Lav Vigotski br 27

5/10/2018 Lav Vigotski br 27

1/18

l A V V I G O T S K I

U M E T N O S T K A OP O S T U P A K *

Videli smo da Je neshvatanje psihologije formebilo osnovna greska psiholoske teorije umetno-sti koja je vladala u nas i da su, u osnovi po-gresni, intelektualizam i teorija predstavnostiizazvali citav niz predstava vrlo dalekih od istt-ne i zamrsenih. Kao zdrava reakcija protiv togintelektualizma nastao Je kod nas formalisttckipravac, koji je poeeo da se stvara i da stlce sa-mosvest jedino u opozicijl prema predasnjernsistemu. Ovaj novi pravac pokusao je da staviu srediste svoje paznje umetnicku formu, kojaje ranije prenebregavana; on je polazio pri to-me ne sarno od neuspeha predasnjih pokusai ada shvate umetnost odbacivsi nienu formu negoi od osnovne psiholoske cinjenice koja se, kaosto cemo videti kasnije, nalazi u osnovi svihpsiholosklh teorija umetnosti. Ta cinjenica sa-stoli se u tome sto umetnieko delo, ako razorimonjegovu formu, gubi svoje estetsko dejstvo. 0-tuda je bilo lako doci u iskusenje i zakljucit!da je sva snaga njegovog delovanja Iskljueivou vezi sa niegovom formom. Novi teoreticarisu tako i formulisali svoj pogled na umetnost,da je ona cista forma, potpuno nezavisna od bi-10 kakve sadrzine. Umetnost je proglasena po-stupkom koji je sam sebi cilj, i tamo gde suranije istrazivael videli slozenost misli, novi suuocill jednostavno igru umetnieke forme. Umet-nost se pri tome okrenula istrazivacima sasvimdrugom stranom no sto je bila okrenuta nauciranije. Sklovski je formulisao tai novi pogledkad je izjavio: "Knjizevno delo je cista forma;ono nije stvar, ni grada, nego odnos grada, Ikao svaki odnos, i ovaj je odnos nulte dimenzi-je. Zato Je nevazan razmer dela, nevazna je a-rttmetieka vrednost njegovog brojioca i imenio-ca, vazan je njihov odnos. Saljiva, tragiena,svetska, kamerna dela, suprotstavljanje svetasvetu Hi maeke kamenu - jednaki su medusobom."0) Ovo je treee poglavlje knjige L. vtgotskog Psiho!o-gija umetnosti, koju ce Izdati beogradskt Nollt" usvojoj bibllotecl "Knjlzevnost i civilizaCija".

6 3


2/18

LAV VIGOTSKI

Zbog te promene pogleda formalisti su moralida se odreknu uobicajenih kategorija forme isadrzine i da ih zamene novim pojmovima -forme i grade. Sve ono sto umetnik nalazi go-tovo, bilo da su to reci, rasirene fabule, uobi-cajeni likovi i s1. - sve to cin! gradu umetnic-kog dela, sve do misli koje se sadrZe u delu.Naein rasporedivanja i sastavljanja te gradeoznacava se kao forma toga dela, opet nezavis-no ad toga da li se taj poiam primenjuje zaraspored glasova u stihu ill za raspored doga-daja u pripoveci iIi misli u monologu. Na tajnacin je izuzetno plodno i sa psiholoskog stano-vista sustastveno bio prosiren uobicajeni po-jam forme. Dok su ranlie formom u nauci sma-trali nesto sasvim blisko svakidasnjoj upotrebite reel, to jest iskljucivo spoljasnji, osetan likdela, reklo bi se spoljni omotae, pripisujuci for-mi eisto glasovne elemente poezije, sooi boja uslikarstvu i s1. - novo shvatanje siri tu ree douniverzalnog nacela umetnickog stvaranja, Podformom ono podrazumeva svaki umetnieki ra-spored gotove grade sazdan sa ciljern da se iza-zove izvestan estetski efekt. To se i naziva u-metniekim postupkom. Na taj nacin, svaki od-nos grade u umetnickom delu bice forma iIi po-stupak. Tako. sa ovog stanovista, stih niie u-kupnost glasova koji ga cine, nego uzastopnostiIi smenjivanje njihovih odnosa. Dovoljno jepremestiti reci u stihu, - zbir glasova koji gacine, to jest njegova grada, osta6e neporernecen,ali ce nestati njegova forma, stih, Bas kao litou muzici zbir zvukova ne eini melodiju, negoona predstavlja rezultat uzajarnnog odnosa zvu-kova, tako ie i svaki umetnieki postupak nakraju krajeva sastavljanje gotove grade ili nje-no oformljenje,Sa ovog stanovista formalisti pr i laze sizeu u-metnickog dela, koji su raniji proucavaoci oz-nacavali kao sadrzinu. Pesnik najcesce nalazigotovu onu gradu dogadaja, radnji, stanja, kojicine gradu njegove pripovetke, i niegovo stva-ralastvo sastoji se samo u oforrnljenju te grade,u njenom umetnickom rasporedivanju, bas kaosto pesnik ne stvara reci nego ih sarno svrstavau stih. "Metodi i postupci gradenja sizea slienisu i nacelno jednaki postupcima, recimo, zvu-kovne instrumentacije. Knjizevna dela pred-stavljaju splet zvukova, artikulacionih pokretai misli. Misao je u knjizevnom delu ili ista gra-da kao izgovorna ili glasovna strana morfeme,Ili, pak, strano telo." I dalje: "Bajka, novela,roman su kombinacija motiva; pesma je kom-binacija stilistiekih motiva; zato size i sizejnostpredstavljaju istu formu kao i slik. Prilikomanaliziranja umetnickog dela sa stano vista si-zejnosti, uopste nije potreban pojam "sadrzi-

ne"."

6 4


3/18

LAV VIGOTSKI

Na taj naein, nova skola odreduie size u odnosuprema fabuli kao stih u odnosu prema recimakoje ga cine, kao melodiju u odnosu prema to-novima od kojih je sazdana, kao formu premagradi. Naspram fabule nalazi se size: isti doga-daji, ali u njihovom izlaganju, u onom redukojim su saopsteni u delu, u onom spregu ukojem su u delu data saopstenja 0 njima. U-kratko, fabula je one "sto je stvarno bilo", a si-ze one "kako je 0 tome saznao citalac"." ... Fabula je sarno grada za sizejno uobllce-nje - kaze Sklovski. - Tako size EvgenijaOnjegina nije junakov roman sa Tatjanom, ne-go sizejna obrada te fabule izvrsena uvodenjemodstupanja koja se naizmenicno prekidaju."Sa istog stanovista forrnalisti prilaze i psiholo-giji likova. I ovu psihologiju moramo da shva-timo sarno kao umetnikov postupak, koji se sa-stoji u tome sto umetnik unapred datu psiho-losku gradu vestaeki i urnetnlcki preradujs iuoblieuje s obzirom na svoj estetski zadatak.Na taj nacin, objasnjenje psihologije likova injihovih postupaka treba da trazimo u estet-skoj usloyljenosti autorovim zadacima, a ne uzakonima psihologije, Ako Hamlet okleva daubije kralja, uzrok tome ne treba traziti u psi-hologtji neodluenosti i bezvoljnosti, nego u za-konima umetnickog gradenja. Hamletovo okle-vanje je sarno tragicki umetnicki postupak, aHamlet ne ubija kralja odmah sarno zato stoje Sekspir trebalo da zategne tragicku radnjupo cisto formalnim zakonima, kao sto pesniktreba da odabere reci kako bi se slikovale zatosto su takvi umetnicki zadaci, a ne zato st o takonalazu zakoni fonetike. "Tragedija se ne uspo-rava zato sto Siler treba da razradi psihologijuoklevanja, nego bas obrnuto - VaLenstajn okLe-va zato sto tragediju treba usporiti, a to uspo-renje sakriti. Isto je i u HamLetu."Na taj nacin, rasprostranjena predstava 0 to-me kako se na osnovu Viteza tvrdice moze izu-citi psihologija tvrdieluka, a na osnovu Salije-rija - psihologija zavisti, konaeno se diskredi-tuie, kao i druge, Isto tako popularne, a kojeglase da [e Puskinov zadatak bio da prikazetvrdieluk i zavist, a cltaoeev zadatak - da ihspozna. I tvrdieluk i zavist sa novog stanovistanisu nista drugo do ista grada za umetniekogradenje kao sto su glasovl u stihu i klavijatura."Zasto kralj Lir ne prepoznaje Kenta? ZastoKent i Lir ne prepoznaju Edgara?.. Zasto uigr! vidimo molbu posle pristanka. Sta [e ras-tavilo i razbacalo po svetu Glana i Edvardu uHamsunovu Panu, iako su se voleli?" Na svata pitanja bilo bi neumesno traziti odgovor u

6 5


4/18

LAV VIGOTSKI

zakonima psihologije, jer sve to ima jednu mo-tivaciju -'- motivaciju umetnickog postupka, ionaj ko to ne shvata, isto tako ne shvata zastose reci u stihu ne svrstavaju onim redom kao uobienom govoru, ni kakav potpuno nov efektizaziva to vestaeko rasporedivanje grade.Istu promenu trpi i uobicaleno shvatanje ose-canja, toboze sadrzanog u umetnickom delu.Izlazi da su i osecanja sarno grad a Ili nacin pri-kazivanja. "Sentimentalnost ne moze biti sadr-zina umetnosti vee i stoga sto u umetnosti ne-rna sadrzine. Prikazivanje stvart sa "sentimen-talnog stanovista" Je narocit postupak prikazi-vanja, isti, na primer, kao sto je njihovo pj-ika-zivanje sa stanovista konja (T'olstoj, Platnomer)

Ill diva (Svift).Po svojoi sustini umetnost je vanemoclonalna ...Umetnost je nemilosrdna ili vanmilosrdna, osimu onlm slueajevirna kada ie osecanje sazaljenjauzeto kao grada, Ali i tada, govoreci 0 njemu,treba ga posmatrati sa stanovista kompozicije,bas kao sto treba, ako zelite da shvatite masi-nu, posmatrati transmisionl kais kao deo masi-ne, a ne razmatrati ga sa stanovista vcgetari-janca."Na taj nacin, izlazi da je i osecanje samo deoumetnieke masine, transmisioni kais umetnickeforme.Potpuno je jasno da uz takvu promenu osnov-nog shvatanja umetnosti "nisu u pitanju meto-di proucavanja knjizevnosti, nego konstruktiv-na nacela nauke 0 knjizevnostl", kao sto kazeEjhenbaum. Nije ree 0 promeni naeina prou-cavanja, nego 0 prorneni najosnovnijeg naeelaobjasnjavanja, Pri tome sami formalisti polazeod einjenice sto su raskrstili sa jevtinom i po-pularnom psiholoskom doktrinom umetnosti, pasu skloni da posmatraju svoje nacelo kao na-celo u sustin! antipsiholosko. Jedan od njihovihpolaznih metodoloskih stavova u tome se i sa-stoji da se treba odreci svakog psihologizmaprihkom izgradnjs teorije umetnosti. Oni poku-savaju da proucavaju umetnieku formu kaonesto potpuno objektivno i nezavisno od mislii osecanja koji ulaze u nien sastav, i od svakedruge psihicke grade. "Umetnil:ko stvaralastvo- kaze Ejhenbaum - po samoj svojoj sustinije nadpsihicko - ono se izdvaja od niza uobi-calenth dusevnih pojava i karakterise ga pre-vazilazenje dusevne empirije. U tom smislu du-sevno, kao nesto pasivno, data, nuzno je razli-kovati od duhovnog, lil:nog - od Individualnog."Ali formalistima se dogada is to 5tO i svlm teo-retiearima umetnosti koji zamisljaju da sagradesvoju nauku van socloloskih i pslholoskih os-

6 6


5/18

LAV VIGOTSKI

nova. 0 takvim krlticarima G. Lanson (GustaveLanson) potpuno pravilno govori: "Mi, krrttcart,cmtmo isto sto i gospodin 2urden. Mi "govori-mo u prozi", to jest, bavimo se sociologiiorn, ada ni sami to ne znamo ... ", i bas kao sto jeznameniti Molijerov junak tek od ueitelja tre-balo da dozna da Je celog zivota govorio u pro-zi, tako i svaki proucavalac umetnosti doznajeod krttieara da se, ni ne sluteci, stvarno baviosociologijom i psihologijom. jer se Lansonovereei u dlaku mogu primeniti i na psihologlju.Vanredno [e lako dokazati da se u osnovi for-malnog naeela, bas kao u osnovi svih drugih te-orija umetnosti, nalaze izvesne psiholoske pret-postavke i da su formalisti, u stvari, prinudenida budu psiholozi i da govore katkad zamrseno,ali potpuno psiholoskom prozom. Tako rasprava'I'omasevskog, zasnovana na tom nacelu, poci-nie sledeCim recima: "Nemogucno je dati taenuobjektivnu definiciju stiha. Nernogucno ie oz-naeiti osnovna obelezla koja cine razlienost sti-ha od proze. Stihove prepoznajemo neposred-nim onazanjem. Obelezje "stihovanosti" ne po-tice sarno od objektivnih svoistava pesnickogjezika nego i od uslova njegovog umetnickogopazanja, od slusaoeevog sud a ukusa 0 njemu."Sta to znaci ako ne priznanje da bez psiholos-kog obiasnienia formalna teorija nema nikakveobjektivne podatke za temeljno odredenje pri-rode stiha i proze - tih najrazgovetnijih i nai-jasnijih formalnih postupaka? To postaje sa-svim jasno i na osnovu najpovrsnije analizeformule koju predlazu formalisti. Formalistickaformula "umetnost kao postupak" prirodno iza-ziva pitanje: "postupak cega?" Kao 5tO [e sa-svim pravilno ukazivao svojevremeno 2irmun-ski, postupak radi postupka, postupak uzet sa-rno za sebe, neusmeren ni prema cernu - nijepostupak, nego opsenar'ija. I rna koliko da seformalist! trude da ovo pitanje ostave bez od-govora, oni ipak, kao 2urden, daju odgovor nanjega, iako ni sami to ne shvataju. Taj se odgo-vor sastoji u tome sto izlazi da umetnickl po-stupak ima svoj cil], koji ga potpuno odredujei koji se ne moze drukcije definisati nego psi-holoskim pojmovima. Izlazi da je osnova tepsiholoske teorije ucenie 0 automatizmu svihnasih uobicajenih dozivljaja. "Ako poenemo darazlazemo opste zakone opazania, uvidecemo da,kada se privtknemo na njih, postupci postaju a-utomatski. Tako prelaze, na primer, u oblastnesvesno-automatskog sve nase navike; ako seneko seti osecaia koji ga [e obuzeo kad le prviput drzao pero u rukama ill kad [e prvi putgovorio stranim jezikom, i uporedi taj oseca]sa onim koji se u njemu javlja dok cini to de-setohiljaditi put, slozice se s nama. Procesom

6 7


6/18

LAV VIGOTSKI

automatizovanja objasnjavaju se zakoni nasegproznog govora, sa njegovom nedogradenomfrazom i sa njegovom poluizgovorenom reeju ...Takvim algebarskim metodom mislienia stvarise primaju po broju i prostoru, mi ih ne vidi-mo, nego prepoznajemo na osnovu prvih crta.Stvar prolazi kraj nas kao zapakovana, mi zna-mo da ona postoji prema mestu koje ona zau-zima, ali vidimo sarno njenu povrsinu... I etozato da bi se vratilo osecanje zivota, da bi seosetile stvari, da bi se kamen ucinio kamenim,postoj i ono sto zovemo umetnoscu, Cilj umet-nosti je da pruzi osecanje stvari kao videnje,a ne kao spoznaju: umetnicki postupak je po-stupak "neobicnog prikazivanja" stvari i po-stupak otezane forme, koji otezava i produzujeopazanje, jer je proces opazanja u umetnostisamociljan i mora da se produzi ; umetnost jenactn da se dozivi stvaranje stvari, a nacinjenou umetnosti nije vazno."Izlazi, dakle, da postupak ad kojeg nastaje u-metnicka forma ima svo] cil], i prilikom odre-divanja toga cilja teorija formalista zapada ucudnu protivreenost sa samom soborn kada po-einje tvrdnjom da u umetnosti nisu vazne stva-ri, grada, sadrzina, a zavrsava time sto tvrdi:ell] umetnicke forme [e "da se duboko osetistvar", "da se kamen ucini kamenim", to jestda se snaznije i ostri]e dozivt ista ona gradaCijim smo poricanjem poeeli. Usled ove protiv-reenosti gubi se sav istinski znaca] zakona ne-obicnog prikazivanja i s1. koje su proriasl.i for-malisti, jer izlazt da [e cilj toga neobicnog pri-kazivanja na kraju krajeva Isto opazanje stva-ri, te taj osnovni nedostatak - neshvatanjepsihickog znaeaja grade - dovodi formalizamdo iste senzualistieke jednostranosti kao sto jeneshvatanje forme dovelo potebnijance do in-telektualistlcke jednostranosti. Formalisti sma-traju da u umetnosti grada ne igra nikakvu u-logu i da su poema 0 propasti sveta i poema 0macki i kamenu potpuno jednake sa stanovistanjihovog pesnickog delovanja. Kao i Hajne, onimisle da je "u umetnosti forma sve, a grada neznaci nista: "Staub (krojac) racuna za frak kojisije od svoga sukna isto onoliko koliko i za frakod musterijinog sukna. On trazt da mu se platisarno za formu, a materijal daje badava." Ali isami proucavaocl morali su da se uvere ne sa-rno da svi krojaci ne lice na Stauba nego i u toda u umetnickom delu placamo ne sarno formunego i gradu, I sam Sklovsk] tvrdi kako izborgrade nipostp nije beznacajan. On kaze: "Birajuse znacajne opipljive velicine. Svaka epoha imasvoj indeks, svoj spisak tema zabranjenih zbogzastarelosti." Medutim, lako je uveriti se dasvaka epoha ima ne sarno spisak zabranjenihtema nego i tema koje obraduje ida, otuda, te-

6 8


7/18

LAV VIGOTSKI

rna ili grada niposto nlsu beznacajni kad je ree0. psihiekom delovanju celog umatnickog dela.Zirmunski sasvim pravilno razlikuje dva smislaformule "umetnDst kao postupak", Njen prvismisao sastoji se u tome st o Dna propisuie dase delo posmatra "kaD estetski sistem uslovljen[edinstvom umetniekog zadatka, to ' jest kaosistem postupaka".Ali potpuno je [asno da u takvom slueaiu svakipostupak nije sam sebi cili, nego da dobijasmisao i znaea] u zavisnosti od opsteg zadatkakome je podreden. A ako u OVDj formuli, kaosto glasi njen drugi smisao, ne podrazumevamometod, nego konacan zadatak proucavanja, iustvrdirno: "Sve je u umetnosti scrno umetnic-ki postupak, u umetnosti u stvari nema nicegosim ukupnosti postupaka", mi cemo, naravno,zapasti u protivrecje naiociglednijtm cinjenica-rna, koje glase da i u procesu stvarania i u pro-cesu primanja ima mnogo zadataka vanestet-skog reda i da cela takozvana "primenjena"umetnost [ednorn stranorn predstavlja postupak,a drugom - praktienu delatnost, Urnes to ' for-malne teortje rizikujerno da dobijerno ovde"fDrmalisticke principe" i potpuno netacnu pred-stavu 0. tome da tema, grada i sadrzina ne ig-raju nikakvu ulogu u umetnickom delu. Zir-munski sasvim pravilno zapaza da je sarno shva-tanje pesnicke vrste kao osobitog kompozicio-nog jedinstva - u vezi sa tematskim odredba-rna. Oda, poema, tragedija - svaka ima svo]karakteristican krug tema,Do. takvih zakljucaka formalisti su mogli dadodu samo polazeci u svojim teorijama od u-metnosti nelikovnih, bespredmetnih, kao sto sumuzika iIi dekorativni ornament, tumaceci poanalogiji sa sarom sva umetnicka deia bez izu-zetka. KaD sto linija u ornamentu nema drugizadatak osim formalnog, tako i u svim ostalimdelima formal istl poricu svaku vanformalnustvarnost, "Otuda - kaze Zirrnunski - poisto-vecenio stzea Evgenija Onjegina sa IjubavljuRinalda i Andelike u Bojardovu (Matteo. MariaBoiardo) ZaljubljenDm RDlandu: sva Ie razlikau tome sto su kod Puskina "razlDzi nsistovreme-nosti njihova zaljubljenosti [ednog u drugo datiu slozeno] psihickoj motivaci]i", a kod Bojarda"isti postupak ie motivisan cinima" ... Mi bi-smo mogli da dodamo DVDme i poznatu basnu0. zdralu i caplj], u kojo] se ostvaruje ista si-zejna shema u "razgDlicenDj" fermi: "A voll B,B ne vol] A; kada B. zavoli A, A vise ne voliB". Cini se, ipak, da je za umetnicki utisak Ev-genija Onjegina ta srodnost sa basnom sasvimsporedna i da Je znatno sustastvenija Dna du-boka kvatitativna TazticnDst, koja nastaje za-

6 9


8/18

LAV VIGOTSKI

hvaljujuci razlicnosti teme ("aritmetickoj vred-nosti brojioca i imenioca"), u jednom slucajuOnjegina i Tat jane, u drugom slucaju - zdralai caplje."Hristijansenova Istrazivanja su pokazala da"graaa umetnickog dela ucestvuje u sintezi es-tetskog objekta" i da ona niposto nije podrede-na zakonu geometrijskog odnosenja, koji niu-koliko ne zavisi od apsolutne velicine clanovakoji ulaze u njegov sastav. To se lako zapazaprilikom oeuvanja jedne iste forme i menjanjaapsolutne velicirie grade. "Muzicko delo se eininezavisnim od visine tona, skulptura - od ap-solutne velicine ; tek onda kad izmene dostignukrajnje granice, deformaciju estetskog objektamogu da uoee svi."Operacija koju treba izvrsit! da bismo se uve-rili u vaznost grade, potpuno je analogna onoipomocu koje se uveravamo u vaznost forme.Tamo razaramo formu i uveravamo se da jeunisten umetnicki utisak; ako, sacuvavsi for-mu, prenesemo ovu na sasvirn drugu gradu, 0-pet cemo se uveriti da je nagrdeno psihiekodejstvo dela. Hristijansen [e pokazao koliko jevazno to nagrdivanje ako istu gravuru otisne-mo na svili, japanskoj iIi holandskoj hartiji,ako istu statuu lsklesemo od mermera Ill izlije-mo od bronze, isti roman prevedemo sa jednogjezika na drugi. Stavise, ako smanilmo ili po-vecamo iole znacaino apsolutnu velicinu slikeiIi visinu tona melodije, dobicemo sasvim oee-vidnu deformaciju. To ce postati jos jasnije akouzmemo u obzir da pod gradorn Hristijansenpodrazumeva gradu u uskom smislu reel, samutvar od koje [e nacinieno delo, a posebno iz-dvaja predmetnu sadrztnu umetnosti, u vezi sakojom dolazi do istog takvog zakljucka. To ipakne znaei da je grada ili predmetna sadrzinaznaeajna zahvaljujuei svojim vanestetskim svoi-stvima, na primer zahvaljujuci vrednosti bron-ze ili mermera i s1. "Mada uticaj predmeta nezavisi od njegovih vanestetskih vrednosti, onipak moze da bude vazan sastojak sintetizova-nog objekta... Lepo nacrtana veza rotkvi jeiznad lose nacrtane madone, - dakle, predmetuopste nije vazan ... Isti slikar koji slika lepusliku na temu "veza rotkvi" mozda nece moe!da izade na kraj sa temom mad one. .. Kad bipredmet bio sasvim nevazan, sta bi moglo dasmeta slikaru da na jednu temu nacini pod-jednako lepu sliku kao i na drugu."Da bismo razjasnili delovanje i uticaj grade,treba da uzmemo u obzir sledeca dva izuzetnovazna stava: prvi se sastoji u tome da opazanjeforme u njenom najjednostavnijem vidu josnile sarno po sebi estetska Cinjenica. Mi se sre-

7 0


9/18

LAV VIGOTSKI

cemo sa opazanjern formi i odnosa na svakomkoraku u svojoj svakodnevnoj delatnosti i, kaosto su to pokazali nedavni sjajni Kelerovi (Wolf-gang Kohler) ogledi, opazanje forme nalazi sevrlo nisko na Iestvici razvitka zivotinjske svesti.Njegovi ogledi sastojali su se u tome sto je uvez-bavao kokos da opaza odnose Ili formu. Kokosisu se predoeavala dva lista hartije A i B, od ko-jih [e A bio svetlosive, a B tamnosive boje. Nalistu A zrna su bila zalepljena, na listu B - sta-vljena slobodno, i kokos bi se posle niza ogledaprivikla da prilazl pravo tamnosivom listu har-tije i kljuca. Onda su kokosi bila predocena jed-nom dva lista hartiie: jedan raniji B, tamnosiv,a drugi nov C, jos tamnije siv. Na taj nacin, unovom paru bio je ostavljen jedan raniji clan,sarno sto je on sada igrao ulogu svetlljeg, to jestonu koju je u ranijem paru igrao list A. Reklobi se da bi kokos obucena da kljuca zrna sa list aB moral a i sada da se okrene neposredno njemu,jer joj J e drugi, nov list nepoznat. Tako bi bilokad bi se kokos uvezbavala da raspoznaje apso-lutno svojstvo boje. Ali ogled pokazuje da se ko-kos okreee novom listu C i mimoilazi raniji listB, jer nije obucena da raspoznaje apsolutno svoj-stvo boje, nego njenu relativnu [acinu. Ona nereaguje na list B, nego na clan u paru, na tam-niji, pa posto u novom paru list B ne igra istuulogu kao u predasniem, on deluje sasvim druk-cije.Ovi ogledi, istorijski za psihologiju, pokazuju daJ e i opazanje formi i odnosa pr ilicno elemen-taran, pa cak, mozda, i prvobitan akt zivotinj-ske svesti.Otuda ie potpuno [asno da svako opazanje for-me niukoliko nece biti obavezno umetnicki cin.Drug! stay nije manje vazan. On se zasniva nasamom pojmu forme i treba da nam objasnikako ni forma u svom konkretnom znacenjune postoji van one grade koju uoblicuje. Odnosizavise od grade koja se suodnosi. Jednu vrstuodnosa dobicemo ako oblikujemo figuru od pa-pjemase"), a sasvim drugu ako je izlijemo odbronze. Masa papjernase ne moze da dospe uistovetan odnos kao masa bronze. Bas tako sui izvesni glasovnl odnosi mogucnl sarno u rus-kom jeziku a drugi su mogucni sarno u nernac-kom. Sizejni odnosi nepodudaranja u ljubavibice drukcl]] ako uzmemo Glena i Edvardu,drukctjt - Onjegina i Tatjanu, a drukciji -zdrala i caplju. Na taj nacin, svaka deformaciiagrade ie istovremeno i deformacija same forme.0) Masa od stare hartlje, sa dodatkom lepka, gtpsa,krede i Ilovace, ukalupljena, premazana firnajsom iobojena; upotrebt+ava se za I


10/18

LAV VIGOTSKI

I mi pociniemo da shvatamo zasto se umetniekodelo nepovratno nagrduje ako njegovu formuprenesemo na drugu gradu. Ta forma pokazujese na drugo] gradi vee drukcija,Na taj nacin, zelja da se izbegne dualizam pri-likom razmatranja psihologije umetnosti dovodidotle da se i jedini cinilac koji je ovde sacuvanpogresno tumaci. "Najjasnije se vaznost formeza sadrzinu otkriva u onim posledicama koje seispoljavaju kada se ona oduzme, na primer ka-da se size jednostavno Ispriea. Umetnicki znaca]sadrzine tada se, dakako, obezvreduje, ali da liiz toga izlazi da je efekt koji je ranije poticaood forme i sadrzine stopljenih u umetnickomjedinstvu zavisio iskljucivo od forme? Takavzakljueak bio bi podjednako pogresan kao i mi-sao - da sva obelezja i svojstva vode zavise oddodavanja vodonika kiseoniku, jer ako ga 0-duzmemo, u kiseoniku necemo naci vise nistasto podseca na vodu."Ne upustajuci se u ocenj ivanje materijalne is-pravnosti ovog poredenja i ne slazuct se sa ti-me da forma i sadrzina cine jedinstvo slicnokao sto kiseonik i vodonik cine vodu, ipak jenemogucno ne sloziti se sa logickom pravil-noscu nacina na koji je ovde otkrivena greskau sudenju formalista. "To da je forma vanred-no znacaina u umetniekom delu, da bez speci-ficne forme u tom smislu nema umetnickog de-la, cini se da su odavno svi uvldeli i to jeneosporno. Ali znaci li to da ga samo formastvara? Naravno, ne znaci. Jer to bi se moglodokazati kad bi se mogla 'izdvojiti sarno formai pokazati da se ova ili ona nesumnjivo umet-nicka dela sastoje sarno od nje, Ali to, tvrdimo,nije ucinjeno i ne moze se uciniti."Ako nastavimo ovu misao, biee potrebno dopu-niti [e ukazivanjem na okolnost da [e bilo tak-vih pokusaja da se predstavi sarno forma hsenasvake saddine, ali oni su se uvek zavrsavaliistim psiholoskim neuspehom, kao i pokusajida se stvori umetnicka sadrzina van forme.Prva grupa takvih pokusala sastoii se u psiho-loskom eksperimentu koji vrsimo sa umetnie-kim delom prenoseci ga na nov materijal i po-smatrajuci deformaciju koja nastaje u njemu,Drugu grupu pokusaja predstavlja takozvanistvarni eksperiment, ciji siaian neuspeh opovr-gava [ednostrano ucenie formalista bolje odikakvih teorijskih zakljucaka,Tu, kao i uvek, proveravamo teoriju umetnostinjenom praksom. Praktican rezultat formalis-tickih ideja bila je ran a ideologlja ruskog rutu-

7 2


11/18

LAV VIGOTSKI

rizma, propovedanje vansmislenog ("zaumnog")")jezika, besizejnosti itd. Videcemo da je, u stva-ri, praksa dovela futuriste do sjajnog poricaniasvega onog sto su tvrdili u svojlm manifestima,polazeci od tecrljskih pretpostavki: "Mi smounistili interpunkciju - cime je uloga [ezickemase prvi put istaknuta i shvacena" - tvrdilisu oni u 6 svog manifesta.U stvari, to je dovelo dotle da futurlsti ne sa-rno sto ne izostavljaju interpunkciju u svojojpesnieko] praksi nego unose citav niz novih in-terpunkcijskih znakova, na primer euveni izlom-ljeni red u stihu Majakovskog,"Mi smo razbili ritam" - objavljivali su u 8,a u Pasternakovoj poeziji dali su obrazac istan-canih rttmickih sklopova, kakav se odavno nijevideo u ruskoj poeziji.Propovedali su vansmislen jezik, tvrdeci u 5da vansmislenost budi i oslobada stvaralackuuobrazilju, ne vredajuei je nicim konkretnim,"smisao skracuje, grci, okarnenjuje rec" - a ustvari doveli su smisaoni element u umetnostido jos nevidene prevlasti: kad se isti Maja-kovski bavio stvaranjem pesnickih reklama zaMosseljprom,Propovedali su besizejnost, a uistinu sazdavaliizuzetno sizejne i osmisljene stvari. Odbacivalisu sve stare teme, a Majakovski je poceo i za-vrsio obradom teme tragiene ljubavi, koja setesko moze ubrojiti u nove teme. Dakle, u praksiruskog futurizma u stvari su prirodno proverenaformallsticka nacela, i ova] eksperiment oce-vidno pokazuje pogresnost iznetih pogleda,Isto se moze pokazati ako se ostvare krajnjizakljuce! do kojih dolazi formalrstieko nacelo.Mi smo ukazivali na okolnost da, odredujucicilj umetnickog postupka, ono zapada u protiv-recnost sa samim sobom i dolazi do potvrdeonega cijim je poricanjem pocelo, Ozivitl stva-ri proglasava se osnovnim zadatkom postupka;kakav je, pak, cilj tih ozivelih osecaja - teo-rija dalje ne objasnjava, i sam po sebi narnecese zakljucak da daljeg cilja nema, da je ovajproces opazanja stvari prijatan po sebi i sluzisam sebi kao cilj u umetnosti. Sva cudastva islozena umetnicka zdanja na kraju krajeva slu-ze nasem zadovoljstvu zbog osecanja prijatnihstvari. "Proces primanja u umetnosti je sam sebi) Ovde, idalje, izraz ,,3aYMHblH R3bIK" preveden jekao vansmislen jezik, jer rnu je osnovno znaeenje -lracionalan [eztk, .,ezik tH.Z ~,mlsla i, otuda, nerazurn-ljiv. Zadrl!avanje izvornog obl1ka u naso] transkrip-ciji, koje prirnenjuju neki prevodioci, nerna oprav-danja, jer u nas ne znact nista. Uostalorn, ovaj jezfknije svojstven sarno ruskirn futuristirna negc i Dzojsu

i drugtma. - Nap. prev,

7 3


12/18

LAV VIGOTSKI

cilj", kao sto tvrdi Sklovski. I bas ova tvrdniao samociljnosti procesa primanja, odredenje vre-dnosti umetnosti na osnovu slasti koju ona pru-za nasem osecanju, odjednom otkriva sve psi-holosko siromastvo formalizma i vraca nas Kan-tu, koji [e formulisao da je "lepo one sto se do-pada nezavisno od smisla". A prema uceniu for-malista izlazi da je primanje stvari prijatno posebi, kao sto je po sebi prijatno lepo pticje perje,boje i oblik cveta, sjajna boja skolike (Kantoviprimeri). Ovaj elementarni hedonizam je pov-ratak davno napustenom ucenju 0 uzivanju izadovolistvu koje izaziva posmatranje lepihpredmeta, i predstavlja gotovo naislabiie mestou Iormaltstickoj psiholoskoj teoriji. I bas kaosto se ne moze dati objektivna definicija stihai njegove razltenosti od proze a da se ne pribegnepsiholoskom objasnjavanju, ne moze se resiti nipitanje smisla i strukture cele umetnicke formeako nemamo nikakvu odredenu ideju u oblastipsihologije umetnosti.Neodrzivost teorije koja glasi da je zadatakumetnosti stvaranje lepih predmeta i ozivliava-nje opazanja tih predmeta, dokazana je u psi-hologijl sa verodostojnoscu prirodnonaucne i,cak, maternaticke istine. Reklo bi se da medusvim Folkeltovim uopstavanjirna nema neospor-nijeg i plodnijeg od njegove lakonske formule:"Vmetnost se sastoji u rastvaranju onega sto seprikazuje".Moze se pokazatl ne sarno na pojedinim u-metnickim delima nego i na celim oblastimaumetnicke delatnosti da forma na kraiu kra-jeva rastelovljuje gradu kojom vlada i da sezadovoljstvo usled opazanja te grade nikakone moze smatrati zadovoljstvom koie pruzaumetnost. Ali znatno veca greska sastoji se utome da se uopste zadovoljstvo kakve god bilovrste smatra osnovnim i presudnim sastojkompsihologije umetnosti, "Ljudi ce shvatiti smisaoumetnosti tek onda - kaze Tolstoj - kada pre-stanu smatrati ciljem te delatnosti lepotu, tojest uzivanje".On na vanredno primitivnom primeru pokazujekako predmeti lepi po sebi mogu da cine uzasnootrcano urnetnicko delo, On prtca 0 tome kakomu je neka ogranicena ali civilizovana gospa ci-tala roman koji je sastavila. "Roman ie poci-njao time sto junakinja u poeticno] sumi, krajvode, u poetienoj beloj odeci, sa poeticno ras-pustenom kosom, cita pesme. To se dogadalo uRusiji, 1odjednom iz zbunja se pojavljivao [unaksa sesirom sa perom a la Guillaume Tell (takoje i bilo napisano) i sa dva poeticna bela psakoji su sa pratili. Spisateljici se cinilo da jesve to vrlo poeticno."

7 4


13/18

LAV VIGOTSKI

Zar je taj roman sa belim psima i sastavljensve odreda od lepih stvari, opazanje kojih mozeda pricini sarno zadovoljstvo, bio otrcan i lossarno zato sto spisateljica nije uspela da otk1oniautomatizam opazanja tih stvari i ucinl kamenkamenim, to jest da nas nagna da jasno oseti-rno belog psa i raspustenu kosu i sesir sa pe-rom? Ne cim li se pre obrnuto: da bi sam romanbio jos nepodnosljivije los sto bismo snaznije 0-setili sve te stvari? Izvrsnu kritiku estetickoghedonizrna daje Kroee (Benedetto Croce) kadkaze kako forma1na estetika, narccito Fehnero-va,postavlja sebi cil] da prouci objektivne uslo-ve lepog, "Kojim fizickim cinjenicama odgovaralepo? Kojim od njih odgovara ruzno? To jeslicno kao kad bismo u politickoj ekonomiji po-celi da trazimo zakone razmene - u fizickojprirodi predmeta koji ucestvuju u razmeni."Kod istog autora nalazimo dva vanredno vaznastava, opet u vezi sa ovim. Prvi je potpuno otvo-reno priznanje da se problem uticaja grade iforme u celini, kao i, posebno, problem pesnickevrste, komicnog, neznog, humoristiekog, sveca-nog, uzvisenog, ruzriog i s1. u umetnosti mozeresiti sarno na psiholoskoj podlozi, Sam Kroeeuopste nije pristalica psihologizma u estetici,ali on uvida potpunu nemoc i estetike i filozofi-[e prilikom resavania tih pitanja. A hocemo likoliko, pitamo se, razbrati u psihologrjl umet-nosti ako ne uspemo da objasnimo bar problemtragicnog i komicnog i ne uspemo da otkrijemorazlienost medu njima. " ... Posto je prirodno-naucna disciplina koja postavlja sebi cilj daizgradi tipove i sheme covekovog duhovnog zi-vota - psihologija (ciji se empirijski i opisnikarakter zbilja danas sve vise i vise naglasava),svi ti pojmovi ne spadaju u nadleznost ni este-tike, ni filozofije uopste i moraju se ustupitiupravo psihclogiji."Isto smo videli i na primeru formalizma, kojise bez psiholoskih objasnjenja pokazao nernocanda pravilno shvati delovanje umetnicke forme.Drugi Kroceov stav tice se vee neposredno psi-holoskih metoda resavanja tog problema, i ovdese on sasvim opravdano odlueno izjasnio protivonog forrnalnog pravca koji je odmah prihvatilainduktivna estetika, Hi estetika odozdo, upravostoga sto je ona pocela s kraja, od objasnjavanjazadovoljstva, to jest od onog sastojka na korneje zapeo i forrnaltzam. "Ona je svesno pocelasakupljanjem lepih predmeta, na primer poce-1a je da sakuplja koverte za pisma - raznihoblika i raznih velicina, a zatim je nastoja1a dautvrdi koji od njih izazivaju utisak lepog, a kojiizazivaju utisak ruznog... Grub zut koverat,najruzrriji u ocima onoga ko treba da stavi unjega 1jubavnu poruku, naivecma odgovara po-

7 5


14/18

LA V VIGOT SKI

zivu, zigosanom vratarevpm rukom i koja sa-drZi poziv na sud ... Ali ispalo je drukeije. Oni(induktivisti) pribegli su takvom sredstvu u cijuje saglasnost sa ogzaktnoseu prirodnih naukatesko ne posumnjati, Pustili su u opticaj svojekoverte i proglasili referendum, nastojeci dautvrde prostom vecinom glasova u cemu je lepoi ruzno ... Uprkos svim svojim naporima. induk-tivna estetika nije otkrila dosad nijedan zakon."Doista, formalna eksperimentalna estetika je odFehnerova vremena videla u vecini glasova pre-sudan dokaz u korist istinitosti nekog psiholos-kog zakona. Istim merilom verodostojnosti cestose koriste u psihologiji prtlikom subjektivnihispitivanja, i mnogi autori smatraju da akoogromna vecina ispitanika postavljenih u isteuslove zauzmu slicne stavove - to moze dasluzi kao dokaz njihove istinitosti. Nema opas-nije zablude za pslhologiju od ove. Zaista, do-volino [e pretpostaviti da postcji neka okolnost,prisutna kod svih ispitanika, koja bilo zbog cegaizopacuje rezultate njihovih iskaza i cini ihpogresnim, pa da se sva nasa traganja za isti-nom pokazu jalovim. Psiholog zna koliko takvihsklonosti, opstih drustvenih predrasuda, uticajamode i sl., koji unapred izvitoperuju istinu, po-stoji u svakom ispitaniku. Dobiti psiholoskuistinu na taj nacin podjednako je tesko kao stoje tesko na taj nacin dobiti pravilnu covekovuocenu 0 sebi, jer bi ogromna vecina ispitanikatvrdila kako spadaju u pametne ljude, a psiho-log koji bi tako postupio izveo bi cudan zakonda glupi ljudi uopste ne postoje. Tako postupai psiholog kad se uzda u ispitanikov iskaz 0zadovoljstvu, ne uzimajuci unapred u obzir datim zadovolistvom, buduci da je neobjasnjivosarnom subjektu, upravljaju uzroci koji su munejasni i zahtevaju jos duboku analizu da bi seutvrdile stvarne cinlenice. Siromastvo i nepra-vilnost hedonistiekog shvatanja psihologijs u-metnosti pokazao [e jos Vunt, sasvim [asno do-kazavsi da u psihologijt umetnosti imamo poslasa vanredno slozenim vidom delatnosti, u komeelement zadovoljstva igra promenljivu i cestoneznatnu ulogu, Vunt primenjuje pojam uose-canja, koji su nacelno razvili R. Fiser i Lips,i smatra da se psihologija umetnosti "najboljeobjasnjava izrazom "uoseeanje" zato sto ova],s jedne strane, potpuno pravilno ukazuje da se uosnovi toga psihickog procesa nalaze oseeanja,a s drugs strane, ukazuje na to da u datomslucaju subjekt koji opaza prenosi osecania naobjekt".Medutim, Vunt niposto ne svodi sve dozivljajena osecanje, On pojmu uosecanja daje vrlo si-roko i u svojoj osnovi i danas veoma pravilnoodredenje, od kojega cerno i polaziti kasnije,

7 6


15/18

LAV VIGOTSKI

analizujuct umetnicku delatnost. "Objekt de-luje kao izazivac volje - kaze on - ali on neproizvodi stvaran voljni cin, nego izaziva samoteznje i smetnje, od kojih se sastoji razvoj delo-vanja, a te teznje i smetnje prenose se na samobjekt, tako da se on pokazuje kao predmetkoji deluje u raznim pravcima i nailazi na otporstranih sila. Prenoseci se tako u predmet, voljnaosecanja kao da ga ozivljuiu i oslobadaju po-smatraca delovanja".Eto kako je slozena stvarnost za Vunta cak iproces elementarnog estetskog osecanja, pa seu potpunom skladu sa ovom analizom Vunt prez-rivo izjasnjava 0 radu K. Langea (K. Lange) idrugih psihologa koji su tvrdili da "u svestii umetnika i primaoca niegovog dela nema dru-gog cilja osim zadovoljstva ... Da li je Betove-nov cil] bio da pricini sebi i drugirna zadovolj-stvo kad je u Devetoj simfoniji izlio u zvucimasve strasti ljudske duse, od najdublle tuge donajsvetlije radosti?" Pitajuci to, Vunt je, na-ravno, hteo da pokaze da ako u svakodnevnomgovoru utisak koji u nama izaziva Deveta sim-fonija neoprezno nazivamo zadovclistvom, toje za psihologa neoprostiva greska,Na posebnom primeru najlakse je pokazati ko-Iiko je nernocan formalni metod po sebi, nepot-krepljen psiholoskim objasnjenjem, i kako sesvako pojedinacno pitanje umetnicke forme uzizvestan razvoj nacieka psiholoskim pitanjimai smesta otkriva potpunu neodrzrvost elernentar-nog hedonizma. Zelim da pokazern to na prime-ru ucenja 0 ulozi zvukova u stihu u onomvidu kako su ga razvili formalisti.Formalisti su poceli podvlacenjern presudnogznacaja zvukovne strane stiha. Oni su pocelida tvrde kako je zvukovna strana u stihu glav-na i da se cak "primanje pesme obicno takodesvodi na primanje njene zvukovne praslike.Svak zna kako maglovito opazarno sadrztnu sti-hova koji nam se cine najrazumljiviji".Oslanjajuci se na ovo sasvim pravilno zapaza-nje, Jakubinski je dosao do sasvim pravilnihzakljucaka: "U stihovno-jezickorn misljenju zvu-ci prodiru u svest; u vezi s tim nastaje emocio-nalan odnos prema njima, koji sa svoje stranepovlaci uspostavljanje izvesne zavisnosti menu"sadrzinom" pesme injenih zvukova; ovome do-prinose i izrazajni pokreti govornih organa".Na taj nacin, na osnovu objektivne analizeforme, ne pribegavajuci psihologiji, moze seutvrditi sarno da glasovi igraju neku ernocio-nalnu ulogu u primanju pesme, ali utvrditi to- znaci otvoreno poveriti psihologiji da objasni

7 7


16/18

LAV VIGOTSKI

tu ulogu. Vulgarni pokusaji da se odrede emo-cionalna svojstva glasova na osnovu neposred-tiog delovanja na nas nemaju ama bas nikakvuosnovu. Kad je Baljmont odredivao emocionalnismisao ruske azbuke, govoreci kako je "a" naj-jasniji, najvlazniji, najnezniji glas, "m" - mu-can glas, "i" - "glasovni izraz zaprepascenosti,straha", on je sve te tvrdnje mogao da potkrepimanje Hi vise uverljivim pojedinacnim prime-rima, Ali moglo se navesti isto toliko primerakoji svedoce upravo suprotno: zar je malo rus-kih reel sa "i" koje ne izrazavaju nikakvo cu-denje, Ta je teorija stara koliko i svet i bezbrojputa Je podvrgavana najodlucnijoj kritici.I proracuni koje vrsi Bell, ukazujuci na velikznaca] glasova ",r", "d", "t" u Blokovoj poeziji,i razlozi koje iznosi Baljmont - podjednako suliseni svake naucne uverljivosti. Gornfeljd u vezis tim navodi mudro zapazanje Mihajlovskog po-vodom slicne teorije, koja je ukazivala da glas"a" sadrzi u sebi nesto zapovednicko, "Vrednoje paznje da prema ustrojstvu jezika "akati"prllici poglavito zenama: [a, Ana. prebijena samstapom: ja, Varvara, bila sam zatvorena u pot-krovlju i s1. Otuda zapovednicki karakter rus-skih zena".Vunt je pokazao da se glasovna simbolika na-lazi u jeziku izuzetno retko i da je kolicina tak-vih reci u jeziku neznatna u poredenju sa koli-cinom reci koje nemaju nikakvu glasovnu vaz-nost; a istrazrvaci kao sto su Nirop i Gramon(M. Grammont) otkrili su cak i psihieki izvornastanka glasovne izrazajnosti pojediriih reel.,,5Vi glasovi u jeziku, samoglasnici i suglasnici,mogu da steknu izrazajni znacaj kada tome do-prinosi sam smisao reci u kojoj se oni nalaze.Ako smisao reci u tom pogledu ne pruza pomoc,glasovi ostaju bezizrazni. Ocevidno ie da akou stihu postoji nagomilavanje izvesnih glasov-nih pojava, one ce, prema ideji koju izrazava-ju, postati izrazajne, ili obrnuto. Jedan te istiglas moze da sluzi za izrazavanje ideja me-dusobno prilicno dalekih",Upravo to utvrduje i Nirop, navodeci ogromanbroj izrazajnih i bezizraznih reci ali sazdanihna [ednorn te istom glasu, "Vazilo je miSljenjeda medu tri ,,0" u reci monotone i njenim smi-slom postoji tajanstvena veza, U stvari, uopsternje tako. Ponavljanje [ednog te istog muklogsarnoglasnika moze se uociti i u drugim recima,sasvim razlicnog znacenja: protocole, monopole,chronologie, zoologie itd." Sto se, pak, tice izra-zajnih reci, da bismo bolje preneli svoju misao,ne preostaje nam nlsta drugo do da navedemosledece mesto iz Sarla Balija (Charles Bally):"Ako zvucanje reci moze da asocira na njeno

7 8


17/18

LAV VIGOTSKI

znacenje, neki spojevi glasova doprinose culnomopazanju i izazivaju konkretnu predstavu; samipo sebi glasovi ne mogu tako da deluju". Dakle,svi proucavaoci se [ednodusno slazu u jednom:da glasovi pO sebi ne raspolazu nikakvom erno-cionalnom izrazajnoscu i iz analize svoistava sa-mih glasova nikad necemo uspeti da izvedemozakone njihovog delovanja na nas. Glasovi po-staju izrazajni ako to potpornogne smisao re-ci. Glasovi mogu postati izrazajnl ako tome do-prinese stih. Drugim recima, izlazi da sama vre-dnost glasova u stihu uopste nije samociljnostopazajnog procesa, kao sto misli Sklovskd, negoslozen osihicki efekt umetnicke tvorevine. Za-nimljivo je sto i sami formalisti dolaze do sve-sti 0 nuznosti da se na mesto emocionalnog de-lovanja pojedinacnih glasova istakne znacaizvukovne slike, tvrdeci - kao sto je to, na pri-mer, ucinieno u studiji D. Vigotskog 0 Bahcisa-rajskoj fontani - kako cilj te zvukovne slikei Izbor glasova zasnovan na njoj nikako nije cu-lno zadovoljstvo usled opazania glasova po sebinego izvesno dominantno znacenje, "koje ispu-njava u datom trenutku pesnikovu svest" i po-vezano, kao sto se moze pretpostaviti, sa naislo-zenijim pesnikovim Iicnirn dozivljaj ima - te seproucavalac usuduje da iskaze pretpostavku ka-ko se u osnovi zvukovne slike Puskinove poemenalazilo ime Rajevske.Isto tako Ejhenbaum kritikuje postavku koju jeistakao Beli - da "pesnieka instrumentacijanesvesno izrazava pratnju spoljasnje forme idej-

noj sadrZini poezije".Ejhenbaum sasvim pravilno ukazuje da ni ono-matopeja, ni elementarna simbolika nisu svojst-veni glasovima u stihu. A otuda se sam po sebinarnece zakljucak da zadatak zvukovnog sklopau stihu prevazilazi okvire obicnog culnog zado-voljstva koje u nama izazivaju glasovi. 1 onosto smo hteli da pokazemo ovde na pojedinacnomprimeru ucenja 0 zvukovima, u stvari moze sebez izuzetka prosirtti na sva pitanja koja re-sava formalni metod. Svuda i na svakom mes-tu nailazimo na ignorisanje psihologije koja od-govara ispitivanom umetnickom delu, te, dakle,na neumesnost da se ono pravilno protumaci sa-rno na osnovu analize njegovih spoljasnjih i ob-jektivnih svojstava.I zaista, osnovno naeelo formalizma pokazuje sepotpuno nernocnim da otkrije i objasni istorij-ski promenljivu socijalno-psiholosku sustinuumetnosti i njom uslovljen izbor teme, sadrzi-ne iIi grade. Tolsto] je kritikovao Goncarova,kao posve gradskog eoveka, koji je govorio ka-ko se 0 narodnom zivotu posle Turgenjeva nemoze pisati ., . .. a zivot bogatih ljudi, sa njego-

7 9


18/18

LAV VIGOTSKI

govim zaljubljenostima i nezadovoljstvorn so-born, cinila mu se punom beskrajne sadrzine,Jedan junak je poljubio svoiu gospu u dlan, adrugi u lakat, a trecl jo nekako. Jedan tugujezbog lenosti, a drugi stoga sto ga ne vole. Injemu se emile da u toi oblasti nema kraja ra-znolikosti ... Mi mislimo da su osecanja kojadozlvljuiu ljudi naseg doba i kruga vrlo znacaj-na i raznovrsna, a medutim, u stvarnostt skorosva oseeania Iiudi nasega kruga svode se natri vrlo sicusna i jednostavna osecanja: na ose-canje gordosti, polne zudnje i osecanje zivotnecamotinie. I ova tri osecanja i njihovi ograncicine skoro iskljuclvu sadrzinu umetnosti boga-tih klasa".Mogucno [e ne slagati se sa Tolstojem u tomeda se sva sadrztna umetnosti svodi bas na ovatri osecanja, ali da svaka epoha ima svoju psi-hicku skalu koju umetnost prebira - tesko dace iko poricati posto su istorijska Ispitivanja udovoljnoj meri rasvetlila pravilnost te cinjenice.Vidimo da [e formalizam dosao do iste one ideje,ali sarno sa druge strane, do koje su dolazilipotebnijanci: pokazao se takode nernocan predidejom menjanja psihieke sadrzine umetnosti iizlozio je takve postavke koje ne samo sto nistanisu objasnile u psihologtji umetnosti nego imje i samim potrebno njeno objasnjavanje, Uruskom potebnijanstvu I u formalizmu, u njiho-vom teorijskom i prakticnom neuspehu, bez ob-zira na sve delimicne ogromne zasluge i jednogi drugog pravca, ispoljila se osnovna greskasvake teorije umetnosti koja pokusa da se osla-nja sarno na objektivne datosti umetnicke for-me Hi sadrzine i koja svoje sudove ne budezasnlvala ni na kakvoj psiholosko] teoriji umet-nosti,(Preveo s ruskog JOVAN JANICIJEVIC)

8 0

Lav Vigotski br 27

Documents