Blagajnicko Poslovanje Proizvodnih Privrednih Drustava

М А Т У Р С К И Р А Д

Тема:

БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊЕ ПРОИЗВОДНИХ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

Благајничко пословање производних привредних друштава 1

Садржај

Садржај ...........................................................................................................................1

Увод.................................................................................................................................2

1. Појам и врсте благајне ..............................................................................................5

2. Организација благајничког пословања....................................................................9

Прихватање и књижење дневног пазара у благајни.............................................10

Благајнички запис ....................................................................................................11

Благајнички вишак...................................................................................................11

3. Документација у вези са наплатом и исплатом ....................................................13

4. Благајнички дневник ...............................................................................................19

5. Евиденција благајничког пословања .....................................................................21

5.1. Примање уплата ................................................................................................22

5.2. Вршење исплата................................................................................................23

5.3. Подизање новца са жиро - рачуна...................................................................24

5.4. Уплата новца на жиро - рачун .........................................................................24

5.5. Издавање чекова ...............................................................................................24

5.5. Вођење евиденције о благајничком пословању.............................................25

5.6. Праћење благајне путем књиговодства ..........................................................26

Закључак .......................................................................................................................27

Литература....................................................................................................................29


Увод

Да би привредно друштво, а нарочито производно, обављало своје

пословање непоходна су му одређена новачана средства. Та новчана средства се

јављају као:

- новчана средства намењена набавци основних средстава;

- новчана средства намењена набавци обртних средстава;

- новчана средства посебних намена.

О свакој врсти новчаних средстава потребно је водити посебну евиденцију,

како би се тачно знало њихово стање и средства коришћења.

Новчана обртна средства као и остала обртна средства привредног друштва,

налазе се у финансијским организацијама – банкама а евиденција о њиховом

стању води се на текућем рачуну. Привредно друштво може да организује своје

благајничко пословање за своје свакодневне неопходне мање исплате.

По садашњим законским прописима производни предузетник - власник

привредног друштва није обавезан да води дневник благајне, док је то правно

лице обавезно али се препоручује да то чини и предузетник пошто се тиме,

постиже потпуни увид у стање и кретање готовог новца и придржавање

благајничког максимума.

Ако се у благајни воде бонови за топли оброк, бензиски бонови, улазнице за

приредбе и сл., за сваку врсту бонова води се посебан дневник. Када се у

благајни воде и ХоВ (Хартије од вредности) - новчана средства намењена

набавци основних средстава (чекови, менице, записи, за текућу наплату), тада се

за сваку ХоВ води одговарајућа евиденција (вредност, рок, дужник и друго).

Обзиром на то да новчана средства пословних средстава, нарочито обртних,

битно утичу на свакодневно обављање задатака привредног друштва и да се без

њих не може замислити постојање ни једног привредног друштва, неопходно је

исправно коришћење ових средстава.

Књиговдство, као основни облик евиденције у привредном друштву треба

између осталог да пружа информације о стању и свим променама стања


средстава привредног друштва. Средства се у привредном друштву јављају у

облику ствари (материјалном облику), затим у облику права (нематеријални

облик средстава) и у облику новца.

Заједничко за све облике средстава је да имају своју вредност која се

изражава новцем. Књиговодствени подаци о средствима обавезно се изражавају

новчаним показатељима. Када је реч о средствима у материјалном облику

књиговодство треба да поред вредносних пружа и натуралне (количинске)

податке. Наведене податке о средствима пружа финансијско књиговодство

привредног друштва (синтетичка евиденција средстава) и одговарајућа

аналитичка књиговодства.

Да би могло нормално обављати свакодневде пословне активности

привредно друштво мора да располаже новчаним средствима. То су

најликвиднија средства јер се у сваком тренутку могу претворити у било који

други облик средстава. Највећи део обртних новчаних средстава налази се на

рачуну код банке у облику депозита по виђењу. То су безготовинска новчана

средства а плаћање овим средствима се обавља издавањем налога банци за

њихов пренос са рачуна дужника на рачун повериоца.

Међутим, свакодневне мање исплате и наплате обављају се у привредном

друштву готовим новцем (новчанице и ковани новац). За готовинске наплате и

исплате у привредном друштву се организује благајничко пословање.

Благајничко пословање обухвата примање, чување и издавање готовог новца

односно промет готовине. Привредна друштва држе само мањи део готовине у

својој каси а остатак држе у банкама. Прописи о благајничком пословању

ограничавају исплате у готовини до одређеног прописаног износа. Изузетак чине

исплате у готовом за зараде радника и лична примања, за дневнице и путне

трошкове.

Благајничко пословање се, дакле, састоји у примању, чувању и издавању

готовог новца и осталих вредности. Благајна је служба која обавља новчана

примања и плаћања. У зависности од врсте делатности предузећа, величине и

броја запослених код послодавца, одређује се врста и обим послова благајника.

У складу са тим благајничко пословање најчешће обухвата послове примања,


чувања, вршења уплата и исплата у готовом новцу, примање, чување и издавање

осталих вредности, подизање новца са жиро рачуна за исплате које треба да се

врше, полагање готовине на жиро рачун изнад износа одређеног као благајнички

максимум, вођење евиденција о примању, издавању и стању готовог новца и

осталих вредности, вођење благајничке евиденције о примању и издавању

готовог новца и осталих вредности, као и остале евиденције потребне за вођење

благајничког пословања.

Вођење благајне у привредном друштву је онај спор и једноличан посао који

захтева од нас да један исти податак преписујемо два - три пута, да тражимо

грешке када установимо да се не слаже дневник благајне са стварним стањем и

слично. У привредним друштвима углавном постоје програми који нас

ослобађају свих ових мука јер аутоматизују већи део благајничког посла. Кроз

програме се књиже налози благајни за исплату и уплату а сами програми

креирају дневник благајне. Пошто се приликом књижења користе "шифра

плаћања" могуће је касније вршити преглед по истим тим шифрама те имати

информације типа колико је уплаћено или исплаћено по разним основама. Разне

варијације ових програма су расположиве и у свим привредним друштвима па

чак омогућују вођење благајни за више привредних друштава.


1. Појам и врсте благајне

Благајна (енгл. cash in hand, нем. Kassenbestand) је посебно одељење или

место у привредном друштву преко кога се обавља благајничко пословање,

односно уплаћује и исплаћује готов новац, тј. које обавља послове с готовим

новцем, сурогатима новца и евентуално с другим вредносним папирима (нпр.

меницама, чековима, благајничким записима, комерцијалним записима,

обвезницама и дионицама).

Благајник је лице у привредном друштву које руководи готовином и које

обавља благајничке послове. Дужност благајника поверава се савесном и

стручном лицу које ће моћи поштено, одговорно и стручно да рукује готовим

новцем. Благајник треба да је вешт у бројању новца, да је миран, поуздан,

љубазан са странкама. При избору благајника треба, поред наведног, нарочиту

пажњу посветити на његове моралне квалитете.

У већим привредним друштвима или привредним друштвима која имају већи

готовински промет обично се могу формирати и помоћне благајне чији је задатак

да растерете главну благајну те на тај начин преузимају одређену врсту исплата.

У овом случају главна благајна обухвата целокупан промет готовине док

помоћне благајне добијају новац од главне благајне и у одређеним временским

размацима подносе јој обрачун својих исплата.

У складу са пословањем помоћних благајни у предузећу могу да се

организују:

- порто благајна; за плаћање ПТТ трошкова,

- транспортна благајна; за плаћање транспортних трошкова,

- благајна економата; за ситне набавке материјала,

- благајна продавница; готовинске наплате у продавницама које се налазе у

саставу предузећа,

- благајна стоваришта и сл. (зависи од организације благајничког

пословања у предузећу).

Уколико привредно друштво користи страна средства плаћање мора имати

одвојену девизну благајну. Правно лице и предузетник, ако врше продају робе


или услуга са девизама, дужна су да отворе девизну благајну, односно посебно

прате прилив и одлив девиза. То се књижи на посебном конту девиза по

номиновној вредности сваке валуте, као и по вредностима стране валуте у

динарима Србије. Такође, води се и аналитичка евиденција овог конта по

врстама девиза. Плаћање и наплата евидентира се у страним средствима плаћања

по количини стране валуте, као и по вредности стране валуте у динарима према

текућем курсу. У девизној благајни води се девизни дневник посебно за сваку

врсту стране валуте и закључује се сваког дана. Књижење на конту 244 -

Девизни рачун, врши се на основу девизног дневника као и друге правдајуће

документације. Свакодневно треба контролисати пословање са девизама и

хартијама од вредности које гласе на страну валуту у погледу оригиналности

ефективног страног новца и превођења на динаре. Превођења девиза на динаре

које се затекну на девизном рачуну благајне , потраживњима и обавезама врши

се по средњем курсу који објављује НБС и то на крају пословне године тј. 31.12.

сваке године. Могу се појавити разлике између текућег курса и средњег курса и

то се уколико је позитивна курсна разлика књижи на конту 622, односно на терет

расхода финансирања, конто 562 ако је негативна курсна разлика.

Благајна мора да буде заштићена како би се обезбедила сигурност руковања

готовим новцем. За чување новца постоје специјалне касе које имају сигурносне

браве. За откључавање и закључавање касе користе се два различита кључа.

Лица којима су поверени кључеви називају се сукључарима. Један од њих је

обавезно благајник. Дупликати кључева посебно се чувају.

Кроз благајну евидентирамо благајнички промет у једној валути. У

зависности од сложености система код правног лица може да постоји више

благајни од којих је само једна главна благајна док су све остале помоћне.

Благајна има свој благајнички максимум који прописује закон. На основу

промета благајне потребно је сачинити благајнички извештај. Благајнички

извештај се сачињава сваки дан у коме настају промене у благајни.

Благајна је искључиво активан рачун, за свако дуговање на конту благајне

значи да су уследиле одређене уплате, када благајна потражује уследиле су

одређене исплате.


Када конто благајне дугује могу потраживати рачуни прихода, потраживања,

прелазни жиро рачун и сл.

Уколико рачун благајне потражује тада дугују рачуни трошкова, расхода,

добављача, и других обавеза, прелазни жиро рачуни и сл.

Да би се спречило нагомилавање новца у благајнама привредних друштава

утврђује се благајнички максимум. Благајнички максимум је највећи износ

готовог новца који се сме држати у благајни. Висина благајничког максимума

зависи од врсте пословања, просечних дневних исплата у готовом, удаљености

предузећа од банке и осталих специфичности које су карактеристичне за свако

конкретно привредно друштво. Благајнички максимум одређује само привредно

друштво и о томе обавештава банку. Као што је већ речено, благајничко

пословање се регулише прописима који, поред висине благајничког максимума,

одређују врсте исплата, њихову висину и све друго што је у вези са прометом

готовог новца. Према томе, благајник мора да познаје све законске прописе

којима се регулише промет готовог новца и да их се у свом раду строго

придржава.

Благајник треба да познаје све законске прописе којима се регулише промет

готовог новца и да их се у свом раду строго придржава.

Вишак изнад благајничког максимума предузеће је било обавезно да положи

на рачун банке. Висину благајничког максимума одређивало је само привредно

друштво и о томе обавештавало банку. Готовинске исплате се могу вршити без

ограничења. Благајнички максимум као ограничење сада не постоји међутим то

само повећава потребу да овај сегмент буде уређен интерним актом предузећа.

За подизање са рачуна готовине преко одређеног прописаног износа клијент

мора банци поднети оргиналну документацију из које се може видети намена

плаћања, као нпр.:

- уговор о купопродаји, код промета непокретности, аутомобила и слично;

- уговор о откупу пољопривредних, шумских и других производа,

секундарних сировина и сличних исплата физичким лицима;

- обрачун зарада ако се испољавају готовином;


- решење или одлука о плаћању штете при исплати накнаде штете;

- уговор о кооперантским односима за исплате кооперантима;

- налог за службено путовање за исплату дневница и трошкова службеног

путовања;

- уговор о делу, ауторском хонорару, привременим и повременим

пословима, другим видовима ангажовања радника и слично.


2. Организација благајничког пословања

Благајничко пословање обухвата преузимање, чување (у трезору, сефу) и

издавање готовог новца, односно сав промет готовине. Према нашим

прописисима овај промет би требао бити сведен на најнеопходнију меру. У

својој каси привредна друштва би требала да држе мањи део готовине који је

неопходан за текуће исплате док се остатак новчаних средстава налази на рачуну

у банкама.

Евидентирање у благајни се врши на основу правдајућих докумената. Да би

се што лакше књижило стање у благајни наплата се врши путем евидентирања

кроз посебне благајничке дневнике за свако средство плаћања посебно. У пракси

се дневно подиже износ новца довољан да покрије издатке, како би салдо

благајне био нула.

Благајничко пословање састоји се у томе да се појединачни документи на

основу којих су вршене исплате и наплате готовог новца не књиже директно у

дневник и главну књигу него се претходно евидентирају у књизи благајне

(благајнички извештај или дневник благајне). Она се води хронолошки, што

омогућава свакодневно утврђивање књиговодственог стања готовине.

Упоређивањем тог стања са стварним стањем готовог новца, које се добија

пребројавањем готовине, вршимо контролу рада благајника. Уколико се та два

стања слажу видимо да је пословање готовином добро обављено и да није дошло

до појаве благајничког вишка или мањка. Вођење благајне у предузећу је спор и

једноличан посао који тражи стално проверавање. Данас има све више програма

које привредна друштва користе, а који олакшавају благајничко пословање

аутоматизовањем већег дела благајничког посла. Кроз програме се књиже налози

благајни за исплату и уплату, а сами програми креирају дневник благајне.

Приликом књижења користе се шифре плаћања, па је могуће касније вршити

преглед по њима и имати информације типа колико је уплаћено или исплаћено

по разним основама. Постоје разне варијације ових програма. Неки чак

омогућују вођење благајни за више привредних друштава. Новчана обртна

средства којим располаже неко привредно друштво налазе се у благајни друштва

те на жиро рачуну.


Прописи о благајничком пословању ограничавају исплату у готовини до

одређеног прописаног износа. Изузетак чине исплате у готовом за зараде

радника и друга лична примања, за дневнице и путне трошкове, и за откуп

пољопривредних производа од непосредног произвођача.

Законом о рачуноводству и прописима НБС прописана је обавеза правних

лица и предузетника да за располагање готовим новцем воде одговарајуће

пословне евиденције о стању и кретању готовог новца, благајничком максимуму,

осигурању и чувању.

Пословни део коришћења готовог новца организује се у виду благајне,

односно радног места на коме се врши наплата, исплата и чување готовог новца.

Лице које је овлашћено, задужено и одговорно за уредно, тачно, документовано

и законито руковање готовим новцем зове се благајник. Он може имати само

један посао (исплата, уплата, чување хартија од вредности и др.) из делокруга

благајничких послова или да обавља поред свих благајничких послова и друге

послове као што су административни, обрачунски и други, зависно од обима,

сложености у раду и пословању правног лица и предузетника.

Прихватање и књижење дневног пазара у благајни

Продаја роба и услуга ако се врши уз наплату у готовом (трговина на мало,

занатске и др. услуге) продавац је дужан да по истеку радног времена изврши

обрачун дневног пазара и да га уплати у благајну најкасније сутрадан. Благајник

прима новац и издаје платиоцу признаницу о уплати, затим књижи пријем новца

у благајнички дневник и истог дана уплаћује дневни пазар на текући рачун

посебном уплатницом – и књижи као излаз у дневнику.

Благајник има обавезу да на крају дана салдирањем благајничког дневника:

улаз, излаз, стање и да провери да ли исказно стање има вредност у новчаним

апоенима (саставља спецификацију).

Благајничко пословање регулише се прописима који поред врсте

благајничког максимума, одређује врсте исплата, њихову висину и све друго што

је у вези са прометом готовог новца. Благајник мора да познаје све законске

прописе којима се регулише промет новца и да их се приджава.


Готов новац у благајнама корисника финансијских средстава користи се само

за одређене исплате, као што су: исплата личних доходока; исплата дневница;

накнада трошкова превоза и других исплата у мањим износима. Исплата

корисницима финансијских средстава врши се преко рачуна исплатиоца код

овлашћења банке.

Благајнички запис

Благајнички запис представља хартију од вредности (ХоВ) која гласи на

одређени новчани износ са роком доспећа до једне године и одређеном каматном

стопом. Издавањем и продајом благајничких записа прикупљају се краткорочна

новчана средства. Благајнички запис издају НБС, банке, друге финансијске

организације и друштвено - политичке организације. НБС издаје за уписвање

банака, остали за друга правна и физицка лица.

Издаје се на основу одлуке издаваоца, садржај одлуке утврдила је НБС:

- ознаку да је благајнички запис,

- назив и седиште издаваоца благајничког записа,

- назив и седиште уписника благајничког записа,

- новчани износ на који гласи,

- висина каматне стопе,

- рок отплаћивања и главница,

- ознака да благајнички запис гласи на доносиоца,

- место и датум издавања,

- серијски број са контролним бројем благајничког записника,

- права имаоца благајничког записника,

- факс и маил потписа овлашћеног лица издаваоца благајничког записника.

Благајнички вишак

Благајнички вишак представља позитивну разлику између стања готовог

новца у благајни и салда у књизи благајне и у финансијском књиговодству.

Благајнички вишак, исто као и благајнички мањак, указује на неуредност

пословања у благајни, па благајник одговара дисциплински, нарочито ако вишак


није одмах пријавио. Вишак у благајни може да настане ако благајник исплати

мање или прими више новца него што је према документима требало (стварни

вишак). Ако уведе у благајнички извештај већи износ него што је стварно

исплатио или мањи износ него што је стварно наплатио (фиктивни висак).

Ако се приликом испитивања карактера благајничког вишка утврди да је у

питању стварни вишак, износ вишка исплаћује се ономе ко је више уплатио,

односно коме је мање исплаћено. Ако је у питању фиктивни вишак спроводи се

поступак за исправку књижења сагласно благајничким документима. Ако се

вишак кроз дуже време није могао објаснити, књижи се као вандредан приход.


3. Документација у вези са наплатом и исплатом

Документа која се јављају у вези са пословањем благајне везана су за

наплате и уплате које се врше у благајни. Најчешћа документа која се јављају у

вези са наплатом новца у благајни су:

- готовински или благајнички чек,

- рачун за продату робу, производе или услуге,

- признаница за примљени новац,

- уплатница и

- налог благајни за наплату

Документа која се јављају при исплати из благајне су углавном:

- рачун за купљену робу, материјал, услугу,

- исплатна листа зарада,

- путни налог и путни рачун,

- поштанска уплатница,

- налог благајни за исплату.

Слика 1. Налог за наплату


Слика 2. Налог за исплату

Слика 3. Налог за пренос



Налог за службено путовање


Слика 4. Налог за уплату

Савремено благајничко пословање тежи томе да се плаћање готовим новцем

сведе на најмању могућу меру и да се платни промет обавља у безготовинском

облику.

Благајник сме да наплати и исплати новац само на основу прописаних,

уредно примљених и контролисаних докумената. Контролу благајничких

докумената врши лице облашћено за овај посао, који се зове ликвидатор, или

контролор. Он својим потписом потврђује да је документ исправан са формалне,

рачунске и суштинске стране и да на основу њега може да се изврши наплата,

односно исплата.

Ликвидатор, по оваквој завршеној контроли докумената, обично издаје и

писмени налог да наплата, или исплата може да се изврши. Треба направити

сустинску разлику између ових налога и докумената којима се правда наплата

или исплата – правдајућих докумената.

Правдајућа документа представљају основ за наплату или исплату, док се

налозима писмено врши наредба тих радњи. Благајничким налозима олакшава се

посао благајнику, а истовремено брже и тачније се евидентирају настале наплате

или исплате. Правдајућа документа као и налози благајне, најчешће се

формирају на штампаним обрасцима, ради јасноће и лакше прегледности.


Благајнички налози издају се и нумеришу хронолошки, аритеметичким

низом и то посебно за наплату, а посебно за исплату.

Попуњавају се у два примерка (један примера се припаја документу, а други

остаје у блоку - благајни), а међусобно се раликују (ради лакшег руковања) не

само по садржају, већ и по боји.

Уколико се стање наплате и исплате слажу, то нам говори да је пословање

готовим новцем добро обављено и да није дошло до појаве благајничког вишка

или мањка. Важно је да је свака уплата или исплата заснована на одговарајућем

изворном документу као што су нпр. путни рачун, фактура и слично. Свакој

уплати или исплати готовог новца претходе одређене процедуре које су саставни

део благајничког пословања, чије извршење треба да буде потврђено потписима

одређених одговорних лица. Такође је потребно потписима потврдити извршење

саме исплате или наплате готовог новца као и обезбедити простор за уношење

односно исказивање кореспондирајућег рачуна на коме долази до промене стања

услед дате наплате или исплате готовине као и потврде да је тај догађај

евидентиран у пословним књигама. Такви захтеви о потврди извршења

одређених процедура условљавају да се ради очувања уредности изворног

документа сачињавају благајнички налози. Благајнички налози или налози

благајни се сачињавају појединачно за сваку наплату или исплату готовине. Да

би се извршило стварно разлучивање наплата од исплата готовог новца и тиме

на одређени начин смањила могућност грешке у евидентирању тих пословних

догађаја у пословним књигама, врши се раздвајање налога за исплату од налога

за наплату, који се поред различитих назива и форме, штампају и у различитим

бојама како би се приликом евидентирања тог пословног догађаја у пословним

књигама чак и визуелно могли уочити о каковој готовинској промени се ради.

Потребно је навести да благајнички налози као документи представљају

изведене документе, јер се сачињавају на бази изворних докумената. До момента

извршења наплате или исплате готовине они представљају налоге у правом

смислу речи а моментом када се на том документу потписом потврди извршење

конкретне уплате или исплате он сам по себи престаје бити налог и постаје

правдајући документ.


4. Благајнички дневник

Благајнички дневник воде сва привредна друштва која имају свакодневни

промет новца у благајни. Благајна је обaвезна да води благајнички дневник. Све

уплате и исплате готовог новца евидентирају се у благајничком дневнику који се

још назива и књига благајне или благајнички извјештај. У тој (увезаној) књизи

благајне на првом листу (благајничком дневнику) проводи се оригинално

књижење а копија остаје у књизи благајне.

Књига благајне се води хронолошким редом што значи да све промене у вези

са готовим новцем које су се догодиле одређеног дана, евидентирају под тим

датумом. На тај начин књига благајне омогућује свакодневно утврђивање

књиговодственог стања готовине тј. готовог новца. Упоређивањем тог стања са

стварним стањем готовог новца што се добије пребројавањем готовине тј.

готовог новца вршимо контролу рада благајника.

У благајничком дневнику проводе се књижења уплате и исплате готовине

непосредно после њиховог настанка а на основу докумената благајничке

уплатнице и благајничке исплатнице. Благајнички дневник се свакодневно

закључује и утврђује салдо, тако да се упоређује стварни износ готовине у

благајни са утврђеним салдом.

Благајнички дневник је основна пословна књига за пословање готовим

новцем. То је књига повезаних листова у којој се свака трансакција са готовим

новцем правног лица и предузетника књижи - евидентира. Књижење се врши на

основу уредне писмене документације. Благајнички дневник ради се копирно,

други лист остаје у књизи, а први - оригинал доставља се са документацијом

књиговодству на књижење. Привредна друштва која имају свакодневан промет

новца у благајни воде сваког дана дневник, у повезаној књизи, стране су дупло

нумерисане.

Благајник води благајнички дневник и њиме приказује и доказује пријем и

излаз новца из благајне, по датуму, намени, документу и стање готовог новца у

благајни. Благајник за пријем новца испоставља налог за наплату, а за излаз

налог за исплату, са тим што са овим налозима прилаже и оригиналну

документацију на основу које је дат налог.


Оригинал, први примерак са правдајућом документацијом и оригиналним

налогом (за наплату или исплату) благајник на крају дана даје књиговодству на

књижење, а копија остаје у благајни.

ДНЕВНИК – ИЗВЕШТАЈ БЛАГАЈНЕ за дан ..............................................год.

Р. бр.

Темељ-ница

О П И С

У Л А З

И З Л А З

Број

рачуна

Промет благајне Салдо од.................. Укупно наплаћено Укупно исплаћено Салдо од...................

Словима ....................................................................................... .........................................................................................

.......................................... ....................................... Контролисао Благајник

Комада Апоени У к у п н о

СВЕГА Дин.

УКУПНО Дин.


5. Евиденција благајничког пословања

Када се на основу правдајућег документа изврши примање или издавање

новца, благајник је дужан да спроведе и одговарајућу евиденцију тих наплата и

исплата. Ова евиденција назива се благајничка евиденција и води се у књизи

благајне (која може имати облик фолије или пагине) или, што је уобичајена

пракса наших привредних друштава, у благајничком дневнику – благајничком

извјештају. За благајничку евиденцију битна је евиденција наплате (примања

новца) и евиденција исплате (издавање новца), и утврђивање постојеће готовине

у благајнама.

Евидентирање у благајни се врши на основу правдајућих докумената

(ликвидних докумената). Да би се што лакше књижило стање у благајни наплата

се врши путем евидентирања кроз посебне благајничке дневнике за свако

средство плаћања посебно.

У пракси се дневно подиже новца у оном износу са текућег рачуна како би се

покрили издаци и салдо благајне био нула.

Шема благајне

Благајна

Све готовинске исплате

Потражује (П)

Све готовинске уплате

Дугује (Д)

Почетно стање новца (Ст)

Подигнуто са трансакцијског

рачуна

Примљен пазар продавница

Разне уплате у готовом

Уплате на трансакцијски

рачун

Исплате путних налога

Разне исплате у готовом

Салдо (Со) остатак новца


Благајна обавља следеће пословне операције :

- примање уплата;

- вршење исплата;

- подизање новца са жиро - рачуна;

- уплата новца на жиро - рачун;

- издавање чекова;

- евентуално примање чекова и

- вођење евиденције о благајничком пословању.

5.1. Примање уплата

Уплата готовог новца врши се по разним основама. У већини привредних

друштава најчешће се исплаћује новац добијен неком продајом или повратом

новца од дневница и сл. Међутим, нека привредна друштва прикупљају новац од

грађана, као што су банке, поште, осигуравајући заводи, трговиине на мало

приликом продаје робе.

Сваку уплату прати новчани документ, тзв. „Уплатница“, која се испоставља

у више примерака, један примерак добија особа које је извршила уплату, један

примерак остаје благајни, док се један примерак шаље у аналитичко

књиговодство на основу кога се књижи уплата на конту благајне.

Због брзине одвијања саобраћаја и економичности, уплате се врше путем

разних уплатних докумената. За уплаћивање на жиро - рачуну постоје тзв.

банковне уплатнице, затим посебне уплатнице за уплату обавеза као што су

порез и сл. Поједина привредна друштва штампају своје уплатнице за жиро –

рачун.

Новац добијен таквим уплатницама прикупља банка или пошта, тако да се на

посебном делу, „одреску“, потврђује пријем новца, с тим да један примерак

остаје код уплатиоца, један примерак се шаље привредном друштву којем се

доставља новац на жиро - рачун, а један примерак остаје банци или пошти.


Код трговачких радњи издаје се о извршеној уплати каса - блок или парагнон

- блок, са или без назнаке врсте робе која је купљена, или само са назнаком

износа.

Код неких облика благајничког пословања добија се тзв. легитимациони

папир, као што је возна карта и сл.

У привредним друштвима сусрећемо и тзв. налог за наплату којим се налаже

благајни да прими новац.

Најчешће се уз налог испоставља и фактура. Пре наплате фактуре врши се

ликвидација докумената преко посебног радног места „ликвидатуре“, која врши

контролу исправности наплате.

Уплатнице које испоставља благајник налазе се у посебном блоку,

испуњавају се у више примерака копираним путем и свака уплатница има свој

редни број.

5.2. Вршење исплата

Исплата се у привредним друштвима врши документом који се назива

исплатница. Исплатница се испоставља у три до четири примерка, а потписује је

особа која је новац примила и благајник. Један примерак се даје особи која је

новац примила, један примерак остаје у блоку у благајни, док се један примјерак

шаље у аналитичко књиговодство где се књижи на конту благајне .

Пре извршене исплате, документи на основу којих се врши исплата пролазе

кроз ликвидатуру, у којој се врши контрола исправности исплате. Сусреће се и

документ „налог за исплату“ којег испоставља радно место које је иницирало

исплату.

Као и код примања уплата, тако и код вршења исплата постоје благајне које

то врше масовно, као што су поште, банке, које исплаћују са жиро - рачуна или

са штедног улога и сл. Такве исплате уводе се посебном техником уношења у

штедне књижице или испостављањем докумената о исплати и сл.


5.3. Подизање новца са жиро - рачуна

Подизање новца са жиро - рачуна врши у правилу благајник на основу

готовинског чека којег испоставља надлежна особа, а чек потписују двојица

службеника овлашћена за потпис, регистрована у банци. Благајник врши само

техничке послове подизања новца у банци, те након подизања прима новац

путем уплатнице у своју благајну. Води о тим пословима и књигу чекова у коју

уноси сва подигнућа путем чека, а евентуално чува чековну књижицу на којој је

назначено подизање новца. Чек има два дела. Банка потврђује издатак новца

банковним изводом на којем назначава стање жиро - рачуна, доставља

привредном друштву обавештење о стању жиро - рачуна, и одрезак чека на

основу којег је извршена исплата.

Благајник са жиро - рачуна најчешће подиже новац за исплату личних

доходака или исплату приватним лицима, као што је то већ назначено.

5.4. Уплата новца на жиро - рачун

Уколико прикупљени новац у благајни премаши благајнички максимум,

благајник је дужан вишак одмах уплатити на жиро - рачун привредног друштва .

Привредна друштва која стално прикупљају новац (трговачке, угоститељске

радње и сл.) дужне су сваког дана новац уплаћивати на жиро - рачун. Уплата на

жиро - рачун врши се путем посебног обрасца, тзв. банковне уплатнице на жиро

- рачун. Благајник о исплати испоставља два документа: благајничку исплатницу

и банковну уплатницу. Банковна уплатница има три примерка и она је

перфорирана, те код пријема новца по банци или пошти један примерак се даје

благајнику, којим он доказује да је извршио уплату на жиро - рачун. Један

одрезак уплатнице остаје код банке или поште, а један примерак се шаље путем

банковног извода, у којем се даје стање на жиро - рачуну и назначава основа за

пријем новца на жиро - рачун.

5.5 . Издавање чекова

Често благајници воде евиденцију о издатим чековима и држе код себе

чековну књижицу. По правилу благајници нису потписници чекова, већ је то


најчешће шеф рачуноводства и директор привредног друштва. Благајник у вези

чековног пословања води само техничке послове.

Већ је истакнуто да благајник подиже новац путем чека за потребе

сопственог привредног друштва. Привредно друштво путем барираног или

готовинског чека може извршити плаћање неког посла или робе. Благајник води

евиденцију издатих чекова, те држи уз себе књижицу у којој је назначена

исплата на одреску чека који је реализован.

Благајник може евентуално да прими чек путем којег је извршена наплате

неке услуге, о чему води посебну евиденцију и чек предаје банци на реализацију.

Чекови које реализује привредно друштво су својеврсна уплата, али коју врши

банка, а примљени новац се евидентира на жиро - рачуну у банци.

5.5. Вођење евиденције о благајничком пословању

Све уплате и исплате благајник уводи у благајнички дневник. Благајнички

дневник је помоћна пословна књига коју води благајник, а има следеће колоне:

датум, опис основе по којој се врши уплата или исплата, те колону за износ

пријема и издатка. У благајнички дневник бележи се свака уплата и исплата,

назначава износ и он се дневно закључује. Сабира се укупни издатак и пријем, а

разлика је салдо, тј. готов новац који се тог тренутка налази у благајни.

Благајнички дневник сваког дана се закључује, а примјерак се, са основним

документом (исплатницом, уплатницом), шаље у књиговодство, које на његовој

основи врши књижење у аналитичком књиговодству на конту благајне.

Уз благајничку књигу, благајник, уколико му је поверено пословање

чековима, води и посебну књигу о промету сопствених чекова. У ту књигу уноси

датум и редни број, те број чека, као и износ и основу по којој је извршена

исплата путем чека. Уколико је примљена страна валута, тада води посебну

књигу страних валута. Може се, коначно, водити и посебна евиденција о

белезима и поштанским маркама. Уколико се примају чекови на име наплате по

разним основама, тада се води и посебна евиденција примљених чекова.


5.6. Праћење благајне путем књиговодства

Промет благајне прати се путем аналитичког књиговодства на њеном конту.

Наиме, у финансијском књиговодству води се својеврсна аналитичка евиденција

промета преко банке, благајне, односно праћењем сопствених новчаних

средстава на благајни и жиро – рачуну.

На конту благајне, на основу благајничке уплатнице или исплатнице и

благајничког дневника, врши се дневно књижење улаза и излаза новца.

На тај начин књижења у благајни и на конту банке морају бити у складу.

Како се по принципу двојног књиговодства уједно и прати основа уплате или

исплате, врши се и одговарајуће књижење у осталим аналитичким

књиговодством. Уколико је наплаћена услуга, „признаје“ се и купац који је

извршио уплату. Ако је извршена исплата за неку робу, тада се упоредо терети

место које је примило робу. Приликом подизања новца чеком врши се

одговарајуће књижење на жиро - рачуну. На тај начин настаје веза исплате или

уплате са основом по којој је вршено одговарајуће признавање или терећење

места на које се односи исплата или уплата .


Закључак

У току дана, у сваком привредном друштву појављују се одређене

готовинске уплате и исплате, које се морају извршити и евидентирати преко

благајне привредног друштва. Свако привредно друштво има бар једну, а може и

више благајни.

За обављање готовинских наплата и исплата у предузећу се организује

посебно место или одељење, које се назива благајна. За чување новца у благајни

користе се специјалне металне касе. Благајничко пословање обухвата наплате и

исплате готовог новца, сређивање документације у вези са тим плаћањима, као и

вођење одговарајуће евиденције.

Према најновијим прописима, у благајни, на крају радног дана, не може

остати новац (благајнички максимум), већ се цела сума уплаћује на текући рачун

привредног друштва.

Највећи део новчаних средстава којима предузеће располаже води се на

основу рачуна код банке и представља основу за безготовинска плаћања и

наплате. Међутим, свакодневне мање наплате и исплате често се обављају

готовим новцем (новчанице и ковани новац).

Привредна друштва која имају свакодневни промет новца у благајни воде

благајнички дневник. Води се дневно у повезаној књизи чије су стране дупло

нумерисане. Промене новца у благајни се састоје од наплата и исплата готовог

новца. Углавном су свакодневне и бројне па је неопходно организовати процес

евидентирања тако да се обезбеди што лакши увид и што боља контрола лица

која рукују тим готовинским новцем. Циљ процеса евидентирања је смањење

броја истовремених укњижења у дневнику и главној књизи како би се постигла

што већа прегледност пословних књига.

Лице које обавља благајничке послове назива се благајник. То мора бити

одговорно и стручно лице. Наплате и исплате готовог новца благајник обавља

помоћу правдајућих докумената. На основу правдајућих докумената попуњава се

налог за наплату или налог за исплату. Према томе, свака пословна промена у


благајни заснива се на правдајућем документу и налогу. Правдајућа документа и

налози се чувају у одговарајућим регистрима.

Евиденцију наплата и исплата благајник врши у благајничком дневнику. На

крају радног времена један примерак благајничког дневника доставља се

финансијском књиговодству ради књижења на конту благајне.


Литература

1. Закон о рачуноводству, ("Сл. гласник РС", бр. 62/2013)

2. Dymarchey, J. (2004): La Compatibilite moderne, Paris, 1924, стр.7, према: Дмитровић-Шапоња, Љ., Марцикић, С., Петковић, Ђ.:Рачуноводство, Економски факултет, Суботица,

3. Шкарић-Јовановић, К. (2000), Татић, В., Медојевић, М., Самарџић, Рачуноводство, Виша пословна школа, Београд,

4. Петровић, З. (1998), Татић, В.: Принципи и техника двојног књиговодства, Консултант, Београд, , стр. 46.

5. Видаковић, С. (2002): Рачуноводство, Мегатренд, Београд,

Blagajnicko Poslovanje Proizvodnih Privrednih Drustava

Documents