Međunarodno javno pravo

1. POJAM MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

* Termin

Termin Meunarodno javno pravo" koji je u novijoj nauci stekao gotovo univerzalno pravo graanstva, potekao je od Bentama i zamenio stariji termin Pravo naroda".Jako uporite termin Meunarodno javno pravo" naao je u ideji da je narod nosilac suvereniteta u dravi, ideji koja je proistekla iz velikih graanskih revolucija.Pored termina Meunarodno javno pravo" u delu teorije koristi se i termin Meunarodno pravo". Razlika nije samo formalna, jer termin Meunarodno pravo" ukazuje na pristup po kome grana prava o kojoj raspravljamo obuhvata i izvesne pojmove i pravne institute (npr, dravljanstvo i pravni poloaj stranaca) koji se, po pravilu, izuavaju u srodnim granama prava kao to je meunarodno privatno pravo.

* Pojam meunarodnog prava

U formalnom smislu rei, meunarodno pravo predstavlja sistem pravnih pravila koja reguliu pravni poloaj i odnose subjekata meunarodnog prava kao i pravni poloaj i odnose drugih jedinki od meunarodnog interesa.Formalni pojam meunarodnog javnog prava podrazumeva sledee elemente:a) Meunarodno pravo je sistem pravnih pravila. Kvalifikacija meunarodnog prava kao skupa ili sistema pravnih pravila je svojstvena gotovo svim definicijama meunarodnog javnog prava.b) Kao sistem pravnih pravila meunarodno javno pravo regulie pravni poloaj i odnose kako subjekata meunarodnog prava, tako i drugih jedinki od meunarodnog interesa.Karakteristino je vezivanje pojma meunarodnog prava za subjekte. Jer, pored odnosa izmeu svojih subjekata, meunarodno pravo regulie pravni poloaj i drugih jedinki koje se ne mogu okvalifikovati kao subjekti meunarodnog prava.Pored formalnog pojma postoji i materijalni pojam meunarodnog javnog prava.Osnovna zamerka formalnoj definiciji meunarodnog prava je da ona ne kazuje gotovo nita o tome ta je sutina meunarodnog prava. O sutini meunarodnog prava govore materijalne definicije.Shvaeno u tom smislu, meunarodno javno pravo predstavlja objektivnu i autonomnu normu ili imperativ meunarodne zajednice. Kao elementi materijalnog pojma meunarodnog javnog prava mogu se navesti:a) Meunarodno pravo je pravo meunarodne zajednice. Osnovni cilj ili funkcija meunarodnog prava je stvaranje ureenih pravnih odnosa u meunarodnoj zajednici.Bez obzira na razliita shvatanja meunarodne zajednice, nesporno je da ona predstavlja specifinu zajednicu razliitu od drave kao postojbine unutranjeg ili nacionalnog prava.b) Meunarodno pravo je autonomna norma ili imperativ. Kvalifikacija meunarodnog prava kao autonomne norme ili imperativa ide za tim da ukae na posebnu tehniku stvaranja pravnih pravila meunarodnog prava, s jedne strane, i da odredi odnos subjekata meunarodnog prava prema tom pravu, s druge strane. Ovakvom kvalifikacijom povlai se sutinska razlika izmeu unutranjeg i meunarodnog prava.Za razliku od unutranjeg prava koje je heteronomne prirode, s obzirom na to da ga stvaraju ovlaeni organi drave u formi jednostranih pravnih akata (ustava, zakona i podzakonskih akata) i nameu ga subjektima prava, autonomna priroda meunarodnog prava rezultira iz injenice da ga stvaraju sami subjekti meunarodnog prava, daje, u principu, sporazumne, konsenzualne prirode. Takva priroda meunarodnog prava se ponajvie izraava kroz sistem formalnih izvora. Glavni formalni izvori meunarodnog javnog prava su ugovor i obiaj, pravni akti koji se zasnivaju na saglasnosti volja, izriitoj ili preutnoj.c) Kao konsenzualno pravo, meunarodno pravo nije lieno elemenata nametanja, budui da elementi nametanja proizlaze iz same kvalifikacije volje meunarodne zajednice kao osnova obaveznosti meunarodnog prava. Saglasnost volja je kvalitativno obeleje pretenog dela meunarodnog javnog prava, pojavljuje se kao opte pravilo, dok u izuzetnim sluajevima kada to nalae opti ili univerzalni interes, pravno pravilo meunarodnog prava moe biti nametnuto izvesnoj dravi ili dravama.Nametanje ili subordinacija ima dva osnovna oblika ispoljavanja:1. nametanje u procesu stvaranja i vaenja pravnih pravila (primer su norme ius cogens-a) i2. nametanje u postupku primene pravnih pravila (sluaj kada Savet bezbednosti deluje kao organ Organizacije Ujedinjenih nacija u cilju ouvanja mira i bezbednosti na osnovu glave VII Povelje Ujedinjenih nacija).d) Meunarodno pravo je objektivna norma ili imperativ. Kada kaemo da jejedan od elemenata formalno - pravnog pojma meunarodnog prava i to da je meunarodno pravo objektivna norma ili imperativ, to znai da je meunarodno pravoobjektivni poredak, poredak koji je iznad volje pojedinanih drava.Osnov obaveznosti opteg ili univerzalnog meunarodnog prava je volja celokupne meunarodne zajednice, a pristanak drave uzete pojedinano, samo je instrumentalni oblik konstituisanja volje meunarodne zajednice.Volja meunarodne zajednice je odgovarajui izraz opteg ili univerzalnog interesa koji se izraava kroz pristanak pretene ili preovlaujue veine drava - lanica meunarodne zajednice. Dva su osnovna obeleja pojma pretena ili preovlaujua veina":- kvantitativni, aritmetiki - svodi se na veliku veinu tj. na standard koji se ne izraava u preciznoj aritmetikoj formuli ve se konstituie od sluaja do sluaja; i,- kvalitativni, vrednosni - nije dovoljno da se radi samo o aritmetikoj veini, ve ta veina mora biti reprezentativna tj. u njoj moraju biti zastupljeni svi glavni politiki i pravni sistemi i civilizacije sveta.Objektivni karakter meunarodnog prava je potvren i u jurisprudenciji meunarodnih sudova.Potvrdu objektivnog karaktera meunarodnog prava nalayimo i u odnosu unutranjeg zakonodavca prema meunarodnom pravu.Najpotpunije odreenje meunarodnog prava daje meovita, formalno-materijalna definicija. U skladu sa ovakvom definicijom, meunarodno javno pravo bi se moglo odrediti kao sistem pravnih pravila u smislu objektivnih, autonomnih imperativa koji imaju za cilj da reguliu pravni poloaj i odnose subjekata meunarodnog prava kao i pravni poloaj i odnose drugih jedinki od meunarodnog interesa.

2. PRAVNA PRIRODA KLASINOG MEUNARODNOG PRAVA

Klasino meunarodno pravo je tvorevina evropske civilizacije. Ta injenica je proizvela dve znaajne posledice: prvo, meunarodno pravo su stvarale evropske drave i, drugo, primena meunarodnog prava dugo je bila ograniena na evropski kontinent, na odnose izmeu evropskih drava.Meunarodna zajednica se u tu svrhu restriktivno odreivala kao zajednica drava i naroda koji stoje na visokom stupnju razvijenosti" izmeu kojih vlada zajednica i uzajamnost prava. lanovima meunarodne zajednice na koje se primenjivalo meunarodno pravo smatrani su narodi i drave koji su jo od prvih vremena primili hrianstvo, a to su na prvom "rnestu stare evropske drave sa germanskim i latinskim jezicima kao i drave novih svetova koje su se razvile iz kolonija ovih naroda."Lorimer recimo, razlikuje odgovarajue koncentrine sfere: civilizovano oveanstvo, tj. evropsku meunarodnu zajednicu; varvarsko oveanstvo (Kina, Indija, Bliski Istok), na kojoj se meunarodno pravo primenjuje samo u izvesnoj meri i ostalo neevropsko oveanstvo. Drave van kruga tzv. civilizovanih ili prosveenih bile su objekt meunarodnog prava. U odnosima evropskih sila sa vanevropskim nisu primenjivana pravila meunarodnog prava, ve tzv. prirodni zakoni i hrianski moral. Iza ove formule krije se pravilo odreenih ruku tj. nepostojanje bilo kakvih pravnih obaveza prema tzv. necivilizovanim dravama i narodima. Na taj nain olakana je kolonizacija irokih prostora Azije, Afrike i Amerike od strane evropskih kolonijalnih sila.Od posebnog interesa za kolonizaciju bio je pojam niije zemlje. Ovaj pojam je relevantan za sticanje dravne teritorije mirnom okupacijom. Pod niijom zemljom" podrazumevala su se i ona podruja na kojima su postojale uroenike, plemenske i dravne organizacije koje nisu bile civilizovane u smislu evropskih standarda.Ulazak neke vanevropske drave u meunarodnu zajednicu bio je uslovljen sti-canjem svojstva subjekta hrianskog meunarodnog prava". U tu svrhu primenjivala se konstitutivna teorija priznanja. Da bi se neka vanevropska drava kvalifikovala kao subjekt klasinog, evropskog prava, bilo je potrebno da, pored formalnih atributa drave (teritorije, stanovnitva, suverene vlasti), prihvati osnovna moralna pravila o odnosima izmeu naroda i poseduje takav stepen civilizacije koji joj omoguuje da se pridrava pravila meunarodnog prava. Uslov civilizovanosti" je strogo cenjen o emu reito svedoi primer Turske, koja je, formalno dobila status subjekta meunarodnog prava tek na Pariskom kongresu 1856. godine.Otuda, moemo rei da je klasino evropsko meunarodno pravo bilo ekskluzivno pravo evropskih sila koje su kroz to pravo izraavale svoje vitalne politike interese.

3. ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA NA TEORIJSKOM NIVOU

Odnos unutranjeg (dravnog) prava i meunarodnog prava se, po pravilu, posmatra kroz prizmu monistiko-dualistike kontroverze. Odnos unutranjeg i meunarodnog prava emo posmatrati na dva osnovna nivoa:- nivou teorije koji se svodi na kvalifikaciju pravne vrednosti ova dva prava i- nivou prakse (unutranje i meunarodne) koja podrazumeva konkretan odnos pravila unutranjeg i pravila meunarodnog prava u postupku primene.

ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA NA TEORIJSKOM NIVOU

Ovako shvaen odnos unutranjeg i meunarodnog prava ispoljava se kroz suprotstavljanje dualistike i monistike teorije. Kao teorijski modeli odnosa unutranjeg i meunarodnog prava, monizam i dualizam nisu norme, stvarne ili pretpostavljene, ve teorijsko, apstraktno vienje odnosa ova dva prava bez obzira to oba imaju uporite u praksi.*Dualistika teorija. - Osnovna premisa dualistike teorije je da meunarodno i unutranje pravo koegzistiraju kao dva nezavisna, odvojena objektivna prava, dva samostalna pravna kruga. Ne postoje stvarne, materijalne veze izmeu ova dva prava, jer je meunarodno pravo - pravo izmeu drava, a unutranje (dravno) je pravo iznad fizikih i pravnih lica koja se nalaze na teritoriji drave.Tripel, osniva dualistike teorije, kae da unutranje pravo nastaje zakonom, a meunarodno pravo sporazumom. Prema tome, izvor unutranjeg prava je volja drave, a izvor meunarodnog prava je volja vie drava, zajednika volja.Drugi istorijski zastupnik dualizma, Anciloti objektivni osnov meunarodnog prava ne nalazi u kategoriji volje, ve u metafiziki shvaenom principu pacta sunt servanda kao hipotezi koja se ne moe objasniti i na kojoj se gradi meunarodni poredak.Unutranje i meunarodno pravo ne mogu, po pravilu, doi u stanje konkurencije i sukoba. Mogunost sukoba ili konkurencije iskljuuju dva momenta:1. razliiti drutveni odnosi koje ova dva prava reguliu i2. razliiti subjekti, jer se meunarodno pravo obraa dravama, a unutranje pojedincima.Ako u incidentnim sluajevima i doe do sukoba ili konkurencije, nacionalni sud ili drugi dravni organ duan je da primeni svoje tj. unutranje pravo.Za dualistiku teoriju karakteristina je postavka da meunarodno pravo ne obavezuje dravu sve dok se drava ne izjasni da prihvata konkretno pravilo meunarodnog prava.Glavni oslonac dualistike teorije je dogma o suverenitetu drave. Kako prime-uje profesor Barto organi vlasti i sudovi u okviru jedne drave ne priznaju nikakvu suverenu vlast iznad svog samostalnog, nacionalnog suvereniteta" pa, otuda, oni primenjuju samo ona pravila meunarodnog prava za koja im to bude nareeno putem domae pravne norme, koja je za njih obaveza".U svom izvornom znaenju dualistika koncepcija izvedena do krajnjih konsekvenci stvara nereive probleme, jedan zaaran krug protivrenosti. Dualistika teorija se zasniva na koordinaciji odnosa unutranjeg i meunarodnog prava, jer je hijerarhija, budui da se ova dva prava vide kao nezavisni sistemi, iskljuena.Dualistika teorija nosi skriveno antihumanistiko usmerenje, jer u svojoj konstrukciji fetiizira dravu i zapostavlja pojedinca kao adresata pravnih pravila.*Monistika teorija. - Polazna premisa monistike teorije je da su unutranje i meunarodno pravo sainjeni od jedinstvene supstance, da su delovi jednog jedinstvenog pravnog sistema.Monistika teorija o primatu meunarodnog prava graena je na vie ili manje izraenoj opoziciji dogmi suvereniteta u korist ideje meunarodne zajednice.Shvatanje o primatu unutranjeg prava razraeno naroito u uenju o meunarodnom pravu kao spoljanjem dravnom pravu, je kako smo istakli, neka vrsta lanog, izvitoperenog monizma, jer monizam pretpostavlja postojanje unutranjeg i meunarodnog prava kao nezavisnih, pozitivnih sistema. Pravo znaenje uenja o spoljanjem dravnom pravu" je negacija meunarodnog prava. Primat meunarodnog prava valja shvatiti kao funkcionalni izraz socioloke i egzistencijalne nunosti da se omogui postojanje drava kao nezavisnih i ravnopravnih jedinki, s jedne strane, i ureenih meunarodnih odnosa, s druge strane. Ako se stvari logiki postave, teko je i pretpostaviti da e meunarodno pravo stei potpuni primat a da se ne ukine princip suvereniteta drave. Upravo ta injenica nereivog sukoba izmeu suvereniteta i apsolutnog primata meunarodnog prava i navodi pristalice ovog shvatanja da za adresata pravila meunarodnog prava uzmu pojedinca.*Kompromisne teorije (teorije o koordinaciji). - Pitanje odnosa unutranjeg i meunarodnog prava na teorijskom nivou ne iscrpljuje se monistiko-dualistikom kontroverzom. Javila se i trea teorija koja itavu monistiko-dualistiku kontroverzu proglaava za nerealnu i vetaku. Ficmoris ovakvu kvalifikaciju itave kontroverze izvodi iz toga to navodno obe koncepcije polaze od neega to u stvarnosti ne postoji - zajednikog polja, skupa odnosa i transakcija u kome oba poretka simultano vae.Smatra da meunarodno i unutranje pravo kao sistemi ne mogu nikad doi u konflikt. Jedini mogui konflikt izmeu ova dva sistema je onaj koji se tie obaveza ili nesposobnosti drave da se na unutranjem planu ponaa u skladu sa nainom koji predvia meunarodno pravo. Funkcija meunarodnog prava se svodi na utvrivanje izvesnih stvari koje nisu valjane po meunarodnom pravu i, ukoliko se drava primenjujui svoje unutranje pravo ponaa suprotno meunarodnom pravu, prekrie svoje meunarodne obaveze.Kompromisne teorije su izraz uvaavanja nekih praktinih iskustava u primeni meunarodnopravnih pravila u nacionalnim pravnim porecima. Imaju za svrhu da ublae rigidnosti teorijskih konstrukcija i ublae logiku vrednosnog suprotstavljanja ove dve grane prava.U krajnjoj analizi kompromisna teorija se u osnovnim takama poklapa sa dualistikom.

4. ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA U SVETLOSTI PRAKSE (UNUTRANJE I MEUNARODNE)

*Odnos unutranjeg i meunarodnog prava sa stanovita prakse meunarodnih sudova. Meunarodno pravo ne ureuje primenu svojih pravila na dravnoj teritoriji. Poznaje jedino princip po kome se drava ne moe pozivati na svoje unutranje pravo da bi opravdala neizvrenje svojih meunarodnih obaveza. Princip je posebno afirmisan u praksi meunarodnih sudova.* Primena meunarodnog prava u unutranjem pravu. - Primena pravila meunarodnog prava regulisana je unutranjim pravima drava. Pravila unutranjeg prava reguliu dva pitanja:1. opti odnos unutranjeg i meunarodnog prava i2. naine ili tehnike povezivanja unutranjeg i meunarodnog prava.U pogledu opteg odnosa unutranjeg i meunarodnog prava reenja usvojena u unutranjim pravima se znaajno razlikuju.a) Jedna grupa ustava, inspirisana reenjem iz anglosaksonskog prava, meunarodno pravo smatra sastavnim delom unutranjeg prava (Velika Britanija, ustavi SAD (1787), Meksika (1917), Austrije (1929), Nemake (1949), Paragvaja, June Koreje (1962), Kipra (I960), June Afrike (1996), Filipina (1940)). Reenje je monistiko, ali na specifian nain. Izvorno monistiko shvatanje, naslonjeno na ideju univerzalnog prava oveanstva, podrazumeva da su unutranje i meunarodno pravo delovi jednog jedinstvenog prava, dok konkretno reenje kvalifikuje meunarodno pravo kao deo unutranjeg. Razlika stvara osnov da se vaenje norme meunarodnog prava ceni u duhu unutranjeg prava odnosno u skladu sa njegovim pravilima koja reguliu sukob normi.Kao opta karakteristika jedne podgrupe ustava moe se navesti odsustvo izriitog pravila o prioritetu u sluaju sukoba normi unutranjeg i meunarodnog prava. Meutim, prioritet se moe posredno izvesti iz drugih odredaba ili iz prakse primene relevantnih ustavnih odredaba.b) Druga grupa ustava daje prioritet meunarodnom pravu, (Ustav Nemake (1949), ustavi Holandije, odnosno Francuske). Od novijih ustava prioritet meunarodnom pravu priznaju i ustavi novostvorenih drava u istonoj Evropi i na prostoru bive SFRJ.Ustavi ne odreuju prioritet meunarodnog prava u celini.Veina ustava prioritet daje meunarodnim ugovorima, ne pominjui obiajnopravna pravila. Manji broj ustava prioritet daje meunarodnim ugovorima i obiajima navodei ih poimenino ili u optoj formulaciji opta pravila meunarodnog javnog prava".Prioritet meunarodnog prava se nadalje odnosi na zakone, a ne i na ustav kao najvii pravni akt drave (Francuska, Meksiko, Nemaka, Kipar, pani-ja i Juna Afrika).c) Neki ustavi, istina malobrojni, daju apsolutni primat unutranjem pravu (Ustav Uzbekistana, Ustav Turkmenistana i Ustav Belorusije).d) Retki su ustavi koji se opredeljuju za dualistiku koncepciju. Tako Ustav Italije (1974) utvruje: Pravni poredak Italije usklauje se sa optepriznatim propisima meunarodnog prava". *Tehnika povezivanja unutranjeg i meunarodnog prava. - S obzirom da ne postoji apriorno i perfektno jedinstvo unutranjeg i meunarodnog prava, neophodne su izvesne pravne radnje da bi se ova dva prava povezala.U osnovi, postoje dve tehnike povezivanja unutranjeg i meunarodnog prava u praksi drava: transformacija i adopcija.Tehnika transformacije podrazumeva uklapanje ili inkorporaciju pravila meunarodnog prava u unutranji pravni poredak odgovarajuom pravnom procedurom (zakonodavnim aktom, promulgacijom ugovora i si.) ojom se pravilo meunarodnog prava transformie u unutranje pravno pravilo.Adopcija se sastoji u priznavanju pravne snage pravilima meunarodnog prava u unutranjem pravu normom unutranjeg prava, ustavnom ili zakonskom, ili sudskom odlukom, bez promene adresata i sadrine pravila. Kao tehnika povezivanja unutranjeg i meunarodnog prava izraava u osnovi monistiki pristup odnosu ova dva prava.Ustavi se opredeljuju za adopciju kao relevantnu tehniku povezivanja unutranjeg i meunarodnog prava.Dva su osnovna modaliteta adopcije. Jedan ne povlai optu razliku u pravnoj snazi izmeu unutranjeg i meunarodnog prava - mogao bi se nazvati tradicionalnim i drugi koji opredeljuje odnos izmeu unutranjeg prava na jednoj strani i ugovora i obiaja, na drugoj, u sluaju njihove nesaglasnosti.Transformacija, meutim, nalazi svoje mesto, istina skromno, u pravnim porecima koji poivaju na adopciji kao osnovnoj tehnici.* Osvrt na unutranje pravo drava. Praksa drava u pogledu odnosa unutranjeg i meunarodnog prava dominantno je monistika. Elementi dualistike koncepcije primetni su, meutim, u odnosu prema pojedinim pravilima meunarodnog prava, poput pravila koja se obino nazivaju pravilima meunarodnog krivinog prava.Moe se zapaziti da i drave koje daju opti primat meunarodnom pravu ili meunarodno pravo kvalifikuju kao sastavni deo unutranjeg prava, u praksi iznalaze pravne tehnike koje otklanjaju primat meunarodnog prava u konkretnim sluajevima.

5. MEUNARODNI UGOVORI

Konvencija o ugovornom pravu od 1969. godine, u lanu 1.(2) definie meunarodni ugovor kao sporazum zakljuen pisano izmeu drava i koji je regulisan meunarodnim pravom, bilo da je sadran u jednom ili u dva ili u vie instrumenata meusobno povezanih, bez obzira na njegov poseban naziv." Ovu definiciju sledi i Konvencija o pravu ugovora izmeu drava i meunarodnih organizacija ili meunarodnih organizacija od 1986. godine, koja pod ugovorom podrazumeva meunarodni sporazum zakljuen pisano, izmeu jedne ili vie drava ili meunarodnih organizacija ili meunarodnih organizacija bilo da je taj sporazum sadran u jednom instrumentu ili u dva ili vie instrumenata meusobno povezanih i bez obzira na njegov poseban naziv.Termin ugovor" je genusni termin koji obuhvata itav niz posebnih naziva ko~-ji, mada sa znaajnijim varijacijama, upuuju na sadrinu ugovora. Najei nazivi su konvencija, ustav, pakt, kompromis, kartel, deklaracija, sporazum i sl.U teoriji se navode brojne podele meunarodnih ugovora. Kao najvanije mogu se navesti:- podele izvedene na formalnom kriterijumu (broj ugovornih strana i mogunost naknadnog obavezivanja) i- podela zasnovana na materijalnom kriterijumu (pravna funkcija ili sutina ugovora).Prema broju ugovornih strana ugovori se dele na dve osnovne grupe:- dvostrani (bilateralni) i- viestrani (multilateralni ugovori).Potonji se, pak, mogu podeliti na obine viestrane (sa manjim, ogranienim brojem ugovornica) i sveopte viestrane koji obuhvataju veinu drava lanica meunarodne zajednice.Podela na otvorene i zatvorene ugovore izvedena je prema kriterijumu mogunosti pristupanja ugovoru drava koje nisu uestvovale u njegovom zakljuenju. U pozitivnom meunarodnom pravu utemeljenom na principu suverene jednakosti drava, podela na otvorene i zatvorene ugovore je pravnotehnike prirode. Sveopti viestrani ugovori su, po pravilu, otvoreni ugovori.Posebno je relevantna podela ugovora prema pravnoj funkciji na:- ugovore - pogodbe (kontraktuelne) i- ugovore - zakone (legislativne).Pod ugovorima-pogodbama podrazumevaju se ugovori koji sadre pravila dizajnirana za konkretan sluaj, dok su pravila legislativnih ugovora opte ili apstraktne prirode primenjiva na vei broj sluajeva iste vrste. Svaki ugovor je kombinacija legislativnih i kontraktuelnih odredaba, a odgovarajua priroda ugovora odreuje se na osnovu legislativne ili kontraktuelne prirode pretenog dela odredaba koje izraavaju predmet i cilj ugovora.Ugovori-pogodbe su pravni poslovi, oblici pravne komunikacije subjekata meunarodnog prava, dok su legislativni ugovori - legislativni akti u meunarodnom pravu. Motivi i ciljevi ugovornica kod ugovora-pogodbi su razliiti, pa i suprotstavljeni, dok ugovore zakone odlikuju, po pravilu, identini motivi i zajedniki cilj.Stoga, moe se rei da su ugovori pogodbe izvori prava i obaveza za ugovorne strane, a ugovori-zakoni izvori meunarodnog prava."Boze cuvaj mi ovo pile, ovu mrvu zlata i svile..."

RibicaPrijatelj forumaPostovi:402Pridruio se:14 Mar 2009 16:56Cash on hand:543.00[Donate]Hasthanked:0timeHavethanks:0time Re: MJP - skripta (110 pitanja)odRibica 08 Mar 2011 16:256. OBIAJNA PRAVNA PRAVILA

* Pojam. - Po iroko prihvaenoj definiciji sadranoj u lanu 38.(b) Statuta Meunarodnog suda pravde, obiaj predstavlja dokaz opte prakse prihvaene kao pravo".Od obiajnog pravnog pravila treba razlikovati proste (puke obiaje) koji u irem smislu obuhvataju i pravila meunarodne kurtoazije. Prosti obiaji predstavljaju ustaljenu praksu ponaanja koju ne prati svest o obaveznosti - odstupajui od prostih obiaja drava ne kri meunarodno pravo mada rizikuje da druga strana preduzme dozvoljene protivmere u obliku retorzija.* Osnov obaveznosti obiajnopravnog pravila. - Pitanje osnova obaveznosti obiaja je jedno od izuzetno delikatnih pitanja koje raa brojne kontraverze u teoriji.Po jednom shvatanju obiaj predstavlja preutno izraenu saglasnost drava da odreeno ponaanje prihvate kao pravno relevantno.Drugo shvatanje se naslanja na prirodnopravni rezon. Elemente ovakvog shvatanja nalazimo i u formulaciji lana 38.(b) Statuta Meunarodnog suda pravde koji obiaj odreuje kao dokaz opte prakse prihvaene kao pravo, mada, i teorijski i sa stanovita prakse Suda, opta praksa i svest o obaveznosti su pre dokaz postojanja obiaja.Ako se drimo premise da opte meunarodno pravo derivira iz volje meunarodne zajednice u celini, izvesno je da i obiajno pravo, kao njegov integralni deo, ima koren u istoj volji. Jednako kao i sveopti viestrani ugovor. Volju meunarodne zajednice u celini konstituie volja pretene, reprezentativne veine lanica zajednice.Osnov obaveznosti obiajnih pravila je u volji meunarodne zajednice. Obiaj je samo instrumentalni oblik izraavanja te volje primeren decentralizovanoj strukturi meunarodne zajednice.Budui da volja meunarodne zajednice predstavlja volju pretene ili velike veine drava, nije potrebno u konkretnom sluaju dokazivati da je pojedinana drava preutno prihvatila odreeno obiajno pravilo.Volja meunarodne zajednice kao celine se kod obiajnih pravila formira pre-utnim pristankom reprezentativne veine drava.Preutni pristanak, ili kako se posebno u jurisprudenciji Meunarodnog suda pravde naziva - podrazumevajui pristanak ne moe se poistovetiti sa prostim utanjem. Ovaj oblik pristanka podrazumeva sticaj par relevantnih elemenata koji za posledicu imaju prihvatanje ili priznanje odreene radnje ili ponaanja kao elementa obiajnog pravila ili prihvatanje samog obiajnog pravila.Elementi podrazumevajueg pristanka su:1. da subjekt meunarodnog prava ima predstavu o relevantnoj pravnoj injenici;2. da povodom njenog nastanka ili isticanja od strane drugog subjekta, nijereagovao na odgovarajui nain, po pravilu, protestom ili na drugi nain izrazioprotivljenje;3. da je odsustvo reakcije izraz pravne namere subjekta tj. da se ne moe pripisati, recimo, zabludi ili prisili;4. da subjekt ima interes, posredan ili neposredan, u odnosu na relevantnu injenicu.* Elementi obiajnopravnog pravila. - Obiajno pravno pravilo, dakle, podrazumeva organsko jedinstvo dva elementa: prakse u smislu corpusa i svest o obaveznosti u smislu animusa.a bi praksa predstavljala konstitutivni elemenat obiajno pravnog pravila potrebno je da ispunjava odreene uslove. Ti uslovi se sa stanovita njihove prirode mogu podeliti na kvantitativne i kvalitativne uslove.Kvantitativni uslovi se tiu trajanja i optosti prakse. Razlika u pogledu duine roka potrebnog za formiranje prakse kao elementa obiajnog pravila navela je deo teorije na podelu obiaja na tradicionalne i instant" ili momentalne obiaje.Tradicionalni obiaji bi bili oni koji nastaju u relativno dugom vremenskom periodu, dok bi momentalni ili instant" obiaji bili obiaji koji nastaju u relativno kratkom periodu sa osloncem na rezolucije donete u okviru meunarodnih organizacija posebno u Organizaciji ujedinjenih nacija.to se tie optosti prakse oduvek je vaio zahtev da obiajno pravilo ima biti prihvaeno od veine drava. Nema nikakvog pravnog osnova za povlaenje razlike u pogledu specifine teine ponaanja drava, mada faktiki uticaj drava u stvaranju obiaja varira zavisno od interesa drave u konkretnoj stvari i njene opte pozicije u meunarodnoj zajednici.Koji je broj drava u stanju da svojim ponaanjem konstituie optu praksu stvar je svakog konkretnog sluaja. Mogu se istai dva elementa inherentna pojmu opte prakse: prvi, da praksa mora proizlaziti iz ponaanja aritmetike veine drava, a drugi da se radi o reprezentativnoj veini, dakle, veini u kojoj su zastupljeni svi glavni pravni sistemi i civilizacije savremenog sveta. Kvalitativni uslovi koje praksa treba da ispunjava tiu se konzistentnosti i ponavljanja odreenog ponaanja. Osnovno pravilo u vezi sa ponavljanjem odreenog ponaanja dato je u sluaju prava azila od strane Meunarodnog suda pravde 1950. godine. Sud je u svojoj presudi, izmeu ostalog, ukazao da obiajno pravilo mora biti ,,u saglasnosti sa konstantnom i uniformnom praksom preduzimanom od strane drava u pitanju".Drugi element obiaja je opinio juris ili animus. Ovaj elemenat obiaja naziva se jo subjektivnim, kvalitativnim ili formalnim elementom obiaja.Neodreenost obiaja odnosi se jednako i na njegov subjektivni elemenat. Meunarodna praksa naginje tumaenju da u dokazivanju obiajnog pravnog pravila nije potrebno ulaziti u ispitivanje subjektivnih motiva drava koje su formirale odgovarajuu praksu ve se, sa osloncem na pretpostavku da su drave svesna i razumna bia, tumai da spoljanje ponaanje, bilo akt ili proputanje, sadri u sebi i opinio juris.*Podela obiaja. Izraz obiajno pravo" ima generiko znaenje u smislu dase njime podrazumevaju, kako univerzalni ili opti tako i regionalni i lokalni obiaji.Univerzalni obiaji su, po definiciji, obiaji koji vezuju sve subjekte meunarodnog prava, drugim recima, pravna pravila koja proizlaze iz volje meunarodne zajednice kao celine.Regionalni obiaji su obiaji koji vae u odreenim delovima meunarodne zajednice (tzv. regionima).U teoriji meunarodnog prava se dugo vremena osporavalo postojanje lokalnih obiaja, tj. obiaja koji vezuju dve ili vie drava koje ne ine odgovarajuu regiju.*Prigovor ili protest. Drava koja se ne slae sa formiranjem obiajno pravnog pravila kojima se zamenjuje postojee pravno pravilo stavlja formalni protest.Dejstvo formalnog protesta je u tome da novo obiajno pravilo ukoliko i kada budeformulisano ne vezuje dravu koja je stavila protest. Drava koja se uporno i konzistentno protivi nastanku obiaja naziva se istrajni prigovara".

7. OPTA PRAVNA NAELA PRIZNATA OD STRANE PROSVEENIH NARODA

Opta pravna naela priznata od strane prosveenih naroda predstavljaju najkontroverzniji formalni izvor meunarodnog javnog prava.Shvatanja izraena u doktrini meunarodnog prava o pojmu optih pravnih naela priznatih od strane prosveenih naroda mogu se svrstati u dve grupe.1. Jednu grupu shvatanja odlikuje iroko, ekstenzivno odreenje optih pravnih naela kao naela imanentnih samoj ideji prava ili svekolikom pravu. Tako bi, po ovom shvatanju, u opta pravna naela priznata od strane prosveenih naroda u smislu lana 38.(c) Statuta Meunarodnog suda pravde ulazila kako naela iz unutranjeg prava tako i ona iz meunarodnog prava, te transnacionalnog i supranacionalnog prava.2. Po drugoj grupi shvatanja, radi se o naelima prihvaenim na unutranjem pravnom terenu ili, preciznije kazano, naelima koja se osobenom pravnotehnikom operacijom Suda izvode iz unutranjih pravnih poredaka u sluaju potrebe.Praksa Meunarodnog suda pravde potvruje da se pod optim pravnim naelima u smislu lana 38.(c) Statuta podrazumevaju naela koja se oslobaaju iz konzistentnih reenja razliitih sistema unutranjeg prava u odnosu na konkretan problem." Ovakvo shvatanje je u skladu sa razlogom unoenja optih pravnih naela prosveenih naroda u sistem izvora lana 38. - a to je da se iskljui, ili, bar, minimizira, mogunost da se Sud u konkretnoj stvari oglasi nenadlenim zbog nepostojanja ugovornih ili obiajnih pravila koja bi se odnosila na predmet spora.Jednako je tano, meutim, da se Meunarodni sud pravde u svojim presudama ili savetodavnim miljenjima sa krajnjim oprezom poziva na opta pravna naela u smislu lana 38.(c) Statuta. ak i kada se na njih oslanja, nije redak sluaj da li upuuje na obiajno pravo ili jednostavno koristi izraz opta pravna naela" ne precizirajui da li ima u vidu naela meunarodnog ili unutranjeg prava. Ovakva praksa Suda proizlazi ne samo iz neodreenosti ovog formalnog izvora, ve i njegove bitno smanjene operativne uloge u sistemu pozitivnog meunarodnog prava.Danas su pravne praznine u meunarodnom pravu, uglavnom, popunjene kodifikacijama. I u sluajevima kada se pojave, one, u uslovima relativno zaokruenog sistema, mogu biti popunjene i bez pribegavanja optim naelima u smislu lana 38.(c) Statuta, recimo, analogijom sa sluajevima regulisanim pravom ili ekstenzivnim tumaenjem postojeih pravila. Izvesna naela za koja se moglo rei da su izvorno predstavljala opta pravna naela u smislu lana 38.(c) Statuta su protekom vremena izgubila to svojstvo i sukcesivnim odlukama meunarodnih sudova ili progresivnim razvojem meunarodnog prava postala pravila meunarodnog prava.Termini koji se koriste u odnosu na ovaj formalni izvor samo su spoljni izraz kontraverzi koje prate opta pravna naela u smislu lana 38.(c) Statuta. U dananjem meunarodnom pravu izraz ima znaenje optih pravnih naela priznatih od strane nezavisnih drava" ili optih pravnih naela priznatih u unutranjem pravu nezavisnih drava". Razlike u shvatanjima o pojmu optih pravnih naela prosveenih naroda, udruene sa neujednaenom terminologijom Suda, dovele su do simultane upotrebe drugih izraza poput opti pravni principi koji proizlaze iz specifine prirode meunarodne zajednice", principi svojstveni ideji prava i svim pravnim sistemima", principi pravde zasnovani na samoj prirodi oveka kao racionalnog i socijalnog lica" i sl.Drugi krug kontraverze vezuje se za njihovu pravnu prirodu. Pravna priroda ovih naela je predmet veitog sukoba prirodno-pravne kole i kole pozitivizma u meunarodnom pravu. Prirodno pravna kola smatra da uvoenje optih pravnih naela u sistem formalnih izvora predstavlja negaciju pozitivizma u pravu. Po shvatanju pozitivista opta pravna naela prosveenih naroda deriviraju iz volje drava. U tom pogledu ne postoji sutinska razlika izmeu njih na jednoj strani, i ugovora i obiaja, na drugoj strani. Razlika postoji samo u nainu izraavanja volje drava. Dok se kod ugovora i obiaja volja drave izraava neposredno, kod optih pravnih naela ona se izraava posrednim putem kroz norme unutranjeg prava.Vladajua koncepcija optih pravnih naela prosveenih naroda je obojena pozitivistiki. Po tom shvatanju opta pravna naela prosveenih naroda deriviraju iz unutranjeg pravnog poretka. Ova naela nisu kodifikovana tako da nisu zapisana ni u jednom meunarodnom pravnom aktu, ve do njih Sud dolazi posredno, osobenom pravnotehnikom operacijom. Ona se sastoji u primeni komparativnog, uporedno-pravnog metoda pomou koga sud ili drugi organ koji eli da ustanovi opte naelo prosveenih naroda, ispituje norme unutranjeg prava o konkretnom predmetu.Opta pravna naela prosveenih naroda nisu izvorno meunarodna pravna pravila, ve da meunarodnopravno svojstvo stiu pravnotehnikom operacijom suda ili drugog organa koji u odgovarajuem postupku primenjuje meunarodno pravo.to se pravne snage optih pravnih naela prosveenih naroda tie, miljenja su, takode, podeljena. Za prirodnopravno orijentisanu teoriju meunarodnog prava, opta pravna naela poseduju najjau pravnu snagu.U pozitivistikom poimanju opta pravna naela priznata od strane prosveenih naroda su supsidijerni glavni izvor meunarodnog prava. Zbog toga ona ne samo da ne mogu biti po pravnoj snazi jednaka ili jaa od ugovora ili obiaja, ve ne mogu ni biti izvor normi ius cogens u meunarodnom pravu.

8. JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI DRAVE

Pod jednostranim pravnim aktima drave podrazumevaju se raznovrsni akti koje donose nadleni organi drave (ili vie drava deluju kao celina, in corpore) sa namerom da se proizvedu odreene meunarodnopravne posledice nezavisno od odgovora adresata akta.Da bi proizveli meunarodnopravna dejstva jednostrani akti treba da ispune odreene uslove. U suprotnom, njihovo dejstvo ostaje u sferi faktikog.Poput dvostranih i viestranih pravnih akata, jednostrani akti moraju ispunjavati opte uslove za punovanost akata u meunarodnom pravu:1. da su doneti od strane nadlenog organa;2. da izraavaju stvarnu volju drave tj. da nisu doneti u zabludi, prevaromdruge strane ili pod prinudom;3. da imaju pravno doputen predmet;Jednostrani pravni akt podlee nitavosti poput meunarodnih ugovora.Osnov obaveznosti jednostranih akata lei u nameri drave koja akt donosi. Irelevantno je da li je jednostrani akt upuen jednom (ili vie) adresatu ili meunarodnoj zajednici kao celini. Razlika lei samo u domaaju obaveze ukoliko je upuena drugoj dravi radi se o dejstvu inter partes, a ako je upuena meunarodnoj zajednici deluje erga omnes.Meunarodno pravo ne postavlja bilo kakve posebne uslove u pogledu forme jednostranih akata.Budui izraz volje jedne drave, jednostrani akti u naelu mogu biti i opozvani voljom jedne drave. Interesi pravne sigurnosti mogu nalagati da se pravno dejstvo opozivanja jednostranog akta vee za protek odreenog roka. Pravno dejstvo opoziva jednostranog akta moe biti vezano i za neke druge uslove.Meunarodno pravo ne poznaje pravila na osnovu kojih bi se izvrila precizna, egzaktna klasifikacija jednostranih akata drava.Klasifikacija jednostranih pravnih akata drava na formalnoj osnovi je teko izvodljiva, budui da je pitanje forme irelevantno kod ovih akata. Opta klasifikacija jednostranih pravnih akata drava je pre izvodljiva na osnovu materijalno-pravnog kriterijuma tj. na osnovu pravnog dejstva konkretnog akta.Moe se povui razlika izmeu dve osnovne grupe jednostranih pravnih akata.U prvu grupu ulaze jednostrani pravni akti drava koji nemaju pravnu vrednost per se, nemaju nezavisno pravno znaenje u sistemu formalnih izvora meunarodnog prava, ve ga ispoljavaju kroz ugovorni i obiajni postupak nastanka pravnih pravila (akti ratifikacije ili akcesije, rezerve uz ugovore, deklaracija kojom drava prihvata obaveznu nadlenost Meunarodnog suda pravde na osnovu lana 36. Statuta Suda, otkaz ugovora i sl.).Drugu grupu jednostranih pravnih akata ine akti koji poseduju nezavisan pravni znaaj i ispoljavaju se tako to konstituiu, menjaju ili ukidaju izvestan meunarodnopravni odnos drave koja ih izdaje ili pokuavaju da ustanove novu pravnu situaciju. Ovi jednostrani akti mogu se razvrstati u podgrupe.- Jednu podgrupu ine jednostrani akti putem kojih drava realizuje opte, generalno ovlaenje sadrano u normi meunarodnog prava. Na ovaj nain drava koja izdaje jednostrani akt stie neko subjektivno pravo. Da bi se, meutim, druge drave upoznale sa sadrinom takvog akta, uputno je uputiti odgovarajue akte iji je adresat meunarodna zajednica u celini.- Drugu podgrupu ine jednostrani akti putem kojih drava preuzima meunarodnu obavezu. Da bi imale pravne posledice, nema potrebe da izjave budu adresovane na posebne drave, niti je potrebno prihvatanje bilo koje drave.Obavezivanje drava u formi jednostranog akta je supsidijerne prirode.Jednostrani akt kojim drava prihvata relevantnu obavezu deluje nezavisno od prihvatanja druge strane. Zainteresovana drava moe jednostrano primiti k znanju jednostrani akt druge drave i sa osloncem na princip acta sunt servanda zahtevati da tako stvorena obaveza bude potovana".- Treu podgrupu ine jednostrani akti kojima se drava usaglaava sa odreenom faktikom ili pravnom situacijom. Ova vrsta jednostranih akata svodi se na priznanje faktikih ili pravnih situacija (priznanje drava, vlada ili ustanikih pokreta).Prema tome, jednostrani akti nisu per se formalni izvor meunarodnog prava. Oni su pre oblik pomou kojeg se aktivira primena meunarodnog prava, ili element prakse u konstituisanju nove norme meunarodnog prava putem obiaja ili sastojak ugovornog postupka.Jednostrani akti se donose u individualnom interesu drave. Postoje, meutim, i akti koji objektivno tite grupni i iri interes.

9. AKTI MEUNARODNIH ORGANIZACIJA

Postojanje velikog broja meunarodnih organizacija dovodi do prave poplave jednostranih akata ovih organizacija. Delikatan je problem njihove kvalifikacije ne samo zbog toga to se meunarodne organizacije izmeu sebe uveliko razlikuju, kako po obimu ovlaenja, tako i po nainu rada, ve i zbog nepostojanja jedinstvene nomenklature akata koje donose meunarodne organizacije.irok je krug termina kojima se oznaavaju akti meunarodnih organizacija: rezolucije, preporuke, odluke, pravilnici, direktive, miljenja, finalni akti, standardi, norme, praksa i tako dalje. U praksi, posebno, Organizacije UN uobiajen je naziv rezolucija".Jednostrane akte meunarodna organizacija donosi na osnovu svojih ustavnih akata. U konkretnoj stvari ustavni akti nisu od prevelike koristi.Meunarodne organizacije (sa izuzetkom nadnacionalnih organizacija) nisu ovlaene da donose opteobavezna pravila ponaanja za svoje lanice. One su najveim sluajem medijum u kome drave stvaraju pravila ponaanja na bazi saglasnosti u skladu sa zahtevima koje postavlja unutranje pravo.Jednostrani akti meunarodnih organizacija mogu se podeliti u dve grupe:prvu grupu ine akti vezani za unutranje funkcionisanje organizacije,drugu grupu akti koji se neposredno odnose na drave lanice.Jednostrani akti koji se tiu unutranjeg ivota organizacije poseduju, po pravilu, obavezujuu snagu. Obaveznu snagu imaju i opti akti koji su doneti u cilju normalnog funkcionisanja organizacije, exempli causa, pravilnici o radu organa organizacije.U odnosu drave lanice jednostrani akti organizacije, po pravilu, nemaju obavezujuu snagu (izuzetak su akti nadnacionalnih organizacija koje su, meutim, prava retkost u dananjoj meunarodnoj zajednici). Po svome znaenju, one su najpre poziv dravama lanicama da postupe u skladu sa preporukom, poziv koji poseduje politiku i moralnu snagu.Postoje, meutim, rezolucije, koje su, po svojoj prirodi, odluke. Generalna skuptina o vanim pitanjima donosi odluke" koje poseduju obaveznu snagu. Kao takve ne mogu biti menjane ni presudama Meunarodnog suda pravde. Obaveznu snagu poseduju, takoe, i rezolucije Saveta bezbednosti donete u vezi sa ouvanjem meunarodnog mira i bezbednosti.Specifine su prirode rezolucije Generalne skuptine koje u sebi sadre deklaraciju pravila ili principa meunarodnog prava. Iako kao rezolucije nemaju obavezujuu snagu, pravila sadrana u njima obavezuju drave. Osnov obaveznosti u tom sluaju nije rezolucija kao samostalni pravni akt ve kao interpretativni akt, akt kojim se tumae principi ili pravila pozitivnog meunarodnog prava, obiajnog ili ugovornog karaktera.Iz relevantnih injenica teko je, izvui zakljuak da su jednostrani akti meunarodnih organizacija formalni izvori meunarodnog prava stricto sensu poput ugovora, obiaja ili optih pravnih naela prosveenih naroda. Takvoj kvalifikaciji opire se nekoliko razloga. Jedan razlog je opte prirode i tie se prirode meunarodne organizacije. Kao derivativni subjekti one imaju ogranienu sposobnost samostalnog nastupanja u meunarodnim odnosima i samim tim njihova pravno kreirajua sposobnost je sutinski ograniena. Pored toga, postoji i nekoliko posebnih razloga koji se vezuju za prirodu ovih akata. Najvei broj ovih akata nema obavezujuu snagu za drave lanice per se. Da bi postali obavezno pravo za lanice, oni moraju biti prihvaeni od drava u odgovarajuoj ustavnoj proceduri. Jednostrani akti koji su obavezni za organe i organizacije su, po svojoj prirodi, funkcionalni akti koji nemaju bitnog odraza na sistem meunarodnog prava. Najprihvatljivijie je odreenje po kome su jednostrani akti formalni izvori unutranjeg poretka meunarodnih organizacija ili organizacionog, institucionalnog prava meunarodnih organizacija.

10. MEKO PRAVO (SOFT LAW)

U delu novije teorije svojstvo formalnog izvora priznaje se i tzv. mekom pravu. Ovaj izraz bi trebalo da oznai iroku grupu instrumenata koji se nalaze u nekoj vrsti sive zone izmeu prava i neprava.Ne postoji potpuna saglasnost o instrumentima koji bi inili tzv. meko pravo. U njega se svrstavaju:1. rezolucije Generalne skuptine UN;2. dobrovoljni kodeksi i rukovodna naela koje meunarodne organizacije donose u oblasti ekonomskih i socijalnih odnosa, poput Kodeksa UN o restriktivnoj poslovnoj praksi (1981) ili Rukovodnih naela Svetske banke o tretmanu stranih direktnih investicija (1992). Smatra se da instrumenti poput ovih nemaju obavezujuu snagu;3. opteprihvaeni meunarodni standardi koji su svoju primenu nali posebno u Konvenciji o pravu mora (1982) i pravu zatite ovekove okoline;4. zajedniki akti vlada i politike deklaracije, od kojih se kao tipini navode: Zavrni akt Helsinke konferencije (1975), Bonska Deklaracija o meunarodnom terorizmu (1978) i Rio Deklaracija o zatiti ovekove okoline i razvoju (1992);5. norme, bilo ugovorne ili obiajne, u fazi nastajanja, pre nego to steknu svojstvo obaveznosti. Smatra se da ova pravila, iako nisu pravno obavezujua, mogu imati izvestan uticaj u sudskim i arbitranim postupcima kao argument u tumaenju postojeeg, pozitivnog prava.Izraz meko pravo" je konfuzan i neodreen. Sugerie da postoji pravo koje ne utvruje prava i obaveze subjekata u strogom smislu rei, tavie, da nema obaveznu snagu. Ako se radi o neobaveznim pravilima, nejasno je zato se ona nazivaju pravom, a ne, recimo, politikim ili moralnim obavezama.Dobar deo sastojaka mekog prava je teorijski ispravnije odrediti kao skup vrednosti, iz koga se, zakonodavnom tehnikom meunarodnog prava, mogu stvarati i stvaraju pravna pravila. Od navedenih sastojaka mekog prava" svojstvo pravne prirode u strogom smislu moe se pripisati jedino opteprihvaenim meunarodnim standardima.Nepravni sastojci mekog prava" koriste se tako to se, kombinacijom politikog, ekonomskog a, ponekad, i vojnog pritiska, pretau u obavezujua pravila, bilo po meunarodnom ili unutranjem pravu, za manje i slabije drave, dok ih drave sa veim kapacitetom moi tretiraju kao politike obaveze. Tako se jedna obaveza pojavljuje i kao pravna i kao politika ili moralna, dakle pravno neobavezujua, zavisno od drava u pitanju."Boze cuvaj mi ovo pile, ovu mrvu zlata i svile..."

RibicaPrijatelj forumaPostovi:402Pridruio se:14 Mar 2009 16:56Cash on hand:543.00[Donate]Hasthanked:0timeHavethanks:0time Re: MJP - skripta (110 pitanja)odRibica 08 Mar 2011 16:2611. POJAM SUBJEKTIVITETA U MEUNARODNOM JAVNOM PRAVU

Izrazi subjekt meunarodnog prava" ili meunarodna pravna linost" su teorijski izrazi koji daju povoda razliitim tumaenjima, jer norme meunarodnog prava ne definiu pojam meunarodnog subjekta. Oslonac pri odreivanju pojma subjektiviteta u meunarodnom pravu valja traiti:a) u elementima opteg pojma pravnog subjektiviteta elaboriranog u unutranjem pravu;b) osobenoj prirodi meunarodnog javnog prava.Okvirno odreenje subjekta meunarodnog javnog prava, dao je Meunarodni sud pravde u savetodavnom miljenju koje se ticalo naknade tete pretrpljene u slubi Ujedinjenih nacija (1949). Sud je naao da je subjekt meunarodnog prava entitet sposoban da pribavi meunarodna prava i obaveze".Pojam meunarodnopravnog subjektiviteta ini nekoliko kumulativnih konstitutivnih elemenata:a) subjekt meunarodnog prava je titular, nosilac prava i obaveza utvrenih normama meunarodnog javnog prava.Subjekt meunarodnog prava je neposredni adresat konkretne meunarodne norme u smislu da se nalazi u neposrednoj, direktnoj vezi sa meunarodnim pravnim poretkom. Svojstvo titulara prava, stie voljom meunarodnog zakonodavca bez bilo kakve pravne radnje ili posredovanja drugog subjekta.Jednako rezonovanje vai po analogiji i za obaveze koje meunarodno pravo namee svojim subjektima. U meusobnim odnosima subjekata, pravo jednog subjekta je obaveza za drugog i obrnuto.b) Odgovornost je nuna dopuna prava. Sva prava meunarodnog karakteraukljuuju meunarodnu odgovornost". Pravila o odgovornosti su, za razliku odprimarnih pravila koja utvruju prava i obaveze, sekundarne prirode. Subjekti meunarodnog prava su, otuda, odgovorni za krenje svojih meunarodnopravnih obaveza na osnovu meunarodnog prava. Odgovornost subjekta meunarodnog prava je opti pravni princip meunarodnog prava.c) subjekt medjunarodnog prava poseduje sposobnost da, u sudskom ili drugompostupku relevantnom po meunarodnom pravu, ostvari pravo koje mu je priznato.Ova sposobnost omoguuje subjektu meunarodnog prava da neposredno i efektivno deluje na polju meunarodnog prava, da pokrene meunarodni pravni poredak u cilju zatite svog prava.Meunarodna zajednica predstavlja svojevrsnu kombinaciju elemenata pravne i politike zajednice. Ova injenica se odraava i na sadrinu sposobnosti subjekta da ostvari svoje pravo.U zajednici u kojoj je individualna upotreba sile ne samo dozvoljena u izuzetnim okolnostima, ve moe predstavljati i nain obezbeenja prava (recimo, osnovnog prava na suverenitet ili samu egzistenciju), sposobnost upotrebe sile, takoe je sastojak relevantnog elementa subjektiviteta.d) U heteronomnom pravu, pravu u kome dominira princip subordinacije kakvo je unutranje pravo, pravnostvarajua sposobnost je irelevantna za odreivanje subjektiviteta. Stvari, meutim, stoje drugaije u meunarodnom pravu koje, kao autonomno pravo, stvaraju sami subjekti. I pravnostvarajuu sposobnost, shvaenu kao mo da se sopstvenom voljom doprinosi, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, stvaranju meunarodnog prava, valja ukljuiti u corpus elemenata koji ine bie pojma subjektiviteta u meunarodnom pravu.Navedeni elementi ine potpuno ili idealno bie pojma subjektiviteta u meunarodnom javnom pravu ili teorijski pojam subjektiviteta.

2. OBLICI ISPOLJAVANJA SUBJEKTIVITETA U MEUNARODNOM PRAVU

Elementi ili idealnog subjektiviteta nisu u celosti zastupljeni kod svih entiteta koji se smatraju subjektima meunarodnog prava. Meunarodne organizacije ne poseduju stranaku sposobnost pred meunarodnim sudom pravde, jednako kao to je i njihova pravnostvarajua sposobnost ograniene prirode. ak i drave, kao prirodni subjekti meunarodnog prava, ne moraju posedovati elemente subjektiviteta in totto.S obzirom na to da je pojam subjektiviteta teorijske prirode, u praksi se retko postavlja pitanje da li je izvesni entitet subjekt meunarodnog prava. Recimo, u praksi Meunarodnog suda pravde, Sud po pravilu, reava da li entitet u pitanju poseduje pravo ili obavezu koja je predmet spora.

3. PODELA SUBJEKATA MEUNARODNOG PRAVA

3.1. Izvorni (originerni) i derivativni (izvedeni) subjekti. Pod izvornim subjektima podrazumevaju se entiteti koji subjektivitet poseduju na osnovu sopstvenog prava ( iure proprio), a pod izvedenim ili derivativnim subjektima entiteti iji je subjektivitet ugovorne prirode tj. kreacija pravnostvarajue sposobnosti izvornih subjekata. Drave su jedini izvorni subjekti meunarodnog prava. Kao lanice meunarodne zajednice drava, one su prirodni subjekti meunarodnog prava.Subjektivitet drava u meunarodnom pravu se pretpostavlja, dok se nepostojanje konstitutivnog elementa ili nekog od sastojaka konstitutivnog elementa subjektiviteta drave mora dokazivati.

3.2. Potpuni subjekti (ili subjekti stricto sensu) i krnji ili abnormalni subjekti. Pod potpunim subjektima ili subjektima stricto sensu podrazumevaju se entiteti koji poseduju sve relevantne konstitutivne elemente subjektiviteta. Predstavljaju ih suverene drave i meunarodne organizacije poput Organizacije ujedinjenih nacija. Krnji ili abnormalni subjekti bili bi entiteti koji imaju jedan ili vie, ali ne sve konstitutivne elemente subjektiviteta. U ovu grupu obino se svrstavaju pojedinci, federalne jedinice, ustanici i sl.

3.3. Aktivni i pasivni subjekti. Ova podela se zasniva na elementu pravnostvarajue sposobnosti i (ili) sposobnosti da neposredno ostvare ili zatite svoja prava. Pod aktivnim subjektima najee se podrazumevaju entiteti koji raspolau sposobnou da stvaraju meunarodno pravo a pasivni su oni kojima takva sposobnost nedostaje. Pod pojam pasivnih subjekata moe se podvesti i shvatanje o refleksnom subjektu tj. subjektu kome prava ne pripadaju neposredno ve posredno, kao odsjaj objektivnog pravnog poretka. Pojam pasivnog subjekta se izvorno vezuje za pojedinca ali, po analogiji, vai za sve entitete u meunarodnom pravu koji ne poseduju pravnostvarajuu sposobnost ili na koje se meunarodno pravo ne primenjuje neposredno.

3.4. Apstraktni i konkretni subjekti. Podelu subjekata mogue je izvriti i na osnovu kriterijuma stepena apstrakcije koja je u njihovoj pravnoj formi i biu zakupljena.U tom smislu, kao jedini apstraktni entitet opremljen izvesnim elementima subjektiviteta moe se navesti oveanstvo u celini" kao titular meunarodne zone ili zajednike batine oveanstva na osnovu Konvencije o pravu mora iz 1982. godine. Pojam oveanstva" je, sa pravne take gledita, apstraktan. Smatra se da oveanstvo obuhvata sva ljudska bia koja ive danas i koja e iveti u budunosti.Ostali subjekti, bez obzira da li su, po svojoj prirodi, pravne apstrakcije ili ne, ulaze u grupu konkretnih subjekata meunarodnog prava.

3.5. Trajni i prolazni subjekti." Trajni subjekti su imanentni samoj strukturi meunarodne zajednice. Budui da je meunarodna zajednica nastala kao zajednica drava i da je do dananjeg dana zadrala primarno etatistiki karakter, razumljivo je da su drave trajni subjekti meunarodnog prava. U postojeoj konstrukciji meunarodna zajednica je nezamisliva bez drava. Ostali subjekti su prolazni u smislu da svojim postojanjem pripadaju samo pojedinim fazama u razvoju meunarodnog prava.S obzirom na to da su drave jedini izvorni subjekti meunarodnog prava, subjektivitet ostalih subjekata je kreacija drava tako da ga one, mutatis mutandis, mogu i ugasiti.

4. SUBJEKTI U POZITIVNOM MEUNARODNOM PRAVU

Konfiguraciju subjekata u pozitivnom meunarodnom pravu ine drave i javne (vladine) meunarodne organizacije.Drave su primarni, glavni i univerzalni subjekti meunarodnog prava. U isto vreme i nuni subjekti, jer je bez drave nemogue zamisliti postojanje meunarodnog prava. Sam nastanak meunarodnog prava vezan je za dravu kao oblik politike organizacije, kao to je, u isto vreme, drava jedini entitet u meunarodnoj zajednici koji poseduje sve elemente imanentne pojmu subjektiviteta.U pozitivnom meunarodnom pravu status subjekta stekle su i javne ili meuvladine organizacije. U svom savetodavnom miljenju koje se ticalo tumaenja Sporazuma izmeu Svetske zdravstvene organizacije i Egipta zakljuenog 25. marta 1951, Meunarodni sud pravde je, izmeu ostalog, naao da: Meunarodne organizacije su subjekti meunarodnog prava i, kao takve, podleu obavezama na osnovu optih pravila meunarodnog prava, na osnovu njihovih ustava ili na osnovu meunarodnih sporazuma ije su ugovornice".Prelomni trenutak u shvatanju o subjektivitetu meunarodnih organizacija predstavlja savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde u sluaju koji se ticao naknade tete pretrpljene u slubi Ujedinjenih nacija. Sud je naao da je:...Organizacija stvorena sa namerom da izvrava funkcije i uiva prava koja se mogu objasniti samo time to ona u velikoj meri ima svojstva meunarodne linosti i sposobnost da deluje na meunarodnom planu. Ona je trenutno najvii oblik meunarodne organizacije i ne bi mogla da odgovori namerama svojih osnivaa ako bi bila liena meunarodne linosti. Mora se potvrditi da su joj njene lanice, odreujui joj izvesne funkcije s prateim dunostima i odgovornostima, priznale potrebnu sposobnost da te funkcije efikasno izvrava.Subjektivitet meunarodnih organizacija se ne poklapa sa subjektivitetom drave.Izmeu subjektiviteta drave i subjektiviteta meunarodne organizacije postoje razlike koje se po svom karakteru, mogu podeliti na kvalitativne i kvantitativne.Kvalitativne razlike sutinski proizlaze iz izvedene, derivativne prirode subjektiviteta meunarodnih organizacija. Stvarajui meunarodnu organizaciju i poveravajui joj odreene funkcije i prava, drave joj, u stvari, daju izvesnu meru subjektiviteta u smislu meunarodnog prava.Kvantitativne razlike odnose se na obim subjektiviteta meunarodne organizacije. Pravilo je da je subjektivitet meunarodne organizacije, budui da meunarodna organizacija nije naddrava, ui od subjektiviteta drave.Meunarodnim organizacijama nedostaje pravnostvarajua sposobnost uporediva sa odgovarajuom sposobnou drava, kao i sastojci drugih elemenata subjektiviteta.Meunarodne organizacije nemaju sposobnost da stvaraju pravila opteg meunarodnog prava. Ugovorna sposobnost meunarodnih organizacija je ograniena ivezana je, po pravilu, za efektivno obavljanje funkcija koje su joj poverene.Ne moe im se odrei pravnostvarajua sposobnost u pogledu pravila koja reguliu funkcionisanje same organizacije a koja se, ponekad, nazivaju meunarodnim ustavnim pravom" ili institucionalnim pravom meunarodnih organizacija.Meunarodnim organizacijama nedostaje obim prava ugovaranja i prava poslanstva koji bi se mogao meriti sa odgovarajuim pravima drava. Nadalje, ne poseduju, sa relativnim izuzetkom Ujedinjenih nacija, sposobnost da upotrebe silu u cilju ostvarenja ciljeva organizacije.Moe se smatrati da meunarodnopravni subjektivitet pored Organizacije ujedinjenih nacija poseduju specijalizovane agencije i neke regionalne organizacije (npr. NATO i Evropska unija).Najiri obim subjektiviteta poseduje nesumnjivo Organizacija ujedinjenih nacija.Pored meunarodnopravnog subjektiviteta javne meunarodne organizacije poseduju, po pravilu, i subjektivitet u unutranjim pravima drava. Subjektivitet meunarodnih organizacija u unutranjem pravu je, uglavnom, akcesorne prirode, rezultat i dopuna meunarodnopravnog subjektiviteta, mada nisu nepoznati sluajevi da meunarodna organizacija ima subjektivitet u unutranjem pravu a nema meunarodnopravni. Za drave-lanice priznanje subjektiviteta meunarodne organizacije u njihovim unutranjim pravima je lanska obaveza. Recimo, lan 104. Povelje u imperativnom obliku stipulie da Organizacija uiva na teritoriji svakog lana one povlastice i imunitete koji su potrebni za postizanje njenih ciljeva.

12. POLOAJ INDIVIDUE U MEUNARODNOM PRAVU

Poloaj individue u meunarodnom pravu je predmet brojnih kontroverzi. U konkretnom kontekstu, radi se o dve osnovne kontroverze:a) ta se podrazumeva pod individuom", ib) kakav je pravni poloaj individue u pozitivnom meunarodnom pravu tj. dali se individua moe smatrati subjektom meunarodnog prava ili ne?U svom gramatikom.znaenju re individua" oznaava pojedinca kao ljudsko bie, fiziko lice. Deo meunarodnog prava koji obino nazivamo ljudskim pravima obuhvata, meutim, kako pojedince tako i ljudske grupe sastavljene od pojedinaca koji, u izvesnim pravno relevantnim okolnostima, nastupaju zajedniki poput, recimo, manjina ili naroda. S obzirom na to da su ljudska prava osnov bilo koje rasprave o subjektivitetu pojedinca, ispravno je u konkretnom kontekstu individuu ili pojedinca shvatiti u irem, generikom smislu koji podrazumeva i grupe pojedinaca.Nije prihvatljivo odreenje koje pod individuom" (pojedincem) podrazumeva sve entitete u meunarodnim odnosima koji nisu drave, javne meunarodne organizacije ili ustaniki pokreti koji kontroliu deo teritorije drave.Teorija je duboko podeljena u kvalifikaciji pravnog poloaja pojedinca u meunarodnom pravu.Dok jedna grupa teoretiara smatra daje pojedinac subjekt, ili, tavie, iskljuivi subjekt meunarodnog prava, drugi nalaze da se njegov poloaj izjednaujesa objektima meunarodnog prava. Na sredini izmeu dva suprotstavljena shvatanja su oni koji pojedinca kvalifikuju kao pasivnog subjekta, refleksnog subjektaili subjekta u fazi nastajanja.Kontroverza o subjektivitetu pojedinca je dobrim delom terminoloka. Pristalice shvatanja o subjektivitetu pojedinca, kau da je pojedinac subjekt zbog toga to je titular izvesnih meunarodnih prava iako nema sposobnost pravnog delanja tj. proceduralna prava na meunarodnom planu. Oponenti shvatanja o subjektivitetu pojedinca, pak, ne sporei da pojedinac moe biti, i u stvarnosti jeste, adresat normi meunarodnog prava, nalaze da se ne moe smatrati subjektom meunarodnog prava budui da nema pravne mogunosti da ostvari prava na meunarodnom planu.Do konzistentnog odgovora na pitanje o subjektivitetu pojedinca mogue je doi jedino analizom zastupljenosti konstitutivnih elemenata pojma subjektiviteta u corpus-u pravila meunarodnog prava koja se tiu pojedinca.Izgleda nesporno da je pojedinac neposredni adresat obaveza, i odgovarajuih prava, sadranih u konkretnim normama kojima se utvruju meunarodni zloini (genocid, ratni zloini, zloini protiv mira, zloini protiv ovenosti i piraterija).Ovim normama valja dodati i norme koje utvruju pravo naroda na samoopredeljenje, te prava i obaveze ustanikog pokreta u oruanom sukobu ili obinih pobunjenika.to se ostalih ljudskih prava tie izgleda preterano shvatanje da ljudska prava nisu prava stricto sensu, ve pre jedna osobena kombinacija elemenata prava, politike i vrednosti meunarodne zajednice, s obzirom na to da su pojedinci samo korisnici prava te da odgovarajua pravila meunarodnog prava u krajnjoj liniji uspostavljaju obaveze izmeu drava a ne obavezu drava prema pojedincima i ljudskim grupama.Pojedinac je odgovoran za krenje obaveza koje mu meunarodno pravo namee bilo direktno ili indirektno. Od posebnog znaaja je direktna krivina odgovornost pojedinca koja je, osnivanjem Stalnog meunarodnog krivinog suda, dobila i svoj stalni, institucionalni izraz.Moe se rei da u odnosu na elemente koji podrazumevaju svojstvo adresata meunarodnih prava i obaveza te odgovornosti za krenje obaveza, pojedinac ispunjava odgovarajue elemente subjektiviteta. Stvari su, meutim, bitno razliite u odnosu na preostala dva elementa subjektiviteta - sposobnost da neposredno deluje na terenu meunarodnog prava i pravnostvarajuu sposobnost.Pojedincu, uopte uzev, nedostaje sposobnost da neposredno, sopstvenim radnjama pokrene meunarodnopravni mehanizam zatite svojih prava i interesa.Pojedinac ne poseduje sposobnost da svoja prava zatiti sopstvenom politikom ili diplomatskom akcijom na meunarodnom terenu.Pojedinac je u meunarodnom pravu potpuno lien pravnostvarajue sposobnosti kako u odnosu na objektivno meunarodno pravo tako i u odnosu na subjektivna prava.Kvalifikacije pojedinca kao subjekta meunarodnog prava nemaju pravno pokrie i blie su etikom i filozofskom nego pravnom rezonovanju. injenica da je razvoj meunarodnog prava pravni poloaj pojedinca i ljudskih, grupa izvukao iz domena strogo unutranje nadlenosti drave ne znai da je ipso facto pojedinac subjekt meunarodnog prava.U teoriji su se javila shvatanja da pojam subjekta meunarodnog prava treba zameniti pojmom uesnik u meunarodnom procesu pravnog odluivanja".Iako se ne bi moglo rei da je pojam subjektiviteta lien nejasnoa, jo manje bi se mogla prihvatiti njegova supstitucija pojmom uesnika u meunarodnom procesu pravnog odluivanja". I to iz barem dva razloga.Prvo, pojam subjektiviteta je, kao pravni pojam, jedan od temeljnih pojmova svakog prava. Kao genusni pravni pojam pripada optoj riznici prava koga se nijedno pravo ne bi moglo odrei.Drugo, pojam uesnik u meunarodnom procesu pravnog odluivanja" je nejasan i viesmislen. Objektivno gledano, afirmie fakticitet nautrb normativiteta u meunarodnom pravu i kao takav blii je teoriji meunarodnih odnosa.

13. POJAM DRAVE U MEUNARODNOM PRAVU

Meunarodno pravo operie formalnom definicijom drave, zasnovanom na spoljanjim, pojavnim elementima drave. U tom smislu, drava se moe odrediti kao entitet koga kumulativno odreuju tri konstitutivna elementa:a) postojano stanovnitvo;b) utvrena teritorija; ic) suverena vlast.a) izraz postojano stanovnitvo" ima dvostruko znaenje: faktiko i normativno.U faktikom znaenju izraz podrazumeva postojanje grupe pojedinaca koja je svojimnainom ivota vezana za odreenu teritoriju. Tako, recimo, u sluaju nomadskog stanovnitva ne bi se moglo rei da je uslov postojanog stanovnitva zadovoljen.U normativnom znaenju izraz postojano stanovnitvo" podrazumeva da u skupini licakoja nastanjuju odreenu teritoriju izvestan broj poseduje dravljanstvo odnosne drave. Pored dravljana teritoriju drave mogu nastanjivati i stranci i tienici.b) utvrena teritorija - sintagma utvrena teritorija" obino se shvata u smisludefinisanih i utvrenih granica drave u skladu sa pravilima meunarodnog prava.Ispravnije je kvalifikovati je kao konzistentnu i povezanu teritoriju nadkojom se vri vlast, jer uslov utvrenih granica nije apsolutne prirode.c) suverena vlast - ovaj uslov se odreuje i kao vlada" ili konstituisana vlada". Ispravnije je govoriti o suverenoj vlasti kao elementu pojma drave. Suverena vlast moe postojati i bez vlade" u tehnikom smislu rei, dok vlada" bez suverene vlasti ne postoji.Suverena vlast bi se mogla nazvati osnovnim konstitutivnim elementom drave. Nesporno je da suverena vlast karakterie jedino dravu. Suverena vlast ne samo to je jedan od konstitutivnih elemenata drave, ve je istovremeno i elemenat koji poneto apstraktno i preiroko odreen pojam teritorije i stanovnitva konkretizuje i vezuje za pojam drave u smislu meunarodnog prava. Oigledno je da teritorija da bi predstavljala dravnu teritoriju mora biti podvrgnuta suverenoj vlasti. Suverenost podrazumeva dve stvari: prvo, suprema potestas pod kojim se podrazumeva da drava nema iznad sebe nikakvu vlast izuzev meunarodnog prava.Drugo, summa potestas u smislu stvarne, faktike vlasti na dravnoj teritoriji. Namera da se stvarna vlast uspostavi ne predstavlja nita vie od politikog projekta koji nije realizovan. Ta namera mora biti realizovana to, izmeu ostalog, podrazumeva postojanje institucionalne mree koja je podobna i opremljena sposobnou da svoje odluke sprovodi na celoj dravnoj teritoriji.

14. NETERITORIJALNI ENTITETI SA ELEMENTIMA SUBJEKTIVITETA - POSTOJEI ILI U FAZI NASTAJANJA (IN STATU NASCENDI)

* Ustanici i zaraene strane. Izvesne elemente subjektiviteta poseduju ustanici i zaraene strane u sluaju priznanja. Moglo bi se rei da se u konkretnom sluaju radi o primeni konstitutivne teorije priznanja.Priznanje ustanika i zaraenih strana koje, inae, nisu pravno kvalifikovane da vode oruani sukob u meunarodnopravnom smislu, pravda se njihovom faktikom sposobnou da uu u oruani sukob. Stoga, ispravno je rei da osnov elemenata subjektiviteta u sluaju ustanika i zaraenih strana lei u fakticitetu.Elementi subjektiviteta u konkretnom sluaju tiu se, uglavnom, podobnosti ili kapaciteta ustanika i zaraenih strana da podleu relevantnim pravilima prava oruanih sukoba.U sluaju da ustaniki pokret postane nova vlada drave ili da dovede do formiranja nove drave, akti ustanikog pokreta smatrae se aktima postojee drave odnosno aktima nove drave.Ratni brodovi ustanika koji su priznati za zaraenu stranu ne mogu biti tretirani kao piratski brodovi.Elementi subjektiviteta ustanika priznatih za zaraenu stranu sutinski su ogranieni u tri pravca:a) ratione materiae - po pravilu, tiu se prava oruanih sukoba. Ne mogu, recimo, da koriste prava iz meunarodnih ugovora koji reguliu odnose u doba mira. Ne poseduju aktivno i pasivno pravo poslanstva, ukljuujui i meunarodne organizacije, izuzev ako se radi o oslobodilakim pokretima od kolonijalne dominacije. Stavie, na njih se ne primenjuju sva pravila prava oruanih sukoba.b) ratione temporis - elementi subjektiviteta ustanika su privremenog karaktera, vremenski opredeljeni njihovom faktikom sposobnou da opstanu. U momentu kada izgube sposobnost da vode neprekidne i usmerene vojne operacije, elementi subjektiviteta nestaju;c) ratione loci - vrenje elemenata subjektiviteta ustanika ogranieno je na teritoriju drave protiv ije zakonite vlade se bore. Njihovi akti nemaju ekstrateritorijalnu vanost tj. ne mogu se pravno protezati izvan granica odnosne zemlje.* Narodnooslobodilaki pokreti. - Posebnu vrstu ustanikih pokreta predstavljaju narodnooslobodilaki pokreti koji se bore za osloboenje naroda od kolonijalne, strane ili rasistike dominacije poput PLO, SWAPO, NLESAC, POLISARIO i drugi.Specifian status narodnooslobodilakih pokreta u odnosu na tradicionalne ustanike pokrete ispoljava se dvojako: u osnovu i u obimu subjektiviteta.Osnov elemenata subjektiviteta narodnooslobodilakih pokreta lei u legalitetu. Otuda, ratione temporis elementi subjektiviteta narodnooslobodilakih pokreta nisu opredeljeni njihovom faktikom sposobnou da opstanu. ak i u sluaju da izgube sposobnost da vode neprekidne i usmerene vojne operacije, zadravaju ih do ostvarenja konanog cilja - oslobaanja od kolonijalne i rasistike dominacije.Legalitet narodnooslobodilakih pokreta, kao osnov elemenata subjektiviteta, proizlazi iz injenice da se borba protiv kolonijalne i rasistike dominacije ne vodi iskljuivo u individualnom interesu naroda koji se u takvom statusu nalaze, ve da predstavlja i realizaciju univerzalnog interesa meunarodne zajednice izraenih u seriji relevantnih meunarodnih dokumenata.Elementi subjektiviteta narodnooslobodilakih pokreta nadmauju odgovarajue elemente tradicionalnih ustanikih pokreta. Pored elemenata subjektiviteta koji se izraavaju u injenici da su, kao i svi ustaniki pokreti, neposredni adresati relevantnih pravila prava oruanih sukoba, narodnooslobodilaki pokreti poseduju i dodatne elemente subjektiviteta koji deriviraju iz priznatog prava na uee u radu meunarodnih organizacija i prava predstavljanja u odnosima sa dravama. Najee se radi o statusu posmatraa pri nadlenim organima Ujedinjenih nacija, posebno pri Generalnoj skuptini UN, konferencijama koje se organizuju pod okriljem agencija Ujedinjenih nacija.Moe se zakljuiti da su elementi subjektiviteta narodnooslobodilakih pokreta meovite prirode, kombinacija optih i posebnih elemenata. Opti elementi subjektiviteta narodnooslobodilakih pokreta su, u stvari, elementi subjektiviteta ustanikih pokreta, a posebni elementi svojstveni narodnooslobodilakim pokretima su refleks nerealizovanog subjektiviteta teritorija pod kolonijalnom vlau ili, pak, refleks subjektiviteta naroda tih teritorija.* Multinacionalne kompanije (MNK). U teoriji su se pojavila miljenja da i MNK poseduju subjektivitet u smislu meunarodnog javnog prava. Ova kvalifikacija se podupire argumentima faktike i pravne prirode.Od faktikih argumenata posebno se ukazuje na mo, ekonomsku i fmansijsku, ovih entiteta koja ve danas znaajno prevazilazi odgovarajuu mo veine drava.Pravna argumentacija u prilog subjektivitetu MNK koncentrie se u dve take:a) raste broj pravila meunarodnog prava koja se tiu MNK. Obino se u tom smislu apostrofiraju Kodeks o ponaanju MNK, Rukovodna naela za multinacionalne kompanije usvojena od OECD i Rukovodna naela o postupanju sa stranim direktnim investicijama publikovana od Svetske banke 1992. Ukazuje se i na pravo evropskih zajednica koje privatne kompanije podvrgava regulativi organa zajednice;b) procesna sposobnost MNK u meunarodnim arbitranim postupcima. MNK raspolae parninom sposobnou pred arbitranim tribunalom formiranim od strane Svetske banke za obnovu i razvoj radi reavanja investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava (ICSID). Stalni arbitrani sudu Hagu je 1933. godine revidirao pravila procedure otvarajui mogunost zasnivanja postupka u sporovima izmeu drave i nedravnog entiteta. Procesnu sposobnost MNK priznaju i regionalni instrumenti poput Severnoamerikog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) ili Suda pravde Evropske unije.Nesporna injenica da neki meunarodni instrumenti reguliu aktivnosti MNK same po sebi je nedovoljna da konstituie subjektivitet MNK. S pravom se primeuje da pravila sadrana u tim instrumentima ne stvaraju nuno pravo MNK. Po svojoj prirodi, ta prava su opte prirode, tako da slue pre kao orijentacija, rukovodno naelo, nego to stipuliu prava i obaveze stricto sensu. Pored toga, ona neretko upuuju na unutranje pravo kao merodavno ili obavezuju dravu da izvesna pitanja u vezi sa MNK urede unutranjim pravom.to se parnine sposobnosti MNK tie, ne moe se staviti znak jednakosti izmeu parnine sposobnosti u arbitranim postupcima zasnovanim pri nekim meunarodnim telima nadlenim na ekonomsko-finansijskom polju i parnine sposobnosti po optem meunarodnom pravu. Statut Meunarodnog suda pravde ne priznaje parninu sposobnost MNK, ve da one svoja prava u postupku pred Sudom ostvaruju iskljuivo posredstvom ustanove diplomatske.MNK su, po svojoj prirodi, privatne organizacije okrenute sticanju profita, tj. lukrativnim ciljevima, to samo po sebi iskljuuje subjektivitet MNK u smislu subjektiviteta meunarodnih organizacija koje po definiciji i predstavljaju tvorevine drave iji su ciljevi, u celini ili delom, idealne prirode.MNK se ne mogu postaviti na istu ravan sa dravama, jer drave u osnovi imaju kontrolu nad MNK, postavljajui se u odnosu na njih kao via, superiorna vlast.Realno je oekivati da se reenje u vezi sa njihovim pravnim statusom trai i u okvirima specijalizovane grane meunarodnog prava - meunarodnog ekonomskog ili meunarodnog kompanijskog prava - koja bi MNK dala, osobeni, sui generis subjektivitet odvojen od subjektiviteta po optem meunarodnom pravu.* Meuvladine kompanije (MVK) i meuvladina udruenja proizvoaa (MVUP). Od MNK valja, kada je re o pravnom statusu u smislu meunarodnog prava, razlikovati meuvladine kompanije (MVK) i meuvladina udruenja proizvoaa (MVUP). Opta zajednika karakteristika MVK i MVUP lei u njihovom meovitom, hibridnom karakteru. U svom biu ovi oblici sjedinjuju javne i privatne elemente kako u pogledu ciljeva tako i u pogledu strukture i pravne forme.MVK se defmiu kao kompanije koje se osnivaju na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi u cilju ostvarivanja izvesnih zajednikih ciljeva vlada koje u njima uestvuju, kombinacijom vlada i privatnih preduzea, ili od strane privatnih kompanija koje predstavljaju od vlade odobrene monopole.Obino se kae da se MVK u nomenklaturi pravnih oblika organizovanja, nalaze izmeu javnih, meunarodnih organizacija i MNK.MVK su znatno blie privatnim nego javnim entitetima. Javnopravni elementi u biu su pre formalne nego sutinske prirode. Tano je da u MVK uestvuju i drave, bilo neposredno ili preko preduzea u javnom vlasnitvu, ali to po pravilu, ine u privatnopravnom kapacitetu.Meuvladina udruenja proizvoaa su, uglavnom, organizacije koje ine proizvoai primarnih sirovina stvorene u cilju zatite ekonomija drava proizvoaa, po pravilu, nerazvijenih ili slabo razvijenih. Najpoznatija organizacija ove vrste je OPEC (Organizacija drava izvoznica nafte). Pored OPEC-a, i druge MVUP poseduju izvesne elemente subjektiviteta. Najpre, osnivaju ih, uglavnom, drave na multilateralnoj osnovi. Zatim, neke od njih poseduju stabilnu organizacionu strukturu i ovlaenje da sklapaju ugovore sa dravama. Osnivanje MVUP utemeljeno je na Povelji o ekonomskim pravima i dunostima drava (1974). Povelja predvia da Sve drave imaju pravo da se udruuju u organizacije proizvoaa primarnih sirovina radi razvijanja svojih nacionalnih privreda... sve drave su dune da potuju pomenuto pravo na taj nain to e se uzdravati od primene ekonomskih i politikih mera koje bi ga ograniavale."Poslednji put menjaoRibicadana 15 Feb 2012 12:28, izmenjena samo jedanput"Boze cuvaj mi ovo pile, ovu mrvu zlata i svile..."

RibicaPrijatelj forumaPostovi:402Pridruio se:14 Mar 2009 16:56Cash on hand:543.00[Donate]Hasthanked:0timeHavethanks:0time Re: MJP - skripta (110 pitanja)odRibica 08 Mar 2011 16:2715. PRIZNANJE DRAVE

* Pojam i pravna priroda priznanja drava. Od svog nastanka ustanova priznanja lebdi u prostoru izmeu politike i prava. Suprotstavljena teorijska gledita o prirodi i pravnom dejstvu priznanja i, posebno, neujednaena i kontroverzna praksa navode na zakljuak da priznanje pre pripada svetu politike nego prava."U teoriji meunarodnog prava ne postoji opteprihvaeni pojam priznanja drave. U osnovi pojam priznanja je opredeljen teorijskim koncepcijama o priznanju drava: konstitutivnom i deklarativnom.U smislu konstitutivne teorije priznanje je element samog pojma drave kao subjekta meunarodnog prava. Standardni elementi drave (postojano stanovnitvo, utvrena teritorija i suverena vlast) nisu per se dovoljni da konstituiu pravnu linost drave ve moraju biti praeni aktom priznanja postojeih drava. U smislu konstitutivne teorije priznanje je, dakle, jedan od elemenata pravne linosti drave.Ova teorija povlai razliku izmeu politike, faktike egzistencije drave kao oblika drutvene organizacije i njene egzistencije kao subjekta meunarodnog prava.Konstitutivna teorija se danas suoava sa barem dva nereiva problema: prvo, u pozitivnom meunarodnom pravu pojmovi dravnosti i subjektiviteta idu ruku pod ruku. Pravo na pravnu linost ili subjektivitet je osnovno pravo drave kao politike organizacije. Prema konstitutivnoj teoriji, nepriznata drava nije subjekt meunarodnog prava, a u isto vreme je nosilac izvesnih obaveza i podlee meunarodnoj odgovornosti za krenje obaveze. Drugo, s obzirom na to da se priznanje daje na nivou drava - drava daje jedan entitet subjekt meunarodnog prava u odnosu na drave koje su je priznale, a da, istovremeno nije subjekt u odnosu prema dravama koje joj priznanje uskrauju.Deklarativna teorija o priznanju drava stoji na dijametralno suprotnim pozicijama. U duhu ove teorije priznanje drave je potvrda ili konstatacija nastanka nove drave u skladu sa uslovima koje utvruje meunarodno pravo.Deklarativna teorija se moe kvalifikovati kao primerena pravilima meunarodnog prava relevantnim u konkretnoj stvari, a to su u prvom redu: pojam drave kao subjekta meunarodnog prava, princip suverene jednakosti drava i norma o samoopredeljenju naroda kao osnovni pravni princip na osnovu koga se stvaraju nove drave.U koordinatama deklarativne teorije, priznanje drave poseduje izvesna inherentna obeleja:1. priznanje drave ne srne biti preuranjeno;2. priznanje ima retroaktivno dejstvo i3. priznanje ne moe biti opozivo.O preuranjenom priznanju se govori kada se priznaje entitet koji se u momentu priznanja nije konstituisao kao drava u smislu meunarodnog prava (recimo, nema suverenu vlast nad odnosnom teritorijom) ili iji je pravni osnov konstituisanja sumnjiv. Jednom dato priznanje drave ne moe da bude opozvano.Priznanje izvesne zajednice za dravu, po ovom shvatanju, ima konstitutivni karakter u odnosima izmeu drave koja daje priznanje i zajednica koja se priznaje, budui da se priznanjem konstituiu meunarodna prava i obaveze svojstvene dravnosti. Ukoliko izvesna politika zajednica ispunjava uslove dravnosti ustanovljene meunarodnim pravom, postojee drave su, u odsustvu nadlenog meunarodnog organa opremljenog ovlaenjem da autoritativno utvrdi postojanje relevantnih uslova dravnosti, dune da daju priznanje.* Praksa drava. Iako relevantni meunarodni instrumenti prihvataju deklarativnu teoriju kao i praksa meunarodnih sudova, ne moe se rei da se praksa drava uklapa u okvire deklarativne teorije. Iako praksa u znaajnoj meri varira od sluaja do sluaja, moglo bi se, rei da drave koje imaju neposredne interese u sluaju nastanka nove drave pribegavaju priznanju u maniru bliskom konstitutivnoj teoriji priznanja. Drave koje daju priznanje, odbijaju, po pravilu, da davanje priznanja shvate kao pravnu obavezu.Kada se daje pretenim ili iskljuivim osloncem na dravni interes, priznanje ima instrumentalnu ulogu, slui kao sredstvo za ostvarivanje politikih, ekonomskih i drugih dravnih interesa.Retki su sluajevi u kojima drave koje daju priznanje smognu snage da prenebregnu sopstvene interese, uzdignu se iznad njih i da u davanju priznanja slede meunarodno pravo.ei su sluajevi u kojima drave, pa i sama Organizacija UN pragmatine politike interese pretpostavljaju zakonitosti. Kao ilustrativan primer mogao bi se navesti sluaj otcepljenih bivih federalnih jedinica jugoslovenske federacije.*Vrste priznanja novih drava. Postoji vie vrsta priznanja novih drava. Neke od tih vrsta su izraz normativne logike na kojoj poiva priznanje, a neke predstavljaju refleks suprotstavljenih teorijskih koncepcija o pravnom dejstvu priznanja, i neusklaene prakse drava.* Priznanje de jure i priznanje de facto. Podela na priznanje de jure i de facto je opteprihvaena. De jure se obino odreuje kao definitivno priznanje novonastale drave u totalitetu njenog meunarodnog subjektiviteta, dok bi, suprotno tome, de facto predstavljalo privremeno priznanje nove drave u izvesnim elementima njenog subjektiviteta. De facto priznanje je, za razliku od priznanja de jure, opozivog karaktera i nema retroaktivno dejstvo.Podela proizlazi iz prakse drava inspirisane konstitutivnom teorijom. De facto priznanje bi podrazumevalo priznanje novonastale drave kao strane-ugovornice relevantnog ugovora ili odravanje izvesnih odnosa koje nalau pragmatini politiki ciljevi, ali bez kompletnog i potpunog priznanja nove drave.Dajui priznanje de facto, drave se rukovode sopstvenim praktinim interesima, a ne potovanjem prava. Naime, uskraivanje priznanja moe tetiti dravi koja daje priznanje, budui da sa nepriznatom dravom ne moe obavljati pravne transakcije ili preduzimati pravne radnje koje su, inae, u njenom interesuU praksi de facto priznanje je obino korak ka potpunom de jure priznanju. Priznanje de jure je, po pravilu, u takvim sluajevima praeno ispunjenjem izvesnih uslova, to daje povoda miljenju da je de facto priznanje jedan od oblika uslovnog priznanja. Davanjem de facto priznanja relativizuju se pravni efekti prethodno datog priznanja de facto, s obzirom na retroaktivno dejstvo priznanja de jure.*Uslovno i bezuslovno priznanje. I ova podela je rezultat nepoklapanja formalno vladajue deklarativne teorije i prakse drava.Uslovno priznanje shvaeno u smislu priznanja nove drave, uz prethodno ispunjenje uslova koje postavlja drava koja daje priznanje, u kontradikciji je sa deklarativnom teorijom.Uslove, po pravilu, postavlja drava koja daje priznanje, koristei privilegovan poloaj koji ima u odnosu na novu dravu. Retki su sluajevi da uslove postavlja i drava koja se priznaje.U bipolarnoj strukturi meunarodnih odnosa uslovno priznanje esto ne daje oekivane uinke, budui da politika nepriznavanja jedne grupe drava obino dovodi do suprotne reakcije druge grupe drava u strukturi, tako da nova drava po osnovu efektiviteta na kraju biva univerzalno priznata. U unipolarnoj strukturi, meutim, politika nepriznavanja moe dovesti novu dravu u situaciju da bira izmeu dve opcije - ili da ispuni postavljene uslove ili da se nae u izolacijiUslovi koji se, po svojoj prirodi, mogu ispuniti u kratkomrokuili jednim aktom u velikom broju sluajeva bivaju ispunjeni, za razliku od uslova ije ispunjenje trai dui period vremena.Bezuslovno priznanje je, za razliku od uslovnog, u harmoniji sa deklarativnom teorijom, naravno, u sluaju da su se stekli faktiki i pravni uslovi za nastanak nove drave.* Izriito i preutno priznanje. Izriitim priznanjem se smatra priznanje dato u formalnom obliku, bilo da se radi o jednostranom ili viestranom aktu. Jednostranim aktom priznanja podrazumeva se akt posebno dizajniran u svrhu priznanja. Akt o priznanju moe biti, takoe, inkorporisan u viestrani ugovor, ili moe biti predmet posebnog ugovora koji sklapaju drava koja daje priznanje i drava koja se priznaje. Sline prirode su i zajednike izjave ili kominikei s kojima se jedna strana obavezuje da e priznati drugu stranu za nezavisnu dravu u odreenom vremenskomroku.Preutno priznanje podrazumeva akte ili proputanja koji se smatraju kao priznanje nove drave. Moe se uzeti da svako proputanje ili akt svojstven normalnim odnosima izmeu dveju drava, ukoliko nije praen odgovarajuom rezervom, predstavlja preutno priznanje nove drave.* Individualno i kolektivno priznanje. Priznanje je zadralo u velikoj meri individualni karakter budui da se, po pravilu, realizuje na nivou postojea drava - nova drava.I ono to se obino naziva kolektivnim priznanjem - priznanje na meunarodnim kongresima i konferencijama - je, u stvari, agregacija ili skup pojedinanih priznanja izraenih u odgovarajuem aktu kongresa ili konferencija.Kolektivno priznanje u pravom smislu rei bilo bi priznanje dato od strane organizovane meunarodne zajednice oliene u Organizaciji ujedinjenih nacija, kao univerzalne politike organizacije.Izvesno je da prijem nove drave u lanstvo UN predstavlja njeno preutno priznanje od strane Organizacije. UN je subjekt meunarodnog prava, poseduje svojstvo objektivne pravne linosti, te, otuda, nije sporno da moe da da priznanje. Prijem u lanstvo UN nije simbolian akt, ve povlai seriju fundamentalnih prava i obaveza nove drave-lanice. Uostalom, UN i lanica uspostavljaju diplomatske odnose koji su relevantan izraz priznanja.Prijem nove drave u UN predstavlja u isto vreme njeno preutno priznanje od svake lanice koja se izjasnila za njen prijem. U isto vreme, smatra se da nova drava nije samim aktom prijema u UN priznata od strane lanica koje su se izjasnile protiv njenog prijema u lanstvo.* Potreba revizije ustanove priznanja drava. U praksi drava priznanje u velikom broju sluajeva slui kao pravni paravan za realizaciju pragmatinih politikih ciljeva.U postojeem obliku ustanovu priznanja bi valjalo iskljuiti iz meunarodnog prava i svesti na ono to u stvarnosti i jeste - politiku volju da se sa novom dravom uspostave diplomatski odnosi kao i drugi odnosi uobiajeni izmeu drava. Umesto priznanja kako se danas primenjuje u praksi, bilo bi prikladnije ustanoviti neku vrstu registracije nove drave pri nadlenom telu UN, recimo, Sekretarijatu. Ukoliko bi neka drava stavila prigovor na registraciju nove drave, nastao bi spor koji bi se reavao na naine predviene lanom 33. Povelje i, poeljno, pred nepristrasnim sudskim organom.

16. PRIZNANJE VLADA

U meunarodnim odnosima se od kraja XVII veka zaela praksa priznanja vlada, koegzistirajui sa priznanjem drava i ustanika kao zaraene strane.Priznaje se, po pravilu, nova vlada koja je na vlast dola na nepravni" ili tivpravni nain." Izraz podrazumeva da je nova vlada dola na vlast protivno odredbama unutranjeg prava - tzv. ustavnim diskontinuitetom ili suprotno fundamentalnim normama meunarodnog prava. Drava koja daje priznanje novoj vladi u praksi obrazlae itavim spektrom primarnih i sekundarnih razloga, poev od efektivne kontrole koju nova vlada poseduje, razlog koji se obino uzima kao odluujui, preko podrke stanovnitva do potovanja prava drugih drava i ljudskih prava te okolnosti da sticanje vlasti ne duguje stranoj vojnoj pomoi.U meusobnim odnosima priznanje nove vlade otvara mogunost za uspostavljanje normalnih bilateralnih odnosa poput diplomatskih i konzularnih, te sklapanje sporazuma o pitanjima od zajednikog interesa.Nepriznavanje nove vlade ima prvenstveno politiko znaenje, jer u praksi nije neuobiajeno da se sa nepriznatom vladom odravaju tzv. neformalni diplomatski kontakti, sklapaju sporazumi u formi modus vivendija, izdaju zajednika saoptenja.U praksi je bilo i primera kolektivnog nepriznavanja novih vlada na osnovu odluka organa Organizacije ujedinjenih nacija.Priznanje vlada je kako u svojoj pravnoj konstrukciji tako i u primeni optereeno gotovo nereivim kontroverzama.to se pravne konstrukcije priznanja novih vlada tie, nejasan je pravni osnov priznavanja vlade kao takve budui da je ona samo institucionalni oblik suverene vlasti kao elementa pojma drave.Praksa priznavanja novih vlada je sutinski obeleena politikim interesima drave koja daje priznanje. Priznanje nove vlade motivisano je, po pravilu, ideolokom bliskou ili pragmatinim dobicima a visoki principi koji se u tim prilikama obino istiu su poput pozorinih kulisa.Poimanje priznanja novih vlada kao politikog akta koji egzistira van zone prava, moe predstavljati odgovarajui izraz dve relevantne injenice: s jedne strane, injenice da je promena vlada, makar bila izvedena i nepravnim putem, unutranja stvar drave koja ne dira u njen pravni identitet i meunarodnopravni kontinuitet i, s druge strane, injenice da se priznanje nove vlade u osnovi svodi na politiku spremnost da se sa njom uspostavi saradnja.Od ponuenih pravnih reenja izgleda prihvatljiva ideja koja lei u osnovi predloga Instituta za meunarodno pravo a po kome nova vlada ima pravo, kome odgovara obaveza drugih drava, da bude priznata ukoliko ispunjava dva relevantna uslova - sposobnost da odri unutranji poredak i spremnost da ispunjava preuzete meunarodne obaveze.ini se izvesnim da se u bliskoj budunosti postojea praksa priznavanja novih vlada ne samo to se nee sutinski menjati ve da e dobijati na znaaju zbog svoje instrumentalne podobnosti da poslui kao kvazi pravno sredstvo za ostvarivanje pragmatinih ciljeva drava koje daju priznanje.

17. OBAVEZA DRAVA DA SE UZDRE OD PRETNJE ILI UPOTREBE SILE U MEUSOBNIM ODNOSIMA

Obaveza drava da se uzdre od pretnje ili upotrebe sile u meusobnim odnosima poseduje sutinski znaaj za konstituisanje meunarodnog poretka kao pravnog poretka. S pravom se primeuje da je uspostavljanje razlike izmeu zakonite i nezakonite upotrebe sile primarni zadatak svakog pravnog sistema.Povelja UN utvruje u lanu 2. (4) da Svi lanovi se u svojim meusobnim odnosima uzdravaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti svake drave, ili na svaki drugi nain nesaglasan sa ciljevima UN."Odredba o zabrani pretnje ili upotrebe sile suprotno naelima Povelje poseduje univerzalnu vanost. Shodno lanu 2 (6) Povelje: Organizacija osigurava da drave koje nisu lanice UN postupaju u skladu sa ovim naelima koliko je to potrebno za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti." Zabrana upotrebe sile u meusobnim odnosima drava predstavlja normu jus cogens-a. Kogentni karakter zabrane upotrebe i pretnje silom potvren je i odredbama Konvencije o ugovornom pravu (1969).Povelja navodi tri izuzetka od zabrane pretnje i upotrebe sile:a) kolektivne mere koje, u skladu sa glavom VII Povelje, preduzima Savet bezbednosti;b) individualnu i kolektivnu samoodbranu ic) mere protiv bivih neprijateljskih drava. Trei izuzetak je istorijske prirode, jer se odnosi na bive neprijateljske zemlje u Drugom svetskom ratu.Deklaracija naela meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava (1970), konkretizujui optu zabranu iz lana 2.(4) Povelje, navodi posebne sluajeve zabrane upotrebe ili pretnje silom. Izmeu ostalog, zabranu pretnje ili upotrebe sile radi krenja postojeih granica drava ukljuujui i teritorijalne sporove; zabranu organizovanja i podsticanja akata graanskog rata, ili teroristikih akata na teritoriji druge drave; zabranu prisvajanja teritorija druge drave upotrebom ili pretnjom sile.Kogentni karakter poseduje kako opta zabrana upotrebe i pretnje sile u meunarodnim odnosima, tako i izuzeci od opteg pravila.Zabrana pretnje i upotrebe sile, kao univerzalna norma, vezuje drave i meunarodne organizacije koje poseduju faktiku i pravnu mogunost da upotrebe silu.

18. PRAVO NA SAMOODBRANU

U lanu 51. Povelja UN sadri permisivnu normu koja se odnosi na upotrebu sile (individualna i kolektivna samoodbrana). lan 51. utvruje da: Nita u ovoj Povelji ne umanjuje uroeno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u sluaju oruanog napada protiv lana UN..."Dva su osnovna obeleja prava na samoodbranu utvrenog lanom 51. Povelje:1. pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu kvalifikuje se kao uroeno pravo",2. pravo na samoodbranu pripada svim dravama, kako lanicama UN tako i nelanicama.Pravo na samoodbranu predstavlja izuzetak u odnosu na pravilo o zabrani upotrebe sile. I osnovno pravilo i izuzetak od pravila su kogentne pravne snage, s tim to je norma o upotrebi sile ili pretnje silom prohibitivne prirode a norma koja utvruje pravo na samoodbranu permisivne prirode. Uslovi za vrenje prava na samoodbranu utvreni su lanom 51. Povelje i normama obiajnog prava. Relevantni uslovi su:a) pravo na vrenje samoodbrane konstituie se u sluaju spoljnog oruanog napada na teritoriju drave. Moe se uzeti da izraz oruani napad" obuhvata akte agresije.Pretpostavljena ili preventivna samoodbrana podrazumeva mogunost da drava preduzme preventivnu oruanu akciju u sluaju navodnih priprema ili ponaanja druge strane koja razumno ukazuje na skori napad.Preventivnoj ili pretpostavljenoj samoodbrani se pribegava i danas, uglavnom, pozivanjem na obiajno meunarodno pravo.iroko tumaenje