Ko kupuje? - DATUM - Dani Tehnoloskog Umeca - Ko kupuje IT u Srbiji.pdf · strategiji privrednog razvoja 2006 ... Ekonomski pokazatelji1 2004 2005 2006 ... u Srbiji se naglo razvilo

IT tržište Srbije / sito09

IT u Srbiji

Ko kupuje?

36sito09

Ekonomija / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / EkonomijaIT tržište Srbije / Ekonomija

Informaciono društvo, ekonomija i IT tržište u Srbiji (Ne)povezane karike

Stepen razvoja informacionog društva u nekoj zemlji u najvećoj meri zavisi od njene ekonomije i razvijenosti IT tržišta. Takođe, važi i pravilo da neuređeno društvo, sa slabom ekonomijom, ne ostavlja mnogo prostora za razvoj informatičkog tržišta. Izlaz iz ovog začaranog kruga pronašlo je nekoliko istočnoevropskih zemalja koje su u tranzicionom periodu, kao prvo, značajno povećale ICT ulaganja, što je doprinelo velikom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i pri tome su stvorile transparentnija i uređenija društva.

Ukoliko IT ulaganja po stanovniku posmatramo kao meru dostignutih evropskih standarda, Srbija sa 74 evra IT ulaganja po glavi stanovnika u 2008. godini, što predstavlja tek devet odsto evropskog proseka, važi za neuređeno informaciono drušvo. Glavni razlog velikog zaostajanja za Evropom leži u slaboj snazi srpske privrede. Nivo industrijske proizvodnje u 2008. godini dostigao je tek polovinu nivoa iz 1990. Bruto domaći proizvod (BDP) stoji nešto bolje: oko 70 odsto onog iz 1990. A sada, inače, iznosi 40 posto proseka BDP-a deset novoprimljenih članica EU; ako je za utehu, veći je od BDP-a Rumunije i Bugarske.

Spremnost da Srbija ubrza svoj ekonomski oporavak vidi se u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja 2006-2012, prvoj ekonomskoj strategiji posle dve decenije u kojima su usvajane isključivo političke. Tvorci dugoročnog promišljanja računaju da će na izmaku tog razdoblja naša zemlja dostići vrednost BDP-a koji je imala početkom devedesetih prošlog veka - Srbija će nakon dve decenije dostići samu sebe!

Neraskidivi lanac političke stabilnosti, investicija i ekonomskog rasta direktno određuje nivo IT ulaganja u jednom društvu. Za Srbiju danas može se reći da karike vlastitog napretka uvezuje na talasu svog pridruživanja Evropskoj uniji, uz očekivanja da će joj to doneti spokojne političke prilike, direktne strane investicije i ekonomski oporavak. Brzina kretanja Srbije na evropskom putu zavisiće od političke procene budućih vlasti o tome da li naše društvo raspolaže sopstvenim kvalitetom i kapacitetom. Što procena sopstvenih mogućnosti bude sumornija, spremnost Srbije na pridruživanje Evropskoj uniji će biti veća, važi i obrnuto.

Ponavljamo: izgradnja IT infrastrukture je važan preduslov za razvoj privrede, države i društva, tim pre što je ona jeftinija, a znatno profitabilnija od drugih industrija i što sa svojim porastom zaustavlja „odliv mozgova”.

Ekonomija / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / Ekonomija

37sito09

IT tržište Srbije / Ekonomija

Ekonomski pokazatelji1

2004 2005 2006 2007 2008

IZVOZ [MIL USD] 3.523 4.482 6.428 8.825 10.973

UVOZ [MIL USD] 10.753 10.461 13.172 18.350 22.999

SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT [MIL USD] -7.230 -5.979 -6.744 -9.526 -12.026

ZAPOSLENOST, HILJADE (GODIŠNJI PROSEK) 2.028 2.017 1.979 2.004 1.993

TROŠKOVI ŽIVOTA [%] 11 16 12 7 13

ZARADE, REALNE STOPE RASTA/PADA [%] 10 6 11 20 4

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE [MIL USD] 966 1.550 4.264 2.532 2.717

1 Izvor: Republički zavod za razvoj – Ekonomski indikatori, http://www.razvoj.sr.gov.yu/

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Društveni proizvod, u odnosu na 1990.

Industrijska proizvodnja, u odnosu na 1990.

Troškovi života (%)

Nezaposlenost (%)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

38sito09

Ekonomija / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / EkonomijaIT tržište Srbije / Ekonomija

Zarade i zaposlenost iznad proseka

100 - 130%

Zarade i zaposlenost značajno iznad proseka

> 130%

Zarade i zaposlenost ispod proseka

70 - 99%

Zarade i zaposlenost značajno ispod proseka

< 70

Zarade i zaposlenost po okruzima januar 2009.1 (nisu uključeni poljoprivrednici)

1 Izvor: Republički zavod za statistiku – ZP14 Saopštenje br.46, 2009. i ZP21 Saopštenje br.13, 2009 http://www.statserb.sr.gov.yu/

44sito09

Informatički korisnici / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / Informatički korisniciIT tržište Srbije / Informatički korisnici

„Kriza je – smanjujte troškove!“ Mnoge kompanije će pod ovom parolom neselektivno seći i što treba i što ne treba. Mnogi strateški IT projekti će biti odloženi, što je POGREŠNO. IT je u osnovi optimizacije, a kriza je pravo vreme za strateška ulaganja.

Dakle, 2009. je godina u kojoj je optimizacija od strateškog značaja.

Ubijajte troškove, ali ne i ulaganja. Imajte na umu da ukoliko ukinete IT budžet ove godine, smanjićete ukupne troškove tek za oko 1%, ali će vam profitabilnost biti smanjena za trećinu. Prema predviđanjima „Gartnera“, ona globalna preduzeća koja u 2009. godini smanje IT budžete za više od 10% imaće neizvesnu budućnost.

Podsetimo se nekoliko činjenica koje uvek važe, pa i u uslovima krize:

1.- IT ulaganja su uslov uspešnosti. Danas i ubuduće, organizacije će biti uspešne samo ako dovoljno ulažu u intelektualna dobra, informatička znanja i njihove primene. Većina preduzeća ima slabo uređene i nedovoljno efikasne poslovne procese, za čije su unapređenje potrebni reinženjering i odgovarajuća informatička podrška.

2.- Pouzdana IT infrastruktura predstavlja osnov za kontinuitet poslovanja u nesigurnom okruženju. Svakodnevno nam iz razvijenog sveta stižu sledeće poruke: „Server je otkazao. Disk je otkazao. Dve nedelje bez podataka su dve nedelje van posla. Dve nedelje van posla, u razvijenom svetu, znače da ste van posla zauvek.“ Zapadnoevropska ekonomija je postala “taoc” informatičke tehnologije. Teže se prima otkazivanje računara nego razvod od partnera.

3.- Šta nam je činiti - prednosti IT zaostalosti

IT rešenja su intenzivno razvijana poslednjih decenija. Sada su ušla u svoju zrelu fazu. Nikada nisu bila pouzdanija ni jeftinija. Pogledajmo šta su to uvele evropske firme i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinih rešenja. Srpskim firmama se nudi prilika da za upola i vremena i novca uhvate priključak. Biće tužno ako „prednost” naše IT zaostalosti ne budemo iskoristili u punoj meri.

Naglašeni značaj IT ulaganja u vreme krize

Beleške:

Informatički korisnici / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / Informatički korisnici

45sito09

IT tržište Srbije / Informatički korisnici

Informatičke kompanije u razvijenim zemljama nude sve naprednija IT rešenja koja snažno podržavaju velike poslovne kapacitete njihovih korisnika. Za uvođenje ovih rešenja potrebni su stručnjaci, kako informatičari, tako i oni sa specifičnim poslovnim iskustvom - konsultanti. Šta je sa stručnjacima u Srbiji? Gde se oni nalaze? U ovoj publikaciji, zbog ograničenog prostora, uz pomoć magičnih kvadranata1 prikazujemo dve strategije zapošljavanja stručnjaka:

Neinformatičko preduzeće zahteva jak interni IT sektor: Veliki sistemi imaju potrebu da razvijaju sopstveni IT sektor zbog sigurnije podrške svom poslu. Ovo opravdavaju time da se radi o delatnostima od posebnog društvenog interesa ili je to specifična/jedinstvena potreba za koju na IT tržištu ne postoji kvalitetna ponuda. U Srbiji je uobičajeno da državna uprava, velika javna preduzeća, telekomunikacioni i bankarski sektor imaju jak sopstveni IT sektor. Tipični su primeri internih IT sektora u “Telekomu Srbija” i “Delta banci” (sada “Banca Intesa”), koji su 2005. godine raspolagali jačim IT resursima nego bilo koje IT preduzeće u Srbiji.Pored navedenih, u Srbiji se naglo razvilo još nekoliko delatnosti i velikih sistema. Njihove narasle potrebe za IT podrškom nije mogla da isprati postojeća srpska IT “industrijica”, koja se našla zatečena u svojoj tranziciji iz preduzetništva u pravu industriju, tako da su najjači IT resursi razvijeni van IT industrije, na strani korisnika. Ipak, snažni interni IT sektori koji nisu zasnovani na tržišnim principima vremenom postaju sve skuplji za svog osnivača. Pokušaj da njihov rad prevedu na dohodovne odnose uslovljava matične kompanije na diversifikaciju po delatnosti, koja prirodno završava ili prerastanjem internih IT sektora u nezavisna IT preduzeća ili njihovim odumiranjem usled gubitka kadrova u ovoj tranziciji.

Sadašnje stanje/orijentacija Buduće stanje/orijentacija

Informatičko preduzeće zahteva iskusan konsultantski tim: Potrebe i zadovoljstvo korisnika sada dolaze u prvi plan. Da bi ovo mogla da ispune, informatička preduzeća u sve većem broju zapošljavaju biznis orijentisane stručnjake – konsultante, jer ko može bolje da pregovara sa klijentom nego poslovni stručnjak koji odlično poznaje poslovne procese klijenta. Rešenja koja se tako ugovore i izvedu su neuporedivo kvalitetnija od ranijih, koja su direktno ugovarali informatički stručnjaci, najčešće orijentisani na tehnologiju. U razgovoru sa IT stručnjacima rukovodilac korisnika često ne može da dobije njemu prihvatljiv odgovor na pitanje: “Koliko je isplativa (njegova) IT investicija?”, a kada i uđe u IT investiciju, rukovodilac ima utisak da su im IT ljudi zavukli ruke u džepove i uzimaju onoliko para koliko im treba. Vremenom se stvara jak utisak da su u procesu koji ne mogu da kontrolišu, jer od IT stručnjaka uglavnom dobijaju (komplikovane) odgovore koji se tiču njima nepoznate informatičke tehnologije. Ukoliko još poslovni procesi konkretnog klijenta nisu dovoljno poznati IT stručnjacima, onda je zbrka kompletna.

Jak interni IT sektor:

Koncentrisanje na tehnologiju:

Slab interni konsultantski tim

Koncentrisanje na osnovnu

delatnost:

(1) (2)

(4)(3)

delat

sanje Slab

Pre

duze

ća

Stručnjaci

ne - IT (poslovno orijentisani)

IT

ne -

ITIT

Slab interni IT sektor:

Koncentrisanje na tehnologiju:

Jak internikonsultantski tim

Koncentrisanje na osnovnu

delatnost:

(1) (2)

(4)(3)

risanje Jak i

Pre

duze

ća

Stručnjaci

ne - IT (poslovno orijentisani)

IT

ne -

ITIT

1 Magični kvadrant - marketinški alat koji je kreirao Igor Ansoff i po prvi put objavio u svom radu "Strategies for Diversification" - Harvard Business Review (1957). Konsultantska IT kompanija „Gartner“ često svoje analize zasniva na magičnim kvadrantima

Zapošljavanje stručnjaka. Stanje i trendovi

46sito09


U junu i julu 2008. godine „Mineco“ je među najznačajnijim srpskim preduzećima sproveo telefonsko istraživanje sa ciljem dobijanja uvida u njihove IT sisteme. Posle četiri godine raznih analiza na temu šta se prodaje i ko prodaje informatičku opremu, programe i usluge u Srbiji, došla je na red, po prvi put, analiza na temu: ko kupuje IT u Srbiji? Osnovni uslov da preduzeće bude anketirano bio je da poseduje računarsku mrežu od bar deset računara. Anketirana su preduzeća u svim delatnostima, sa cele teritorije Srbije, ne uključujući Kosovo. Pod navedenim uslovima, obuhvaćena su 823 preduzeća, a od ovog broja 656 ispitanika je odgovorilo na anketu, dok preostalih 167 preduzeća iz raznih razloga nije odgovorilo. Najčešće navođen razlog da se ne odgovori na anketu bio je taj da u preduzeću nemaju IT rukovodioca (ukupno 80 preduzeća), sledi 19 informatičkih preduzeća koja su opšte poznata i njihova analiza, kao lakši deo posla, odložena je za kasnije. Samo 17 ispitanika nije želelo da učestvuje u anketi, dok se nad 6 preduzeća sprovodi stečajni postupak, pa kao takva nisu bila interesantna za analizu.Istraživanjem su obuhvaćene sledeće hardverske teme: instalirana PC baza, instalirana serverska baza i planirane nabavke, stanje sistema za skladištenje podataka i planirane nabavke. Iz domena informatičkih usluga obrađena je tema o načinu održavanja IT sistema u preduzećima.

Sažeti rezultati IT stanja u preduzećima

PC upotreba: Tačno u polovini od 660 anketiranih preduzeća manje od 25% njihovih radnika svakodnev-no upotrebljava računar u svom poslu. Instalirana PC baza u ovim preduzećima iznosila je oko 34 hiljade računara, ili 37% svih računara u anketiranim preduzećima. Sa druge strane, istraživanjem je obuhvaćeno 88 preduzeća čiji su zaposleni u procentu većem od 75% svakodnevno koristili PC u svom poslu. Instalirana PC baza u ovim preduzećima iznosila je 19.522 računara, ili 21,3%.Rezultati istraživanja ukazuju da po PC upotrebi prednjače proizvođačka preduzeća, i to znatno više prerađivačka nego iz diskretne proizvodnje. U analizi prema okruzima značajno odstupanje od ostalih pokazuju grad Beograd sa 54,8% učešća i Južnobački okrug sa 10,1% učešća u instaliranoj bazi računara anketiranih preduzeća.

Preduzeća u Srbiji kao informatički korisnici

0

50

100

150

200

250

300

do 25%

350

400

25%-50% 50%-75% preko 75% Ostalo

PC upotreba

Bro

j pre

duz

eća

0

50

100

150

200

250

300

do 5 servera

350

400

6-10 servera sa 10+ servera

Broj servera

Bro

j pre

duz

eća

450

500

Broj preduzeća prema udelu zaposlenih koji rade na računaru


47sito09


Serveri u preduzećima: Skoro tri četvrtine anketiranih preduzeća poseduje manje od 5 servera. Do 10 servera ima oko 13% preduzeća, dok 11% preduzeća tvrdi da poseduje preko 10 servera. Sa druge strane, dodatna analiza i modeliranje ukazuju na činjenicu da je instalirana baza servera u preduzećima koja poseduju preko 10 servera bliska instaliranoj bazi u preduzećima koja poseduju do 5 servera.Najznačajniji uticaj na broj instaliranih servera u preduzećima ima visina poslovnog prihoda, tako da ona preduzeća koja ostvaruju preko 100 miliona evra godišnjeg prihoda u 70% slučajeva imaju više od 10 servera. Ukoliko je prihod manji od 4 miliona evra, onda tek 3% preduzeća ima preko 10 servera. Nešto manji uticaj na broj servera u preduzećima ima parametar veličine preduzeća po zaposlenosti. Anketirana preduzeća sa područja grada Beograda pokazuju svoju dominaciju u svim kategorijama po broju instaliranih servera, počevši od učešća od 37% među preduzećima koja poseduju do 5 servera, do fantastičnih 67% udela među preduzećima koja poseduju više od 10 servera. Ukoliko analiziramo broj servera u preduzećima prema delatnosti, toliko je očigledna ujednačenost podataka da bi fokus samo na pojedine sektore vodio ka gubljenju poslovne šanse koje nude zanemarene delatnosti.

0

50

100

150

200

250

300

do 25%

350

400

25%-50% 50%-75% preko 75% Ostalo

PC upotreba

Bro

j pre

duz

eća

0

50

100

150

200

250

300

do 5 servera

350

400

6-10 servera sa 10+ servera

Broj servera

Bro

j pre

duz

eća

450

500

Da li imate stalnog dobavljača IT opreme?

Ima 66%

Nema 1%

Odbija odgovor 33%

Dobavljači IT opreme: Dve trećine anketiranih preduzeća u Srbiji imalo je stalne dobavljače IT opreme. Ova činjenica umanjuje poslovnu šansu svim informatičkim preduzećima koja pokušavaju da pridobiju nove kupce. U većoj meri od ostalih, stalnog IT dobavljača nemaju veoma velika preduzeća (preko 1.000 radnika), zatim preduzeća sa poslovnim prihodima preko 100 miliona evra. Isti zaključak važi i za javna preduzeća i komunalne delatnosti koje Zakon o javnim nabavkama usmerava prema tenderskim nabavkama. Geografska lokacija ne igra značajniju ulogu u opredeljenju korisnika prema stalnom IT dobavljaču.

Upotreba servera u preduzećima u Srbiji, 2008.

Stalni dobavljači IT opreme u preduzećima u Srbiji, 2008.

48sito09


Rezultati i zapažanja o anketiranim preduzećima

Anketirana preduzeća su zapošljavala 315.884 radnika u 2007. godini, što je predstavljalo 28,5% ukupne zaposlenosti u svim srpskim preduzećima. Anketirana preduzeća su u 2007. godini ostvarila ukupne prihode nešto veće od 18 milijardi evra, što je iznosilo 25,6% ukupnih prihoda srpske privrede.

Prihod: Godišnji poslovni prihod preduzeća igra veoma značajnu ulogu kod procene IT poslovne šanse. Poslovni prihod preduzeća od 4 miliona evra može se smatrati graničnim između slabe i dobre IT poslovne šanse u Srbiji. Prihod od 4 do 20 miliona evra ostvaruje ubedljivo najveći broj selektovanih preduzeća IT korisnika, tako da će dobre rezultate u ovom rangu napraviti IT vendori sa „volume“ strategijom. „Value“ strategija je rezervisana za one koji rade sa korisnicima čije je godišnji poslovni prihod veći od 20 miliona evra.Ukoliko je orijentacija IT vendora na preduzeća koja ostvaruju godišnje manje od 4 miliona evra, tu ih onda očekuju brojna mala preduzeća, koja ovaj put nisu bila u fokusu analize, a ovo tržište karakteriše dodatna rascepkanost (fragmentisanost), kako po delatnostima, tako i po okruzima. Jedino rešenje za uspeh u ovom segmentu doneće skupa i zahtevna strategija „kapilarnosti“. Retka su IT preduzeća u Srbiji koja prepoznaju ovu vrstu strategije, tako da ta okolnost nekima može da bude dobra ideja za njeno usvajanje.

0

50

100

150

200

250

300

od 1 do 4 mil

350

400

od 4 do 20 mil od 20 do 100 mil preko 100 mil

Bro

j ank

etir

anih

pre

duz

eća

Rang po prihodu [€]

Zaposlenost: Najveći broj - zaposlenih 147.951, ili 46,8% radio je u veoma velikim preduzećima (preko 1.000 radnika), a koja su činila tek 7,0% od ukupnog broja anketiranih preduzeća, dok je u srednjim preduzećima (50-250 radnika), kojih je bilo čak 41,8% od ukupnog broja, bilo angažovano 40.696 radnika, ili tek 12,9%.Kada se posmatra zaposlenost, onda je „volume“ strategija rezervisana za preduzeća sa 50-1.000 zaposlenih, „value“ strategija za krajnje korisnike koji zapošljavaju preko 1.000 radnika, a „kapilarnost“ treba pažljivo primenjivati nad malim preduzećima koja zapošljavaju manje od 50 zaposlenih. (Napomena: preduzeća sa manje od 50 zaposlenih nisu bila u fokusu ove analize)

Serverska tražnja: Rezultati istraživanja pokazuju veliku ujednačenost podataka o relativnoj serverskoj tražnji po svim dimenzijama, kako po zaposlenosti, po prihodu, po delatnosti, tako i po lokaciji/okrugu. Veće odstupanje od ostalih pokazuju, tj. u većoj meri nameravaju da nabavljaju servere u 2008. godini veoma velika preduzeća, zatim preduzeća sa poslovnim prihodima preko 100 miliona evra. Geografska lokacija i delatnost preduzeća ne igraju značajniju ulogu u relativnoj serverskoj tražnji. Ove dve dimenzije dobijaju na značaju tek kada se posmatraju apsolutne vrednosti, tada Beograd zbog svoje „mase“ apsolutno dominira, a proizvođačka preduzeća prednjače u odnosu na trgovačka i sva ostala.

Broj anketiranih preduzeća prema rangu prihoda u Srbiji, 2007.


49sito09


0

50

100

150

200

250

300

10 do 50zaposlenih

Bro

j ank

etir

anih

pre

duz

eća

Opseg zaposlenosti

50 do 250zaposlenih

250 do 1000zaposlenih

preko 1000zaposlenih

Ostalo

0

20

40

80

100

120

160

Prerađivačkaindustrija

Bro

j ank

etir

anih

pre

duz

eća

Delatnost

Diskretnaproizvodnja

Malprodaja ilične usluge

Građevina igrađevinski

materijal

Energetika ijavna pred. ikomunalne

usluge

60

140

180

Trgovina na veliko

Ostalo

Delatnost: Po sektorskoj strukturi, najveći broj urađenih anketa odnosi se na sektor prerađivačke industrije - 155, ili 23.5%, u kojima je bilo zaposleno 71.120 radnika, ili 22.5%; sledila je diskretna proizvodnja sa 112 preduzeća i 56.194 radnika, ili 17,8% ukupne zaposlenosti. Vodećih pet sektora obuhvatalo je skoro 80% ukupnog broja anketiranih preduzeća, sa nešto preko 70% zaposlenih.Ukoliko analiziramo stanje IT infrastrukture u preduzećima prema delatnostima, onda je očigledna ujednačenost podataka, tako da bi fokus samo na pojedine segmente/delatnosti vodio ka gubljenju poslovne šanse koju nude zanemarene delatnosti. Trenutnu situaciju karakterišu nešto vitalnija prerađivačka i trgovačka preduzeća, ali trendovi su, ipak, takvi da se uspostavlja balans među industrijama/sektorima.

Broj anketiranih preduzeća prema opsegu zaposlenosti u Srbiji, 2007.

Broj anketiranih preduzeća prema delatnosti u Srbiji, 2008.

Broj preduzeća Prerađivačka industrija

155 Diskretna proizvodnja

112 Maloprodaja

87 Građevina

66 Energetika i javna pred.

54 Trgovina na veliko

53 Ostalo

133 Ukupno

660

50sito09


1 SAOPŠTENJE o ostvarenim rezultatima poslovanja privrednih društava u Srbiji, NBS – Beograd, maj 2008.

Rezultati poslovanja preduzeća u 2007. godini1

Srpska preduzeća su i 2007. godinu završila pozitivno, uz neto dobit od 53,5 milijardi dinara, ali je to ipak upola manje nego u 2006. godini, saopštila je Narodna banka Srbije. Ukupna dobit 51.977 preduzeća bila je 328,5 milijardi, dok je gubitak 24.294 preduzeća bio 275 milijardi dinara i za 24 odsto je veći nego prethodne godine. U preduzećima koja su imala dobit zaposleno je oko 750 hiljada radnika, a u gubitašima 356 hiljada radnika. Preduzeća u Srbiji su prvi put, posle 1994. godine pozitivno poslovala u 2006. godini, kada je njihova ukupna dobit bila 108,1 milijardu dinara. Smanjenje dobiti posledica je uticaja negativnih kursnih razlika. Najveću dobit imala su preduzeća iz oblasti trgovine, prerađivačke industrije, saobraćaja i veza i prometa nekretnina. Najveći gubitaši su javna preduzeća koja su u restrukturiranju i kojima predstoji privatizacija.U izveštaju NBS o oceni boniteta srpskih preduzeća, navedeno je da odličan bonitet ima 677 preduzeća, ili 1,3 odsto od ukupno ocenjenih, dok je ocenu veoma dobar bonitet zaslužilo 32 odsto preduzeća, dobar bonitet 45 odsto, prihvatljiv 19,5 odsto, a veoma slab 2,1 odsto.

0

50

100

150

200

250

300

Bro

j ank

etir

anih

pre

duz

eća

GradBeograd

Okrug

Južnobački

Južnobanatski

Šumadijski Severnobanatski

Moravički Ostalo

Okrug: Uočljiva je izuzetna koncentracija broja preduzeća i zaopslenosti u dva okruga: grad Beograd i Južnobački okrug (Novi Sad). U Beogradu su poslovala 272 anketirana preduzeća, koja su zapošljavala 152.736 radnika, ili 48,4%. Na području Južnobačkog okruga anketirano je 69 preduzeća sa 25.909 radnika, ili 8,2%. U svim ostalim okruzima broj anketiranih preduzeća bio je pojedinačno manji od 27, ili 4,1% po okrugu.Anketirana preduzeća sa područja grada Beograda pokazuju svoju dominaciju u svim IT kategorijama, tako da ona drže 54,8% instalirane PC baze, sa prosekom od 3 radnika na jedan računar. Dominacija postoji i po broju instaliranih servera, počevši od učešća od 37% među preduzećima koja poseduju do 5 servera do fantastičnih 67% udela među preduzećima koja poseduju preko 10 servera. Za ekonomičan rezultat IT preduzeća za sada je legitimno fokusiranje na klijente samo u ova dva regiona. Istovremeno, vendorima se sugeriše da obrate pažnju na sve one regione koji budu prelazili 3% ukupnog tržišta.Ukoliko oporavak srpske ekonomije bude ubrzan, onda će nezasićeno srpsko IT tržište nuditi sjajne poslovne šanse za sva IT preduzeća koja budu direktno prisutna na lokalnom tržištu. Skoro da nema strategije koja neće doneti dobar rezultat. Rast će i dalje biti zasnovan na postojećim IT korisnicima, ali snažno će ga podupirati novi korisnici, tako da se vendorima savetuje da razrade modele za praćenje sada malih ali brzorastućih preduzeća.

Broj preduzeća Grad Beograd

272 Južno-bački

69 Južno-banatski

27 Šumadijski

26 Severno-banatski

24 Moravički

24 Ostalo

218 Ukupno

660

Broj anketiranih preduzeća prema lokaciji u Srbiji, 2008.


51sito09


Naziv firme SedišteBr. za-

poslenihPromet [mil €]

Kapital [mil €]

Dobit [mil €]

Instalirana PC baza M A N EI

1 ELEKTROPRIVREDA SRBIJE Beograd 33.410 1.278 5.974 224

2 TELEKOM SRBIJA Beograd 10.198 1.030 1.415 158

3 NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE Novi Sad 12.615 3.081 1.224 82

4 TELENOR Beograd 1.102 353 558 75

5 VICTORIA GROUP konsolidovano Novi Sad 1.195 254 142 71

6 DELTA HOLDING konsolidovano Beograd 13.140 1.465 665 70

7 PTT SRBIJA Beograd 15.329 184 1.066 50

8 SINTELON konsolidovano Bačka Palanka 1.976 333 211 47

9 INVEJ konsolidovano Beograd 3.015 201 169 44

10 HEMOFARM Vršac 3.230 221 228 44

11 DIN FABRIKA DUVANA Niš 904 203 153 33

12 SRBIJAGAS Novi Sad 1.665 610 101 30

13 PZP NIŠ konsolidovano Niš 4.826 271 85 30

14 SUNOKO Novi Sad 754 144 75 29

15 LAFARGE BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA Beočin 661 95 71 28

16 MATIJEVIĆ Novi Sad 1.449 91 83 28

17 MK COMMERCE konsolidovano Novi Sad 766 129 98 27

18 U.S. STEEL SERBIA Smederevo 5.766 876 125 27

19 RUDNAP GROUP Beograd 377 98 31 25

20 TARKETT Bačka Palanka 630 120 108 25

21 SWISSLION TAKOVO konsolidovano Beograd 3.413 205 112 20

22 TETRA PAK PRODUCTION Beograd 123 128 27 18

23 COCA-COLA HBC-SRBIJA Beograd 980 161 64 18

24 APATINSKA PIVARA Apatin 985 142 132 15

25 SOJAPROTEIN Bečej 387 173 80 13

26 GALENIKA Beograd 2.711 81 138 13

27 AGROMARKET Kragujevac 398 60 30 13

28 TITAN CEMENTARA KOSJERIĆ Kosjerić 386 42 63 12

29 MARBO PRODUCT Beograd 861 57 37 12

30 ENERGOPROJEKT HOLDING konsolidovano Beograd 2.606 205 89 12

31 PZP BEOGRAD Beograd 927 95 33 11

32 NECTAR Bačka Palanka 603 68 49 11

33 HENKEL MERIMA Kruševac 608 105 69 11

34 FRIKOM Padinska Skela 999 72 49 11

35 VERANO MOTORS konsolidovano Beograd 687 93 60 11

36 NELT CO. Beograd 595 182 63 11

37 PEŠTAN Bukovik 630 40 32 10

38 TIGAR TYRES Pirot 2.345 149 50 10

39 GRAND KAFA Beograd 1.326 71 46 10

40 CRVENKA Crvenka 328 74 44 10

41 PINK INTERNATIONAL COMPANY Beograd 740 50 13 10

42 HOLCIM Popovac 590 66 49 9

43 SERBIA BROADBAND - KABLOVSKE MREŽE Kragujevac 674 44 21 9

44 MESSER TEHNOGAS Beograd 336 45 83 9

45 KONCERN FARMAKOM M.B. Surčin 1.952 126 13 8

46 CARLSBERG SRBIJA Čelarevo 533 82 41 8

47 JAT AIRWAYS Beograd 2.960 172 0 7

48 CARNEX Vrbas 2.110 59 45 7

49 OMV JUGOSLAVIJA Beograd 37 247 39 7

50 MONTERRA Beograd 527 39 9 7

Ukupno 145.365 14.175 14.163 1.482

Natprosečni IT investitori Primer 50 kompanija rangiranih po dobiti 2007.

sito09 / IT tržište Srbije IT tržište Srbije / sito09IT tržište Srbije / Informatička industrija

IT u Srbiji

Ko prodaje?

Ko kupuje? - DATUM - Dani Tehnoloskog Umeca - Ko kupuje IT u Srbiji.pdf · strategiji privrednog razvoja 2006 ... Ekonomski pokazatelji1 2004 2005 2006 ... u Srbiji se naglo razvilo

Documents