MENADZMENT U AGROBIZNISU.docx

1.Specificnosti menadzmenta u agraru? Specifinosti proizvodnje i potronje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i faktora proizvodnje uslovljavaju i specifinosti menadmenta u agraru. poljoprivredna proizvodnja je organska proizvodnja, proizvodnja biljaka i ivotinja; poljoprivredna proizvodnja je zavisna od prirodnih uslova, tj. ona je pod direktnim uticajem prirodnih fenomena (sua, poplava, grad, vetar i dr.); osnovni uslov za poljoprivrednu proizvodnju je zemljite, tj. postoji svojina na zemljite i manja efikasnost investicija u nizu poljoprivrednih projekata; u poljoprivredi due traje vreme proizvodnje i znatno se razlikuje od vremena neposrednog procesa rada; u poljoprivredi je mogu naturalni karakter proizvodnje, u irim razmerama; po svojoj strukturi (svojinskoj i posedovnoj) i zbog velikog broja proizvoaa, poljoprivreda se tee organizuje nego industrija; oko 70-80% ukupne ratarske proizvodnje odlazi u stoarsku proizvodnju, koja je neka vrsta organske prerade biljne proizvodnje; oko 80% ukupne biljne i stoarske proizvodnje odlazi, pre finalne potronje, u preradu i troi se u preraenom obliku; poljoprivredni proizvodi se ne mogu neogranieno uvati i imaju svoj vek trajanja i u sveem i u preraenom stanju; imajui u vidu zavisnost poljoprivredne proizvodnje od prirodnih uslova, u poljoprivredi i planiranju njenog razvoja veliki je znaaj reonizacije poljoprivredne proizvodnje; odnos dohotka, cena i tranje za poljoprivrednim proizvodima, tj. elasticitet tranje je nizak i razliit za razliite proizvode, tako da ona nije u mogunosti da u kratkom roku reaguje na zahteve trita; radnici zaposleni u poljoprivredi treba da imaju znatno ire kvalifikacije od radnika u industriji i dr.

2. Sta cini agrobiznis sistem?

3.Sema agro-prehrambenog sistema?

4.Osnovni principi menadzmenta u poljoprivredi?

1. Princip umanjenog prinosa 2. Trokovni ili princip marginalnosti 3. Princip supstitucije 4. Princip ogranienog kapitala i oportunitetnih trokova 5. Princip kombinovanja proizvodne strukture 6. Konkurentnost izmeu proizvoda koji se gaje u isto doba godine 7. Suplementarni odnos dva poljoprivredna proizvoda 8. Komplementarni odnos izmeu poljoprivrednih proizvoda 9.Princip vremenskog uporeenja 10.Pravovremeno donoenje odluka, potovanje principa permanentnosti, odnosno, neprekidne aktivnosti menadera

5.Uloga agrobiznis menadzmenta na makro nivou?

Najznaajnije take koje ine sadrinu planiranja na makro nivou: (1) znaaj, mesto i uloga poljoprivrede u privrednom razvoju zemlje (2) utemeljenje institucionalnog okvira za makro menadment u agrosistemu (3) utemeljenje jasnih pravaca razvoja i ciljeva, koji se postavljaju pred agrosistem (4) definisanje raspoloivih resursa i modela njihove alokacije anticipiranje problema i izbor alternative

5a. PLANIRANJE: Planiranje u poljoprivredi na makro nivou - projekcija najznaajnih parametara: bilans hrane, usklaen sa demografskom politikom i mogunostima izvoza i potrebama uvoza poljoprivrednih proizvoda projekcija mesta agrarnog sektora, u okviru monetarne i fiskalne politike zemlje globalna alokacija resursa, na koju se utie preko investicione i kreditne politike

5b. ORGANIZOVANJE:Organizovanje - javljaju se brojni podsistemi institucionalnog okvira za sprovoenje agrarne politike u vie pravaca:1) nove tehnologije i njihovo irenje; 2) izmena utemeljenih modela strukture proizvodnje;3) optimalno korienje prirodnih resursa;4) organizovanje trita poljoprivrednih proizvoda; 5) podsticaj razvoju organizacionih formi i informacionog sistema u agraru

6. Sta obuhvata upravljanje ljudskih resursa I najznacajnija podrucja delovanja?Upravljanje ljudskim resursima:(a) upravljanje ukupno raspoloivom radnom snagom u poljoprivredi (b) odreivanje znaaja i mesta profesije menadera Najznaajnija podruja delovanja menadera: upravljanje inovacijama upravljanje rizikom dizajniranje organizacije i informacionih sistema upravljanje ljudskim resursima

7.Vrste Menadzmenta u agraru?

8.Informacije I informacioni sistem za agrobiznis?Organizovanje adekvatnog informacionog sistema bez sumnje predstavlja osnovu za donosenje svih menadzment odluka na makro I mikro nivou. Prave informacije obezbedjene u pravo vremem, mogu da znace uspeh ili neuspeh za ukupni menadzment u poljoprivredi. Donosenje ispravnih odluka znaci dobar menadzment a one su uvek bazirane na relavantnim informacijama. Informacije od opsteg znacaja mogu biti obezbedjivane iz javnih ili privatnih izvora. Sve informacije treba da budu ugradjene u jedan funkcionalan sistem, a odnose se pre svega na: - optimalno koriscenje raspolozivih resursa I nove tehnologije;-komparativne prednosti pojedinih tipova poljoprivrednih gazdinstava;-finansijske, poreske I druge zakonske obaveze;-kupoprodajne odnose u prometu zemljista I zakupne odnose..

9.Sta obuhvata analiza trzista u biznis planu?Analiza trita obuhvata saznanja o tome: ko ini vae trite, gde se ono nalazi, da li je trite datog proizvoda u razvoju ili stagnaciji, kakvi su trendovi prodaje proizvoda poslednjih 5 godina, da li ima nekih sezonskih aspekata vezano za njega, koji procenat trita moe da pokrije proizvod (obim prometa), kako ete svoj proizvod plasirati na trite (diirektno ili preko zastupnika: zadruge, veletrgovaca, berze i sl.), ko su vai konkurenti (prednosti nad konkurentima, itd.).

10.Koje su poslovne aktivnosti preduzeca?Opis poslovnih aktivnosti preduzea (farme) informacije o proizvodnom programu ciljevi u planskom periodu ciljevi koji se odnose na tekue poslovanje ciljevi u vezi sa razvojem poslovnog sistema u osvrtu na privrednu granu kojoj preduzee pripada, ukratko se objanjava opte stanje u zemlji, kao i prilike u regionu gde preduzee obavlja svoju delatnost odeljak o cenama pozicioniranje naspram konkurenata I -finansijsko poslovanje (ekonominost, rentabilnost, likvidnost, solventnost i sl.) 11. Analiza finansijskih efekata?u nepoljoprivrednim delatnostima obavezna analiza i projekcija bilansa stanja, uspeha i novanih tokova. S obzirom na sezonski karakter poljoprivredne proivodnje, moe da stvori pogrenu sliku, zbog optereenosti nedovrenim proizvodnjama u proteklom periodu. Svrsishodnija je analiza proizvodne strukture i udeo zemljita u osnovnim sredstvima (preveliko uee zemljita govori o ekstenzivnom privrednom subjektu) -zanimljive bilansne stavke o sredstvima, govore o stepenu samofinansiranja tekue proizvodnje -svrsishodno je analizirati prelomnu taku (break even analysis) / kolika treba da bude vrednost prodaje ili fizikog obima proizvodnje da bi odredjena linija proizvodnje bila isplativa -za ocenu investicija - dinamike metode: metod povraaja sredstava, neto sadanje vrednosti i interne stope rentabilnosti

12.Sta obuhvata menadzment ljudskih resursa? MENADMENT LJUDSKIH RESURSA - OBEZBEIVANJE, ODRAVANJE, RAZVOJ, PRILAGOAVANJE, USMERAVANJE I KORIENJE LJUDSKIH POTENCIJALA U SKLADU SA CILJEVIMA PREDUZEA, RESPEKTOVANJE INDIVIDUALNIH POTREBA I CILJEVA ZAPOSLENIH LJUDSKI RESURSI - UKUPNA ZNANJA, VETINE, SPOSOBNOSTI, KREATIVNE MOGUNOSTI, MOTIVACIJA I ODANOST KOJOM RASPOLAE NEKO PREDUZEE (ILI DRUTVO). TO JE UKUPNA INTELEKTUALNA I PSIHIKA ENERGIJA KOJU PREDUZEE MOE ANGAOVATI NA OSTVARIVANJU CILJEVA I RAZVOJA POSLOVANJA MENADMENT LJUDSKIH RESURSA : PLANIRANJE LJUDSKIH RESURSA, REGRUTOVANJE, SELEKCIJU I SOCIJALIZACIJU OSOBLJA, RAZVOJ ZAPOSLENIH, OCENJIVANJE USPENOSTI ZAPOSLENIH, NAGRAIVANJE I MOTIVACIJU ZAPOSLENIH, KREIRANJE ADEKVATNE ORGANIZACIONE KULTURE, VOENJE BRIGE O ZATITI NA RADU, ZDRAVSTVENOJ I SOCIJALNOJ ZATITIUSPOSTAVLJANJE I RAZVOJ DOBRIH MEULJUDSKIH ODNOS

13. Ciljevi menadzmenta ljudskih resursa? OBEZBEIVANJE PRAVOG-KVALITETNOG BROJA RADNIKA, U PRAVO VREME, NA PRAVOM MESTU I NA PRAVI NAIN KORISTITI NJIHOVE POTENCIJALE ZA POVEANJE ORGANIZACIJSKE KONKURENTSKE SNAGE I USPENOSTI, ZADOVOLJAVANJE POTREBA, OEKIVANJA I INTERESA ZAPOSLENIH, UPOTREBA I RAZVOJ INDIVIDUALNIH MOGUNOSTI, PODIZANJE KVALITETA RADNOG IVOTA, STVARANJE I ODRAVANJE FLEKSIBILNOG I ADAPTIBILNOG POTENCIJALA SVIH ZAPOSLENIH, SMANJENJE OTPORA NA PROMENE I NJIHOVO PRIHVATANJE KAO NAINA IVOTA I DELOVANJA, POVEANJE OSETLJIVOSTI UKUPNIH LJUDSKIH POTENCIJALA ORGANIZACIJE NA KVANTITATIVNE, KVALITATIVNE I STRUKTURNE PROMENE.

14.Motivacija zaposlenih u agrobiznisu? nagraivanje i stimulisanje bitan unutranji faktor razvoja preduzea u agrobiznisu Kvalitet komuniciranja izmeu menadera i njegovih saradnika Zdrava konkurencija meu kadrovima doprinosi motivisanosti Na koji e se nain motivisanost stimulisati zavisi od konkretnih uslova poslovanja u samom preduzeu, ali i od privrednog okruenja. Svaki zaposleni radnik ne reaguje na isti nain na odreenu motivaciju, zbog karakteristika linosti svakog pojedinca. Kako e radnik reagovati na motivacioni sistem koji se primenjuje zavisi od njegovih sposobnosti, ali i od njegovog kulturnog nivoa i potreba koje iskazuje. 15.Struktura kadrova u agraru? Obim i struktura kadrova u agroindustrijskom preduzeu zavise od obima i strukture poslova, kao i od toga kakve se i koliko snane interakcijske veze uspostavljaju meu zaposlenima. U agroindustrijskim preduzeima Srbije je neophodno da kadrovi budu sposobni da realizuju proizvodno, organizaciono, svojinsko, kadrovsko, upravljako i tehnoloko prestrukturiranje i da prihvataju novine. Poseban je znaaj strunjaka za transfer savremene tehnologije

16.Obrazovanje kadrova u agrobiznisu? permanentno obrazovanje. Agrarni menader treba da poseduje osnovna znanja iz informatike, organizacije rada, ekonomike preduzea, marketinga, finansijskog poslovanja, poljoprivredno-prehrambene tehnologije, stranih jezika, kao i poslovnog ponaanja, iz psihologije, sociologije i etike, radi uspene komunikacije sa zaposlenima i sa poslovnim partnerima... Novi poslovni projekti zahtevaju poveanje kvalifikovanosti radnika. Trokove permanentnog obrazovanja kadrova treba da, u to veem obimu, snosi preduzee. Izmene u organizaciji agroindustrijskog preduzea ponekad iziskuju dodatno obrazovanje zaposlenih. 17. Sta poseduje dobar menadzer? Dobar menader mora uspostaviti odnose poverenja, saradnje i razumevanja sa svojim saradnicima. Dobar menader razmenuje svoje iskustvo i znanje adekvatan pristup svakom zaposlenom, jer se radi o heterogenim linostima i raznovrsnim zahtevima prilagodljivost i reenost da se eliminiu konflikti u komunikaciji ubedljiv i da jasno izraze svoje ideje18. Uloga menadzera u poslovnom odlucivanju? Proces donoenja odluka otpoinje definisanjem problema operie sa nekoliko alternativnih reenja / mogunosti izbora izmeu dva ili vie ponuenih reenja. odluka se moe odnositi na, strukturu proizvodnje, uvoenje nove tehnologije, finansiranje i sl. Odluivanje u skladu sa odabranim kriterijumima odluivanja. Brzo odluivanje nosi rizik neodabiranja najpovoljnijeg reenja. Presporo odluivanje moe znaiti proputanje povoljnih uslova Za svaku varijantu reenja moraju da se utvrde sredstva kojima e se varijanta realizovati. Prednost treba da ima varijanta reenja koja obezbeuje najpovoljniji trini efekat, vei nivo ekonomskih pokazatelja, potpuniju uposlenost radnika, kvalitetniju proizvodnju itd. Od poetka sprovoenja odluke treba da postoji praenje i kontrola njenog izvrenja. 19.Uloga menadzera na makro nivou?20. Operativni I strategijski menadzment u agraru?STRATEGIJSKO UPRAVLJANJE - proces koji se sastoji od 5 faza:1. analiza sredine (strategijska analiza),2. usmeravanje organizacije,3. formulisanje strategije,4. implementacija strategije,5. strategijska kontrola. Za strategijsku analizu menaderima stoje na raspolaganju brojne metode.( Swot analiza).Usmeravanje organizacije - aktivnost koja se obavlja nakon analiziranja sredine i podrazumeva formulisanje vizije, misije i strategijskih ciljevaVizija - stav o eljenoj budunosti preduzeaMisija - opisuje vrednost, aspiracije i razlog postojanja organizacije i sadri sledee odrednice: ciljna trita i potroae, osnovne proizvode i usluge, glavne tehnologije, interes za opstanak, razvoj i profitabilnost, sopstveni koncept kompanije, eljeni imid. Strategijski ciljevi organizacije - opti iskazi o rezultatima koje organizacija eli da ostvari u dugom vremenskom perioduFormulisanje strategije - iznalaenje alternativnih reenja i izbor najpovoljnije (optimalne) strategije najbolje u datim uslovima.Implementacija strategije - proces realizacije izabrane strategijske opcijeStrategijska kontrola se odvija u vie faza: utvrivanje standarda, merenje, uporeivanje i preduzimanje korektivne akcijeOPERATIVNI MENADMENT orijentisan ka reavanju razliitih problema u okviru redovne poslovne aktivnosti i to skoro u svim segmentima i podrujima funkcionisanja organizacije