efova i drava vlada, odranoj u Helsinkciju 1. avgusta 1975. Prerastao je u Organizaciju pod nazivom OEBS (Organizacija za bezbednost i saradnju u evropi) 1994. godine na samitu u Budimpeti.
163. ta znai skraenica OEBS?Organizacija za evopsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Co-operation in Europe OSCE).164. Koji su glavni organi OEBS-a?Glavni orgnai oebsa su:
-Konferencija efova drava i vlada koja se odrava svake godine;
-Ministarski savet;
-Visoki savet;
-Predsedavajui i Trojka-Sekretarijat.
165. Koji su osnovni ciljevi OEBS-a?Osnovni ciljevi OEBS-a su:
Izgradnja poverenja meu dravama evope;
Proirenje privrednje, komercijalne i kulturne sarednje, i opteg unapreenja kontakata i komunikacije izmeu drava i njihovih graana;
Potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui i prava nacionalnih manjina, eemokratije, pravne drave, ekonomske slobode, socijalne pravde, odgovornosti drava prema ivotnoj sredini;
Stvaranje zajednikog bezbednosnog prostora od Vankuvera do Vladivostoka.
166. Kada je i gde osnovan NATO?NATO je osnovan 4. Aprila 1949. Godine u Vaingtonu.
167. Kakav je puni naziv NATO-a?Organizacija severnoatlantskog ugovora (Nort Atlantic Treaty Organization - NATO)168. Kako NATO utie na bezbednost svojih lanica, a kako nelanica?NATO utie na bezbednost svojih lanica pre svega tako to ih titi od moguih oblika ugroavanja njihove nacionalne bezbednosti. Naime, oruani napad na jednu ili vie drava lanica u Evropi ili Severnoj americi bie psmatran kao napad protiv svih, te e u skladu sa lanom 51. Povelje, sve lanice NATO-a pritei u pomo napadnutoj dravi, sredstvima koja budu potrebna, ukljuujuu tu i upotrebu oruane sile. to se tie uticaja NATO-a na bezbednost nelanica on moe biti pozitivan i negativna. Primer pozitivnog uticaja na bezbednost nelanica ogleda se u sprovoenju programa Partnerstvo za mir i sl., dok se negativan uticaj ogleda ugroavanju, odnosno agresiji NATO-a na suverenitet i teritorijalni integritet drava nelanica. 169. Zato je NATO izvrio agresiju na Jugoslaviju 1999?Paravojne snage kosovskih albanaca tzv. Oslobodilaka vojska Kosova OVK, finansirana od strane narko-mafije, obuavana u inostranstvu stupila je na scenu 1996. godine, sa zahtevom nza secesijom Kosova i Metohije. Tokom 1997/98 usledile su pojaane oruane akcije, uz masovni teror nad civilnim nealbanskim stanovnitvom. Shodno Ustavu zemlje i na osnovu l. 51. Povelje UN o pravu na samoodbranu Jugoslavija je preuzela vojno-policijske mere u cilju guenja pobune. Na koferenciji ministara inostranih poslova Kontakt grupe, odranoj u Londonu 29. Januara 1999. godine, sainjen je plan za reenje kosovske krize i upuen poziv vladi Jugoslavije i predstavnicima kosovskih albanaca da se sretnu u Rambujeu (Francuska). Poziv na konferenciju uputila je francuska i ona je voena u dve etape: prva, februara u Rambujeu, druga, marta u Parizu. Na konferenciji je Jugoslaviji predoen nacrt sporazuma u fotmi ulimatuma, uz pretnje o tekim posledicama u sluaju odbijanja. Sporazume je predviao kompletno povlaenje vojnih i policijskih snaga Jugoslavije i efektivnu vojnu okupaciju Kosova i Metohije od strane NATO-a. Nakon tri godine, prema slovu nacrta, bio bi odran referendum na kome bi se reila dalja sudbina ove pokrajine. U poglavlju 8 Aneksa B predvieno je da trupe NATO-a budu rasporeene na celoj teritor
