ME Salvatore Dominik 05

8/7/2019 ME Salvatore Dominik 05

1/54

P 5Raspoloivost faktora iHekerOlinova teorija

Svrha uenja: Posle itanja ovog poglavlja biete u stanju da:

Objasnite na koji nain su komparativne prednosti zemalja zasnovane narazlikama u faktorskim raspoloivostimaObjasnite na koji nain trgovina utie na relativne cene faktora unutar svakezemlje i izmeu njihObjasnite zbog ega je trgovina verovatno samo mali razlog nejednakosti unadnicama za visokokvali kovan i nekvali kovan rad

5.1 Uvod

U ovom poglavlju proiriemo na model trgovine u dva vana pravcsniemo osnovu (tj., ta ih odreuje) komparativnih prednosti. U pretglavljima videli smo da razlika u relativnim cenama proizvoda u dve ze


2/54

Poglavlje 5 Raspoloivost aktora i HekerOlinova te2

njihovim komparativnim prednostima i daje osnovu za uzajamno korisnu tSada idemo korak dalje i objanjavamo razlog, ili uzrok, razlika u relativnimproizvoda i komparativnih prednosti izmeu zemalja. Drugi pravac proirenmodela trgovine jeste analiza e ekata meunarodne trgovine na zarade azvodnje u zemljama koje trguju. Drugim reima, elimo da ispitamo e ekaunarodna trgovina ima na zarade rada kao i na meunarodne razlike u zara

Ova dva vana pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smitai Mila. Prema klasinim ekonomistima, komparativne prednosti bile su zana razlikama u produktivnosti rada(jedini aktor proizvodnje koji su oni eksplicuzimali u obzir) izmeu zemalja, ali oni nisu dali objanjenje ovakvih razliduktivnosti, ako izuzmemo mogue razlike u klimatskim uslovima. Hekerteorija ide mnogo dalje od toga proirujui model trgovine iz prethodna dva ispitivanjem osnove za komparativne prednosti i e ekte koje trgovina prozarade aktora u razliitim zemljama.

Odeljak 5.2 bavi se pretpostavkama teorije. Odeljak 5.3 razjanjava znatorske intenzivnosti i obilnosti aktora, objanjava u kakvom su odnosu ocene aktora proizvodnje kao i oblik granice mogunosti proizvodnje u svaU Odeljku 5.4 predstavljen je HekerOlinov model u uem smislu i data jegra ka ilustracija. U Odeljku 5.5 ispituje se e ekat meunarodne trgovine

aktora i raspodelu dohotka u svakoj zemlji. Poglavlje se zavrava Odeljkkome je dat pregled empirijskih testova HekerOlinovog modela trgovine. ku je dato ormalno izvoenje teoreme o izjednaavanju cena aktora kanaprednije alate za empirijsko testiranje Heker Olinovog modela trgovine.

5.2 Pretpostavke teorijeHekerOlinova teorija zasnovana je na odreenom broju pojednostavljujupostavki (od kojih su neke samo implicitno date kod Hekera i Olina). Umesamo spominjemo kada su neophodne u toku analize, logino je i zgodno dnavedemo zajedno i objasnimo njihovo znaenje. o e nam dozvoliti ne sagledamo teoriju koja e se izloiti u boljoj perspektivi, ve i da njeno predbude pitkije i direktnije. Da bi teoriju uinili bliom realnosti, u sledeem pemo oslabiti ove pretpostavke i ispitaemo koji je e ekat ovog slabljenja nkoje smo dobili u ovom poglavlju.

5.2 A Pretpostavke

HekerOlinova teorija zasnovana je na sledeim pretpostavkama:Postoje dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (proizvod X i 1. Y), i dva aktora proizvodnje (rad i kapital).Obe zemlje koriste istu tehnologiju u proizvodnji.2.


3/54

5.2 Pretpostavke teorije

Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno intenziva3.obe zemlje.Oba proizvoda proizvode se uz konstantnu ekonomiju obima u obe 4.U obe zemlje postoji nepotpuna specijalizacija u proizvodnji.5.Ukusi su identini u obe zemlje.6.U obe zemlje postoji savrena konkurencija na tritima proizvoda i7.tora.Postoji savrena mobilnost aktora unutar svake zemlje, ali nema a8.nosti izmeu zemalja.Ne postoje transportni trokovi, carine, ili druge barijere slobodno9.meunarodne trgovine.Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje.10.Meunarodna trgovina izmeu dve zemlje je uravnoteena.11.

5.2 B Znaenje pretpostavki

Znaenje pretpostavke 1 (dve zemlje, dva proizvoda, dva aktora proizvi ona je uinjena sa ciljem da dozvoli gra ku interpretaciju teorije pomenzionalne slike. Ova pretpostavka je uinjena sa znanjem (koje e ssledeem poglavlju) da njeno slabljenje (tako da se bavimo sluajem u od dve zemlje, vie od dva proizvoda i vie od dva proizvodna aktora)mentalno nepromenjenim teorijske zakljuke.

Pretpostavka 2 (po kojoj obe zemlje koristeistu tehnologiju) znai da obe zeimaju pristup istim proizvodnim tehnikama i da taj pristup koriste. Premsu cene aktora iste u obe zemlje, proizvoai u obe zemlje koristie tinu rada i kapitala u proizvodnji za svaki proizvod. Poto se cene akrazlikuju, proizvoai u svakoj zemlji koristie vie relativno je tinijeg minimiziranja svojih trokova proizvodnje.

Pretpostavka 3 (da je proizvod X radno intenzivan , a proizvod Y kapitalno intenzivan) znai da u obe zemlje proizvodnja X zahteva relativno vie razvodnja Y. Reeno na tehniki i precizniji nain, to znai da jekoefcijent rad/kapital(R/K ) vei za proizvod X nego za proizvod Y u obe zemlje za iste relativn

o je ekvivalentno izrazu da jekoefcijent kapital/rad (K/R ) nii za X nego za Y. Ato ne znai da je koe cijentK/R isti za X i u Zemlji 1 i u Zemlji 2, ve samobe zemljeK/R nie za X nego za Y. Ova poenta je toliko vana da emorazjasniti u Odeljku 5.3A.

Pretpostavka 4 (konstantna ekonomija obima u proizvodnji oba proizvodazemlje) znai da je rastua koliina rada i kapitala koji su upotrebljenibilo kog proizvoda dovela do porasta autputa tog proizvoda u istoj pprimer, ako je Zemlja 1 u proizvodnji X poveala koliinu rada i kolii10 procenata, njen autput proizvoda X takoe e porasti za 10 procenatavostrui koliine rada i kapitala koje koristi, njen autput X takoe e seIsto vai za proizvod X i za Zemlju 2.


4/54


Pretpostavka 5 (nepotpuna specijalizacija u proizvodnji kod obe zemlje)ak i uz slobodnu trgovinu obe zemlje nastavljaju da proizvode oba proizvimplicira da nijedna od dve zemlje nije veoma mala.

Pretpostavka 6 (identini ukusi u obe zemlje) znai da su pre erencije trasvoj izraz imaju u obliku i poloaju krivih indi erentnosti, identine u obPrema tome, kada su relativne cene proizvoda jednake u dve zemlje (to je, nsluaj u uslovima slobodne trgovine), obe zemlje e troiti X i Y u istoj propoemo ilustrovati u Odeljku 5.4C.

Pretpostavka 7 (savrena konkurencija i na tritima proizvoda i na tritima ara) znai da su proizvoai, potroai i trgovci proizvoda X i proizvoda Y u suvie mali da bi uticali na cene ovih proizvoda. Isto vai i za korisnike i ponui kapitala. Savrena konkurencija takoe znai da su, u dugom roku, cene p jednake njihovim trokovima proizvodnje ne ostavljajui mesta za (ekonomnakon to su obraunati svi trokovi (ukljuujui i implicitne trokove). Na vrena konkurencija znai da svi proizvoai, potroai i vlasnici aktora pposeduju savreno poznavanje cena proizvoda i zarada aktora u svim delovi u svim granama proizvodnje.

Pretpostavka 8 ( savrenainterna mobilnost aktora , ali ne i meunarodna) znada su rad i kapital slobodni u svom kretanju, da se mogu pomerati brzo iz industrija sa niim zaradama u oblasti i industrije sa viim zaradama sve dokiste vrste rada i kapitala ne izjednae u svim oblastima, upotrebama i indu jedne zemlje. Sa druge strane, postoji nultameunarodna pokretljivost aktora (tj.,nema mobilnosti aktora izmeu zemalja), pa e meunarodne razlike u

aktora neogranieno opstajati ukoliko nije mogua meunarodna trgovina.Pretpostavka 9 (ne postoje transportni trokovi, carine, ili druge barijere slo

odvijanju meunarodne trgovine) znai da se specijalizacija za proizvodnju odvija sve dok se, u uslovima postojanja trgovine, ne izjednae relativne (i acene proizvoda u obe zemlje. Ako bi bile doputene carine i transportni trokcijalizacija bi se odvijala samo dotle kada se relativne (i apsolutne) cene prozlikuju za iznos transportnih trokova i carina po jedinici proizvoda kojima

Pretpostavka 10 (u obe zemlje svi resursi su potpuno uposleni) znai da umlje nema neuposlenih resursa ili aktora proizvodnje.

Pretpostavka 11 (meunarodna trgovina izmeu dve zemlje je uravnoteeda je kod svake zemlje ukupna vrednost izvoza jednaka ukupnoj vrednosti u

5.3 Faktorska intenzivnost, faktorska raspoloivost i oblikgranice proizvodnje

Poto je HekerOlinova teorija, izloena u Odeljku 5.4, izraena u termintorske intenzivnosti i aktorske raspoloivosti, od kljunog je znaaja da zn


5/54

5.3 Faktorska intenzivnost, aktorska raspoloivost i oblik granice proizvodnje

termina bude sasvim jasno i precizno. Dakle, znaenje aktorske intennjeno je u Odeljku 5.3A. U Odeljku 5.3B ispitujemo znaenje aktorskei njen odnos sa aktorskim cenama. Na kraju, u Odeljku 5.3C ispitujemo

aktorske raspoloivosti i oblika granice proizvodnje u svakoj zemlji.

5.3 A Faktorska intenzivnost

U svetu u kome postoje dva dobra (X i Y) i dva aktora (rad i kapital), kbro Y kapitalno intenzivnoukoliko je koe cijent kapital/rad (K/R ) koji je upotrebu proizvodnji Y vei odK/R koji je upotrebljen u proizvodnji X.

Na primer, ukoliko je za proizvodnju jedinice proizvoda Y potrebnokapitala (2K ) i dve jedinice rada (2/R ), koe cijent kapital/rad je jedan. Drugma, u proizvodnji Y on je 2/2. Ukoliko je u isto vreme potrebno 1K i 4R za proizvnju jedinice X, onda je u proizvodnji X K/R =. Poto je za Y K/R =1 dok je za XK= , kaemo da je Y K intenzivan proizvod a X R intenzivan proizvod.

Primetimo da nije vanaapsolutnakoliina kapitala i rada koja se koristzvodnji Y i X, ve je vana koliina kapitala po jedinici rada(tj., K/R ). Na primpretpostavimo da se za proizvodnju 1X zahteva 3K i 12R (umesto 1K i 4R ), dok seproizvodnju 1Y zahteva 2K i 2R (kao to je ranije naznaeno). Mada proizvzahteva 3K , dok proizvodnja 1X zahteva svega 2K , proizvod Y bie i daljeK intezivan proizvod jer jeK/R vee za Y nego za X. Drugim reima,K/R =2/2 za Y, aliK= 3/12 = za X.

Ukoliko unesemo podatke za kapital (K/R ) na vertikalnoj osi gra ka, a zaRna horizontalnoj osi, proizvodnja e se odvijati du prave linije koja ponatnog poetka iji nagib meri koe cijent kapital/rad u proizvodnji datOvo je pokazano na Slici 5.1.

Slika 5.1 prikazuje da Zemlja 1 moe da proizvede 1Y upotrebljavajuK i 2R . 4K i 4R Zemlja 1 moe da proizvede 2Y zbog konstantnosti ekonomije obstavka 4). Prema tome,K/R =2/2 = 4/4 = 1 za Y. Ovo daje jedinini nagib ppolazi iz koordinatnog poetka za proizvod Y u Zemlji 1 (videti sliku). Su Zemlji 1 za proizvodnju 1X potrebno je 1K i 4R , za proizvodnju 2X potrebnoi 8R . Prema tome,K/R = u Zemlji 1. o je dato nagibom od prave koiz koordinatnog poetka za proizvod X u Zemlji 1. Poto jeK/R , ili nagib prave polazi iz koordinatnog poetka, vei za proizvod Y nego za proizvod Xu Zemlji 1 proizvod Y K intenzivan a proizvod X R intenzivan.

U Zemlji 2,K/R (ili nagib zraka) je 4 za Y i 1 za X (videti Sliku 5.1).kaemo da je i u Zemlji 2 Y K intenzivan proizvod, a X R intenzivan proizvod. je ilustrovano injenicom da je u obe zemlje zrak koji polazi iz koordinstrmiji (tj., ima vei nagib) za proizvod Y od zraka za proizvod X.

Iako je kod obe zemlje proizvod Y K intenzivan u poreenju sa proizvod Zemlja 2 ima vei koe cijent K/R i u proizvodnji Y i u proizvodnji X od Zem X,K/R = 1 u Zemlji 2, aliK/R = u Zemlji 1. Oigledno je da se namee


6/54


7/54


zato to je relativna cena kapitala nia u Zemlji 2 nego u Zemlji 1. Ukocena kapitala opadne, proizvoai e zamenjivatiR saK u proizvodnji oba proizsa ciljem da minimiziraju njihove trokove proizvodnje. Prema tome,K/R e porastoba proizvoda, ali Y je i daljeK intenzivan proizvod.

5.3 B Obilnost faktora

Postoje dva naina da se de nieobilnost aktora . Jedan nain je u izrazima jedinica(tj., u izrazima ukupne koliine kapitala i rada koje svakoj zemraspolaganju). Drugi nain da se de nie obilnost aktora jeste u izrazrelativnicena aktora (tj., u izrazima cene rentiranja kapitala i cene radnog vremezemlji).

Prema de niciji u izrazima zikih jedinica, Zemlja 2 ima obilje kapinos ukupne koliine kapitala prema ukupnoj koliini rada (K/ R ) koji su raspoloZemlji 2vei nego isti odnos u Zemlji 1 (tj., ukolikoK/ R u Zemlji 2 premaujeK

R u Zemlji 1). Primetimo da ono to je vano nije apsolutna koliina kkojima svaka zemlja raspolae, veodnos ukupne koliine kapitala prema ukupnini rada. Prema tome, Zemlja 2 moe imati manje kapitala od Zemlje 1 azemlja sa obiljem kapitala ako jeK/ R za Zemlju 2 vee odK/ R za Zemlju 1.

Prema de niciji u izrazima cena aktora, Zemlja 2 ima relativno oukoliko je odnos cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena (P K /P R ) u Zemljnii nego u Zemlji 1 (tj.,P K /P R u Zemlji 2 je manje negoP K /P R u Zemlji 1). Poto cenu rentiranja kapitala obino uzima kamatna stopa (r ) dok se za cenu radnog vna obino uzima stopa nadnica (w ),P K /P R =r/w . Da ponovimo, ono to odreuj je jedna zemljaK obilna ili ne, nisu apsolutne vrednostir , ve je tor/w .. Na primemoe biti vee u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, ali Zemlja 2 e jo uvek bitiK obilna zemako ima niu stopur/w od Zemlje 1.

Odnos izmeu dve de nicije obilnosti aktora je jasan. De nicija obu izrazima zikih jedinica uzima u obzir samo ponudu aktora. De nirelativnih cena aktora uzima u obzir i tranju i ponudu (poto iz princiznamo da je cena proizvoda ili proizvodnog aktora, u uslovima savrcije, odreena i uslovima tranje i uslovima ponude). akoe iz principznamo da je tranja za aktorima proizvodnje izvedena tranja izvede

nalnim proizvodom za iju proizvodnju je neophodna upotreba tog aPoto smo pretpostavili da su ukusi, ili pre erencije tranje, identin

dve de nicije aktorske obilnosti dovode u naem sluaju do istih zakljreima, uz K/ R vee u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, i s obzirom na iste usl(i tehnologije),P K /P R e biti manje u Zemlji 2. Prema tome, Zemlja 2 jeK obilnaizrazima obe de nicije.

Ovo nije uvek sluaj. Na primer, moe se zamisliti da tranja za dobrK itenzivan proizvod), pa zbog toga i tranja za kapitalom, bude toliko venego u Zemlji 1 da relativna cena kapitala bude vea u Zemlji 2 nego u Z


8/54


kos relativno veoj ponudi kapitala u Zemlji 2). U tom sluaju e se Zemlja 2K obilna prema de niciji u izrazima zikih jedinica aR obilna prema de niciji uizrazima relativnih cena aktora.

U takvim situacijama koristie se de nicija u izrazima relativne cene aktora.Drugimreima, zemlja jeK obilna ukoliko je relativna cena kapitala nia nego u sluajuzemlje. U naem sluaju, izmeu dve de nicije ne postoji takva kontradikcij2 jeK obilna, a Zemlja 1 jeR obilna u izrazima obe de nicije. Mi emo pretpostada je to sluaj u celom tekstu do kraja poglavlja, sem ako nije eksplicitno uksuprotan sluaj.

5.3 C Obilnost faktora i oblik granice proizvodnje

Poto je Zemlja 2K obilna zemlja i poto je proizvod Y K intenzivan proizvod, Zemlj2 moe da proizvederelativnovie proizvoda Y u odnosu na Zemlju 1. Sa druge spoto je Zemlja 1R obilna zemlja i poto je X R intenzivan proizvod, Zemlja 1 moda proizvede relativno vie proizvoda X u odnosu na Zemlju 2. o nam dajeproizvodnje Zemlje 1 koja je relativno vie ravna i ira od granice proizvodn2 (ukoliko merimo X na horizontalnoj osi).

Y

X

Zemlja 1

Zemlja 2

20

40

60

70

80

100

120

140

0 20 40 60 80 100 120 140

S 5.2 Oblik granica proizvodnje u Zemlji 1 i Zemlji 2.Granica proizvodnje u Zemlj1 je poloenija i ira u odnosu na granicu proizvodnje u Zemlji 2. o ukazuje da Zemda proizvede relativno vie proizvoda X od Zemlje 2. Razlog tome je taj da je ZemljR obilnazemlja, a proizvod X jeR intenzivan proizvod


9/54


Na Slici 5.2 nacrtali smo granice proizvodnje Zemlje 1 i Zemlje 2 udinatnom sistemu. ( o su iste one granice proizvodnje koje smo uveli koristili u Poglavlju 3 i Poglavlju 4). Poto je Zemlja 1R obilna zemlja, a pro X jeR intenzivan, granica proizvodnje Zemlje 1 je iskoena tako da sehorizontalnoj osi, koja meri proizvod X. Sa druge strane, poto je ZemK obilzemlja, a proizvod Y jeK intenzivan proizvod, granica proizvodnje Zemlje je vertikalnoj osi koja meri proizvod Y. Granice proizvodnje nacrtane sudinatnom sistemu zbog toga to je razlika u njihovom obliku jasnije uoe to olakati prikazivanje HekerOlinovog modela u Odeljku 5.4C. S5 1 daje relativnu raspoloivost resursa u razliitim zemljama i regiondija sluaja 5 2 daje podatke o kapitalnom stoku po radniku u veem brazvijenih zemalja i zemalja u razvoju.

Studija sluaja 5 1 Relativna raspoloivost resursa u razliitim zemljama iregionima

abela 5.1 daje udele u svetskom kapitalu, kvali kovanoj i nekvali ksnazi razliitih zemalja i regiona u 1993. abela pokazuje da su Sjediimale 20,8 procenata svetskog kapitala, 19,4 procenata kvali kovane raprocenata nekvali kovane radne snage. Ovo se svodi na 5,6 procenata sovih aktora. Poto Sjedinjene Drave imaju veirelativni udeo u svetskim resukapitala i kvali kovanog rada (20,8 procenata i 19,4 procenata, respekenju sa 5,6 procenata svih svetskih resursa kapitala, kvali kovanog i nerada posmatranih zajedno), moemo oekivati da Sjedinjene Drave imtivnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima i proizvodima koji po kvali kacijama radnika, dok komparativno zaostaju u proizvodima zsti nekvali kovan rad. Slina je situacija i u drugim industrijalizovanim

Suprotan sluaj imamo za Kinu, Indiju, ostatak Azije, Istonu EvropuRusiju), OPEC, kao i za ostatak sveta. Meksiko i ostatak Latinske Amda imaju komparativne prednosti za kapitalno intenzivne proizvode, kzaostaju u proizvodnji proizvoda koji zahtevaju kvali kovani rad, dokkoji zahtevaju nekvali kovan rad Meksiko nema ni komparativne prednparativno zaostajanje, dok ostali deo Latinske Amerike ima komparativ

Hong Kong, Juna Koreja, ajvan i Singapur izgleda da imaju komparatu kapitalno intenzivnim proizvodima i proizvodima koji zahtevaju kvaKao to emo videti u Studiji sluaja 5 3, relativna raspoloivost akpredstavlja veoma dobru osnovu za predvianje otkrivenih komparativrazliitih zemalja i regiona.


10/54


Studija sluaja 5 1 (nastavak)

T 5.1. Raspoloivost aktora razliitih zemalja i regiona (u procentima)

Zemlja/region KapitalKvalikovan

radNekvalikovan

radSvi

resursi

Sjedinjene Drave 20,8% 19,4% 2,6% 5,6%Evropska Unija 20,7 13,3 5,3 6,9

Japan 10,5 8,2 1,6 Kanada 2,0 1,7 0,4 0,6ostatak OECD a 5,0 2,6 2,0 2,2Meksiko 2,3 1,2 1,4 1,4ostatak Latinske Amerike 6,4 3,7 5,3 5,1Hong Kong, Juna Koreja,

Tajvan, Singapur 2,8 3,7 0,9 1,4ostatak Azije 3,4 5,3 9,5 8,7Istona Evropa i Rusija 6,2 3,8 8,4 6,7

OPEC b 6,2 3,8 8,4 7,6ostatak sveta 2,5 4,0 10,0 8,9Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%aOECD = Organization or Economic Cooperation and Development, koja ukljuuje sve przvijene privrede.bOPEC = Organization o Petroleum Exporting Countries.Izvor:Obraeno iz W.R.Cline,rade and Income Distribution(Washington, D.C.: Institute or International Economics, 1997), pp. 183185.

Studija sluaja 5 2 Koe cijent kapital/rad u izabranim zemljama

abela 5.2 daje podatke o visini kapitalnog stoka po radniku u vie razvijenihu razvoju u 1997. Kapitalni stok izmeren je po meunarodnim dolarskim 1990. da bi odrazio stvarnu kupovnu mo dolara u svakoj zemlji i tako omsmisleno meunarodno poreenje. abela pokazuje da Sjedinjene Drave imkapitalni stok po radniku u odnosu na mnoge druge industrijske ili razvijen(levi deo tabele), ali mnogo vii kapitalni stok po radniku u odnosu na zemlje ju (desna strana tabele). Iz abele 5.2 tako moemo zakljuiti da Sjedinjenimaju komparativnu prednost u proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvodasu na zemlje u razvoju, ali da prednost ne postoji u odnosu na mnoge druge ili industrijske zemlje. Ovo je u irokom smislu u skladu sa podacima koji abeli 5.1.


11/54

15.4 Raspoloivost aktora i HekerOlinova teorija

5.4 Raspoloivost faktora i HekerOlinova teorija

Godine 1919.Eli Heker (Eli Heckscher), vedski ekonomista, objavio je naslovom Te E ect o Foreign rade on the Distribution o Income (ne trgovine na raspodelu dohotka) u kome je dao skicu onoga to je dsavremena teorija spoljne trgovine. okom vie od deset godina ovaj nezapaen sve dok ga nije istakao Bertil Olin (Bertil Ohlin), jo jedan vedski emista i ranije Hekerov student, dogradio ga, razjasnio ga, da bi 1933. uvenu knjiguInterregional and International rade ( Meuregionalna i meunartrgovina).

Mi emo razmatrati samo Olinov rad jer on sadri sve to je Hekersvom lanku ali i mnogo vie od toga. Meutim, poto je sr modela biobjavljena u Hekerovom radu, on je dobio zaslueno priznanje time tozvana Heker Olinova teorija. Sa svoje strane, Olin je podelio NobelovDejmsom Midom) za ekonomiju za svoj rad u domenu meunarodne t

HekerOlinova (HO) teorija moe se izloiti u vidu dve teoreme: taHO teoreme (koja se bavi i predvia obrasce trgovine) iteoreme o izjednaavanju aktora(koja se bavi dejstvom meunarodne trgovine na cene aktora eoremu o izjednaavanju cena aktora razmotriemo u Odeljku 5.5. U predstavljamo i razmatramo HO teoremu. Poinjemo sa iskazom teoreobjanjavamo njeno znaenje. Zatim ispitujemo prirodu HO teorije sa ravnotee da bi na kraju dali geometrijsku interpretaciju modela.

Studija sluaja 5 2 (nastavak)

T 5.2 Kapitalni stok po radniku u izabranim zemljama u 1997. (u mrodnim dolarskim cenama 1990)Razvijene zemlje 1997 Zemlje u razvoju 1997

Japan 77429 Koreja Nemaka 61673 ile 17Kanada 61274 Meksiko 14Francuska 59602 Turska 10Sjedinjene Drave 50233 Tajland Italija 48943 Filipini 6panija 38897 Indija 3Ujedinjeno Kraljevstvo 30226 Kenija

Izvor : A.Haston, R.Summers, B.Aten,Penn World abela Version 6.1, October 2002. Proraun autosnovu preliminarnih rezultata; ne ukljuuje kapital u stanogradnji.


12/54


5.4 A HekerOlinova teorema

Polazei od pretpostavki koje smo izloili u Odeljku 5.2, moemo rei daHekerOlinova teorema glasi: Zemlja e izvoziti proizvod ija proizvodnja zahteva intenzivupotrebu relativno obilnog i je tinog aktora proizvodnje u toj zemlji, a uvozie pija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno oskudnog i skupog aktorzvodnje u toj zemlji.Ukratko, zemlja relativno bogata radom izvozi relativno intenzivan proizvod, a uvozi relativno kapitalno intenzivan proizvod.

U izrazima nae prethodne diskusije to znai da Zemlja 1 izvozi proizvodproizvod X R intenzivan proizvod, aR je relativno obilan i je tin aktor u Zemlji druge strane, Zemlja 2 izvozi proizvod Y jer je proizvod Y K intenzivan proizvod iK jerelativno obilan i je tin aktor u Zemlji 2 (tj.,r/w je nie u Zemlji 2 nego u Zemlji 1

Od svih moguih razloga za razlike u relativnim cenama proizvoda i kompprednosti zemalja, HO teorema izdvaja razlike izmeu zemalja u relativnoj

aktora, ili u aktorskoj raspoloivosti , kao osnovni uzrok ili determinantu komparanih prednosti i meunarodne trgovine. o je razlog zbog koga se na HO msto poziva kao na teorijuaktorskih proporcija ili teoriju aktorske raspoloivosti .Drugom reima, svaka zemlja specijalizuje se za proizvodnju i izvoz proizvintenzivan po aktoru koji je relativno obilan i je tin, a uvozi proizvod kojivan po aktoru koji je relativno oskudan i skup.

Prema tome, HO teorija preobjanjavakomparativne prednosti nego to (kao je to bio sluaj sa klasinim ekonomistima) pretpostavlja njihovo postojanjereima, HO teorema postulira da su razlike u relativnoj aktorskoj obilnostiuzrok razlika u relativnim cenama proizvoda izmeu dve zemlje pre otvaranjne. Ova razlika urelativnimcenama proizvoda irelativnimcenama aktora zatim sprevodi u razlikeapsolutnihcena proizvoda i aktora izmeu dve zemlje (kao

skicirano u Odeljku 2.4D). Upravo je ova razlika u apsolutnim cenama prodve zemlje ono to predstavljaneposredanuzrok trgovine.

5.4 B Okvir opte ravnotee u HekerOlinovoj teoriji

Okvir opte ravnotee u HekerOlinovoj teoriji moe biti predstavljen i saebom Slike 5.3. Polazei iz donjeg desnog ugla dijagrama vidimo da ukusi i vlasnitva nad aktorima proizvodnje (tj., raspodela dohotka) zajedno odrenju za proizvodima. ranja za proizvodima odreuje izvedenu tranju za

koji su neophodni za njihovu proizvodnju. ranja za aktorima proizvodnjesa ponudom aktora, odreuje cene aktora proizvodnje u uslovima savrerencije. Cene aktora proizvodnje, zajedno sa tehnologijom, odreuju cenuproizvoda. Razlika u relativnim cenama proizvoda izmeu zemalja odreujrativne prednosti i obrazac trgovine (tj., koja zemlja ta izvozi).

Slika 5.3 jasno prikazuje nain na koji sve ekonomske snage zajedniki cenu nalnih proizvoda. o je ono na ta se mislilo kada kaemo da je HOopte ravnotee.


13/54


Robne cene

Faktorske cene

Tehnologija Ponuda faktora Ukusi Raspodela vlasnitvaproizvodnih faktora

Izvedena tranja za faktorima

Tranja za finalnim dobrima

S 5.3. Okvir opte ravnotee u HekerOlinovoj teoriji.Polazei iz donjeg dugla dijagrama, vidimo da raspodela vlasnitva nad proizvodnim aktorima, odreuju tranju za proizvodima. Zatim se izvodi tranja za aktorima proizvo

nalnim proizvodima. ranja i ponuda aktora odreuje cenu aktora. Cena logija odreuju cenu nalnih proizvoda. Zatim razlike u relativnim cenama prozemalja odreuju komparativne prednosti i obrazac trgovine

Meutim, iz skupa svih ovih snaga koje zajedniki deluju, HO teo

razliku izmeu zemalja u zikoj raspoloivosti, ili ponudi, aktora proizv jednake ukuse i iste tehnologije) da bi objasnila razlike u relativnim ceni trgovinu izmeu zemalja. Olin je izriito pretpostavio jednake ukuse dohotka) u razliitim zemljama. o je dovelo do slinosti tranji za nadima i aktorima proizvodnje u razliitim zemljama. Na taj nain je raz

aktora proizvodnje u razliitim zemljama onaj uzrok koji dovodi do ranim cenama aktora u razliitim zemljama. Na kraju, iste tehnologije u

aktora dovode do razlika u relativnim cenama proizvoda i do meusoZato je razlika u relativnoj ponudi aktora koja dovodi do razlike u rela

aktora i cenama proizvoda prikazana duplom linijom na Slici 5.3.Primetimo da HO model ne zahteva, da bi vaili rezultati koji iz nj

ukusi, raspodela dohotka i tehnologija budu potpuno isti u dve zemlje. S jeste da oni budu slini u najirem smislu. Pretpostavke o jednakim ukdeli dohotka i tehnologiji pojednostavljuju izlaganje i gra ku ilustracije biti oslabljene u Odeljku 6.2.


14/54


5.4 C Ilustracija HekerOlinove teorije

HO teorija je ilustrovana na Slici 5.4. Na levom delu slike pokazane su graizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2, iste kao na Slici 5.2. Kao to je ukazano u5.3C, granica proizvodnje Zemlje 1 je iskoena prema X osi jer je proizvodR in-tenzivan proizvod, Zemlja 1 jeR obilna, a obe zemlje koriste istu tehnologiju. Otoga, poto dve zemlje imaju iste ukuse, one imaju iste mape indi erentnoindi erentnosti I (koja je zajednika za obe zemlje) je tangenta na granicu prZemlje 1 u taki A, a na granicu proizvodnje Zemlje 2 u taki A . Kriva indi erentnostI je najvia kriva indi erentnosti koju Zemlja 1 i Zemlja 2 mogu da dostignciji, a take A i A predstavljaju njihove take ravnotee proizvodnje i potronjsustvu trgovine. Primetimo da, mada smo pretpostavili da dve zemlje imaju ukuse (mape indi erentnosti), dve zemlje u izolaciji ne moraju da budu naistoj krivojindi erentnosti, ali uz razmenu zavravaju na istoj krivoj indi erentnosti. Mpostupili samo da bi pojednostavili sliku.

Y

X

Z e m l j a 1

Z e m l j a 2

20

40

60

80

100

120

140

0 20 40 60 10080 120

A' A'

C'

B'

A

E = E'

A

BC

II II

I

Y

X

Z e m l j a 1

Z e m l j a 2

20

40

60

80

100

120

140

0 20 40 60 10080 120

P A'

P AP B

S 5.4. HekerOlinov model.Kriva indi erentnosti I zajednika je za obe zemlpo pretpostavci, imaju iste ukuse. Kriva indi erentnosti I je tangentna na granicu pZemlje 1 u taki A i tangentna je na granicu proizvodnje Zemlje 2 u taki A.Ovo odreujeravnotene relativne cene proizvoda u stanju autarkije,P A za Zemlju 1 iP A za Zemlju 2 (videtilevi deo slike). Poto jeP A


15/54


Desni deo slike pokazuje da se, uz postojanje trgovine, Zemlja 1 spproizvodnju X, a Zemlja 2 za proizvodnju Y (videti pravac strelica na gzvodnje dve zemlje). Specijalizacija proizvodnje odvija se sve dok ZemltakuB, a Zemlja 2 ne dostigne takuB , kada su trans ormacione krive dvtangentne na zajedniku liniju relativnih cenaP B . Zemlja 1 e tada izvoziti proiu zamenu za proizvod Y i troie u takiE na krivoj indi erentnosti II (videti trgovineBCE ). Sa druge strane, Zemlja 2 e izvoziti Y u zamenu za X i trE , koja se poklapa sa takomE (videti trougao trgovineBCE ).

Primetimo da je izvoz proizvoda X iz Zemlje 1 jednak uvozu proizvod2 (tj.,BC = CE ). ZaP X /P Y > P B , Zemlja 1 eli da izveze vie proizvoda XZemlja 2 eli da uveze po ovoj relativno visokoj ceni X, paP X /P Y opada kaP B . Sa drustrane, zaP X /P Y < P B , Zemlja 1 eli da izveze manje proizvoda X nego to Zda uveze po ovoj relativno niskoj ceni X, paP X /P Y raste premaP B . Ovakva tendenP X /P Y moe takoe biti objanjena u izrazima proizvoda Y.

akoe treba primetiti da takaE sadri vie Y a manje X nego taka A. Uprktome, Zemlja 1 dobija u trgovini jer se takaE nalazi na vioj krivoj indi ereII. Slino, uprkos tome to takaE sadri vie X ali manje Y nego taka A , Zemlj je takoe na boljitku jer se takaE nalazi na vioj krivoj indi erentnosti IIspecijalizacije proizvodnje, trgovine i potronja ostae isti sve dok se ntranje i ponude na tritima proizvoda i aktora u jednoj ili obe zemlje

Sada je uputno ukratko uporediti Sliku 5.4 sa Slikom 3.4. Na Slici 3granicama proizvodnje dve zemlje pojaana je razlikama u njihovim urelativne cene proizvoda u autarkiji jo vie razlikuju od onih na Slicistrane, ukusi u dve zemlje mogu se razlikovati na takav nain da uinekorisna trgovina bude nemogua. o e se dogoditi ako razliite krive iu dve zemlje bivaju tangentne na odgovarajuim, i razliitim, granicamna takvim mestima da su relativne cene proizvoda u autarkiji meusoOvome je posveen Problem 4 na kraju poglavlja, uz odgovor na kraju

akoe primetimo da HO teorija ne zahteva identinost ukusa (tj., identiindi erentnosti) u dve zemlje. Ona samo zahteva da ukoliko se ukusi razlikujrazlikuju toliko da neutraliu tendenciju da razlike u aktorskim raspoloivostcama mogunosti proizvodnje dovode do razlika u relativnim cenama proizvo parativnih prednosti dve zemlje.Prema tome, Slika 3.4 moe se posmatrati, u smislu, kao optija ilustracija HO modela nego to je to Slika 5.4. Stu 3 ispituje obrasce otkrivenih komparativnih prednosti i zaostajanja razi regiona, dok Studija sluaja 5 4 identi kuje aktorsku intenzivnost i

prednost i zaostajanje razliitih industrija u SAD.


16/54


Studija sluaja 5 3 Otkrivene komparativne prednosti razliitih zemalja iregiona

abela 5.3 daje otkrivene komparativne prednosti ili zaostajanja kapitalnzivnih, intenzivnih po kvali kovanoj radnoj snazi i intenzivnih po nekvali

radnoj snazi industrijskih preraevina razliitih zemalja, grupa zemalja ili r1993. godinu. Otkrivena komparativna prednost, ili zaostajanje, merena je kminus uvoz za svaku kategoriju proizvoda, kao procenat od ukupnog izvozavina zemlje ili regiona. Ocenjeni koe cijenti mogu se kretati od +1 do -1. Pkoe cijent ukazuje na otkrivenu komparativnu prednost, dok negativan koukazuje na otkriveno komparativno zaostajanje. Apsolutna vrednost (tj., vrezanemarivanje znaka) ocenjenih koe cijenata ukazuje na stepen ili snagu kone prednosti ili zaostajanja.

abela 5.3 pokazuje da Sjedinjene Drave, Evropska Unija i Japan imajurativnu prednost kod kapitalno intenzivnih proizvoda, intenzivnih po kvaliradnoj snazi, ali komparativno zaostajanje kod proizvoda koji su intenzivni pli kovanoj radnoj snazi ba kao to i predvia relativna raspoloivost akprikazana u abeli 5.1. Kanada ima komparativnu prednost kod kapitalno intproizvoda, ali ima komparativno zaostajanje kod proizvoda koji su intenzivnli kovanoj i nekvali kovanoj radnoj snazi. U stvari, Kanada ima jaku komprednost kod proizvoda koji su bogati prirodnim resursima (nisu prikazani 5.3), to iskrivljuje analizu. Sve druge zemlje ili regioni imaju komparativnost u proizvodima koji su intenzivni po nekvali kovanoj radnoj snazi (kojavisoka, izuzimajui Meksiko) i komparativno zaostajanje kod kapitalno inproizvoda i proizvoda koji su intenzivni po kvali kovanoj radnoj snazi (izkomparativnu prednost Meksika kod proizvoda koji su intenzivni po kvaliradnoj snazi). Rigorozniji testovi HO modela bie razmatrani i Odeljku 5.6ne komparativnih prednosti sa protokom vremena prikazane su u abeli 7.3 i sluaja 7 3.


17/54


Studija sluaja 5 3 (nastavak)T 5.3. Otkrivene komparativne prednosti razliitih zemalja i regionazemlja/region kapital kvalikovan nekvalikovan

Sjedinjene Drave 0,11 0,06 -0,30Evropska Unija 0,03 0,01 -0,06

Japan 0,07 0Kanada 0,19 -0,25 -0,03ostatak OECDa 0,00 -0,01 0,01Meksiko -0,05 0,02 0,01ostatak Latinske Amerike -0,16 -0,23 0,47Kina -0,24 -0,25 0,44Indija -0,04 -0,64 0,37Hong Kong, Juna Koreja, Tajvan, Singapur -0,11 -0,03 0,14ostatak Azije -0,33 -0,05 0,40Istona Evropa (sa Rusijom) -0,08 -0,31 0,36OPECb -0,09 -0,29 0,45ostatak Sveta -0,17 -0,18 0,40

aOECD = Organization or Economic Cooperation and Development, koja ukljuuje szvijene privrede.bOPEC = Organization o Petroleum Exporting Countries.Izvor:Obraeno iz W.R.Cline,rade and Income Distribution, op. cit., p. 192.

Studija sluaja 5 4 Faktorska intenzivnost i komparativne prednosti i zao -stajanja u industrijama SAD

U abeli 5.4 identi kuje se deset kapitalno najintenzivnijih industrija i dzivnijih industrija po kvali kovanoj radnoj snazi u SAD na osnovu Popi

u SAD za 1992. godinu. Ovo su industrije u kojima SAD verovatno ikomparativnu prednost. U abeli 5.4 takoe se identi kuje 10najintenzivnijih instrija po nekvali kovanoj radnoj snazi za koje se oekuje da SAD imaju najveparativnozaostajanje .T 5.4 Kapitalna intenzivnost razliitih industrija u SADDeset kapitalnonajintenzivnijihindustrija

Deset najintenzivnijihindustrija po kvalikovanoj

radnoj snazi

Deset najintenzivnijihindustrija po nekvalikovanoj

radnoj snazi

Cigarete Osvajanje kosmosa Liveno sirovo gvoeZaini i sirupi Analitiki instrumenti Industrijski kalupiHrana za doruak od itarica Oprema za kretanje kosmosom Tekstilni proizvodi

Mlevenje vlanog kukuruza Oprema za pretraivanje i navigaciju Mainski ukrasni vezoviHrana za pse i make Maine za valjaonice ObuaPoljoprivredne hemikalije Novine Kone rukavicePrena kafa Avijacija Drveni TV i radio stoloviDestilovana pia Elektrina oprema Torbe od tekstilaFarmaceutski preparati Optiki instrumenti i soiva Boje i matrice za pokustvoIndustrijski gas Maine alatljike za seu metala Izgradnja i reparacija brodo

Izvor: J.Romalis, Factor Proportions and the Strukture o Commodity rade, American Economic ew , March 2004, pp. 6797.


18/54


5.5 Izjednaavanje cena faktora i raspodela dohotka

U ovom odeljku emo razmatratiteoremu o izjednaavanju cena aktorakoja predstav-lja posledicu HO teoreme jer iz nje direktno sledi i vai samo tada ako vateorema. Pol Semjuelson (Paul Samuelson), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomza 1970. godinu, dokazao je ovu teoremu (posledicu) na rigorozan nain. Izloga ona se ponekad naziva i Heker Olin Semjuelsonova teorema (ili HOS teorema).

U Odeljku 5.5A izneemo teoremu i objasniemo njeno znaenje. U Odeljdaje se intuitivan dokaz teoreme o izjednaavanju cena aktora. U Odeljku matramo srodno pitanje o uticaju meunarodne trgovine na raspodelu dohottar svake zemlje koja uestvuje u trgovini. Odeljak 5.5D proiruje analizu kada jedan ili vie aktora proizvodnje nisu mobilni, ali su speci ni za nek ju. Na kraju, u Odeljku 5.5E, ukratko razmatramo empirijsku relevantnost teizjednaavanju cena aktora. Rigorozan dokaz teoreme o izjednaavanju cei modela sa speci nim aktorima dajemo u dodatku ovom poglavlju za tahodni alati analize mikroekonomske teorije iji je pregled dat u dodatku Pog

5.5 A Teorema o izjednaavanju cena faktora

Polazei od pretpostavki koje su navedene u Odeljku 5.2A,teoremu o izjednaavanjucena aktora (HOS) moemo ormulisati na sledei nain: Meunarodna trgovinadovee do izjednaavanja relativnih i apsolutnih prinosa na homogene aktore prnje u razliitim zemljama. Na taj nain meunarodna trgovina predstavlja supsmeunarodne mobilnosti aktora.

Ovo znai da e meunarodna trgovina dovesti do toga da nadnice za horad (tj., rad iste obuke, kvali kacija i produktivnosti) budu iste u svim zemljtrguju (ukoliko vae sve pretpostavke iz Odeljka 5.2A). Analogno, meunarovina e dovesti da prinosi na homogeni kapital (tj., kapital iste produktivnostbudu isti u svim zemljama koje su ukljuene u trgovinu. Drugim reima, mena trgovina e dovesti do jednakostiw u Zemlji 1 i Zemlji 2; analogno, ona e dovi do jednakostir u obe zemlje. I relativne i apsolutne cene aktora e se izjedn

Iz Odeljka 5.4 znamo da je, uz odsustvo trgovine, relativna cena proizvodu Zemlji 1 nego u Zemlji 2 jer je relativna cena rada, ili stopa nadnica, nia 1. Kada se Zemlja 1 specijalizuje za proizvodnju proizvoda X (R intenzivan proizvod)i smanji svoju proizvodnju proizvoda Y (K intenzivan proizvod), relativna tranjaradom raste dovodei do porasta nadnica (w ), dok se relativna tranja za kapitalosmanjuje, dovodei do pada kamatne stope (r ). ano suprotno deava se u ZemljiDrugim reima, uz postojanje trgovine, sa specijalizacijom Zemlje 2 za pro Y i opadanjem proizvodnje X, njena tranja zaR opada, to dovodi do padaw , dok tranja zaK raste, to dovodi do porastar .


19/54

15.5 Izjednaavanje cena aktora i raspodela dohotka

Da rezimiramo, meunarodna trgovina dovodi do porastaw u Zemlji 1 (zesa niskim nadnicama) i do padaw u Zemlji 2 (zemlja sa je tinimK ), smanjujutaj nain razlike ur izmeu zemalja, koje su postojale pre trgovine. Ovo dmeunarodna trgovinatei da smanji razlike uw i u r izmeu zemalja, koje ppre njenog otvaranja.

Moemo poi korak dalje da bi pokazali da meunarodna trgovina neda smanji meunarodne razlike u prinosima homogenih aktora, ve ddovesti do potpunog izjednaavanja relativnih cena aktora kada su zuinjene pretpostavke. Ovo je tako jer sve dok se relativne cene aktorzlikuju se i relativne cene proizvoda i trgovina nastavlja da se iri. Ali smanjuje meunarodne razlike u aktorskim cenama. Dakle, meunarnastavlja da se iri sve dok se relativne cene proizvoda potpuno ne izjedda su relativne cene aktora takoe postale jednake u dve zemlje.

5.5 B Relativno i apsolutno izjednaavanje cena faktora

Moemo da prikaemo gra kim putem da se u dve zemlje, posredstvizjednaavaju relativne cene aktora (ukoliko vae sve pretpostavke izNa Slici 5.5, relativna cena rada (w/r ) meri se na horizontalnoj osi, a relativ

0

1 2

P A'

P B = P B'

P A

A

A'

B

B'

P X P Y

w

r ( )w

r ( )w

r ( )w

r

*

S5.5.

Izjednaavanje relativnih cena aktora.Na horizontalno osi meri sew/r , a nvertikalnoj osiP X /P Y . Pre trgovine, Zemlja 1 je u taki A, saw/r =(w/r )1 i P X /P Y = P A dokZemlja 2 u taki A , saw/r =(w/r )2 i P X /P Y = P A . Poto jew/r nie u Zemlji 1 nego u ZemP A je nie odP A pa Zemlja 1 ima komparativnu prednost u proizvodnji X. Uz otvane, Zemlja 1 se specijalizuje za proizvodnju proizvoda X, poveava tranju zana kapital, paw/r raste. Sa specijalizacijom Zemlje 2 za proizvodnju Y ona povetranju za kapitalom, par/w raste (tj.,w/r opada). Ovo e se nastaviti do takeB = B , u ko jeP B = P B i w/r =(w/r )* u obe zemlje.


20/54


proizvoda X (P X /P Y ) meri se na vertikalnoj osi. Poto u obe zemlje vlada savrekurencija i upotrebljava se ista tehnologija, postoji jedan-prema-jedan odnow/r i P X /P Y . Drugim reima, svakoj stopiw/r odgovara samo jedna stopaP X /P Y .

Pre trgovine, Zemlja 1 je u taki A, saw/r =(w/r )1 i P X /P Y = P A, dok je Zemlji 2 utaki A , saw/r =(w/r )2 i P X /P Y = P A . Uzw/r koja je, uz odsustvo trgovine, nia u Zmlji 1 nego u Zemlji 2,P A je nie negoP A pa Zemlja 1 ima komparativnu prednoza proizvod X.

Sa specijalizacijom Zemlje 1 (to je zemlja koja jeR obilna) za proizvodnju X (R intenzivan proizvod) i smanjivanjem proizvodnje Y, tranja za radom raste na tranju kapitala paw/r raste u Zemlji 1. Ovo dovodi do porastaP X /P Y u Zemlji 1. Sadruge strane, sa specijalizacijom Zemlje 2 (to je zemlja koja jeK obilna) za proizvod-nju Y (K intenzivan proizvod) i smanjivanjem proizvodnje X, tranja za karaste u odnosu na tranju rada par/w raste (tj.,w/r opada) u Zemlji 2. Ovo dovodi dporastaP Y /P X (tj., do padaP X /P Y ) u Zemlji 2. Ovaj proces e se nastaviti sve do tB = B , za koju jeP B = P B i w/r =(w/r )* u obe zemlje (videti Sliku 5.5). Primetimo jeP B = P B samo kada jew/r identino u dve zemlje, poto u obe zemlje vlada savkonkurencija i poto se upotrebljava ista tehnologija (po vaeim pretpostPrimetimo daP B = P B lei izmeuP A i P A , i da (w/r )* lei izmeu (w/r )1 i (w/r )2. Darezimiramo,P X /P Y e se izjednaiti kao posledica trgovine i do ovog izjednaavdoi kadaw/r takoe postane jednako u dve zemlje (sve dok obe zemlje proizvproizvoda). Rigorozniji i tei dokaz teoreme o izjednaavanju cena aktordodatku ovom poglavlju.

U prethodnom pasusu prikazan je proces izjednaavanjarelativnih, a ne apsolutnih,cena aktora. Izjednaavanjeapsolutnihcena aktora znai da slobodna meunarna trgovina takoe izjednaava realne nadnice za istu vrstu rada i realnu stopu za istu vrstu kapitala u razliitim zemljama. Meutim, s obzirom da izjednaava relativne cene aktora, da postoji savrena konkurencija na svii aktorskim tritima i da obe zemlje koriste istu tehnologiju i da su suoenstantnom ekonomijom obima u proizvodnji oba proizvoda, sledi da trgovinizjednaava apsolutne prinose za svaki aktor proizvodnje. Rigorozan i teizjednaavanju apsolutnih cena aktora dat je u dodatku ovom poglavlju, poo izjednaavanju relativnih cena aktora.

Primetimo da trgovina, po uticaju na cene aktora, deluje kao supstitut mrodne mobilnosti aktora proizvodnje. Uz savrenu mobilnost (tj., u uslovpune in ormisanosti i nepostojanja pravnih restrikcija i trokova transportmigrirao iz zemlje sa niskim nadnicama u zemlju sa visokim nadnicama sv

nadnice u dve zemlje ne bi izjednaile. Slino, kapital bi se kretao iz zemljekamatnom stopom u zemlju sa visokom kamatnom stopom sve dok se kamau dve zemlje ne izjednae.Dok trgovina deluje na aktore tranje, mobilnost deluje aktore ponude.U oba sluaja rezultat je potpuno izjednaavanje apsolutnih phomogenih aktora. Uz deliminu (pre nego savrenu) meunarodnu mobiltora, bie potreban izvestan obim trgovine da bi dolo do izjednaavanja u p

aktora u dve zemlje.


21/54


5.5 C Dejstvo trgovine na raspodelu dohotka

Dok smo u prethodnom odeljku ispitivali uticaj meunarodne trgovinecenama aktoraizmeu zemalja, u ovom odeljku analiziramo dejstvo meutrgovine na relativne cene aktora i dohodak unutar svake zemlje . Ova dva pitsigurno jesu povezana, ali nisu ista.

Konkretno, u Odeljku 5.5A videli smo da meunarodna trgovina teiw u dve zemlje i, takoe, da izjednair u dve zemlje. Sada elimo da ispitamnain meunarodna trgovina utie na realne nadnice i realni dohodak vtalaunutar svake zemlje. Da li, kao rezultat meunarodne trgovine, realdohoci od rada rastu ili padaju u odnosu na realnu kamatnu stopu i zarkapitala unutar iste zemlje

Na osnovu naih razmatranja u Odeljku 5.5A znamo da trgovina poobilnog i je tinog aktora proizvodnje u jednoj zemlji i da obara cenu noskudnog i skupog aktora. Ako se vratimo na na primer,w raste dok r opada u Zem1, dok w opada ar raste u Zemlji 2. Poto rad i kapital po pretpostavci ostajuposleni pre i posle otvaranja trgovine, realan dohodak rada i realan dohkapitala kreu se u istom pravcu kao i kretanje cena aktora. Na taj na(zemlja sa je tinim radom i skupim kapitalom), trgovina dovodi do podohotka rada i do pada realnog dohotka vlasnika kapitala. Sa druge str2 (zemlja sa skupim radom i je tinim kapitalom) meunarodna trgovipada realnog dohotka rada i porasta realnog dohotka vlasnika kapitala. OStolperSemjuelsonove teoreme koju emo detaljno razmotriti u Odeljku 8.4C

Poto je u razvijenim zemljama (npr., Sjedinjenim Dravama, NemaFrancuskoj, Britaniji, Italiji, Kanadi) kapital relativno obilan aktor (Zemlji 2), meunarodna trgovina ima tendenciju smanjivanja realnog d

poveanja realnog dohotka vlasnika kapitala. o je razlog zato sindikazemljama, u optem sluaju, zagovaraju ograniavanje trgovine. Sa dmanje razvijenim zemljama (npr., Indiji, Egiptu, Koreji, Meksiku) radobilan aktor i meunarodna trgovina poveava realan dohodak rada i sdohodak vlasnika kapitala.

Poto, saglasno HekerOlinovoj teoriji, meunarodna trgovina dovrealnih nadnica i realnog dohotka rada u kapitalno obilnim i radno oskvama, poput Sjedinjenih Drava, zar vlada SAD ne bi trebalo da ograniOdgovor je, skoro bez izuzetka, ne. Razlog je taj da je gubitak nanet ru industrijama u kojima dominira nekvali kovan rad) do koga dolazi u

manji od dobitaka koji ostvaruju vlasnici kapitala. Odgovarajuom polipodele, preko oporezivanja vlasnika kapitala i subvencija rada, obe velikproizvodnje mogu biti na dobitku od meunarodne trgovine. Ovakva raspodele moe da se ispoljava na samo u obliku prekvali kacija rada uvozom, ve i u obliku poreskih olakica za rad i davanja odreenih druNa ovo vano pitanje vratiemo se prilikom razmatranja trgovinskih oOdeljcima 8 i 9.


22/54


5.5 D Model sa speci nim faktorima

Dejstvo meunarodne trgovine na raspodelu dohotka koje je razmatrano u pnom odeljku zasnovano je na pretpostavci da su aktori proizvodnje savrenovi unutar zemlje izmeu razliitih industrijskih sektora. Mada je ovo verovana dug rok, na kratak rok to ne mora da bude tako, kada neki aktori, nakapital, mogu da budu nepokretljivi u nekom sektoru ili industriji. U ovomse zakljuci o uticaju meunarodne trgovine na raspodelu, dobijeni na osnoerOlinovog modela, moraju modi kovati i objasniti na osnovumodela specifnih

aktora .Da bi ispitali model speci nih aktora, pretpostavimo da zemlja, koja je

obilna radom, proizvodi dva proizvoda, proizvod X koji jeR intenzivan i proizvod Ykoji jeK intenzivan. Oba proizvoda dobijaju se upotrebom rada i kapitala, alpokretljiv izmeu dve industrije dok je kapital speci an za svaku industrijureima, kapital upotrebljen u proizvodnji X (recimo, hrana) ne moe biti upou proizvodnji Y (recimo, odea), i obratno. Ovo je kao da imamo tri aktzvodnje: rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan izmprirodne resurse (obradivo zemljite) koje se koristi samo u proizvodnji Xkoji se koristi samo u proizvodnji Y.

Sa otvaranjem trgovine, zemlja e se specijalizovati za proizvodnju i izvoz X (radno intenzivan proizvod) i uvozie Y (speci an kapitalno intenzivan p

o e poveati relativnu cenu X (tj.,P X /P Y ) i tranju i nominalnu stopu nadnica radom u toj zemlji. Deo rada e se iz proizvodnje Y prebaciti u proizvodnju je rad mobilan izmeu dve industrije, industrija Y morae da plati viu vae

Studija Sluaja 5 5 Da li je meunarodna trgovina poveala nejednakostnadnica u SAD

Da li je meunarodna trgovina poveala nejednakost nadnica izmeu kvalii nekvali kovanih radnika u Sjedinjenim Dravama i drugim industrijskimma tokom dve poslednje dekade? Odgovor je potvrdan, ali ona verovatno nuzrok. Kao prvo, nekoliko injenica. Izmeu 1973. i 1993, prosena realna nradnike sa srednjom strunom spremom opala je za vie od 20 procenata doknike sa visokom strunom spremom porasla za 11 procenata, to je za rezulveliki porast nejednakosti realnih nadnica na relaciji kvali kovan nekvaliPrema jednoj drugoj studiji, u SAD je razlika u realnim nadnicama izmeu su zavrili kolede i onih koji su stekli visoko obrazovanje poveana za 63u periodu od 1973. do 1996. Pitanje je: koliko je meunarodna trgovina doovom porastu razlika


23/54


Studija Sluaja 5 5 (nastavak)

Po ovom pitanju postoji iroko razmimoilaenje. Neki ekonomisti, ka(Wood,1994, 1995, 1998), Bajro i Remi (Bajros i Ramey,1994), Saks i ac (Saci Shatz, 1994, 1996, 2001), Rodrik (Rodrik ) (1997), Fenstra i Hanson (Feenstr

Hanson,2001) tvrde da je rast izvoza preraevina iz novoindustrijalizova(NIE) bio glavni uzrok naraslih nejednakosti u nadnicama u SAD i nezZapadnoj Evropi u toku poslednje dve decenije. Meutim, drugi ekonomsu Krugman i Lorens (Krugmani Lawrence.1994), Bagvati i Kosters (Bhagwati i Ksters , 1994),Krugman(1995, 2000), Sloter i Vejgel (Slaughter i Wagel , 1997) i OEC(1998), istiu da je uvoz (bez na te) iz zemalja sa niskim nadnicama pre3 procenta GDP industrijskih zemalja i da zato nije mogao da bude velikog pada realnih nadnica nekvali kovanih radnika u SAD i velikogposlenosti (zbog vee rigidnosti nadnica) u Zapadnoj Evropi u protekleOni priznaju da je meunarodna trgovina sigurno doprinela problemu n

ne radne snage u industrijskim zemljama, ali da je igrala samo malu uldoprinela najvie 10 do 15 posto) u ukupnom porastu nejednakosti reana relaciji kvali kovan nekvali kovan rad u SAD. Vei deo porastarealnih nadnica na relaciji kvali kovan nekvali kovan rad verovatnotehnolokom promenama, kao to su automatizacija i kompjuterizacija mva koja je otro smanjila tranju za nekvali kovanim radom u SAD i E

Izgleda da teina evidencije ide u prilog drugom stanovitu: moda je trgovina ubrzala uvoenje radno tednih inovacija, ali u toku dve posleona je imala samo mali direktan uticaj na nadnice i tranju za nekvalidom u industrijskim zemljama. abela 5.5 pokazuje da je doprinos raznejednakosti u nadnicama u SAD u 1995. (u procentima) bio sledeipromene 37,7, trgovina 10,1, stagnantna minimalna nadnica 7,2, slablje4,4, imigracija 2,9, dok je neobjanjeno 37,7 ukupnih varijacija.

T 5.5. Izvori nejednakosti u nadnicama u Sjedinjenim DravamaIzvor nejednakosti u nadnicama Doprinos (u procentima)

Tehnoloke promene 37,7Meunarodna trgovina 10,1Stagnantna minimalna nadnica 7,2Slabljenje sindikata 4,4Imigracija 2,9Neobjanjeno 37,7

Izvor:At the Heart o the rade Debate: Inequity,Te Wall Street Journal , October 31, 1977, p. A


24/54


nalnu stopu nadnica za rad ak i kada je suoena sa smanjenjemP Y /P X i trans eromizvesne koliine rada u proizvodnju X.

Uticaj ovoga na stopurealnih nadnica u zemlji je dvoznaan. Razlog je u tome porastP X /P Y i izvedena tranja za radom biti vea nego to je porast nominalnnadnica (poto ponuda rada nije vertikalna ovo je objanjeno i pokazano5.9 u dodatku), pa realna stopa nadnica rada pada u izrazima proizvoda X. strane, poto je nominalna stopa nadnica porasla ali je cena proizvoda Y (prkonkurentskog uvoza) u zemlji opala, realna nadnica je porasla u izrazima p Y. Prema tome, u zemlji realna nadnica opada u izrazima X ali raste u izrazimtoga je dejstvo na realnu nadnicu rada nije jednoznano. Realna nadnica i e opasti za one radnike koji preteno troe proizvod X, a porae za one radpreteno troe proizvod Y.

Rezultat za speci ni kapital je jasan. Poto je kapital speci an za svaku otvaranje trgovine u zemlji ne dovodi do bilo kakvog trans era kapitala iz p Y u proizvodnju X. Uz vie rada koji je upotrebljen sa datim speci nim kaproizvodnji X (izvozni proizvod zemlje), realni prinos kapitala u proizvodnSa druge strane, uz manje rada koji je upotrebljen sa istom koliinom spekapitala u proizvodnji Y (proizvod iz konkurentskog uvoza zemlje), realni pci nog kapitala upotrebljenog u proizvodnji Y opada.

Zakljuak koji je dobijen na osnovu modela speci nih aktora je da e trgovinnejasan uticaj na mobilne aktore jedne zemlje, da e pogodovati nepokretnim akoji su speci ni za izvozne proizvode ili sektore te zemlje, i da e nauditi nepokspeci nim aktorima koji su angaovani u proizvodnji proizvoda ili sektora sa ukonkurencijom.U prethodno spomenutom primeru, otvaranje trgovine imae nuticaj na realnu nadnicu i na dohodak rada (pokretan aktor te zemlje), prealan prinos speci nog kapitala koji je upotrebljen za proizvodnju X (izvizvod te zemlje), i samanjie realan prinos na drugi speci an aktor upotproizvodnju Y (proizvod iz konkurentskog uvoza u tu zemlju). Ukoliko je s

aktor koji je upotrebljen za proizvodnju X prirodni resurs, onda e otvaranjpoveati realan prinos ili rentu zemlje, smanjiti realan prinos kapitala koji jbljen u proizvodnji Y, i imae nejasan e ekat na rad (videti Dodatak A5.4 zadokaz ove teoreme).

5.5 E Empirijski znaaj

Da li je u stvarnom svetu meunarodna trgovina izjednaila prinose homogenra u razliitim zemljama? ak i povrna opservacija jasno ukazuje da nije. Nnadnice doktora, inenjera, tehniara, mehaniara, sekretarica i radnika znatnu Sjedinjenim Dravama i Nemakoj nego u Koreji i Meksiku.

Razlog ovome je u tome to mnoge pojednostavljujue pretpostavke napoiva HOS teorija ne vae u stvarnom svetu. Na primer, zemlje ne korisistu tehnologiju, a transportni trokovi i barijere trgovini spreavaju izjedn


25/54


relativnih cena dobara u razliitim zemljama. Osim toga, mnoge induu uslovima nesavrene konkurencije i ekonomije obima koja nije konstoga ne bi trebalo da predstavlja iznenaenje da meunarodna trgovina izjednaavanja nadnica i stopa prinosa homogenih aktora proizvodnzemljama.

U ovim okolnostima, blie je realnosti rei da je meunarodna trgovismanjila,ne potpuno eliminisala, meunarodne razlike u prinosima homogenih je meunarodna trgovina, izgleda, smanjila razlike u realnim nadnicamakim sektorima izmeu vodeih industrijskih zemalja (videti Studiju slune moe da se posmatra kao dokaz teorije, a ak je jo tee dati sasvimza druge zemlje i ostale aktore.

Studija sluaja 5 6 Konvergencija realnih nadnica izmeu industrijskih

zemaljaU abeli 5.6 prikazana je konvergencija realnih satnica u preraivakimvodeih industrijskih zemalja i nadnica u SAD. Konkretno, prosene nstranstvu porasle su sa 27 posto nadnica u SAD u 1959. na 43 procentprocenta u 1983, 90 procenata u 1990, i 97 procenata u 2000. Mada je bzija meunarodne trgovine u ovom periodu verovatno bila vaan razlog ciju nadnica, takoe su delovale i druge vane snage kao to je smanjen jaza izmeu Sjedinjenih Drava i ostalih vodeih industrijskih zemalradne snage u ovim drugim u odnosu na SAD kao i poveana meunanost radne snage.

T 5.6. Realne satnice u preraivakoj industriji u vodeim industrimljama kao procenat nadnica u SADZemlja 1959 1970 1983 1990 2000

Japan 11 24 51 86Italija 23 42 62 79 85Francuska 27 41 62 102 91Ujedinjeno Kraljevstvo 29 35 53 85 84Nemaka 29 56 84 103 121Kanada 42 57 75 84 90

neponderisani prosek 27 43 65 90 97Sjedinjene Drave 100 100 100 100 10

Izvor:Indeksi izraunati na osnovu: International Monetary Fund,International Financial StatisticsOganization or Economic Cooperation and Development,Economic Outlok;United Nations, MontBulletin o Statistics;U.S. Bureau o Labor Statistics,Bulletin.


26/54


Razlog ovome je taj, ak iako meunarodna trgovina deluje tako da smanjlutne razlike u prinosima aktora izmeu zemalja, to u isto vreme deluju brosnage koje spreavaju da bilo kakva slina veza postane jasno uoljiva. Na p je meunarodna trgovina moda imala tendenciju da smanjuje razlike u realnicama i dohocima za odreene kategorije rada izmeu Sjedinjenih Dravado tehnolokih pomaka dolazilo je mnoga bre u Sjedinjenim Dravama negtu pa se razlika u zaradama u stvari poveala. o je, izgleda, doista bio slurazvijenih zemalja kao grupe i veine zemalja u razvoju posle Drugog svetsk

Da ponovimo, ovo ne opovrgava teoremu o izjednaavanju cena aktora podsustvu trgovine ove meunarodne razlike mogle biti mnogo vee nego toU svakom sluaju, teorema o izjednaavanju cena aktora je korisna jer onkuje kljune snage koje utiu na aktorske cene i daje vaan uvid u na modkao model opte ravnotee kao i u optu prirodu ekonomike.

Jedna stvar o kojoj teorema o izjednaavanju cena aktorane govori jeste da e me-unarodna trgovina eliminisati ili smanjiti meunarodne razlikedohocima per capita.Ona samo predvia da e meunarodna trgovina eliminisati ili smanjiti meurazlike u prinosimahomogenih aktora. ak i kada bi realne nadnice bile izjednau razliitim zemljama, njihovi per capitadohoci mogli bi da ostanu bitno razliDohodak po stanovniku zavisi od brojnih drugih aktora koji nisu u direksa teoremom o izjednaavanju aktorskih cena. Meu ove druge aktore spudela kvali kovane i nekvali kovane radne snage, stopa participacije radno stanovnitva u radnoj snazi, stopa izdravanog stanovnitva, vrsta napora zatako dalje. Na primer, Japan ima veu stopu odnosa kvali kovanog i nekvalirada od Indije, veu stopu participacije i niu stopu izdravanog stanovnitvaski radnici izgleda da su posebno odani poslu i preciznosti. Prema tome, aknadnice za istu vrstu rada bile potpuno iste u Japanu i Indiji, Japan bi na kramnogo vei dohodak po stanovniku nego Indija.

5.6 Empirijski test HekerOlinovog modela

U ovom odeljku predstavljaju se rezultati empirijskih testova HekerOlinovla i daje se njihova ocena. Pre nego to se prihvati kao teorija, model mora bitempirijski testiran. Ukoliko je model u suprotnosti sa empirijskom evidencmora biti odbaen i mora se skicirati alternativni model.

U Odeljku 5.6A dajemo rezultate prvobitnog empirijskog testa HekerOmodela koji je sproveo Vasilij Leontijev (Wassily Leontie ). Poto se inilo da ovi rezutati protivuree modelu, uinjeni su brojni pokuaji da se oni pomire sa mOvo se razmatra u Odeljku 5.6B. U Odeljku 6.6C razmatramo situaciju koja reverzibilnost aktorske intenzivnosti koja, ukoliko bi bila preovlaujua, t


27/54


vodi do odbacivanja HekerOlinovog modela. Meutim, empirijski teda ovo nije vrlo esta pojava u stvarnom svetu.

5.6A Empirijski rezultati paradoks Leontijeva

Prvi empirijski test HekerOlinovog modela sproveo jeVasilij Leontijev 1951. gone koristei podatke za SAD za 1947. godinu. Poto su u tadanjem svzemlja koja je izrazitoK obilna, Leontijev je oekivao da e dobiti rezulizvozi proizvode koji suK intenzivni, a da uvozi proizvode koji suR intenzivn

Za ovaj test Leontijev je koristio input autput tabele privrede SADnao koliinu rada i kapitala unutar reprezentativne korpe izvoza u uvozSAD koja je vredela 1 milion dolara u 1947. godini. (Inputautput tabela pokazporeklo i namenu svakog proizvoda u privredi. Sam je Leontijev znarazvoju ove nove tehnike analize za ta je dobio Nobelovu nagradu 197

reba primetiti da je Leontijev ocenjivaoK/R za uvozne supstitute privredea ne za njen uvoz.Uvozni supstituti su proizvodi, kao to su automobili, kdinjene Drave proizvode kod kue, ali ih i uvoze iz inostranstva (zbospecijalizacije proizvodnje). Leontijev je bio prinuen da koristi podatkzne supstitute zato to mu nisu bili na raspolaganju proizvodni podaci oinostranstMeutim, Leontijev je ispravno rezonovao da ak i ako su uvozni supveeK intenzivnosti od stvarnog uvoza (zato to je u SADK bio relativno jenego u inostranstvu), oni bi jo uvek morali biti manjeK intenzivni od izvozaukoliko je HekerOlinovog model istinit. Naravno, upotreba podataksupstitute SAD, umesto inostranih podataka za stvarni uvoz SAD, takoeliminie proizvode, poput ka e i banana, koji se uopte ne proizvode Dravama.

Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujui. Uvozni supstituti oko 30 procenataK intenzivniji od izvoza SAD. Drugim reima, izgledadinjene Drave izvozileR intenzivne proizvode, a uvozileK intenzivne proizv

o je suprotno onome ta predvia HekerOlinov model i postalo je paradoks Leontijeva (videti Studiju sluaja 5 7).

U istoj studiji Leontijev je pokuao da objasni svoje rezultate, a ne odbmodel. On je tvrdio da ono to je dobio predstavlja optiku iluziju: porad u SAD bio oko tri puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjestvarno bileR obilna zemlja to bi se videlo ako bi pomnoili radnu snag

i uporedili dobijenu ci ru sa raspoloivim kapitalom zemlje. Zbog togavarajui nalaz da izvoz SAD budeR intenzivan u poreenju sa uvoznim supsSAD. Objanjenje nije prihvatljivo i kasnije je sam Leontijev od njega o je u tome da dok je rad u SAD de nitivno bio produktivniji od rada u (mada je mnoenje sa tri koje je upotrebio Leontijev bilo u mnogo emisto vai i za kapital u SAD. Zbog toga jei rad u SADi kapital u SAD trebalo po


28/54


Studija sluaja 5 7 Zahtevi za kapitalom i radom u meunarodnoj trgovini SAD

abela 5.7 prikazuje zahteve za kapitalom i radom u milionima dolara izvozasupstituta privrede SAD, kao i kapital/rad za uvoz u odnosu na izvoz. Na prlei Leontijevljev kapital/rad od 18.180 USD za uvozne supstitute u SAD p

sa kapital/rad od 14.010 USD za izvoz, koristei podatke za 1947. (videti tabele), Leontijev je dobio da je kapital/rad za uvoz u odnosu na izvoz jednPoto su Sjedinjene Drave zemlja koja je relativno obilna sa kapitalom i pozni supstituti SAD kapitalno intenzivniji od izvoza SAD, imamo paradoks. podatke za 1951, odnosK/R za uvoz/izvoz opao je na 1,06 i, kada se iskljue indprirodnih resursa, odnos je opao na 0,88 (eliminiui tako paradoks). Koristeve za inputima u 1958. i podatke za trgovinu iz 1962, Boldvin (Baldwin) je je odnosK/R za uvoz/izvoz jednak 1,27. Posle eliminacija industrija prirodnihstopa je opala na 1,04, a kada je ukljuen i ljudski kapital, ona je opala na jedanput eliminiui paradoks).

T 5.7. Zahtevi za kapitalom i radom za milion dolara izvoza i uvoznih suptuta privrede SAD

IzvozUvozni

supstituti

Uvoz

Izvoz

Leontijev (1947. zahtevi inputa, 1947. trgovina)

kapital 2.550.780 USD 3.091.339 USDrad 182 170kapital/rad 14.010 USD 18.180 USD 1,30

Leontijev (1947. zahtevi inputa, 1951. trgovina)

kapital 2.256.800 USD 2.303.404 USDrad 174 168kapital/rad 12.977 USD 13.726 USD 1,06kapital/rad, bez prirodnih 0,88

resursaBoldvin(1947. zahtevi inputa, 1951. trgovina)

kapital 1.876.000 USD 2.132.000 USDrad 131 119kapital/rad 14.200 USD 18.000 USD 1,27kapital/rad, bez prirodnih 1,04

resursakapital/rad, bez prirodnih resursa, 0,92

ukljuujui ljudski kapital

Izvor:Leontie (1951, 1956), Baldwin (1971). Videti Izabranu bibliogra ju na kraju ovog pog


29/54


iti sa istim koe cijentom pa bi relativna obilnost kapitala u Sjedinjenostala na manje vie istom nivou.

Na slian nain je netano drugo objanjenje koje je polazilo od presu ukusi u SAD bili toliko pristrasni u prilogK intenzivnim proizvodima dza rezultat imalo vie relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Drtoga je trebalo da SAD izvoze relativnoR intenzivne proizvode. Razlog zaobjanjenje nije prihvatljivo je u injenici da je poznato da su ukusi slizemljama. Studija koju je izveoHotaker (Houthakker) 1957. o obrascima podomainstava u mnogim zemljama dala je rezultat da je dohodovna enje za hranom, odeom, stanovanjem i ostalim klasama dobara upadrazliitim zemljama. Kao posledica toga ovo objanjenje paradoksa Lezasnovano na razlikama u ukusima takoe je neprihvatljivo.

5.6B Objanjenje paradoksa Leontijeva i drugih empirijskih testova HOmodela

Jedno od moguih objanjenja paradoksa je to to je 1947. godina, kojukoristio u svom testu, bila isuvie blizu Drugom svetskom ratu da bi btativna. Sam Leontijev je odgovorio na ovu kritiku ponavljajui svoju koristei inputautput tabelu za privredu SAD iz 1947. ali sa podacimiz 1951. (1951. obino se uzima kao godina kojom se obeleava poslstrukcija privrede.) Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samR intenzivniji od uvoznih supstituta SAD. Leontijev je smanjio paradoeliminisao (vidi Studiju sluaja 5 6).

Optiji izvor pristrasnosti je taj to je Leontijev upotrebio dvo aktoi K ), apstrahujui od drugih inilaca kao to su prirodni resursi (zemljneralna leita, ume, itd.). Meutim, proizvodi mogu biti intenzivni presursima pa je klasi kacija po tome da li su K ili R intenzivni (sa dvomodelom), sasvim je jasno, neodgovarajua. Osim toga, mnogi proizu kojima se koriste prirodni resursi kao to je dobijanje uglja, proizvpoljoprivredna proizvodnja takoe zahtevaju veliku koliinu zikog toga zavisnost SAD od uvoza brojnih prirodnih resursa moe da pomognjavanja velike kapitalne intenzivnosti u industrije sa konkurentskim uv

Carinska politika SAD predstavlja jo jedan izvor pristrasnosti u studCarina nije nita drugo do porez na uvoz. Kao takva, ona smanjuje uvdomau proizvodnju uvoznih supstituta. U studiji iz 1956,Kravis je pronaao dindustrije SAD koje su bile pod najveom zatitom bileR intenzivne industrije je obrasce trgovine inilo pristrasnim i smanjivalo je radnu intenzivnosstituta u SAD, doprinosei na taj nain postojanju paradoksa Leontijeva

Verovatno je najznaajniji izvor pristrasnosti bila injenica da je u skapitala Leontijev ukljuio samo ziki kapital (kao to su maine, ozgrade, i tako dalje) potpuno ignoriui ljudski kapital.Ljudski kapital odnosi se


30/54


obrazovanje, treninge za posao, zdravlje koje imaju radnici, na sve ono tonjihovu produktivnost. Implikacija je ta da, poto je u SAD u radnicima ovavie ljudskog kapitala nego to je to sluaj u inostranstvu, dodajui komponeskog kapitala zikom kapitalu, izvoz SAD postajeK intenzivniji u odnosu na uvozne supstitute SAD. (Radi pravednosti prema Leontijevu, moramo rei da jljudskog kapitala postala u potpunosti razvijena i moderna tek nakon radovaShultza1961. iBeckera1964.)

Donekle srodan ljudskom kapitalu je i uticaj istraivanja i razvoja (I&R,R&D) naizvoz SAD. Kapital znanja koji je rezultat I&R dovodi do porasta vrednoskoji je dobijen iz datog stoka kapitalnih i ljudskih resursa. ak i povrna zpokazuju da je vei deo izvoza SAD I&R intenzivan i intenzivan prema kvama rada. Prema tome, ljudski kapital i kapital znanja vani su prilikom razdeterminanti obrazaca trgovine privrede SAD. o nije razmatrano od strane Lva u njegovoj studiji.

Najvanija meu brojnim empirijskim studijama, koje su sledile pristup prskog kapitala, bila je ona koju su preduzeliKravis , Kreesing , Keneni Boldvin. U dvestudije koje su objavljene 1956,Kravis je dobio rezultat da su nadnice u izvoznindustrijama SAD u 1947. i 1951. bile oko 15 procenata vie nego nadnice u jama sa konkurentskim uvozom u SAD.Kravis je ispravno tvrdio da su vie nadnicizvoznim industrijama SAD predstavljale odraz vee produktivnosti i ljudskla koji je ovaploen u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

U studiji iz 1966,Kizing (Keesing) je dobio rezultat da je u 1957. izvoz SADintenzivniji po kvali kacijama od izvoza devet drugih industrijskih zemaljodraavalo injenicu da su Sjedinjene Drave imale najuvebaniju radnu sna je ovaploeno vie ljudskog kapitala nego u drugim zemljama.

Ostalo je naKenenuda u studiji iz 1965. d stvarne procene ljudskog kapitalsadri izvoz SAD i proizvodi kojima konkurie uvoz, doda ove procene zahzikim kapitalom, a zatim da ponovo izraunaK/R za izvoz SAD i uvozne supstituSAD. Koristei podatke za 1947. i ne iskljuujui proizvode sa znaajnim prirodnih resursa (poput prvobitne studije Leontijeva),Kenenje uspeo da eliminieparadoks Leontijeva.

U studiji iz 1971. godine,Boldvin je aurirao studiju Leontijeva tako to je utrebio inputautput tabelu SAD za 1958. i upotrebio podatke o trgovini zaBoldvin je pronaao da iskljuenje industrija prirodnih resursa nije dovoljnonaciju paradoksa sve dok se ne ukljui i ljudski kapital (videti Studiju sluaMeutim, paradoks ostaje za zemlje u razvoju i Kanadu. Slini paradoksaln

nastaju i ukoliko se upotrebe podaci za druge zemlje. U studiji iz 1977. BMonoios (Bransoni Monoyios)takoe pokreu neka pitanja o svrsishodnosti kbinovanja ljudskog i zikog kapitala u jedinstvenu meru sa ciljem testiramodela.

U radovima objavljenim 1980. i 1984. godine, Limer (Leamer)tvrdi da u multi-aktorskom svetu treba da poredimo stopuK/R u proizvodnji nasuprot potronji pr

nego li izvoz nasuprot uvozu. Uzimajui ovakav pristup prema podacima Leo


31/54


1947,Limer (1984) je pronaao da je stopaK/R sadrana u proizvodnji SAD zavea od one koju sadri potronja SAD, pa tako paradoks nestaje. Ovo jeno studijama ternaza 1981. i Maskusa ( Maskus)za 1972. kao i studijom Salv(Salvatore ) i Barazeha (Barazeh) za svaku godinu od 1958. do 1981, pod uslse iskljue industrije prirodnih resursa.

Meutim, u studiji iz 1987. godine, Bouen, Limer i vajkauskas (Bowen, Leami Sveikauskas), upotrebljavajui kompletniji model sa meusektorskim ptrgovini, zahtevima za aktorskim inputima i aktorskoj raspoloivost12 aktora (resursa) i brojnim proizvodima nali su da je HO modelpodran samo u, otprilike, polovini sluajeva. inilo se da je zadat ravaljanosti HO modela. Meutim, istraivanja koja su usledila dala su pogranienim oblicima HO modela trgovine. U studiji iz 1993, Breer Brcher i Choudhri)pronali su proizvodnju koja svedoi u prilog HO modetrgovine izmeu SAD i Kanade; u studiji iz 1994. Vud (Wood)daje podrku Hmodelu trgovine izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja zasnovane nnjihovoj relativnoj raspoloivosti kvali kacija i zemlje, a isto ini i sbanke iz 1995. (videti Studiju sluaja 5 8). Dodatni dokazi u prilog pmodelu trgovine preraevinama izmeu najveih industrijskih zemalja u studiji iz 1996. od Dejmsa i Elmslija ( Jamesai Elmsliea), i, neto ire shvae jo uvek kvali kovani, od straneLimera(1993, 1995) iWuda(1997).

Ubedljiviji dokazi u prilog valjanosti uslovnih ili ogranienih oblikadolaze iz radova novijeg datuma. Koristei podatke na osnovu velikog nih i nerazvijenih zemalja u periodu 19701992. i dozvoljavajui razlik jama izmeu zemalja, Harigan i Zakrajek (Harrrigan i Zakrajsek , 2000) pokazuj

aktorska raspoloivost zaista objanjava komparativne prednosti. ot (Shott , 2001, 686) daje snanu podrku za HO specijalizaciju koristei manje agrekoji pokazuju da se zemlje specijalizuju za poseban podskup proizvoda prilagoeni njihovoj aktorskoj raspoloivosti (pokazujui, na primer, dnje svih elektrinih maina kaohi-techproizvoda, kao to se to inilo u pretstudijama, bilo pogreno jer elektrine maine takoe sadre i portablkoji se sklapaju runo).

Dodatni dokaz daju Dejvis i Vajntajn (Davis i Weinstein,2001). Koristei podo trgovini deset zemalja (SAD, Japana, Nemake, Francuske, UjedinjenoItalije, Kanade, Australije, Danske i Holandije) sa ostatkom sveta, poproizvodna sektora u periodu 19701995. i doputajui razliite tehno

aktora u razliitim zemljama, postojanje nerazmenljivih dobara (non-traded go

i transportnih trokova,Dejvis i Vajntajnpokazuju da zemlje izvoze proizvsu intenzivni po njihovim relativno obilnim i je tinim aktorima proizizvoze u predvienoj vrednosti.

Vie dokaza dao je Romalis (Romalis ) (2004). Koristei verziju HekerOmodela za vie zemalja sa di erenciranim proizvodima i transportnim ti podrobne podatke o bilateralnoj trgovini, Romalis (Romalis ) (p. 67) zakljuujzemlje zahvataju vei udeo svetske proizvodnje i trgovine sa proizvod


32/54


Studija sluaja 5 8 HO model sa kvali kovanim radom i zemljom

Slika 5.6 prikazuje A riku (1) sa relativno obilnom zemljom i manje obilnikovanim radom koja izvozi preteno poljoprivredne proizvode dok industrijsprivrede (5) sa relativno obilnim kvali kovanim radom izvoze industrijske p

ne. Izmeu A rike i industrijskih zemalja nalaze se Latinska Amerika (2), J(3) i Istona Azija (4) koje u odnosu na A riku imaju relativno manje zemkvali kovanog rada, ali manje u odnosu na industrijske zemlje. Prava linijaregresiona linija koja prikazuje optu relaciju izmeu relativne aktorske rasi vrste izvoza. Ona je ocenjena za 1985. godinu na osnovu 126 taaka (kojnisu prikazane) od kojih se svaka odnosi na neku zemlju, i pokazuje jasnu pvezu izmeu raspoloivosti kvali kovanog rada i izvoza industrijskih preraokrueni brojevi na slici prikazuju regionalne proseke.

5

3

2 4

1

Vieindustrijskih

proizvoda

Vieprimarnihproizvoda

Obilje zemlje i oskudicakvalifikovanih radnika

Legenda:(1) Podsaharska Afrika; (2) Latinska Amerika i Karibi; (3) Juna Azija;(4) Istona Azija i Pacifik; (5) Razvijene industrijske privrede

Oskudica zemlje i obiljekvalifikovanih radnika

S 5.6. Komparativna prednost sa kvali kovanim radom i zemljom.Regresiona linijapokazuje da A rika koja, u odnosu na druge regione, ima relativno vie zemlje, a li kovanog rada izvozi vie primarnih proizvoda, a manje industrijskih preraevinna druge regione.

Izvor:World Bank,World Development Report (Washington, D.C., 1995), p. 59.


33/54


intenzivni po za njih obilnim aktorima. Zemlje koje brzo akumulirajkako se strukture proizvodnje i izvoza sistematski pomeraju ka onim indintenzivno koriste taj aktor. re er i u (re er i Zhu, 2005) takoe daju empidokaze o ulozi raspoloivosti kao izvora komparativnih prednosti koautput tabele za 41 razvijenu zemalju i zemlje u razvoju.

Prema tome, izgleda da moemo zadrati tradicionalni HO model znje trgovine izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (esto nazivSeverJug) i ogranienim ili suenim verzijama HO modela za mnogogovine izmeu razvijenih zemalja (tj., za trgovinu SeverSever) ukolikoiren tako da dozvoljava razliite tehnologije i cene aktora izmeu zemproizvoda kojima se ne trguje, ekonomiju obima, di erencijaciju proizvtne trokove. Meutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od origmodela i da je sve to imamo jedan model trgovine sa optom raspoloiU narednom poglavlju ispitae se ekonomija obima, di erencija proizvtehnologijama, sve kao dopunski ili komplementarni aktori koji odretivne prednosti i meunarodnu trgovinu.

5.6C Reverzibilnost faktorske intenzivnosti

Reverzibilnost aktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj je jedizvodR intenzivan proizvod uR obilnoj zemlji aK intenzivan proizvod Kobilnoj zemlji. Na primer, reverzibilnost aktorske intenzivnosti je prisuproizvod X R intenzivan proizvod u Zemlji 1 (zemlja sa niskim nadnicavreme,K intenzivan proizvod u Zemlji 2 (zemlja sa visokim nadnicama

Da bi odredili kada i zato dolazi do reverzibilnosti aktorske intenstimo koncept elastinosti supstitucije aktora proizvodnje.Elastinost supstitucijmeri stepen, ili lakou sa kojom se u proizvodnji jedan aktor moe zakada relativna cena aktora opada. Na primer, pretpostavimo da je elasticijeR saK vea u proizvodnji proizvoda X nego u proizvodnji proizvoda Y je mnogo lake zamenitiR saK (i obratno) u proizvodnji X nego u proizvod

Verovatnije je da e do reverzibilnosti aktorske intenzivnosti doi urazlikaelastinosti supstitucijeR saK u proizvodnji dva proizvoda. Uz velikunost supstitucijeR saK u proizvodnji X, Zemlja 1 e proizvoditi X saR intenzivntehnikom jer su nadnice u njoj niske. Sa druge strane, Zemlja 2 e prozvod X saK intenzivnom tehnikom jer su nadnice u njoj visoke. Ako je i

elastinost supstitucijeR saK veoma niska u proizvodnji Y, dve zemlje e bene da koriste sline tehnike u proizvodnji Y ak i kada se njihove relacene bitno razlikuju. Kao rezultat toga imamo da e proizvod X bitiR intenzivproizvod u Zemlji 1 iK intenzivan proizvod u Zemlji 2, pa imamo reve

aktorske intenzivnosti.Kada je prisutna reverzibilnost aktorske intenzivnosti, ne vai ni H

teorema o izjednaavanju cena aktora. HO model zakazuje jer on pred


34/54


mlja 1 (R obilna zemlja) izvoziti proizvod X (njenR intenzivan proizvod) a Zemlj2 (K obilna zemlja) e takoe izvoziti proizvod X (njenK intenzivan proizvod)Poto dve zemlje ne mogu jedna drugoj izvoziti istihomogeni proizvod, HO modelvie ne predvia obrazac trgovine.

Uz reverzibilnost aktorske intenzivnosti, teorema o izjednaavanju centakoe vie ne vai. Razlog za to je taj to sa specijalizacijom Zemlje 1 za p X i porastom tranje zaR , relativna i apsolutna stopa nadnica raste u Zemlji 1 (zsa niskim nadnicama). Sa druge strane, poto Zemlja 2 ne moe da izvozi X u Zemlju 1, ona e morati da se specijalizuje za proizvodnju i razmenu p Y. Poto je proizvod Y R intenzivan proizvod u Zemlji 2, tranja zaR , pa stoga inadnice, takoe rastu u Zemlji 2. ta se dogaa sarazlikamarelativnih i apsolutnihnadnica izmeu Zemlje 1 i Zemlje 2 zavisi od toga koliko brzo rastu nadnicezemlji. Usled delovanja trgovine, razlika izmeu dve zemlje u relativnim i anadnicama moe opadati, rasti ili ostati nepromenjena, pa teorema o izjedncena aktora vie ne vai.

Van svake je sumnje da do reverzibilnosti aktorske intenzivnosti dolazi usvetu. Pitanje je koliko je ona rasprostranjena. Ukoliko je reverzibilnost aktenzivnosti veoma rasprostranjena, onda moramo odbaciti itavu HO teorijliko do nje dolazi, ali retko, moemo zadrati HO model, a reverzibilnostretirati kao izuzetak. Uestalost reverzibilnosti aktora u stvarnom svetu je pitanje.

Prvo empirijsko istraivanje ovog pitanja bila je studija iz 1962. koju je vonas ( Minhas), u kojoj je dobio nalaz da je reverzibilnost aktora bila prilinostranjena i da se pojavljivala u oko jedne treine sluajeva koje je prouavao.otklanjajui jedan vaan izvor pristrasnosti u Majnasovoj studiji, Leontjevpokazao da je do reverzibilnosti aktora dolazilo samo u 8 procenata prosluajeva, a posle iskljuivanja dve industrije koje intenzivno koriste prirodreverzibilnost aktora pojavljivala se u samo 1 posto sluajeva.

U studijiBola, koja je objavljena 1966. i u kojoj se testirao jedan drugi Majnasovih rezultata, potvreni su zakljuci Leontijeva da reverzibilnost intenzivnosti po svemu sudei predstavljaju retku pojavu u stvarnom svetuzultat toga imamo da je pretpostavka da je jedan proizvodR intenzivan, a drugiK intenzivan (pretpostavka 3 u Odeljku 5.2) za sverelevantne cene aktora u optemsluaju vaea, pa je vaei i HO model.

Rezime HekerOlinova teorija koja je izloena u ovom poglavlju proiruje na m1.trgovine iz prethodnih poglavlja da bi se objasnila osnova (tj., ta ih odrekomparativnih prednosti i da se ispita uticaj meunarodne trgovine na za


35/54

3Rezime

proizvodnih inilaca. Ova dva vana pitanja ostala su bez odgovoraklasinih ekonomista.HekerOlinova teorija zasnovana je na veem broju pojednostavlj2.postavki (od koji su neke samo implicitno date u radovima HekeraOne su: (1) dve zemlje, dva proizvoda, dva aktora proizvodnje; (2upotrebljavaju istu tehnologiju; (3) isti proizvod je radno intenzivanzemlje; (4) konstantna ekonomija obima; (5) nepotpuna specijalizacnje; (6) isti ukusi u obe zemlje; (7) savrena konkurencija i na tritda i na tritima aktora; (8) savrena interna pokretljivost aktora,njihove meunarodne mobilnosti, (9) ne postoje transportni trokovili druge prepreke slobodnom odvijanju meunarodne trgovine; (10su u potpunosti uposleni; (11) trgovina je uravnoteena. Ove pretpoublaene u Poglavlju 6.U svetu sa dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (X i Y)3.(rad i kapital), kaemo da je proizvod Y kapitalno intenzivan ako jeK/R)koja se koristi u proizvodnji Y vea odK/R u proizvodnji X u obe zemlje. kaemo da je Zemlja 2K obilna zemlja ako je relativna cena kapitala r/w ) ninego u Zemlji 1. Prema tome, granica proizvodnje Zemlje 2 je iskriv Y osi, a Zemlje 1 prema X osi. Poto je relativna cena kapitala nia proizvoai e upotrebljavatiK intenzivnije tehnike u proizvodnji oba pru poreenju sa Zemljom 1. Proizvoai e takoe vriti supstitucijuR saK (todovodi do porastaK/R ) u proizvodnji oba proizvoda u sluaju da doe relativne cene kapitala. Proizvod Y jenedvosmisleno K intenzivan proizvodliko za sve relativne cene aktoraK/R ostaje vie za Y nego za X u obe zemHekerOlinova teorija, ili teorija aktorske raspoloivosti, moe bi4.terminima dve teoreme. Prema HekerOlinovoj (HO) teoremi, zemziti proizvod koji je intenzivan po njenom relativno obilnom i je tini uvozie proizvod koji je intenzivan po njenom relativno oskudnom

aktoru. Prema teoremi o izjednaavanju cena aktora (HOS), mtrgovina dovee do izjednaavanja relativnih i apsolutnih prinosa h

aktora u razliitim zemljama. Ukoliko su neki aktori speci ni (tkoristiti samo u nekim industrijama), model speci nih aktora postrgovina imati nejasan uticaj na mobilne aktore u zemlji: koristie

aktorima koji su speci ni za izvozne sektore u zemlji, i otetie naktore koji su speci ni za sektore sa konkurentskim uvozom.

Iz svih moguih snaga koje mogu da dovedu do razlika izmeu zem5.

tivnim cenama proizvoda, Heker i Olin izdvajaju razlike u aktorskloivostima (uz jednake tehnologije i ukuse) kao osnovnu odrednicukomparativnih prednosti. Meunarodna trgovina moe takoe da posupstitut meunarodne mobilnosti aktora u izjednaavanju relativnnih prinosa homogenih aktora u razliitim zemljama. Priroda opteHO teorije ogleda se u injenici da su sva trita proizvoda i proizv


36/54


ca komponente jednog objedinjenog sistema tako da promena u bilo komutie na sve druge delove sistema.Prvi empirijski test HO modela izvrio je Leontijev koristei podatke z6.za 1947. godinu. Leontijev je dobio rezultat da su uvozni supstituti SAD30 procenataK intenzivniji od izvoza SAD. Poto su SAD bile zemlja sa nbilnijimK , rezultat je bio suprotan onome ta predviao HO model i pospoznat kao paradoks Leontijeva. Ovaj paradoks moe se objasniti na osnnereprezentativnosti 1947. godine, (2) upotrebe dvo aktorskog (R i K ) modela,(3) injenice da su carine SAD vie titileR intenzivne industrije, i (4) iskljuvanja ljudskog kapitala iz prorauna ukupnog kapitala. Meutim, neke eske studije daju protivurene rezultate.Reverzibilnost aktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj je n7.izvodR intenzivan uR obilnoj zemlji iK intenzivan uK obilnoj zemlji.Do ovoga moe doi kada se elastinost supstitucije aktora u proizvodnvelikom stepenu razlikuje kod dva proizvoda. Uz reverzibilnost aktorateorema ni teorema o izjednaavanju cena aktora ne vae. Minhas ( Minhas ) je1962. sproveo test koji je pokazao da je reverzibilnost aktora prilino upojava. Meutim, Leontijev (Leontie )i Bol (Ball ) su pokazali da su Minhasovi( Minhas ) rezultati bili pristrasni i da je reverzibilnost aktora retka pojavaivanja skorijeg datuma daju snanu podrku ogranienim ili suenim vema HO modela trgovine koji su zasnovani na iroko de nisanim razlika

aktorskim raspoloivostima.

Pogled unapred U Poglavlju 6 oslabiemo pretpostavke HekerOlinovog modela i ispitati nove tevine koje meunarodnu trgovinu zasnivaju na ekonomiji obima i nesavrenoj konkzatim emo oceniti njihov relativan znaaj u objanjavanju dananje meunarodne

akoe emo ispitati uticaj transportnih trokova i standarda u zatiti ivotne sredinenarodnu trgovinu kao i vezu izmeu transportnih trokova i standarda u zatiti ivotsa lokacijom neke industrije.

Kljuni pojmovi Ista tehnologija Stopa rad/kapital (R/K )Radno intenzivan proizvod Stopa kapital/rad (K/R )Kapitalno intenzivan proizvod Konstantna ekonomija obimaSavrena konkurencija eorema o izjednaavanju cena aktora (HOInterna mobilnost aktora Model sa speci nim aktorima


37/54

3Pitanja za obnavljanje gradiva

Meunarodna mobilnost aktora Inputautput tabelaObilnost aktora Uvozni supstitutiRelativne aktorske cene Paradoks LeontijevaIzvedena tranja Ljudski kapitalHekerOlinova (HO) teorija Reverzibilnost aktorske intenzivnostiHekerOlinova teorema Elastinost supstitucije

eorija o aktorskim proporcijama ili o aktorskoj raspoloivosti

Pitanja za obnavljanje gradiva Na koji nain HekerOlinova teorija predstav-1.lja proirenje trgovinskog modela koji je izloenu prethodnim poglavljima? ta su klasini eko-nomisti rekli o ovim stvarima?

Navedite pretpostavke HekerOlinove teorije.2. Koje je znaenje i vanost svake od ovih pret-postavki?

ta se misli pod radno intenzivnim proizvodom?3.kapitalno intenzivnim proizvodom? stopom ka-pitalrad?

ta se misli pod pojmom zemlje koja je obilna4.kapitalom? ta odreuje oblik granice proizvod-nje u svakoj zemlji?

ta odreuje stopu kapitalrad u proizvodnji5.svakog proizvoda u obe zemlje? Za koju od dvezemlje oekujete da e upotrebljavati viu stopukapitalrad u proizvodnji oba proizvoda? Zato?Pod kojim okolnostima bi stopa kapitalradbila ista u proizvodnji oba proizvoda u svakojzemlji?

Ukoliko se rad i kapital mogu meusobno zame-6.njivati u proizvodnji oba proizvoda, kada moe-mo rei da je jedan proizvod kapitalno intenziv-niji, a drugi radno intenzivniji?

ta tvrdi HekerOlinova teorija? Ko7.Heker i Olin identi kuju kao osnovnunicu komparativnih prednosti i trgovine

ta tvrdi teorema o izjednaavanju cena8.

Koji je njen odnos sa meunarodnom pvou aktora proizvodnje?

Objasnite zato HekerOlinova teori9.stavlja model opte ravnotee.

ta se misli pod paradoksom Leontije10.su, neka od moguih, objanjenja parNa koji nain ljudski kapital moe da dobjanjenju paradoksa?

Koji su bili rezultati empirijskih testov11.meu ljudskog kapitala i meunarodnene? prirodnih resursa i meunarodne tKoji je status HO teorije danas?

ta se misli pod reverzibilnou akt12.tenzivnosti? Na koji nain je ona povelastinou supstitucije aktora u proZbog ega bi uestalost aktorske revevodila ka odbacivanju HO teoreme i o izjednaavanju cena aktora? Kakvi zultati empirijskih testova o uestalosti reverzibilnosti u stvarnom svetu?

Da li skorija istraivanja potvruju ili o13.HO model?


38/54


Problemi Nacrtajte dva kordinatna sistema, jedan za Ze-1.mlju 1 i drugi za Zemlju 2, na kojima se na ho-rizontalnim osama meri rad, a na vertikalnim

osama kapital.(a) Prikaite pravim linijama koje polaze iz koor-

dinatnog poetka da je, u odsustvu trgovine,K/R vee za proizvod Y nego za proizvod X uobe zemlje i da jeK/R vee u Zemlji 2 nego uZemlji 1 kod oba proizvoda.

(b) ta se deava sa nagibom linija koji meriK/R za svaki proizvod u Zemlji 2 akor/w raste uZemlji 2 usled meunarodne trgovine?

(c) ta se deava sa nagibom linija koji meriK/R u Zemlji 1 akor/w opada u Zemlji 1 usledmeunarodne trgovine

(d) Uzimajui u obzir rezultate delova b i c, da limeunarodna trgovina poveava ili smanjujerazliku uK/R u proizvodnji svakog proizvodau dve zemlje u poreenju sa situacijom pretrgovine?

Bez gledanja u tekst,2.

(a) Nacrtajte sliku slinu Slici 5.4 koja pokazujetaku ravnotee u svakoj zemlji u stanju au-tarkije i taku proizvodnje i potronje u sva-koj zemlji u uslovima postojanja trgovine.

(b) Pozivajui se na vau sliku iz dela a, objasniteta odreuje kompara

ME Salvatore Dominik 05

Documents