Diplomski Rad- MArija

8/19/2019 Diplomski Rad- MArija

1/45

1

Prečišćavanje otpadnih voda Marija Ilinčić Stanojević


2/45

2



3/45

3



4/45

4



5/45

5


SADRŽAJ :

1. Uvod ………………………………………………………………… 5

2. Vrste otpadnih voda ……………………………………………….. 8

3. Osnovni faktori zagađenja otpadnih voda …………………………. 12


6/45

6


1 UVOD

Poznato je da vodeni tokovi imaju sposonost samopre!i"#avanja i$iautopurifika%ije. Od kada postoji &ivi svet na zem$ji voda se koristi$a i poma$o zagađiva$a i$jnim' &ivotinjskim i $judskim otpa%ima tkz.organsko zagađenje. U po!etku je to ma$outi%a$o na zagađivanje voda' jer se organski otpad razgrađivao pomo#u zraka' ug$avnom

na korisne materije. (ak$e' priroda je tada i$a sposona da sama pre!isti te ko$i!inevode. )eđutim' razvojem $judske zajedni%e' porastom roja stanovnika i njihovomkon%entra%ijom u ve$ikim gradovima' ko$i!ina organskih otpadnih voda se znatno pove#a$a. *jihovim kon%entriranim ispu"tanjem u reke' onemogu#avan je pro%essamopre!i"#avanja i prirodnog io$o"kog pre!i"#avanja. Osim toga' razvojem industrijekrajem 1+. i po!etkom 2,. veka' !ovek sve vi"e koristi vodu' a kao rezu$tat industrijske proizvodnje' nastaje ne samo organsko' ve# i hemijsko zagađenje vode. -og svega togase javi$a potrea za izna$a&enjem ve"ta!kih io$o"kih' a$i i hemijskih pro%esa pre!i"#avanja.

ve otpadne vode i se po pravi$u trea$e tretirati u postrojenjima za pre!i"#avanjeotpadnih voda' međutim u praksi to nije s$u!aj. (ok u razvijenim zem$jama postoji !itavniz raz$i!itih postrojenja za pre!i"#avanje otpadnih voda' u na"oj zem$ji se ve#inaodpadnih voda ispu"ta u vodene tokove ez predhodnog pre!i"#avanja.Otpadne vode se od mesta nastajanja do postrojenja za pre!i"#avanje' odnosno doispu"tanja u vodene tokove' odvode kana$iza%ijom koju !ini sistem %evi' kana$a i uređaja.

/ana$iza%ije nisu izum novijeg doa. 0o" u staroj ndiji za vrijeme tkz. ndus ku$ture

i$a su u upotrei moderna postrojenja 3,,, p.n.e.4. /ao pravi majstori za kana$iza%ijedokaza$i su se im$jani. Odvod otpadnih voda starog ima us$edio je u poznatoj 67$oa%amaima9. :ek u novije vreme !ovek je primetio da odvod otpadnih voda u reke i$injihovo poniranje u t$o mo&e imati "tetne pos$edi%e za pitku vodu. *ehigijenska'zagađena voda !esto je i$a uzrok ve$ikih tragedija i epidemija u srednjem veku' a$i ikasnije sve do kraja ;; veka. zgradnja vodovoda je uti%a$a na ko$i!inu otpadne vode'koja se nag$o pove#a$a' i koja je putem kana$iza%ije odvođena u reke' tako da je nivo


7/45

7


samopre!i"#avanja vodenih tokova io rzo dosegnut' us$ed !ega je proistek$a nu&nostizgradnje postrojenja za pre!i"#avanje odpadnih voda.

(anas je ve#ina kana$iza%ionih mre&a u svetu tzv. me"anog tipa gdje se !ista ki"ni%aodvodi u postrojenja za pre!i"#avanje otpadnih voda zajedno sa pr$javom vodom. /od jakih ki"a' sva ova voda nema dovo$jno mesta u pre!i"#iva!u' tako da ve$ika ko$i!inanepre!i"#ene otpadne vode zavr"i direktno u vodenim tokovima. Osim toga' otpadnevode ivaju jako razređene' tako da se pro%esi pre!i"#avanja usporavaju. U udu#nosti jeneophodno 6stranu9 vodu !istu ki"ni%u sa krovova' pe"a!kih staza i$i ne zagađenihde$ova u$i%a4 odvoditi u t$o i$i ako to nije mogu#e' direktno u vodene tokove posenimsistemima.

/ontro$a iz$iva kod mnogih nase$ja je dosta te"ka' jer se ispu"tanje vr"i na vi"emesta. -agađenje voda od po$joprivrede' također postaje sve zna!ajnije' zog sve ve#e primene pesti%ida i heri%ida. pak' najve#i teret zagađenja prirodnih vodenih tokovado$azi od otpadnih voda industrije' koje ispu"taju otpadne vode ez ikakvog pre!i"#avanja i$i nedovo$jnog stepena pre!i"#avanja.

Pored povr"inskih voda i kva$itet podzemnih voda ugro&en je pos$jednjih godina

razvojem uraniza%ije' industrije i intezivne po$joprivrede. U zavisnosti od

hidrogeo$o"kih pri$ika' unose se otpadne materije u podzemne vode' i$o %eđenjem sa povr"ine' transportom re!nih i jezerskih voda u podzem$je' direktnim uno"enjem u ponore kr"4' iz napu"tenih "$junkara' iz vodopropust$jivih kana$iza%ionih sistema' sanekontro$isanih deponija smet$i"ta4. -og toga je kva$itet podzemnih voda na mnogim$oka%ijama pogor"an do te mere da su neupotre$jive za vodosnadijevanje./o$i!ina podzemnih voda je 3,,, puta ve#a od ko$i!ine vode u svim rekama' "to ukazujeda je podzemna voda veoma zna!ajna i da o njoj trea voditi ra!una<

2 Otpadne vode

Voda zagađena na bilo koji nain p!iliko" #pot!ebe p!ed$tavlja otpadn# vod#.


8/45

8


2.1. De%ini&ija otpadni' voda

Otpadne vode nastaju od !iste vode u nase$jima i industriji i$i oti%anjem sa povr"ineze$ji"ta. Otpadne vode sadr&e minera$e i organske materije u rastvoru' u ko$oidnom o$iku i

o$iku suspenzija' kao i &ive organizme. Po ispu"tanju u prirodi ove otpadne vode itno menjaju prirodnu oko$inu.

$. 1 . z$iv sanitarne otpadne vode u reku (unav

V!$te i ka!akte!i$tike otpadni' voda

Otpadne vode po svom porek$u de$imo u !etiri kategorije=

•

sanitarne feka$ne4

• industrijske

• otpadne vode agro>komp$eksa

• atmosferske


9/45

9


• infi$tra%ione

Sanitare (fekalne) otpadne vode

?eka$n$e odpadne vode nastaju na sanitarnim !vorovima stamenih' javnih' industrijskih idrugih ojekata gdje &ive i rade $judi' koji u fizio$o"kom pro%esu produkuju zagađenja u te!nom i!vrstom o$iku. $i!no je i sa doma#im &ivotinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedina!nim mjestima. U ove vode urajamo i otpadne vode od !i"#enja prostorija' spremanjahrane' pranja posuđa i ru$ja' odr&avanja $i!ne higijene i s$. @$avna karakteristi!na osoina tihvoda je izvestan sadr&aj neorganskih i organskih materija. (eo organskih materija na$azi se ususpendovanom stanju. U svim otpadnim vodama na$aze se mikroorganizmi. *ajopasniji za$judsko zrdav$je su patogeni mikroorganizmi. *ajva&nija karakteristika otpadnih voda je io$o"karazgrad$jivost.

anitarne feka$ne4 otpadne vode de$e se na=

> sve&e otpadne vode' u kojima io$o"ka razgradnja jo" nije uznapredova$a'> odstaja$e otpadne vode' koje ne sadr&e kiseonik' jer je potro"e za io$o"ku razgradnju

organske materije'> tru$e septi!ke vode' u kojima se io$o"ka razgradnja odvija anaerono' a uspostav$jena je

ravnote&a između razgrađiva!a i organske materije.


10/45

10


>$ika 2 . Prikaz metoda merenja kon%etra%ije organskih zagađiva!a u otpadnoj vodi

Industrijske otpadne vode

ndustrijske otpadne vode nastaju u farikama i industrijskim pogonima nakon upotreevode u pro%esu proizvodnje' kao i pri$ikom pranja aparata' uređaja i dr. (anas postoji ve$iki roj po karakteru raz$i!itih industrijski otpadnih voda' koje se de$e na niz podtipova u zavisnosti odtehno$ogije proizvodnje. Ove vode mogu iti i us$ovno !iste' kada se upu"taju direktno ure%ipijent i$i atmosfersku kana$iza%iju. /od hemijske i meta$oprerađiva!ke industrije preov$adavaju zagađenja minera$nog porijek$a. /od teksti$ne' prehramene' ko&arske' industrije papira i s$. zagađenja su prete&no organskog porek$a. /od zajedni!kog pre!i"#avanja sanitarnih iindustrijskih voda posti&e se me"avina koja se doro io$o"ki pre!i"#ava' uko$iko nisu prisutnetoksi!ne materije' kao npr. te"ki meta$i' %ijanidi' razni otrovi' kada je za industrijske otpadnevode' prije me"anja' potreno uraditi predtretman' kako i se one neutra$isa$e i i$e pogodne zada$je pre!i"#avanje. -a raz$iku od komuna$nih sanitarnih4 otpadnih voda' !iji je sastav ug$avnom poznat' karakteriza%ija i pre!i"#avanje otpadnih voda iz raz$i!itih industrijskih pogona retko trpiuop"tavanje i tipizitanja.


11/45

11


Voda koja je upotre$jena kao rash$adno sredstvo' ima povi"enu temperaturu i predstav$ja posean tim one"!i"iva!a. /o$i!ina industrijskih otpadnih voda varira u "irem opsegu' kako utoku dana' tako i u du&em vremenskom periodu. :o je pos$edi%a raz$i!itog intenziteta radaindustrije i određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka.

ndustrijske otpadne vode mogu sadrđavati kise$ine' aze' te"ke meta$e' minera$ne so$i'minera$na u$ja' feno$e' radioaktivne materije' patogene mikroorganizme' ug$jovodonike'aromati!na organska jedinjenja' kao i sinteti!ke hemijske proizvode' "to ih ne sadr&e prirodnevode. ?aktori kao "to su toksi!ne materije ' visoka temperatura' mogu da prouzrokuju ve#e i$imanje poreme#aje u radu postrojenja' naro!ito u fazi io$o"ke orade' koja je oaveznatehno$o"ka faza gradskih postrojenja za pre!i"#avanje.

ndustrijske otpadne vode mogu se razvrstati u dve grupe=

> Aio$o"ki razgrad$jive i$i kompatii$ne' koje se smeju me"ati sa komuna$nim otpadnimvodama'

> Aio$o"ki neragrad$jive i$i inkompatii$ne' koje se ne smeju me"ati sa komuna$nimotpadnim vodama' ez hemijskog pred tretmana.

Pored napred istaknutog industrijske otpadne vode' !esto sadr&e razne materije "tetne iopasne za ojekte sisteme za kana$iza%iju kao i aza oso$je koje radi na njima. :o su=

> :oksi!ni joni' koji negativno uti!u na io$o"ku razgradnju organskih materija'> /ise$ine i aze' koje izazivaju koroziju' usporavaju io$o"ke pro%ese' prou"rokuju miris i

intenzivnu oju'> -apa$jive materije'> )asno#e koje za!ep$juju otvore' vodove i %rpke' preoptere#uju digestore'> Otrovni gasovi' opasni su za oso$je na sistemu za pre!i"#avanje'> (eterd&enti' izazivaju penu kod aera%ije'> V$aknaste materije' za!ep$juju otvore' optere#uju digestore' remete redovno

funk%ionisanje %rpki'> /amen!i#i i pesak' za!ep$juju vodove' ta$o&e se u ojektima' izazivaju araziju %rpki'

remete funk%ionisanje re"etki i sita'> ?eno$ i osta$e toksi!ne materije.

/o$i!ine industrijskih otpadnih voda i uti%aj koji one vr"e na gradski ef$uent mogu se pro%enitiupoređivanjem osoina gradskog ef$uenta koji sadr&i industrijske otpadne vode s osoinamaef$uenta u kojem ovih voda nema.

Pri tome se uzimaju u ozir s$ede#i kriterijumi=


12/45

12


> Aiodegradai$nost> Prisustvo amonijaka> Uti%aj pB> edoks poten%ija$> :oksi!nost

$. 2. Otpadne vode u Aoru i :imo!koj krajni

Otpadne vode agro-komleksa

:o su posene i povr"inske vode sa zem$ji"ta' koje je podvrgnuto agrotehni!kim merama. *ateritoriji gde je po$joprivreda razvijena' a neravnomerna raspode$a padavina tokom godine' po$joprivredne povr"ine se natapaju. Voda koja se pro%eđuje do podzemne vode i$i oti!e' itno se raz$ikuje po sastavu od voda zanavodnjavanje. astav je promenjen zog isparavanja vode i rastvaranja ve"ta!kih đuriva'sredstva za za"titu i$ja' sastava zem$ji"ta kroz koje voda pro$azi. /arakteristi!ni pokazate$ji ovih otpadnih voda su= visok pB' tvrdo#a vode' sadr&aj nitrata'fosfora i pesti%ida. U po$joprivredne otpadne vode spadaju i otpadne vode sa sto!nih farmi' sa te!nimizđurivanjem' ko$i!ina i sastav te!nih sastojaka zavisi od vi"e faktora= rojnog stanja uzgajanestoke' tehno$ogije ishrane' na!ina izđurivanja i s$. @$avna karakteristika ovih voda je visoka kon%entra%ija organske materije' koja se na$azi uta$o&nom' suspendovanom o$iku. Po$joprivredne otpadne vode karakteristi!ne su po visokomsadr&aju amonijaka.


13/45

13


$.3 riga%ioni sistem na teritoriji rije

tmosferske otpadne vode

Ove vode se formiraju kao povr"inski oti%aj od padavina i otop$jenog snega sa uranog

podru!ja. U ove vode se urajaju i otpadne vode od pranja u$i!nih povr"ina' trotoara i dr./o$i!ina i kva$itet ovih voda zavisi od intenziteta i u!esta$osti padavina' od na!ina odr&avanja javne higijene' od roja i intenziteta motornog saora#aja' vrste povr"inske orade terena isaora#ajnih povr"ina' zagađenja atmosfere' od k$imatskih us$ova i s$. Po ukupnoj akterio$o"kojzagađenosti' atmosferske otpadne vode su s$i!ne sanitarnim. )eđutim' atmosferske vode saindustrijskih povr"ina nose zna!ajne ko$i!ine akra' o$ova i arsena' sa asfa$tnih povr"ina naftne produkte 15 >25 mgC$4' "to izuzetno ugro&ava sanitarni re&im re%ipijenta nastaje trovanje ria'ote&ano kori"tenje vode i s$.4. *a&a$ost' praksa je da se ove vode ne pre!i"#avaju' jer se smatrajuus$ovno !istim' "to ponekad nije tako.

Infiltra!ione vode

nfi$tra%ione vode su podzemne vode koje doti!u u kana$iza%ionu mre&u preko %evnih spojeva'drena&nih sistema i s$. Po svom kva$itetu su naj!istije' međutim' u ve#im ko$i!inama' kadraz$a&e sanitarne vode' mogu da poremete io$o"ko pre!i"#avanje na postrojenjima.


14/45

14


3 Uti&aj otpadni' voda na okolin#

/akav #e uti%aj otpadne vode imati na oko$inu' zavisi od svojstva otpadnih voda i ko$i!ineotpadnih materija. Uti%aj otpadnih materija na oko$inu je veoma raz$i!it. )aterije' kao "to su

hran$jive so$i u ma$im ko$i!inama de$uju povo$jno' dok ve#e kon%entra%ije mogu uzrokovati i poreme#aje eko$o"kog sistema. U otpadnim vodama se !esto susre#e prisustvo te"kih meta$a Bg'P' 7r' 7d4. spu"tanjem u oko$inu ove materje i u ma$im kon%entra%ijama mogu de$ovatiotrovno na &ivi svet. ve otpadne vode sadr&e mikroorganizme. Suprofitni mikroorganizmiraz$aga!i4' io$o"ki razgrađuju organske materije' tro"e rastvoreni kiseonik' pa se mo&e pojavitine&e$jeni manjak kiseonika' tj. anae!obno $tanje. oni razgrađuju organsku materiju doneorganske i tako oav$jaju deo postupka tru$jenja materije u iosferi. Otpadne vode sekana$iza%ionim sistemima odvode iz nase$ja i ispu"taju vodoprijemnike= reke' kana$e' jezera'more i$i zem$ji"te. (!e i$p#)tanja # okoln# $!edin# pot!ebno je i *akono" izv!)iti

p!ei)+avanje otpadni' voda.

3.1. (o$ledi&e i$p#)tanja otpadni' voda # !e&ipijent

spu"tanjem otpadnih voda ez pre!i"#avanja u prirodne re%ipijente naru"ava se kva$itetvodoprijemnika "to se og$eda u pogor"avanju fizi!kih osoina vode' pojave p$ivaju#ih materijana povr"ini i akumu$iranju otpadnog mu$ja na dnu' promeni hemijskih osoina vode' smanjenjakon%entra%ije rastvorenog kiseonika i osiroma"enju akvati!ne popu$a%ije. *ajva&niji uti%ajiispu"tanja nepre!i"#enih otpadnih voda u povr"inske vode imaju za pos$edi%u pojavu

eutrifika%ije' trovanje akvati!nih &ivotinja te"kim meta$ima i$i gu"enje us$ed nedostatkakiseonika.

Prirodna s$atkovodna jezera' zatvoreni za$ivi sa s$aom izmenom vode i oa$ne vode koje sueutrofne i$i mogu postati eutrofne spadaju u oset$jive o$asti. spu"tanjem otpadnih voda koje su ogate nutrijentima azot' fosfor4 mo&e do#i do nagomi$avanja hran$jivoh materija i pojave

eutrifika%ije' pa je zog toga potreno da se preduzmu potrene mere za"tite reduk%ija azotai fosfora4. :akođe' u oset$jive o$asti spadaju i povr"inske s$atke vode koje su namenjene za voduza pi#e. )anje oset$jive o$asti za ispu"tanje otpadnih voda predstav$jaju morske vode ivodotokovi sa dorom izmenom vode u kojima ispu"tanje otpadne vode ne uti!e nepovo$jno na

kva$itet vode i vodni sistem.


15/45

15


$.D. zvori zagađenja otpadnim vodama

,. -!et"an $a otpadni" voda"a/va$itet vode za pi#e je uzro!no pos$edi!na veza svih de"avanja u ekosistemu' a poseno uvanrednim situa%ijama e$ementarne nepogode' *BA udesi' terorizam' k$imatske promene' ...4.-agađenje>kontamina%ija &ivotne sredine nastaje us$ed dotoka komuna$nih i industriskihotpadnih voda. Ono mo&e iti io$o"ko' hemijsko' radio$o"ko' fizi!ko i kao promena temperaturevode. -agađenje mo&e takođe iti= organsko teksit$a' prehramena' industrija %e$u$oze i papira4'neorgansko rudarstvo' proizvodnja ug$ja i te"ka industrija4 i akterio$o"ka mikroorganizmikoji raz$a&u e$an!evine' ug$jene hidrate' su$fate' nitrate' amonijak4. *aravno' posean je pro$em u us$ovima ratnih razaranja' *BA udesa' terorizma i e$ementarnih nepogoda ve#ih

razmera' kada do$azi do BA kontamina%ije vode na du&i vremenski period.


16/45

16


$.5. *ekontro$isano ispu"tanje otpadnih voda

zvori zagađenja su razno$iki i te"ko prepoznat$jivi= infi$tra%ija $judskih i &ivotinjskih otpadnihmaterija' prodiranje ve"ta!kih đuriva' heri%ida' insekti%ida u podzemne vode' prodiranje vodeiz neuređenih deponija sme#a' ispu"tanje otpadne vode iz industrije. Povr"inske vode suugro&ene i top$otnim optere#enjem smanjuju se ko$i!ina kiseonika u vodi4. Opasne zaga&uju#ekomponente u vodama su= po$i%ik$i!ni aromati!ni ug$jovodoni%i' pesti%idi' deterd&enti' &iva'kadmijum f$uor' jedinjenja %ijanida' hroma i td. :op$otno optere#enje vodotoka poti!e u potpunosti od energetskih pro%esa termoe$ektrane najvi"e' a rafinerije nafte' hemijske industrijei %rne meta$urgije u manjoj meri4 i ukupnog energetskog i$ansa un!evog sistema.


17/45

17


/arakteristika voda je pro%es samopre!i"#avanja' a to je pro%es prirodne regenera%ije' odnosno pro%es uspostav$janja predhodnog stanja u vodotoku. amopre!i"#avanje voda ouhvata fizi!ke ihemijske pro%ese koji se odvijaju pod uti%ajem organizma koji raz$a&u organske komponente. -akonskenorme sadr&e odgovornosti' postupke za doijanje odorenja' oaveze kontro$e' grani!ne vrednosti i

postupke određivanja kon%entra%ije zagađuju#ih materija u otpadnim vodama. Pokazate$j "tetnog dejstvakomponenata u otpadnoj vodi su organo$epti!ki komponente koje vodi daju oju' neprijatan ukus imiris4' op"te sanitarni za komponente koje imaju sposonost samopre!i"#avanja4 i sanitarno>toksi!ni komponente koje imaju "tetno dejstvo na &ivi svet u vodi4.

-agađuju#e komponente u vodi se mogu pode$iti na komponente koje se u vodi ne razgrađujuh$oridi>so$i4' sinteti!ke organske komponente i vid$jiva neorganska jedinjenjagruo>disperzne !esti%e'g$ina' uga$j4. -og fermenta%ionih pro%esa' industrijske otpadne vode imaju kise$u reak%iju pBEF dok komuna$ne otpadne vode imaju aznu reak%iju pBGF. -og toga je ponekad mogu#e pu"tati industrijskeotpadne vode u kana$iza%ionu mre&u.

$.H. Otpadne vode imaju raz$i!itu pB>vrednost

/$ju!ni uti%aj na samopre!i"#avanje voda imaju aero"ne "akterije koje razgrađuju organskekomponente uz potro"nju kiseonika. *jihova aktivnost zavisi od = temperature vode' prisustvatoksi!nih komponenti u vodi' prisustva kiseonika' od pro%esa fotosinteze' od turo$en%ijestrujanja i s$. )inima$na kon%entra%ija kiseonika u vodi je 5 mgC$. h$or je veoma toksi!an i ukon%entra%ijama od ,'1 do ,'2 mgC$ uni"tava ri$ju m$ađ i rakove.

tanje i upotre$jivost pitke vode mo&e se o%eniti na osnovu niza postupaka=

- #i$ički određivanje !vrstih' te!nih i gasovitih komponenti u vodi4I

- %akterijološki određuje se pomo#u mikroskopa roj akterija u vodi4I

- %iološki za određivanje kon%entra%ije organskih komponenti u vodi4I


18/45

18


- &kološki pro%ena stanja vode kao &ivotnog prostora io$o"kih sistema pos$e uvođenjaotpadnih voda4.

$.F. Vrste otpada' koje se uvek mogu na#i u otpadnim vodama

/lavni po$t#p&i p!ei)+avanja otpadni' voda

vi događaji u svetu' koji prate !ove!anstvo u zadnjim de%enijama ivaju poseno tretiranisa eko$o"kog aspekta' a trea da oezede optima$ne us$ove za za"titu !ovekove sredine.

/va$itet voda na tretiranom prostoru' takođe je jedan od osnovnih parametara' koji uti!e nao%enu eko$o"kih karakteristika posmatranog podru!ja' a kon%entra%ija kontaminata' tj.rastvorenih i$i suspendovanih materija u vodama' primarni je parametar za o%enu kva$iteta vode.

(a i se smanji$a mogu#nost nekontro$isanog prodora kontaminenata' u %i$ju o!uvanja

&ivotne sredine' in&enjerska praksa je oavezna da prati tok od izvora i u$aska u kontro$isani tok do postrojenja za pre!i"#avanje i da je dovedenu na propisa i kva$itet' ispusti u re%ipijent.Osnovne oaveze v$asnika' generatora otpada koje proisti!u iz propisa su= sakup$janje otpada'razvrstavanje u sk$adu sa /ata$ogom otpada i Jistama otpada' uzorkovanje i ana$iza fizi!ko>hemijskih osoina otpada' sk$adi"tenje u odgovaraju#im ojektima i$i od$aganje na deponijekomuna$nog otpada' ozna!avanje ojekata i ama$a&e za od$aganje i redovno izve"tavanjenad$e&nih repu$i!kih organa o ko$i!inama i vrstama otpada. Postupanje sa otpadnim materijama


19/45

19


je u praksi znatno unapređeno dono"enjem Pravi$nika o us$ovima i na!inu razvrstavanja' pakovanja i !uvanja sekundarnih sirovina 2,,1.godine. astavni deo ovog Pravi$nika !ine/ata$og i Jiste otpada koji su sag$asni sa KU k$asifika%ijom i KU kata$ogom otpada' kao i(okument o razvrstavanju otpada i (okument o preuzimanju otpada sekundarne sirovine.Primena Pravi$nika omogu#ava utvrđivanje pre%iznih podataka o tokovima' vrstama i ko$i!inamaotpada. Prema navedenoj regu$ativi v$asnik otpada je u oavezi da izvr"i razvrstavanje otpada prema porek$u' karakteru i kategoriji. V$asnik otpada se oavezuje da nad$e&ne organe za pra#enje tokova otpada' (okumntom o razvrstavanju otpada informi"e o vrsti' ko$i!ini i predviđenom na!inu postupanja sa njim' a (okumentom o preuzimanju otpada' sekundarnesirovine o njegovom kretanju. *a zahtev v$asnika' generatora otpada stru!na institu%ijaov$a"#ena od strane ministarstva nad$e&nog za pos$ove za"tite &ivotne sredine' vr"i uzorkovanje ifizi!ko>hemijska ispitivanja reprezentativnog uzorka otpada u %i$ju utvrđivanja njegovogkaraktera. spitivanja otpada se oav$jaju u sk$adu sa predviđenim na!inom postupanja i to za

postupke fizi!kohemijskog' termi!kog tretmana i$i od$aganja otpada. Ov$a"#ena stru!nainstitu%ija izdaje Uverenje o karakteru otpada kojim se određuje da otpad sadr&i odnosno nesadr&i opasne karakteristike. Uverenje je dokument osnova neophodna za s$ede#i korak u pro%eduri' kategoriza%iji otpada.

/ategoriza%iju otpada vr"i Lgen%ija za re%ik$a&u' na zahtev v$asnika otpada' donose#ie"enje o kategoriza%iji' kojim se otpad svrstava na jednu od Jista otpada i utvrđuje da $i otpadima upotrenu vrednost. Otpadu koji se mo&e ponovo koristiti' odnosno ima upotrenu vrednost'e"enjem o kategoriza%iji se određuje na!in postupanja za ponovnu upotreu' za tretman otpadaradi doijanja sirovine za proizvodnju istog i$i drugog proizvoda i za energetsko iskori"#enje.

e"enje o kategoriza%iji otpada se dostav$ja generatoru otpada' podnosio%u zahteva i)inistarstvu za"tite &ivotne sredine.

a aspekta institu%iona$nog de$ovanja Lgen%ija za re%ik$a&u fundamenta$no je utvrđivanjeraz$ike između otpada koji nema upotrenu vrednost i otpada koji se mo&e ponovo koristiti. :o je!esto veoma s$o&en zadatak koji je u direktnoj vezi sa postojanjem postrojenja za preradu otpada.Posean izazov predstav$ja otpad Mniske ekonomske vrednosti6. U pro%esu re%ik$a&e otpadasadr&ane su tri komponente= sakup$janje' prerada i kupovinaCprodaja. vaka komponenta je podjednako va&na i uko$iko izostane samo jedna' a to je vr$o !esto kod nas' izostaje i re%ik$a&a.Od v$asnika industrijskog otpada' koji je razvrstan kao otpad koji nema upotrenu vrednost i kojinije opasan' za postupke od$aganja se zahteva da oezedi mi"$jenje stru!ne rganiza%ije za postupke kontro$isanog od$aganja' sag$asnost nad$e&nog ministarstva i ugovor sa 0avnimkomuna$nim preduze#em. Otpad se predaje na kontro$isano od$aganje sa (okumentom o preuzimanju otpada. Pridr&avanjem odredi zakonodavne regu$ative' a time i propisanedokumenta%ije' oezeđuju se us$ovi za ana$izu dokumentovanih informa%ija o v$asni%imaotpada' vrsti i ko$i!inama otpada' sujektima koji oav$jaju tretman otpada i institu%ijama za pra#enje ostvarenih efekata i usmeravanje postupanja sa otpadnim materijama. *eophodno je da


20/45

20


se u dr&avii uprav$janje otpadom normativno i u praksi u "to kra#em vremenskom periodudovede na nivo standarda razvijenih zema$ja KU.

adi spre!avanja zagađenja re%ipijenata direktnim ispu"tanjem otpadnih voda' pristupi$o segradnji postrojenja za pre!i"#avanje otpadnih voda. Pre!i"#avanje otpadnih voda predstav$jasmanjenje i$i e$imina%iju negativnih uti%aja otpadne vode na vodoprijemnike i &ivotnu sredinu'uop"te. Pre!i"#avanje otpadnih voda oav$ja se primenom raz$i!itih fizi!kih' hemijskih i io$o"kih postupaka. Oni se oav$jaju i poseno izgrađenim i za to namenjenim azenima N reaktorima.

tandardno pre!i"#avanje gradskog ef$uenta ouhvata=> mehaničke postupke (prethodna prerada)'> fi$ičko hemijske postupke'

> "iološko prečišćavanje'> preradu mulja' kao kon!entrovanog otpada

-a de$imi!no pre!i"#avanje vode mo&e iti dovo$jan i sam pro%es fizi!ke prerade. Usuprotnom kad se tra&i visok stepe pre!i"#enosti vode' trea primeniti ter%ijarnu preradu ' koja podrazumeva odstranjivanje fosfata' azota' tenzio>aktivnih materija i h$orisanje. ?izi!ko hemijski postup%i na$aze svoju primenu i u s$u!aju kada je potrean visok stepen pre!i"#enosti anje'turisti!ki %entri4.

0 (!ed'odna p!e!ada otpadni' voda "e'aniki po$t#p&i

Pre nego "to se pređe na preradu sirove vode' u pravom smis$i re!i' ona mora iti prethodno

podvrgnuta prethodnoj preradi' koja sadr&i izvestan roj postupaka. Postup%i prethodnog pre!i"#avanja smanjuju ko$i!inu krupnih' p$ivaju#ih masnih materija suspendovanih materija.

U postupke prethodne prerade urajaju se => pro!e*ivanje kro$ rešetku'> pro!e*ivanje kro$ sita'> odstranjivanje peska'> odstranjivanje ulja i masti'> odstranjivanje mulja'> usitnjavanje'> prerada peska i otpadaka


21/45

21


0.1. (!o&eđivanje k!oz !e)etk#

Prvi stepen u pre!i"#avanju otpadnih voda je uk$anjanje krupnih' p$ivaju#ih i $ede#ihmaterija. Pro%eđivanjem kroz re"etku smanjuje se mogu#nost za!ep$jivanja %evnih i kana$skihveza kao i haanje opreme. e"etke se mogu izostaviti kod pre!i"#avanja pojedinih industrijskihotpadnih voda' uko$iko one ne sadr&e krupnije !esti%e. Kfikasnost opera%ije zavise od razmakaizmeđu "ipki re"etke.

Prema razmaku "ipki' raz$ikuje se => prethodno gru"o pro!e*ivanje(sa ra$makom šipki od +,-,, mm)'

> srednje fino pro!e*ivanje (sa ra$makom šipki od ,-./mm)'> fino pro!e*ivanje (sa ra$makom šipki od +-, mm)

e"etke se mogu !istiti ru!no i$i automatski. u!no se !iste re"etke na ma$im postrojenjima i grue re"etke' koje se postav$jaju kao za"tita srednjih i finih re"etki' na ve#im postrojenjima.az$ikuju se s$ede#i tipovi re"etki=> rešetke $a ručno čišćenje'> mehaničke rešetke koje se čiste sa u$vodne strane (krive rešetke' rešetke sa $upčani!ima'rešetke sa gra"uljama' na u0etu' rešetke sa četkama na "eskrajnoj tra!i i dr)'

> mehaničke rešetke' koje se čiste sa ni$vodne strane (rešetke sa češljevima na"eskrajnoj tra!i i dr)

0.2 (!o&eđivanje k!oz $ita

ita se koriste za izdvajanje suspendovanih !esti%a iz otpadnih voda' u raz$i!itimfazamapre!i"#avanja. Ona na$aze svoju primenu u de$imi!nom pre!i"#avanju ki"ni%e'tretmanuindustrijskih otpadnih voda' a kod manjih postrojenja mogu zameniti ta$o&ni%u za pesak.

-avisno od dimenzija otvora na situ raz$ikuju se=> makropro!e*ivanje (otvori veći od ,'+ mm)' namenjeno je i$dvajanju materija uo"liku suspendovanih flotanata i poluflotanata' algi' trava itd 1ije su dimen$ijei$me*u ,'. i nekoliko milimetara'> mikropro!e*ivanje (otvori manji od ,, nm)'namenjeno i$dvajanju materijaveoma malih dimen$ija u suspen$iji (plankton)


22/45

22


0.3. Od$t!anjivanje pe$ka

U pro%esu pre!i"#avanja otpadnih voda' pesko$ovi imaju zadatak da uk$one pesak' "$jaku idruge suspendovane materije' koje imaju ve$iku rzinu ta$o&enja i nisu iorazgrad$jive inertanmaterija$4. (imenzije !esti%a koje se tokom ove opera%ije uk$anjaju ve#e su od 2,, nm. esti%eni&eg granu$ometrijskog sastava' odstranjuju se tokom pro%esa dekanta%ije i$i odstranjivanjemu$ja. U teoriji pro%es odstranjivanja peska vezuje se za fenomen sedimenta%ije pri s$oodnom padu' uz kori"#enje formu$e Stok$a za $aminarno kretanje4' j#tna za turu$entni tok4 i Alenaza pre$azni re&im te!enja4. :a$o&enjem se vr"i izdvajanje zrnastih !esti%a' pre svega peska.Postupak ta$o&enja primenjuje se za smanjenje neorganske i de$a organske suspendovanematerije. Pesko$ov u kome se ta$o&i pesak' uoi!ajen je uređaj za prethodno pre!i"#avanjeotpadnih voda. U upotrei su raz$i!iti tipovi konstruk%ija pesko$ova.> peskolovi sa hori$ontalnim ili kru0nim tokom

> aerisani peskolovi

/od aerisanih pesko$ova vazduh se uduvava kroz difuzore' koji su postav$jeni sa jednestrane pesko$ova' "to prouzrokuje kru&no kretanje vode u popre!nom preseku. Kvakua%ijaista$o&enog peska' iz pesko$ova' vr"i se raz$i!itim uređajima raz$i!ite vrste pumpi' grajferi idr.4.Vreme zadr&avanja vode u pesko$ovu je 3>5 min. Uko$iko na postrojenje do$azi samoupotre$jena voda iz doma#instva' onda se pesko$ovi mogu izostaviti.

0.,.Od$t!anjivanje #lja i "a$ti

Audu#i da su u$ja i masti $ak"i od vode' oni nastoje da isp$ivaju na povr"inu. -ato %e$okupnate!nost' ako joj se smanji rzina proti%anja i formira mirna povr"ina' prakti!no predstav$ja prirodni separator masti i u$ja. Pro$emi koji nastaju pri$ikom otk$anjanja u$ja i masti iz vode'raz$i!ite su prirode= o odstranjivanje ulja sa površine' pre nego što se pre*e na preradu vode' oodstranjivanje ulja i masti i$ gradskih otpadnih voda' pre nego što se ispuste u kanali$a!iju' oodstranjivanje ulja i masti tokom prethodne prerade u stani!ama $a prečišćavanje gradskihotpadnih voda' o odstranjivanje ulja i$ otpadnih voda rafinerija nafte' kao i fa"rika petrohemijske industrije' o odstranjivanje ulja i$ konden$ovane vode' da "i se ova mogla ponovouvesti u parni kotao

vrha odstranjivanja u$ja i masti iz povr"inskih voda je izdvajanje s$oodnog u$ja' da ga ne povu!e sa soom voda namenjena preradi. ifonsko odvajanje predstav$ja pregradu. Povr"inskozahvatanje fiksnim i$i pokretnim odvodom omogu#uje evakua%iju u$ja. Odstranjivanje u$ja imasno#a iz gradskih otpadnih voda preporu!$jivo je i !esto neophodno u mnogim zanatskim preduze#ima' gazdinstvima' restoranima i dr. Ovi uređaji ra!unaju se za zadr&avanje vode od 3>5min. Kfikasnost odstranjivanja masno#a je između 8,> +,. Proizvode se za protoke koji dosti&u


23/45

23


2,>3, $Cs. /od ovih uređaja neophodno je da intenzitet doti%anja ude konstantan. Odstranjivanjeu$ja i masti tokom prethodne prerade' u stani%ama za pre!i"#avanje gradskih otpadnih voda mo&ese posti#i u komina%iji sa separa%ijom peska i$i u komina%iji sa primarnim azenom zadekanta%iju' kru&nog o$ika. Kfikasnost se pove#ava' ako su uređaji za otk$anjanje masti i u$jarazdvojeni. Kvakua%ija masti i u$ja mo&e se vr"iti pre$ivom' i$i pak ru!nim i$i mehani!kimskidanjem sa povr"ine. -adr&avanje u uređaju traje 3>5 mi.' pri maksima$nom proti%anju' a rzina u mirnoj zoni iznosi 15>2, mCh' maksima$na 25 mCh. Pri tome se odstranjuje 8, N +,masne materije.

Vode iz rafinerija nafte' petrohemijske industrije i industrije ma"ina' sadr&e raz$i!iteko$i!ine ug$jovodonika' koji mogu iti s$oodni' de$imi!no rastvoreni i$i u ve#oj i$i u manjojmeri sastavni deo emu$zije. /omp$etno odstranjivanje u$ja pri kojem sadr&aj ug$jovodonikamogu#e svesti na manje od 5 mgC$' zahteva preradu koja se sastoji od dva stadijuma=

> prethodno odstranjivanje u$ja' pri kojem se sadr&aj s$oodnih ug$jovodonika svodina 1,>5, mgC$'> zavr"no odstranjivanje u$ja fi$tra%ija' dekanta%ija sa hemijskom koagu$a%ijom'f$ota%ija' pomo#u mikroskopsko ma$ih mehuri#a vazduha itd.4' pri kojem je pre!i"#avanje upotpunjeno.

0..Od$t!anjivanje "#lja

Ovo je' ustvari prethodna dekanta%ija' pri kojoj se iz vode odstranjuju fini pesak i mu$j.Odstranjivanje mu$ja vr"i se onda' kada sadr&ina suspenzije u vodi dostigne 1,.,,, mgC1. U!inak

jednog uređaja za otk$anjanje mu$ja je H5>8, . /ada je voda veoma zagađena' potreno jedodavanje raz$i!itih hemijskih reagenasa' pri !emu u!inak mo&e iti i F5>+8 . Aazen zaodstranjivanje mu$ja' kao i azeni za dekanta%iju' mogu iti pravougaonog i kru&nog o$ika' stim "to mogu imati uređaj za struganje dna.

)u$j se mo&e evakuisati=> direktno %rpkama' insta$iranim na pokretnom mostu'> pumpanjem iz jednog i$i vi"e okana' u kojem se sakup$ja mu$j' sastrugan sa dnaazena.Pri$ikom prou!avanja ove konstruk%ije' trea voditi ra!una o kon%entra%iji mu$ja u vodi koja!esto prema"uje 1,, gC1.

0.0.U$itnjavanje

7i$j ove opera%ije je da se usitne !vrste materije' koje voda nosi sa soom. Umestoodstranjivanja iz vode' ovaj materija$ se' u pro$azu' usitnjava i zajedno sa vodom ide na da$ju


24/45

24


preradu. :ime se izegavaju te"ko#e' koje nastaju pri$ikom izdvajanja' i smanjuju gui%inare"etki.

U praksi ovaj pro%es predstav$ja opasnost' jer us$ed masovnog nagomi$avanja masnih' teksti$nih i i$jnih v$akana mo&e do#i do za!ep$jenja i$i do stvaranja 4kapa5 od mu$ja u anaeronim jamama. az$ikuju se=> usitnjiva!i sa 4vodeni"5 no&em'> dodatni usitnjiva!i' koji dimenzije !esti%a dovode na svega neko$iko mi$imetara.

0.6. 7vak#a&ija i p!e!ada pe$ka i otpadaka iz otpadni' voda

)aterije koje se u toku prethodne prerade izdvajaju' krupni materija$ na re"etkama' pesak iz pesko$ova' u$ja i masti iz masto$ova4 mogu se uk$anjati ru!no u vagon i$i ko$i%a' korpu

itd.4 i mehani!ki trakasti transporter4. -apremina materija$a' izdvojenog na re"etkama jednestani%e za pre!i"#avanje' jeste 2>5 dm3 po potro"a!u godi"nje' ako je razmak re"etki 3>5 %m' a 5>1, dm3 godi"nje' ako je razmak manji. :aj materija$ se' ug$avnom' odvozi na deponije izakopava' i$i spa$juje u' za to predviđenim' spe%ija$nim pe#ima. (a i se izeg$o "irenjeneprijatnog zadaha' temperatura sagorevanja mora iti vr$o visoka' tQ8,,R7. adi $ak"egtransporta' materija$ mo&e da se is%edi i ispresuje na hidrau$i!kim presama. -apremina peska'koja se izdvaja iz pesko$ova' redaje 5>12 dm3 po potro"a!u godi"nje. Pesak se vadi ru!no' ako suuređaji manji. *aj!e"#e je nedovo$jno !ist za ponovnu upotreu' pa se zog toga odvozi nadeponiju i$i zakopava sa osta$im otpa%ima. /ada su u pitanju ve#i uređaji' pesak se vadi pumpanjem pa ga trea odvojiti od vode. Otpa%i' sakup$jani na povr"ini separatora u$ja i masti'

naj!e"#e su suvi"e zagađeni' da i se mog$i ponovo upotreiti. Lko su otpa%i prete&no organskog porek$a' mogu se iz$o&iti anaeronom tru$jenju u mu$ju' !ime se pove#ava ko$i!ina os$oođenoggasa. )eđutim' nedostatak ovog re"enja je to "to do$azi do formiranja tzv . 4pene "#lja5 udigestoru. pa$jivanje' u spe%ija$nim pe#ima' mo&e se' i u ovom s$u!aju primeniti.

6 8iziko9'e"ij$ki p!o&e$i p!ei)+avanja otpadni' voda

?izi!ko>hemijske metode pre!i"#avanja su u ve$ikoj ekspanziji i njihov zna!aj je u porastu. Ovi pro%esi pre!i"#avanja imaju zna!ajnu u$ogu u preradi industrijskih otpadnih voda.)ogu se koristiti kao samosta$ni i$i u komina%iji sa mehani!kim i io$o"kim postup%ima. Utipi!ne fizi!ko>hemijske postupke urajaju se=> koagula!ija'> flokula!ija'> adsorp!ija'> flota!ija itd

6.1.oag#la&ija


25/45

25


/oagu$a%ija je pro%es uzajamnog s$ep$jivanja suspendovanih i ko$oidnih !esti%a. /od

potpuno zavr"enog pro%esa koagu$a%ije' formiraju se agregati s$ep$jenih !esti%a' tj. pahu$ji%e i$if$oku$e' koje padaju u ta$og. Pro%es koagu$a%ije mo&e da te!e' samo' ako su suspendovane iko$oidne !esti%e $i"ene tzv. agregativne stai$nosti. (estai$iza%ija !esti%a odvija se zahva$juju#itome "to se u vodu doziraju sredstva za koagu$a%iju' tzv. koagu$anti' koji predstav$jaju so$ia$uminijuma i gvo&đa. *aj!e"#e se primenjuju L$2,D43' ?e7$3' ?e,D. U sastavu uređaja zakoagu$a%iju mogu se usvojiti na!in doziranja reagensa' koji mo&e iti u prahu i$i u vodenomrastvoru. :akođe' uređaji za koagu$a%iju moraju da oezede i intenzivno me"anje vode ihemijskog reagensa' "to se odvija u me"a!u' kao i potreno vreme zadr&avanja' u komori zastvaranje pahu$ji%a.

$.8. pektar ve$i!ina !esti%a u void i fi$tra%ijskih !esti%a

6.2.8lok#la&ija

Orazovanje pahu$ji%a' zapo!eto uno"enjem koagu$anta' iziskuje pove#anje njene zapremine'mase i naro!ito kohezije. -ato se voda' koja se pre!i"#ava' podvrgava f$oku$a%iji koja predstav$ja


26/45

26


ukrupnjavanje > ag$omera%iju !esti%a' doijenih koagu$a%ijom. Pove#anje ve$i!ine pahu$ji%a posti&e se upotreom odgovaraju#ih materija' nazvanih f$oku$antima. Oni mogu iti minera$nogodređene vrste g$ine' entoniti' infuzorijska zem$ja4 i$i organskog porek$a. ?$oku$anti organskog porek$a de$e se na=> prirodne (skro"' ekstrakti ra$nog $rnevlja "iljaka' ekstrakti algi)'> sintetičke (poliakrilamid)Od sinteti!kih f$oku$anata naj!e"#e je u upotrei po$iakri$amid. Uređaji za f$oku$a%iju su etonski azeni i$i !e$i!ni rezervoari' određene zapremine' koji oezeđuju potreno vreme zadr&avanjavode' radi formiranja pahu$ji%a. Ovi uređaji oprem$jeni su horizonta$nim i$i vertika$nimsporohodnim me"a$i%ama' koje oezeđuju homogeniza%iju vode i pahu$ja i njihovo da$jedodirivanje i uve#anje' uz istovremeno spre!avanje ta$o&enja u f$oku$a%ionoj komori.

6.3. Ad$o!p&ija

Ovaj pro%es predstav$ja fiksiranje jednog jona i$i mo$eku$a' promen$jive ve$i!ineadsorovani4' na povr"ini mo$eku$a i$i skupa mo$eku$a adsoranta4. :o je povr"inska pojava'koju ne trea zameniti sa apsorp%ijom' pri kojoj jon prodire u samo mo$eku$arno tkivo. *aj!e"#ekori"#eni adsoranti su aktivni uga$j' aktivna g$ina' si$i%ijum' fina i$ova!a itd. Ldsorp%ija semo&e odvijati u stati!kim i dinami!kim us$ovima. Lko se odvija u stati!kim' onda su to komore ukoje se dodaje adsorant' uz me"anje i ta$o&enje. U dinami!kim us$ovima' voda se propu"ta krozs$oj adsoranta' odgovaraju#e visine.

;


27/45

27


/ada u otpadnoj vodi postoji dovo$jna ko$i!ina rastvorenog kiseonika' tadamikroorganizmi upotre$javaju organsku materiju kao hranu' za gradnju novih #e$ija.stovremeno' mikroorganizmi razgrađuju v$astite #e$ije respira%ija4' uz ponovnu potro"njukiseonika. Leronim pro%esima proizvodi se vi"ak &ive i mrtve organske i neorganske materije'koja se naziva vi"kom mu$ja. Lerono io$o"ko pre!i"#avanje otpadnih voda sastoji se us$ede#em=> u prvoj fa$i stvaraju se uslovi $a ra$voj "akterija' koje se skupljaju i sjedinjuju uo"liku opni ili flokula i koje' fi$ičkim ili fi$ičko-hemijskim uti!ajima' ve$ujuorganske polijante i njima se hrane> u drugoj fa$i' dekanta!ijom' se i$dvaja tako nastali mulj

;.2.Anae!obno t!#ljenje

Lnaerono tru$jenje je fermenta%ija' ez prisustva kiseonika' koja omogu#uje stai$iza%ijuorganskih materija' tako "to ih pretvara u 7BD i 7O2. Ovaj postupak odvija se u dve faze=a4 u kise$oj te!noj4 fazi mikroorganizmi akterije kise$og vrenja4 pretvaraju komp$eksnaorganska jedinjenja u prostija kise$ine4' koja postaju hrana metanskim akterijama. 4 druga faza je metanska gasna4 faza.)etanske akterije su k$ju!ne za pro%es anaeronog tru$jenja. azvijaju se sporo' a oset$jive suna variranje temperature i pB. One razgrađuju kise$ine' nasta$e u prvoj fazi' do iogasa 7BD i7O24.

;.3.


28/45

28


-abela 1. Pregled glavnih bioloških postupaka

ain od!=avanja"ik!oo!ganiza"a

Ae!obni po$t#p&i Anae!obni po$t#p&i


29/45

29


*aj!e"#e se koriste za pre!i"#avanje komuna$nih i io$o"ki visokooptere#enih industrijskihotpadnih voda. ade se za optere#enja od 1.,,, do 25.,,, ekviva$entnih stanovnika K4.

Lerisane $agune su azeni' naj!e"#e' iskopani u zem$ji' duine oko Dm. Lera%ija otpadnevode vr"i se primenom mehani!kih aeratora i$i sistemom za uduvavanje vazduha fini mehuri#i4'koji je oe"en o p$ivaju#e $an%e. Pored uno"enja dovo$jne ko$i!ine kiseonika' aera%ioni sTstemima i zadatak da odr&ava aktivni mu$j u suspenziji. e%irku$a%ija mu$ja vr"i se pomo#u > mamut pumpi' koje evakui"u mu$j iz $evka na nizvodnoj strani i "a$ju ga na uzvodnu stranu aerisane$agune. *akon pro$aska kroz aerisanu $agunu' otpadna voda u$azi u ta$o&nu $agunu' koja je p$i#a ine raspo$a&e sistemom za aera%iju.

(!e!ada "#lja

zdvojeni mu$j iz vode' predstav$ja ve$iki pro$em' jer se sastoji od supstan%i' koje dajusirovim otpadnim vodama $o" kva$itet suspendovane organske i neorganske materije' koje dajuneprijatne mirise' akterije i s$4. Preradom mu$ja posti&e se reduk%ija njegove zapremine ireduk%ija mo#i fermenta%ije' radi spre!avanja njegove spontane razgradnje u prirodnoj sredini.:retman mu$ja ouhvata zgu"njavanje' stai$iza%iju anaerono i aerono vrenje4'kondi%ioniranje i od$aganje.

> -gu"njavanje je pro%es smanjenja zapremine mu$ja i pove#anja sadr&aja suvih materija unjemu. -gu"njavanje je prva faza smanjenja zapremine mu$ja. Ono se mo&e sprovesti na trina!ina=

> $gušnjavanje talo0enjem'> $gušnjavanje elutra!ijom (ispiranjem)'> $gušnjavanje flota!ijom (isplivavanjem)

*ajva&niji zadatak stai$iza%ije je da sastoj%i u mu$ju ne udu vi"e pod$o&ni razgradnji.Postup%i za stai$iza%iju su= stai$iza%ija kre!om' anaerona i aerona stai$iza%ija' tehni!kastai$iza%ija i kompostiranje. *ajve#u primenu imaju anaerono tru$jenje i aerona stai$iza%ija.Lerona stai$iza%ija smanjuje sadr&aj organske materije kako i se spre!i$o da$je tru$jenje.Lerona stai$iza%ija te!e u jednoj fazi. Uz dovo$jne ko$i!ine kiseonika' mikroorganizmioksidi"u razgrad$jive organske materije. /ao krajnji produkt nastaju' pre svega' 7O2 i voda' a pored toga jo" i *,3 S' P,D 3 S' i ,D 2 S. Kfekat razgradnje organske materije u mu$ju' natemperaturi od 2, R7' uz zadr&avanje u uređaju od 1,>12 dana' iznosi 35>D5 . Lnaeronadigestija te!e ez prisustva vazduha' u zatvorenom reaktoru>digestoru. )u$j se mo&e unositikontin#alno i$i inte!"itentno nai$menično punjenje i pra0njenje4 i zadr&avati u reaktoru uraz$i!itom vremenskom periodu. Lnaerona digestija odvija se u dve faze=> kiselo vrenje'


30/45

30


> metansko vrenje

/ona!an proizvod metanskog vrenja je metan' koji se' neposredno' mo&e koristiti kao gorivo.Kfekat razgradnje organske materije' anaeronom digestijom' iznosi 55>58. (oijeni gas sadr&iH5>F, 7BD kao i 7O2.

ondi&ioni!anje

Pos$e zgu"njavanja' mu$j' jo" uvek' sadr&i veoma ve$iki pro%enat vode' i to +F>+8

uko$iko su suve materije organskog porek$a' i F,>8, i vode' uko$iko su u pitanju neorganske'te"ke i zrnaste materije. 7i$j kondi%ioniranja mu$ja je uvek isti=

a4 reduk%ija zapremine mo&e se posti#i jednostavnim zgu"njavanjem' tj. dehidrata%ijom' kojamo&e da se oav$ja prirodnim dreniranjem' mehani!kim i tehni!kim su"enjem i spa$jivanjem'nakon dehidrata%ije4' 4 reduk%ija mo#i fermenta%ije mo&e se ostvariti anaeronim tru$jenjem' aeronomstai$iza%ijom' kuvanjem i spa$jivanjem4.

/ondi%ioniranje mu$ja mo&e iti hemijsko i termičko.

Bemijsko kondi%ioniranje mu$ja podrazumeva dodavanje organskih i neorganskih reagenasa.:ermi!ko kondi%ioniranje zasniva se na pove#anju i$i smanjenju temperature. U zavisnosti odone!i"#iva!a' koji se na$aze u mu$ju' on se mo&e od$agati na raz$i!ite na!ine. Lko se otpadnematerije iz mu$ja ne mogu iskoristiti' mu$j sa hemijskim postup%ima u!vr"#ava i kao takavod$a&e. )eđutim' ako mu$j ne sadr&i te"ke meta$e i opasne materije' on se mo&e koristiti u po$joprivredi' kao đurivo.

-e!&ija!na p!e!ada otpadni' voda

Aez ozira na primenjenu tehno$ogiju' mo&e do#i do zahteva za stro&ijim parametrimakva$iteta ef$uenta od onih koji se posti&u primenom k$asi!nog postupka io$o"kog pre!i"#avanja. U tom s$u!aju' predviđaju se postup%i za dodatno uk$anjanje pojedinih materija.Ovi postup%i urajaju se u postupke ter%ijarne prerade. U pro%ese ter%ijarne prerade u$azeuk$anjanje fosfornih i azotnih jedinjenja. U sirovoj otpadnoj vodi fosfor se jav$ja u o$ikuortofosfata' po$ifosfata i fosfora vezanog u organska jedinjenja. ?osfor u o$iku ortofosfata'neophodan je za &ivot akvati!ne f$ore. *jegovo uno"enje u prirodne prijemnike mo&e izazvati


31/45

31


pove#an rast a$gi i p$anktona'tj. eutrofika%iju. -a uk$anjanje fosfata' ug$avnom' je primenjivanahemijska pre%ipita%ija fosfora' dodavanjem kre!a i$i so$i a$uminijuma' natrijuma i gvo&đa.(odavanjem ovih hemika$ija' fosfor e prevodi u nerastvorni o$ik' koji se mo&e ista$o&iti. Pritome je neophodno oezediti odgovaraju#e me"anje. Bemika$ije se mogu dodavati pre primarneta$o&ni%e' pre u$aska u aera%ioni azen i$i pre u$aska u naknadnu ta$o&ni%u. Pored hemijske pre%ipita%ije' pos$ednjih godina primenjuju se i io$o"ke metode' tako "to seortofosfat' po$ifosfat i fosfor' vezan u organska jedinjenja' ugrađuje u iomasu. Prisustvo azotnih jedinjenja u vodi mo&e dovesti do pada kon%entra%ije rastvorenog kiseonika u prirodnom prijemniku' nizvodno od ispusta. Pri tome se mo&e ugroziti opstanak &ivog sveta. U sirovojkomuna$noj' otpadnoj vodi' koja do$azi na postrojenja za pre!i"#avanje' prakti!no %e$okupan azotna$azi se u o$iku amonijaka i organskog azota' koji se ne mo&e odstraniti sekundarnimtretmanom. Uk$anjanje azota iz otpadnih voda mo&e se ostvariti pro%esom desorp%ije amonijaka$t!ipping4' postupkom io$o"ke nitrifika%ije>denitrifika%ije i h$orisanje' preko prevojne ta!ke.

Od navedenih metoda prednost se daje postupku nitrifika%ije>denitrifika%ije' zog svojeekonomi!nosti. Ovaj postupak oav$ja se u dve faze= U prvoj se *B3' u aeronim us$ovimaoksidi"e do *O3 >nitrifikacija' uz potro"nju rastvorenog kiseonika iz vode. U drugoj fazistvoreni *O3 se u us$ovima kada nema rastvorenog kiseonika u vodi' redukuje do e$ementarnogazota > denitrifikacija K$ementarni azot *24 je s$ao rastvor$jivi gas' koji se desorp%ijomuk$anja iz vode. *itrifika%iju vr"e aeroni mikroorganizmi' koji su' ug$avnom' faku$tativni aeroii mogu da vr"e i denitrifika%iju' pos$e kratkotrajne adapta%ije' kao izvor ug$jenika'mikroorganizmi koriste otpadnu vodu' hemika$ije metano$' etano$' itd.4. Arzina reduk%ije *O2S pove#ava se za oko tri puta' ako se koriste hemika$ije. Pos$e ter%ijarne prerade vode' mo&e seukazati potrea da se' pre ispu"tanja vode' vr"i dezinfek%ija. :o je s$u!aj sa onim vodama za koje

se sumnja da sadr&e patogene mikroorganizme' a to su vode iz o$ni%a' sanatorijuma' itd.


32/45

32


$ika (anski %entar za pre!i"#avanje otpadnih voda

? Sav!e"ene "etode za p!ei)+avanje otpadni' voda

+.1.?izi!ke metode za pre!i"#avanje otpadnih voda N primena metode naizmeni!nog mr&njenjai h$ađenja i mikrota$asnog zagrevanja za oradu zau$jenih voda U(/= H28.2+C33

*ajve#i roj istra&ivanja posve#en je razvoju metoda u okviru ter%ijarne orade voda.:o su pre svega se$ektivni sorp%ioni prosesi zasnovani na efikasnim novim materija$ima pri !emuse ne isk$ju!uju i k$asi!ni sorenti koji se modifikuju spe%ifi!nim hemijskim agensima' fizi!kim postup%ima dejstvom p$azme4 i o$ikuju tako da u pro%es pre!i"#avanja uk$ju!uju mo$eku$skogeometrijsko prepoznavanje i dimenzionu separa%iju mezoporozni materija$i4 F'+'1,'13.Poseno se razvijaju metode koje s$ede prirodne materija$e i prirodne postupke. Prirodan na!indesti$a%ije>isparavanja vode primenom energije sun%a i pre!i"#avanje smrzavanjem vode primenjeno je za desa$iniza%iju morske vode' a$i su ove tehnike jo" uvek u razvoju. )etode


33/45

33


primenjene u ovim radovima spadaju u red najsavremenijih metoda za fizi!ku oradu emu$zija1D'15. 7i$j ispitivanja fizi!kih metoda orade otpadnih voda u $aoratorijskim us$ovima jemogu#nost razvoja i primene ovakvih postupaka u rea$nim us$ovima kako i se re"i$i eko$o"ki pro$emi otpadnih voda emu$zija4 koje nastaju u industrijskim postrojenjima orade meta$a.

(!i!odni kon&ept kao o$nova zelene 'e"ije kod p!ei)+avanja otpadni' voda

Prirodni kon%ept pre!i"#avanja otpadnih voda 8 podrazumeva metode i postupke ezdodavanja hemijskih reagenasa. Uko$iko je dodavanje hemijskih agenasa neophodno' prioritetimaju prirodni' mikro i mezoporozni materija$i= zeo$iti' si$i%ijum>oksid' a$uminijum>oksid 12.Posean aspekt je kori"#enje re$ativno !istih otpadnih materija$a za pre!i"#avanje "tetnih i

toksi!nih zagađiva!a vode. :o su na primer= pepeo nastao sagorevanjem drveta i$i ug$ja koji semo&e upotreiti kao efikasan sorent za uk$anjanje arsena i te"kih meta$a iz otpadnih voda 11're%ik$irana vuna modifikovana hitozanom i h$adnom p$azmom za uk$anjanje oja' masti i u$ja' jona o$ova i &ive iz vode 1,' to su hemisorp%ioni fi$tri naprav$jeni od re%ik$irane hartije i%e$u$oze za uk$anjanje %ijanida i arsena iz vode 13' to je re%ik$irana tkanina karonizirana4 i$iimpregnisana se$ektivnim agensima za uk$anjanje masti i u$ja' toksiWnih mo$eku$a i jona iz vode.Prirodno je da svaka industrija' mo&e da svoj otpadni materija$ re%ik$ira kori"Wenjem efikasnogsorenta za uk$anjanje naj"tetnijeg zagaWivaWa u svom proizvodnom %ik$usu.

-a pre!i"#avanje otpadnih voda koriste se sorenti koji omogu#avaju kontro$u sorp%ionogi desorp%ionog pro%esa. Prirodni sorenti= g$ina' i$ova!a' pepeo 8' imaju ma$u spe%ifi!nu

povr"inu oko 2,, m2Cg4 "to je nedovo$jno' a sorenti na azi granu$isanog aktivnog ug$ja isinteti!ki sorenti imaju spe%ifi!nu povr"inu i do 2,,, m2Cg' te je efekat adsorp%ije izuzetan pase sorp%ija ne&e$jenih primesa primenjuje za zavr"no fino pre!i"#avanje vode i uk$anjanjetragova detergenata' feno$a' fosfata' nitrata' h$ora' supstan%i koje pove#avaju vrednost BP/'te"kih meta$a' oje i mirisa. Pored spomenutih metoda va&no je nag$asiti da se metode primenjene u ovom radu' destai$iza%ija emu$zija naizmeni!nim zamrzavanjem i zagrevanjem imetoda mikrota$asnog zagrevanja emu$zija' doro uk$apaju u savremeni kon%ept ze$ene hemije.Ovaj kon%ept og$eda se u tome da se za oradu zau$jenih voda' odnosno emu$zija tipa u$je u vodiuCv4' koriste fizi!ke' nedestruktivne metode ez primene i dodavanja drugih hemijskih jedinjenja 1D>18.

(o$t#p&i p!ei)+avanja otpadni' vodeni' e"#lzija

Postup%i za pre!i"#avanje otpadnih vodenih emu$zija mogu se pode$iti na hemijske'fizi!ke i io$o"ke. Bemijski postupak pre!i"#avanja otpadnih vodenih emu$zija odnosi se naraz$aganje u$jne i vodene faze emu$zija pomo#u e$ektro$ita. K$ektro$iti mogu iti kise$ine' so$i iorganska jedinjenja po$ie$ektro$iti4. U prisustvu e$ektro$ita neutra$izuje se dejstvo emu$gatora i$i


34/45

34


se emu$gator razgrađuje. Bemijski postup%i orade se naj!e"#e odigravaju u "ar&nom reaktoru.-a svaku "ar&u je potreno odrediti dozu hemika$ija' u $aoratorijskim us$ovima 1H. Vodeneemu$zije mogu se razdvojiti na u$jnu i vodenu fazu dodavanjem sumporne kise$ine. (odavanjem jake kise$ine karoksi$ni jon emu$gatora pre$azi u nejonizovani o$ik' us$ed !ega do$azi doag$omeriza%ije ukrupnjavanja4 kapi u$ja. Prednost postupka sa kise$inom je izdvajanje u$ja u!istom o$iku' tako da se u$je mo&e koristiti kao energetski f$uid. azdvajanje emu$zijakise$inama je efikasniji postupak od razdvajanja uz dodatak so$i za koagu$a%iju' a$i su kise$ineskup$je i otpadna voda se mora neutra$isati nakon razdvajanja. Vrednost pB za demu$zifika%ijukise$inom zavisi od prirode otpada. (odatkom neorganskog koagu$anta a$uminijum4>.su$fata4umesto i$i pos$e dodatka kise$ine posti&e se r&a ag$omeriza%ija kapi u$ja. Po$iamini' organskikoagu$anti' efikasniji su od neorganskih koagu$anata. U prisustvu organskih demu$gatoraraz$aganje emu$zija se odvija i pri niskim kon%entra%ijama organskih jedinjenja' a nasta$ako$i!ina ta$oga je manja u odnosu na druge koagu$ante.

Organski demu$gatori se zog visoke %ene ne koriste kada je ma$a kon%entra%ija u$ja uemu$ziji. /od orade industrijskih otpadnih voda najWe"We se koristi postupak dodavanja so$i zakoagu$a%iju. *a primer' koagu$a%ija sa a$uminijum4>su$fatom u kon%entra%iji od 35 mgCdm3' praWena ta$o&enjem' redukuje sadr&aj u$ja od 5,>1,, mgCdm3 na manje od 15 mgCdm3.(odavanjem po$imera poo$j"ava se demu$zifika%ija i f$oku$a%ija. *edostatak postupka uzdodatak so$i za koagu$a%iju je formiranje ta$oga hidroksida' koji predstav$ja Wvrst otpad i kojite"ko dehidrati"e. (odavanje ve$ike ko$i!ine neorganskih so$i mo&e stvoriti novi eko$o"ki pro$em' zna!ajnim pove!anjem kon%entra%ije so$i u ef$uentu. U oradi otpadne vodene emu$zijemogu se primeniti fizi!ko>hemijski postup%i orade' koji koriste komina%iju sredstava zaraz$aganje i adsorp%iju. /ao adsorp%iona sredstva primenjuju se= si$i%ijumova kise$ina' aktivni

entoniti i g$ineno ra"no. -og svoje ve$ike povr"ine i o$eofi$nog karaktera' si$i%ijumovakise$ina upija ve$iku ko$i!inu u$ja. /od ovog postupka preosta$a ko$i!ina u$ja u vodi je manja od2, mgCdm3. Otpadna voda sadr&i ma$o so$i i ne mora se neutra$isati. Ovaj na!in razdvajanja jeneekonomi!an i koristi se za pre!i"#avanje ma$ih ko$i!ina emu$zija. Ldsorp%ija se mo&e vr"iti i entonitom' uz dodatak po$iakri$amida makromo$eku$ koji umre&ava f$oku$e4 radi $ak"egodvajanja. K$ektrohemijsko raz$aganje podrazumeva e$ektro$izu emu$zije. Oi!no se primenjujekod emu$zija koje sadr&e u$je i ma$u ko$i!inu vode. K$ektrof$ota%ija i e$ektrokoagu$a%ija sezasnivaju na stvaranju nae$ektrisanih !esti%a za destai$iza%iju u$ja u otpadnoj vodi. ?izi!ki postup%i orade ouhvataju uparavanje emu$zija i pre!i"#avanje mehani!kim putem.Pre!i"#avanje uparavanjem doija sve ve#i zna!aj' jer se ovim postupkom mogu preraditi svevrste emu$zija nisu potrene hemika$ije' a doijena otpadna voda se mo&e upotreiti i$iispustiti4. Pri uparavanju trea voditi ra!una o te"ko ispar$jivim ug$jovodoni%ima koji moguostati u vodi' kao i o zaosta$im de$ovima emu$gatora. z tog raz$oga se na upariva!e prik$ju!ujudodatni aparati za pre!i"#avanje. -og ve$ikog utro"ka energije' pro%es se odvija sa nizomupariva!a i$i pod vakuumom. )ehani!ki postup%i pre!i"#avanja ouhvataju u$tra%entrifugiranje iu$trafi$tra%iju. /ori"#enje ovih fizi!kih pro%esa za oradu otpadnih voda iz pro%esa orade


35/45

35


meta$a je' zog ve$ikih tro"kova' ograni!eno na ma$e ko$i!ine otpadnih voda. U$tra%entrifugiranjese primenjuje za izdvajanje u$jnih mu$jeva i ne primenjuje se za pre!i"#avanje raz$a&enih u$jnihotpadnih voda' osim ako su u pitanju ma$eko$iWine. azdvajanje pomo#u u$tra%entrifuge zahtevave$ika u$aganja i tro"kove odr&avanja' a pre!i"#ena voda sadr&i dosta zaosta$og u$ja' koje se preispu"tanja mora uk$oniti.

Pre!i"#avanje otpadnih voda je mo&e se izvesti uz pomo#u u$trafi$tra%ije. Prednostiu$trafi$tra%ije su= ma$e ko$i!ine hemika$ija' automatiza%ija pro%esa i primena materija$a koji senanosi na memranu sa odgovaraju#im karakteristikama otpornost na pritiske4. Poredmehani!ke i hemijske orade' mo&e se primeniti i io$o"ka orada otpadnih vodenih emu$zija'koja se zasniva na primeni io$o"kih prirodnih pro%esa. Aio$o"ki pro%esi pre!i"#avanja otpadnihvoda su= pro%esi sa aktivnim mu$jem' pro%esi io$o"ke fi$tra%ije i pro%esi u jezerima i $agunama.U ovim pro%esima' po$arna iodegradii$na u$ja i masti uk$anjaju se do kon%entra%ija od 2>8mgCdm3' dok se nepo$arna u$ja i masti uk$anjaju primarnim pre!i"#avanjem i$i se ugrađuju u

io$o"ke f$oku$e. /ao rezu$tat simu$tanog de$ovanja fizi!kih' hemijskih i io$o"kihiohemijskih4 pro%esa' do$azi do sni&enja i$i uk$anjanja zagađuju#ih materija u vodi 1H.:okom pro%esa destai$iza%ije emu$zija' mogu# je raspon od savr"eno uređene uniformnedisperzije do potpuno razdvojenih faza.

oale$&en&ija asimi$a%ija' s$ivanje' sjedinjenje' spajanje' stapanje4 predstav$ja spajanjevi"e ko$oidnih kap$ji%a' kao "to je shematski prikazano na s$i%i 1 23'2D.

$ika (estai$iza%ija emu$zije koa$es%en%ijom


36/45

36


8lok#la&ija skup$janje sitnih !esti%a u ve#e' krupnije4 predstav$ja ukrupnjavanje'agrega%iju kap$ji%a emu$zije' kao "to je shematski prikazano na s$i%i 2. Pro%es f$oku$a%ije odvijase zog priv$a!nih si$a između kap$ji%a i mo&e imati ve$iki uti%aj na svojstva adsorovanog s$ojana emu$ziji menjaju se e$ektrostati!ke si$e i$i nastaju prostorne' sterne smetnje4 i$i nakarakteristike kontinua$ne faze menja se kva$itet rastvara!a' dodavanjem neadsoruju#eg po$imera4.

$ika (estai$iza%ija emu$zije f$oku$a%ijom

O$t@ald9ovo z!enje razvijanje4 predstav$ja rast kapi u$ja u vodenoj fazi od ma$ih kave$ikim kap$ji%ama' kao "to je shematski prikazano na s$i%i 3.

$ika (estai$iza%ija emu$zije Ostva$dovim zrenjem

nve!zija %aza zamena' preokretanje' ornutost4 predstav$ja destai$iza%iju emu$zije kojase odvija uz promenu faza' kao "to je shematski prikazano na s$i%i D. (ispergovana faza postajekontinua$na' i oratno. *asta$a emu$zija' koja je formirana pos$e inverzije faza' u najve#em rojus$u!ajeva nije vi"e stai$na.


37/45

37


$ika (estai$iza%ija inverzijom faza

!i"ing formiranje krema' guste pene4 je pro%ess tokom koga se kap$ji%e emu$zijekre#u vertika$no' na gore' zog raz$ike u gustini faza' kao "to je shematski prikazano na s$i%i 5.

$ika 5 (estai$iza%ija emu$zije krimingom

Sedi"enta&ija ta$o&enje4 predstav$ja pro%es koji kod emu$zija dovodi do izdvajanjau$jne faze u o$iku ta$oga' kao "to je shematski prikazano na s$i%i H.

$ika H (estai$iza%ija emu$zije sedimenta%ijom


38/45

38


/riming i f$oku$a%ija su pro%esi koji doprinose nehomogenom rasporedu kap$ji%a./oa$es%en%ija' Ostva$dovo zrenje i inverzija faza dovode do raz$aganja emu$zije 23'2D

Betode za de"#lzi%ika&ij# )etode primenjene za demu$zifika%iju su=> destai$iza%ija emu$zija naizmeniWnim h$aWenjem izagrevanjem *B-4'> destai$iza%ija emu$zija naizmeniWnim h$aWenjem i zagrevanjem uz dodatno zagrevanjemikrota$asima *B-)4. )etoda naizmeni!nog h$ađenja i zagrevanja emu$zijaje jedna od savremenijih metoda zafizi!ku oraduemu$zija. Prema nedavno ojav$jenim poda%ima u$iteraturi primena ove metodeomogu#ava uk$anjanje ido +, u$ja iz vode 1D.

)ikrota$asi su e$ektromagnetski ta$asi koji ouhvataju spektra$nu o$ast od 3,, )Bz do

3,, @Bz' "to odgovara ta$asnoj du&ini od 1', m do 1', mm. /omer%ija$ne mikrota$asne pe#i radena frekven%iji od 2D5, )Bz' ez ozira na primenu u industriji i$i u doma#instvima.)ikrota$asima se razvija top$ota jonskom po$ariza%ijom i rota%ijom dipo$a mo$eku$a 15'25. Poddejstvom e$ektromagnetnog po$ja do$azi do jonske po$ariza%ije rastvora. /ineti!ka energija jonase pove#ava us$ed dejstva e$ektromagnetnog po$ja' joni se sudaraju pri !emu se kineti!kaenergija jona pretvara u top$otu. *a mehanizam zagrevanja uti!e dipo$na rota%ija po$arnihmo$eku$a. U po$ju ez uti%aja mikrota$asa po$arni mo$eku$i su neuređeni i haoti!no raspoređeni u prostoru. U e$ektromagnetnom po$ju' mo$eku$i se orijenti"u i uređuju unutar po$ja. U prisustvu promen$jivog po$ja po$arnost e$ektri!nog po$ja zavisi od frekven%ije mikrota$asa. /ada se po$jeuk$oni mo$eku$i se vra#aju svom po!etnom' neuređenom stanju. )etoda mikrota$asne

destai$iza%ije emu$zije zasnovana je na porastu temperature i promeni nae$ektrisanja mo$eku$avode. Porast temperature izaziva smanjenje viskoznosti kontinua$ne faze i razijanje spo$ja"njegfi$ma u$jnih kap$ji%a' !ime je omogu#ena njihova koa$es%en%ija. Promenom' preraspode$omnae$ektrisanja mo$eku$a vode tokom rotiranja mo$eku$a vode do$azi do kretanja jona okokap$ji%a. :ako mikrota$asi prouzrokuju destai$iza%iju emu$zija i ez hemijskih agenasa.

(!edpo$tavka "e'aniz"a de"#lzi%ika&ije p!i"eno" "etodeC* i C*B

)ehanizam demu$zifika%ije mo&e se ojasniti u sk$adu sa s$ede#im fazama koje sui$ustrativno prikazane na s$i%i F 3,. U prvoj fazi u emu$ziji se formira fi$m na grani%i faza u$je>voda' sa mo$eku$ima PL) na povr"ini "to doprinosi stai$nosti novoformiranih mi%e$a a4. U drugoj fazi se sa smanjenjemtemperature mrznu kap$ji%e vode' mo$eku$i PL) ivaju istisnuti iz krista$ne re"etke $eda na povr"inu' a pos$e određenog vremena' istisnuti mo$eku$i PL) difunduju u u$jnu fazu 4. Utre!oj fazi sa zagrevanjem zamrznute emu$zije ve$iki roj mo$eku$a PL) uda$java od $eda' jer se


39/45

39


prvo otapa grani!ni fi$m %4. Povr"inske si$e doprinose izdvajanju otop$jenih mo$eku$a vode imeđusonom pri$i&avanju mo$eku$a vode koji formiraju mi%e$e.

$ika F Pred$o&eni mehanizam demu$zifika%ije metodom h$aWenja i zagrevanja

U pos$ednjoj' !etvrtoj fazi u odsustvu PL) na grani%i faza' vodene kap$ji%e koa$es%iraju'odnosno ukrupnjavaju se. PL) formira mi%e$e unutar vodenih kap$ji%a' uz ostatke u$ja uunutra"njosti d4. (ejstvo mikrota$asa poo$j"ava izdvajanje u$ja' emu$zija se zagreva' u$jnekap$ji%e se pri ve$ikim rzinama jedine i ukrupnjavaju' urzavajuWi koa$es%en%iju. *ajverovatnijeda ovaj mehanizam mo&e iti po$azna osnova za oja"njenje pro%esa koji se odigravaju u tokuorade vode *B- i *B-). )etode *B- i *B-) spadaju u red novih i origina$nih metoda za fiziWku oradu emu$zija ez upotree nekog hemijskog agensa.

*A>JUA

trategija jedne dr&ave' a samim tim regiona>op"tine kao %e$ovit i trajan program usavremenim us$ovima trea da oezedi jedinstvene osnove anga&ovanja umnih' duhovnih i


40/45

40


materija$nih poten%ija$a zajedni%e' uz saradnju i uspe"no funk%ionisanje spo$jne i unutra"nje po$itike' eko>ezednost' prava na rad i zdravu radnu>&ivotnu sredinu.

/va$itet &ivotne sredine u direktnoj je vezi sa postizanjem ravnote&e između dru"tva i prirode. Put rea$iza%ije ovog sk$ada uk$ju!uje= individua$ne ak%ije' de$ovanje privrednih sistema i po$iti!kih sujekata' te raznih %entara mo#i' eksperata kao i dr&avni i međunarodni anga&man vaki pojedina% mo&e dati doprinos u za"titi voda ako samo ma$o promeni svoje usta$jenenavike=

• a%iona$no koristiti vodu

• prije!iti nastajanje ve$ikih ko$i!ina otpadnih voda na samom izvoru

• /oristiti iorazgrad$jive deterd&ente jer na taj na!in poma&emo io$o"ku razgradnju

• /oristiti omek"iva! vode umjesto omek"iva!a za ru$je' jer meka voda smanjuje

potro"nju deterd&enta i "titi ma"inu' a nasta$e otpadne vode su prihvat$jivije za vodotoke'

• Voditi ra!una o tome "ta a%amo u kana$iza%iju' jer treamo imati na umu da #e to

zavr"iti i$i u postrojenju za pre!i"#avanje otpadnih voda i$i u vodotoku "to je kod nas!e"#i s$u!aj4

• /oristiti prirodna đuriva umjesto vje"ta!kih

• *e od$agati otpad u $izini izvori"ta pitke vode i vodotoka

• *e sje#i "ume u $izini izvori"ta

• /ontro$irati eroziju t$a na v$astitom imanju sadnjom i$jnog pokriva!a i stai$iziranjem

podru!ja sk$onog erozijama

• *e od$agati staro motorno u$je u $izini vodnih resursa jedan $itar u$ja zagadi preko

mi$ion $itara vode4

• Pa&$jivo od$agati aterijeI jedna %in!ana aterija mo&e zagaditi od 5>3, m3 vode' jedna

kadmijska aterija mo&e zagaditi od 3,,,>15 ,,, m3 vode a samo jedna merkurijeva aterija mo&e zagaditi do 3,,,, m3 vode.


41/45

41


U duhu postindustrija$izma goru#e pitanje postaje= Kako izvršiti najbezbolnijuintervenciju čoveka nad prirodom i kako da se količine rastueg otpada svedu na

najmanju moguu meru!Odgovor na ovo veoma va&no pitanje doi#emo ako krenemo od see. Lko svako kao jedinka proudi svest u sei o va&nosti i nezamen$jivosti vode kao sastavnog de$a nassamih mo#i #emo promeniti trenutno a$armantno stanje i na"oj de%i pru&iti o$ju udu#nost.


42/45

42



43/45

43



44/45

44



45/45


Diplomski Rad- MArija

Documents