Top Banner
Moj svet
16

Moj svet Moj svet Moj svet

Oct 24, 2021

Download

Documents

dariahiddleston
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Moj svet Moj svet
Naslov originala Maria Parr KEEPEREN OG HAVET Copyright © Det Norske Samlaget 2017 Norwegian edition published by Det Norske Samlaget, Oslo Published by agreement with Hagen Agency, Oslo Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehaniki, elektronski ili na drugi nain, ukljuujui i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavaa. Marija Par Poruka u boci © Kreativni centar, 2020 Biblioteka Moj svet knjiga osma prvo izdanje Prevod s norveškog: Marija oli, Mateja Dimitrijevi, Milica Dobrnjac, Mina akov, Jovana Miloševi, Antonija Petrovski, Tamara Pokrajac, Nevena Velikovi, Bojana Vivod, Jelena Vojinovi, Danijela ivkovi Redaktor Nataša Ristivojevi Rajkovi Ilustracije Lea Embeli Urednik Anelka Rui Lektura Mirjana Deli Priprema za štampu Tatjana Valjarevi Izdava Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavaa mr Ljiljana Marinkovi, direktorka Štampa Kaligraf, Beograd Godina štampe 2020 Tira 1500 ISBN 978-86-529-0790-8
Knjiga je objavljena uz finansijsku podršku Agencije
Prevoenje ove knjige je deo projekta Prevodilaka radionica organizovanog na Grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod rukovodstvom Nataše Ristivojevi Rajkovi
CIP – , 821.113.5-93-31 , , 1981     Poruka u boci / Marija Par ; [prevod s norveškog Marija oli ... [et al.]] ; [ilustracije Lea Embeli]. - 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2020 ([Beograd] : Kaligraf). – 171 str. : ilustr. ; 21 cm. – (Biblioteka Moj svet ; knj. 8) Prevod dela: Keeperen og havet / Maria Parr. – Tira 1.500. ISBN 978-86-529-0790-8 COBISS.SR-ID 14613001
Deo prvi: Leto i morska voda
7
1. Skok s mola
Ulazna vrata se zalupiše tako jako da se cela kua zatresla, a potom se zauše neka strašna buka i dreka. – Idi u peršun! Sav ošamuen, izašao sam iz svoje sobe u hodnik na pot-
krovlju. Tu su ve stajali ostali lanovi moje porodice, raš- upani i pospani, zbunjenih izraza lica. Minda, moja starija sestra, bila je otvorila samo jedno oko. Tata je izgledao kao da ne zna da li je ovek ili jorgan.
– Bam! – uzviknu Kovrdica. – Šta to bi? – upita Magnus, moj stariji brat. – Ili je neka prirodna katastrofa – ree mama – ili se Lena
Lid vratila s mora. Nije bila u pitanju nikakva prirodna katastrofa. Kada sam
sišao niz stepenice, u hodniku je stajala Lena, moja draga drugarica i komšinica.
– ao, Trile – uzdahnu razoarano. – ao. Šta je to? – To je poklon za tebe. Protrljah oi. – Hvala. Ali šta je to u stvari? – Gomilica štapia i slomljenog stakla, vidiš valjda! Ali to
je bio jedrenjak u boci – Lena se sva snudila. – Moda moe da se popravi? – rekoh.
8
Da se popravi? To bi bio najbolji poklon na svetu, ali mu nije bilo spasa!
– Nije mi jasno kako su uspeli da ubace brod u bocu, Trile. Jedro je bilo skroz uspravljeno i bilo je mnogo šire od grlia boce.
Mama nam je pomogla da raspremimo ovaj brodolom. Htela je da baci celu gomilicu u ubre, ali sam ja sakupio sve štapie i komadie stakla u kutiju od sladoleda i odneo je u svoju sobu. Ipak je to bio poklon.
Lena je sela da dorukuje s nama. Morao sam nekoliko puta dobro da je osmotrim. Ošišala se i uplela je u kosu neke šarene traice. A i pocrnela je. S druge strane, ja sam sebi previše liio na starog sebe, ak sam i sedeo u istom šortsu koji sam nosio kad je Lena otputovala. Mi skoro nikad nismo išli na letovanje. Bar ne u inostranstvo. Imamo mnogo posla oko imanja. Ali je Lena, srenica, provela dve duge nedelje na Kritu sa svojom mamom i Isakom.
Dok sam jeo paštetu, priala mi je o tome kako je pila smu- tije ukrašene kišobraniima. I pokrivala se samo aršavom i kupala se u toplom moru. Tamo je bilo na stotine prodavniica s milion kul stvari koje je mogla sebi da priušti. Kao onu bocu, na primer. Za ruak je svakog dana jela ips. A na Kritu je oko podneva bilo toliko vrue da se oseaš kao da sve vreme stojiš tik uz logorsku vatru.
– Trile, moraš da osetiš koliko je toplo! – Aha – rekoh i nastavih da vaem. Nerviralo me je što nikad nisam letovao na moru. Ali imao
sam i ja štošta da ispriam. Nestrpljivo sam ekao da me Lena pita da li ima nešto novo na staroj adresi. Ali ništa od toga. Na Kritu se i vozila do nekog ostrva gliserom, koji je vukao njenu mamu s padobranom.
– E da, jesam ti rekla koliko je bilo toplo? – upita me. Klimnuh glavom. Lena je nastavila da brblja o psu lutalici
po imenu Porto, koji je moda imao besnilo, o nekim devoj-
9
icama s kojima se igrala, a koje skoro uopšte nisu smele da se pentraju, i o palainkama za doruak.
Na kraju više nisam mogao da izdrim: – Skoio sam s najviše take na molu. Lena napokon prestade da pria i sumnjiavo zakilji. – Zezaš me?! Odmahnuh glavom. Moja komšinica ustade od stola. Po-
stalo mi je jasno da je ovo jedna od onih stvari koje mora da vidi da bi poverovala. E, pa to e, bogami, i dobiti!
– Hvala na doruku – promumlah punih usta i uzeh svoj peškir za plau s gelendera.
U jednom zavijutku mola u Lom Matildi postoji mesto za kupanje. Tokom zime oluje tu nanesu fini pesak, od kojeg se mogu praviti zamkovi i tvrave. Ali kad je Lena ovog leta ot- putovala na more, poeo sam da provodim vreme s Mindom i Magnusom i njihovim prijateljima na drugoj strani mola, gde je sve visoko i duboko i hladno. Skoro kao da sam zapoeo nov ivot.
Kada je u pitanju skakanje s visokih mesta, Leni nema rav- ne u Lom Matildi. Niko nema tako malo straha u srcu kao ona. Ili tako malo pameti u tintari, kao što Magnus esto kae. Ali Lena nikada nije skoila s mola; plutanje joj baš loše ide. Što bi rekao deda, baciti Lenu u more skoro je isto kao i baciti sidro.
Bilo je pravo udo što je postojalo neko mesto odakle sam ja mogao da skoim, a ona nije. inilo mi se da se to Leni nimalo nije dopalo.
Stajao sam na najvišoj taki mola. Bio je cik zore i samo 16 stepeni.
– Jesi li siguran da si psihiki spreman na ovo? – upita me Lena ozbiljno.
Nagla se preko jedne od stena, u jakni i marami koju je ku- pila na moru. Klimnuh glavom. Uradio sam to mnogo puta dok ona nije bila tu. Ali je svaki put bila plima. Sada je bila oseka
10
i nivo vode je bio nii. Mogao sam da vidim dno. Kupae gae su mi lepršale na vetru. Na trenutak sam pomislio da ipak nije vredno rizika, ali onda sam video Lenu Krianku kako stoji tu, nagnuta preko stene, i kako mi ne veruje. Zatvorih oi i udahnuh duboko: Jedan. Dva. TRI!
Zaulo se jedno pljus kada sam tresnuo o površinu vode, a onda je sve zagrgoljalo kada me je more preklopilo. Prvi put kada sam potonuo ovoliko duboko mislio sam da u se uda- viti. Sada sam znao da samo treba da se koprcaš kao ludak i zadriš dah.
– Puh! – izdahnuh vazduh kada sam izronio iz vode u let- nje jutro.
Lena se popela na kamen i gledala me je s nevericom. Osmehnuo sam se pobedniki. Eto joj na!
Baš kada sam to pomislio, Lena zakorai napred, lupi se po obrazu i urliknu:
– A-i-a-i-aaaaaaaaaa!! I prolete kroz vazduh u pantalonama, demperu, jakni,
marami i patikama. Pljus!

Izgleda da je skok s mola bilo ono što je Lenu konano vratilo u realnost posle letovanja. Jednostavno nije više isto priati o smutijima na Kritu nakon što si se upravo zamalo udavio u Lom Matildi. Bila joj je potrebna itava venost da izroni na površinu, a onda je, uz jedno bu, opet nestala. Da deda nije stigao s ribarskom kukom, ko zna kako bi se to završilo. Izvukao ju je na kopno kao neku veliku ribu dok je Lena kašljala i krkljala gore nego ikad ranije.
– Stvarno sam se udavila na trenutak – rekla je Lena ka- snije. – Videla sam svetlost.
11
Popili smo dve šolje Isakovog vrelog julskog kakaoa, a Lena se i dalje tresla kao kosilica za travu koja zvrji u prazno.
– Pff – rekoh. – Ne moeš da se udaviš i onda da nastaviš da iviš. To je bilo samo Sunce, tako izgleda kad ga gledaš dok si pod vodom.
– Ne pitaš se ti! More u Lom Matildi je hladnije od ledenog aja. Ljudi s Krita bi sto posto umrli ako bi se okupali ovde!
Ne rekoh ništa. Pa mi smo se uvek ovde kupali! – Dobro, ajde – ree Lena. – Svakako više nikad u ivotu
neu skoiti s mola, sad kad sam to uradila. Zadovoljno zabaci glavu unazad i iskapi poslednji gutljaj
kakaoa.
12
2. Ljudi na imanju Zabranina Juna
Kada je mama ula za kupanjac, oboma nam je dodelila po jednu ogromnu kantu. Ko je dovoljno veliki za skakanje s mola, taj mora poeti
više da pomae oko kunih poslova. Nemojte mi dolaziti kui dok do vrha ne napunite kante borovnicama! zapovedi nam.
Lena je šokirano gledala u kante. Ali, Kari, ja ne ivim u tvojoj kui. Treba li da te podsetim na to sledei put kad budemo
imali palainke sa demom od borovnica a ti se sluajno za- tekneš kod nas? upita mama.
Video sam da je Lena zaustila da odgovori. Ali ak se ni Lena ne usuuje da prkosi mami. Moja majka je stroga kao neki stari direktor. Magnus je krišom zove diktator. Ako pi- tate Lenu, ništa drugo se ne moe ni oekivati. Ona misli da je porodica Danijelsen Itergor izvan svake kontrole. Minda i Magnus toliko lupaju vratima da nam kua neprestano po- drhtava. A Kovrdica toliko dosauje da se jedino šlemom moemo zaštititi od nje.
A ti, lenjive, samo dangubiš u svom svetu i nikad ne pospremiš za sobom nakon jela. Nije ni udo što Kari mora da vas pritegne. Samo je šteta što ispaštaju neduni ljudi ija je jedina greška to što ive u kui do vaše.
Leni je drago što ima svoju mirnu porodicu u kojoj moe da se opusti. Nakon što se Isak pridruio njoj i njenoj majci,
13

Kada smo tog dana stigli do šume s borovnicama iza ima- nja Zabranina Juna, ve nas je bila prošla hladnoa od ku- panja. Lena zabi glavu u svoju kantu i iz sveg glasa dreknu: Izrabljivanje dece!
Trile, ovde unutra odzvanja. Kari je mogla bez problema da nam dâ i kadu da u nju skupljamo borovnice.
Smestih se pored nekog krtinjaka i poeh da berem borov- nice. Sunevi zraci su se šunjali meu hiljadama listova i bacali takaste senke po mojoj majici. Malo dalje odatle sedela je Lena i ubacivala šišarke u kantu. Na trenutak je bilo potpuno mirno i lepo, kako samo leti ume da bude, a onda ona ree:
Jednog obinog mlaeg brata, Trile. Misliš li da traim previše? Iskreno?
Uzdahnuh. Moja najbolja drugarica nije neko ko samo prieljkuje. Ona
odluuje. I još pre dve godine, odmah nakon što se njena majka udala za Isaka, Lena je odluila da e oni dobiti bebu i da e to biti deak.
Potrebno je malo vremena rekla je tada dedi i meni. Ali uskoro u imati brata, koji e da vrišti i kaki u gae i da lii na mene.
Lena je bila potpuno sigurna u to, a deda i ja smo toliko navikli na to da uvek bude kako Lena kae da smo roenje tog njenog brata maltene odmah uzeli zdravo za gotovo. Ali od tada su prošle dve duge godine. Lena i ja smo kretali u sedmi
14
razred, a u komšijskoj kui još nije bilo ni traga ni glasa od bilo kakvog brata.
Nije kao da bebe mogu da se narue rekoh. Tako kae mama.
Šta joj to znai? Ti sada imaš toliko brae i sestara da se sudaraju na vratima.
Nastavio sam da berem borovnice. Leni je nakon nekog vremena ponestalo šišarki. Zato je, umesto toga, poela da upa komade mahovine. Uredno ih je slagala u svoju kantu, a kada ju je skoro napunila, pridruila mi se u branju borovnica.
Leno! rekoh prekorno. Kanta napunjena dok si rekô keks. I ti treba da probaš,
Trile. Nee ništa primetiti. Nego šta nego e primetiti rekoh. Primetie kad
budu poeli da ih peru. Da, ali ja tada neu biti tu uveravala me je Lena.
Pssst, šta se to ulo? Neko oajniko cviljenje presee letnju tišinu u šumi.
Okrenusmo se i poesmo da kiljimo prema drveu. Isprva nismo ništa videli, ali se onda cviljenje zau ponovo.
Pa to je pas! uzviknu Lena i pohrli ka njemu. Povo- dac mu se zaglavio! Jadniak.
Zamisli da pronaeš psa usred šume! I to ne Šaponju, ni Dekija, ni Švru, niti bilo kog drugog psa iz sela. Ovo je bio neki potpuno nov pas, kog ni Lena ni ja nismo ranije videli. Imao je smeu dlaku koja je tako lepo sijala na suncu i tuno nas je gledao.
Mislim da je ovo znak ree Lena ozbiljno dok smo opre- zno pokušavali da ga oslobodimo. Mislim da je ovaj pas došao u Lom Matildu s namerom da ostane. U tom sluaju bih mogla i da saekam s bratom još godinu dana. Bilo bi previše…
Spazih dugi povodac. Leno, on ima vlasnika. Lena na to ne odgovori.
15
Hajde, doi! pozva ga. Zatim istra iz šume i nastavi da tri kroz naraslu travu na
imanju Zabranina Juna as unazad, as unapred, dok se radosno smejala svom novom drugaru za igru. Leni je prista- jalo da ima psa.
Ali srea nije dugo trajala. Na imanju Zabranina Juna sta- jao je jedan ogroman beo kombi, a ispred njega gomila ljudi.
Hase! vikali su svi uglas. Pas se otre, a Lena ljosnu u blatnjavi trag traktorskih gu-
ma. Kada je ustala, izgledala je kao neko govance. Dve se- kunde je stajala potpuno ukruena, raširenih ruku i streljala te ljude pogledom. A onda je odmarširala nizbrdo.
Uopšte ne paze dobro na svog psa! prasnu. Ljudi su nas zaprepašeno gledali pogotovo blatnjavu
Lenu. Ja sam se nervozno premeštao s noge na nogu. Skroz iza njih video sam jednu devojicu ije je lice gotovo liilo na sunce koje se probijalo kroz oblak svetlih kovrda. Stidljivo se osmehivala dok je eškala psa iza uva.
A onda su poeli da govore na engleskom. U školi mi engleski ide mnogo bolje nego Leni. Lena ne razume kakvu korist ima od engleskog kad ve zna norveški. Ali, otkako je bila na Kritu, shva- tila je poentu. Pre nego što sam išta izustio, ona je ve navalila:
– The dog was fast in a tree! – Ah! Thank you, thank you! ree ovek koji je izgledao
kao otac porodice. Lena je ljutito zurila u njega. Izgledala je opasno po ivot
dok je s nje kapalo blato. – The ferry is that way! objasni kratko i pokaza prstom.
– Hajde, Trile. Postieno se osmehnuh devojici sa svetlim kovrdama,
pa pooh za Lenom. – Prokleti turisti! ispljunu. – Zamisli da toliko skreneš s
puta da na kraju završiš skroz ovde gore, na planini. Trebalo bi im svima kolektivno nakaiti znakove opasnosti.
16
3. Poruka u boci koja je završila kod jednog stranca
Pošto je Leni kopna bilo preko glave, sutradan smo odluili da pošaljemo poruku u boci. Ranije smo ih slali na
tone, meutim, ovog leta smo u more bacili samo nekoliko komada. Jednom s trajekta i jednom s mola. Ali kao da je Lom Matilda privlaila te boce. Uvek su se vraale tokom oseke, pa su nas svi ismevali. Jedna prava poruka u boci otplovila bi do Engleske ili Islanda. Ili do Krita, naravno. Krenuli smo u pet i pridruili se dedi. On je pošao ak do Kobholmena da izvue strunu sa udicama koja je stajala u vodi preko noi.
– Moe li ovaj tvoj brodi da ide malo bre? – ree Lena im smo se udaljili od kopna. – Na Kritu sam se vozila glise- rom koji…
– Samo o Kritu kokodaeš! – ree deda. – Ti misliš da je ovo neki obian brod? – upita i lupi pesnicom o zid kabine.
Mislim da ne postoji niko ko više od dede voli svoj brod. Zove se Trol i deda ga ima oduvek.
– Zar ne moeš bar da nabaviš motor od malo više konja i ugradiš ga u ovog Trolia? – dosaivala je Lena. – Ovako e nam trebati ceo dan da dovoljno odmaknemo.
– Ja imam ceo dan – objasni deda. Smestih se na palubu. Zamisli da naša poruka u boci uspe
da otpluta preko mora. Napisali smo na engleskom kako se zovemo, gde ivimo i broj telefona. ak smo i našu sliku uba-
Trile i Lena su oduvek najbolji prijatelji. Zajedno su prošli kroz raznorazne avanture zahvaljujui Leninim šašavim idejama, ali sada, kad su napunili dvanaest godina, u njihov svet odjednom je ušetala jedna zlatokosa devojica. Trile je prestao da se obazire na muke svoje najbolje drugarice: to što Lena nije dobila mlaeg brata i što su je izbacili s mesta golmana školskog tima najednom je prestalo da mu bude vano. Ipak, jedna stara poruka u boci podsetie ga na to šta znai pravo prijateljstvo.
9 788652 907908