Top Banner
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TEHNIČKE KARAKTERISTIKE List. 1 od 22 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE KLIMA KOMORA “SOKO INŽINJERING” Bulevar Arsenija Čarnojevića 125 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90 e-mail: [email protected] , www.sokoing.rs Proizvodnja: Krnješevci, Industriska zona bb tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90
22

mkk - tehnicke karakteristike klima komora.pdf

Nov 16, 2015

Download

Documents

Nenad Bozic
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 1 od 22

    TEHNIKE KARAKTERISTIKE KLIMA KOMORA

    SOKO ININJERING Bulevar Arsenija arnojevia 125 11070 Novi Beograd tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90 e-mail: [email protected], www.sokoing.rs

    Proizvodnja: Krnjeevci, Industriska zona bb tel/fax: +381 11 313 05 61, 313 06 51, 313 05 90

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 2 od 22

    SADRAJ 1. Osnovne karakteristike klima komora

    2. Konstrukcija i sastavni elementi

    2.1 Izmenjivai toplote

    2.2 Rekuperatori

    2.3 Eliminatori kapljica

    2.4 Ventilatori

    2.5 Filteri

    2.6 Demperi

    2.7 Priguivai zvuka

    3. Dimenzije i oblik eonog preseka

    4. Kriterijumi za izbor veli ine i tipa klima komora

    5. Vrste obrade vazduha

    6. Oznaavanje klima komora

    7. Tehniki podaci i prorauni

    8. Spisak koritenih standarda

    9. Grafi ki simboli

    10. Upozoravajui simboli i simboli opasnosti

    11. Sertifikat CE znak

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 3 od 22

    1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE KLIMA KOMORA

    iroko podruje primene od 1.000 m3/h do 85.000 m3/h

    Izbor izmeu 18 standardnih preseka u svim izvedbenim varijantama, s obzirom na namenu, mesto ugradnje i nain montae.

    Jednostavna montaa; lako meusobno povezivanje elemenata u celinu, prilagodljivost raspoloivom prostoru, mogunost unoenja sekcija u elementima, te montaa istih na licu mesta (u sluaju uskih transportnih puteva).

    Kvalitetno odraena kuita imaju ravne i glatke povine i izbegnuti su svi otri rubovi i uglovi

    Mala mogunost pojave kondenzata na kuitu zbog dobre toplotne izolacije i zaptivanja kuita.

    Dugi vek trajanja zbog upotrebe nerajuih materijala pri izradi kuita. Svi zaptivni materijali su otporni na starenje.

    Jednostavno i lagano odravanje i lagan pristup svim ugraenim elementima prilikom servisiranja i ienja komore.

    Mogunost izbora sistema za iskoritenje toplote otpadnog vazduha, bilo sa ploastim ili rotacionim rekuperatorom ili sa dva glikolna izmenjivaa meusobno povezana cevnim krugom sa pumpom.

    Rad klima komore sa varijabilnom koliinom vazduha, na zahev kupca, mogu je upotrebom dvobrzinskih motora ili frekfentnih inventer-a koji obezbeuju kontinualnu regulaciju koliine vazduha.

    Visok stepen kvaliteta svih ugraenih elemenata sa tehnikom podrkom i rezervnim delovima.

    Mogunost odabira optimalnog sistema, specijalne konstrukcije i izvedbe prema zahevima kupca.

    Klima komoru je mogue opremiti sa kompletnom pripadajuom regulacijskom opremom potrebnom za automatski rad komore.

    Primena i veliine

    Montaa

    Konstrukcija

    Odravanje

    Uteda

    Tehnika podrka

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 4 od 22

    2. KONSTRUKCIJA I SASTAVNI ELEMENTI Postolje klima komore je odgovarajue nosivosti, raeno od profila od

    pocinkovanog lima dovoljne debljine. Prilagoeno je za postavljanje na podesive noge, koje omoguavaju bolju nivelaciju klima komore i spreavaju prenos vibracija sa klima komore na graevinsku konstrukciju. Konstruktivno je obezbeena ugradnja sifona dovoljne visine.

    Okvir ku ita klima komore je rastavljiva konstrukcija od vuenih (ojaanih) aluminijumskih profila i rogljeva od aluminijumskog liva velike krutosti i specijalnog oblika koji imaju dopunsku antikorozivnu zatitu.

    Aluminijumski profili i rogljevi mogu biti u 3 razliite veliine i 2 izvedbe zavisno od veliine i namene klima komore.

    Posebnu varijantu ini izvedba profila i rogljeva sa zatitom od nastajanja toplotnog mosta.

    Oplate su u sendvi izvedbi od vanjskog i unutranjeg pocinkovanog lima izmeu kojih se nalazi toplotno i zvuno izolacioni materijal. Na poseban zahtev oplate mogu biti obojene u eljenu boju.

    Izolacioni materijal moe biti: - Poliuretanska dvokomponentna smea gustine 40 kg/m3 u tri debljine - Mineralna vuna gustine 75 kg/m3 u dve debljine.

    Oplate poda koje se rade sa mineralnom vunom prema potrebi imaju dodatna ojaanja radi bolje krutosti.

    IZO

    LAC

    ION

    I M

    AT

    ER

    IJA

    L

    DE

    BLJ

    INA

    (mm

    )

    NAMENA OPLATE NA KOMORAMA

    UNUTRANJI POC.LIM (mm)

    VANJSKI POC.LIM

    (mm)

    K (W/m2 0C)

    STANDARDNA

    BOJA

    PO

    LIU

    RE

    TA

    N 25

    za unutranju ugradnju

    do 40.000 m3/h 0.6

    plastificirani 0.6 mm

    0.75 RAL 9006 RAL 5012

    40 za spoljanju

    ugradnju do 40.000 m3/h

    0.6 plastificirani

    0.6 0.5

    RAL 9006 RAL 5012

    60 preko 40.000 m3/h 0.6 plastificirani

    0.6 0.4

    RAL 9006 RAL 5012

    MIN

    ER

    ALN

    A

    VU

    NA

    40 do 40.000 m3/h 0.8

    plastificirani 1

    0.81 RAL 9006 RAL 5012

    60 preko 40.000 m3/h 0.8 plastificirani

    1 0.66

    RAL 9006 RAL 5012

    Montaa oplata

    Postolje

    Okvir kuita

    Oplate

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 5 od 22

    Zaptivanje oplata se obezbeuje gumom specijalnog oblika koja se postavlja u leb profila okvira kuita.

    Vezivanje oplata

    - Fiksne - neskidive oplate su uvrene zavrtnjevima u plastinoj auri, u dovoljnom broju komada, da bi veze izdrale nadpritisak koji vlada u delovima klima komore

    - Skidive oplate privrene su aluminijumskim bravicama koje se montiraju na okvir kuita.

    - Oplate u varijanti vrata sa arkama, kontrolnim staklom i bravama koje omoguavaju dobro dihtovanje, rade se na filterskim i ventilatorskim sekcijama

    Laka ugradnja, montaa, odnosno demontaa pojedinih funkcionalnih elemenata klima komore postie se postavljanjem u kuite klizaa, nosaa i pregradnih elemenata, koji su od pocinkovanog lima, a koji ujedno slue i kao usmerivai vazduha kroz klima komoru.

    2.1 Izmenjivai toplote

    Proraun i izbor izmenjivaa toplote vri se pomou softverskog paketa GNTNER sa mogunou izbora termodinamikih parametara medija, kao i same geometrije izmenjivaa, tako da budu maksimalno prilagoeni zahtevima.

    Standardna izvedba svih izmenjivaa, koji se ugrauju u klima komoru, bilo da su hladnjaci, isparivai, toplovodni grejai, parni grejai ili kondenzatori je:

    Bakarne cevi (10,12 ili 16 mm) orebrene sa aluminijumskom lamelom sa najeim korakom od 2 do 4 mm.

    Ekspandiranjem bakarnih cevi, omoguen je tesan kontakt sa kragnom lamele, a time je postignuta i odlina provodljivost.

    Okviri izmenjivaa raeni su od pocinkovanog lima.

    Sabirne cevi izmenjivaa (grejaa i hladnjaka) mogu da budu od bakra ili od elika.Prikljuci na izmenjivae do prenika od 2 cola su navojni (po JUS-u), a preko 2 cola su prirubniki.

    Sabirne cevi isparivaa i kondenzatora su bakarne i uvek na lemljenje.

    Prodori cevnih prikljuaka izmenjivaa toplote kroz kuite zaptiveni su rozetnama.

    Na odgovarajuim mestima na izmenjivaima nalaze se prikljuci za odzraivanje i pranjenje.

    2.2 Rekuperatori

    U cilju utede energije (znaajno smanjenje potrebnog kapaciteta za grejanje) koriste se rekuperatori toplote, iji je zadatak da toplotu otpadnog vazduha predaju sveem vazduhu.

    Uteda

    Postavljanje elemenata

    Proraun i izbor

    Izvedba

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 6 od 22

    Mogue su dve varijante rekuperacije: - Ploasti i rotacioni rekuperatori, koji se raunaju i biraju po softverskom

    paketu firme ''HEATEX'', uzimajui pri tome u obzir stepen rekuperacije (do 75% ) i raspoloivi napor. Ugraena je i obilazna by-pass regulaciona aluzina za obezbeenje rekuperatora toplote od smrzavanja.

    - Varijanta sa sistemom cirkulacije meavine vode i glikola u zatvorenom krugu dva izmenjivaa toplote sa pumpom.

    2.3 Eliminatori kapljica

    Smeteni su na svim mestima gde treba spreiti prelaz kapljica u susednu sekciju, a to moe biti iza hladnjaka, ovlaivaa i ploastog rekuperatora.

    Lamele su raene od pocinkovanog lima, koje se montiraju u sklopu sa plastinim odstojnicima.

    Lako mogu da se izvuku iz kuita.

    2.4 Ventilatori

    Ventilatori u klima komorama su centrifugalni, radijalni,sa dvostranim usisom, firme NICOTRA, izabrani pomou njihovog softverskog paketa.

    Za ukupne padove pritiska cca 800 Pa koriste se ventilatori sa unapred zakrivljenim lopaticama.

    Za ukupne padove pritiska preko gore navedenih vrednosti koriste se ventilatori sa unazad zakrivljenim lopaticama.

    Osnovni kriterijumi za izbor veliine ventilatora je maksimalni stepen korisnosti u radnoj taki ventilatora, to znai i najmanju snagu elektromotora potrebnu za pogon ventilatora i najnii nivo buke.

    Ventilator je zajedno sa elektromotorom, remenicama i remen kaievima, postavljen na zajedniki nosa, koji je preko antivibracionih amortizera oslonjen na kuite komore.

    Sa druge srane, potisna strana venilatora sa kuitem je povezana elestinom vezom (plastificirano ceradno platno sa prirubnicama od Al profila.)

    Pogon ventilatora osim ventilatora sa remenskim pogonom koriste se i ventilatori sa direktno kuplovanim motorom i slobodno rotirajui ventilatori (ventilatori bez spiralnog kuita).

    Elektromotori u klima komorama su trofazni asinhroni; oblika B-3 sa zatitom IP54.

    Najee koriteni su etvoropolni motori, a neto ree estopolni i dvopolni, a u izuzetnim sluajevima osmopolni motori.

    U skladu sa standardom JUS ISO 5291 za prenos snage sa osovine motora na osovinu ventilatora koriste se :

    - Klinaste dvodelne remenice (venac + elestina aura) sa jednim, dva, tri ili etiri leba tipa SPZ, SPA, SPB, SPC,

    - Klinasto remenje 10,13,17,22 za profile remenice Z,A,B,C.

    Izvedba

    Poloaj

    Izvedba

    Proraun i izbor

    Izvedba

    Pogon ventilatora

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 7 od 22

    2.5 Filteri

    Mogunost jednog ili vie stepeni filtracije, u zavisnosti od objekta za koji se koriste klima komore

    Za svaku klima komoru preporuuje se ugradnja filtera najmanje G3 klase.

    Grubi filteri G3 i G4 mogu biti u varijantama panelni, cik-cak ili vreasti.

    Fini filteri klase F5 do F9 su vreasti filteri

    Od ostalih tipova mogu na zahtev da se ugrade: - Apsolutni filteri klase H10 do H13 - Filteri sa patronama od akivnog uglja za izdvajanje tetnih plinova i mirisa - Metalni filteri za izdvajanje masnoa

    2.6 Demperi

    Okvir sa prirubnicama i lamele od aluminijuma.

    Zakretanje lamela veoma lagano, zahvaljujui sistemu zupanika izraenih brizganjem od ABS-plasike, a ostvaruje se preko mesingane etvrtke 12 x 12 mm.

    Mogunost izuzetno dobrog dihtovanja preko gumenih profila

    Pogon dempera runi (sa ruicama od Al-liva) ili motorni

    Mogunost lakog uspostavljanja spregnutog pogona kod meakih sekcija.

    2.7 Priguivai zvuka

    Kulise priguivaa imaju okvir od pocinkovanog lima, unutar koga se nalaze ploe od mineralne vune koje su efikasni absorbcioni materijal. Spoljnje povrine ploa su zatiene protiv otpadanja delia.

    Priguivake kulise se kao kompaktna celina montiraju u klima komoru.

    Najei tip priguivaa je sa debljinom kulise d=100 mm i razmakom izmeu kulisa s=50 mm ( 33% slobodnog poprenog preseka)

    Sandardne duine kulisa, zavisno od stepena priguenja koju elimo, su: 600mm, 900mm, 1200mm, i 1800mm. Tablica stepena priguivanja pri 250 Hz:

    D (dB) 15 18 22 26

    L (mm) 700 1040 1400 1640

    3. DIMANZIJE I OBLIK EONOG PRESEKA

    Dimenzije eonog preseka odreene su koliinom vazduha koju treba da obradi klima komora.

    Pri odreivanju dimenzija uzete su u obzir maksimalne brzine strujanja vaduha preko svetlog preseka klima komore, a sve to u skladu sa uklapanjem sandardnih veliina filtera.

    Vrste filtera

    Stepen filtracije

    Izvedba

    Izvedba

    Raspored i duina kulisa

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 8 od 22

    TIP

    KO

    MO

    RE

    DIMENZIJE EONOG PRESEKA SVETLI PRESEK

    IZMENJIVAA

    VELIINA I BROJ FILTERA

    A A1 H H1 H2 L B

    592

    x 5

    92

    490

    x 5

    92

    287

    x 5

    92

    K-2 596 680 646 730 890 400 350 1 K-3 786 870 646 730 890 400 550 1 K-4 991 1075 646 730 890 600 550 1 1 K-5 1191 1275 646 730 890 800 550 2 K-7 1191 1275 846 930 1090 1000 550 2 K-9 1191 1275 1046 1130 1290 1000 750 2 2 K-12 1281 1365 1246 1330 1490 1000 950 4 K-15 1586 1670 1246 1330 1550 1050 1150 4 2 K-20 1786 1870 1466 1550 1770 1370 1150 2 4 K-25 1786 1870 1666 1750 1970 1550 1350 3 3 3 K-30 1786 1870 1866 1950 2170 1550 1550 3 6 K-35 2076 2160 1866 1950 2170 1550 1750 9 K-40 2381 2465 1866 1950 2170 1800 1750 9 3 K-45 2671 2755 1866 1950 2170 2100 1750 12 K-50 2976 3060 1866 1950 2170 2700 1750 15 K-60 2979 3105 2244 2370 2590 2700 2150 10 10 K-70 3574 3700 2244 2370 2590 3300 2150 12 12 K-80 3574 3700 2444 2570 2790 3300 2350 24

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 9 od 22

    4. KRITERIJUMI ZA IZBOR VELI INE I TIPA KLIMA KOMORE

    Veliinu i tip klima komore odreuju dva nezavisna kriterijuma ili zadana podatka.

    1. Koli ina vazduha, koju treba da obradi klima komora, odreuje dimenziju eonog preseka klima komore.

    2. Potrebne funkcijske jedinice klima komore tj. vrste obrade vazduha odreuju tip klima komore.

    Pri izradi izbornih dijagrama, na osnovu koliina vazduha koje treba obraditi klima komora, usvojene su sledee maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha preko svetlog preseka izmenjivaa i svetlog preseka klima komore (tj. na filterima).

    - Brzina vazduha preko svetlog preseka hladnjaka To je najstroiji kriterijum i maksimalna brzina iznosi do 3 m/s. Pri tome imamo dva sluaja: 1. Za brzine vaduha do 2.4 m/s preko hladnjaka u komoru se ne ugrauju eliminatori kapljica 2. Za brzine vazduha izmeu 2.4 m/s do 3 m/s preko hladnjaka, u komoru se ugrauje eliminator kapljica.

    - Brzina vazduha preko preseka grejaa. Manje strog kriterijum brzine vazduha je usvojen za grejae i maksimalna brzina iznosi do 3.6 m/s. Ovaj kriterijum vai kada klima komora u svom sastavu nama sekciju hladnjaka vazduha.

    - Brina vazduha preko svetlog preseka klima komore tj. preko filtera Kree se do 2.4 m/s. Ako klima komora u svom sastavu, nema uopte izmenjivaa, tada na svetlom preseku klima komore moemo da idemo brzinom maksimalnom do 4 m/s.

    Dijagrami za izbor veliine klima komore dati su u dve varijante

    I VARIJANTA Dijagram izbora u zavisnosi od dozvoljene brzine na svetlim presecima izmenjivaa.

    Kriterijum za izbor

    Max. dozvoljene brzine

    Dijagram za izbor

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 10 od 22

    II VARIJANTA Dijagram izbora u zavisnosi od dozvoljene brzine na svetlom preseku komore tj. na filterima.

    5. VRSTE OBRADE VAZDUHA Sutina klimatizacionog sistema je u tome, da sa odgovarajuim protokom i kvalitetom vazduha (temperatura, vlanost, istoa, ... ) postigne u klimatizovanom prostoru eljene parametre komfora. To se postie kombinacijom osnovnih procesa obrade vazduha, razliitih mogunosti za voenje vazduha i primenom razliitih sistema automatike.

    Ventilacija Odsisavanje vazduha, Ubacivanje vaduha, Varijanta sa dva ventilatora za ubacivanje i izvlaenje vaduha sa meakom sekcijom.

    Filtriranje Sa jednim stepenom filriranja Sa dva stepena filtriranja

    Grejanje Topla voda grejanje Grejanje parom niskog pritiska Elektrini grejai

    Hlaenje Hladnjak sa hladnom vodom Ispariva-direktna ekspanzija

    Rekuperacija toplote Ploasti rekuperator Dva glikolna izmenjivaa u zatvorenom krugu sa pumpom

    Vlaenje Parom-izotermsko vlaenje Adijabatsko vlaenje

    Odvlaivanje Priguivanje

    Namena klima komora

    Dijagram za izbor

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 11 od 22

    6. OZNAAVANJE KLIMA KOMORA

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 12 od 22

    7. TEHNI KI PODACI I PRORA UNI

    7.1 Radna taka ventilatora

    Promena brzine ventilatora, sa ne promenjenom karakteristikom sistema vazduha Ako se brzina ventilatora promeni,dok sistem vazdunih kanala ostane ne promenjen, radna taka ventilatora se pomera iz take 1 (V1, Ptot1) u taku 2 (V2, Ptot2).

    Gde je: V (m3/h)-zapreminski protok vazduha, Ptot (Pa)-totslni pad pritiska, Pw (kW)- efektivna snaga, n (0/min) br.obrtaja u minuti, (%) efikasnost (stepen korisnosti)

    Efekat promene pritiska u sistemu na radnu taku ventilatora Radna taka ventilatora se uvek nalazi na preseku karakteristike ventilatora pri broju obrtaja n i karakteristike sistema vazdunih kanala.

    U tom sluaju vai sledee:

    2

    1

    2

    1

    n

    n

    V

    V =

    22

    2

    1

    2

    1

    2

    1

    =

    =

    V

    V

    n

    n

    Ptot

    Ptot

    2

    1

    2

    1

    2

    1

    2

    133

    I

    I

    V

    V

    n

    n

    Pw

    Pw =

    =

    =

    1 = 2 = konstant.

    Taka 1 (V1, Ptot p, n1) je projektovana radna taka.

    Taka 2 (V2) je radna taka sistema u sluaju da se desi da sistem ima manju koliinu vazduha V2 usled vee vrednosti totalnog pada pritiska za P (drugaija vrednost od projektovane).

    Taka 3 predstavlja radnu taku sa stvarnim padom pritiska i eljenom koliinom vazduha , koja se postie promenom broja obrtaja motora.

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 13 od 22

    7.2 Proraun visine sifona za odvod kondenzata

    Odvod kondenzata vri se kroz sifon ( U cev) koja je postavljena na samom izlazu iz klima komore. Visina U cevi mora biti odgovarajua da bi se spreilo usisavanje odvodnog kondenzata i njegovo rasprivanje u struji vazduha u klima komori.Voda mora tei direktno iz U cevi u slivnik, pa u odvodni kanal. Visina sifona definisana je prema sledeem:

    Gde je p totalni pad pritiska na mestu odvoda kondenzata (Pa)

    Sifon treba biti povezan sa odgovarajuim prikljukom i napunjen vodom.

    U zani podpritiska

    H1 (mm) = p / 10

    HS (mm) = p x 0.075

    U zani nadpritiska

    H1 (mm) = 35 mm

    HS (mm) = (p /10) + 50

    Za Ptot 1000 Pa H1 (mm) = 100 mm

    HS (mm) = 75 mm

    Za Ptot 1000 Pa H1 (mm) = 35 mm

    HS (mm) = 150 mm

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 14 od 22

    7.3 Odreivanje temperaturske efikasnosti rekuperatora toplote

    Jedan od najboljih naina da se proveri koliko je dobara rekuperacija toplote jeste da se izmeri temperaturska efikasnost rekuperatora. Efikasnost rekuperatora na strani otpadnog vazduha (toploj strani):

    thulttul

    ttizttult

    =

    Efikasnost rekuperatora na strani spoljnjeg vazduha(hladnoj strani):

    thulttul

    thulthizh

    =

    Gde je: ttul i ttiz temperatura na toploj (otpsdnoj) strani, ulazna i izlazna thul i thiz temperatura na hladnoj (spoljanjoj) strani, ulazna i izlazna Kada su protoci (tj. proizvodi masenog protoka i specifine toplote) jednaki na obe strane, efikasnost rekuperatora e takoe biti jednaka na obe strane( t = h ).

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 15 od 22

    8. SPISAK KORITENIH STANDARDA ISO/DIS 12100-1 (JUS EN 292-1)- Bezbednost maina Osnovni pojmovi, opti principi za konstruisanje Deo 1: Osnovna terminologija i metodologija -Safety of machinery Basic concepts, general principles for design- Part 1: Basic terminology methodology JUS EN 292-2- Bezbednost maina Osnovni pojmovi, opti principi za konstruisanje Deo 2: Tehniki principi i specifikacije -Safety of machinery Basic concepts, general principles for design- Part 2: Technical principles and specifications JUS EN 294 - Bezbednost maina Bezbedonosna rastojanja koja spreavaju dohvat podruja opasnosti gornjim ekstremitetima - Safety of machinery Safety distances to prevent danger zones being reached by the upper limbs. JUS EN 418 - Bezbednost maina Ureaji za zaustavljanje u sluaju opasnosti, funkcionalni aspekt-Naela za konstruisanje 418 -Safety of machinery Emergency stop equipment, functional aspects- Principles for design JUS EN 818 - Bezbednost maina Bezbedonosna rastojanja kojima se spreava dohvat opasnih podruja donjim ekstremitetima Safety of machinery Safety distances to prevent danger zones being reached by the lower limbs. JUS IEC 60204 -1 - Bezbednost maina - Elektrina oprema maina - Deo 1: Generalni zahtevi Safety of machinery Electrical equipment of machines - Part 1: General requirements EN 1886 Ventilacija u zgradama Ureaji za klimatizaciju vazduha Mainska izvedba Ventilation for buildings Air handling units Mechanical performance EN 13053 -Ventilacija u zgradama Klasifikacija i izvedba klima komora, delova i sekcija Ventilation for buildings - Air handling units - Ratings and performance for units, components and section VDI 3803- Sistemi klimatizacije Konstrukcioni i tehniki principi Air-conditioning systems - Structural and technical principles

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 16 od 22

    DIN 7753-1 Dimenzionisanje remenog prenosa snage za mainsko-inenjerske svrhe Endless narrow V-belts for mechanical engineering purposes; dimensions DIN 7753-2 - Remeni prenos snage za industriske svrhe; proraun pogona, odreivanje snage Narrow V-belts for industrial purposes; calculation of drives, power ratings VDI 6022, - Higijenski zahtevi za sisteme ventilacije i klimatizacije i klima komore Hygienic requirements for ventilating and air conditioning systems and air-handling unit JUS M.E2.011 Kotlovska postrojenja Zahtevi za kotlovsku i napojnu vodu kotlova grupe IV JUS ISO 5291- Remeni prenos -Olebljene ramenice za spojene klasine klinaste remenove lebovi preseka AJ, BJ, CJ i DJ (efektivni sistem) JUS ISO 7005-1 -Metalne prirubnice Deo 1: eline prirubnice JUS N.M2.070 Zahtevi za bezbednost-Ventilatori-Posebni tehniki uslovi i ispitivanje JUS M.F4.001 - Ventilatori Termini, definicije i klasifikacija JUS M.F4.002 - Ventilatori Sigurnosno-tehniki zahtevi JUS M.E5.100 Izmenjivai toplote Osnove za odreivanje toplotnog bilansa primarnih kola napajanih vodom ili parom.

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 17 od 22

    9. GRAFIKI SIMBOLI

    VODENI HLADNJAK HLADNJAK DIREKTNA EKSPANZIJA MRAZ TERMOSTAT ELIMINATOR KAPI PRIGUIVA SEKCIJA SA JEDNIM DEMPEROM MENA SEKCIJA SA DVA DEMPERA MENA SEKCIJA SA TRI DEMPERA FILTERI

    RADIJALNI VENTILATOR TOPLOVODNI GREJA PARNI GREJA ELEKTRI NI GREJA PLOASTI REKUPERATOR FILTERI FILTER SA AKTIVNIM UGLJEM ELEKTRO FILTER APSOLUTNI FILTERI

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 18 od 22

    10. UPOZORAVAJUI SIMBOLI I SIMBOLI OPASNOSTI

    OPTA OPASNOST OPASNOST OD ELEKTRI NOG UDARA OPASNOST OD VISEEG TERETA OPASNOST OD ROTIRAJU IH DELOVA

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 19 od 22

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 20 od 22

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 21 od 22

  • TEHNIKE KARAKTERISTIKE List. 22 od 22

    25.06.2009