Top Banner
Pad Bastilje 1%98%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit) Francuska revolucija Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili vebsajtove), ali oni nisu uneti u sam tekst, te bi bilo dobro da se to uradi. Ukoliko je članak kratak ili je pisan uz pomoć samo jednog izvora, biće dovoljno da se unese samo spisak korišćene literature. Francuska revolucija (1789—1794) je bila važan deo istorije Francuske, Evrope i zapadne civilizacije. Tokom tog perioda, republika je zamenila apsolutističku monarhiju, a Rimokatolička crkva je bila primorana da izvrši radikalnu reorganizaciju. Dok je Francuska oscilovala između republike i carstva 75 godina nakon što je Prva republika pala posle državnog udara, revolucija se smatra glavnom prekretnicom u istoriji Zapada od vremena apsolutizma i aristokratije do doba građanstva kao glavne političke snage. [прикажи] [прикажи] [прикажи] [прикажи] [прикажи]
9

Francuska revolucija — Википедија

Dec 23, 2015

Download

Documents

Aleksandra01

francuska revolucija
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: Francuska revolucija — Википедија

Pad Bastilje

(https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5&action=edit)

Francuska revolucijaIz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb­sajtove),ali oni nisu uneti u sam tekst, te bi bilo dobro da se to uradi. Ukoliko ječlanak kratak ili je pisan uz pomoć samo jednog izvora, biće dovoljnoda se unese samo spisak korišćene literature.

Francuska revolucija (1789—1794) je bila važandeo istorije Francuske, Evrope i zapadnecivilizacije. Tokom tog perioda, republika jezamenila apsolutističku monarhiju, aRimokatolička crkva je bila primorana da izvrširadikalnu reorganizaciju. Dok je Francuskaoscilovala između republike i carstva 75 godinanakon što je Prva republika pala posle državnogudara, revolucija se smatra glavnom prekretnicomu istoriji Zapada ­ od vremena apsolutizma iaristokratije do doba građanstva kao glavnepolitičke snage.

[прикажи]

[прикажи]

[прикажи]

[прикажи]

[прикажи]

Page 2: Francuska revolucija — Википедија

Sadržaj

1 Pozadina2 Skupština3 Nacionalna ustavotvorna skupština

3.1 Pad Bastilje3.2 Odluke

4 Zakonodavna skupština i pad monarhije4.1 Zakonodavna skupština4.2 Rat4.3 Ustavna kriza

5 Konvent6 Direktorijum7 Posledice8 Literatura9 Vidi još

9.1 Ostale revolucije u Francuskoj10 Spoljašnje veze

Pozadina

U vreme kada je Engleska doživljavala industrijsku revoluciju, Francuska je bila pretežno agrarna zemlja.Od oko 25 miliona stanovnika, 23 miliona su pripadala seljaštvu. Francuska je u drugoj polovni 18. vekabila feudalno­apsolutistička država. Postojanje feudalnih prava na zemlju sputavalo je razvoj zemljoradnje iindustrije. Društvo je bilo podeljeno u tri staleža:

1. sveštenstvo,2. plemstvo,3. buržoazija, građanstvo, seljaštvo i ostali (treći stalež).

Sveštenstvo i plemstvo su bili privilegovani neradnici koji su činili 2% od ukupnog broja stanovnika, dok jenajbrojnije bilo francusko seljaštvo (90%) i buržoazija i radništvo (8%).

Sveštenstvo je imalo veliki uticaj u društvu i ubiralo je znatne prihode sa crkvenih imanja, ali nije bilojedinstveno po sastavu i poreklu. Privilegovani položaj uživalo je više sveštenstvo — plemićkog porekla,dok je niže sveštenstvo imalo skromne prihode, pa je po položaju bilo bliže pripadnicima trećeg staležanego višem sveštenstvu.

Plemstvo je bilo drugi privilegovani stalež u Francuskoj i sa sveštenstvom je činilo aristokratski deofrancuskog društva. Ekonomski položaj plemstva obezbeđivali su feudalni zemljišni posedi. Aristokratskideo društva ubirao je prihode i od brojnih državnih službi i penzija koje je kralj delio sveštenstvu i plemstvukao vladajućim staležima. Niže plemstvo je, po svom ekonomskom položaju i ugledu u društvu, bilo znatnoispod visokog plemstva, ali je i ono ljubomorno čuvalo svoja feudalna prava.

Neprivilegovani deo francuskog društva pripadao je trećem staležu, koji je po socijalnom sastavu bioveoma raznorodan. Najbrojniju kategoriju trećeg staleža činili su seljaci. Iako nisu bili formalno vezani zazemljoposed svojih gospodara ­ plemića i sveštenika, oni su bili opterećeni brojnim feudalnim dažbinama.

Page 3: Francuska revolucija — Википедија

Skica Žaka­Luja Davida kako Narodna skupština dajeTenisku zakletvu

Crkvi su davali desetinu proizvoda, a državi brojne poreze. Nezadovoljstvo seljaka je bilo opšte i oni suželeli ukidanje feudalnih odnosa kako bi postali vlasnici zemlje koju su obrađivali.

Trećem staležu je pripadalo i gradsko stanovništvo, osim plemstva i sveštenstva. Tu se ubrajala i buržoazijakoja se delila na:

krupnu — bankare, krupne trgovce, vlasnike manufaktura i zakupce poreza;srednju — srednje trgovce, bogate zanatlije; isitnu — zanatlije i sitne trgovce.

Poseban sloj buržoazije je inteligencija iz redova trećeg staleža: književnici, naučnici, umetnici, kao i sitni isrednji službenici, lekari, nastavnici, advokati i drugi.

Osamdesetih godina 18. veka, Francuska je ušla u duboku krizu. Razvoj proizvodnih snaga došao je uneposredan sukob sa apsolutističko­feudalnim poretkom. Manufaktura je pretvorena u industriju,brodarstvo raspolaže celim flotama. Banke se množe i snaže, kapital se grupiše u akcionarska društva.Filozofi i književnici svojim shvatanjima o jednakosti, slobodi, bratstvu, naciji, religiji, humanizmu,podrivali su postojeći režim, a u narod je sve dublje prodirala misao o jednakosti ljudi.

Buržoazija je raspolagala najvećim delom francuskog bogatstva, ali nije imala političku vlast koja je i daljebila u rukama privilegovanog plemstva i sveštenstva. Glavni protivnik režima bila je buržoazija, ali i nekislojevi privilegovanih staleža (plemstvo i sveštenstvo). Kralj je bio apsolutni vladar, ali je njegov uticaj navlast u zemlji bio ograničen. I pored privrednog prosperiteta bile su potrebne korenite reforme, pre svegaoporezovati plemstvo i sveštenstvo. Reforme se ne sprovode što izaziva demonstracije, bune i nemire.

Budući da je privredna politika Francuske biokameralizam (što znači da se količina novca udržavi zadržavala punjenjem državne blagajne), toje u pravilu značilo da su porezi kojih su prva dvastaleža bila oslobođena, bili nametnuti trećemstaležu. U to doba je francuski kralj bio Luj XVI,koji je zbog čestih ratova, novčane pomoćiameričkim državama u borbi za oslobođenje odVelike Britanije i brojnih drugih troškova tolikoiscrpio državnu riznicu da je 1788. godineproglašen bankrot.

Ministar finansija Žak Neker traži od kralja LujaXVI „saziv državnih staleža“ u kojem će trećistalež imati isti broj poslanika kao i plemstvo isveštenstvo. Kralj prihvata zahtev i 1789. godine,175 godina od poslednjeg zasedanja, objavljeno je sazivanje državnih staleža i način izbora predstavnika zanjih. Svakom je staležu bio osiguran jednak broj mesta, što je vladajućim staležima automatski davalonatpolovičnu većinu, pa se Odbor tridesetorice, udruženje liberalnih Parižana, pobunio i počeo da tražidupliranje trećeg staleža i glasanje po zastupnicima, a ne po staležima kako je bilo određeno (prvosveštenstvo, zatim plemstvo i na kraju treći stalež). Neker, govoreći ispred vlade, izjavio je da bi treći staležtrebalo udvostručiti, ali je pitanje glasanja ostavljeno za sam sastanak staleža. Ipak, nezadovoljstvo serasplamsalo zbog razmirica koje su ostale nerešene i pamfleti, poput onog opata Sijesa „Šta je treći stalež?“

Page 4: Francuska revolucija — Википедија

koji je govorio da su privilegovani redovi paraziti, a treći stalež sam narod, je održavao ovo nezadovoljstvo.Sijes je napisao na ovom pamfletu: „Šta je treći stalež? Sve. Šta je on bio do sada u političkom poretku?Ništa. Šta on traži? Da postane nešto.“

Skupština

Za više informacija pogledajte članak Skupština staleža (1789)

Poslanici izabrani na izborima širom Francuske sastali su se 5. maja 1789. u Versaju. 28. maja, Opat Sijesje pokrenuo da treći stalež počne sa verifikacijom svoje vlasti i pozvao je druga dva staleža da im sepridruže, ali nije čekao na njih. Ovaj proces je završen 17. juna, a onda su glasali za mnogo radikalnijemere, proglasivši sebe Nacionalnom skupštinom, skupštinom naroda, a ne staleža. Opet su pozvali ostale daim se pridruže, ali su im stavili do znanja da nameravaju da upravljaju državnim pitanjima sa ili bez njih.

Luj XVI je zatvorio zgradu u kojoj se skupština održavala. Vremenske prilike nisu dopuštale donošenjeodluka na javnom mestu, pa je skupština premestila svoje zasedanje u obližnje zatvoreno tenisko igralištegde su se 20. juna 1789. zakleli da se neće razilaziti dok ne donesu ustav Francuskoj. Većina predstavnikasveštenstva im se uskoro pridružila, kao i 47 predstavnika plemstva. Do 27. juna, rojalistička partija je bilanadjačana, iako je vojska u velikim brojevima počela da pristiže oko Pariza i Versaja. Poruke podrške sustizale iz Pariza i drugih francuskih gradova. Dana 9. jula, Skupšina je preimenovana u Nacionalnuustavotvornu skupštinu, koja će trajati do 30. septembra 1791. kada je konačno bila raspuštena.

Nacionalna ustavotvorna skupština

Pad Bastilje

Za više informacija pogledajte članak Pad Bastilje

Dana 11. jula 1789, kralj Luj, pod uticajem konzervativnog plemstva iz svog ličnog saveta, kao i svojesupruge Marije Antoanete i brata grofa d'Artoe, je smenio reformističkog ministra Nekera i kompletnorekonstruisao vladu. Mnogo Parižana je krenulo u otvorenu pobunu. Deo vojske se pridružio rulji; drugi suostali neutralni.

Dana 14. jula 1789., nakon nekoliko sati borbe, pobunjenici su osvojili zatvor Bastilju, ubivši upravnika,markiza Bernara de Lonaja i nekoliko njegovih stražara. Iako su oslobodili samo sedam zatvorenika: četirilopova, dvojicu ludaka i jednog seksualnog prestupnika, Bastilja je služila kao jak simbol svega što jeomraženo pod starim režimom. Vrativši se ispred gradske skupštine, masa je optužila gradonačelnika Žakade Flesela za izdaju; ubijen je na putu ka kraljevskoj palati gde je trebalo da se održi javno suđenje.

Kralj i njegove vojne pristalice su se povukle, barem privremeno. Markiz Lafajet je preuzeo komandu nadNarodnom gardom u Parizu. Žan Silvan Beli, predsednik Narodne skupštine u vreme Teniske zakletve, jepostao gradonačelnik u novoj administrativnoj strukturi znanom kao komuna. Kralj je posetio Pariz, gde je27. jula prihvatio trikoloru, dok su povici „Živeo kralj“ promenjeni u „Živela nacija“.

Ipak, nakon ovog nasilja, plemstvo, malo ohrabreno ovim prividnim i kako se pokazalo, privremenimpomirenjem, počelo je da beži iz zemlje, od kojih su neki počeli da pripremaju građanski rat i tražilievropsku koaliciju protiv Francuske.

Page 5: Francuska revolucija — Википедија

Neker, koji je vraćen na vlast, je uživao u svom kratkotrajnom trijumfu. Lukav ekonomista, ali manje lukavpolitičar, Neker je precenio sebe zahtevanjem i dobijanjem opšte amnestije, izgubivši tako mnogopopularnosti u narodu u trenutku svog navodnog trijumfa.

Do kraja jula, pobuna se proširila Francuskom. U seoskim krajevima, mnogi su otišli dalje od ovog; neki suspalili povelje o vlasništvu i nemali broj dvoraca, kao deo opšte agrarne pobune koja je poznata kao Velikistrah. Kao dodatak, zavere i agitacije izbeglog plemstva su doveli do neobuzdanih glasina i paranoja(posebno u seoskim područjima) koji su izazvale velike nemire i koje su doprinele Velikom strahu.

U spomen na pad Bastilje, danas se 14. jul u Francuskoj slavi kao Dan republike.

Odluke

Buržoazija pokušava zavesti red, uplašena akcijom naroda. To joj uspeva donošenjem zakona o ukidanjufeudalnih dažbina 4. avgusta 1789, čime je stari poredak bio srušen, a donesena je i Deklaracija o pravimačoveka i građanina, jedan od temeljnih dokumenata u istoriji ljudskih prava, kojim su sloboda, jednakost ivlasništvo proglašeni neotuđivim pravom čoveka.

Nedugo zatim, crkva je sekularizovana, a njena su imanja proglašena državnim dobrom (prodajom tihimanja vlast je pokušala rešiti državnu krizu). 3. septembra 1791. proglašen je prvi francuski Ustav kojim jeFrancuska postala građansko­demokratska ustavna monarhija sa strogom podelom vlasti na zakonodavnu,izvršnu i sudsku. Na čelu države i dalje je bio kralj, ali sada ograničen u vladavini. Zakone je donosilaustavotvorna skupština preimenovana u Zakonodavnu skupštinu, dok je kralj imao pravo veta i izvršnuvlast. Francuska je podeljena u 83 departmana, cehovi su ukinuti i time je omogućen slobodan razvoj obrta,industrije i trgovine. Seljaci su postali zakupnici zemlje na kojoj su radili, a biračko pravo je dato jepunoletnim muškarcima s imovinom određene vrednosti.

Među pristalicama revolucije razvilo se idejno podvojenje, pa su tako nastali Žirondinci, umerenedemokrate iz pokrajine Žironde, i Jakobinci, ekstremni radikali koji su se okupljali u manastiru SvetogJakova.

U međuvremenu, Narodna skupština je stvorila buržoasku državu. Francuska je postala ustavna buržoaskamonarhija. Kralj Luj XVI staje na stranu kontrarevolucije i pokušava stranom intervencijom srušitirevoluciju u Francuskoj. Izdao je proglas kojim je osudio delo Narodne skupštine i pozvao u pomoć svojepristalice. Ustavotvorna skupština prestala je sa radom 29. septembra 1791. godine. Po njenoj odlucinijedan njen član se nije mogao kandidovati za zakonodavnu skupštinu.

Zakonodavna skupština i pad monarhije

Zakonodavna skupština

Prema ustavu iz 1791, Francuska je funkcionisala kao ustavna monarhija. Kralj je morao da deli vlast saizabranom Zakonodavnom skupštinom, ali je zadržao pravo na veto i pravo da bira ministre.

Zakonodavna skupština se prvi put sastala 1. oktobra 1791. i izrodila se u haos nakon manje od godinudana. Sastojala se od 165 feulitanaca (ustavnih monarhista) na desnici, oko 320 žirondinaca i jakobinaca nalevici i oko 250 predstavnika koji nisu pripadali nijednoj stranci.

Page 6: Francuska revolucija — Википедија

Francuska revolucija 10. avgusta 1792.

Odmah na početku, kralj je stavio veto na zakon koji je pretio smrću izbeglom plemstvu i nalagao da svesveštenstvo mora u roku od 8 dana da položi zakletvu odanosti državi po „Aktu o civilnoj organizacijisveštenstva“. Tokom godine, neslaganja poput ovih će dovesti do ustavne krize i dovešće Revoluciju na višinivo.

Rat

Politika tog perioda je neizbežno vukla Francusku u rat sa Austrijom i njenim saveznicama. Kralj, desnica iŽirondicni su želeli rat sa Pruskom i Austrijom, a protiv rata su bili jakobinci na čelu sa Robespjerom. Kraljse nadao da će rat povećati njegovu popularnost, takođe je tražio mogućnost i da iskoristi i neuspeh rata.Žirondinci su se nadali da će rat proširiti revoluciju u Evropi. Jakobinci su se protivili ratu, jer su radiježeleli da konsoliduju i prošire revoluciju kod kuće. Austrijski car Leopold II Habzburški, brat Lujeve ženeMarije Antoanete, je možda takođe želeo da izbegne rat, ali je umro 1. marta 1792.

Francuska je objavila rat Austriji 20. aprila 1792, a Pruska se pridružila Austriji nekoliko nedelja kasnije.Nakon nekoliko početnih okršaja koji su prošli loše po Francuze, prvi značajniji događaj se desio safrancusko­pruskom bitkom kod Valmija (20. septembar 1792). Iako je jaka kiša sprečila konačan ishodbitke, francuska artiljerija je pokazala svoju superiornost. Međutim, tokom ovog perioda, Francuska jeupala u nemire i monarhija je postala stvar prošlosti.

Ustavna kriza

Noći 10. avgusta 1792, pobunjenici, uz podrškunove revolucionarne Pariske komune, napalizamak Tiljerije. Kralj i kraljica su zarobljeni, azakonodavna skupština je suspendovalamonarhiju: bilo je prisutno malo više od trećinepredstavnika, a skoro svi su bili Jakobinci.

Ono što je ostalo od vlade je zavisilo od podrškepobunjeničke Komune. Kada je Komuna poslalabande u zatvore da ubiju zatvorenike i poslaladopis ostalim gradovima u Francuskoj pozivajućiih da prate ovaj primer, skupština je mogla dapruži samo slab otpor. Ova situacija je trajala dostvaranja Konventa, koji je bio zadužen za pisanjenovog ustava, a koji se prvu put sastao 20.septembra 1792. i postao je de fakto nova vlada Francuske. Sledećeg dana je ukinuta monarhija iproglašena republika. Ovaj datum je kasnije usvojen kao početak Prve godine Francuskog revolucionarnogkalendara.

Konvent

Za više informacija pogledajte članak Nacionalni konvent

Zakonodavna vlast nove republike je prešla na Nacionalni konvent, dok je izvršna vlast pala na Komitetejavne bezbednosti. Žirondinci su postali najuticajnija partija u Konventu i Komitetima.

Page 7: Francuska revolucija — Википедија

Pogubljenje Luja XVI

U Brunsvikškom manifestu, austrijske i pruske vojske su pretile odmazdom nad stanovništvom Francuskeako se odupre njihovom napredovanju ili ponovnom uspostavljanju monarhije. Kao posledica toga, kraljLuj je viđen kako kuje zaveru sa neprijateljimaFrancuske. 17. januara 1793, kralj Luj XVI jeosuđen na smrt zbog „zavere protiv javneslobodne i opšte bezbednosti“ od strane slabevećine u Konventu. Pogubljenje 21. januara 1793.je dovelo do još više ratova sa ostalim evropskimdržavama. Lujeva žena, Marija Antoaneta, jepogubljena na giljotini 16. oktobra.

Kada je rat krenuo loše po Francuze, cene suskočile i siromašni radnici i jakobinci su sepobunili; kontra­revolucionarne aktivnosti supočele u nekim regionima. Ovo je ohrabrilojakobince da državnim udarom preuzmu vlast,mobilišući podršku javnosti protiv žirondinaca iuz podršku snaga siromašnih radnika. Savezjakobinaca i radnika je tako postao element koji jebio jezgro nove vlade. Politika je postala značajno radikalnija.

Komitet javne bezbednosti je došao pod kontrolu Maksimilijana Robespjera i jakobinci su pokrenuliVladavinu terora (1793—1794). Najmanje 1.200 ljudi je ubijeno pod giljotinom ili na drugi način nakonoptužbi za kontra­revolucionarne aktivnosti. Najmanja naznaka kontra­revolucionarnih misli ili aktivnosti(ili u slučaju Žaka Hebera, revolucionarni fanatizam koji je nadmašivao one na vlasti) mogla je dovesti podsumnju, a suđenja nisu vršena prema savesti.

1794, Robespjer je imao uklonjene ultra­radikale i umerene jakobince; međutim, kao posledica toga,njegova popularnost je dramatično opala. 27. jula 1794, narod Francuske se pobunio protiv Robespjerovogterora u onome što će postati poznato kao „Termidorska reakcija“. Ona se završila tako što su umereničlanovi Konventa smenili i pogubili Robespjera i nekoliko drugih vodećih članova Komitete javnebezbednosti. Nova vlada se uglavnom sastojala od žirondinaca koji su preživeli Teror, a nakon preuzimanjavlasti, oni su vršili osvetu čak i nad onim Jakobincima koji su im pomogli da zbace Robespjera, zabranivšiklub jakobinaca i pogubljenjem mnogih njegovih bivših članova u onome što je poznato kao „Beli teror“.

Konvent je usvojio novi „Ustav godine treće“ 17. avgusta 1795; referendum ga je ratifikovao u septembru istupio je na snagu 26. septembra 1795.

Direktorijum

Za više informacija pogledajte članak Direktorijum (Francuska)

Novi ustav je uveo Direktorijum i stvorio prvo dvodomno zakonodavno telo u istoriji Francuske. Skupštinase sastojala od 500 poslanika (Savet pet stotina) i 250 starešina (Savet seniora). Izvršna vlast je prešla na petdirektora, koji su birani jednom godišnje od strane Saveta seniora iz liste koju je sastavio Savet pet stotina.

Page 8: Francuska revolucija — Википедија

Novi režim se susreo sa otporom preostalih jakobinaca i rojalista. Armija je ugušila pobune ikontrarevolucionarne aktivnosti. Na ovaj način su vojska i njen uspešan general, Napoleon Bonaparta,stekli veliku moć.

Dana 9. novembra 1799, Napoleon je izvršio državni udar kojim je uveo Konzulat; ovo je efikasno dovelodo njegove diktature i na kraju (1804) njegovog proglašenja za cara, sa kojim je došao kraj republikanskefaze Francuske revolucije.

Posledice

Ovakvo stanje u Francuskoj odražavalo se na raspoloženje i shvatanje tadašnjeg francuskog društva. Savobrazovani svet Francuske pred revoluciju protivio se svemu što je sputavalo čovečiju misao i akciju.Oformila se ideologija jednog društva koje je osetilo da ima dovoljno snage da se bori za napredak.Istupajući protiv starog shvatanja i zaostalog uređenja, pobornici novih ideja izvršili su duhovnu revolucijui tako pripremili masu za borbu protiv apsolutizma i feudalizma. Pobornici novog pravca u filozofiji ­racionalisti ­ snažno su pokrenuli misao koju preko enciklopedista i drugih snažnih ličnosti u oblasti nauke iumetnosti rađa u Evropi sjajno doba francuske prosvećenosti. Od tih velikih ideologa najznačajniji su:Monteskje, Volter i Ruso. Najstariji među ideolozima bio je Monteskje (1689—1755), poreklom izaristokratske porodice. Kao istaknuti pisac i pravnik kritikuje poredak u Francuskoj. U svom glavnomdijelu „Duh zakona“ daje predlog novog uređenja Francuske. Po njemu, najbolje državno uređenje jeustavna monarhija engleskog tipa. Zakonodavnu vlast treba da ima narodna skupština, a izvršnu vlastvladar. Njegove ideje naišle su na odobravanje organizacije vlasti za vreme Francuske revolucije. Onpredlaže striktnu podelu vlasti prema njenim funkcijama na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na javnomnjenje uticao je i Volter , koji je zbog svojih mišljenja jedno vreme proveo u Pariskom zatvoru Bastilji.Ruso je bio teoretičar moderne demokratije, objavio je delo „Duštveni ugovor“ , u kojem iznosi da jedržava organizacija koja nastaje ugovorom između vlasti i naroda.

Francuskom revolucijom ukinut je feudalizam i uspostavljen kapitalizam u Francuskoj. Francuskarevolucija je bitno uticala na razvoj kapitalističkih odnosa u celoj Evropi.

Literatura

History of the French Revolution from 1789 to 1814 (http://www.gutenberg.org/etext/9602), deFrançois Mignet (1824), sa Projekta Gutenberg.

Vidi jošFrancuski revolucionarni ratoviHronologija Francuske revolucijePriča o dva grada

Ostale revolucije u Francuskoj

Julska revolucijaRevolucije 1848. u FrancuskojPariska komunaStudentske demonstracije 1968.

Page 9: Francuska revolucija — Википедија

Francuska revolucija na Vikimedijinojostavi.

Spoljašnje veze

The Musée de Veygoux (http://www.desaix.com/) ­Muzej posvećen Francuskoj revoluciji

Preuzeto iz „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Француска_револуција&oldid=10761316“

Kategorije: Francuska revolucija Revolucije 1789. 1790. 1791. 1792. 1793. 1794. 1795.1796. 1797. 1798. 1799. | [+]

Ova stranica je poslednji put izmenjena u 11:52, 15. februar 2015.Tekst je dostupan pod licencom Creative Commons Autorstvo­Deliti pod istim uslovima; mogući su idodatni uslovi. Pogledajte uslove korišćenja za više informacija.