Top Banner
EVALUACIONI IZVEŠTAJ Procesa spoljašnje evaluacije projekta ''Reforma poljoprivrednih strukovnih studija na zapadnom Balkanu'' (2012-2015.) Beograd, 2015.
34

EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

Jul 03, 2020

Download

Documents

dariahiddleston
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

EVALUACIONI IZVEŠTAJ

Procesa spoljašnje evaluacije projekta''Reforma poljoprivrednih strukovnih studija na zapadnom Balkanu'' (2012-2015.)

Beograd, 2015.

Page 2: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

Izveštaj i podaci izneti u njemu predstavljaju viđenje autora i ni na bilo koji način ne izražavaju stavove visokoškolskih institucija i drugih partnera učesnika na projektu, niti TEMPUS programa, odnosno Evropske komisije.

Autori:Federico Sicurella(Univerzitet u Lankasteru, UK)

Tijana Morača(Univerzitet Sapienza u Rimu, Italija)

Iva Kljakić(Agroinvest fondacija, Beograd, Srbija) Izvršni izdavač:Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija ŠabacVojvode Radomira Putnika 56 Š[email protected] www.vpssa.edu.rs

Ko-izdavači:Zapadnobalkanski institut (WEBIN) Tadeuša Košćuška 64 Beograd [email protected] www.wb-institute.org

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola ProkupljeĆirila i Metodija 1 [email protected] www.vpps.edu.rs

ISBN:978-86-81063-25-5

Dizajn:de: work studio

Tekst završen u novembru 2015 godine.

Elektronsko izdanje

Molimo vas da citirate ovu publikaciju na sledeći način: Autori, naziv publikacije, mesto, izvršni izdavač, godina.

Page 3: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

5

7

8

8

9

11

11

12

12

15

17

23

24

26

28

30

32

Apstrakt

Uvod

AGRIVOC projekat: prikaz

Relevantnost i pozadina projekta

Ciljevi, partnerstvo i implementacija projekta

Evaluacija: fokus, metodologija i glavni rezultati

Fokus i metodologija

Glavni rezultat

Relevantnost

Efikasnost

Efektivnost

Uticaj

Održivost i replikabilnost

Dobre prakse i pouke

Zaključci i preporuke

Aneks 1 – Spisak ispitanika

Aneks 2 - Upitinik

SADRŽAJ

Page 4: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička
Page 5: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

5

APSTRAKT

AGRIVOC projekat

AGRIVOC projekat je nastao kao pokušaj da se izmeni i poboljša strukovno obazovanje i stručna obuka u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a sa ciljem da se ono učini prilagodljivijim promenljivim potrebama i zahtevima lokalnog i regionalnog tržišta rada u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Ceo projekat je trajao od 15.10.2012. do 14.10.2014, tj. ukupno 36 meseci.

Relevantnost

AGRIVOC projekat je izuzetno relevantan u kontekstu specifične situacije u visokom strukovnom obrazovanju u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini, jer su njegovi ciljevi i svrha u potpunoj saglasnosti sa potrebama i zahtevima poljoprivredno-prehrambenog sektora (kako su oni utvrđeni u dokumentima EU).

Efikasnost

Aktivnosti u okviru AGRIVOC projekta su, bez obzira na izvesne prepreke i nedostatke, sprovedene na prilično efikasan način. Glavne prepreke, što se tiče efikasnosti, bile su jezička barijera (pošto mnogi članovi tima iz Srbije i Bosne i Hercegovine ne govore tečno engleski jezik) i nedostatak iskustva u upravljanju međunarodnim razvojnim projektima kao što je sam AGRIVOC.

Bez obzira na to, članovi tima su bili veoma zadovoljni kvalitetom saradnje, naročito na neformalnom nivou i na kraju su se različitosti profila i stavova pokazale i kao prednost, a ne samo kao izazov.

Efektivnost

Generalno govoreći, akvnosti realizovane u okviru AGRIVOC projekta značajno su doprinele ispunjenju Specifičnih ciljeva projekta, mada uz neznatne razlike u stepenu efektivnosti. Što se tiče prvog i trećeg specifičnog cilja koji se odnose na reformu kurikuluma i unapređenje stručne obuke i profesionalne prakse, postignuti rezultati su više nego zadovoljavajući. Naročito treba pomenuti sposobnost projektnog menandžmenta da sledi preporuke Tempus kancelarije i da u skladu sa njima prilagođava/unapređuje projektne aktivnosti (što se naročito istaklo pri sastavljanju i objavljivanju Priručnika), kao i činjenicu da je studijska poseta Centru za edukaciju i trening u Hodmezevašarhelju ocenjena kao izuzetno korisna od strane svih članova tima koji su u njoj učestvovali. Što se tiče drugog specifičnog cilja – povećanja preduzetničke kompetencije studenata i njihove zaposlivosti, planirani rezultati su samo delimično ostvareni zbog problema vezanih partnersku instituciju iz Slovačke. I na kraju, kada je u pitanju četvrti specifični cilj – unapređenje saradnje između obrazovnog sistema i lokalnih predstavnika poljoprivredno-prehrambenog sektora, planirane aktivnosti pokazale su se prilično efektivne u postizanju željenih ishoda.

Page 6: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

6

Uticaj

Iako je još uvek rano da se pruži detaljna procena uticaja koji su reformisani kurikulumi i nastavna metodologija imali na obrazovne i profesionalne zajednice koje su bile ciljna grupa AGRIVOC projekta, među članovima tima je prisutan utisak da će projekat na izuzetno pozitivan način izmeniti društveni i profesionalni kontekst u kome je implemantiran. Uzimajući ovo u obzir, može se zaključiti da će projekat skoro sigurno značajno doprineti poboljšanju kvaliteta strukovnih studija u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Održivost i replikabilnost

Dobrobiti i promene ostvarene AGRIVOC projektom najverovatnije će se održati i nastaviti da se razvijaju i u budućnosti zahvaljujući uspostavljanju zajedničkih okvira za buduću saradnju (vidi Sporazum niže u tekstu) i intenzivnom transferu znanja i veština obezbeđenom tokom projekta. Štaviše, projekat je postavio čvrste temelje za buduće intervencije u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije, i što se tiče obrazovnog i što se tiče profesionalnog/poslovnog aspekta. Saradnja sa nevladinim organizacijama (naročito sa WEBIN-om) vidi se kao dodatni faktor koji učvršćuje održivost i replikabilnost.

Dobre prakse i pouke

1 Izazovi koji se javljaju usled razlika koje postoje među partnerima mogu biti prevaziđeni insistiranjem na kontinuiranom timskom radu.

2 Stvaranje i negovanje prijateljskih odnosa među članovima tima predstavlja važan faktor za efektivnu implementaciju projekta.

3 Već u ranoj fazi implementacije projekta treba

pronaći način resavanja jezičkih barijera koje eventualno postoje među članovima tima.

4 Od najvećeg je značaja stvorirti mogućnost za razmenu iskustava i znanja između institucija različitog statusa i iz različitih sredina.

5 Od suštinske je važnosti da se nova znanja i veštine stečene kroz projekat učine dostupnim široj lokalnoj i profesionalnoj javnosti.

6 Transparentnost procedura, međusobna saradnja i ad hoc obuka zato predstavljaju ključ efikasne i efektivne implementacije.

7 Kako bi se stvorio zajednički okvir za dalju saradnju, važno je, kroz međusobne sporazume, formalizovati postojeće partnerske odnose.

Završne preporuke

1 Upravljanje projektom: (a) poželjna bi bilo manje centralizovana upravljačka struktura; (b) trebalo bi jasnije odrediti ključne tačke u razvoju projekta; (c) veća uloga treba da bude predviđena za „spoljne“ partnerske institucije.

2 Povezanost sa lokalnim i nacionalnim okruženjem: (a) treba povećati uključenost lokalnih i nacionalnih državnih institucija.

3 Partnerstvo, koordinacija i komunikacija u okviru projekta: (a) blagovremeno rešiti pitanje mogućih jezičkih barijera; (b) Internet stranica projekta može uspešno biti iskorišćena kaoon-line platforma za diskusiju.

4 Implementacija projekta i specifične aktivnosti: (a) treba stvoriti više mogućnosti za mobilnost i razmenu studenata; (b) studenti treba da budu više uključeni u određene komponente projekta i povratne informacije koje se od njih dobiju treba ozbiljno uzeti u obzir; (c) treba osigurati finanasijsku podršku za dalje unapređenje postojećeih laboratorija i centara za stručnu obuku.

Page 7: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

7

Ovaj izveštaj predstavlja ishod procesa spoljašnje evaluacije rezultata AGRIVOC projekta i njegovog šireg uticaja na stanje strukovnih studija iz oblasti poljoprivrede u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Spoljašnju evaluaciju je obavio tim angažovan od strane Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija Šabac (Srbija), koga čine Iva Kljakić (Agroinvest fondacija Srbije) kao glavna evaluatorka, i Federico Sicurella (Univerzitet u Lankasteru) i Tijana Morača (Univerzitet Sapienza u Rimu).

Da bi se postigao taj cilj evaluacija će se naročito usmeriti na sledeće aspekte projekta:

I) relevantnost projekta;

II) efikasnost projektnog partnerstva i sprovedenih aktivnosti;

III) efektivnost planiranih aktivnosti i intervencija u postizanju željenih ishoda i rezultata;

IV) uticaj projekta na ciljne zajednice i šire okruženje;

V) održivost i replikabilnost postignutih rezultata;

VI) dobre prakse i pouke izvučene iz

projekta.

Na osnovu ovih nalaza su izvučeni opšti zaključci i date posebne preporuke koje će poslužiti i kao linije vodilje za buduće razvojne intervencije u ovoj i srodnim oblastima.

Pored Uvoda (odeljak 1.), evaluacioni izveštaj sadrži još tri odeljka. Odeljak 2. sadrži prikaz AGRIVOC projekta, objašnjenje relevantnosti i pozadine projekta, kao i pododeljak o partnerstvu i ciljevima i procesu implementacije. Odeljak 3. odnosi se na opseg i metodologiju evaluacionog procesa i njegove najbitnije rezultate. U poslednjem odeljku 4. iznose se posebne preporuke i predlozi, naročito što se tiče upravljanja projektom, koordinacije, implementacije i povezanosti sa širim kontekstom, i na kraju se izvlače opšti zaključci o značaju AGRIVOC projekta za unapređenje strukovnog obrazovanja u oblasti poljoprivrede u zemljama Zapadnog Balkana.

1 UVOD

Page 8: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

8

Ovaj odeljak Evaluacionog izveštaja pruža prikaz AGRIVOC projekta, kroz pododeljak o opravdanosti i pozadini projekta (§ 2.1) i pododeljak o partnerstvu, ciljevima i procesu implementacije (§ 2.2).

2.1 Relevantnost i pozadina projekta

AGRIVOC projekat je nastao kao pokušaj da se izmeni i poboljša strukovno obazovanje i stručna obuka u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini, u cilju da se ono učini prilagodljivijim promenljivim potrebama i zahtevima lokalnog i regionalnog tržišta rada u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Implementacija je trajala od 15.10.2012. do 14.10.2014, tj. 36 meseci.

Kao što je navedeno u Detaljnom opisu projekta (odeljak F), poljoprivreda zauzima središnje mesto u privredi zemalja Zapadnog Balkana, kako sa aspekta BDP tako i sa aspekta zaposlene radne snage. Međutim, poljoprivredni i prehrambeno-tehnološki sektor se trenutno suočavaju sa mnogim ograničenjima, kao što su nizak stepen produktivnosti i mehanizacije proizvodnje, loša opremljenost, zaostali način setve, uzgoja i proizvodnje hrane, kao i nedostatak podrške države u oblasti kreditiranja, obuke i informisanja. Delimičan razlog za ovu situaciju je izuzetno ograničena sposobnost ustanova visokog obrazovanja (UVO) da pruže adekvatno

strukovno obrazovanje i obuku (SOO) koji bi mogli odgovoriti na specifične potrebe tržišta rada poljoprivrednog i prehrambeno-tehnološkog sektora i tako stvoriti istinsku vezu između obrazovanja i poslovnog okruženja. Glavni problemi koji pogađaju UVO specijalizovane za SOO na Zapadnom Balkanu su prevaziđeni nastavni programi, zastarele nastavne metode, neadekvatni uslovi za učenje i nedostatak savremene tehničke opreme i laboratorije. Kao posledica toga, strukovne studije u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije nisu sposobne da osiguraju dovoljnu zaposlivost i mogućnost za razvoj karijere, tako da generalna zainteresovanost studenata za ovu oblast obrazovanja opada. Iako su ovi nedostaci u školovanju prepoznati, reforma visokog obrazovanja sprovedena u ovim zemljama od strane Evropske Unije (naročito kroz Bolonjski proces) u mnogome je zapostavila strukovne, usmerivši se uglavnom na akademske studije.

AGRIVOC projekat je pokušao da doprinese rešavanju gore pomenute situacije jačanjem povezanosti između sistema visokog obrazovanja i poljoprivrednog i prehrambeno tehnološkog sektora u Srbiji i Bosni i Hercegovini, naročito kroz reformisanje i unapređenje kurikuluma strukovnih studija u određenom broju relevantnih disciplina kako na nivou osnovnih, tako i na nivou master studija. Težnja projekta je bila da za studente poljoprivrede i prehrambene tehnologije stvori veće mogućnosti za sticanje veština koje su

2 AGRIVOC PROJEKAT: PRIKAZ

Page 9: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

9

tražene na tržištu rada i to kroz obezbeđenje adekvatnih uslova za učenje, unapređenje javno-privatnog partnerstva i promociju preduzetništva, kroz strukovno obrazovanje i obuku zasnovanu na savladavanju konkretnih veština i orjentisanu na rezultate. Treba napomenuti da su aktivnosti pokrenute u okviru AGROVOC projekta u skladu sa nacionalnim strategijama za održivi razvoj Srbije i Bosne i Hercegovine, sa EU integracijama (videti § 4.2), kao i sa drugim strateškim dokumentima vezanim za ovaj sektor. Takođe, ove aktivnosti daju doprinos i postizanju određenog broja zajedničkih evropskih ciljeva/standarda, kao što su razvoj veština za društvo zasnovano na znanju, obuka nastavnika i trenera, što veća interaktivnost u učenju, osnaživanje veza sa privredom i društvom uopšte, unapređenje kontrole kvaliteta u obrazovanju i stručnoj obuci, povećavanje zainteresovanosti za tehničke studije, kao i unapređenje učenja stranih jezika.

2.2 Ciljevi, partnerstvo i implementacija projekta

Opšti cilj AGRIVOC projekta bio je poboljšanje i unapređenje programa strukovnih studija u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije na osnovnom i master nivou u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Da bi se obezbedilo ostvarenje opšteg cilja u projektu su postavljena četiri specifična cilja koji su kao ciljne grupe imali osam UVO u dve pomenute države (videti dole).

Specifični ciljevi su bili:

• Reforma i unapređenje kurikuluma, studijskih programa i nastavne metodologije za pet studijskih disciplina iz oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije (ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, biofarming, zaštita bilja).

• Unapređenje preduzetničke kompetencije studenata i povećanje njihove zaposlivosti.

• Razvoj metodologije programa strukovne obuke kroz osnivanje centara za stručnu obuku.

• Jačanje samoodrživosti programa stručne obuke kroz poboljšanje saradnje sa poljoprivrednim i prehrambenim sektorom u lokalnoj zajednici.

Korisnici projekta su bili 8 ustanova visokog obrazovanja:1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija)2. Visoka tehnička škola strukovnih studija (Požarevac, Srbija)3. Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija (Šabac, Srbija)4. Visoka škola primenjenih strukovnih studija (Vranje, Srbija)5. Fakultet za Biofarming Megatrend Univerziteta (Bačka Topola, Srbija)6. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu (Bosna i Hercegovina)7. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci (Bosna i Hercegovina)8. Agro-Mediteranski Fakultet Univerziteta “Džemal Bijedić” (Mostar, Bosna i Hercegovina).

Page 10: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

10

AGRIVOC projekat zasnovan je na međunarodnom prijateljstvu 16 organizacija. Osim već pomenutih osam ustanova visokog obrazovanja, u partnerstvo su uključeni i: Institut za stočarstvo (Zemun, Srbija), Zapadnobalkanski institut WEBIN (Beograd, Srbija), Institut za krmno bilje (Kruševac, Srbija), Poljoprivredni institut Republike Srpske (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Centar za razvoj i unapređenje sela (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Poljoprivredni univerzitet u Atini (Grčka), Slovački poljoprivredni univerzitet u Nitri (Slovačka) i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Segedinu (Mađarska).

Uloge i dužnosti svake od ovih organizacija u implementaciji projekta bile su određene kroz osam radnih paketa (RP). Cilj RP1 bila je reforma nastavnih planova i programa gore pomenutih studijskih disciplina uvođenjem praktične stručne obuke. Ovo je uključivalo benčmark istraživanje radi određivanja ciljnih grupa i proces kolegijalne revizije, koji su trebali da se sprovode pod vođstvom partnerske institucije iz Grčke. RP2 je bio unapređenje postojeće nastavne metodologije naročito kroz sastavljanje metodološkog priručnika pod vođstvom partnerske institucije iz Slovačke. RP3 se bavio osnivanjem centara za obuku, instaliranjem laboratorija i nabavkom tehničke opreme i sprovodio se pod vođstvom partnerske institucije iz Mađarske. RP4 je podrazumevao završetak reforme kurikuluma i njihovu konačnu akreditaciju u relevantnim UVO. RP5 je predstavljao promociju rezultata projekta kroz formiranje internet stranice, distribuciju

promotivnih materijala i druge aktivnosti. RP6 je imao za cilj da osigura održivost postignutih rezultata naročito što se tiče finanasijskog i administrativnog aspekta kroz konačno prihvatanje i akreditaciju nastavnih programa i specijalizovanih laboratorija. RP7 je imao za cilj osiguranje kontrole kvaliteta kroz mehanizme monitoringa i redovne evaluacije, dok je RP8 bio usmeren na upravljanje projektom i koordinaciju.

Page 11: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

11

3 EVALUACIJA: FOKUS, METODOLOGIJAI GLAVNI REZULTATI

U ovom odeljku iznećemo obseg i metodologiju evaluacionog procesa i predstaviti glavne rezultate.

3.1. Fokus i metodologija

Svrha ovog evaluacionog procesa je opšta procena kvaliteta i uticaja AGRIVOC projekta kao razvojne aktivnosti. Evaluacija je usmerena naročito na šest sledećih aspekata projekta:

1 Relevantnost projekta, što znači njegovu usklađenost sa potrebama i zahtevima korisnika, specifičnom situacijom u državama u kojima se projekat odvija, prioritetima i politikom kako partnerskih institucija, tako i donora projekta, kao i sa postojećim regionalnim i globalnim trendovima u relevantnim oblastima.

2 Efikasnost projekta, što znači stepen u kom su predviđene aktivnosti uspešno sprovedene, naročito što se tiče kvaliteta partnerstva, spremnosti članova tima da slede predviđene ciljeve, i savladavanja glavnih prepreka sa kojima se oni suočavaju u ispunjavanju svojih zaduženja u okviru projekta.

3 Efektivnost projekta, što znači stepen u kom su ispunjeni Specifični ciljevi projekta (vidi gore). Efektivnost je kvalitativna mera trenutne i vidljive promene do koje je projekat doveo u ciljnoj grupi (korisnika) i koje su direktan rezultat projektnih aktivnosti, pri čemu se u obzir uzimaju i učinak (neopipljivi rezultati) i ishod (opipljivi rezultati) projekta.

4 Uticaj projekta predstavljaju širi i dugotrajni efekti nastali kao rezultat razvojnih aktivnosti projekta, bilo da su ti efekti pozitivni ili negativni, bilo da su izazvani posredno ili neposredno, bilo da su nameravani ili slučajni. Šire gledano, uticaj projekta odgovara promeni koju je ta razvojna intervencija izazvala u okviru društvenog i ljudskog konteksta u kom je projekat sproveden. On je direktno povezan sa ispunjenjem Ošteg cilja projekta (vidi gore).

5 Održivost i replikabilnost projekta, što znači verovatnoća da će se dobrobiti i promene uvedene kao rezultat projekta održavati i nastaviti i u budućnosti posle završetka projekta. Ključni aspekt ove dimenzije projekta je transfer znanja između uključenih aktera, odnosno kapacitet da se stvori, organizuje i podeli znanje stečeno kroz projekat i da se osigura njegova dostupnost kako u okviru relevantnih zajednica tako i za buduće korisnike.

6 Dobre prakse i pouke izvučene iz projekta koje mogu biti od značaja za buduće projekte slične strukture, opsega i/ili ciljeva.

Metodologija korišćena za evaluaciju AGRIVOC projekta po ovih šest specifičnih tačaka predstavlja kombinaciju analize dokumentacije i terenskog istraživanja. Što se tiče analize dokumentacije, evaluacija se zasnivala na detaljnom pregledu pisanih dokumenata koje su sastavile partnerske organizacije (pojedinačno ili zajednički). Ta dokumentacija je uključivala: originalni Predlog projekta, Detaljni opis projekta, Matricu logičkog okvira, Plan

Page 12: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

12

rada i budžet, Međuizveštaj o implementaciji projekta, Planove za reformu studijskih programa i praktične obuke koje je sastavila i podnela svaka od korisničkih institucija, kao i druga relevantna dokumenta kao što su izveštaji o seminarima i radionicama, programi konferencija i prezentacija, izveštaji o studijskim posetama itd. Treba naglasiti da je kompletna i detaljna projektna dokumentacija dostupna samo za period do objavljivanja Međuizveštaja o implementaciji projekta, što znači za period do 31.03.2014. Od tada pa nadalje (još uvek) nisu dostupni nikakvi sistematizovani podaci. Iz tog razloga ova evaluacija počiva uglavnom na sistematizovanim podacima za period do Međuizveštaja, dok se, što se tiče sledećeg perioda, zasniva na delimičnim informacijama sakupljenim iz dostupne projektne dokumentacije. Najvećem delu relevantne dokumentacije može se pristupiti putem internet stranice projekta (www.agrivoc.org). Dodatna dokumentacija i izveštaji (koji nisu dostupni on line) dobijeni su direktno od koordinatora projekta.

Što se tiče terenskog istraživanja, evaluacija je uključivala seriju polustrukturisanih intervjua1 sa odabranim predstavnicima partnerskih institucija.2 Intervjui su vođeni na osnovu opšteg upitnika prilagođenog svakom sagovorniku na osnovu njegovih ili njenih posebnih funkcija i zaduženja u okviru projekta. Intervjui su sprovedeni uglavnom tokom završne konferencije projekta koja je bila održana 09.10.2015. u Prokuplju. Dodatni intervjui su obavljeni telefonski ili preko skype-a u nedeljama koje su usledile posle pomenute konferencije. Prosečno trajanje intervjua bilo je oko 30 minuta; transkript svakog intervjua je

bio podvrgnut detaljnoj analiza i poređenju sa podacima i informacijama sakupljenim iz pisane projektne dokumentacije.

3.2 Glavni rezultati

O ovom pododeljki biće izneseni glavni rezulati evaluacije, grupisani u 6 gore opisanih kategorija.

3.2.1 Relevantnost

Kao što je već rečeno (§ 2.1), AGRIVOC projekat je napravljen sa ciljem da započne otklanjanje glavnih ograničenja i nedostataka koji pogađaju strukovno obrazovanje i stručnu obuku u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji i Bosni Hercegovini, naročito kroz unapređenje praktičnih veština studenata i njihove zaposlivosti, čime se pojačava sinergija između obrazovnog sistema i poljoprivredno-prehrambene industrije uopšte. Konkretnije, u Detaljnom opisu projekta (odeljak F) pristup razrađen i sproveden u okviru projekta predstavlja se kao prilagodljiv konkretnim potrebama sektora poljoprivrednog i prehrambeno-tehnološkog obrazovanja i biznisa u dve države korisnice tj. u Srbiji i Bosni i Hercegovini i kao usklađen sa glavnim zajedničkim politikama Evropske Unije u oblasti obrazovanja i obuke (konkretno sa Bolonjskim procesom).

Jasan dokaz relevantnosti AGROVOC projekta je činjenica da su problemi i izazovi, čijem rešavanju je projekat namenjen, bili isticani u Izveštajima o napretku Evropske komisije i za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu tokom protekle

1 U polustrukturisanom intervjuu koriste se otvorena pitanja čiji je raspored promenljiv u zavisnosti od trenutne odluke ispitivača i ostavlja prostor za dodatna pitanja kojima bi se bolje razjasnila pojedinačna tema koja je od interesa.

2 Lista intervjuisanih učesnika projekta i personalizovani upitnik koji je krišćen sa svakim od njih dati su u Aneksu 1 i 2 na kraju teksta.

Page 13: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

13

tri godine (2013, 2014. i 2015.).3 U slučaju Srbije u sva tri izveštaja o napretku naglašava se da obrazovni sistem zemlje nastavlja da obrazuje radnu snagu čiji profil nužno ne odgovara potrebama privrede. Konkretno, u Izveštaju o napretku iz 2015. kaže se da „efikasnost obrazovnog sistema treba da se unapredi racionalizacijom školske mreže i usmeravanjem stručnog obrazovanja ka potrebama tržišta rada“ (str 33). To u potpunosti odgovara i stavu iznetom u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.4 da „postojeća struktura i sistem prenosa znanja nisu dovoljno efikasni i ne uspevaju da adekvatno zadovolje potrebe dinamičnijeg tehničko-tehnološkog restrukturiranja sektora poljoprivrede“(str 33).

U slučaju Bosne i Hercegovine Izveštaj o napretku takođe ističe neefikasnost obrazovnog sistema da zadovolji potrebe tržišta rada. Konkretno, u Izveštaju o napretku iz 2014. navodi se „jedno od najvećih uskih grla obrazovnog sistema je neusklađenost između kvalifikacija traženih na tržištu rada i profila svršenih studenata postojećeg sistema strukovnog obrazovanja“ (str 27). To potpuno odgovara stavu iz Srednjoročne strategije poljoprivrednog sektora u Federaciji Bosne i Hercegovine za period 2014-2018.5 u kojoj se naglašava da „mreža javnih i privatnih institucija i organizacija, koja se oslanja na sistem celokupnog životnog obrazovanja [...] a koja omogućava efekasan prenos znanja, tehnologije i informacija, te čini osnov za inoviranje i modernizaciju, nije uspostavljena u sektoru“ (str 45).Pored toga, Izveštaji o napretku ukazuju na postojanje značajnih izazova u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti

hrane i veterinarske politike, kako u Srbiji, tako i u Bosni i Hercegovini. Što se tiče Srbije, u periodu od 2013. do 2015. u ovim oblastima postignut je ograničen napredak. Tako se u Izveštaju o napretku iz 2013. iznosi da „treba uspostaviti pouzdan sistem nacionalnih referentnih laboratorija kao bi se obezbedila opšta bezbednost hrane“(str 35). Situacija u Bosni i Hercegovini je veoma slična: u razmatranim Izveštajima o napretku navodi se da je u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike i ribarstva postignut mali napredak.

Relevantnost AGRIVOC projekta za potrebe korisnika i njegovu usklađenost sa postojećim strategijama i politikama na evropskom nivou ubedljivo pokazuju i intervjui vođeni sa koorinatorom projekta i predstavnicima partnerskih organizacija, kako onih sa Zapadnog Balkana tako i onih uz EU. Među ispitanicima postoji široko slaganje o tome da se AGRIVOC projekat uhvatio u koštac sa problemima i temama koje se smatraju veoma važnim u okviru ciljnih profesionalnih zajednica.

Kao prvo, članovi tima za koordinaciju projekta i članovi Upravnog odbora istakli su neophodnost i hitnost reformisanja poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških studija u Srbiji i Bosni i Hercegovini u smislu pomeranja fokusa sa teorije na praksu, čime je još jednom opravdana i podkrepljena pozadina AGRIVOC projekta (videti § 2.1). Dalje, potreba da se nastavna metodologija osavremeni u skladu sa zahtevima Bolonjskog procesa takođe je istaknuta. S jedne strane postojeće nastavne metode ocenjuju se kao zastarele i staromodne; s druge strane nedostatak odgovarajuće

3 Svi Izveštaji o napretku Evropske komisije za Srbiju dostupni su na www.seio.gov.rs/dokumenta/eudokumenta.211.html, a za Bosnu i Hercegovinu na http://www.dei.gov.ba/dei/bih_eu/paket/default.aspx?id=10098&langTag=bs-BA

4 Dostupno na http://uap.gov.rs/wp-content/themes/uap/STRATEGIJA%202014-2020%20.pdf5 Dostupno na http://www.zeda.ba/wp-content/uploads/2013/12/Strategija-Poljoprivrede-FBiH-na-Web.pdf

Page 14: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

14

praktične interaktivne obuke izdvojen je kao značajan nedostatak u oblasti poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških studija, a koja se suštinski zasniva na primenjenom znanju i praktičnim veštinama te tako zahteva izuzetno interaktivne načine prenošenja i usvajanja znanja.

Takođe, nekoliko ispitanika je potvrdilo značajnu nepovezanost koja postoji između strukovnog obrazovanja i obuke u oblasti poljoprivrede i prehrampene tehnologije i prehrambeno-prerađivačke industrije, pri čemu su naglasili važnost reformisanja kurikuluma i nastavne metodologije u cilju uspostavljanja ove veze. Štaviše, izgleda da postoji veliko razmimoilaženje između obrazovnog sistema (naročito visokog obrazovanja) i službi za zapošljavanje u smislu da nisu dostupne adekvatne informacije ili oglasi za posao o potrebi za menadžerima ili profesionalnim radnicima u poljoprivredno-prehrambenoj industriji. Tvrdi se i da trenutno stanje u poljoprivreno-prehrambenom sektoru u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kada više ne postoje veliki industrijski kompeksi, zahteva da obrazovne institucije same obezbede studentima mogućnosti i šanse da steknu i unaprede praktične veštine kroz praktičnu obuku i rad. Ove ocene se u priličnoj meri podudaraju sa opštim trendovima i izazovima koji se navode u Izveštajima o napretku za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu sačinjenim od strane Evropske komisije (u vezi ovoga videti § 4). U svetlu ovoga, čini se da je postavljeni cilj AGRIVOC projekta da poboljša preduzetničku kompetenciju studenata i njihovu buduću zaposlivost kroz osnivanje nekoliko centara za stručnu obuku itekako relevantan.

Relevantnost AGRIVOC projekta za situaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini potvrdili su i predstavnici partnerskih institucija iz EU zemalja. Oni su bili odgovorni za sprovođenje početne procene (benčmark istraživanje) situacije u korisničkim državama u okviru koje su otkriveni određeni problemi i nedostaci u kurikulima korisničkih obrazovnih ustanova, od čega je najznačajnije kratko trajanje praktične obuke. Takođe je napomenuto da nekoliko institucija uključenih u projekat nisu imale adekvatanu infrastrukturu za praktičnu obuku. Ispitanici su se složili da su, bez obzira na to, predstavnici ovih ustanova pokazali jaku motivaciju i veliku posvećenost za poboljšanje postojećeg sistema.

ZAKLJUCAK

AGRIVOC projekat je izuzetno relevantan u kontekstu specifične situacije u visokom strukovnom obrazovanju u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini, jer su njegovi ciljevi i svrha u potpunoj saglasnosti sa potrebama i zahtevima poljoprivredno-prehrambenog sektora ( kako su oni utvrđeni u dokumentima EU).

Page 15: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

15

3.3.2 Efikasnost

Da bi se procenila efikasnost projekta i sprovedenih aktivnosti, odnosno stepen u kom su one uspešno sprovedene optimalnom upotrebom dostupnih sredstava, evaluacija se fokusirala na tri glavna elementa:

A Kvalitet partnerstva uspostavljenog u okviru projekta, u aspektu saradnje, koordinacije i komunikacije;

B Spremnost ljudi uključenih u projekat da se posvete naporima reformisanja koje je predviđeno projektom;

C Glavne prepreke sa kojima su se oni suočavali u sprovođenju projektnih aktivnosti.

Kada su pitani da ocene kvalitet partnerstva uspostavljenog ovim projektom, ispitanici su se jednoglasno složili da su saradnja i komunikacija među partnerskim institucijama bile odlične. Većina ispitanika je naročito istakla da su saradnja i koordinacija tekle izuzetno glatko i efikasno uprkos heterogenom karakteru partnerstva koje je uključivalo ljude sa različitom profesionalnom pozadinom, obrazovne institucije sa svojim specifičnim statusom, položajem i tradicijom, kao i partnere i sa Zapadnog Balkana i iz EU. Većina ispitanika smatra da takva heterogenost partnera ima svoje i prednosti i mane, ali da prednosti rada u različitim okruženjima u kojima različiti ljudi imaju različita stanovišta o istoj stvari, u principu, prevazilazi mane koje se odnose na teškoće i izazove prilagođavanja i usklađivanja postojećih razlika. Pored toga, postoji široko slaganje da kontinuirani timski rad vodi boljem međusobnom upoznavanju članova tima i često

uspostavljanju prijateljskih odnosa zasnovanih na poverenju. Naročito su, za razmenu znanja i izgradnju veza, bile pozitivno vrednovane studijske posete partnerskim institucijama. Štaviše, mnogi su neformalnu stranu partnerstva predstavili kao dodatnu vrednost projekta i kao podsticaj da se zajednički rad nastavi i u budućnosti.

Što se tiče drugog aspekta, tj. spremnosti da se započne sa reformisanjem, mnogi od ispitanika su istakli kako su neki od učesnika u projektu na početku oklevali da se prihvate novih zaduženja i da se posvete AGRIVOC projektu. Razlog ove neodlučnosti uglavnom vezuju za rašireno osećanje da je projekat predstavljao veoma veliki poduhvat kako za pojedince tako i za institucije, i u finansijskom i u organizacionom aspektu. Nepoznavanje samih zahteva šireg procesa reformisanja obrazovnog sistema, dinamike upravljanja projektima i komplikovanih administrativnih i birokratskih procedura Evropske Unije, većina je doživljavala kao ogromne izazove. Dodatni razlog za gore pomenuto oklevanje da se preduzme tako dalekosežan reformski projekat bili su i konzervativni i tradicionalni stavovi nekih nastavnika i profesora koji su, bar na početku, osećali da im je reforma nastavnog programa i nastavne metodologije i usklađivanje sa Bolonjskim procesom nekako nametnuta. U svakom slučaju, svi ispitanici su se složili da je veći deo početnih sumnji i neodlučnosti bio raspršen ili brzo prevaziđen čim je projekat počeo da se sprovodi.

Treći aspekt efikasnosti odnosi se na glavne prepreke sa kojima su se suočavali ljudi uključeni u implementaciju projektnih aktivnosti.

Page 16: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

16

Na osnovu podataka iz intervjua izdvojile su se tri glavne prepreke:

a) jezička barijera

b) kompleksni birokratski zahtevi

c) izvesna nejasnoća oko implementacijskih procedura i sveobuhvatnih ciljeva projekta

Skoro svi ispitanici su se složili da je glavna prepreka s kojom su se sretali tokom implementacije projekta bila jezička barijera. Naime, nisu svi učesnici projekta tečno govorili engleski ili srpsko-bosansko-hrvatski jezik, tako da nije postojao jedan jezik koji bi svi mogli da razumeju i govore. Konkretno, partneri iz EU zemalja su često bili u situaciji da ne mogu u potpunosti da učestvuju u projektnim aktivnostima kao što su predavanja, prezentacije i sastanci koji su se održavali na srpsko-bosansko-hrvatskom jeziku. Jedan od ispitanika je ukazao na činjenicu da je jezička barijera imala loš uticaj na individualnu motivaciju ljudi da se uključe u projektne aktivnosti, što je očigledno ostavilo negativne posledice i na opštu efikasnost projekta. Pokušaj rešavanja jezičkog problema je bio uvođenje prevodilačkih usluga i organizovanje časova engleskog jezika za nastavnike i profesore. Međutim, sudeći po intervjuima nijedno od ovih rešenje nije se pokazalo naročito efektivno.

U intervjuima su kao druge dve glavne prepreke prepoznati kompleksni birokratski zahtevi u vezi projekta i početna nejasnoća oko procedura i ciljeva. Što se tiče ovog prvog, neki od intervjuisanih učesnika su izjavili da im je bilo teško da razumeju i ispune sve formalne birokratske zahteve u okviru projekta, naročito u početnim fazama dok im je još sve bilo nepoznato. Što se tiče navedene druge prepreke,

neki ispitanici su izjavili da su prvi meseci implementacije projekta bili naročito teški jer nisu svi učesnici imali jasnu ideju o svojoj ulozi u AGRIVOC projektu i/ili specifičnim ciljevima projekta. Jedan od ispitanika opisuje tu situaciju kao „lutanje“ kroz projekat, rekavši da je bilo potrebno nekoliko meseci da projekat dobije zamajac i da ljudi počnu da ga osećaju kao svoj. Ovo se delimično može povezati sa generalnim nedostatkom iskustva u upravljanju evropskim projektima kao što je i sam AGRIVOC. Međutim, s tim u vezi mnogi članovi tima osećaju da su stekli značajno iskustvo u projektnom menandžmentu i da će im to omogućiti da budućim projektima upravljaju efikasnije i produktivnije. Jedan od ispitanika je izjavio da „ mi [članovi tima] smo bili veoma voljni da doprinesemo unapređenju naše i drugih škola, i sada kada smo stekli neko iskustvo i znanje, u slučaju da započnemo neki drugi evropski projekat nećemo morati da započinjemo od nule. Mi smo sada spremni za nove projekte i ovo nam mnogo znači.“

ZAKLJUCAK

Aktivnosti u okviru AGRIVOC projekta su, bez obzira na izvesne prepreke i nedostatke, sprovedene na prilično efikasan način. Glavne prepreke, što se tiče efikasnosti, bile su jezička barijera (pošto mnogi članovi tima iz Srbije i Bosne i Hercegovine ne govore tečno engleski jezik) i nedostatak iskustva u upravljanju međunarodnim razvojnim projektima kao što je sam AGRIVOC. Bez obzira na to, članovi tima su bili veoma zadovoljni kvalitetom saradnje, naročito na neformalnom nivou i na kraju su se različitosti profila i stavova pokazale i kao prednost, a ne samo kao izazov.

Page 17: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

17

3.2.3 Efektivnost

Kao što je već rečeno (videti § 2.1) efektivnost projekta predstavlja stepen u kom su specifični ciljevi projekta (videti § 2.2) ispunjeni , odnosno kvalitativnu procenu promene do koje je projekat doveo u ciljnim zajednicama. Ova procena će biti zasnovana na podacima dobijenim iz različitih izvora, kao što su intervjui sa članovima tima, Međuizveštaj o implementaciji projekta iz 2014., kao na relevantnoj dokumentaciji koju su sastavile partnerske institucije (videti § 3.1).

Prvi specifični cilj AGRIVOC projekta bio je: I) Reforma i unapređenje kurikuluma, studijskih programa i nastavne metodologije za pet studijskih disciplina iz oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije (ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, biofarming, zaštita bilja). U okviru ovog cilja bile su predviđene i sprovedene razne aktivnosti. Glavne aktivnosti su bile:

a Početno benčmark istraživanje sa ciljem utvrđivanja sličnosti i razlika između studijskih programa (tzv. kurikuluma) u 18 institucija visokog obrazovanja iz oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije iz Zapadnog Balkana i Evropske Unije. Rezultati ovog istraživanja su korišćeni kao početne informacije u procesu reforme kurikuluma u Srbiji i Bosni i Hercegovini;

b Oformljeno je nekoliko radnih grupa koje su bile zadužene i za reformu kurikuluma i za unapređenje stručne obuke (jedna grupa za svaki predmet).

c Bilo je organizovano nekoliko radionica na temu reforme nastavnog plana i programa na kojima se diskutovalo o reformisanim kurikulima i nastavnoj metodologiji, i na kojima su oni podvrgnuti kolegijalnoj reviziji.

d Studijske posete partnerskim institucijama iz EU bile su organizovane sa ciljem da se partneri sa Zapadnog Balkana upoznaju sa njihovim iskustvom u reformama kurikuluma.

Kao rezultat ovih aktivnosti, 8 korisničkih institucija visokog obrazovanja obuhvaćenih AGRIVOC projektom mogli su da reformišu i unaprede plan 17 studijskih programa i 3 obrazovna modula u celini. U većini slučajeva promene u okviru svakog studijskog programa iznosile su manje od 20%, što znači da reformisani studijski program nije morao da prolazi kroz ceo proces ponovne akreditacije kako bi počeo da se primenjuje (kao što inače zahtevaju odgovarajuća pravila koja uređuju obrazovne sisteme Srbije i Bosne i Hercegovine). Jedino u slučaju Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju i Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija u Šapcu, izabrani studijski programi su prošli kroz temeljniju reformu i zbog toga su morali da prođu kroz ceo proces ponovne akreditacije. Postignuti rezultati sažeti su u Tabeli 1, dole:

Page 18: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

18

Tabela 1: Rezultati AGRIVOC projekta u oblasti reforme kurikuluma:

Korisnicke institucije Reformisani studijski programi/moduli

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija)

Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija (Šabac, Srbija)

Fakultet za Biofarming Megatrend Univerziteta (Bačka Topola, Srbija)

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci (Bosna i Hercegovina)

Visoka tehnička škola strukovnih studija (Požarevac, Srbija)

Visoka škola primenjenih strukovnih studija (Vranje, Srbija)

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu (Bosna i Hercegovina)

Agro-Mediteranski Fakultet Univerziteta “Džemal Bijedić” (Mostar, Bosna i Hercegovina)

Prehrambena tehnologija; Ratarstvo i povrtarstvo; Stočarstvo; Voćarstvo i vinogradarstvo; Zaštita bilja.

Stočarstvo; Zaštita bilja; Ratarstvo i povrtarstvo; Voćarstvo i vinogradarstvo.

Biofarming.

Ratarstvo i povrtarstvo.

Poljoprivreda (agronomija i zaštita bilja ); Prehrambena tehnologija.

Prehrambena tehnologija.

Poljoprivreda - opšti modul; Poljoprivreda –biljna proizvodnja ; Poljoprivreda - animalna proizvodnja.

Povrtlarsko – cvjećarski smjer; Voćarsko - vinogradarski smjer.

Svi reformisani studijski programi i moduli koji su bili reformisani manje od 20% počeli su da se primenjuju već u akademskoj/školskoj godini 2014/2015, dok su studijski programi koji su prošli kroz temeljnu reformu u Prokuplju i Šapcu počeli ili će početi da se primenjuju u akademskoj/školskoj godini 2015/2016.

S ovim u vezi, svi članovi tima iz korisničkih ustanova koji su intervjuisani izrazili su zadovoljstvo rezultatima postignutim u okviru AGRIVOC projekta. Predstavnici partnerskih institucija iz EU takođe su izrazili zadovoljstvo načinom na koji je reforma kurikuluma sačinjena i sprovedena. Iako nisu uvek mogli da imaju

Page 19: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

19

odnos sa drugim članovima grupe. Čini se da je kao posledica toga taj segment AGRIVOC projekta razvijen i implementiran na manje sistematski i efektivan način u poređenju sa drugim komponentama projekta. Drugim rečima, ovaj specifični cilj ispunjen je u manjem stepenu nego ostala tri.

Treći specifični cilj je bio: III) Razvoj metodologije programa strukovne obuke kroz osnivanje centara za stručnu obuku. Glavne aktivnosti realizovane u okviru ovoga cilja bile su:

a Sveobuhvatna procena potreba nastavnog osoblja po pitanju nastavne metodologije (putem upitnika podeljenih i nastavnicima/profesorima i studentima);

b Regionalni seminari o nastavnoj metodologiji, zamišljeni kao trening sa ciljem unapređenja i jačanja metodoloških kompetencija nastavnog osoblja iz partnerskih institucija;

c Radionice posvećene razvoju stručne obuke, čiji je cilj procena situacije vezane za praktičnu obuku u partnerskim institucijama, razrada pojedinačnih planova za uvođenje ili unapređenje praktične obuke u okviru izabranih studijskih programa i definisanje institucionalnih okvira za implementaciju ovih planiranih reformi;

d Radionice posvećene razvoju i osnivanju centara za obuku u partnerskim institucijama.

Aktivnosti sprovodene u okviru ove komponente AGRIVOC projekta bile su naročito efektivne u postizanju željenih rezultata. U svih 8 korisničkih institucija stekli su se uslovi da se izabrani studijski programi reformišu uvođenjem ili povećanjem obima stručne obuke i profesionalne prakse za studente, što je detaljno izloženo u Tabeli 2, dole:

potpunu sliku o tekućim promenama u svakoj od korisničkih institucija (pošto nisu bili jednako upoznati sa svakom od njih) svi su primetili veliko interesovanje i posvećenost. Generalno govoreći, EU partneri su stekli utisak da je njihovo sopstveno iskustvo u reformi kurikuluma vrednovano i priznato u procesu reformisanja sprovedenog u korisničkim institucijama.

Drugi specifični cilj projekta bio je: II) Unapređenje preduzetničke kompetencije studenata i povećanje njihove zaposlivosti. Glavne aktivnosti realizovane u okviru ovog cilja bile su:

a Sveobuhvatna procena potreba nastavnog osoblja koje se tiču unapređenja preduzetničkog učenja (kroz upitnike koji su bili dati i nastavnicima/profesorima i studentima);

b Regionalni trening o preduzetničkom učenju. Ovaj segment projekta implementiran je osnivanjem radne grupe zadužene za unapređenje nastavne metodologije i razvoj preduzetničke kompetencije. Cilj ove grupe bio je da obuči nastavnike za najbolje nastavne metode orjentisane na ishod sa naročitim naglaskom na interaktivnom i preduzetničkom učenju i obuci nastavnika.

Partnerska institucija koja je vodila ovu partnersku grupu je Poljoprivredni Univerzitet u Nitri (Slovačka). Međutim, na osnovu intervjua sprovedenih sa članovima radne grupe, izgleda da EU partner nije uspeo da kvalitetno odigra glavnu ulogu koja mu je bila namenjena. Razlog za ovo leži u tome što je Poljoprivredni Univerzitet u Nitri za ispunjenje ovog zadatka izabrao mlađi kadar; štaviše, kadar se često menjao tako da nije mogao da se uspostavi stabilan i produktivan

Page 20: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

20

Tabela 2: Rezultati AGRIVOC projekta u oblasti reforme stručne obuke i profesionalne prakse

Korisnicke institucije Reformisani studijski programi strucne obuke i profesionalne prakse

Visoka tehnička škola strukovnih studija (Požarevac, Srbija)

Visoka škola primenjenih strukovnih studija (Vranje, Srbija)

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu (Bosna I Hercegovina)

Agro-Mediteranski Fakultet Univerziteta “Džemal Bijedić” (Mostar, Bosna i Hercegovina)

Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija)

Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija (Šabac, Srbija)

Fakultet za Biofarming Megatrend Univerziteta (Bačka Topola, Srbija)

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci (Bosna i Hercegovina)

Poljoprivreda; Prehrambena tehnologija.

Prehrambena tehnologija.

Poljoprivreda - opšti modul; Poljoprivreda – biljna proizvodnja; Poljoprivreda - animalna proizvodnja.

Povrtlarsko – cvjećarski smjer; Voćarsko - vinogradarski smjer.

Prehrambena tehnologija; Ratarstvo i povrtarstvo; Stočarstvo; Voćarstvo i vinogradarstvo; Zaštita bilja.

Stočarstvo; Zaštita bilja; Ratarstvo i povrtarstvo; Voćarstvo i vinogradarstvo.

Biofarming.

Ratarstvo i povrtarstvo.

Donator projekta je u oceni Međuizveštaja o implementaciji projekta (podnesen od strane koordinatora AGRIVOC projekta u aprilu 2014.) dao sledeću preporuku: “...kako bi se akademsko osoblje motivisalo da primenjuje nove pristupe, nove nastavne metode uvedne kroz projekat, preporučuje se priprema priručnika o nastavim metodama koji bi sadržao konkretne primere.“ Postupajući po ovim

preporukama sastavljen je i izdat sveobuhvatni Priručnik o nastavnim metodama na studijskim programima u oblasti poljoprivrede. Priručnik je usmeren na iskustvo ustanova visokog obrazovanja i predstavlja dodatno postignuće ovog projekta. Priručnik je dostupan i na engleskom i na srpskom jeziku (štampan je u 400 primeraka ukupno) i može mu se on-line pristupiti na adresi:

Page 21: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

21

www.wb-institute.org/meta-content/uploads/FINAL_E-HANDBOOK-EN.pdf.

Što se tiče osnivanja centara za obuku, AGRIVOC projekat omogućuje većini korisničkih institucija kupovinu najsavremenije tehničke opreme za osnivanje novih laboratorija za praktični rad ili za unapređenje već postojećih. Projekat je zahtevao da korisničke institucije omoguće da se laboratorije koriste kao obrazovni centri za studente. U Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju osnovan je novi regionalni obrazovni centar (a pokretanje sličnog centra u skorijoj budućnosti očekuje se i u Šapcu). Namena ovog regionalnog obrazovnog centara je da obezbedi studentima (kako iz Prokuplja, tako i iz drugih visoko obrazovnih institucija u zemlji) praktičnu obuku u svim disciplinama iz oblasti poljoprivrede (osim iz stočarstva, bar za sada). Sve partnerske institucije potpisale su sporazum koji njihovim studentima omogućava da koriste obrazovni centar u Prokuplju putem programa mobilnosti i razmene studenata.

Intervjui obavljeni sa članovima tima potvrđuju da je ovaj specifični cilj u velikoj meri ispunjen. Kao prvo, većina članova tima eksplicitno je iznela zadovoljstvo povodom mogućnosti dobijene kroz AGRIVOC projekat da se unaprede postojeće laboratorije u partnerskim institucijama kupovinom nove tehničke opreme. Kako jedan od ispitanika kaže: „naročito smo zahvalni za novu opremu koju nam je AGRIVOC projekat omogućio da kupimo, to je zaista veliki korak napred za našu ustanovu i naše studente.“ Takođe, članovi tima koji su bili uključeni u sastavljanje Priručnika o nastavnim metodama na studijskim programima u oblasti poljoprivrede (vidi gore) to smatraju

odličnim načinom da se različiti pristupi nastavnoj metodologiji sjedine u jednu publikaciju koja može da služi i kao vredno sredstvo u radu za akademsko/školsko osoblje i kao odskočnica za buduća unapređenja i reforme.

Među različitim aktivnostima obuhvaćenim ovom komponentom AGRIVOC projekta, članovi tima ističu studijsku posetu Centru za edukaciju i trening u Hodmezevašarhelju (Mađarska) u decembru 2013. kao naročito značajnu za razvoj i unapređenje stučne obuke i profesionalne prakse u sopstvenim obrazovnim institucijama. Svrha ove posete bila je upoznavanje učesnika sa načinom funkcionisanja praktične obuke u okviru studijskih programa iz oblasti poljoprivrede, odnosno načinom korišćenja laboratorija farmi i opreme na farmi. Ono što se u intervjuima ističe je da su posetioci bili impresionirani obimom nastave (u nekoliko poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških disciplina) koja se sprovodi „na terenu“. Rezultat ove studijske posete bio je da je stečeno razumevanje članova tima o važnosti i vrednosti praktične obuke u okviru strukovnih studija iz oblasti poljoprivrede, kao i dalja motivacija za unapređenje metodologije stručne obuke u njihovim matičnim institucijama.

Četvrti specifični cilj projekta je bio: IV) Jačanje samoodrživosti programa stručne obuke kroz poboljšanje saradnje sa poljoprivrednim i prehrambenim sektorom u lokalnoj zajednici. Glavne aktivnosti obuhvaćene ovim segmentom projekta uključuju:

a Uspostavljanje saradnje između korisničkih institucija i lokalnih zajednica, poljoprivrednih i prehrambenih proizvođača, kao i poslovnog sektora uopšte;

Page 22: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

22

ovom smislu, najopipljiviji uspeh je uspostavljanje čvrste saradnje između Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju i stočne farme Lazar iz Blaca. Sveukupno, postoji opšte slaganje da je AGRIVOC projekat značajno popravio situaciju u ovoj sferi.

b Istraživanje među lokalnim proizvođačima i studentima o sprovođenju praktične obuke studenata na lokalnim farmama i proizvodnim pogonima;

c Sajmovi zapošljavanja i poslovno-obrazovni forumi organizovani od strane korisničkih institucija, na koje su pozvani lokalni proizvođači da promovišu svoje poslove i pruže studentima mogućnost za praktičnu obuku (i letnju praksu tokom raspusta);

d Potpisivanje Memoranduma o sprorazumima o razumevanju i saradnji između korisničkih institucija i izabranih lokalnih preduzeća o praktičnoj obuci studenata.

Značaj jačanja veze između obrazovnog i poslovnog sektora u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije i Srbiji i Bosni i Hercegovini prilično jasno se ističe u intervjuima vođenim sa članovima tima koji su aktivno bili uključeni u ovaj segment AGRIVOC projekta. Zapravo, oni su postojanje velikog jaza između sistema visokog obrazovanja i (lokalnog i nacionalnog) tržišta rada uglavnom pripisali nedostatku mogućnosti za praktičnu obuku studenata. Izjavili su da je AGRIVOC projekat postigao na ovom polju mnogo, omogućavajući da što većem broju studenata bude ponuđena praktična obuka u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije na lokalnim farmama i proizvodnim pogonima. Ispitanici su takođe istakli da je ovo navelo njihove matične institucije da uspostave jače veze sa lokalnim poslovnim sektorom. Takođe su istakli da je potrebna velika posvećenost obrazovnih institucija (i što se tiče vremena i što se tiče sredstava) da bi uspostavljene veze počele da funkcionišu. U

ZAKLJUCAK

Generalno govoreći, akvnosti realizovane u okviru AGRIVOC projekta značajno su doprinele ispunjenju Specifičnih ciljeva projekta, mada uz neznatne razlike u stepenu efektivnosti. Što se tiče prvog i trećeg specifičnog cilja koji se odnose na reformu kurikuluma i unapređenje stručne obuke i profesionalne prakse, postignuti rezultati su više nego zadovoljavajući. Naročito treba pomenuti sposobnost projektnog menandžmenta da sledi preporuke Tempus kancelarije i da u skladu sa njima prilagođava/unapređuje projektne aktivnosti (što se naročito istaklo pri sastavljanju i objavljivanju Priručnika), kao i činjenicu da je studijska poseta Centru za edukaciju i trening u Hodmezevašarhelju ocenjena kao izuzetno korisna od strane svih članova tima koji su u njoj učestvovali. Što se tiče drugog specifičnog cilja - povećanja preduzetničke kompetencije studenata i njihove zaposlivosti, planirani rezultati su samo delimično ostvareni zbog problema vezanih partnersku instituciju iz Slovačke. I na kraju, kada je u pitanju četvrti specifični cilj – unapređenje saradnje između obrazovnog sistema i lokalnih predstavnika poljoprivredno-prehrambenog sektora, planirane aktivnosti pokazale su se prilično efektivne u postizanju željenih ishoda.

Page 23: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

23

3.2.4 Uticaj

Kao što je već objašnjeno (videti § 3.1), procena uticaja projekta predstavlja evaluaciju opštih i dugotrajnih efekata proizvedenih tom razvojnom intervencijom u društvenom i ljudskom kontekstu u kom je projekat implementiran. Što se tiče AGRIVOC projekta procenjivanje njegovog opšteg i dalekosežnog uticaja zahteva razmatranje sledećih aspekata: a) stepen u kom su ishodi projekta doprineli ispunjenju Opšteg cilja projekta (tj. poboljšanja i unapređenja programa strukovnih studija u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije na osnovnom i master nivou u Srbiji i Bosni i Hercegovini); b) stepen u kom su informacije o rezultatima i ishodima projekta raširene u korisničkim zajednicama (u obrazovnoj, profesionalnoj i poslovnoj sferi) i u široj javnosti.

Što se tiče Opšteg cilja, efikasnost AGRIVOC projekta u postizanju planiranih rezultata (videti § 3.2.3) je već značajan indikator kapaciteta projekta da dovede do promene u ciljnim društvenim i profesionalnim zajednicama. Skoro svi članovi tima koji su intervjuisani zaista su se složili da je projekat „napravio veliku promenu“ izjavivši da su reforme kurikuluma i nastavnih metodologija značajno doprinele unapređenju kvaliteta poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških studija, što je najviše rezultat unapređenja praktične obuke. Konkretno, zahvaljujući AGRIVOC projektu studenti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini biće više uključeni u proces učenja, dobiće veće mogućnosti za stručnu obuku i profesionalnu praksu i imaće ogromnu korist od jačanja povezanosti obrazovnih institucija i lokalnih proizvođača i poslovnog sektora.

Očigledno ograničenje u proceni šireg uticaja

AGRIVOC projekta predstavlja činjenica da su promene uvedene u kurikulum i studijske programe zvanično usvojene i postale važeće tek nedavno (ili u prošloj ili u tekućoj školskoj/akademskoj godini), tako da treba da prođe još najmanje tri godine dok nova generacija studenata ne završi školovanje po reformisanim nastavnim planovima i studijskim programima. Iz ovog razloga, neki od ispitanika su istakli da je još suviše rano za davanje jasne i detaljne procene šireg uticaja projekta što se tiče poboljšanja profesionalnih veština studenata i njihove zaposlivosti. Bez obzira na to, ispitanici se slažu da je u vezi sa tim razumno očekivati pozitivnu promenu, naime da će studenti najverovatnije steći bolje razumevanje materije i bolje praktične veštine, čime će poboljšati svoj profesionalni profil i zaposlivost u poljoprivrednom i prehrambeno-tehnološkom sektoru.

Što se tiće drugog aspekta uticaja projekta odn. širenja informacija o rezulataima projekta u relevantnoj javnosti (naročito u obrazovnim i profesionalnim zajednicama u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije), naši nalazi govore u prilog zaključku da je ovaj cilj ispunjen na zadovoljavajućem nivou. S jedne strane, projekat je uključivao radni paket eksplicitno posvećen širenju informacija o projektnim rezulatatima kroz stvaranje jedinstvenog vizualnog identiteta projekta (logo, zvanična zaglavlja, posetnice i posebno dizajniran promotivni materijal), kreiranje informativne interenet stranice projekta (www.agrivoc.org) i fejsbuk stranice (www.facebook.com/agrivoc), kao i propagandne aktivnostima kao što su njuzleter, saopštenja za štampu i učešće u nekolicini događaja. S druge strane, AGRIVOC projekat je dobio značajnu medijsku pokrivenost, naročito (ali ne samo) u dve korisničke zemlje, Srbiji i Bosni i Hercegovini (Kooordinator projekta je

Page 24: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

24

lično predstavljao i objašnjavao projekat u nekoliko intervjua i TV gostovanja).

Interesantno je pomenuti da neki od intervjuisanih članova tima smatraju da je AGRIVOC projekat, kao rezultat gorepomenute medijske pažnje, postavio partnerske institucije „u centar pažnje“ i time poboljšao njihov status i reputaciju. Ovo je naročito slučaj sa Visokom poljoprivredno-prehrambenom školom strukovnih studija iz Prokuplja koja je je bila nosilac AGRIVOC projekta. Jedan od ispitanika je izjavio kako će unapređenje praktične obuke, što je bio jedan od ciljeva projekta, najverovatnije povećati kapacitet institucije da privuče nove studente i time se suprotstavi tendenciji „odliva mozgova“ prisutnoj u oblasti Prokuplja. Nadalje, osnivanje centara za obuku pri partnerskim institucijama zajedno sa nabavkom najsavremenije tehničke opreme, sigurno će imati pozitivan uticaj na kvalitete stručne obuke kao takve i time doprineti jačanju sinergije između poljoprivrednog strukovnog obrazovanja i poljoprivredno-prehrambene industrije.

ZAKLJUCAK

Iako je još uvek rano da se pruži detaljna procena uticaja koji su reformisani kurikulumi i nastavna metodologija imali na obrazovne i profesionalne zajednice koje su bile ciljna grupa AGRIVOC projekta, među članovima tima je prisutan utisak da će projekat na izuzetno pozitivan način izmeniti društveni i profesionalni kontekst u kome je implementiran. Uzimajući ovo u obzir, može se zaključiti da će projekat skoro sigurno značajno doprineti poboljšanju kvaliteta strukovnih studija u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

3.2.5 Održivost i replikabilnost

Kao što je već naznačeno (§ 3.1), procena održivosti i replikabilnosti projekta podrazumeva evaluaciju stepena verovatnoće da će se dobrobiti i promene nastale kao rezultat projekta održati i nastaviti i u budućnosti pošto se projekat završi. Najvažniji aspekt ove dimenzije projekta je transfer znanja između uključenih aktera, odnosno konsolidacija i sistematizacija informacija, kompetencija, znanja i veština stečenih kroz implementaciju projekta. To predstavlja glavni preduslov za osiguranje održivosti i buduće replikabilnosti postignutih rezultata.

Agrivoc projekat uključuje komponentu specijalno posvećenu održivosti a ona obuhvata sledeće aktivnosti: a) kursevi engleskog jezika za nastavnike; b) usvajanje i akreditacija reformisanih studijskih programa; c) akreditacija laboratorija (kao centara za obuku studenata); d) organizovanje obrazovno-poslovnih foruma. Pored ovih aktivnosti organizovano je nekoliko obuka iz oblasti finansija kako bi direktori i šefovi finansija partnerskih institucija stekli bolje razumevanje finansijskih pravila Tempus programa. Uzete zajedno ove aktivnosti stvaraju povoljne uslove za uspešan transfer znanja među uključenim ljudima tako doprinoseći sveukupnoj održivosti i mogućoj replikabilnosti projektnih rezultata.

U svrhu ove evaluacije, ispitanici su zamoljeni da razmotre pitanje održivosti i replikabilnosti na jednom opštem nivou koji prevazilazi gore pomenute pojedinačne aktivnosti. Prema nekima od njih najveća dobrobit koju je doneo AGRIVOC projekat je obezbeđivanje veoma plodne razmene iskustava između nastavnika i profesora iz partnerskih institucija, naročito veoma vredan transfer znanja od EU partnera

Page 25: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

25

ZAKLJUCAK

Dobrobiti i promene ostvarene AGRIVOC projektom najverovatnije će se održati i nastaviti da se razvijaju i u budućnosti zahvaljujući uspostavljanju zajedničkih okvira za buduću saradnju (vidi Sporazum niže u tekstu) i intenzivnom transferu znanja i veština obezbeđenom tokom projekta. Štaviše, projekat je postavio čvrste temelje za buduće intervencije u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije, i što se tiče obrazovnog i što se tiče profesionalnog/poslovnog aspekta. Saradnja sa nevladinim organizacijama (naročito sa WEBIN-om) vidi se kao dodatni faktor koji učvršćuje održivost i replikabilnost.

ka partnerima iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Kao što je već pomenuto (§ 3.2.3) u tom smislu naročito je bila vredna poseta Centru za edukaciju i trening u Hodmezevašarhelju (Mađarska, u decembru 2013.). Još jedan faktor koji su ispitanici identifikovali kao važan za održivost je da je svih 15 partnerskih institucija potpisalo Sporazum o naučno-obrazovnoj i tehničkoj saradnji kojom se uspostavlja zajednički okvir za saradnju u sledećim oblastima: međusobne posete, studijska putovanja i savetovanja između nastavnika istraživača; razmena nastavnika; saradnja u naučnim i istraživačkim projektima; mogućnosti za mobilnost studenata; saradnja na naučnim konferencijama i simpozijumima; prisustvovanje važnim događajima koje organizuju partnerske institucije; razmena naučnih informacija i literature; drugi oblici saradnje od obostranog interesa. Ovaj Sporazum je tek skoro potpisan tako da treba da prođe izvesno vreme kako bi se potvrdila njegova ostvarivost i buduća održivost. Iz ovih uvida može se zaključiti da je AGRIVOC projekat omogućio značajan stepen transfera znanja koji će najverovatnije povećati izglede za održivost postignutih rezultata.

Što se tiče replikabilnosti treba istaći da se AGRIVOC projekat pokazao kao veoma koristan za otvaranje puta za buduće projekte u poljoprivredi i srodnim oblastima. Kao prvo, AGRIVOC je poslužio kao odskočna daska za sledeći projekat koji je za ciljne grupe imao obrazovne i profesionalne zajednice u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije (AGRIBASE). Drugo, partnerske institucije iz AGRIVOC projekta, jedna iz Srbije i jedna iz Bosne i Hercegovine, pripremaju po jednu projektnu aplikaciju za Erasmus Plus 2016.; Oba projektna predloga su multidisciplinarni i sa posebnim fokusom na poljoprivredu i druge povezane oblasti kao što su informacione i komunikacione tehnologije, biznis, šumarstvo,

turizam, preduzetništvo, bezbednost hrane itd. Kordinator projekta je jednom „poljoprivrednom“ metaforom vešto opisao visok nivo replikabilnosti rezultata postignutih kroz AGRIVOC projekat: „ Agrivoc projekat je obavio fazu pripreme zemljišta, sada možemo da pređemo na fazu setve koja će sigurno izroditi vredne plodove“.

Iz intervjua se mogu izvući dve dodatne napomene koje se tiču prednosti koje za održivost i replikabilnost ima uspostavljanja saradnje sa akterima koji ne pripadaju sektoru visokog obarazovanja. Iako projekat nije predvideo neposredno uključivanje državnih vladinih institucija (kao što su relevantna ministarstva, itd.) neki ispitanici su napomenuli da bi to još više povećalo izglede za održivost projektnih rezultata. S druge, strane neki ispitanici su hvalili saradnju između partnerskih visoko obrazovnih institucija i WEBIN kao nevladine organizacije, što govori o tome da takva vrsta partnerstva može biti krajnje efektivna u osiguravanju buduće održivosti i replikabilnosti projekta.

Page 26: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

26

3.2.6 Dobre prakse i pouke

Na osnovu rezultata predstavljenih u predhodnim odeljcima i intervjua koje smo sproveli sa nekoliko članova projektnog tima, moguće je utvrditi određene „dobre prakse“ i „pouke“ koje mogu biti relevantne za buduće razvojne intervencije sa sličnom strukturom, opsegom i/ili ciljevima koje ima AGRIVOC projekat. One su sledeće:

1 Profesionalna heterogenost i lične razlike između ljudi uključenih u projektno partnerstvo (videti § 3.2.2.) predstavljaju izazov, ali se mogu uspešno rešiti i prevazići kroz kontinuirani timski rad (naprimer sastanci, radionice, seminari itd.) koji stvara uslove da se članovi tima međusobno dobro upoznaju i zasnuju odnose utemeljene na međusobnom poverenju.

2 Stvaranje i negovanje prijateljskih odnosa između članova tima predstavlja veliku prednost za efektivnu implementaciju projektnih aktivnosti i može da posluži kao platforma za buduće oblike saradnje, kao unutar tako i izvan okvira samog projekta.

3 Jezička barijera između članova tima (naročito između predstavnika partnerskih institucija iz EU i predstavnika partnerskih institucija sa Zapadnog Balkana) može imati štetan uticaj na implementaciju projektnih aktivnosti, i što je još važnije na individualnu motivaciju i posvećenost članova tima i zato bi trebalo da se reši u ranoj fazi implementacije projekta.

4 Od najveće važnosti je stvoriti mogućnosti za razmenu iskustva i znanja između institucija različitog statusa (univerziteti i

visoke strukovne škole) lociranih u različitim sredinama (zemlje EU i zemlje van EU). Naročito su studijske posete izvedene u okviru projekta, posebno ona Centru za obrazovanje i obuku u Hodmezevašarhelju (Mađarska), predstavljale značajnu priliku za članove tima da nauče nešto o novim pristupima (i te pristupe razviju) stručnoj obuci i profesionalnoj praksi za studente poljoprivrede i prehrambene tehnologije.

5 Od suštinske je važnosti da se nova znanja i veštine stečene u i kroz projekat učine dostupnim široj lokalnoj i profesionalnoj javnosti. Odličan primer dobre prakse je sastavljanje i objavljivanje Priručnika o nastavnim metodama na studijskim programima u oblasti poljoprivrede (vidi § 3.2.3) koji predstavlja ne samo korisno sredstvo u nastavnom procesu, nego i osnovu za unapređenje postojećih znanja i pristupa u oblasti poljoprivrednih i prehrambeno-tehnoloških studija.

6 Ispunjavanje komplikovanih finansijskih i birokratskih procedura za Evropski projekat velikih razmera kao što je AGRIVOC može biti veliki izazov za uključene ljude, naročito ako nemaju predhodnog iskustva u tome. Zato su transparentnost procedura, međusobna saradnja i ad hoc obuka ključni za efikasnu i efektivnu implementaciju projekta.

7 Kako bi se uspostavio zajednički okvir za dalju saradnju u različitim oblastima, u okviru i izvan početnog opsega projekta, neophodno je formalizovati postojeće odnose između partnera kroz međusobne sporazume. Odličan primer ove prakse predstavlja Sporazum o naučno-obrazovnoj i tehničkoj saradnji (videti § 3.2.5.).

Page 27: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

27

ZAKLJUCAK

1 Izazovi koji se javljaju usled razlika koje postoje među partnerima mogu biti prevaziđeni insistiranjem na kontinuiranom timskom radu.

2 Stvaranje i negovanje prijateljskih odnosa među članovima tima predstavlja važan faktor za efektivnu implementaciju projekta.

3 Već u ranoj fazi implementacije projekta treba pronaći način resavanja jezičkih barijera koje eventualno postoje među članovima tima.

4 Od najvećeg je značaja stvorirti mogućnost za razmenu iskustava i znanja između institucija različitog statusa i iz različitih sredina.

5 Od suštinske je važnosti da se nova znanja i veštine stečene kroz projekat učine dostupnim široj lokalnoj i profesionalnoj javnosti.

6 Transparentnost procedura, međusobna saradnja i ad hoc obuka zato predstavljaju ključ efikasne i efektivne implementacije.

7 Kako bi se stvorio zajednički okvir za dalju saradnju, važno je, kroz međusobne sporazume, formalizovati postojeće partnerske odnose.

Page 28: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

28

4 ZAKLJUCCI I PREPORUKE

b Treba jasno postaviti ključne tačke u razvoju projekta, kako bi se omogućilo da članovi tima prate implementaciju projektnih aktivnosti i prihvate kao svoje postignute ishode i rezultate, što bi imalo pozitivan uticaj na individualnu i kolektivnu motivaciju i posvećenost.

c Treba predvideti veću ulogu za „spoljne“ partnerske institucije (u slučaju AGRIVOC projekta, iz zemalja Evropske Unije) u smislu njihovih većih zaduženja u projektu i većih budžetskih sredstava, kako bi se omogućio efektivniji transfer znanja (kako teorijkog, tako i praktičnog) od spoljnih ka korisničkim institucijama.

2 Povezanost sa lokalnim i nacionalnim okruženjem:

a Za projekte ove vrste verovatno bi bila korisno povećati uključenost lokalnih i nacionalnih državnih institucija (kao što su opštine i odgovarajuća ministarstva), na primer kroz informativne sastanke ili obuke koji bi bili usmereni na zakonski i normativni okvir za aktivnosti planirane projektom.

3 Partnerstvo, koordinacija i komunikacija u okviru projekta:

b Blagovremeno rešiti pitanje moguće jezičke barijere između učesnika projekta kako bi se omogućila efektivna razmena znanja i informacija između članova tima i pojačala njihova individualna motivacija. Na samom početku projekta treba postaviti

Na osnovu rezultata evaluacije može se zaključiti da je AGRIVOC projekat, kroz niz aktivnosti koje su za cilj imale poboljšanje, preoblikovanje i promovisanje poljoprivrednog strukovnog obrazovanja u osam institucija višeg obrazovanja u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ne samo doprineo rešavanju nekih od ključnih problema koji pogađaju poljoprivredni i prehrambeni sektor u ove dve zemlje, nego je i prokrčio put za dalje razvojne aktivnosti i intervencije. Rezultati postignuti u okviru AGRIVOC projekta, naročito što se tiče partnerskih odnosa i transfera znanja, kako tvrdi veći deo članova tima, zapravo predstavljaju odličnu osnovu za buduća poboljšanja i napredak u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u čemu će ključnu ulogu imati strukovno obrazovanje i obuka.

Štaviše, na osnovu gore obrađenih rezultata može se dati određeni broj specifičnih preporuka za buduće razvojne projekte, naročito one u oblasti poljoprivrednih strukovnih studija. One su grupisane u sledeće četiri glavne kategorije:

1 Upravljanje projektom:

a Upravljanje projektom bi moglo biti efektivnije kada bi se Koordinator projekta oslobodio dela posla tako što bi bilo omogućeno da prenese neke od svojih zaduženja na koordinatore pojedinačnih radnih paketa. Drugim rečima, u budućim projektima ove vrste, bila bi poželjna manje centralizovana upravljačka struktura.

Page 29: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

29

jasne procedure koje se tiču radnih jezika i prevodilačkih usluga.

c Osim za predstavljanje i promovisanje ishoda i rezultata postignutih u okviru projekta, internet stranica projekta može uspešno biti iskorišćena kao on-line platforma za diskusiju i razmenu informacija između članova tima, a možda i kao on-line forum otvoren za širu javnost i članove profesionalne zajednicu koji nisu direktno uključeni u projekat.

4 Implementacija projekta i specifične aktivnosti:

a Stvaranjem većih mogućnosti za mobilnost i razmenu studenata između partnerskih institucija, budući projekti u oblasti obrazovanja iz poljoprivredne i prehrambeno-tehnološke struke treba da unaprede rezultate postignute u okviru AGRIVOC projekta, kako bi se na najbolji način iskoristili novoosnovani obrazovni centri za praktičnu obuku.

b Šire govoreći, studenti (kao krajnji korisnici reforme) treba da budu više uključeni u određene komponente projekta i povratne informacije koje se od njih dobiju treba ozbiljnije uzeti u obzir.

c Bilo bi dobro da budućim projektima usmerenim na poboljšanje strukovnih studija u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije bude obuhvaćena i znatna fininsijska podrška za dalje unapređenje postojećih laboratorija i centara za obuku, naročito za kupovinu nove opreme.

Page 30: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

30

SPISAK ISPITANIKAANEKS 1

Ime, prezime i instutucionlana pripadnost

Uloga(e) u AGRIVOC projektu

Detalji intrvjua

Karolj Bondar (Karoly Bodnar)Univerzitet u Segedinu, Mađarska

Marija JovićVisoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija, Prokuplje

Miljan CvetkovićUniverzitet u Banjoj Luci

Gordana BogdanovićVisika škola primenjenih strukovnih studija, Vranje

Dženan HusnićUniverzitet “Džemal Bijedić” u Mostaru,Agro-Mediteranski Fakultet

Tibor Kenjveš (Tibor Konyves)Megatrend Univerzitet – Fakultet za Biofarming Bačka Topola

Koordinator, Segedin

Član odbora za osiguranje kvaliteta i monitoring;

Koordinator, Banja Luka; Član tima za benčmark istraživanje;Član razvojnog tima za izradu priručnika za nastavu; Član zajedničke komisije za nabavke

Koordinator, Vranje

Član zajedničke komisije za nabavke

Koordinator, Bačka Topola; Član upravnog odbora;Član tima za benčmark istraživanje;Član zajedničke komisije za nabavke; Član radne grupe za stočarstvo

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

skype, 27/10/2015

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

Page 31: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

31

Vera MiloševićVisoka poljoprivredna škola strukovnih studija, Šabac

Saša PetrovićVisoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija, Prokuplje

Dragana StanisavljevićVisoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija, Prokuplje

Nebojša ZlatkovićVisoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija, Prokuplje

Dionyssios Perdikis Poljoprivredni Univerzitet u Atini

Miloš PurićVisoka tehnička škola strukovnih studija, Požarevac

Grujica VicoUniverzitet u Istočnom Sarajevu

Član odbora za osiguranje kvaliteta i monitoring; Član zajedničke komisije za nabavke

Član upravnog odbora; Član zajedničke komisije za nabavke; Član radne grupe za prehrambenu tehnologiju

Član radne grupe za prehrambenu tehnologiju

Koordinator projekta

Član odbora za osiguranje kvaliteta i monitoring

Koordinator Požarevac; Član radne grupe za prehrambenu tehnologiju

Član upravnog odbora; Član zajedničke komisije za nabavke

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

skype, 23/10/2015

Prokuplje, 9/11/2015

Prokuplje, 9/11/2015

skype, 26/10/2015

Page 32: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

32

UPITINIKANEKS 2

Relevantnost [REL]

REL. 1. Širi cilj projekta AGRIVOC bio je da se poboljšaju i unaprede programi stručnih studija u odabranim poljoprivrednim i prehrambeno- tehnološkim disciplinama (na nivou bačelor i master strukovnih studija) u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Zašto je, po vašem mišljenju, ovaj projekat potreban?

Potpitanja: Na koje specifične probleme / pitanja / slabosti se projekat odnosio? Koliko je bio relevantan za korisnike (tj. studente i nastavnike)? Da li je projekt bio u skladu sa širim trendovima i/ili politikama (na državnom i globalnom nivou)?

Efikasnost i efektivnost [EFI]

EFI.1 U onoj meri u kojoj ste vi bili uključeni u preoblikovanje kurikuluma u pojedinim poljoprivrednim i prehrambemo-tehnološkim disciplinama (u cilju da ih prilagodite zahtevima tržišta rada u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane) – kako biste, što se toga tiče, opisali i ocenili proces rada?

Potpitanja: Kako biste ocenili organizaciju i implementaciju konkretnih aktivnosti u kojima ste učestvovali u poslednje tri godine? Koji specifični aspekti/činioci su bili od najveće koristi za uspešnost ovih aktivnosti? Da li je bilo činilaca koji su ponekad stvarali prepreke ili da ugrožavali proces?

EFI.2 U onoj meri u kojoj ste vi bili uključeni u poboljšanje metodologije nastave u stručnoj obuci – kako biste, što se toga tiče, opisali i ocenili proces rada?

Potpitanja: Kako biste ocenili organizaciju i implementaciju konkretnih aktivnosti u kojima ste učestvovali u poslednje tri godine? Koji specifični aspekti/činioci su bili od najveće koristi za uspešnost ovih aktivnosti? Da li je bilo činilaca koji su ponekad stvarali prepreke ili da ugrožavali proces?

EFI.3 U onoj meri u kojoj ste vi bili uključeni u osnivanje centara za obuku za studente –kako biste, što se toga tiče, opisali i ocenili proces rada?

EFI.4 Kako biste, iz vašeg ugla, opisali i ocenili način na koji je projekat bio vođen u smislu koordinacije i komunikacije među ljudima koji su u njega bili uključeni?

Uticaj i promene [UTI]

UTI.1 Širi cilj AGRIVOC projekta bio je da se poboljšaju i unaprede programi strukovnih studija u odabranim poljoprivrednim i prehrambeno-tehnološkim disciplinama (na bačelor i master nivou strukovnih studija) u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako bi se unapredilo osnovno znanje i praktična sposobnost studenata da rade u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. U kojoj meri se u ovome uspelo? Koliki je značaj promena koje je doneo projekat?

Page 33: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

33

Potpitanja: U kojoj meri je projekat zadovoljio potrebe koje ste identifikovali u prvom pitanju (REL.1)? Kakvi su rezultati u odnosu ono što je bilo očekivano ili se smatralo realističnim? Kako je projekat poboljšao položaj poljoprivrednih studija u obrazovnom sistemu Srbije? Na koji način će projekat pozitivno odraziti na život i rad ljudi koji su uključeni u njega (nastavnike i studente)?

Transfer znanja i širenje informacija o rezultatima projekta [TRA]

TRA.1 Kako biste opisali i ocenili način(e) širenje rezultata projekta i transfera znanja među institucijama koje su uključene u projekat?

TRA.2 Kako biste opisali i ocenili način(e) na koji se nove informacije i saznanja proistekla iz projekta, naročito što se tiče kurikuluma i nastavnih metoda, šire u vašoj obrazovnoj instituciji?

TRA.3 Kako biste opisali i ocenili širenje informacija o rezultatima projekta u lokalnim zajednicama i široj javnosti?

Održivost [ODR]

ODR.1 Kako biste ocenili buduću održivost rezultata postignutih projektom?

Potpitanja: U čemu bi bio značaj sledećih elemenata, što se tiče održivosti: 1) Časova engleskog jezika za nastavnike; 2) Finanasijske

obuke za nastavnike; 3) Akreditacije reformisanih kurikuluma; 4) Finansijske održivosti osnovanih centara za obuku?

ODR.2 Kako biste ocenili međunarodno partnerstvo na kome se zasniva projekat?

Potpitanja: Koje su glavne prednosti ovog vida saradnje, posebno u pogledu širenja znanja i dobrih praksi? Šta su bili glavni problemi? Kakav je značaj unapređenja međunarodnog profila vaše ustanove?

ODR.3 U kojoj meri je projekat poboljšao vezu između obrazovnog sistema i tržišta rada u poljoprivredno-prehrambenoj oblasti u Srbiji?

Pouke [POU]

POU.1 Osvrćući se na to kako je projekat bio implementiran, za koje aspekte projekta mislite da su posebno dobro isplanirani i sprovedeni?

POU.2 Da li postoji bilo šta što je moglo da bude urađeno drugačije?

POU.3 Da li imate neke predloge ili preporuke za budućnost?

Kraj [KRA]

KRA.1 Da li postoji nešto što smatrate važnim i želite da podelite sa nama, a da nije pokriveno ovim upitnikom? Da li imate dodatne komentare u vezi bilo koje od tačaka koje smo pomenuli u ovom intervjuu?

Page 34: EVALUACIONI IZVEŠTAJ - WEBIN › meta-content › uploads › pub_Externa...1. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje, Srbija) 2. Visoka tehnička

Beograd, 2015.

Beograd, 2015.