Makroekonomija Vežbe V

Makroekonomija

Vežbe V

Sistem Ciljeva

Kontrolna pitanja

1. U kakvom su odnosu svrhovitost sistema kao njegova bitna odrednica i sistem ciljeva ?

• Svrhovotost sistema je bitna odrednica sistema ciljeva, jer ukazuje na činjenicu da je sistem ciljeva obavezan podsistem ekonomskih sistema tj., proces formulisanja i ispunjenja ciljeva imanentan je samom poimanju sistema. Postavljanje i ispunjenje ciljeva vezano je za svrhu postojanja i način funkcionisanja sistema. Sistem funkcioniše ispunjavajući svoje ciljeve.

2. Zbog čega se neke zemlje smatraju boljim za život od drugih ?

• Neke zemlje se smatraju boljim za život od drugih. Takvo mišljenje je obično potkrepljeno tvrdnjom da je nivo blagostanja viši u jednim nego u drugim zemljama. Neke se zemlje smatraju bogatim, druge siromašnim i sl.

3. Šta se podrazumeva pod društvenim blagostanjem ?

• Pod društvenim blagostanjem podrazumevamo što potpunije zadovoljenje sistema društvenih potreba koje su u funkciji opstanka što je i osnovni cilj svakog društva.

4. Da li se, i zašto, funkcija društvenog blagostanja može predstaviti kao rastuća funkcija pojedinačnih prihoda ?

• Društvene preferencije se izvode samo iz pojedinačnih bez poređenja intenziteta preferencija ili nivoa pojedinačnih blagostanja. Zbog toga neki autori predlažu manje rigoroznu kolektivnu funkciju društvenog blagostanja u kojoj je ono predstavljeno kao rastuća funkcija pojedinačnih prihoda,

W = W(y1,..., yn)

• Maksimizacija društvenog blagostanja se postiže, matematički posmatrano, maksimizacijom gornje funkcije. Stepen maksimizacije zavisi od količine raspoloživih resursa, mogućnosti njihovog kombinovanja, raspodele blagostanja na pojedince itd.

5. Da li društveno blagostanje obuhvata i nematerijalne i informacijske komponenete ?

• Da. Prihvatajući zahtev za što potpunijim zadovoljenjem potreba društvenog sistema u celini, svih njegovih podsistema i članova društva pojedinačno, dakle, sistema potreba radi maksimizacije društvenog blagostanja za osnovni cilj društvenog razvoja, opšta teorija sistema posebno insistira, govoreći o društvenom blagostanju, na njegovoj nematerijalnoj i informacijskoj komponenti.

6. Kako treba shvatiti opasku kako su elementi blagostanja “stanja svesti” ?

• Opasku treba shvatiti kao objašnjenje situacije gde se pod blagostanjem podrazumevaju elementi i odnosi koji imaju subjektivan karakter.

7. Da li se ciljevi mogu razumeti i kao poželjna stanja ekonomskog sistema ?

• Ciljevi u stvari predstavljaju poželjna stanja ekonomskog sistema, kao što su puna zaposlenost, stabilne cene, preraspodela dohotka.

8. Na koji način treba pristupiti formulisanju sistema ekonomskih ciljeva ?

• Formulisanju sistema ekonomskih ciljeva pristupa se na različite načine i sa različitih stanovišta. Podsistemi privrede sa stanovišta sopstvenih interesa i strateških opredeljenja njihovih ostvarenja formulišu sopstvene sisteme ciljeva. Isto važi i za pojedince. Ekonomski ciljevi najvišeg ranga, nacionalnog karaktera, koji se odnose na celu privredu, formulišu se na najvišem društvenom nivou. Formulisanje ciljeva u uskoj je vezi sa sistemom društvenih vrednosti. Ono i sledi iza definisanja osnovnih društvenih vrednosti.

9. Kako treba razumeti sukob ciljeva s obzirom na njihovu ročnost ?

• Postojanje ciljeva sa različitim vremenskim dimenzijama izaziva značajan problem, poznat kao sukob ciljeva na kratak, srednji i dugi rok, koji mora biti na pravi način društveno kanalisan. Uobičajena podela na kratak, srednji i dugi rok ima smisla jedino ako je usklađena sa dubinom i karakterom stvarnih promena u sistemu koje su se u datom periodu desile.

10. Šta podrazumeva analiza promena u sistemu ciljeva ?

• Analizirati promene u sistemu ciljeva podrazumeva dve stvari: odrediti vremenski okvir u kome se posmatra stepen ispunjenja ekonomskih ciljeva i, drugo, određivanje brzine promena koje se dešavaju u privredi i društvu u toku ostvarenja ciljeva.

11. Šta se podrazumeva pod konfliktnošću ciljeva ?

• Pod konfliktnošću ciljeva podrazumevamo stanje kada ostvarenje jednog cilja otežava ili onemogućava ostvarenje drugog cilja.

12. Zašto se kaže da je sistem ciljeva hijerarhijski uređen ?

• Osnovno svojstvo ekonomskih ciljeva je njihovo hijerarhijsko ustrojstvo. Niti su ciljevi uvek isti, niti im je uvek isti značaj za društvo. Samo je osnovni cilj razvoja ekonomskog sistema, s obzirom na njegov najviši značaj, fiksnog karaktera. Svi su ostali, manje ili više, prema mestu u hijerarhiji, varijabilnog karaktera. Ekonomski ciljevi na vrhu hijerarhijske lestvice imaju najtrajniji karakter.

13. Kako se može definisati osnovni privredni cilj ?

• Osnovni cilj privredni cilj tj. cilj funkcionisanja privrede, sa aspekta opšte teorije sistema, može se definisati kao maksimalno zadovoljenje društvenih potreba sa datim (tj. raspoloživim) resursima, odnosno minimiziranje utrošaka resursa za određeni sistem društvenih potreba.

14. Šta se podrazumeva pod makroekonomskim agregatima ?

• U ekonomskoj literaturi se često, da bi se opisali ukupni godišnji tokovi dobara i usluga, koriste različite sintagme kao što su nacionalni dohodak, nacionalni proizvod i sl. Kako se radi o analitičkim veličinama koje važe za celu privredu, često se nazivaju i makroekonomskim veličinama ili makroekonomskim agregatima.

15. Čime se iskazuje sposobnost zemlje da proizvede i ponudi određenu količinu roba ?

• Ukupni proizvod iskazuje sposobnost zemlje da proizvede i ponudi određenu količinu roba (agregatna ponuda).

16. Koja su dva osnovna načina izračunavanja ukupnog proizvoda jedne privrede ?

• Prvi, gde se ukupni proizvod izračunava kao zbir izdataka na dobra i usluge za potrebe lične, državne i investicione potrošnje.

• Drugi, gde se ukupni proizvod izračunava kao zbir svih najamnina, kamata, renti i profita svih posrednih poreza (koji se iskazuju kao rashod u proizvodnji toka dobara) isplaćenih za godinu dana.

17. U čemu je razlika između neto i bruto koncepta ?

• Definicija neto proizvoda se odnosi na zbir svih finalnih proizvoda za potrebe potrošnje uvećanog za neto investicije. Ovaj koncept ne uzima u obzir "trošenje", amortizovanje kapitala u jednogodišnjem periodu. S obzirom da amortizacija u priličnoj meri predstavlja arbitrarnu kategoriju i kategoriju koja se u stabilnim privredama relativno sporo menja, uputno je operisati sa bruto a ne sa neto konceptom investicija. Mogućnost preciznijih izračunavanja bruto investicija uticala je na Ujedinjene nacije da konceptu bruto izračunavanja daju prvenstvo u odnosu na neto koncept.

• Bruto proizvod definiše se kao suma finalnih proizvoda i bruto investicija. Neto proizvod je, dakle, manji od bruto proizvoda za iznos amortizacije.

18. Zašto je značajan neto izvoz zemlje ?

• Neto izvoz zemlje ja značajan sa aspekta Bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer BDP predstavlja zbir privatne, investicione i državne potrošnje uvećan za vrednost neto izvoza koji se dobija kao razlika između izvoza i uvoza posmatrane zemlje.

19. U čemu je razlika između domaćeg i nacionalnog proizvoda ?

• Razlika između BDP i BNP je u tome što BDP predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći proizvod i krajnji je rezultat proizvodne aktivnosti jednog društva.

• Za razliku od njega BNP predstavlja ukupnu proizvodnju roba i usluga jedne nacionalne ekonomije, u određenom periodu. On uključuje sve dohotke domaćih lica ostvarenih ekonomskim aktivnostima u zemlji i inostranstvu, tj. meri ukupan dohodak zarađen od strane nacije.

• BNP = BDP + plaćanje činilaca iz inostranstva – plaćanja činilaca inostranstvu

20. Kakva je struktura domaćeg proizvoda sa stanovišta njegove potrošnje ?

• BDP predstavlja zbir privatne, investicione i državne potrošnje

21. Kako se izvodi kategorija nacionalnog dohotka ?

• Ako se vrednost neto nacionalnog proizvoda koriguje za iznos posrednih poreza koji plaćaju preduzeća dobija se vrednost nacionalnog dohotka (national income eng.):

 • Y = NNP – indirektni porezi

22. Nacionalni dohodak predstavlja zbir dohodaka ekonomskih aktera. Kojih ?

• Nacionalni dohodak predstavlja zbir dohodaka ekonomskih aktera u okviru nacionalne ekonomije što domaćih što stranih.

23. Sličnosti i razlike između realnog i nominalnog proizvoda ?

• Proizvod čija je vrednost obračunata po tekućim cenama naziva se nominalnim proizvodom.

• Proizvod obračunat stalnim (baznim, fiksnim) cenama naziva se realan proizvod.

• Veličina DP se u savremenim privredama izražava vrednosno putem cena. Oba izražavaju vrednost proizvedenih roba i usluga na bazi nacionalne ekonomije u određenom vremenskom periodu.

• Osnovna razlika leži u tome što se vrednost nominalnog DP obračunava po tekućim cenama (koje se stalno ili često menjaju), a vrednost realnog DP po stalnim (fiksnim) cenama koji se ne menjaju u znatnoj meri.

24. Kakav je odnos realnog i nacionalnog proizvoda ?

• Realni DP = DP * fiksne cene

25. Zašto se teži ostvarenju potencijalnog proizvoda ?

• Potencijalni proizvod pretstavlja veličinu proizvoda koji bi se realizovao u stanju pune zaposlenosti proizvodnih faktora.

• Upotreba materijalnih proizvodnih faktora (proizvodni kapaciteti i prirodni resursi) i njihovo ekonomski racionalno i efikasno korišćenje, te nivo zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, na najbolji način izražavaju stvarna privredna kretanja u društvu. S druge strane, zaposlenost, odnosno nezaposlenost se danas najčešće posmatraju kao determinanta i pravi izraz uspeha ili neuspeha privede zemlje. U tom smislu ne čudi što je ambicija svake uspešne privrede približavanje tekućeg proizvoda potencijalnom.

26. Kako se mogu podeliti mere nejednakosti raspodele nacionalnog dohotka ?

• Mere nejednakosti raspodele nacionalnog dohotka grubo se mogu podeliti na objektivne i normativne.

27. Da li su normativne mere nejednakosti objektivne ?

• Ne. Objektivne mere nejednakosti raspodele insistiraju na kvantifikovanju nejednakosti na osnovu statističkog merenja relativne varijacije prihoda. Normativni pristup počiva na indeksima kojima se meri nejednakost u odnosu na neki normativni nivo društvenog blagostanja.

28. Šta istražuje Lorencova kriva ?

• Lorencova kriva istražuje koliko koji deo stanovništva (bogati i siromašni sloj) prisvaja prihoda. Ako je raspodela jednaka Lorencova kriva postaje prava.

29. Da li je poželjno da Ginijev koeficijenat bude jednak nuli ?

• Da, jer je Ginijev koeficijent jednak nuli u situaciji savršene jednakosti.

30. Šta se podrazumeva pod agregatnom tražnjom i koje su njene determinanate ?

• Agregatna tražnja se izvodi iz individualnih tražnji i može se definisati kao suma svih individualnih tražnji. Ali, ona nije jednostavan zbir individualnih obima tražnje, jer tražnja kao celina, tj. agregatna tražnja nije sastavljena od jednakih delova. Individualni potrošači imaju različite potrebe, preferencije, novčane dohotke, i dr.

• Ukupna ili agregatna tražnja je, pre svega, određena veličinom ukupnog proizvoda društva. U društvima koja stvaraju veliki ukupni proizvod i agragatna tražnja je velika. Ali nije to jedina determinanta agregatne tražnje. Ona je određena brojnim faktorima kao što su rast stanovništva, odnos graničnih sklonosti štednji i potrošnji itd. Svojim značajnim uticajem na nivo agregatne tražnje ističe se raspodela ukupnog proizvoda. Jedna struktura raspodele ukupnog proizvoda određuje samo njoj svojstveni nivo ukupnog proizvoda a time i agregatne tražnje.

31. Kako se postiže ravnoteža potrošača ?

• Potrošač se nalazi u ravnoteži kad dostigne tačku u kojoj postiže maksimum balgostanja s obzirom na nivo dohodka kojim raspolaže

• Ako dođe do promene dohotka ili cena, menja se i ravnoteža. Smanjenje raspoloživog dohotka izazvaće pomeranje krive maksimalne mogućnosti potrošnje ka koordinatnom početku, tj. smanjiće se nivo blagostanja potrošača, i obrnuto.

32. Šta se podrazumeva pod agregatnom ponudom i koje su njene determinante ?

• Sabiranjem ponuda svih individualnih proizvođača roba za svaku moguću cenu tih roba dobija se agregatna ponuda. Zbog toga se ona može definisati kao skup svih pojedinačnih ponuda.

• Na ponudu utiču sledeći faktori: 1) cena određenog dobra ili usluge, 2) troškovi faktora proizvodnje 3) dostignuti nivo tehničko-tehnološkog progresa, 4) broj preduzeća koji se bave proizvodnjom tog proizvoda u datoj privrednoj grani, 5) državna poreska politika u proizvodnji odnosnog proizvoda ili uopšte (subvencije, dotacije, izvozne stimulacije i premije, poreske olakšice, itd.), 6) cene drugih proizvoda koje bi preduzeće moglo da proizvodi (mogućnost proizvodne preorijentacije za proizvodnju proizvoda iste, slične ili sasvim druge namene), 7) prirodni faktori (raspoloživost sirovina od kojih se ti proizvodi proizvode, kao i stručne radne snage osposobljene za proizvodnju određenih proizvoda, itd).