Marija knjiga

Marija Babovi RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

Marija Babovi RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

Izdavai Socioloko udruenje Srbije i Crne Gore Institut za socioloka istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i SeConS Grupa za razvojnu inicijativu

Recenzenti Dr Mina Petrovi Dr Slobodan Cveji

Dizajn i tampa Dosije studio, Beograd

ISBN 978-86-913927-0-3

Tira 500

Marija Babovi

RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

Beograd, 2010.

enama 20. veka Marti, Mariji i Ivani

SADRAJAkronimi drava lanica EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Mapiranje teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1 Ekonomske nejednakosti u dominantnim pristupima . . . . . . . . . 1.1.1. Dominantna sociologija o ekonomskim nejednakostima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.2. Ekonomske nejednakosti u dominantnim ekonomskim pristupima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.3. Ekonomske nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Rod i ekonomske nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1. Rodne nejednakosti u sociolokoj perspektivi . . . . . . . . . 1.2.2. Rodne ekonomske nejednakosti iz perspektive feministike ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Mapiranje stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Nejednakosti u participaciji na tritu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1. Teorijski okvir prouavanja rodnih nejednakosti na tritu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2. Rodne nejednakosti na tritima rada u EU . . . . . . . . . . . . 2.1.3. Rodne nejednakosti na tritima rada u Srbiji . . . . . . . . . . 2.1.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Nejednakosti u sferi distribucije ekonomskih resursa . . . . . . . . . 2.2.1. Teorijski okvir prouavanja nejednakosti u distribuciji ekonomskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.2. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa na podruju EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.3. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa u Srbiji . . . 11 12 18 19 20 28 36 43 44 57 66 70 75 75 96 122 139 142 142 159 1797

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

2.2.3. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Rod, rad i porodica nejednakosti u sferi privatnosti . . . . . . . . . 2.3.1. Teorije pomirenja profesionalnog i porodinog ivota i rodnih odnosa u domainstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Usklaivanje rada i brige oporodici u EU . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Podela rada i moi u domainstvima u Srbiji. . . . . . . . . . . 2.3.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Mapiranje politika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Politike rodne ravnopravnosti u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1. Zakonski i institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost 3.1.2. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za otklanjanje ekonomskih rodnih nejednakosti. . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.3. Ocene politika rodne ravnopravnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Politike rodne ravnopravnosti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Istorijsko naslee rodnih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Institucionalno organizacioni okvir za rodnu ravnopravnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.3. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za eliminisanje ekonomskih rodnih nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuak: interakcija stvarnosti, teorija i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilog 1: Analitika matrica rodnih ekonomskih nejednakosti . . . . . . . . . . Prilog 2: Tabele i grakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

193 196 197 212 232 246 248 252 252 257 278 288 289 292 296 301 304 313 323 325

GrakoniGrakon 1: Klasna ema Erika Olina Rajta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 2: Rejov model funkcionalne i personalne distribucije dohotka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 3: Neoklasina, marksistika i institucionalistika mapa rada . . Grakon 4: Organizacija rada u kapitalistikim ekonomijama . . . . . . . . . .8

24 29 77 79

Sadraj

Grakon 5: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema obrazovanju, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 6: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema starosti EU27 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 7: Stope zaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564) za odabrane zemlje u EU, 2009. Godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 8: Stope zaposlenosti prema polu i stepenu obrazovanja, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 9: Zaposlenost prema profesionalnom statusu EU27 2009.. . . . Grakon 9: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposelnosti prema starosti, Srbija, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 10: Stope aktivnosti po starosti i polu, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . Grakon 11: Stope zaposlenosti prema polu i starosti, Srbija, 2009. . . . . Grakon 12: Stope nezaposlenosti prema starosti i polu, Srbija, 2009. . . Grakon: 13: Zaposleni mukarci i ene prema profesionalnom statusu, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 14: Pojedinci koji su koristili internet u proseku bar jednom nedeljno, prema starosti i polu, u %, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 15: Uee osoba sa zavrenom srednjom kolom meu enama i mukarcima uzrasta 2564 godin, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 16: Uee osoba koje su napustle kolovanje pre zavretka srednje kole meu mladim enama i mukracima (1924), EU27, % . . . Grakon 17: Oekivano trajanje ivota na roenju za mukarce i ene, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 18: Upotreba raunara prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 19: Upotreba interneta prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 20: Obrazovna struktura ena i mukaraca radnog uzrasta (1564), Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 21: Korisnici penzija prema polu, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 22: Stope rizika od siromatva prema polu i najeem statusu na tritu rada, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 23: Stope zaposlenosti mukaraca i ena starosti 2049 godina, prema broju dece, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

100 101 102 104 108 126 126 128 128 131 169 170 171 173 184 184 187 188 192 2139


Grakon 24: Obrasci zaposlenosti parova, pema zemljama EU27, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 25: Parovi sa oba zaposlena partnera prema broju dece, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 26: Vremenska ravnotea izmeu posla i porodice prema zemljama razliitih reima pomirenja, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 27: Ravnotea izmeu porodinog i profesionalnog ivota prema dimenziji optereenja, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 28: Dnevno ukljuivanje u kune poslove prema polu i zemlji, EU27, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 29: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema branom statusu, Srbija, 2006.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 30: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema broju dece, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gakon 31: Obavljanje rada u domainstvu ena iz parova razliitih obrazaca zaposlenosti i razliitih vrednosnih orijentacija . . . . . . . . . . . . . .

215 218 225 226 228 234 235 240

TabeleTabela 1: Goltorpova klasna ema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 2: Privatni i javni patrijarhat prema stanovitu Silvije Volbi . . . . . . Tabela 3: Komponente iskorienosti rada: Klasini okvir radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 4: Komponente neiskorienosti rada: redenisani okvir . . . . . . . . Tabela 5: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), prema polu, za period 20072009. . . . . . . . . . . . . Tabela 6: Uee zaposlenih sa deliminim radnim vremenom u ukupnoj zaposlenosti, EU 27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 7: Indeksi sektorske rodne segregacije, EU 27, 2007. . . . . . . . . . . . . Tabela 8: Struktura zaposlenih prema zanimanju, EU27, 2009. . . . . . . . . . Tabela 9a: Zemlje EU u kojima radnice belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 9b: Zemlje EU u kojima slubenice i tehniarke belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

24 51 86 87 100 106 111 112 113 113

Sadraj

Tabela 10: Struktura zaposlenih mukaraca prema zanimanju, EU27, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 11: Kategorizacija zanimanja prema statusu i rodnom sastavu u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 12: Indeksi segregacije prema zanimanju, EU 27, 2009. . . . . . . . . . Tabela 13: Uee mukaraca i ena na rukovodeim poloajima, EU27, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 14: Jaz u zaradama mukaraca i ena, EU27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 15: Stope aktivnosti zaposlenosti i nezaposlenostistanovnitva radnog uzrasta (1564), EU27 i Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 16: Zaposleni prema profesionalnoj strukturi u Srbiji, Rumuniji, Grkoj i Poljskoj, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 17: Ispitanici stari 15 i vie godina prema aktivnosti, polu i regionu, u % . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 18: Sekorske strukture zaposlenosti ena i mukaraca u Srbiji, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 19: Strukture zaposlenih ena i mukaraca prema zanimanju, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 20: Uee ena meu nosiocima farmi, EU 27, 2007. . . . . . . . . . . . Tabela 21: Uee osoba sa preoptereenih stambenim trokovima prema polu, starosti i izloenosti riziku od nansijskog siromatva, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 22: Uee osoba koje ive u prenaseljenom stambenom prostoru prema polu i riziku od nansijskog siromatva, EU27, 2008.. . . Tabela 23: Finansijska iskljuenost tipova domainstva i ena i mukaraca prema grupama zemalja razliitih stopa nansijske iskljuenosti, EU25, 2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 24: Stope rizika od siromatva ena i mukaraca, EU27, 2008. . . . Tabela 25: Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju u domainstvima seoskih ena angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija, 2008. . Tabela 26: Razlozi nekorienja interneta, prema polu, Srbija, 2006, u %.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 27: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i mukaraca, u % . . . . . . Tabela 28: Korisnici smetaja ustanova socijalne zatite prema polu, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

114 115 116 117 119 125 132 135 135 136 161

163 164

167 177 180 185 189 19011


Tabela 29: Uee parova razliitih obrazaca zaposelnosti . . . . . . . . . . . . . Tabela 30: Radni aranmani parova prema zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 31: Ukupan kuni rad osoba 2074 za odabrane zemlje EU, 2002.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 32: Broj sati koji se proseno utroe na kuni rad i brigu o lanovima porodice prema polu, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 33: Domainstva u Srbiji prema distribuciji optereenja radom uporedni podaci za 2003. i 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 34: Raspodela kunih poslovau Srbiji, uporedni podaci za 2003. i 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 35: Domainstva prema zaposlenosti branog para i podeli kunih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 36: Domainstva prema tipu kunog budeta, uporedni podaci za Srbiju 20032007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 37: Izvrna uloga u rasporeivanju nansijskih sredstava, Srbija, 20032007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 38: Strateko upravljanje nansijskim sredstvima, Srbija, 20032007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

221 222 228 230 236 237 239 243 244 244

OkviriOkvir 1: Pokazatelji nejednakosti unutar domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 2: Primer rodne analize budeta: Velika Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 3: Rodni meinstriming u aktivnim merama trita rada u EU . . . . . Okvir 4: Rodni meinstriming u politikama usmerenim na smanjenje jaza u zaradama u EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 5: Rodni meinstriming u politikama usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 261 264 269 273

12

IZJAVA ZAHVALNOSTIelim da se zahvalim LSE Global Governance centru za podrku u izradi ove studije, koja je bila omoguena kroz LSE/OSI stipendiju u okviru programa podrke za Jugo-istonu Evropu. Posebnu zahvalnost dugujem Dr Vesni Bojii-Delilovi, za svesrdnu podrku koju mi je pruila tokom studijskih boravaka na univerzitetu LSE. Zahvaljujem se i Institutu za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i SeConS Grupi za razvojnu inicijativu, za pristup vrednim bazama podataka i publikovanje ove studije. Miljenja i stavovi izneti u knjizi iskljuivo su moja odgovornost.

AKNOWLEDGMENTI would like to express my gratitude to the LSE Global Governance for the support in development of this study through LSE/OSI fellowship programme for South-East Europe. Special thanks are due to Dr Vesna Bojii-Delilovi, for the wholehearted support she provided during my study visits at LSE. I am likewise grateful to the Institute of Sociological Research of the Faculty of Philosophy in Belgrade and to the SeConS Development Initiative Group, for the access to the valuable data sets and publication of this study. The views expressed in this book fall under responsibility of the author.

13

AKRONIMI DRAVA LANICA EUBE BG CZ DK DE IE EE EL ES FR IT CY LV LT LU HU MT NL AT PL PT RO SL SK FI SE UK Belgija Bugarska eka Danska Nemaka Irska Estonija Grka panija Francuska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Maarska Malta Holandija Austrija Poljska Portugal Rumunija Slovenija Slovaka Finska vedska Velika Britanija

14

UVODStudija o rodnim ekonomskim nejednakostima proistekla je iz nastojanja da se ponudi sistematska analiza rodnih nejednakosti u sferi ekonomske participacije i distribucije ekonomskih resursa i to u uporednom okviru, koji omoguava da se stanje u Srbiji sagleda u odnosu na Evropsku uniju (EU). injenica je da sistematskih i obuhvatnih analiza rodnih ekonomskih nejednakosti odavno nije bilo u Srbiji. Vredne analize bile su prisutne u domaoj nauci (na primer, Mili, 1994, 2004, Blagojevi, 2002, Krsti, Reilly, 2000), ali su bile ili ograniene na pojedine aspekte ili su se odnosile na period koji se ve smatra istorijskom prolou. Dinamine promene koje se odvijaju poslednjih godina ne samo u Srbiji, ve i Evropi, pa i globalnom drutvu uopte, nametnule su potrebu da se ekonomski aspekt rodnih nejednakosti sagleda na sistematski i obuhvatan nain. I vie od toga, inilo se potrebnim da se denie relativno obuhvatan i sistematski analitiki okvir na temelju koga je potrebno prouavati rodne ekonomske nejednakosti. Ne samo u domaoj, ve i u stranoj vodeoj literaturi, ove nejednakosti se najee posmatraju u sferi participacije na tritu rada, to nuno suava, a time i iskrivljuje sliku o rodnim ekonomskim nejednakostima. Rodne ekonomske nejednakosti predstavljaju vaan oblik drutvenih nejednakosti, a pitanje drutvenih nejednakosti oduvek je bilo osetljivo pitanje u drutvenim naukama i politikim diskursima. Snane debate su se vodile oko toga ta su nejednakosti, da li su one prirodne ili predstavljaju oblik socijalne nepravde, kako se najadekvatnije mogu izmeriti, koliko su velike u datom drutveno-istorijskom kontekstu, i da li i ta povodom njih uraditi? Pritom, naune rasprave nisu bile nita manje strastvene od politikih, samo su se odvijale drugaijim jezikom i argumentacijom. Meutim, otvaranje pitanja rodnih nejednakosti, kao jednog posebnog oblika drutvenih nejednakosti, podiglo je strasti u nauci i politici na jo vii nivo. Ova strast posledica je toga to se i u prvom i u drugom sluaju, pitanje nejednakosti sutinski odnosi na pitanja (pre)raspodele moi. Otuda i ne ude (mada zabrinjavaju) reakcije koje se esto uju u raspravama o pitanjima rodnih nejednakosti, poput: pa i nema neke razlike (u poloaju mukaraca i ena), ili u redu, ali razlika je beznaajna; pa ako su neravnopravne (ene) nek se same izbore za bolji poloaj; pa i mukarcima je teko, u redu je to vee uee ena u politici, ali emu insistirati ba na 30%? i tako dalje. Ovi citati samo su neki primeri15


backlasha u Srbiji, meu predstavnicima naune i politike zajednice, a poslednju frazu je ak izgovorila ena na (lokalnoj) politikoj funkciji pre svega nekoliko godina (pri emu nije mislila da to uee treba da bude preko 30%). Ono to je zauujue, jeste da i meu istraivaima posveenim prouavanju nejednakosti, ovaj oblik nejednakosti nije privukao dunu panju. Iskustva su, meutim, pokazala, da strasti u raspravi nemaju snagu ni priblinu podacima. I najtvrdokorniji branioci teze da su rodne nejednakosti feministika izmiljotina bi makar ublaili ili promenili argumentaciju nakon predoavanja vrstih dokaza o rodnim nejednakostima. Jo jedan vaan motiv za izradu studije, predstavljala je potreba da se studentkinjama i studentima sociologije, a naravno i drugih srodnih nauka, stavi na raspolaganje relativno kondenzovana rasprava o razliitim ekonomskim aspektima rodnih nejednakosti, kojima se bavimo u okviru razliitih kurseva na studijama sociologije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Stoga je ova knjiga namenjena najpre njima, ali i svim drugim zainteresovanim itaocima i itateljkama koje ova tema zanima. Analiza ronih ekonomskih nejednakosti u ovoj studiji postavljena je dosta iroko. Namera je bila da se istovremeno ponudi sistematski pregled relevantnih teorija i metodolokih pristupa, opis i analiza stanja u Evropskoj uniji i Srbiji, kao i pregled najvanijih politika koje predstavljaju vane determinante oblikovanja sistemskih okvira u kojima se rodni odnosi uspostavljaju i menjaju. Zbog toga knjiga obuhvata tri kljune oblasti: mapiranje teorija, mapiranje stvarnosti i mapiranje politika. Mapiranje je termin pozajmljen iz geograje, koji opravdano asocira na puku deskripciju odreenog (u ovom sluaju socijalnog) prostora. Meutim, on je prenoenjem u oblasti socijalnih istraivanja dobio i druge konotacije. Naime, ne samo da se iza ovog termina krije nastojanje da se odreeno podruje opie, poput reljefa, u horizontalnom i vertikalnom prostoru, zabelee rasporedi odreenih grupa ili karakteristika, ve i nastojanje da se potrae determinante koje takvu socijalnu mapu oblikuju. U tom smislu, mapiranje ne znai nuno samo puki opis, ve i objanjenje nastanka date, empirijski rekonstruisane mape. Tako treba shvatiti i tri centralna dela knjige. Pored toga, potrebno je naglasiti da se termin stvarnost ovde koristi uslovno, u smislu oznaavanja objektivnih stanja i procesa, sa namerom da naglasi empirijske slojeve stvarnosti. U irem smislu, ta stvarnost je uvek subjektivizovana, jer je posredovana interpretacijama drutvenih aktera meu kojima su neki naunici, teoretiari, istraivai a neki politiari. Stoga bi bilo ispravnije rei da i same teorije i politike predstavljaju ovu stvarnost. No, ovde e pod stvarnou biti shvaen ovaj ui, empirijski aspekt stvarnosti, kako bi se izbeglo neodgovarajue korienje termina stanje, zbog toga to nam je namera da se bavimo i procesima i odnosima, dakle i dinamikom ovog empirijskog aspekta drutvene stvarnosti.16

Uvod

U prvom delu se, dakle, mapiraju teorije drutvenih, ekonomskih i rodnih nejednakosti. U njihovom sueljavanju, sukobljavanju, povezivanju, nastaju novi pristupi koji omoguavaju da usmerimo istraivaku panju na polja drutvene stvarnosti koja su ranijim pristupima ostala izvan fokusa panje. Ili, da data podruja stvarnosti vidimo na nov nain i produbimo, ili jednostavno promenimo razumevanje odreenih pojava. Kada su u pitanju rodne ekonomske nejednakosti, taj proces je zapoeo relativno nedavno (mereno vremenom razvoja drutvenih nauka), tekao je dosta sporo, uz mnogo sukoba i otpora. Iz potrebe da se prouavanju rodnih ekonomskih nejednakosti pristupi u izvesnoj meri i iz istorijsko-teorijske perspektive, prvi deo je podeljen u dve vee celine. U prvom poglavlju se izlau klasini dominantni socioloki i ekonomski pristupi, ali i prisup sa stanovita socijalne ukljuenosti, koji se odnedavno razvija na razmei drutvenih nauka i primenjenih politika, a koji je znaajan za inovacije u oblasti naunih istraivanja, kao i za razumevanje konceptualne osnove savremenih javnih politika u EU (i sve vie u Srbiji). Nastoje se sagledati naini na koje su dominantni pravci u sociologiji i ekonomiji tretirali ekonomske nejednakosti bilo u okviru irih drutvenih nejednakosti, ili kao posebnu formu nejednakosti. Vodea socilogija i ekonomija, u svojim razliitim varijantama, nisu poklanjale panju rodnim nejednakostima. Tek sa prodorom feminizma drugog talasa, pitanja rodnih nejednakosti, pa i onih ekonomskih, poinju da se postavljaju u drutvenim naukama. Stoga je drugo poglavlje u prvom delu posveeno pregledu najvanijih feministikih pristupa i prodoru rodnih pristupa u drutvene nauke (pre svega u sociologiju i ekonomiju). Nastoji se sagledati kakvo mesto zauzimaju ekonomske nejednakosti u objanjenju rodnih nejednakosti. Pregled najvanijih sociolokih i ekonomskih feministikih pristupa ima za cilj i da neposrednije ukae na iroku teorijsku pozadinu pristupa od koga se polazi u analizi rodnih ekonomskih nejednakosti u drugom delu studije. Meutim, teorijske rasprave i pristupi nisu ogranieni samo na ovaj deo studije. Dok se u prvom delu nastoje na optiji nain mapirati teorije, problemska podruja i metodoloki pristupi, odgovarajue specine teorije od neposrednijeg znaaja za konkretne analize izloeni su i u drugim delovima knjige, kao osnova empirijskih analiza posebnih aspekata nejednakosti. Drugi deo knjige posveen je mapiranju stvarnosti. Ovo je i centralni deo studije, jer se u njemu nastoje sistematski opisati, i koliko je mogue objasniti, brojne dimenzije rodnih ekonomskih nejednakosti. Na samom poetku drugog dela denisan je analitiki pristup na kome se temelje analize u ovoj studiji, a koji ne pretenduje da pripada ni jednom posebnom pravcu, dok se moe rei da po disciplinarnom karakteru pripada ekonomskoj sociologiji. Sama struktura drugog dela denisana je analitikim pristupom. U njega su17


smetene tri celine. Prvo poglavlje posveeno je nejednakostima na tritu rada, ali ne bez ograda i preispitivanja pojmova rada, trinog rada i plaenog rada, koji se najee izjednaavaju u dominantnom ekonomskom diskursu, a time i potcenjuje vrednost ukupnog rada (posebno ena). Drugo poglavlje posveeno je nejednakostima u pristupu i distribuciji ekonomskih resursa, pri emu panja ne ostaje ograniena samo na ekonomske forme kapitala, ve se delimino usmerava i prema kulturnom i socijalnom. Nejednakosti se posmatraju preko dimenzije pristupa i distribucije ovih resursa, kao i preko ishoda takvh distribucija, sa posebnim fokusom na nejednakosti u rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti. Tree poglavlje usmerava panju na ekonomske nejednakosti unutar porodice i domainstva i konikata koji nastaju pri usklaivanju kunog i trinog rada. Poslednji deo studije posveen je mapiranju javnih politika. Nain na koji se problemi rodnih nejednakosti vide u savremenim politikama, kao i oblikovanje zakona, mera i programa usmerenih na promene rodnih odnosa, ovde su u uem fokusu panje.

Kao to je ve pomenuto, studija nudi uporednu analizu rodnih ekonomskih nejednakosti. Uporedni okvir je moda neuobiajen, s obzirom da se na jednoj strani analizira stanje u Evropskoj uniji, nadnacionalnoj tvorevini koju ini veliki broj heterogenih drutava, a na drugoj strani drutvo Srbije, pojedinane drave, koja pritom nije ni lanica Unije. Meutim, ovakav komparativni okvir proistekao je iz zainteresovanosti da se sagleda stanje u Srbiji u odnosu na EU i njene pojedinane lanice, posebno s obzirom na (dodue spore), procese prikljuenja Srbije EU. Meutim, dostupni podaci nisu omoguili sistematsko i dosledno poreenje po svim analitikim dimenzijama. Ono to bi bila uobiajena strategija istraivaa, jeste da svoj analitiki okvir prilagodi dostupnim podacima. No, to nije bila i strategija primenjena u ovoj studiji. Naime, polo se od ocene da je veoma vano teorijski konzistentno denisati rodne ekonomske nejednakosti na to obuhvatniji nain, a ne samo ponuditi opis stanja prema dostupnim podacima. Zbog toga se nije odustalo od pojedinih elemenata analize uprkos nedostupnosti podataka ili njihovoj neadekvatnosti za doslednu komparativnu analizu. Ovakva metodoloka tvrdoglavost u slubi teorijske doslednosti, uostalom imala je za cilj da ukae i na vane praznine u podacima koje svedoe o zanemarivanju pojedinih aspekata rodnih ekonomskih nejednakosti. Time se ukazuje i na podruja koja je buduim istraivanjima i zvaninim statistikim praenjima potrebno osvetliti, u cilju boljeg razumevanja ovog aspekta nejednakosti. Istine radi, do pre nekoliko godina ovakvo uporedno istraivanje ne bi ni bilo mogue. Napori da18

Uvod

se rodne nejednakosti, pa i mnogi drugi drutveni fenomeni sagledaju na osnovu podataka zvanine statistike u Srbiji, liili su na pokuaj da se sportska hala osvetli baterijskom lampom. Danas su statistika praenja u Srbiji obuhvatnija, rodno osetljivija i to je vano, usklaena (bar u pojedinim kljunim aspektima) sa metodologijama EU, zbog ega je poduhvat postao izvodljiv. Ipak, u mnogim aspektima statistike EU daleko su sosticiranije, ali i pristupanije, jer je veini podataka mogue direktno pristupiti na internet stranama Eurostata. Meutim, iako su podaci zvaninih statistika u pojedinim delovima studije inili glavnu empirijsku osnovu za analizu, korieni su i rezultati naunih istraivanja, posebno u oblastima koje nisu obuhvaene zvaninim statistikama. No, nauna istraivanja najee su ograniena na odreen broj drutava te samo parcijalno zadovoljavaju uslove komparativnog okvira postavljenog u ovoj studiji. Domaa istraivanja iji e nalazi biti korieni za analize u ovoj knjizi velikim delom pripadaju kontinuiranim istraivakim naporima da se pojedini aspekti rodnih nejednakosti u Srbiji osvetle, a ta istraivanja sproveli su, u okviru razliitih projekata, SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

19

1. MAPIRANJE TEORIJASintagma drutvene nejednakosti moe prizvati nezamislivo veliki broj vizuelnih asocijacija kod italaca: belog nadzornika na plantai pamuka koji sa biem u ruci nadzire crnog roba; plemkinju sa napuderisanom perikom kojoj sluavka zatee steznik; aavog rudara koji kopa ugalj tri stotine metara ispod kancelarije nasmeenog vlasnika koji broji zelene novanice; radnika na pokretnoj traci koji sklapa automobil dostupan tek depu njegovog menadera; domaicu opasanu keceljom kojoj suprug pred odlazak na posao ostavlja novac za nabavku hrane koju e pripremiti... i tako u nedogled. Ove karikaturne vizuelne asocijacije samo su neke od moguih asocijacija drutvenih nejednakosti. Neki vie akciji orjentisani itaoci verovatno e prizvati u svest slike nepreglednih kolona ljudi u protestu razliitog pola, rase, zanimanja, ciljeva i ideologija iskazanih preko transparenata. Dok e oni skloniji globalizacijskim promiljanjima verovatno zamiljati naizmenine slike Menhetna i Kibere, det-set modne revije u Parizu i prljavog tekstilnog sweatshopa u angaju, koktela najviih funkcionera neke velike banke sa obiljem egzotinih akonija na vedskom stolu i gladne dece u subsaharaskoj Africi... Prouavanje drutvenih nejednakosti staro je gotovo koliko i sama misao o drutvu, a sa razvojem drutvenih nauka ono postaje sve sistematinije i sloenije. Rasprava o drutvenim nejednakostima ne zavrava se u podruju nauka, ve predstavlja i znaajan deo svakodnevnog razmiljanja o svetu u kome ivimo. Tako upisivanje sintagme drutvene nejednakosti u gugl pretraiva (www.google.com), bez navodnika, izbacuje gotovo est miliona, a sa navodnicima, 360 hiljada veza sa stranicama na kojima se ova sintagma bar spominje. Da bi se sa ovako irokom i sloenom temom izalo na kraj, potrebno je podvrgnuti je strogoj disciplini. Zbog toga je u ovom poglavlju osnovni zadatak da se jasno denie pristup na osnovu koga e se prouavati rodne ekonomske nejednakosti. No, da bi se to uinilo na zadovoljavajui nain, potrebno je denisati osnovne pojmove i saeto prikazati u kom pravcu su se kretala prouavanja nejednakosti u kljunim naunim disciplinama od znaaja za ovu studiju. Potrebno je i otvoriti najvanija pitanja na koja e kasnije analize pruiti osnove za odgovor. Stoga ovaj prvi tematski deo studije treba da ponudi odgovore na sledea pitanja:21


ta su to ekonomske nejednakosti za razliku od drutvenih i u kakvoj su vezi sa ovim drugim? Na koji nain se ekonomske nejednakosti prouavaju u sociologiji i ekonomiji? Odnosno ta su kljuni aspekti nejednakosti za ove dve discipline i na koji nain, kojim metodama se one nastoje izmeriti i analizirati? Na ta se misli kada se govori o rodnim ekonomskim nejednakostima? Kakav znaaj imaju ekonomske nejednakosti za ukupne rodne nejednakosti? Napokon, od kakvog znaaja su rodne ekonomske nejednakosti za ukupne drutvene nejednakosti?

Prikupiti odgovore na ova pitanja u vrlo heterogenoj i obimnoj literaturi nije nimalo lako. Veliina zadatka vrlo esto navede autore da elegantno preskoe ova pitanja i jednostavno preu na opisivanje stanja i trendova u nejednakostima, kako god ih denisali. Uz sve rizike neuspeha i pojednostavljenog izlaganja, ovde e ipak biti uinjen pokuaj da se itaocima ponude vani elementi za mozaik koji e predstavljati analitiku osnovu za prouavanje rodnih ekonomskih nejednakosti u ovoj studiji. U tom cilju ovaj prvi tematski deo studije obuhvata tri poglavlja: u prvom su izloena shvatanja drutvenih i ekonomskih nejednakosti iz perspektive tri dominantna pristupa: sociolokog, ekonomskog i pristupa socijalne ukljuenosti; u drugom su izloena shvatanja ekonomskih nejednakosti iz perspektive feministikih i rodnih studija; dok je u treem poglavlju izloen analitiki okvir na osnovu koga se rodne ekonomske nejednakosti analiziraju u ovoj studiji.

1.1 Ekonomske nejednakosti u dominantnim pristupimaDve kljune naune discipline koje se bave prouavanjem ekonomskih nejednakosti su sociologija i ekonomija. Gotovo da je nemogue u saetom prikazu najvanijih stanovita (koji predstavlja zadatak ovog poglavlja) zabeleiti sve aspekte problema i heterogenost pristupa na osnovu kojih se ovaj fenomen prouava. Ova heterogenost ishodi ne samo iz razliitih disciplinarnih okvira iz kojih dve nauke pristupaju problemu ekonomskih nejednakosti, ve i brojnih stanovita unutar svake discipline koja na razliite naine vide uzroke, posledice, pa i samu sutinu pojma ekonomskih nejednakosti. Ipak, ako se prihvati teza da obe discipline poseduju neto to se moe nazvati dominantnim, konvencionalnim ili vodeim (engl. mainstream) pristupima, onda se pored niza razlika o kojima e biti rei u ovom poglavlju, moe istai da je22

Mapiranje teorija

neosetljivost na rodne aspekte nejednakosti bila zajednika karakteristika dominantnih pravaca i u ekonomiji i u sociologiji sve do pre nekoliko decenija. No, u ovom poglavlju u centru panje bie osnovna shvatanja ekonomskih nejednakosti i to ne samo u sociologiji i ekonomiji, ve i u okviru multidisciplinarnog i vie primenjenog pristupa socijalne iskljuenosti.

1.1.1 Dominantna sociologija o ekonomskim nejednakostimaEkonomske nejednakosti shvataju se u sociologiji kao poseban oblik drutvenih nejednakosti. U nezaobilaznom Haralambosovom udbeniku za studente sociologije, drutvene nejednakosti denisane su u najoptijem smislu kao nejednaka distribucija socijalnih resursa meu pripadnicima drutva (Haralambos, Holborn, 2008:18). Kao tri najvanija resursa na ijoj se neravnomernoj distribuciji temelje drutvene nejednakosti navedeni su: mo, presti i materijalno bogatstvo. 1. Mo predstavlja vrstu drutvenog odnosa u kome odreeni pojedinci ili grupe mogu nametnuti svoju volju drugim pojedincima i grupama, savladati njihov otpor i proizvesti promene u njihovom delanju u eljenom smeru. 2. Presti predstavlja koliinu ugleda koja je povezana sa odreenim socijalnim poloajima ili karakteristikama pojedinaca i grupa, kao i sa njihovim ivotnim stilovima. 3. Materijalno bogatstvo predstavlja posedovanje materijalnih resursa koji se smatraju vrednim u odreenom drutvu (Ibid). U sociolokom reniku univerziteta Kembrid, drutvene nejednakosti denisane su kao nejednaka distribucija ansi, nagrada i moi izmeu pojedinaca, domainstava i grupa (Manza, 2006: 286). Prema ovoj deniciji, nejednakosti se mogu prouavati u dva kljuna aspekta: sa stanovita nejednakih ishoda (rezultata pocesa rasporeivanja resursa) i sa stanovita nejednakih ansi za ukljuivanje u aktivnosti na osnovu kojih se obezbeuju dati resursi. Ekonomske nejednakosti u sociologiji prouavaju se, pre svega, u podruju klasno-slojnih nejednakosti, odnosno u oblasti socijalne stratikacije. Socijalna stratikacija predstavlja poseban oblik drutvenih nejednakosti u kome su drutvene grupe rasporeene u hijerarhijskom poretku na osnovu prestia i materijalnog bogatstva koje poseduju (Haralambos, 2008: 19). Razumevanje drutvenih i ekonomskih nejednakosti u sociologiji menjalo se u skladu sa dominantnim teorijskim paradigmama. No ve meu sociolokim klasicima, zapaaju se znaajne razlike u poimaju nejednakosti.23


Naslee sociolokih klasikaNa svojim poecima, u 19. veku, sociologija se u velikoj meri razvila upravo na prouavanjima drutvenih nejednakosti. Dva klasina mislioca dala su kljuan doprinos razvoju prouavanja nejednakosti: Marks i Veber. Za Marksa ekonomske nejednakosti predstavljaju kljunu osnovu drutvenih nejednakosti. On je ekonomske nejednakosti video primarno u odnosu drutvenih grupa prema sredstvima za proizvodnju koja predstavljaju kljuni resurs reprodukcije drutva, a time i osnovu moi drutvenih grupa. Vlasnici sredstava za proizvodnju kapitalisti na osnovu posedovanja ovog resursa istovremeno stiu mogunost prisvajanja dela vrednosti koji su radnici ostvarili u proizvodnji (prot) ali stiu i drutvenu mo. Radnici, koji ne poseduju sredstva za proizvodnju, ve samo sopstvenu radnu snagu su eksploatisana drutvena klasa upravo zbog toga to deo vrednosti ostvaren njihovim radom prisvajaju vlasnici sredstava za proizvodnju. Za Marksa drutvene klase nisu samo objektivne klase, odnosno grupe denisane na osnovu odnosa prema sredstvima za proizvodnju i poloaja u sistemu reprodukcije drutva, ve su i subjektivne klase. To znai da na osnovu zajednikog poloaja u sistemu proizvodnih odnosa pripadnici jedne klase razvijaju i zajedniku klasnu svest koja predstavlja osnovu njihovog organizovanja i delovanja kao kolektivnog drutvenog aktera. Odnos izmeu klasa je odnos zavisnosti i sukoba. Veber je takoe shvatao klase u ekonomskom smislu. One nastaju u trinim ekonomijama u kojima se pojedinci takmie za ekonomske dobitke. Klasa je grupa pojedinaca koji dele slian poloaj u trinoj ekonomiji, a na osnovu koga dobijaju i sline ekonomske nagrade. Tako je u Veberovoj teoriji klasni poloaj pojedinca denisan njegovim poloajem na tritu rada. Pripadnici iste drutvene klase imaju i sline ivotne anse. Naime, njihov ekonomski poloaj direktno utie na njihove anse da obezbede resurse koji se smatraju poeljnim u datom drutvu. Poput Marksa i Veber je tvrdio da je najvea klasna podela izmeu onih koji poseduju sredstva za proizvodnju i onih koji ne poseduju. Oni koji poseduju znaajno vlasnitvo imae i najvie ekonomske nagrade i superiorne ivotne anse. Meutim, Veber odbacuje Marksove teze o sukobu klasa kao i pretpostavku da drutvena mo poiva iskljuivo na ekonomskoj moi. Za razliku od Marksa, Veber je ukazao da razlike postoje i meu onima koji ne poseduju sredstva za proizvodnju. Kvalikacije i usluge koje na tritu nude ljudi razliitih zanimanja imaju razliite trine vrednosti. Pored drutvene klase u Veberovoj teoriji stratikacije znaajan je i pojam socijalnog statusa. Dok se klase formiraju na osnovu nejednake distribucije ekonomskih nagrada, statusne grupe se formiraju na osnovu nejednake raspodele drutvenog prestia. Zanimanja, etniko poreklo, religijska alijacija, ivotni stilovi, u razliitim24

Mapiranje teorija

drutvima povezani su sa razliitim drutvenim ugledom. Statusne grupe ine pojedinci koji imaju sline nivoe drutvenog prestia. U mnogim drutvima klasni i statusni poloaj su tesno povezani i preklapaju se. Meutim, unutar jedne klase moe postojati vie statusnih grupa na primer plemstvo i nova kapitalistika klasa u periodu ranog industrijalizma. Iako ove grupe pripadaju vlasnikoj klasi, one su istovremeno podeljene na razliite statusne grupe koje odlikuju razliit drutveni presti i ivotni stilovi (Haralambos, Holborn, 2008: 2930).

FunkcionalizamMnogobrojne kasnije, pa i savremene teorije stratikacije oslanjale su se bilo na Marksovu ili na Veberovu teoriju. Pojedini savremeni sociolozi ostali su dosta blizu ovim klasinim teorijama, dok su se drugi u znaajnijoj meri udaljili, ipak zadravajui poetne premise. Jedan od najuticajnijih pravaca sredinom 20. veka bio je funkcionalizam. Predstavnici ove orijentacije sutinski polaze od premise da su sva poznata drutva bila obeleena nejednakostima, a da ove nejednakosti poivaju na podeli rada. Odnosno, neki pojedinci obavljaju poslove koji su znaajniji za ukupno funkcionisanje drutva od drugih, te zbog toga dobijaju i vie nagrade. U jednoj od najuvenijih funkcionalistikih teorija stratikacije (Davis, Moore, 1945, nav. prema Haralambos, 2008: 2223) istie se da je osnova funkcionisanja svakog drutva efektivno dodeljivanje i obavljanje uloga. To znai da sve uloge od znaaja za funkcionisanje drutva treba neko da obavlja; uloge treba da budu dodeljene pojedincima koji su najsposobniji da ih obavljaju; ti pojedinci moraju biti adekvatno obueni za te uloge; uloge se moraju obavljati savesno. Mehanizam preko koga se obezbeuju efektivna raspodela i obavljanje uloga jeste socijalna stratikacija. To je sistem koji dodeljuje nejednake nagrade i privilegije za razliite uloge u drutvu (Ibid). Prihvatajui ovo stanovite uz manja neslaganja, a pod uticajem liberalnih ekonomskih teorija Fridmana i Hajeka, britanski sociolog Saunders razvija teoriju stratikacije koja istie u prvi plan koncept meritokratije. On razlikuje tri tipa jednakosti: 1) Formalnu ili zakonsku jednakost koja podrazumeva da su svi lanovi drutva jednaki pred zakonima i propisima. To znai da se o pojedincima sudi na osnovu onoga to ine sa stanovita legalnosti denisane zakonskim okvirom i propisima u datom drutvu. 2) Jednakost ansi koja znai da svi ljudi imaju jednake anse da postanu nejednaki. Pojedinci se takmie za uspeh i oni koji ostvaruju vee zasluge dobijaju i vee nagrade.25


3) Jednakost u rezultatima koja podrazumeva da bez obzira na investiranje razliitih napora, na kraju pojedinci bivaju jednako nagraeni. Dok se zalae za prva dva oblika jednakosti, Saunders odbacuje trei, ne samo kao nepodsticajan (jer destimulie ljude da ulau vee napore) ve i kao nepravian (zato to razliite napore nagrauje jednakim nagradama) (Ibid). On zakljuuje da su razvijena kapitalistika drutva u velikoj meri meritokratska drutva. Maral i saradnici kritikovali su ovo meritokratsko vienje socijalne stratikacije. Analizirajui drutvenu pokretljivost u Velikoj Britaniji, oni su pokazali da su obrasci pokretljivosti pod znaajnim uticajem klase, ak i u sluaju jednakih obrazovnih postignua. Naime, osobe poreklom iz radnike klase imaju manje ansi od osoba iz vie klase da dostignu vie drutvene poloaje, ak i kada imaju isto obrazovanje (Marshall et al. 1988).

Rajt i GoltorpU savremenoj sociologiji dva najuticajnija predstavnika marksistike i veberijanske teorije klasa, odnosno drutvene stratikacije, su ameriki sociolog Erik Olin Rajt i britanski sociolog Don Goltorp. Prvi je revidirao i operacionalizovao Marksovu teoriju klasa, dok je drugi na temelju Veberove teorije razvio uvenu klasno-slojnu emu koja je primenjena u brojnim (ne samo autorovim) istraivanjima. Rajt smatra da u svakom nainu proizvodnje postoje polarizovane drutvene klase iji su poloaj i interesi denisani poloajem u procesu proizvodnje. U kapitalistikom nainu proizvodnje radnika klasa je liena sredstava za proizvodnju i prinuena da prodaje svoj rad vlasnicima kapitala buroaziji usled ega biva istovremeno eksploatisana i podvrgnuta dominaciji. Meutim, i u uslovima odsustva izraene polarizacije, mogu se uoiti suprotstavljeni poloaji u nainu proizvodnje. Menaderi, tako, zasnivaju svoj poloaj na osnovama svojstvenim za obe klase, s obzirom da istovremeno prodaju svoj rad kapitalistima (usled ega su i eksploatisani) ali i kontroliu rad radnika (usled ega njima i dominiraju). Pored toga, konkretna drutva retko poivaju samo na jednom nainu proizvodnje. Tako kapitalistika drutva mogu sadrati i neke nekapitalistike forme proizvodnih odnosa. Na primer, ona mogu naslediti jednostavne proizvodne oblike u kojima su proizvoai istovremeno i vlasnici i radna snaga. Rajt ih naziva sitnom buroazijom i datira njihovo pojavljivanje jo u periodu feudalizma. Danas se ove kategorije najee nazivaju samozaposlenima. Pored toga, on prepoznaje i polu-autonomne zaposlene kategorije koje se danas esto oznaavaju kao slobodne26

Mapiranje teorija

profesije koji ne poseduju sredstva za proizvodnju ali raspolau znaajnom autonomijom nad svojom radnom snagom (Wright, 1980: 181182). Grafikon 1: Klasna ema Erika Olina Rajta

Izvor: Wright, 1980: 181.

Ovaj pristup je kritikovan zbog statinosti, mehanicizma i sirovog determinizma (Marshall et al, 1988: 24). Na operacionalnom, istraivakom nivou, Rajtov pristup zahteva informacije o vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, stepenu autonomije pojedinaca u radu i ukljuenost u donoenje odluka i nadzor nad zaposlenima. Goltorp razvija svoj pristup u prouavanju klasno-slojnih nejednakosti na Veberovoj teoriji. Klase su denisane na osnovu poloaja na tritu rada i to u okviru posebnih zanimanja. U objanjenju svog klasnog pristupa Goltorp navodi da ovakva klasikacija nastoji da kombinuje kategorije prema zanimanjima iji su pripadnici ... sa jedne strane slini, u pogledu izvora i nivoa prihoda, stepena ekonomske sigurnosti i ansi za ekonomsko napredovanje; a sa druge strane, slini prema poloaju u sistemu autoriteta i kontrole nad procesom proizvodnje u koji su ukljueni, a time i stepena autonomije u obavljanju svojih radnih zadataka i uloga (Goldthorpe, 1980: 39). Polazei od ovakvog pristupa, Goltorp je identikovao tri klase u britanskom drutvu koje obuhvataju 11 uih kategorija.

27


Tabela 1: Goltorpova klasna emaKlasa Servisna I II Prelazna IIIa IIIb IVa IVb IVc V Radnika VI VIIa VIIb Sloj Vii strunjaci, rukovodioci i politiari, direktori velikih preduzea, krupni vlasnici Nii strunjaci, rukovodioci i politiari, vii tehniari, direktori malih preduzea, nadzornici nemanuelnih zaposlenih Rutinski nemanuelni zaposleni u administraciji i trgovini Radnici u linim uslugama Sitni vlasnici, zanatlije... sa zaposlenima Sitni vlasnici, zanatlije... bez zaposlenih Farmeri i sitni zemljoposednici, samozaposleni ribari Tehniari nieg ranga, nadzornici manuelnih radnika Kvalikovani manuelni radnici Polukvalikovani i nekvalikovani manuelni radnici (ne u poljoprivredi) Poljoprivredni radnici

Izvor: Erikson, Goldtorpe, 1992.

Goltorpov pristup je istovremeno bio jedan od najuticajnijih, ali i najkritikovanijih. Pojedini kritiari stavili su primedbu da uslovi na tritu rada fragmentiu drutvo na toliko brojne podele da nije mogue nedvosmisleno ukazati gde se jedna klasa zavrava a druga poinje. Veina marksistiki orijentisanih autora zamerila je to ovakav klasni pristup prenaglaava distributivni sistem a zapostavlja sistem proizvodnje. Marksisti su inae bili kritiki orijentisani prema svakom pristupu (ukljuujui i Goltorpov) koji za osnovu klasne diferencijacije uzima zanimanja. Prema njihovom miljenju, na taj nain se kategorije denisane na osnovu tehnikih odnosa u proizvodnji postavljaju umesto kategorija denisanih na osnovu socijalnih odnosa u proizvodnji (vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju) (Wright, 1980: 182). Poseban napad na Goltorpovu i itavu vodeu sociologiju klasa i stratikacije doao je sa feministikih pozicija. Zamereno je da se prouavanja klasa odnose iskljuivo na muku populaciju, ime se ignoriu nejednakosti koje obeleavaju ivote ena (o emu e biti vie rei u narednom poglavlju).28

Mapiranje teorija

Mehanizmi uspostavljanja drutvenih nejednakostiU nastojanju da na jednostavan i duhovit nain objasni mehanizme uspostavljanja drutvenih nejednakosti arls Tili je ponudio sledei model (Tilly, 2005). U najjednostavnijoj verziji on sadri etiri elementa: 1) skup poloaja radnih mesta, slubenih poloaja, itd. 2) skup nejednakih nagrada pripisanih tim poloajima 3) mehanizme razvrstavanja (engl. sorting mechanisms) kojima se pojedinci smetaju na razliite poloaje i 4) pojedince koji se razlikuju prema karakteristikama na osnovu kojih mehanizmi razvrstavanja vre njihovo rasporeivanje na poloaje (Ibid: 19). Tili kae da ovakav model priziva u matu dinamian scenario: pojedinci dolaze do skenera, prolaze evaluaciju, bivaju nameteni na odgovarajui poloaj, a potom preuzimaju nagradu odreenu za dati poloaj. U neto sloenijoj verziji ovog modela, elementi su u interakciji. Na primer, broj i karakteristike osoba koje se prijavljuju za razvrstavanje (kao u sluaju ponude radne snage) utie na distribuciju i karakter poloaja (ponude poslova, odnosno karakteristike potranje za radnom snagom). Kritiari i branioci nejednakosti, prema Tilijevom sudu, u osnovi polaze od istog modela. Kritiari napadaju ove mehanizme razvrstavanja kao nepravine, neekasne ili ak destruktivne. Oni istiu da postavljanje ljudi na prestine ili deprivilegovane poloaje na temelju rase, roda, starosti, nacionalnosti ili zike privlanosti, proizvodi nepravdu, zanemaruje vredne talente i teti pojedincima i drutvu. Branioci sistema obino naglaavaju razlike meu pojedincima u energiji, znanju, kvalikacijama, inteligenciji, snazi. Oni ukazuju da mehanizmi razvrstavanja zapravo doprinose uspenijem delovanju sistema, jer razmetaju na data mesta one sa najboljim karakteristikama (Ibid: 20). Predlozi da se ovakvi sistemi nejednakosti promene, usmereni su na promene u jednom ili vie elemenata: promene u poloajima koje poveavaju anse za razliite grupe da dospeju na te poloaje, ujednaavanje nagrada za poloaje uporedno jednake vrednosti, promene u mehanizmima razvrstavanja i adekvatnija priprema potencijalnih kandidata za procese razvrstavanja. Kritika rodnih nejednakosti u zapoljavanju, na primer, izloila je sva etiri predloga: promene radnih mesta tako da ne daju prednost mukim telima, uspostavljanje jednakih nagrada za poslove jednake vrednosti, nadziranje zapoljavanja tako da ne bude rodno diskriminativno, obezbeivanje odgovarajuih obuka za ene tako da se poveavaju njihove anse za zapoljavanje na radnim mestima na kojima su ranije bili zaposleni preteno mukarci (Ibid).29


Tokom itave ljudske istorije irok spektar resursa koji proizvode vrednosti sluili su kao osnova za stvaranje nejednakosti meu drutvenim kategorijama. Relevantni resursi su relativno oskudni, oni su predmet prisvajanja i mogu da proizvedu nove vrednosti u kombinaciji sa drugim resursima. Istorijski sistemi nejednakosti zavisili su od kontrole jednog ili vie ovakvih resursa: sredstava prinude (ukljuujui oruje, zatvore, policiju), rada (posebno kvalikovanog ili efektivno koordinisanog); ivotinja koje su sluile kao hrana ili sredstva za proizvodnju; zemljita i prirodnih resursa koji su na njemu locirani; institucija u kojima se obezbeuju posveenost i solidarnost; maina, posebno onih koje konvertuju sirove materijale, proizvode dobra ili usluge, prevoze osobe, dobra, usluge ili informacije; nansijskog kapitala; informacija, posebno onih koje omoguuju protabilnu, sigurnu ili koordiniranu akciju; medija koji prenose takve informacije; nauno tehnikog znanja koje olakava intervenciju (bilo dobru ili zlu) u ljudsko blagostanje. Svi ovi resursi omoguuju dobit za one koji ih poseduju ili kontroliu. Kada su oskudni i relativno lako se prisvajaju, oni omoguavaju eksploataciju i deniu anse aktera koji ih poseduju, odnosno ne poseduju, to jest, stvaraju nejednakosti (Ibid: 23). U savremenim drutvima, prema Tilijevom miljenju, posedovanje, odnosno kontrola nad etiri kljuna resursa stvaraju osnovu za nejednakosti. To su nansijski kapital, informacije, nauna znanja i mediji. Svi ovi resursi se nalaze pod kontrolom relativno uskih socijalnih mrea u poreenju sa svetskom populacijom. Ovi resursi se koncentriu u malom broju privilegovanih enklava u odnosu na koje su ostali (veinski) delovi sveta deprivilegovani (Ibid: 24). Iako Tilijevo stanovite nije usmereno na prouavanje nejednakosti po modelu teorija stratikacije koje su dominirale sociologijom do 1980ih godina, ono je svakako znaajno iz dva razloga. Prvo, ono nedvosmisleno ukazuje na posedovanje, odnosno kontrolu vanih resursa kao izvor nejednakosti. Drugo, ono ukazuje na resurse koji su u savremenim uslovima od kljunog znaaja za uspostavljanje nejednakosti izmeu drutvenih grupa unutar pojedinanih drutava, kao i izmeu drutava na globalno-svetskoj sceni. Bez obzira na razlike u izloenim teorijskim i istraivakim pristupima, vano je uoiti da se u sociologiji prouavanje poloaja u ekonomskoj sferi drutvene reprodukcije smatra za jedan od temeljnih stubova drutvenih nejednakosti. Bilo da se shvataju kao nejednakosti u vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, u kontroli radnog procesa, u ansama za zauzimanje poloaja na tritu rada, u obavljanju razliitih zanimanja i sledstveno tome nejednakim nagradama i moi, ekonomske nejednakosti predstavljaju vanu, ako ne i kljunu dimenziju drutvenih nejednakosti.30

Mapiranje teorija

1.1.2 Ekonomske nejednakosti u dominantnim ekonomskim pristupimaProuavanje nejednakosti u ekonomskoj nauci bilo je relativno marginalno u periodu stabilnog rasta razvijenih Zapadnih drutava nakon Drugog svetskog rata. Meutim, od 1970ih godina sa publikovanjem Senove studije O ekonomskoj nejednakosti (1973) i Etkinsonove studije Ekonomija nejednakosti (Atkinson, 1975), kao i sa razvojem rasprava o jednakosti u krugovima politikih lozofa (Rawls, 1971; Nozick, 1974; Dworkin, 1981a, 1981b) interes za prouavanje nejednakosti raste. Tome svakako doprinose i dinamine promene u razvijenim drutvima. Nakon to su se u duem periodu nejednakosti odravale na stabilnom nivou, tokom 1980ih godina u Velikoj Britaniji i SAD dolazi do izrazitog poveanja disperzije dohotka. Istraivanja su pokazala da dolazi do rasta nejednakosti u distribuciji dohotka meu domainstvima, do poveanja razlike u dohotku najviih rukovodilaca i zaposlenog sa dohotkom na nivou nacionalne medijane. Uee domainstava sa vrha drutvene lestvice (na primer 1% sa najviim dohotkom) u ukupnom dohotku na agregatnom nivou znaajno se povealo. A na suprotnoj strani drutvene lestvice siromatvo i socijalna iskljuenost postaju znaajan problem koji privlai panju istraivaa. Osim toga, globalizacija postaje izuzetno vaan faktor koji oblikuje ekonomske i politike uslove na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou. Uee prota u nacionalnom dohotku razvijenih zemalja raste, a pokretljivi kapital preti da destabilizuje poloaj radnika u razvijenim zemljama (Salverda et al, 2009: 5). Otuda se interes za prouavanje nejednakosti poveava i u ortodoksnoj, a posebno u heterodoksnoj ekonomiji1. Motivacija za prouavanje nejednakosti je raznovrsna. Neki pristupi polaze od normativnih stanovita, poduprtih nekom od teorija o socijalnoj pravdi, pa analiziraju nejednakosti zbog toga to smatraju da one nisu pravedne. Drugi su, pak, motivisani isto instrumentalnim razlozima, jer nastoje da ustanove da li i koliko postojee nejednakosti pogoduju ili ometaju dobro funkcionisanje ekonomije. Prouavanje nejednakosti posebno je izraeno u ekonomiji razvoja, gde se vode intenzivne rasprave o tome koliko su nejednakosti (ne)povoljne za ekonomski rast. Iako se ekonomske nejednakosti ponekad deniu dosta iroko kao nejednakosti koje se ispoljavaju u ekonomskim posledicama ili imaju ekonomske uzroke (Ibid: 8), one se najee u istraivanjima deniu kao nejednakosti u dohotku, raspodeli bogatstva, ili poloaja na tritu rada.1 Pod ortodoksnom ekonomijom najee se podrazumeva dominanta neo-klasina ekonomija (engleski esto oznaena kao mainstream ekonomija), dok se u hetorodoksne ekonomske pravce svrstavaju nova politika ekonomija, institucionalna ekonomija, socijalna ekonomija, feministiki pristupi i sl.

31


Nejednakosti u dohotku i bogatstvuBrojni autori su svesni da se ekonomske nejednakosti ne daju svesti na nejednakosti u dohotku i bogatstvu, ali smatraju da je to dobra polazna osnova, posebno u nastojanjima da se one sagledaju u komparativnom okviru. Razlike u linom dohotku i bogatstvu, u bilo kojoj vremenskoj taki, jesu uske, mada, mogu biti povezane sa irim pitanjima slobode i mogunosti, i kao takve neto znae. To je jo tanije kada se prouavaju ekonomske nejednakosti unutar jedne drave, zbog toga to se moe pretpostaviti da iri uslovi utiu na isti nain na sve pojedince. U tom duhu mi prouavamo nejednakosti u dohotku i bogatstvu: ne zbog toga to objanjavaju sve razlike, ve zbog toga to predstavljaju vanu komponentu tih razlika. (Ray, 1998: 170, italik u originalu). Ekonomske nejednakosti mogu se posmatrati preko nejednake distribucije aktuelne potronje ili dohotka, preko distribucije bogatstva ili ak ukupnog prihoda tokom itavog ivota. U tom smislu prouavanje nejednakosti moe biti usmereno na kratkorone i dugorone nejednakosti. Aktuelni dohodak ukazuje na nejednakosti u datoj vremenskoj taki, ali takve nejednakosti, ukoliko su izrazito privremene, mogu biti relativno nekodljive, kako sa etikog stanovita, tako i sa stanovita njihovih posledica po ekonomski sistem. Stoga pitanje nejednakosti u prihodima u nekoj vremenskoj taki treba da se sagleda u irem kontekstu pokretljivosti u kojoj meri je svaka kategorija prihoda zatvorena ili otvorena (Ibid: 171). Grafikon 2: Rejov model funkcionalne i personalne distribucije dohotka

Izvor: Ray, 1998: 172.

32

Mapiranje teorija

Pored visine prihoda, za prouavanje nejednakosti znaajno je i ispitivanje izvora prihoda. Ova distribucija dohotka u zavisnosti od njegovih izvora naziva se funkcionalnom distribucijom dohotka. Ona ukazuje na dobitke od razliitih faktora proizvodnje, kao to su rad (razliitih kvalikacija), kapital u razliitim formama, zemljite i sl. Funkcionalna analiza nejednakosti treba da ustanovi na koji nain su zapravo razliiti faktori proizvodnje distribuirani izmeu pojedinaca i domainstava u jednom drutvu. Rej prikazuje nain na koji su dve dimenzije dohodovnih nejednakosti zdruene u jedinstvenom modelu analize. Od leve strane grakona ka desnoj, prvi skup strelica pokazuje kako se dohodak generie iz proizvodnog procesa. Proizvodnja angauje rad za koji se isplauje plata, ukljuuje upotrebu zemljita ili opreme, nansijskog kapitala za koji se plaa renta, a na osnovu ega se generie prot. Svakako, za proizvodnju su potrebni i drugi elementi (sirovine, poluproizvodi i sl.), ali su ti inputi opet negde proizvedeni, po istom principu, pa se konano svi dohoci koji su generisani u proizvodnom procesu mogu klasikovati kao dohoci od rada razliitih kvalikacija, renti i prota. Distribucija dohotka prema ovim razliitim kategorijama je funkcionalna distribucija dohotka. Drugi skup strelica pokazuje kako razliite kategorije prihoda teku prema domainstvima. Pravac i veliina ovih tokova zavise od vlasnitva nad razliitim faktorima proizvodnje, kao i njihovim kombinacijama. Domainstvo koje moe da ponudi samo rad (na primer domainstvo broj 3 u grakonu) ostvaruje samo prihod od rada. Nasuprot tome, domainstva koja poseduju deonice preduzea, zemlju koju rentiraju i radnu snagu (kao to je domainstvo broj 2) dobijaju prihode iz sva tri izvora. Rej istie da je veoma vano analizirati distribuciju dohotka na ovaj dvostepen nain iz dva razloga. Prvo, poznavanje izvora prihoda moe znaajno uticati na to kako se ocenjuje rezultat. Recimo, novac koji se dobija na osnovu socijalne zatite moe se shvatati drugaije od istog iznosa ostvarenog iz rada. Drugo, funkcionalna distribucija govori mnogo toga o odnosu nejednakosti i drugih ekonomskih i drutvenih uslova. Kao ekonomista koji se bavi prouavanjem razvoja, on pre svega misli na ekonomski rast. Da bi se razumeli naini na koje se ekonomske nejednakosti stvaraju u drutvu, potrebno je razumeti kako su distribuirani i nagraeni razliiti faktori proizvodnje (Ibid: 172173).

Nejednakosti na tritu radaDrugo vano podruje u kome se ispoljavaju i prouavaju ekonomske nejednakosti, jeste trite rada. Ekonomska nauka se u ovom podruju usmerava pre svega na analize procesa usklaivanja ponude i tranje rada, razlii33


tih formi segmentacije trita i zarade. U ekonomiji postoje razliite tradicije u analizi trita rada, meutim, dominantnu poziciju svakako ima pristup neoklasine teorije trita rada. Ovaj pristup, koji pojedini autori oznaavaju kao pristup voen principima ekasnosti (engl. eciency-driven) (Tilly, 2006), polazi od pretpostavke klasinog, ortodoksnog, pristupa o savreno konkurentskom tritu, na kome akteri radnici i preduzea imaju savrene informacije, maksimiziraju koristi od zarada i nisu u mogunosti da individualno utiu na cenu rada koja se na datom tritu uspostavlja. Zarade reaguju na promene u ponudi i tranji rada, a radnici mogu da se slobodno kreu u odgovoru na ove promene izmeu razliitih delova trita rada. Trite rada lii na trite ostalih roba, pa se dobro razvijena teorija cena moe se primeniti i na analize pojava na tritu rada, posebno u oblasti procesa uspostavljanja cene rada (Kalleberg, Sorensen, 1979: 354). Polazei od klasinog stanovita, u neo-klasinoj ekonomiji razvijeni su brojni pristupi koji polaze od referentnog okvira savreno kompetitivnog trita. Ukratko, model savrene konkurencije vodi zakljuku da svaki radnik dobija platu jednaku marginalnoj produktivnosti rada koji obavlja. Produktivnost rada zavisi od sposobnosti radnika i karakteristika posla. Ovaj pristup sugerie da radnici uvek mogu nai posao ukoliko su spremni da prihvate zarade i radne uslove kompatibilne sa svojim sposobnostima, to zapravo implicira da nezaposleni biraju da ne rade, zato to ocenjuju dostupne poslove kao nedovoljno privlane. Drugim reima, savrena konkurencija na tritu rada vodi ekasnoj alokaciji resursa (Cahuc, Zylberberg, 2004: 246). Ako pretpostavka savrene konkurencije nije ispunjena, razlike u zaradama reektuju druge elemente, a ne razlike u produktivnosti. Zato je, po miljenju neo-klasinih ekonomista vano prouavati prepreke savrenoj konkurenciji. Kahuc i Zilberberg navode tri najvanija tipa prepreka: norme i vrednosti, prepreke ulasku na trite rada i nepotpunost informacija. Brojne empirijske studije ukazuju da socijalne norme kao to su jednakost ili moralnost utiu na formiranje zarada. Na primer, rezultati istraivanja sprovedenog na uzorku od 300 osoba ukljuenih u oblikovanje politika zarade (menaderi kompanija, predstavnici sindikata, struni konsultanti i dr.) ne podravaju nijednu od teorija o rigidnosti zarada, izuzev one koja naglaava uticaj smanjenja zarada na radni moral radnika. Druga istraivanja su pokazala da radnici imaju jako oekivanje da njihove zarade budu pravine i jednake sa kolegama (Beweley, 1998; Adams, 1963; Argyle, 1989, nav prema Cahuc, Zylberberg, 2004: 246). Prepreke ulasku na trite rada mogu poticati od prisustva jakih koalicija radnika, sindikata, situacija prisustva jedne rme u specinom rezervoaru rada (engl. monopsony), diskriminacije i sl. Diskriminacija predstavlja jednu od najvanijih prepreka ulasku na trite rada. To je situacija u kojoj su pri34

Mapiranje teorija

padnici odreenih grupa tretirani na drugaiji nain prilikom ulaska na trite rada ili nagraivanja, ne zbog razlika u produktivnosti i kvalikacijama, ve zbog odreenih karakteristika koje nisu povezane sa produktivnou, kao to su rasa, pol, etnicitet i sl. Beker je istakao da izvor diskriminacije mogu biti preferencije poslodavaca i radnika (Becker, 1957). Prema Bekeorom stanovitu, onda kada su poslodavci nespremni da zaposle predstavnike odreenih socio-demografskih grupa, radnici koji pripadaju tim grupama prinueni su da prihvate nie zarade nego drugi, kako bi poslodavcima kompenzovali za nespremnost da ih zaposle. Tako poslodavci sa inklinacijama ka diskriminaciji plaaju diskriminisanim radnicima nie zarade, ispod njihove marginalne produktivnosti, to naruava principe savreno konkurentskog trita rada. Meutim, savreno konkurentsko trite eliminie diskriminaciju, zbog toga to na trite ulaze rme koje ne diskriminiu radnike ve im plaaju zarade jednake njihovom marginalnom proizvodu. One na taj nain istiskuju diskriminatorske rme sa trita (Ibid). Becker navodi i sluajeve u kojima radnici vre diskriminaciju. Naime, radnici koji pripadaju veinskoj grupi mogu oseati averziju prema radnicima iz manjinskih grupa. Stoga u situacijama kada treba zaposliti radnike iz obe grupe, poslodavci moraju obezbediti radnicima veinske grupe kompenzaciju tako to e im platiti zarade vee od njihove produktivnosti. Ova kompenzacija se nansira iz razlika u zaradama manjinskih radnika. Opet, ovakva situacija ne moe da se javi u uslovima savrene konkurencije, gde savrena mobilnost radnika garantuje da nijedna rma nee zapoljavati lanove obe grupe u isto vreme pod navedenim uslovima (Ibid). Sve u svemu, istiu neoklasini ekonomisti, evidentno je da se diskriminacija od strane poslodavaca i zaposlenih ne moe desiti u savreno konkurentskom tritu, u kome su po deniciji svi radnici plaeni prema svojoj marginalnoj produktivnosti. Stoga je diskriminacija nuno povezana sa nesavrenom konkurencijom. Ogranienja u mobilnosti (geografskoj, izmeu vrsta poslova) omoguuje rmama da vre monopolsku mo. Radnici sa identinim produktivnim sposobnostima e imati razliite zarade ako se nalaze na tritima u kojima uslovi pokretljivosti variraju (Ibid). Treu kljunu prepreku idealno kompetitivnom tritu rada predstavlja nedostupnost potpunih informacija. Na strani poslodavaca nepotpune informacije o radnicima pri regrutovanju, vode nastojanju da se zaposle stariji, iskusniji radnici, ili da se organizuju sloene procedure selekcije. Otuda esto stariji radnici imaju i vie zarade, uprkos injenici da je marginalna produktivnost njihovog rada jednaka mlaim, neiskusnijim radnicima. (Cahuc, Zylberberg, 2004: 247). Prema neoklasinim ekonomistima, savrena konkurencija na tritu rada mora voditi razlikama u zaradama koje rezultiraju iskljuivo iz toga to su neki poslovi tei od drugih, a neki radnici kompetentniji od drugih. Razlike35


koje se javljaju zbog teine posla i radnih uslova objanjene su hedonistikom teorijom zarada, ije je premise skicirao jo Adam Smit na kraju 18. veka, a koje je u novije vreme formalizovao Rozen (Rosen, 1974). U zamenu za nadnicu, radnik mora da izvede skup zadataka koji su manje ili vie teki, u zavisnosti od sloenosti, brzine, radnog okruenja, rizika od nesree i povrede i ak u zavisnosti od socijalnog prestia povezanog sa tim poslom. Adam Smit je istakao da radnici sa istim nivoom kompetencija treba da budu razliito plaeni ukoliko su njihovi radni uslovi razliiti. Hedonistika teorija zarada koju je predloio Rozen ukazuje na heterogenost zarada koja proistie iz tih razlika u kompenzacijama (engl. compensating dierentials). On ukazuje da mehanizam savrene konkurencije obezbeuje nagradu za radnike koji obavljaju najtee poslove. Taj mehanizam takoe omoguuje radnicima, ije su preferencije prirodno heterogene, da odaberu koliko e biti teak posao koji obavljaju u kontekstu razlika u zaradama stvorenih konkurencijom. Ovi mehanizmi takoe obezbeuju ekasno socijalno rasporeivanje radnika na poslove. Prema hedonistikoj teoriji zarada, mehanizmi savrene konkurencije omoguuju radnicima da odaberu razliite radne uslove, pri emu e razlike u zaradama kompenzovati veu teinu nekih poslova (Cahuc, Zylberberg, 2004: 252). Razlike u zaradama koje su povezane sa kompetencijama pojedinaca objanjene su teorijom humanog kapitala, koja poiva na ideji da zbog razlika u obrazovanju pojedinci imaju razliitu vrednost na tritu rada. Osnovu ove teorije postavio je Beker (1964). Prema teoriji humanog kapitala, razlike u zaradama vie su posledica razlika u vrsti, nego koliini rada (odnosno produktivnosti). Razlike u vrsti rada su relevantne za individualnu produktivnost (i stoga za razlike u zaradama), a proistiu iz razlika u obrazovanju, sposobnostima, iskustvima i obukama tokom rada. Obrazovanje i obuka, smatra se, predstavljaju investicije pojedinaca. Stoga razlike u zaradama proistiu iz naknada za trokove obrazovanja i obuke, koji su deo humanog kapitala zaposlenih. Za prouavanje nejednakosti na tritu rada znaajne su i teorije o dualnom tritu rada. Poetnu teoriju razvili su ekonomisti kasnih 1960ih, iz serije kvalitativnih istraivanja getoiziranih i lokalnih trita rada (Harrison, 1972, nav. prema Kalleberg, Sorensen, 1979). Ovo stanovite polazi od pretpostavke da je trite rada podeljeno u dva distinktivna sektora izmeu kojih postoji malo ansi za pokretljivost. Primarni sektor se sastoji od poslova sa relativno visokim zaradama, dobrim radnim uslovima, ansama za napredak u karijeri, poslova koji nude stabilno zaposlenje i koji se obavljaju u uslovima doslednog sprovoenja radnih propisa. Sekundarni sektor obuhvata slabo plaene poslove, koji se obavljaju u nepovoljnim radnim uslovima i nude slabe anse za napredak, sa personalizovanim odnosima izmeu radnika i poslodavaca koji otvaraju prostor za kapriciozne oblike rukovoenja. Ti poslovi su nesigurni i karakterie ih visoka uktuacija (Piore 1975, nav. prema Kalleberg, Sorensen,36

Mapiranje teorija

1979). Prema teoriji dualnog trita rada, klju za segmentiranje trita nalazi se pre svega u razlici izmeu dobrih i loih poslova a ne izmeu kvalikovanih i nekvalikovanih radnika. Sekundarno trite rada funkcionie prema principima koji se znaajno razlikuju od onih koje istiu neoklasini ekonomisti, a radnici su spreeni da izau iz tog sektora pre svega zbog institucionalnih ogranienja i nedostatka dobrih poslova. Stoga zaposlenost u sekundarnom sektoru esto odlikuje skrivena nezaposlenost, a pokuaji da se ovaj problem rei moraju se usmeriti na stvaranje radnih mesta umesto na dodatnu obuku radnika. Ova teorija je doivela iroku primenu u istraivanjima nejednakosti na tritu rada. Naila je, meutim, i na velike kritike. Pojedini autori smatraju da se koncept pokazao plodnim za istraivanja trita rada zemalja u razvoju, ali da nije uspeo na zadovoljavajui nain da pristupi kompleksnim problemima razvijenih drutava. Oni su ukazali da u odnosu na teoriju dualnog trita rada koncept unutranjeg trita rada nudi bolji potencijal za prouavanje sloenih procesa razmetanja radne snage i nejednakosti. Koncept unutranjeg trita rada razvili su institucionalni ekonomisti 1950ih u pokuaju da objasne razliite trine strukture koje uspostavljaju grupe kao to su rme, vlade, sindikati i druge organizacije. Unutranje trite rada ukazuje na sloena pravila koja ureuju kretanje radnika izmeu radnih mesta unutar administrativne jedinice, kao to su preduzea, kompanije ili slube zapoljavanja (Dunlop, 1966, nav. prema Kalleberg, Sorensen, 1979). Ova trita treba razlikovati od spoljnjih trita rada na kojima su uspostavljanje cena rada, alokacija radne snage i obuka, pod kontrolom trinih sila. Koncept unutranjeg trita rada povezan je sa konceptom dualnog trita rada, u kome se istie da primarno trite rada, pre svega obuhvata unutranja trita rada. Nasuprot tome, veina poslova sekundarnog trita rada ne pripada unutranjim tritima rada. Sekundarna trita rada odlikuju brojne take ulaska i izlaska, slaba pokretljivost preko granica i zastupljenost nisko plaenih ili neprijatnih poslova (Kalleberg, Sorensen, 1979: 359). Kritike neoklasinih teorija trita rada su brojne i dolaze sa razliitih pozicija: od takozvanih heterodoksnih pristupa u ekonomiji ili iz drugih drutvenih disciplina, poput sociologije, antropologije i sl. Zamera im se to to ne uzimaju dovoljno u obzir socijalnu determinisanost ponude i tranje rada, uticaj normi i vrednosti na oblikovanje preferencija poslodavaca i radnika, ulogu socijalnih mrea, relevantnih drutvenih institucija kao to su sistemi brige o deci porodici, i sl. Rad ne proistie iz napora izolovanih pojedinaca koji odgovaraju na potrebe trita, ve iz socijalnih odnosa izmeu radnika, poslodavaca i potroaa (Tilly and Tilly, 1998:4). Zbog toga za prevladavanje nejednakosti nisu dovoljne intervencije poput dodatnih investicija u tehnike vetine, ve su potrebne drutvene promene (Tilly, 2006).37


Nejednakosti u mogunostimaJedno od veoma uticajnih stanovita o ekonomskim nejednakostima poslednjih decenija je i stanovite ekonomiste i nobelovca Amartje Sena (1973). Njegovo stanovite se razlikuje od preovlaujuih pristupa u prouavanju ekonomskih nejednakosti po tome to premeta naglasak sa nejednake distribucije dohotka ili bogatstva na mogunost delovanja. Naime, princip jednakosti ne treba da bude umeten u distribuciju resursa i dobara, ve u mogunosti delovanja (engl. functioning). Optuujui Roulsa (pod ijim je uticajem razvio i sopstveni pristup) za fetiizam robe zbog usmerenosti na primarna dobra koja treba da budu ujednaena izmeu pojedinaca, Sen tvrdi da zapravo ono to treba ujednaiti izmeu pojedinaca jeste sposobnost da se deluje. To je sposobnost da se obavljaju odreene vrste zadataka neophodne za normalan ivot da se bude zdrav, pismen, sposoban da se kree i td. Tako je Sen identikovao, kao etiki vano, ljudsko stanje izmeu posedovanja dobara i uivanja blagostanja. Sen je denisao mogunosti (capability) kao skup potencijalnih delovanja koje osoba moe da ostvari i tvrdio je da pravda zahteva samo izjednaavanje mogunosti izmeu pojedinaca. Naime, vano je da su ljudima jednako dostupni skupovi opcija izmeu kojih treba da izvre izbor, a ne da su jednaki rezultati njihovog izbora. U tom smislu postoji velika razlika izmeu osobe koja gladuje zbog nemogunosti da kupi hranu i one koja trajkuje glau. Obe mogu imati isti nivo dnevnog unosa kalorija, mada su njihove mogunosti veoma razliite (Sen, 1973). Senov pristup je inspirisao Program Ujedinjenih nacija za razvoj da izgradi pristup humanog razvoja, kao alternativni pristup prouavanja razvoja u odnosu na vodeu ekonomiju. No, uprkos ovim alternativnim pristupima u prouavanju ekonomskih nejednakosti unutar ekonomske nauke, moe se uopteno zakljuiti da analiza nejednakosti u distribuciji dohotka predstavlja dominantan oblik prouavanja ekonomskih nejednakosti. Pritom, ovaj nain posmatranja ekonomskih nejednakosti nipoto ne ostaje u granicama ekonomije, ve se primenjuje i u drugim drutvenim naukama. Prouavanje ekonomskih nejednakosti kao nejednakih ansi za ekonomsku participaciju na tritu rada takoe zauzima znaajno mesto, a upravo ono predstavlja jedan od kljunih aspekata prouavanja ekonomskih nejednakosti u takozvanom konceptu socijalne ukljuenosti.

1.1.3 Ekonomske nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenostiProuavanje ekonomskih nejednakosti kroz koncept socijalne ukljuenosti, u poreenju sa prethodnim pristupima, novijeg je datuma, manje38

Mapiranje teorija

je razvijeno i vie je usmereno na oblast primenjenih naunih analiza i primenjenih politika2 (engl. Policies). Ono to znaajno razlikuje ovaj pristup od prethodnih, jeste nastojanje da se drutvene, pa i ekonomske nejednakosti, ne posmatraju preteno prema ishodima, rezultatima (kao to su poloaji prema zanimanju, visini dohotka i sl.), ve u samim drutvenim procesima kroz koje se nejednakosti uspostavljaju. Druga osobenost ovog pristupa je to to se ne bavi ukupnim drutvenim nejednakostima, odnosno ne stavlja u fokus panje podjednako sve drutvene grupe. Njegov pojmovno-teorijski i metodoloki aparat oblikovan je za analizu procesa koji generiu takve nejednakosti koje pojedine drutvene aktere iskljuuju iz odreenih drutvenih sfera i dovode u stanje nedovoljnih resursa za obezbeivanje sopstvene reprodukcije (stanje siromatva). U tom smislu, ovaj pristup usmerava panju na nejednakosti pri dnu socijalne lestvice, a ne i na nejednakosti koje se, recimo, uspostavljaju izmeu viih i srednjih slojeva. Istovremeno, ovaj pristup je multidisciplinaran, jer u nastojanju da obuhvati sve relevantne aspekte socijalnog iskljuivanja, angauje znanja sociologije, ekonomije, antropologije, socijalnog rada, kao i disciplina koje se bave obrazovanjem, zdravljem, i td. Pristup socijalne ukljuenosti oslonjen je na socioloku tradiciju prouavanja siromatva i socijalne iskljuenosti, a ustanovljen je i kao zvanini okvir za oblikovanje socijalnih politika u Evropskoj Uniji. Brojni autori povezuju razvoj koncepta sa pomirenjem i udruivanjem dve znaajne evropske tradicije u prouavanju nejednakosti: francuskog koncepta socijalne iskljuenosti u republikanskoj tradiciji denisanja osnova drutvene solidarnosti i anglosaksonskog koncepta siromatva u liberalnoj tradiciji istraivanja problema vezanih za neuspehe trine participacije (vie o tome u Babovi, 2010a).

Tri paradigme socijalne iskljuenostiHilari Silver, pronalazi korene savremenog koncepta socijalne iskljuenosti u tradicijama tri paradigme koje su dominirale u evropskoj socijalnoj misli. To su paradigme solidarnosti, specijalizacije i monopola. Ove paradigme polaze od razliitih shvatanja socijalne integracije, pripisuju iskljuenost razliitim uzrocima i utemeljene su u razliitim politikim lozojama: republikanstvu, liberalizmu i socijaldemokratiji. Svaka nudi objanjenja viestrukih formi socijalne deprivacije ekonomske, socijalne, politike i kulturne. Vrlo je vano2 Ovde se razlikuju politika (engl. politics) i primenjena politika (engl. policy) kao dve relativno odvojene arene oblikovanja drutvenih tokova. Dok se pod politikom razumeju procesi uspostavljanja odnosa moi izmeu drutvenih grupa i njihovog pregovaranja o temeljnim drutvenim ciljevima i vrednostima koji oblikuju temelje drutvenog sistema, pod primenjenom politikom razumeju se konkretne politike, strategije, mere, kojima se ovi opti ciljevi ostvaruju.

39


istaknuti da su sve tri paradigme suprotstavljene konzervativnim paradigmama koje shvataju socijalnu integraciju na organicistiki, rasni ili korporativistiki nain, kao i neo-marksisikim koncepcijama kapitalistikog drutvenog poretka koje negiraju mogunosti socijalne integracije u uslovima kapitalistikog drutva (Silver, H: 1994). Paradigme su idealno-tipske konstrukcije i treba imati u vidu da se u stvarnosti pojedinanih drutava mogu nai osobene kombinacije elemenata iz vie paradigmi. Paradigma solidarnosti je svojstvena francuskoj republikanskoj tradiciji, kao to je ve naznaeno. Prema ovoj paradigmi, do socijalne iskljuenosti dolazi kada se prekidaju socijalne veze izmeu pojedinca i drutva denisane kao solidarnost. Nacionalni konsenzus, kolektivna svest ili opta volja, povezuju pojedinca sa drutvom preko razliitih institucija posredovanja. Procesu iskljuenosti suprotni su socijalna integracija i socijalna ukljuenost (koja se esto shvata kao proces preko koga se ostvaruje integracija). U klasinom, dirkemovskom uenju, integracija i ukljuenost vie impliciraju asimilaciju u dominantnu kulturu. Meutim, veina novijih naina upotrebe termina je primerenija post-modernim diskursima, poto inkorporira multikulturne pojmove o obnavljanju osnova solidarnosti u kojima se dominantna kultura prilagoava manjinskim kulturama koliko obratno (Ibid: 542). Paradigma specijalizacije je svojstvena Anglo-amerikom liberalizmu. Liberalna koncepcija graanstva naglaava ugovornu razmenu prava i obaveza i razdvaja sfere u socijalnom ivotu. Iskljuenost se shvata kao posledica specijalizacije, socijalne diferencije, podele rada i odvajanja podsistema drutva. Liberalizam shvata socijalni poredak kao mree dobrovoljnih razmena izmeu autonomnih pojedinaca koji imaju sopstvene interese i motivacije. Specijalizovane socijalne strukture su sainjene od odvojenih, konkurentskih, ali ne nuno nejednakih sfera, koje vode uspostavljanju meuzavisnosti izmeu njih. Iskljuenost rezultira iz neadekvatnog razdvajanja socijalnih sfera, od primene pravila neodgovarajuih za datu sferu ili od prepreka slobodnom kretanju i razmeni izmeu sfera. Zbog postojanja odvojenih socijalnih sfera, iskljuenost moe imati viestruke uzroke i dimenzije. Isti pojedinac moe da bude iskljuen u jednoj, ali ne nuno i u drugim sferama. Specijalizacija titi slobode i moe biti ekasna, sve dok iskljueni pojedinci imaju pravo da se kreu izmeu granica. Iskljuenost predstavlja formu diskriminacije u meri u kojoj granice izmeu grupa sputavaju individualne slobode uea u socijalnoj razmeni. Meutim, grupna i trina konkurencija i liberalna dravna zatita individualnih prava spreavaju delovanje tih formi iskljuenosti. U drutvenoj nauci, liberalni individualizam esto je reektovan u metodolokom individualizmu koji je tretirao grupne karakteristike kao osobine pojedinaca (Ibid: 543).40

Mapiranje teorija

Paradigma monopola je uticajna u evropskoj levici i shvata iskljuenost kao posledicu formiranja grupnog monopola. Oslanjajui se snano na klasinu misao Vebera i u manjoj meri Marksa, ona shvata socijalni poredak kao prinudan, nametnut preko skupa hijerarhijskih odnosa moi. Prema ovoj socijalno-demokratskoj ili koniktnoj paradigmi, iskljuenost proistie iz odnosa klasa, statusa i politike moi i slui interesima onih koji su integrisani. Socijalno zatvaranje se postie kada institucije i kulturne distinkcije stvaraju granice koje dre druge izvan, nasuprot njihovoj volji. Oni koji se nalaze unutar socijalnih entiteta uivaju monopolski poloaj u kontroli oskudnih resursa. Monopol stvara veze izmeu zajednikih interesa insajdera. Procesi socijalnog zatvaranja su evidentni u segmentaciji trita rada. Posebne granice iskljuenosti mogu se ucrtati unutar ili izmeu nacionalnih drava, lokalnih zajednica, rmi ili drutvenih grupa. Socijalno zatvaranje proizvodi nejednakosti (Ibid: 543).

Pojam socijalne ukljuenosti/iskljuenostiTokom 1990ih pojavila se nova verzija koncepta socijalne iskljuenosti koja je kombinovala elemente francuske i anglo-saksonske tradicije. Iako je socijalna iskljuenost postala dominanti konceptualni okvir, siromatvo, i to primarno posmatrano kao nansijsko siromatvo, zadralo je vano mesto unutar tog okvira. Etkinson smatra da je razlog tome ulazak kapitalizma u period dubokih i dugotrajnih strukturnih promena koje su uticale na sve drutvene sfere (Atkinson, 1999). Zbog toga se pojavila potreba za pojmom koji moe da obuhvati irok spektar posledica proizvedenih strukturnim promenama. Koncept socijalne iskljuenosti je dinamian, ukazuje na procese i posledice...on iskazuje multidimenzionalnu prirodu mehanizama preko kojih pojedinci i grupe bivaju iskljueni iz uea u drutvenim razmenama, iz komponenti, praksi i prava na socijalnu integraciju i identiteta...ide ak i dalje od uea u radnom ivotu: osea se i ispoljava se u oblasti stanovanja, obrazovanja, zdravlja i pristupa uslugama... (EC 1992: 8). Meutim, Etkinson istie da je ovaj pristup uglavnom deskriptivan, da mu nedostaje jasna denicija iskljuenosti ili identikacija uzronih procesa (Atkinson, 1999). S obzirom da je koncept socijalne ukljuenosti postao osnova praenja stanja u pogledu siromatva i socijalne iskljuenosti u EU, kao i empirijska osnova za reforme socijalne politike, zvanino su usvojene i osnovne denicije socijalne ukljuenosti, iskljuenosti i siromatva. Savet EU denie drutvenu ukljuenost ...kao proces koji omoguuje da oni koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti dobiju mogunost i sredstva koja su potrebna za puno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u drutvu u kojem41


ive. Ona osigurava njihovu veu participaciju u donoenju odluka, to utie na njihove ivote i ostvarenje osnovnih prava (Council of EU, 2004: 8). Drutvena iskljuenost denisana je kao proces kojim su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu drutva i spreeni u punom uestvovanju u drutvu zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogunosti obrazovanja, kao i od drutvenih mrea i okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donoenja odluka i na taj nain se esto oseaju nemonim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiu na njihov svakodnevni ivot (Council of EU, 2004: 8). Napokon, kao siromani odreeni su oni pojedinci ili porodice iji su resursi (dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da ih iskljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive (Council, 1975). U studiji namenjenoj denisanju indikatora za praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji, socijalna ukljuenost denisana je ire, kao pristup drutvenim resursima, institucijama i procesima koji omoguuje obnavljanje resursa pojedinanih lanova drutva, kao i itavih drutvenih grupa na nain koji omoguuje da zadovoljavaju svoje potrebe, ostvaruju prava i obezbede najmanje minimum prihvatljivih uslova ivota za dato drutvo, kao i da se na aktivan nain ukljuuju u ivot svoje zajednice (Vlada RS, 2009). Drutvena ukljuenost se u okviru ovog koncepta shvata multidimenzionalno i dinamiki. To znai da pojedinci i drutvene grupe mogu biti iskljueni po jednoj ili vie dimenzija, kao to su uee na tritu rada, odnosno zaposlenost, pristup obrazovanju, socijalnim uslugama, uee u socijalnim mreama i organizacijama i sl. Meutim, socijalno ukljuivanje, odnosno iskljuivanje predstavlja dinamiki proces u kome se faktori iskljuivanja kombinuju na razliite naine tako da kod nekih pojedinaca i grupa dovode do privremene i parcijalne iskljuenosti (na primer, privremen gubitak zaposlenja) do viestruke i dugotrajne iskljuenosti (kao u sluaju dugotrajne nezaposlenosti osoba niskih kvalikacija, koje ive u uslovima teke materijalne deprivacije i povlae se iz irih socijalnih mrea). Ovi viestruki dugotrajni oblici socijalne iskljuenosti stvaraju niske ivotne anse za budue generacije, usled ega se poveava verovatnoa reprodukcije ovih grupa na drutvenim marginama. U svrhu praenja stanja u pogledu drutvene iskljuenosti i siromatva u EU je razvijena relativno sosticirana metodologija koja obuhvata irok spektar indikatora koji omoguuju uporedive nalaze irom Unije, a na osnovu kojih se informacije o stanju prikupljaju redovnim anketama o prihodima i ivotnim uslovima (Statistics on Income and Living Conditions SILC). Socijalna ukljuenost operacionalizovana je preko sledeih dimenzija: nansijskog siromatva, materijalne deprivacije, zaposlenosti, obrazovanja i zdravlja (na42

Mapiranje teorija

operacionalizaciji socijalne participacije jo uvek se radi), a indikatori praenja se neprestano razvijaju i usaglaavaju (vie o tome u Babovi, 2010a).

Ekonomska iskljuenostEkonomska iskljuenost predstavlja vaan aspekt socijalne iskljuenosti. U savremenim, trinim drutvima, ona se moe denisati kao iskljuenost pojedinaca, domainstava i itavih drutvenih grupa iz razvojnih sektora ekonomije, ili ak iz trinih sektora ekonomije, kao i procesa distribucije ekonomskih resursa, usled ega oni bivaju spreeni da zadovolje svoje potrebe, ostvare svoja prava, razviju svoj ljudski kapital i dostignu zadovoljavajui standard i kvalitet ivota (Babovi, 2010b). Na operacionalnom nivou, kao kriterijum u oceni ekonomske ukljuenosti/iskljuenosti u savremenim trinim drutvima, namee se pristup razliitim tritima: tritu rada, tritima roba i usluga, nansijskim, tritima nekretnina i sl. Svakako najvaniji je pristup tritu rada, s obzirom da kroz zaposlenost u razliitim oblicim

Marija knjiga

Documents