Универзитет у Крагујевцу Универзитет у Крагујевцу Машински факултет у Крагујевцу Машински факултет у Крагујевцу Основне академске студије Машинско инжењерство Основне академске студије Машинско инжењерство Основне академске студије Машинско инжењерство Семестар: III Основне академске студије Машинско инжењерство Семестар: III Предмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ Предмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ Предмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ (заједнички предмет) Предмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ (заједнички предмет) VI ПРЕДАВАЊЕ VI ПРЕДАВАЊЕ Зупчасти преносници снаге Зупчасти преносници снаге Др Зорица Ђорђевић, доцент Др Зорица Ђорђевић, доцент Др Мирко Благојевић, доцент Др Мирко Благојевић, доцент
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Универзитет у КрагујевцуУниверзитет у КрагујевцуМашински факултет у КрагујевцуМашински факултет у Крагујевцу
Основне академске студије Машинско инжењерствоОсновне академске студије Машинско инжењерствоОсновне академске студије Машинско инжењерствоСеместар: IIIОсновне академске студије Машинско инжењерствоСеместар: III
Предмет:МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИПредмет:МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИПредмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ (заједнички предмет)
Предмет: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ (заједнички предмет)
VI ПРЕДАВАЊЕVI ПРЕДАВАЊЕЗупчасти преносници снагеЗупчасти преносници снаге
Др Зорица Ђорђевић, доцентДр Зорица Ђорђевић, доцентДр Мирко Благојевић, доцентДр Мирко Благојевић, доцент
ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ преносе кретање и обртни моментЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ преносе кретање и обртни момент са једног вратила на друго помоћу тзв. везе обликом коју чини спрега зубаца зупчаника.
При томе се врши и одређена трансформација броја обртаја и обртног момента.
Најједноставнији зупчасти преносник састоји се од два зупчаника у спрези која чине зупчасти пар.
Хиперболоидни зупчасти парови се деле у три групе: цилиндрични зупчаници са хеликоидним зупцима за мимоилазна вратила (вијчаницивијчаници), хипоиднихипоидни зупчасти парови и пужнипужни паровипарови и пужнипужни парови.
При спрезању зупчаника кинематски цилиндри (замишљени, додирни цилиндри) се котрљају један по другом без клизања
у р
додирни цилиндри) се котрљају један по другом без клизања.
Овај услов мора бити испуњен да би се остварио константан преносни однос.преносни однос.
1 1 2 2, ,T Tω → ω
У тачки додира зубаца јављају се нормалне силе Fn које су истог правца и интензитета, али супротног смера.истог правца и интензитета, али супротног смера.
Ако се кинематски цилиндри пресеку равнима управним на осе обртања, добијају се кинематски кругови.
Кинематски кругови се котрљају један по другом без клизањаКинематски кругови се котрљају један по другом без клизања само ако су им једнаке обимне брзине.
r d nν = ω = π r d nν = ω = πt1 w1 1 w1 1r d nν = ⋅ ω = π ⋅ ⋅ t 2 w2 2 w2 2r d nν = ⋅ ω = π ⋅ ⋅
Из услова: ν = ν следи ПРЕНОСНИ ОДНОСПРЕНОСНИ ОДНОСИз услова:t1 t2ν = ν следи ДД
Корак профила је лучно растојање узастопних левих, односно десних бокова зубаца. Најчешће се мери на подеоном, кинематском и основном кругу зупчаника, али се може мерити и на било комбило ком другом кругу (p p pb )може мерити и на било комбило ком другом кругу (p, pw, pb,...).Обим подеоног круга:
⎛ ⎞ ⎛ ⎞pO p z d d z m z⎛ ⎞= ⋅ = ⋅ π ⇒ = ⋅ = ⋅⎜ ⎟π⎝ ⎠
Лучна ширина међузубља:Лучна ширина међузубља: e p s= −у р ђу уу р ђу у pОсно растојање:Осно растојање:
( )m z zd d ++ ( )1 21 21 2 2 2
m z zd da r r⋅ ++
= + = =2 2
При спрезању два зупчаника, тачка додира се код При спрезању два зупчаника, тачка додира се код погонскогпогонскогзупчаника помера одзупчаника помера од подножјаподножја ка теменука темену, а код, а код гоњеноггоњеногзупчаника помера од зупчаника помера од подножјаподножја ка теменука темену, а код , а код гоњеноггоњеногзупчаника од зупчаника од темена ка подножјутемена ка подножју зупца.зупца.Део бока на коме се остварује контакт зубаца зове се Део бока на коме се остварује контакт зубаца зове се активни активни
Основни закон спрезањаОсновни закон спрезања дефинише дефинише међусобну зависност спрегнутих међусобну зависност спрегнутих
T1
ω1
vrw1
rT1
ϕ1
rp1
n
t
1t
v P2t
αw профила и услове које треба профила и услове које треба задовољити да задовољити да преносни однос буде преносни однос буде константанконстантан..
P
C
vP1
t
vP2
rw2
P1n= P2n
čka
B1
B2
v P1t
Нормала, повучена на тангенту у Нормала, повучена на тангенту у тренутној тачки додира спрегнутих тренутној тачки додира спрегнутих
T 2rp2
rT2
αw
ϕ2
nzajed
ničk
tange
nta
zajedničkanormalavkl
профила, мора да пролази кроз профила, мора да пролази кроз кинематски пол. кинематски пол.
С друге стране нормала у тренутнојС друге стране нормала у тренутнојω2
O2
vPt2
vPt1
С друге стране, нормала у тренутној С друге стране, нормала у тренутној тачки додира профила сече праву која тачки додира профила сече праву која спаја осе обртања зупчаника Оспаја осе обртања зупчаника О11 и Ои О22 у у
За профиле зубаца се могу користити све криве линије које задовољавају основно правило спрезања.
За познати профил зупца једног зупчаника, дато осно растојање и преносни однос, профил зупца другог (спрегнутог ) зупчаника је једнозначно одређен То је иста крива линија али са другимједнозначно одређен. То је иста крива линија, али са другим параметрима.
Ове услове испуњавају криве линије познате као рулете: у у ју р ј руеволвенте и циклоиде.
Еволвента је крива линија која настаје котрљањем без клизања праве по кругу.
Свака тачка те праве описује по једну еволвенту.
слајд бр. 28
Круг по коме се котрља права је основни круг пречника db
Ако би мали зупчаник био израђен независно од великог зупчаника дошло би до заглављивањазаглављивања зубаца великог зупчаника узупчаника, дошло би до заглављивања заглављивања зубаца великог зупчаника у међузубљу малог зупчаника. Ова појава се зове интерференцаинтерференца или преклапање профилапреклапање профила.
У случају да зупчаник 2 има улогу алата за израду зупчаника 1, интерференца би довела до подсецања ноге зупца зупчаника 1.
Померање профила алата је једна од најчешће примењиваних мера за спречавање интерференце.мера за спречавање интерференце.
При изради зупчаника се може применити поступак кориговања зубаца у смислу померањапомерања стандардног алата (примицање или одмицање) у односу на радни предет (зупчаник).
Примицање алата радном предмету се сматра негативним померањем а одмицање позитивнимпомерањем, а одмицање позитивним.
МЕРА ПРЕКО ЗУБАЦАМЕРА ПРЕКО ЗУБАЦАМЕРА ПРЕКО ЗУБАЦАМЕРА ПРЕКО ЗУБАЦА
Мера преко зубаца је контролна мера која омогућава контролу корака и лучне дебљине зупца на основном кругу.корака и лучне дебљине зупца на основном кругу.Представља растојање разноимених бокова два или више зубаца, а мери се дуж заједничке нормале.