Top Banner

of 77

FINANSIJSKA TRZISTA-skr

Jun 04, 2018

ReportDownload

Documents

milena

  • 8/13/2019 FINANSIJSKA TRZISTA-skr

    1/77

    Pojam finansijskih trzista

    Globalni pojam trzista prestavlja susretanje ponude I traznje koje dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.Predmeti raz-mene na trzistu mogu da budu:stvarna dobra,razneusluge,HO .Prema pre-dmetu razmene na trzistu,izdvajaju se!njegova osnovna segmenta:finansijs-ko I robno

    trziste."inansijska trzista predstavljaju najznacajniji I najosetljiv-iji deo ukupnog ekonomskog I finansijskogsistema svake zemlje.Ona omo-gucavaju normalno I nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije.Ona predstavljaju#od osnovni$ postulata trzisne privrede.% sirem smislu finans-ijska trzista postoje svuda gde seobavljaju finansijske transakcije.Preko fin-ansijski$ trzista privredni subjekti dolaze do sredstava neop$odni$ zafinan-siranje svog poslovanja.Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspola-zu viskovima finansijski$sredstava I subjekata kojima nedostaju finansijs-ka sredstva.&a nivou nacionalne ekonomije ukupan obim stednje

    jednak je ukupnom obimu investicija u odredjenom vremenskom periodu.Ova pojava se naziva stednoinvesticioni ciklus.Preko finansijski$ trzista vrsi se alokac-ija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnijeupotrebi u proizvodnji.'u-bjekti koji raspolazu viskovima sredstava,putem kredita ili vlasnicki$ udela stavljaju i$na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.&a finan-sijskim trzistima se finansijski instrumenti mogu

    pretvoriti u gotov novac, kada su nji$ovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.% stranoj literature se govori ne

    o#nego o vise finansijski$ trzista.I vecina nasi$ autora govori o finansijskim trzistima kao pluralnom pojmu,stosmo I mi pri$vatili.Pojedini autori ovaj pojam I singularni pojam finansijsko trzisni sistem koriste kaosinonime.Glavni elementi finansijskog-trzisnog sistema su:finansijska sted-nja(glavni troskovi transverisanjafinansijske stednje(finansijski instrumenti (finansijske institucije(segment finansijski$ trzista."inansijska trzistaobavl-jaju I sledece funkcije:utvrdjivanje cena finansijski$ instrumenata,smanjiv-anje transakcioni$ troskova I

    pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.&a finansijskim trzistima se suceljavaju ponuda I traznja,cime seostvaruje pro-ces odredjivanja cena finansijski$ instrumenata.%redjena finansijska trzista doprinose smanjenjutroskova trgovine finansijskim instrumentima,sto se postize preciznim pravilima trgovine,uproscavanjemtrgovine,resavanje ko-nflikata koji proizadju iz trgovine I pruzanje garancija da ce se izvrsiti zakl-jucenetransakcije.Pruzanjem informacija ucesnicima o relevantnim podaci-ma,finansijska trzista vrse informativnufunkciju.)noge odluke privredni$ subjekata,a narucito investicione,zavise od informacija koje dobijaju sa fin-

    ansijski$ trzista.Znacaj I uloga finansijskih trzista

    "inansijska trzista su deo ekonomskog sistema.&a nji$ vrse uticaj promene na trzistu proizvoda I promene faktora proizvodnje."inansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda I faktore proizvodnje.*azvojem finansi- jski$ trzista povecava se ponuda finansijski$ instrumenata,cime I!oblici ak-tive postaju predmet trzisnogvalorizovanja.*azumljivo je da zavidnu razu-djenost I fleksibilnost finansijske strukture privredno drustvo nemoze da ostvari u finansijskom vakumu,vec u bliskim kontaktima sa finansijskim posrednicima na finansijskomtrzistu.+i kontakti omogucavaju privrednom drustvu ne samo da potrebna finansijska sredstva pribavi izadekvatni$ izv-ora,nego da I oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one fi-nansijske institucijekoji ce obezbediti zadovoljavajuci prinos od njegove eksterne upotrebe.'nazna finansijska trzista dala su znatandoprinos nastan-ku I razvoju veliki$ privredni$ subjekata. ez efikasnog me$anizma posred-ovanja,putem koganeangazovana sredstva mogu da budu usmerena u ona privredna drustva koja i$ traze u cilju finansiranja u fiksnaI obrtna sredstva ,velike korporacije ne bi postojale."inansijska trzista imaju veliki znacaj za razvoj

    proizvodnje,povecanje drustvenog proizvoda I ostvarivanje akumul-acije.Ona su postala neizbezan faktor Iugaoni kamen otpocinjanja I zavrsa-vanja svi$ privredni$ aktivnosti,bez obzira na vrstu svojinski$ odnosa u usl-ovima slobodne trzisne ekonomije robno-novcanog karaktera. nacaj I ulo-ga finansijski$ trzista mogu se

    posmatrati kroz sledece funkcije koje ova tr-zista obavljaju."inansijska povezivanja-finansijska trzista,kao

  • 8/13/2019 FINANSIJSKA TRZISTA-skr

    2/77

    organizovana mesta na kojima dolazi do susretanja ponude I traznje za razlicitim oblicima finansijski$instrumenata,omogucava povezivanje investicioni$ subjekata, kojima nedostaju finansijska sredstva I stedni$subjekata koji raspolazu vis-kovima finansijski$ sredstava. lokativna funkcija-finansijska trzista omog-ucavajualokaciju slobodni$ finansijski$ sredstava,usmeravanjem tokova fi-nansijski$ sredstava od oni$ subjekata kojiraspolazu viskovima sredstava, ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju."unkcija razvoja-finansijs-ka

    trzista doprinose privrednom razvoju,jer dovode do povecanja mobilnos-ti finansijski$ sredstava."unkcijaefikasnosti-preko finansijski$ trzista omo-gucava se efikasno koriscenje finansijski$ sredstava#nacionalneekonomije, cime se obezbedjuje efikasnije poslovanje u privredi."unkcija odredjivanja cene finansijski$sredstava-na finansijskim trzistima se odredjuju cene fina-nsijski$ sredstava,obrazuju se cene koriscenjafinansijski$ sredstava."unkc-ija smanjenja troskova-finansijska trzista omogucavaju smanjenje troskova spajanjesubjekata koji zeli da proda,sa subjektom koji zeli da kupi odredje-ni finansijski instrument./olazi do smanjenjatroskova u vezi sa pribavljan-jem odredjeni$ informacija koje se mogu dobiti na finansijskim trzistima. "unkcija

    pouzdanosti-finansijska trzista omogucavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se na njima obavljaju.

    Vrste finansijskih trzista

    Ostra podvojenost pojedini$ segmenata finansijski$ trzista karakteristicna je za nerazvijene finansijskesisteme.Izdvojeno posmatranja pojedinog seg-menta finansijski$ trzista koristi se u analiticke svr$e kao i u cilju prezentir-anja pojedini$ skupova finansijski$ instrumenata.'vaki segment finansijsk-i$ trzista ima svojespecificne finansijske instrumente.Pojedinacne finansij-ske institucije imaju posebnu ulogu u odredjenimsegmentima finansijski$ trzista.Postoji veci broj kriterijuma za podelu finansijski$ trzista,pa samim tim i visevrsta finansijski$ trzista.Glavna podela finansijski$ trzista je ona koja i$ svrstava u!osnovne kategorije:trzistenovca i trziste kapitala.Ova podela izvrsena je s obzirom na rok dospeca finansijski$ instrumenata koji-ma setrguje na tim finansijskim trzistima.+rziste novca je segment finansij-ski$ trzista za kratkorocne oblike finansijskeaktive,to je mesto gde se trgu-je ziralnim novcem IHO koje imaju rok dospeca kraci od#godinu.Osnovniucesnici na ovim trzistima su banke.Ovo trziste obezbedjuje likvidnost I so-lventnost privrednimsubjektima.+rziste kapitala je segment finansijski$ tr-zista na kojem se trguje finansijskom aktivom ciji je rokdospeca duzi od# godine.&a ovom trzistu prevas$odno se trguje dugorocnimHO -instrumen-tima duga Ivlasnickim instrumentima.0mitenti na ovom trzistu dolaze do sredstava za svoje dugorocno finansiranje.&anjemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori I fondovi,penzioni fondovi,jer su oni najvecivlasnici pojedini$ oblika finansijske aktive.Polazeci od mesta na kome se transakcije obavljaju I podrucija koja

    pokrivaju,finansijska trzista se mogu podeliti na:lokalna,nacionalna I medjunarodna.1okalna trzista se odnose nauze podrucije#zemlje.&acionalna trzista se odnose na celu zeml-ju.)edjunarodna trzista se odnose na visezemalja.'a aspekta prava koja se nalaze u osnovi finansijski$ instrumenata kojima se trguje razlikuju se:trzis-taosnovni$HO I trzista izvedeni$HO .+rzista osnovni$HO sadrze!trzis-ta:trziste instrumenata duga I trzistevlasnicki$ instrumenata.&a trzistu inst-rumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblikHOkojima se uoblicavaju duznicko-poverilacki odnosi.+u spadaju razlicite vrs-teHO ,kao sto suobveznize,komercijalni zapisi,kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenata.0misijom ovi$HO emitent

    prikuplja sredstva za svo-je finansiranje,jer kupci takvi$ $artija preuzimaju novcana sredstva emiten-tu,cime postaju kreditori I nalaze se u ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja.0mitent ima obavezu da kupcu ovevrsteHO placa kamatu pre-ma rokovima dospeca,kao I da plati glavnicu.2ao sto se vidi,izmedju instr-umenataduga I direktnog kreditiranja postoje slicnosti,ali I razlike.&a trzis-tu vlasnicki$ instrumenata trguje se akcijama Ideonicama.2upci ovi$HO ne postaju kreditori,kao kod kupovine instrumenata duga,vec postaju vlasn-ici delakapitala emitenta I sticu pravo na buduce pri$ode od emitenata.+rz-ista izvedeni$HO nastala su razvojemizvedeni$HO .OveHO se nazivaju izvedenim zato sto nji$ova vrednost zavisi od vrednosti neke druge aktivekoja se nalazi u nji$ovoj osnovi.+a druga aktiva moze biti roba,osnovneHO .Polazeci od vremena placanja I

  • 8/13/2019 FINANSIJSKA TRZISTA-skr

    3/77

    isporuke finansijske aktive,razlikuju se: prompna I terminska trzista.2arakteristika promptni$ trzista je da se poslovi I transakcije koje se na njima zakljucuje odma$ realizuju.Isporuka finansijs-ke aktive I placanje vrse seodma$ po zakljucenju posla.2arakteristika ter-minski$ trzista je da se na njima zakljucuju terminski poslovi,koji

    predstav-ljaju sporazum ucesnika da realizuju odredjene finansijske transakcije u bu-ducnosti.Ovde spadajutrzista izvedeni$HO ,derivatna trzista.Polazeci od emisijeHO ,prirodne transakcije razlikuju se:primarna I

    sekundarna trzista. Podela finansijski$ trzista na primarna I

Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.