3.1.2. Stvarno Pravo

33..11..22.. SSTTVVAARRNNOO PPRRAAVVOO

S T V A R N O P R A V O

- 2 -

OSNOVNA NAELA

(lan 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

11.. Pomoni objekat je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari, pa se ne moe priznati

posebno pravo svojine na tom objektu ukoliko ne postoji i pravo svojine na glavnoj stvari.

Iz obrazloenja:

Pravo korienja grobnog mesta pripada licu koje je oglaeno za naslednika, bez obzira da li je oglaeno za naslednika po osnovu zakona ili po osnovu testamenta.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 7323/98 od 13.05.1999. godine)

22.. Telefonski prikljuak ne moe biti predmet prometa.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 6993/97)

33..

Vlasnik moe tolerisati tree lice u svom stanu dok mu to odgovara, pa moe traiti njego-vo iseljenje u svako vreme.

Iz obrazloenja: Nije sporno da su tuilac, njegov brat i njihovi roditelji zajedniki podigli novu stambenu zgradu sa

dve odvojene graevinske celine, uz sporazum da, gledajui sa ulice, desna strana pripada tuiocu a leva - njegovom bratu. Takoe je nesporno da je nakon izgradnje sporne zgrade tuilac, sa porodicom, ostao u staroj kui a da su se u prizemlju njegovog dela nove zgrade, uz njegovu saglasnost uselili njegovi ro-ditelji, koji su pre nekoliko godina primili tuene, erku i zeta, da tamo borave poto su izbegli iz Bosne.

S obzirom da je tuilac iskljuivi vlasnik dela zgrade u kojoj stanuju njegovi roditelji, a od pre nekoliko godina i tueni, on ima pravo da raspolae svojim stambenim prostorom po svom nahoe-nju. On je mogao dozvoliti i roditeljima da stanuju u spornom delu zgrade, a mogao je tolerisati da u tom delu zgrade stanuju tueni. Ali, tuilac, kao vlasnik, moe u svako doba zahtevati i da se tueni isele iz tog dela zgrade, kao to je mogao tolerisati da u tom delu zgrade stanuju dok on to hoe. Nji-hov boravak u tom delu zgrade nije zasnovan ni na kakvom pravnom poslu, osim na dobroj volji tu-ioca da tako bude. To je i prirodno, s obzirom na situaciju u kojoj su se tueni nali posle izgona iz Bosne zbog opte poznatih ratnih prilika. Meutim, dobra volja tuioca moe imati i granicu, a ona je, ovde, odreena voljom vlasnika da vie ne tolerie boravak tuenih u svom stanu.

Saglasnost tuioca da u spornom delu zgrade stanuju njegovi roditelji takoe nije praena nika-kvim pravnim poslom. Ona je, opet, produkt volje vlasnika da svoju stvar koristi kako mu odgovara. Prema tome, ako on dozvoljava roditeljima da stanuju u spornom delu zgrade, ne mora znaiti da im dozvoljava da u taj deo zgrade oni primaju trea lica.


- 3 -

S obzirom na reeno, u reviziji se neosnovano navodi da je izmeu tuioca i umeaa, odnosno umeaa i tuenih uspostavljen pravni odnos prekarijuma, odnosno posluge.

Kako e zahtev tuilac postaviti, zavisi od njega samog. On je vlasnik i zato moe postaviti svo-jinske zahteve. Njegova je stvar to nije postavio obligaciono pravni zahtev. Sud, prema lanu 2. ZPP, odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku i ne moe odbiti da odluuje o zahte-vima za koje je nadlean. Zato su niestepeni sudovi bili u pravu to su u ovom sluaju odluivali o zahtevima kakvi su postavljeni. Prema tome, niestepeni sudovi su pravilno postupili to su odlui-vali na osnovu lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


44.. Kupovinom zgrade koja se nalazi na zemljitu u drutvenoj svojini novi sopstvenik stie

pravo, da dok zgrada postoji, koristi zemljite na kome se zgrada nalazi i zemljite koje je po-trebno za njenu redovnu upotrebu.

Iz obrazloenja: Odredbom lana 6. stav 2. Zakona o nepokretnostima, koji se u ovom sluaju primenjuju, propi-

sano je da prenosom prava svojine na zgradi koja se nalazi na zemljitu u drutvenoj svojini novi sopstvenik stie pravo da, dok zgrada postoji, koristi zemljite na kome se ona nalazi i zemljite koje je potrebno za njenu redovnu upotrebu.

S obzirom da su tuilje kupile prizemlje i deo suterena predmetne zgrade onda one shodno citira-noj zakonskoj odredbi nemaju pravo uknjibe prava trajnog korienja na parceli u drutvenoj svoji-ni na kojoj se nalazi zgrada sa njihovim pravom svojine. Prema tome pravilno je pobijanom presu-dom odlueno da tuilje nemaju prava trajnog korienja koje bi mogle na sebe uknjiiti sa realnim delom, ve samo pravo na odreivanje naina korienja parcele.


55.. Na prostoru izmeu grobnih mesta ne moe se stei pravo vlasnitva, pa nema mesta ni

vlasnikoj parnici radi predaje u sudravinu.

Iz obrazloenja:

Iz sadrine spisa je vidljivo da je spor izmeu stranaka sudravina prolaza izmeu grobnih mesta predaka tuioca i predaka tuene na groblju. Tuilac tvrdi da tuena pokuava da proiri grobno me-sto na kome poivaju njeni preci na deo prolaza izmeu grobnih mesta predaka stranaka tako to je poela sa ograivanjem istog betonskim temeljem, odreene duine koji je tuilac poruio, no u par-nici radi smetanja dravine obavezan je na uspostavu preanjeg stanja. Ovim radnjama tuene tui-lac nalazi da je onemoguen da prolazi oko grobnog mesta svojih predaka i vri verske obrede, zbog ega je tubenim zahtevom traio da mu tuena preda u sudravinu prostor izmeu grobnih mesta predaka stranaka u merama i granicama navedenim u izreci prvostepene presude.

Po oceni Vrhovnog suda niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tu-beni zahtev odbili.


- 4 -

Naime, prema odredbama Zakona o sahranjivanju i grobljima ("Sl. glasnik SRS", br. 20/77, gro-blja su komunalni objekti o kojima se brine optina i propisuje uslove i nain njihovog korienja i upravljanja. Prostor za grob (grobno mesto) dodeljuje na korienje organizacija koja upravlja gro-bljima. Nije mogue po odredbama ovog Zakona a niti po drugim propisima stei pravo vlasnitva na prostoru izmeu grobnih mesta, pa zato nema mesta ni vlasnikoj parnici radi predaje u sudravi-nu prostora izmeu dva grobna mesta.


66.. Privremeni objekat ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige.

Iz obrazloenja:

Svojina je najjae, najire i najpotpunije pravo na stvari. Otuda je lanom 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odreeno da vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njo-me raspolae u granicama odreenim zakonom, a da su svi ostali subjekti duni uzdravati se od povre-de njegovog prava. Ve iz ovakvog karaktera svojine, proizlazi da je re o trajnom pravu. Ono nastaje na nain odre-en zakonom i postoji sve dok ne prestane, opet na nain odreen zakonom. Trajnost ovog prava na-roito dolazi do izraaja kod nepokretnosti, jer se prava na njima upisuju u javne knjige. S obzirom na reeno, privremeni objekat ne moe biti predmet svojine koja se upisuje u javne knjige. Takav objekat se moe koristiti na osnovu privremene dozvole nadlenog upravnog organa, dok njeno dejstvo traje. Ali, korienje takvog objekta ne spada u korpus svojinskih ovlaenja. Sa prestankom mogunosti korienja privremenog objekta, on se mora ukloniti, kao pokretna stvar. Ustvari, privremeni objekat je samo prividno nepokretna stvar. Ona je, zapravo, anticipirana pokret-na stvar (pokretnost po nameni), jer njegova privremenost ukazuje da e posle izvesnog vremena svakako biti pokrenuta s mesta (izmetena), kako bi se vratila njenoj pravnoj prirodi.


77.. Niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev. Ovo stoga to je utvreno da je sporni pomoni objekat izgraen iskljuivo sredstvima tuenog. Pored to-ga pravilan je zakljuak sudova da je pomoni objekat pripadak stambene zgrade kao glavne stvari, pa se ne moe priznati posebno pravo svojine na takvom objektu ukoliko nema i pravo svojine na glavnoj stvari. Za ovu odluku dati su razlozi koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni sud, pa su neosnovani navodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava.


88.. Dobro koje uiva posebnu zatitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvaeno iz zemlje ili

vode, je u drutvenoj svojini.


- 5 -

Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da je tuilac prilikom ribarenja iz reke S, tokom jula meseca

1994. godine, izvukao lobanju sa rogovima xinovskog jelena, koji su tuiocu oduzeli od strane radnika MUP-a na traenje tuenog muzeja, budui da je kustos tuenog palentolog procenio da je u pitanju pronalazak velike naune vrednosti. Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev tuio-ca, pa je tueni obavezan da lobanju sa rogovima vrati tuiocu, nalazei da je ona od tuioca pro-tivpravno oduzeta. U zahtevu za zatitu zakonitosti se osnovano ukazuje da je do ovakvog za-kljuka suda dolo usled pogrene primene materijalnog prava. Prema odredbi lana 13. Zakona o kulturnim dobrima, u drutvenoj svojini je dobro koje uiva posebnu zatitu, a nalazi se u ze-mlji ili vodi, ili je izvaeno iz zemlje ili vode. Kako je u konkretnom sluaju u pitanju dobro koje uiva posebnu zatitu, a izvaeno je iz vode, ono je u drutvenoj svojini, pa je shodno pomenu-tom lanu 13. Zakona o kulturnim dobrima tubeni zahtev tuioca za predaju lobanje s jelenskim rogovima neosnovan, zbog ega je pravosnana presuda Optinskog suda preinaena i tubeni zahtev odbijen kao neosnovan.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 9/96)

99.. Na gradskom graevinskom zemljitu ne moe postojati pravo svojine, ve sopstvenici

zgrade imaju pravo korienja tog zemljita u granicama graevinskih parcela utvrenih ur-banistikim planom.

Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima proizilazi da se navedene katastarske parcele, iji su delovi sporni, nalaze u

gradu, odnosno naselju gradskog karaktera i da predstavljaju izgraeno zemljite. S obzirom na ovo u postupku koji je prethodio donoenju pobijanih odluka bilo je nuno utvrditi o kakvom se zemlji-tu u konkretnom sluaju radi. Ovo stoga, to ukoliko su navedene katastarske parcele gradsko grae-vinsko zemljite, onda na njima, pa ni na delovima tih parcela, u smislu l. 4. st. 3. Zakona o graevin-skom zemljitu ne moe postojati pravo svojine ve sopstvenici zgrada imaju pravo korienja tog ze-mljita u granicama graevinskih parcela koje su utvrene urbanistikim planom. Bez promene urbani-stikog plana ne moe se vriti izmena granica graevinskih parcela na tetu susednih graevinskih par-cela, a i svako menjanje obima korienja tih parcela na osnovu saglasnosti korisnika u suprotnosti je sa odredbom lana 35. st. 1. Zakona o graevinskom zemljitu.

Kako su niestepeni sudovi sporni odnos stranaka raspravili primenom odredbi Zakona o osno-vama svojinskopravnih odnosa, ijoj primeni nema mesta za sluaj da se radi o gradskom graevin-skom zemljitu, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. l. 395. i l. 408. ZPP odluio kao u izreci.


1100..

Pomona zgrada u seoskom domainstvu je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari pa se na takvom objektu ne moe sticati svojina, ukoliko lice nema i pravo svojine na glavnoj stvari.


- 6 -

Iz obrazloenja: Po stanovitu Vrhovnog suda niestepeni sudovi su pogreno primenili odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, pravo svojine se ne moe stei na pomonim objektima ukoliko oni slu-e glavno objektu i lica koja trae pravo svojine nisu vlasnici ili suvlasnici na glavnom objektu. Ovo proiz-ilazi iz odredbe lana 9. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je predvieno u stavu 2, da graanin moe imati pravo svojine na stambenim zgradama i stanovima, poslovnim zgradama i poslovnim prostorijama i sredstvima rada. Pomona zgrada u seoskom domainstvu je pripadak stambene zgrade kao glavne stvari pa se na takvom objektu ne moe sticati svojina, ukoliko lice nema i pravo svojine na glav-noj stvari. U konkretnom sluaju tuioci nisu vlasnici ni stambene zgrade niti zemljita na kome je izgra-ena tala, pa ni u kom sluaju ne mogu stei na ovoj tali pravo svojine. Oni imaju obligaciono pravo, da u posebnoj parnici zahtevaju naknadu za uloeni rad i materijal u izgradnji navedene tale.


1111.. Kupovinom nedovrene stambene zgrade za koju nije izvreno usaglaavanje i legalizacija bespravne gradnje i isticanje u zemljinoj knjizi tuioci su preuzeli rizik u pogledu mogunosti njene legalizacije i istaknua u zemljinoj knjizi u situaciji kada kupoprodajnim ugovorom ta-kva obaveza za tuenog nije ugovorena.

Iz obrazloenja: Tuioci su tubom zahtevali da se tueni obavee da usaglasi i legalizuje bespravnu stambenu

gradnju sa postojeim stanjem kao i da istakne stambenu zgradu u zemljinim knjigama kako bi tui-oci mogli nesmetano da izvre prenos stambene zgrade na svoje ime.

Prvostepeni sud je ovakav tubeni zahtev odbio, a drugostepeni sud je prvostepenu presudu po-tvrdio.

U odredbi lana 4. Ugovora o kupoprodaji koji su zakljuile parnine stranke vidljivo je da je predmet ugovora opisan kao nedovrena stambena zgrada koju su tuioci odmah preuzeli u posed uz jedinu obavezu tuenog da snosi trokove malterisanja zadnje strane stambene zgrade. Prema tome, ono to tuioci zahtevaju od tuenog (usaglaavanje i legalizacija bespravne gradnje i isticanje stam-bene zgrade u zemljinoj knjizi) niti je ugovorom predvieno, niti proizilazi iz konkretnog pravnog odnosa, budui da su danom sticanja i preuzimanja u posed ovakvog objekta tuioci preuzeli i rizik u pogledu mogunosti njegove legalizacije i istaknua u zemljinoj knjizi.

(Okruni sud u Zrenjaninu, G. 1481/95)


1122.. Vlasnik stana ima pravni osnov da trai iseljenje lica, koje bez pravnog osnova koristi nje-

gov stan.


- 7 -

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilac je vlasnik stana u B... u ul. G V broj 1, povrine 51 m2 na osnovu ugovora o otkupu stana zakljuenog sa optinom 10.03.1994. godine, a koji je overen pred Prvim optinskim sudom u B, Ov. br. II br. 783/94. Tueni se, juna meseca 1999. godine u vre-me tuioevog odsustva, uselio u stan i zamenio bravu. Kod tako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pra-vom, odredbu l. 3. stav 1. i 2. u vezi sa l. 37. st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinsko pravnih od-nosa, kada su tubeni zahtev tuioca usvojili i obavezali tuenog, koji bez pravnog osnova stanuje u stanu u vlasnitvu tuioca, da se iz istog sa svim licima i stvarima iseli i preda ga tuiocu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 975/04 od 06.04.2005. godine)

1133.. Vlasnik stana, koji u stan primi svoju punoletnu decu, ima pravo na osnovu lana 3. Zako-

na o osnovama svojinskopravnih odnosa da trai njihovo iseljenje iz svog stana nezavisno od poremeenih odnosa stranaka.

Iz obrazloenja: Tuilja kao vlasnik stana u toku 1992. i 1993. godine, primila je u stan svoju erku, zeta i unuke,

koji su pobegli iz Knina. Tokom vremena dolo je do poremeenih odnosa, te dala otkaz daljeg kori-enja i traila njihovo iseljenje.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev za iseljenje nalazei da tuilja kao vlasnik stana na osnovu la-na 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa po kome ima pravo da svoju stvar dri, da je ko-risti i da njome raspolae u granicama Zakona, ima pravo da trai iseljenje tuenih kao i zatitu svo-jine u smislu lana 42. istoga Zakona.

Okruni sud je potvrdio presudu prihvatajui razloge prvostepenog suda uz obrazloenje da od-bijanje tuenih da se iz stana tuilje isele predstavlja ponaanje kojim se povreuje tuiljino pravo vlasnitva u smislu lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Presudom Vrhovnog suda Srbije, odbijena je kao neosnovana revizija, pri emu je Vrhovni sud prihvatio pravnu ocenu prvostepenog i drugostepenog suda, nalazei takoe da tuilja ima pravo na osnovu odredbe lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da trai iseljenje tuenih iz svog stana i nezavisno od poremeenih odnosa stranaka.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. br. 5868/97)

1144.. Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da se njome koristi i da njome raspolae u granica-

ma odreenim zakonom. Svako je duan da se uzdrava od povreda prava svojine drugog lica.

Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju utvrenom u postupku, sporni deo zemljita je gradsko graevinsko

zemljite, odnosno neasfaltirani, tj. nekategorisani put, kojim je tuilac prolazio peice od 1966. go-dine kada je kupio plac, od 1967. godine i zaprenim kolima, a posle proirivanja kraka u krivini i


- 8 -

traktorom i motornim vozilom. Meutim, 1993. godine tueni je poeo samovoljno zauzimati sporni deo zemljita, naredne godine ga je ogradio, potom ga je zasadio voem, postavio na njega graevin-ski materijal, drva, te metalnu trafiku. Na opisani nain, onemoguio je bilo kakav prolaz tuiocu, kao i ostalim susedima.

Polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno je u ovom sluaju primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev usvojen, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa ne stoje na-vodi revizije o pogrenoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ima pravo da svo-ju stvar dri, da se njome koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom, a prema sta-vu 2. svako je duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica.

U konkretnom sluaju, tueni je povredio pravo svojine tuioca time to je zauzeo put kojim je tuilac prolazio do svoje nepokretnosti od 1966. godine pa nadalje. Time je on tuiocu oteao kori-enje nepokretnosti zbog ega je pravilno obavezan na inidbu koja e tuiocu omoguiti nesmeta-no korienje nepokretnosti tuioca i nadalje.


1155.. Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama od-

reenim zakonom.

Iz obrazloenja:

Iz ovih injenica, i po oceni Vrhovnog suda, pravilnom primenom materijalnog prava, obavezan je tueni, koji bez pravnog osnova dri nabrojane stvari tuioca, da iste preda tuiocu, poto saglasno odredbi lana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi, da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Iz prava vlasnika da dri i koristi svoju stvar, proizilazi obaveza lica, koje bez pravnog osnova stvari koje su tue vlasnitvo dri, da ih na zahtev vlasnika preda.


1166.. Tuilac kao vlasnik spornih prostorija ima pravo da trai iseljenje tuenog iz prostorija

koje ovaj koristi po osnovu ugovora o korienju spornih prostorija zakljuenog sa pravnim prethodnikom tuioca.

Iz obrazloenja: Tueni je 1986. godine zakljuio usmeni sporazum sa pravnim prethodnikom tuioca za kori-enje spornih prostorija za male usluge u kui i zbog toga da pravni predhodnik tuioca, a tada vlasnik ovih prostorija ne bude sam u kui. Ovaj ugovor je zakljuen na neodreeno vreme i dok za to postoji obostrani interes. Kako je pravni predhodnik tuioca umro 1988. godine tuilac osnovano trai iseljenje tuenog iz spornih prostorija jer vie nema interes da tueni i dalje kori-sti ove prostorije. Iz ovih razloga je tubeni zahtev usvojen a tueni obavezan da se iseli iz spor-nih prostorija i preda ga u posed tuiocu.

(Vrhovni sud Vojvodine Rev. 72/91)


- 9 -


1177.. Grane i ile drveta pripadaju sopstveniku zemljita na kojoj se nalazi stablo drveta pod

uslovom da se grane i ile nalaze na toj zemlji, ali ako grane i ile prelaze na susedno zemljite pripadaju sopstveniku tog zemljita.

Iz obrazloenja: U postupku je utvreno da se parcele stranaka granie, da tuilac nije preduzeo radnje u pravcu kresanja voaka koje se nalaze neposredno uz meu tuenikove parcele, te da time ukloni uzrok koji je prouzrokovao tetu na parceli koju koristi tuenik, dok je vetaenjem utvreno da grane posee-nih voaka prelaze na tuenikovu parcelu. Polazei od utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev. Naime, grane i ile drveta pripadaju sopstveniku zemljita na kojoj se nalazi stablo drveta pod uslovom da se grane i ile nalaze na toj zemlji. Ali ako su grane i ile prele na susedno zemljite, pripadaju sopstveniku tog zemljita. On ima pravo da ih posee i za-dri za sebe pod uslovom da mu smetaju, a sopstvenik zemlje na kojoj se nalazi stablo u primernom roku, na njegov zahtev nije ih posekao i uklonio. Prema tome, pravilan je zakljuak sudova da tueni kao sopstvenik parcele ima pravo da kree grane tuioevog drvea koje se nalaze iznad njegove parcele. Izvrenom seom tueni je vrio svoje pravo i time nije prekoraio vrenje tog prava. Stoga je pravilna ocena sudova da nema osnova da tu-eni naknadi tetu tuiocu.


1188.. Ako je za obavljanje neophodnih graevinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje,

kreenje, farbanje i dr.) neophodna upotreba i susednog zemljita onda je tueni duan da trpi da tuilac postavi graevinsku skelu na parceli tuenog radi obavljanja tih radova.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju za obavljanje neophodnih gra-evinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje, kreenje, farbanje i drugo), neophodna je upotreba i susednog zemljita u i-jem se posedu nalazi tueni a koji tuiocu ne dozvoljava privremeno korienje tog zemljita, pravil-no je primenjeno materijalno pravo kada je tueni obavezan da trpi da tuilac u cilju izvoenja nave-denih radova lino ili posredstvom drugih lica postavi graevinsku skelu na parceli tuenog radi iz-voenja navedenih radova.



- 10 -

1199.. U sluaju kada je jedan od sticalaca prava svojine na nepokretnosti stekao i dravinu, on-da u sporu dva ili vie sticalaca sud mora odluivati o jaem pravu primenom naela potenja i savesnosti i naela zabrane zloupotrebe prava.

Iz obrazloenja: Ako su oba sticaoca savesni, a dravinu nije stekao nijedan od njih, niti je pravo svojine upisano u javnu knjigu, jai pravni osnov ima onaj sticalac, koji je ranije zakljuio pravni posao. Ali, ako su oba sticaoca savesni, a nijedan nije izvrio upis u javnu knjigu, jai je u pravu onaj, kome je nepokretnost predata u dravinu. Ako je raniji sticalac savestan, a potonji nesavestan, onda raniji sticalac ima jai pravni osnov, bez obzira to je potonji sticalac stekao svojinu ili je svojinu upisao u javnu knjigu.



2200.. Vlasnik nepokretnosti ima pravo da od vlasnika susedne nepokretnosti zahteva ne samo

naknadu tete na svojoj nepokretnosti iji se uzrok nalazi na susednoj nepokretnosti, ve i otklanjanje opasnosti od nastanka takve tete.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, stranke su vlasnici susednih parcela u selu G. Du cele

mene linije ovih parcela, u irini od oko 3 metra, na parceli tuenog nalazi se razno korovsko rastinje i nekoliko stabala umskog i rodnog drvea, od ega je najrazvijenija sporna vrba na udaljenosti od 2,94 metra od tuioeve kue. Vrba, zasaena na parceli tuenog, starosti je od oko 20 godina, visine 11 metara, svojom kronjom dodiruje krov kue tuioca, na njoj se nalaze i osuene grane, stablo ima pukotinu po duini, a korenje je izuzetno razgranato. Korovsko rastinje na parceli tuenog predstavlja leglo gmizavaca i zasenjuje useve na parceli tuioca. Vetaenjem vetaka poljoprivredne struke, prvostepeni sud je utvrdio da predmetna vrba svojom visinom, starou, poloajem i rasporedom skeletnih grana predstavlja izvor opasnosti za tuioca. Vrba ugroava bezbednost stambenog objekta tuioca, s obzirom na to da postoji opasnost od pada i time oteenja krova tuioeve kue, a bezbedna udaljenost sporne vrbe bila bi najmanje 5 metara od tuioeve kue. Takoe, pojas korovskog rastinja na placu tuenog ugroava bezbednost tuioeve kue u smislu zatite od gmizavaca, jer je njihovo leglo na toj parceli. Opasnost, prouzrokovana spornom vrbom i korovskim rastinjem, otklanja se seom i ienjem itavog korovskog rastinja na delu parcele tuenog, du mene linije, u irini od najmanje 2 metra, kao i seom stabla vrbe.

Prvostepeni sud je usvojio tubeni zahtev za uklanjanje korovskog rastinja i seu vrbe na parceli tuenog, kako bi se otklonila opasnost da tuilac pretrpi tetu. Protiv takve presude tueni je izjavio albu.

Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana.


- 11 -

Pravo svojine, kao najvia pravna i faktika vlast na stvari nije neogranieno. Ogranienja prava svojine mogu biti opta (ograniavaju vrenje svakog prava svojine) ili posebna (predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije). Ta ogranienja proizlaze iz opte zabrane zloupotrebe prava svojine, susedskog prava i ogranienja u drutvenom interesu. Susedsko pravo predstavlja skup normi kojima je ureen odnos vlasnika susednih nepokretnosti, koji podrazumeva pravne situacije koje nastaju usled imisija, odnosa vlasnika graninih nepokretnosti i upotrebe susedne nepokretnosti. Vlasnik nepokretnosti odgovara za imisije koje sa nje potiu i, shodno lanu 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slubeni list SFRJ", br. 6/1980 i 36/1990 i "Slubeni list SRJ", broj 29/1996), duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Ako se nastanak tete ne moe spreiti odgovarajuim merama, svako lice, na osnovu lana 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost tete. Odredba istog lana u stavu 2. propisuje da e sud na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajue mere za spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na troak draoca izvora opasnosti, ako on to sam ne uini.

Kako je u konkretnoj pravnoj situaciji, na osnovu izvedenih dokaza utvreno da sporno stablo vrbe i korovsko rastinje predstavljaju izvor opasnosti za tuioca i da se otklanjanje izvora opasnosti postie seom stabla vrbe i itavog korovskog rastinja u irini od 2 metra, odluka prvostepenog suda je pravilna, jer je doneta na osnovu lana 156. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa lanom 156. stav 1. istog zakona, i lanom 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Imajui u vidu napred navedeno, neosnovani su svi albeni navodi kojima se pobija pravilnost primene materijalnog prava i ukazuje na to da vlasnik zemljita ne odgovara oteenom za tetu koja je nastala od strane stabala koja se nalaze na njegovom zemljitu, i da oteenom pripada jedino pravo da o svom troku odsee i prisvoji grane koje se nalaze u vazdunom prostoru iznad njegovog zemljita. Ovi albeni navodi su neosnovani zato to tuilac tubom i nije traio naknadu tete, ve uklanjanje izvora opasnosti da bi se spreio nastanak tete.

(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G-1072/11 od 17.05.2011. godine)

2211.. Kada su sudraoci uredili nain korienja zemljita tako da jedan od njih ima pravo pro-

laza kolima, putem uz kuu drugog, nema smetanja dravine u vidu uobiajene buke i gasova koji se stvaraju prolaskom motornog vozila. U takvoj situaciji, sudralac uz iju kuu prolazi put duan je da trpi prolaz kolima, to podrazumeva i njegovu obavezu da trpi uobiajeni nivo imisija (buke i gasova) nastalih redovnom i primerenom upotrebom kolskog prolaza.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, parnine stranke su sukorisnici zemljita katastarskih parcela 1823/3, 18/23/16 i 1823/17 upisanih u ZKUL 841 KO K Pravnosnanim reenjem 1R. br. 131/02 od 20.11.2002. godine ureen je nain korienja zemljita tako to tueni, ija se kua i deo dvorita nalaze dalje od ulice, radi redovne upotrebe svog objekta, izmeu ostalog ima pravo da ko-risti peaki i kolski prilaz u irini od 3,80 metara pored kue tuioca koja se nalazi blie ulici. Tue-


- 12 -

ni i lanovi njegove porodice svakodnevno upotrebljavaju peaki i kolski prolaz do ulice, uzrokuju-i na taj nain stepen buke i zagaenja koji je uobiajen i nuan za upotrebu ovog dela zemljita. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno je zakljuio prvostepeni sud da tueni dana 1.04.2004. godine nije preduzimao protivpravne radnje koje se mogu okvalifikovati kao zlou-potreba prava, tako to je dovezao svoje putniko vozilo na oko 1,5 metar uz tuioev stan, due svi-rao automobilskom sirenom stvarajui neizdrivu buku i turirajui mainu vozila te isputajui gaso-ve u stan tuioca, a koje bi tuiocu davala pravo na dravinsku zatitu ve da je tueni zemljite upo-trebljavao u skladu sa njegovom namenom i svrhom, ne uzrokujui prekomerne imisije. Na tako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio i odredbe lanova 75. i 78. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada je naao da tubeni zahtev treba odbiti. Naime, kada je izmeu sudrilaca ureen nain korienja zemljita tako da jedan od njih ima pravo kolskog prolaza koji se nalazi uz kuu drugog, ne moe se smatrati smetanjem dravine to to usled prolaska motornog vozila pored kue drugog drioca dolazi i do imisija u vidu uobiajene bu-ke i gasova. U takvoj situaciji, dralac uz iju kuu prolazi kolska staza duan je da trpi takav prolaz kolima, to podrazumeva i njegovu obavezu da trpi primeran nivo imisija (buke i gasova) koje se stvaraju redovnom i primerenom upotrebom kolskog prolaza.

(Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. br. 3815/05 od 03.08.2005. godine)

2222.. Pod imisijama se podrazumevaju samo oni uticaji koji dolaze sa jednog zemljita na drugo

koji su materijalne prirode i koji se mogu opaziti.

Iz obrazloenja:

Cilj odredbe lana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je da zatiti vlasnika zemlji-ta usled raznih tetnih uticaja (imisija) koji mogu znatno tetiti korienju zemljita. Pod imisijama se podrazumevaju samo oni uticaji koji dolaze sa jednog zemljita na drugo koji su materijalne priro-de i koji se mogu opaziti, prouzrokovani prenoenjem dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda ili slino. Imisije koje se prenose prirodnim putem sa jednog zemljita na drugo moraju da prouzrokuju znatnu tetu vlasniku zemljita bilo to oteuju stvari koje se nala-ze na tom zemljitu, umanjuju njegove prinose, umanjuju vrednost zemljita ili prouzrokuju tetu li-cima koja na njemu borave. Iz ovih zakonskih odredaba proizilazi da se svako mora prilagoditi oso-benostima prostora u kojima se zemljite nalazi. Sadrina svojine odreuje se prema vrsti prostora iji je deo i zemljite i na taj nain se postie najcelishodnije korienje odreenog prostora. Za preterane imisije odgovara vlasnik zemljita sa koga se te imisije prouzrokuju. On odgovara bilo da sam prouzrokuje preterane imisije ili lica koja je on ovlastio da koriste njegovo zemljite (zakupci) ili lica koja mu pomau u vrenju njegovog prava. Na zatitu od tetnih imisija ovlaen je ne samo vlasnik zemljita ve svako ko zemljite poseduje na osnovu ogranienog stvarnog linog prava (zakupac). Da li je zagaivanje vazduha i zemljita doputeno ili ne zavisi od toga da li su uticaji na svog su-seda preterani. Samo se preterani uticaji mogu zabraniti. Mesno uobiajeno korienje je pravni stan-dard koji se menja od mesta do mesta. Nije isti intenzitet imisija koje se moraju trpeti na selu, u gradu, banjskom mestu, stambenoj etvrti ili vikend naselju. Jedna imisija koja se kao neizbena mora trpeti


- 13 -

u industrijskoj zoni, u stambenoj etvrti se ne mora podnositi (smrad koji se iri od ubrita na selu je uobiajena misija, a u gradu neuobiajena ili gar u industrijskoj zoni grada ne mora se podnositi u zoni u kojoj se nalaze bolnice, klinike i slino. Korienje zemljita je mesno uobiajeno ako je isto sa korienjem veine zemljita koja imaju isti mesni poloaj. Za utvrivanje mesne uobiajenosti korienje jednog zemljita uzima se u obzir zemljite sa koga imisije proizilaze. Naknada za smanjenje vrednosti zemljita pogoenog imisijom obuhvata u sebi sve tete koje e usled trajanja nedozvoljenih imisija nastati u budunosti prema nor-malnom toku stvari.


2233.. Pravo doivotnog plodouivanja je pravo line slubenosti koja podrazumeva da plodoui-

valac ima pravo da poslunu stvar dri i da je upotrebljava i pribira plodove sa nje. Njegovo ovlaenje za izvlaenje ekonomskih koristi iz stvari jednako je odgovarajuim ovlaenjima samog vlasnika. Pri svemu tome vlasnik stvari je u obavezi da ne ometa plodouivaoca u vre-nju svojih prava na stvari.

Iz obrazloenja: Pri svemu tome tuilja je kao plodouivalac u obavezi da korienje stvari vri sa panjom do-brog domaina. Imajui napred navedeno u vidu kao i injenicu da je lanom 7. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa predvieno da se sticanje, zatita i prestanak prava svojine, prava slubeno-sti i... ureuju zakonom, a da je lanom 60. istog zakona predvieno da se pravo plodouivanja, pra-vo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta ureuju zakonom te, shodno pravnim pravilima imoviskog prava, pravilno je prvostepeni sud zakljuio da je tubeni zahtev osnovan, jer tuilja kao titular prava doivotnog plodouivanja ima pravo na dravinu spornih stvari pa tuena, iako suvlasnik sa svojim bratom na spornoj imovini, mora da preda tuilji navedenu nepokretnost i da joj omogui da je ona nesmetano koristi, a u protivnom tuilja ima pravo u sluaju povrede prava plodouivanja da upotre-bi tube za povraaj stvari i prestanak ometanja. Tuena u albi navodi da su ona i tuilja zakljuile ugovor o korienju vikendice koji je bez problema realizovan dvanaest godina posle donoenja ostavinskog reenja. Meutim, to, ak i da je tano, ne moe da utie na osnovanost tubenog zahte-va, jer ako je taj ugovor prestao da funkcionie i tuena poela da ometa tuilju u korienju njenih ovlaenja, a preko punomonika je izjavila da tuilji ne dozvoljava da moe od vikendice sticati materijalnu korist, to onda znai da tuilja kao titular prava doivotnog plodouivanja ima mogu-nost da tubom pred sudom ostvari svoje pravo prema tuenoj.

(Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 329/02 od 12.03.2002. godine)

2244..

Vlasnik nepokretnosti moe susedu zabraniti uticaje koji dolaze od takve nepokretnosti ako oni, prema mesnim prilikama, prelaze uobiajenu meru i bitno onemoguavaju korienje nepokretnosti.


- 14 -

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilno utvrdili da se radi o tetnim imisijama i da se na te imisije ima primeniti odredba l. 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema ovoj odredbi zakona vlasnik nepokretnosti moe susedu zabraniti uticaje koji dolaze od takve nepokretnosti ako oni pre-ma mesnim prilikama prelaze uobiajenu meru i bitno onemoguavaju korienje nepokretnosti. Utvreno je da neprijatni mirisi i insekti iz poljskog klozeta vlasnitvo tuenog koji se nalazi na udaljenosti od 2,5 m od ulaza u kuu iji je vlasnik tuilja su takvog intenziteta da sa objektivnog gledita prelaze razumnu i normalnu granicu zbog ega tuilja ne moe normalno da koristi kuu za stanovanje jer ovi mirisi ulaze u stanbene prostorije. U takvim okolnostima i po oceni Vrhovnog suda sueno je pravilnom primenom materijalnog prava kada je tueni kao vlasnik poljskog klozeta obavezan da otkloni ovaj izvor tetnih emisija, iz koga neprijatni mirisi ulaze u stanbene prostorije tuilje a stvar je tuenog gde e smestiti poljski klozet da bi otklonio tetne emisije na susednu nepokretnost tuilje. Tueni inae u svom dvoritu ima dovoljno prostora da poljski klozet ukloni na dovoljnoj udaljenosti i od svog stambenog objekta kao i od stambenog objekta tuilje. Neprijatni mirisi iz poljskog klozeta vlasnitvo tuenog prelaze doputenu granicu tolerancije u jednoj urbanoj sredini tvrdio je sasluani vetak a takvo saznanje uinjeno je i neposrednim opaa-njem suda na licu mesta.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 520/99 od 26.05.1999. godine)

2255.. Vlasnik nepokretnosti duan je da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otkla-nja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Buka koja nastaje u vezi rada kompresora daje pravo oteenom na zatitu ako je po svom intezitetu stanovanje u odreenoj sredini oteano preko podnoljive mere, a ne i onda ako se radi o emisiji koja je snoljiva. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e oceniti da li je potrebno tehnikim aparatima utvrditi intenzitet buke u ovom sluaju, s obzirom da je osetljivost na buku relativno individualna stvar, ali postoje standardi koji intenzitet buke dozvoljavaju u odreenoj sredini do propisane mere.

(Vrhovni sud Srbije br. 1935/98)

2266.. Vlasnik nepokretnosti, odnosno nosilac prava korienja, koji vrenjem prava svojine od-

nosno korienja, ili vrenjem susedskih prava prouzrokuje znatniju tetu vlasniku susedne nepokretnosti, duan je da ovu tetu naknadi prema optim pravilima obligacionih prava (l. 5. i 6. st. 2. ZOSO).

Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju nema mesta primeni odredbe lana 156. ZOO, budui da tuilac nije pre-trpeo tetu usled vrenja optekorisne delatnosti, a iz injenice da je za izgradnju objekta tuenog iz-dato odobrenje nadlenog organa ne moe se izvesti zakljuak da je ovaj objekat izgraen u optem interesu. Odgovornost tuenog i njegova obaveza na naknadu tete u konkretnom sluaju proizilazi


- 15 -

iz injenice da je izgradnjom nepokretnosti i korienjem iste, kao i korienjem susedskih prava ve-zanih za tu nepokretnost, tueni protivno izriitoj zabrani prouzrokovao tuiocu znatniju materijalnu tetu, i zasniva se na odredbi lana 5. i lana 6. st. ZOSO u vezi lana 154. ZOO. Naime, odredbom lana 5. ZOSO izriito je propisano, izmeu ostalog, da je vlasnik nepokret-nosti duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, a kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti u dva sluaja: kada se korienje drugih nepokretnosti oteava preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i name-nu nepokretnosti i na mesne prilike, kao i kada se njima prouzrokuje znatnija teta. Pored toga, odredbom lana 6. stav 2. ZOSO propisana je zabrana korienja, izmeu ostalog prava slubenosti i stvarnih tereta protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili priznata. Korienje susedskih prava ima za cilj da omogui svakodobnom vlasniku nepokretnosti da koristi svoje dobro, a ne da nanosi tetu drugom. Stoga je vrenje susedskog prava na nain kojim se prouzrokuje znatnija te-ta susednoj nepokretnosti u suprotnosti sa ciljem usled koga se to pravo ustanovljava, te je tako ponaa-nje u suprotnosti sa zabranom iz lana 6. st. 2. ZOSO. Kod objekata u naseljima gradskog karaktera, vlasnici susednih nepokretnosti ne mogu ostvarivati pravo na naknadu samo usled toga to drugi objekat ograniava njihovo pravo svojine ili im oteava ko-rienje nepokretnosti, i ukoliko pomenuta ogranienja ne prelaze uobiajenu meru, imajui u vidu pri-rodu i namenu nepokretnosti, kao i mesne prilike, budui da takva ogranienja, zapravo predstavljaju su-sedska prava vlasnika tog objekta koja su uobiajena za gradske sredine i vlasnik susedne nepokretnosti je duan da ih trpi. Meutim, ukoliko je usled izgradnje novog objekta, njegovog korienja ili vrenja susedskih prava vezanih za objekat vlasniku susedne nepokretnosti prouzrokovana znatnija teta, ovaj ima pravo na naknadu, ak i kada je ovaj objekat izgraen u skladu sa odobrenjem nadlenog organa. Prema tome, vlasnik nepokretnosti, odnosno nosilac prava korienja koji vrenjem prava svoji-ne odnosno korienja, ili vrenjem susedskih prava prouzrokuje znatniju tetu vlasniku susedne ne-pokretnosti, duan je da ovu tetu naknadi prema optim pravilima obligacionog prava. Budui da iz utvrenog injeninog stanja, proizilazi da je usled izgradnje i korienja objekta tuenog umanjena trina vrednost tuioevog stana za 20% usled umanjenja funkcionalnosti stana, to prema stanovitu Vrhovnog suda izgradnjom i korienjem ovog objekta tuiocu jeste prouzroko-vana znatnija teta, te je stoga tueni u obavezi da istu naknadi.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 6866/97 od 12. 05.1998. godine)

2277.. Ako je za obavljanje neophodnih graevinskih radova na zgradi tuioca (malterisanje, kreenje, farbanje i dr.) neophodna upotreba i susednog zemljita onda je tueni duan da trpi da tuilac posta-vi graevinsku skelu na parceli tuenog radi obavljanja tih radova.


2288.. Prema odredbi lana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik nepokretnosti je duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepo-kretnosti kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima neprijatnih mirisa, toplote, ai, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija teta. Bez posebnog prav-nog osnova zabranjeno je vrenje smetnji iz stava 1. ovog lana posebnim ureajima.



- 16 -

2299..

Postavljanjem kapija koje se ne zakljuavaju vlasnik poslunog dobra ne ometa vlasnika povlasnog dobra u vrenju stvarne slubenosti.

Iz obrazloenja:

Nalazom i miljenjem vetaka M.S., utvreno je da je tuiocima prolaz kolima i pod tekim teretom, zbog postavljenih kapija, dosta otean, jer prilikom kretanja moraju da se zaustavljaju i otvaraju kapije, a zatim iste zatvaraju. To ne poveava samo potronju goriva, ve i oteava prolaz, jer se ispred prve i tree kapije nalazi uspon, to stvara dodatne tekoe kada je vozilo pod ugovorom, a kada je vlaan te-ren postoji mogunost da doe do klizanja, kao i prevrtanja u potok koji se nalazi sa leve strane tog puta. Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud je, primenom lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tubeni zahtev usvojio. Meutim, Okruni sud je u postupku ispitivanja presude, po albi tuenih, naao da je na pravilnom i potpuno utvrenom injeninom sta-nju prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, pa je primenom lana 373. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku, prvostepenu presudu u tom delu preinaio i tubeni zahtev odbio. Naime, prema nalaenju Okrunog suda, kod nesporne injenice da tueni slubenost prolaza spornim putem tuiocima ne spore i da postavljene kapije na ovom putu tuiocima ne smetaju pri prolazu peice i kolima, jer se ne zakljuavaju, postavljene kapije bitno ne oteavaju tuiocima uslo-ve prolaenja, a tim istim putem za svoga dvorita i kune placeve prolaze i tueni. Zato, tubeni zahtev tuilaca, prema nalaenju Okrunog suda, nema pravnog osnova. Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da je zakljuak Okrunog suda pravilan i na zakonu zasnovan. Ovo zato, to prema utvrenom injeninom stanju, koje se revizijom ne mo-e pobijati, postavljanjem kapija tueni nisu neosnovano spreavali odnosno, ometali tuioce kao vlasnike povlasnog dobra u vrenju stvarne slubenosti. Zato, Okruni sud pravilno zakljuuje da bi usvajanjem tubenog zahteva bilo povreeno pravo tuenih kao vlasnika poslune parcele, odnosno da bi uklanjanje ograde predstavljalo vrenje slubenosti protivno cilju, zbog koje je ista ustanovlje-na, (lan 6. stav 2. istog zakona), te da stoga i nema mesta primeni odredaba lana 42. odnosno 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


3300.. Sused ne moe osnovano traiti uklanjanje zida graevinskog objekta koji je postavljen na mei, ako se time ne ini znatnija teta. Prema utvrenju sudova tueni po odobrenju nadlenog organa gradi na svojoj parceli pomoni objekt iji boni zid postavljen na meu izmeu parcela stranaka, pravi hladovinu i tako tuiocu ini tetu u vidu smanjenog prinosa krompira od 6,5 kg godinje, u vrtu tuioca. Pri takvim okolnostima drugostepeni sud je zakonito postupio kada je uvaavajui albu tuenog preinaio prvostepenu pre-sudu i odbio zahtev tuioca. Sporni boni zid je pravljenjem hladovine u vrtu tuioca prouzrokovao ovome tetu u vidu sma-njenog prinosa krompira u koliini od 6,5 kg godinje. To nije znatnija teta u smislu odredbi lana 5. stav 1. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima i lan 156. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pa tuilac ne moe pozivom na te odredbe zahtevati da tu-eni sporni zid pomakne.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. 312/91)


- 17 -


3311.. Ni stambena zadruga, koja izgradi stan za lana zadruge, ne moe se pri konanom obraunu ce-ne stana pozivati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja dolo nakon njenog dolaska u docnju.


3322.. Adaptacijom postojeeg objekta ne nastaje nova stvar, te lice koje je adaptaciju izvrilo samom adaptacijom ne moe postati vlasnik, odnosno suvlasnik na objektu.


3333.. Usmeni ugovor o kupoprodaji zbog nedostatka propisane forme predstavlja apsolutno nitav ugovor, a ne ruljiv.

(Okruni sud, Poarevac, G. 1246/95)

3344.. Imovina steena u porodinoj zajednici predstavalja zajedniku imovinu svih lanova domain-stva koji su privreivali u vreme sticanja imovine i njihovi suvlasniki udeli zavise od doprinosa sti-calaca u sticanju te zajednike imovine.


3355.. Pismeni ugovor o kupoprodaji je i pismeno koje sadri bitne elemente tog ugovora bez obzira to mu je naslov priznanica i bez obzira to ga nisu potpisali svi tueni kao kupci.


3366.. Stvarno postojanje nesposobnosti za rasuivanje u vreme zakljuenja ugovora o kupoprodaji nepo-kretnosti jedne ugovorne strane (prodavca), ini taj ugovor nitavim u smislu l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, poto je takav ugovor protivan prinudnom propisu iz l. 56. st. 1. istog Zakona, i ako toj strani nije bila oduzeta poslovna sposobnost odlukom suda, budui da je od odluujueg znaa-ja stvarna nesposobnost a ne pravna konstatacija te nesposobnosti u odgovarajuem postupku.

(Okruni sud Zrenjanin, G. 341/95)

3377.. Ako se predlog za odreivanje privremene mere odnosi na iseljenje protivnika predlagaa iz objekta koji je predmet fizike deobe, prvostepeni sud nije nadlean da o tome odluuje u vanparni-nom postupku.

(Okruni sud, Beograd, G. 25101/95)


- 18 -

3388.. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti izmeu drutveno pravnog lica i privatnog preduzea, za-kljuen bez javne licitacije, neposrednom pogodbom, ili na osnovu prethodno zakljuenog poravna-nja, nitav je.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 485/95)

3399.. Lice koje smatra da mu pripada nepokretnost vraena iz drutvene svojine drugom licu, ima pra-vo da prema tom licu istie svoja svojinska ovlaenja, oslanjajui se na reim svojine pre oduzima-nja nepokretnosti.


4400.. Budui da jedna pravila vae za nitave, a druga za ruljive ugovore sud je duan u parnici za ponitaj ugovora razgraniiti da li se radi o ugovoru zakljuenom pod pritiskom radi iseljenja koji bi bio protivan prinudnim propisima, pa samim tim i apsolutno nitav, ili pak o ugovoru zakljuenom sa manom u volji prodavca (relativnom ugovoru).

(Savezni sud, Gzz. 14/95)

4411.. Ugovor o poklonu je bio realizovan samom injenicom da se tueni kao poklonoprimac uknjiio kao vlasnik na spornim nekretninama. Taj ugovor nije mogao biti raskinut, ve poravnanje treba shvatiti samo kao nov ugovor kojim se od strane poklonoprimca vraa poklon poklonodavcu, tj. ponovo otuuje poklonjena stvar od strane poklonoprimca poklonodavcu. Po lanu 195. st. 1. ZPP, ako koja od stranaka otui stvar ili pravo po kome tee parnica, to ne spreava da se parnica izmeu istih stranaka dovri. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo po kome tee parnica, moe stupiti u parnicu namesto tuio-ca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke. Prema tome, prvostepeni sud je bio duan da ceni pasivnu legitimaciju tuenog u smislu lana 195. stav 1. ZPP, s obzirom da je tueni otuio navedene parcele po kojoj je tekla parnica.

(Iz odluke Okrunog suda u Poarevcu, G. 1549/94)

4422.. Ulaganja jednog od suvlasnika na nekretnini bez saglasnosti drugog suvlasnika ne mogu dovesti do poveanja njegovog suvlasnikog srazmera na toj nepokretnosti u srazmeri uveanja njene vred-nosti (l. 15. i l. 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa).

(Okruni sud, Zrenjanin, G. 1213/94)

4433.. U smislu l. 14. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnici stambene zgrade - kojima su povreena suvlasnika prava zbog nekorienja iste, imaju pravo na naknadu od suvla-snika koji je zgradu sa zemljitem koristio shodno pravilima sadranim u l. 39. citiranog zakona.



- 19 -

4444.. Ugovor o otkupu stana u drutvenoj svojini koji je zakljuen izmeu vlasnika stana i vanbrane ene nosioca stanarskog prava, protivan je prinudnim propisima pa je u smislu l. 103. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima nitav.


4455.. Pravo na otkup stana ustanovljeno je u korist odreenog kruga lica, pod uslovom da stan koji je predmet otkupa koriste, pa je u pitanju lino pravo koje prestaje smru titulara tog prava i ne moe biti predmet nasleivanja u smislu l. 2. Zakona o nasleivanju


PREDMET PRAVA SVOJINE


4466..

Na fizikom delu zgrade, koji ne predstavlja stan u smislu lan 9. Zakona o osnovama svo-jinskopravnih odnosa, ne moe se stei pravo svojine, ve na stambenoj zgradi kao celini.

Iz obrazloenja: Prema lanu 329. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima, udeo branih drugova odreuje se u istoj srazmeri u svim stvarima i pravima u zajednikoj imovini prema stanju stvari u momentu prestan-ka brane zajednice i prema ukupnom doprinosu za vreme trajanja brane zajednice. Prema stavu 2. istog lana, vei udeo branog druga u pojedinoj stvari moe se odrediti samo ako je ta stvar ekonomski samostalna u odnosu na ostale stvari u zajednikoj imovini a brani drug je u sticanju te stvari u znatni-jem obimu uestvovao i prihodima od svoje posebne imovine. Iz ovoga proizilazi da se udeo u sticanju ne utvruje razliito u odnosu na pojedine nepokretnosti, ve se ima uzeti u obzir sva imovina kao celi-na, ukoliko stranke same u pogledu pojedinih stvari ne odrede udele. To dalje znai da u konkretnom sluaju nije bilo mesta utvrivanju razliitih udela tuilje na porodinoj stambenoj zgradi i drugim objektima, tim pre to iz spisa proizilazi da se radi o pomonim objektima na kojima se ne moe sticati pravo svojine odvojeno od svojine na stambenoj zgradi kojoj pomoni objekti pripadaju i slue. Osim izloenog, tuilja pravo svojine trai na 1/2 prizemlja od porodine stambene zgrade izgra-ene na kat. parceli broj 1606, kao fizikom delu te zgrade, za koju je nesporno da ima i spratni deo. Meutim, na fizikom delu zgrade koji ne predstavlja stan u smislu lana 9. stav 1. Zakona o osno-vama svojinskopravnih odnosa, ne moe se stei pravo svojine, ve na stambenoj zgradi kao celini. Tek za sluaj da se idealni deo zgrade na odreenom, posebnom delu zgrade pretvori u etanu svoji-nu, moe se u odnosu na taj deo traiti svojina. U provedenom postupku nije utvreno da li je takva fizika deoba izvrena da bi tuilja mogla zahtevati pravo svojine samo na prizemnom delu porodi-ne stambene zgrade, a ne na zgradi kao celini.

(Iz odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6048/97 od 24.03.1998. godine)


- 20 -

4477.. Pravo korienja neizgraenog gradskog graevinskog zemljita, raniji sopstvenik moe preneti samo na krug lica odreen Zakonom o graevinskom zemljitu a svaki pravni posao zakljuen pro-tivno zakonu, je nitav.


4488.. Pomoni objekti dele sudbinu stambene zgrade, kao glavne stvari, i na takvim objektima se ne moe priznati posebno pravo svojine ukoliko uesnik u sticanju nema i pravo svojine na glavnoj stvari.

Iz obrazloenja:

Osnovano se u reviziji tuenih ukazuje na pogrenu primenu materijalnog prava u pogledu odluke o utvrivanju prava svojine tuilje na 1/4 dela upe, suare i letnje kuhinje, koji objekti se nalaze na istoj kat. parceli na kojoj se nalazi i stambena zgrada. Iz naziva i opisa ovih nepokretnosti moglo bi se zaklju-iti da se radi o pomonim objektima glavne stvari i na takvim graevinskim objektima se uesniku sti-canja ne moe priznati posebno pravo svojine ukoliko nema i pravo svojine na glavnoj stvari, pa sticalac tih stvari moe isticati samo obligaciono-pravni zahtev koji se kao i zahtev po osnovu adaptacije ostva-ruje u posebnoj parnici. Iz utvrenog injeninog stanja se za sada ne moe pouzdano zakljuiti da li se radi o pomonim objektima koji slue korienju same stambene zgrade ili se ti objekti, s obzirom na ukupne dimenzi-je i faktiki nain korienja, mogu korstiti samostalno i samostalno biti u prometu. Kako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje u ovom delu ostalo nepotpuno utvreno, Vr-hovni sud je ukinuo odluke niestepenih sudova.


4499.. ume su prirodno bogatstvo i kao dobro od opteg interesa u svojini Republike Srbije.

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su usvojili tubeni zahtev tuioca, jer su, polazei od injenice da su tuilac i njegov pravni prethodnik u neprekidnoj dravini sporne parcele bili od 1930. godine i da je fizika deoba tog samovlasno zauzetog zemljita izmeu dralaca izvrena 1945. godine, zakljuili da je tu-ilac pravo svojine na spornoj parceli, koja je u katastru upisana na tuenu optinu kao korisnika, stekao odrajem. Vrhovni sud Srbije je odluujui o reviziji, ukinuo presude niestepenih sudova zbog pogrene pri-mene materijalnog prava. Pre svega prvostepeni sud je izgubio iz vida injenicu da su ume, kakva je po kulturi sporna parcela, prirodna bogatstva i kao dobra od opteg interesa prema odredbi lana 1. Zakona o sredstvima u svojini republike ("Sl. glasnik RS", br. 53/95) u svojini Republike Srbije, a to je sa aspekta pravilne ocene pasivne legitimacije tuene optine u ovoj parnici od odlunog znaaja.


- 21 -

Osim toga pogreno je pravno shvatanje niestepenih sudova da je u parnicama radi utvrivanja prava svojine na umskim parcelama po osnovu odraja dovoljno da tuilac dokae samo injenicu neprekinute dravine u roku koji je Zakonom odreen, ve je potrebno da se dokae i pravni osnov po kome je pravo dravine na predmetnoj parceli steeno i savesnost takve dravine. Ovo iz razloga, jer je prema pravnim pravilima imovinskog prava sadrano u paragrafu 2. Zakona o umama od 21.12.1929. godine savesni dralac pravo svojine po osnovu odraja na umskom zemljitu mogao stei samo ako dokae zakoniti osnov dravine i period dravine do 06.04.1941. godine u trajanju od 43 godine, 1 mesec i 18 dana, a tuilac u konkretnom sluaju za sada nije dokazao pravni osnov dr-avine, ve je samo dokazao da je bio u posedu sporne nepokretnosti od 1930. godine to ne moe dovesti do priznanja prava svojine po osnovu odraja.


5500.. Izjava o odricanju od nepokretnosti u korist optine moe se usloviti ispunjenjem nekog naloga. U tom sluaju nalog ima dejstvo raskidnog uslova, pa se izjava o odricanju moe opozvati ako nalog ne bude ispunjen.

(VSS, Gzz. 135/96)

5511.. Parcelacijom kao geodetsko-tehnikom merom se ne mogu suziti ili ukinuti steena prava koja postoje na odreenom zemljitu, niti raniji dralac takvim aktom moe stei vie prava nego to ih je ranije imao. Imajui u vidu lan 12. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, kao i lanove 17. i 18. Zakona o graevinskom zemljitu, parcelacijom kao geodetsko-tehnikom merom se ne mogu suziti ili ukinuti steena prava koja postoje na odreenom zemljitu, niti raniji dralac takvim aktom moe stei vie prava nego to ih je ranije imao.


5522.. Ako vlasnici stanova u zajednikoj zgradi nisu preduzimali odgovarajue radnje u upravnom po-stupku, da bi onemoguili pretvaranje zajednike prostorije u stambenu jedinicu, smatra se da su dali saglasnost za takvo ponaanje.


5533.. Ukoliko je re o sukobu dva pravna osnova u odnosu na isti deo kategorisane parcele, potrebno je utvrditi ta je presuda kojom je tuilac stekao pravo svojine na toj katastarskoj parceli obuhvatala. Pravni prethodnik tuioca je pravo svojine na predmetnoj katastarskoj parceli 1493/3 stekao odr-ajem, to je deklarativnom sudskom presudom utvreno, nakon ega se uknjiio kao vlasnik iste, s obzirom da su tueni protivtubom traili utvrenje prava svojine na delu predmetne parcele tuioca na osnovu odraja, a tuioci su traili predaju tog dela na osnovu navedene presude - bilo je potrebno da prvostepeni sud oceni da li je presudom obuhvaena i sporna povrina, tj. ta je faktiki obuhvata-la, jer od toga zavisi pravilno reenje ove pravne stvari, s obzirom da je u konkretnom sluaju re o sukobu dva pravna osnova u odnosu na isti deo katastarske parcele.

(Okruni sud u Beogradu, G. br. 8482/96)


- 22 -

5544.. Ukoliko se vodi postupak za utvrivanje prava svojine na stanu, sud e naloiti prekid postupka za iseljenje koji se vodi izmeu istih lica do utvrivanja svojinskog prava u prethodnom postupku.

(Okruni sud, Beograd, G. 4033/95)

5555.. Vlasnik stana ima prava na korienje i posed dela zajednikog dvorita ispred svoga stana, prema sporazumu ranijih vlasnika, na osnovu lana 12. stav 1. i lana 37. Zakona o svojinsko prav-nim odnosima.


5566.. Na katastarskim parcelama koje predstavljaju neizgraeno gradsko graevinsko zemljite u dru-tvenoj svojini moe postojati pravo korienja, a ne pravo svojine, tako da ne mogu biti predmet ugovora o kupoprodaji fizikih lica. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je tueni po pismenom kupoprodajnom ugovoru zakljuenom 21.10.1975. godine sa tuiocima, kupio katastarske parcele koje predstavljaju neizgraeno gradsko gra-evinsko zemljite u drutvenoj svojini, na kojima su sada nosioci prava korienja tuioci. Na ovako pravilno utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je u skladu sa odredbama 27. i 30. Zakona o graevinskom zemljitu koje je povezao sa odredbama 104. ZOO, obavezao tuenog kao kupca da vrati predmetne parcele nosiocima prava ko-rienja, jer nema pravnog osnova za dranje ovih poseda.


5577.. Utvrivanje prava svojine ne zastareva po zakonu. Okruni sud je cenio navode albe, da je tui-oevo pravo da trai utvrivanje prava vlasnitva pok. B.M. na spornim zgradama zastarelo, s obzi-rom da je od smrti pokojnog B.M. do podnoenja ove tube prolo vie od 20 godina, pa Okruni sud nalazi da su ovi navodi neosnovani, jer se u konkretnom sluaju radi o tubi za utvrivanje prava svojine koje po zakonu ne zastareva.


5588.. Raniji vlasnik nacionalizovanog zemljita ne moe preneti pravo korienja na drugog ako zakonom nije drukije odreeno, ali moe izdati punomoje radi korienja tog zemljita do izuzimanja iz poseda.


5599.. Kada su dva lica zakljuila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost, o jaem pravu sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrebe prava. Kada su oba sticaoca savesni a ni jednom od njih nepokretnost nije predata u dravinu niti je koji isho-


- 23 -

dio upis prava svojine u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, jai pravni osnov ima raniji sti-calac. Kada su oba sticaoca savesna jai pravni osnov ima raniji sticalac. Kada su oba sticaoca savesna, jai pravni osnov ima onaj koji je ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, a ako ni jedan od njih nije ishodio upis u zemljinu, odnosno drugu javnu knjigu, jai je u pravu onaj sticalac kome je nepokretnost predata u dravinu. Ranije savesni sticalac ima jai pravni osnov u odnosu na nesavesnog kasnijeg sticaoca. Ovo i u sluaju kada je otuilac nepokretnosti predao u dravinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u zemlji-nu, odnosno drugu javnu knjigu.

(VSS, Rev. 4559/93)

6600.. Adaptacijom pomonih prostorija u stambene bez odobrenja nadlenog organa ne stie se stvarno pravo.

Iz obrazloenja: U postupku pred prvostepenim sudom utvreno je da je tuilac ranije bio nosilac stanarskog pra-va, a sada vlasnik stana u Beogradu. Jedno vreme prvotuena kao sestriina branog druga tuioca bila je korisnik stana i faktiki i po ugovoru o korienju stana, a nakon udaje iz stana se iselila. U 1984. g. tuilac je prvotuenoj, zajedno sa drugotuenim, kao njenim branim drugom dozvolio kori-enje jedne sobe u ovom stanu, a potom i bespravnu adaptaciju upe u stambenu prostoriju, koje prostorije tueni sada koristi. Zbog poremeenih odnosa tuilac je tuenima otkazao dalje korienje spornih prostorija. Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja optinski sud je zakljuio da je tubeni zahtev tuioca za iseljenje tuenih osnovan, i pravilno primenili materijalno pravo kada ih je obavezao da se iz stana isele. Ovo stoga, to je osnov za korienje spornih prostorija od strane tuenih predstavljala volja i saglasnost tuioca, pa kako tueni nikakav drugi pravni osnov za korienje stana nemaju, du-ni su da se na zahtev tuioca iz ovog isele. Neosnovano se tueni pozivaju na odredbe Zakona o stambenim odnosima i istiu da je prvotu-ena korisnik stana i da joj taj status moe prestati samo pod uslovima propisanim tim Zakonom. Pr-votuena ne spada u krug lica koja zajedno sa nosiocem stanarskog prava imaju pravo na korienje stana, ni pod uslovom da je tuilac nosilac stanarskog prava. Pored toga, otkupom stana tuilac je postao vlasnik stana koji ima pravo da dri, da se njime ko-risti i raspolae u granicama odreenim zakonom (lan 3. Zakona o osnovnim svojinskopravnim od-nosima), te su tueni na njegov zahtev duni da se u svako doba iz stana isele. Adaptacijom pomo-nih prostorija u stambene, bez odobrenja nadlenog organa, tueni na ovima nisu stekli nikakvo stvarno pravo, pa ni pravo stanovanja, te su zbog toga duni na zahtev vlasnika da se isele.

(Okruni sud u Beogradu, G. 4870/92)

6611.. U parnici za utvrivanje prava svojine na nepokretnosti tueni, koji osporava tubeni zahtev, nije duan da dokae osnov i nain sticanja svojine na nepokretnosti, ve je to obaveza tuioca.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 190/91)


- 24 -


6622.. Tubom kojom se zahteva utvrenje prava svojine na delu nepokretnosti koja je u reimu

susvojine treba da budu obuhvaeni svi suvlasnici nepokretnosti, poto oni predstavljaju jedin-stvene suparniare.

Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je tuilac od oca prvotuenog, sada pokojnog J.V., da-

na 20. juna 1977. godine kupio deo od 1/5 kp. 50/1, u povrini od 488 m2 i na njemu kasnije podigao stambenu zgradu. Kupoprodaja je obostrano realizovana u celosti, ali do prenosa vlasnitva nije do-lo jer se parcela vodila sa istim udelima i na Z.M., J.M., J.LJ. i T.P. Predmetna nepokretnost je 1980. godine nacionalizovana i drugotueni je upisan kao nosilac prava korienja, a prvotueni je reenjem O. 1391/88 oglaen naslednikom oeve zaostavtine, posle ega je tuiocu priznao pravo korienja na idealnom delu predmetne parcele.

Prvostepenom presudom je tubeni zahtev za utvrenje prava svojine na 1/5 predmetne parcele usvojen nezavisno od prigovora nepotpune procesne zajednice jedinstvenog pasivnog suparniarstva. Protiv takve presude tueni su izjavili albu.

Po oceni Apelacionog suda, osnovani su albeni navodi Grada N. da je usvajanjem tubenog zahteva bez obuhvatanja svih sukorisnika nepokretnosti kao jedinstvenih pasivnih suparniara dolo do pogrene primene procesnog prava iz lana 204. ZPP. Pomenuta zakonska odredba propisuje da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), onda se oni smatraju kao jedna parnina stranka, tako da se, kad pojedini suparniari propuste koju parninu radnju, dejstvo parninih radnji koje su izvrili drugi suparniari protee i na one koji tu radnju nisu preduzeli. Kako tubom nije obuhvaeno etvoro su-korisnika ili njihovih pravnih sledbenika, a prigovor je materijalnopravne prirode i nepotpuna proce-sna zajednica vodi odbijanju tubenog zahteva, prvostepena presuda je preinaena i tubeni zahtev odbijen i prema prvotuenom jer se spor reava na jednak nain prema svima tuenima.

Neprihvatljivo je pravno stanovite prvostepenog suda da tubom nisu morali biti obuhvaeni svi sukorisnici sporne nepokretnosti iz razloga to je pravni udeo sukorisnika samostalno pravo na nepodeljenoj stvari na kojoj on ima ovlaenje vlasnika samo na svom idealnom delu. Takvo stano-vite je neprihvatljivo zbog toga to prethodno nije izvrena fizika deoba izmeu suvlasnika, pa se odredbama l. 13. i 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne derogira prinudni propis lana 204. ZPP.

(Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G. 2137/11 od 8.11.2011. godine)

6633.. Na osnovu pretpostavljenog prava svojine na instalacijama (zajedniki prikljuak na vodo-

vod, kanalizaciju, elektrinu energiju) ne moe se stei pravo suvlasnitva na poslovnom prostoru koji je odvojena fizika celina, a na kojem je utvreno pravo svojine u korist steajnog dunika.


- 25 -

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je na osnovu injenica postojanja zajednikih instalacija tj. zajednikog pri-kljuka na vodovod, kanalizaciju, elektrinu energiju, zakljuio da postoji susvojina na ovim instala-cijama i da na osnovu nje .M. i .D. imaju pravo pree kupovine nad predmetnim poslovnim pro-storom, da je njihovo pravo pree kupovine povreeno. Iz ovih razloga doneto je oalbeno reenje kojim se utvruje da su .M. i .D. kupili predmetni poslovni prostor po kupoprodajnoj ceni od 590.000,00 dinara i kojim se ovlauje steajni upravnik da sa njima zakljui ugovor o prodaji pred-metnog poslovnog prostora po ceni od 590.000,00 dinara. Oalbeno reenje doneto je pogrenom primenom materijalnog prava. Steajno vee je izvelo pogrean pravni zakljuak da se .M. i .D. po osnovu zajednikog prikljuka na vodovod, kanalizaciju i elektrinu energiju nalaze u odnosu su-svojine na tim instalacijama. Pre svega, susvojina kao pravni institut ne postoji. Postoji pravni insti-tut suvlasnitva koji je regulisan u l. 13 17. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Po ovim zakonskim odredbama .M. i .D. nisu suvlasnici predmetnog poslovnog prostora. Oni to ni-kako ne mogu biti ni zbog toga to je steajni dunik svojinu na predmetnom poslovnom prostoru stekao kao na odvojenoj fizikoj celini na osnovu sudske odluke izvrne isprave, a u vreme kada su ve postojale zajednike instalacije vodovoda, kanalizacije i struje, to je cenjeno prilikom donoe-nja presude Okrunog suda u T U P. br. ______od 4.10.1972. godine. Ovde bi moglo biti rei samo o pretpostavljenom zajednikom vlasnitvu na instalacijama iz lana 18. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima, jer predmetne instalacije slue zgradi kao celini, a sledstveno tome i poslovnom prostoru, a to pravo je nedeljivo, ono je akcesorne prirode, tj. nerazdvojeno je povezano sa postojeim pravom vlasnitva na posebnom delu zgrade i deli njegovu pravnu sudbinu, bez obzira da li je konkretno u pitanju pravo etanog vlasnika poslovnog prostora, suvlasnika ili zajednikih vlasnika stambenih zgrada i poslovnog prostora. Pritom se ukazuje da se zajedniko vlasnitvo na zajednikim delovima stambene zgrade odnosi samo na porodinu stambenu zgradu tj. one zgrade koje se sastoje od dva vea ili tri manja stana na kojima postoji pravo svojine. Dakle, na pretposta-vljenom zajednikom pravu svojine na pomenutim instalacijama .M. i .D. nisu mogli stei pra-vo suvlasnitva na predmetnom poslovnom prostoru koje je odvojena fizika celina i na kojoj je ne-sporno utvreno pravo svojine steajnog dunika. Pravo pree kupovine u smislu lana 5. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl.glasnik RS", br. 42/98) ima suvlasnik nepokretnosti, jer je ovom zakon-skom odredbom odreeno da je suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasniki deo duan da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. Kako .M. i .D. nisu suvlasnici na predmet-nom poslovnom prostoru, nije postojala obaveza steajnog vea da predmetni poslovni prostor ponu-di njima kao nosiocima prava pree kupovine. Dakle, sasvim je jasno da je prvostepeni sud potpuno pogreno primenio odredbu lana 5. pomenutog zakona. Pritom se ukazuje i na to da je ovde alilac kao kupac na javnoj drabi izlicitirao i kupio predmetni poslovni prostor, da je to zapisniki konsta-tovano i da je steajno vee odobrilo steajnom upravniku da zakljui ugovor o prodaji sa ovde ali-ocem kao kupcem. Prema tome, doneta je odluka steajnog vea kojom se odobrava i nalae prodaja predmetnog poslovnog prostora ovde aliocu kao kupcu. Ta sudska odluka obavezuje i prvostepeni sud. Otuda steajno vee nije imalo nikakav zakonski osnov da donosi oalbeno reenje. Ne objanjava prvostepeni sud ta je sa reenjem donetim i zapisniki konstatovanim 26.9.2003. godine kojim se odo-brava prodaja uinjena od strane steajnog upravnika predmetnog poslovnog prostora i odobrava zaklju-enje ugovora o prodaji sa ovde aliocem kao kupcem, jer sada imamo dva reenja: jedno kojim se odo-brava prodaja i zakljuenje ugovora aliocu i drugo postoje reenje kojim se utvruje da su .M. i .D. kupili i predmetni poslovni prostor. Ne mogu u istoj pravnoj stvari postojati dva sudska reenja o prodaji istog poslovnog prostora. Steajno vee nije moglo da donese ovo oalbeno reenje upravo zato to je ve donelo reenje kojim odobrava prodaju ovde aliocu kao kupcu, a to reenje ga obavezuje, .M. i .D. su se u konkretnoj situaciji pod pretpostavkom postojanja prava pree kupovine mogli koristiti


- 26 -

samo pravom iz lana 10. Zakona o prometu nepokretnosti, tj. pravom na podnoenje tube kojom su mogli da trae ponitaj ugovora o prodaji predmetnog poslovnog prostora i da se nepokretnost njima proda pod istim uslovima. To pravo nisu mogli da ostvare na nain kako je to uradilo steajno vee pr-vostepenog suda. Steajno vee je moralo da naloi postupanje po reenju od 26.9.2003. godine, tj. po zakljuenju ugovora o isplati prodajne cene sa aliocem kao kupcem, s tim da podnosioce predstavke .M. i .D. uputi na ostvarenje prava pree kupovine na nain utvren lanom 10. Zakona o prometu nepokretnosti. Sledom iznetog, steajno vee nije bilo duno da postupa na nain odreen lanom 131. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji i da o prodaji imovine dunika obavetava lica koja imaju pravo pree kupovine, jer tih lica nema, tj. to nisu .M. i .D. iz N. V. Izneto upuuje da je oalbeno reenje doneto uz pogrenu primenu materijalnog prava na koju je ukazao prvostepeni sud, a koja je procesni osnov za uvaavanje albe i ukidanje oalbene presude, koja je ukinuta na osnovu procesnog ovlaenja drugostepenog suda iz lana 366. stav 1. Zakona o parninom postupku. U kon-kretnom sluaju nije bilo potrebno vraati predmet na ponovno odluivanje o predstavci .M. i .D. koja je bespredmetna u steajnom postupku, obzirom da je prodaja izvrena na nain odreen steajnim Zakonom, ovde aliocu kao kupcu, na osnovu koje se mora zakljuiti ugovor o prodaji sa aliocem kao kupcem, a . M. i . D. stoji na raspolaganju mogunost zatite njihovih prava na nain odreen la-nom 10. Zakona o prometu nepokretnosti.

(Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. broj 404/04 od 30.01.2004. godine)

6644.. Suvlasnik nije vlasnik na celoj stvari ve su nosioci svojine na nepodeljenoj stvari svi suvla-

snici zajedno.

Iz obrazloenja:

Naime, pravni udeo suvlasnika prema odredbi lana 13. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ini samostalno stvarno pravo i ima pravnu prirodu svojine, pa se na susvojinu, ukoliko nije neto posebno propisano, primenjuju pravila koja vae za pravo svojine na stvari. Suvlasnik nije vlasnik na celoj stvari, nosilac svojine na nepodeljenoj stvari su svi suvlasnici zajedno. Suvlasnik meutim, ima ovlaenja vlasnika stvari, samo na svojoj idealnoj kvoti, koja je oznaena kao idealna, jer stvar nije realno podeljena. Prava suvlasnika obuhvaena su u pravnoj zajednici interesa, tako da se mogu vriti, prema odredbi lana 14. stav 1. navedenog Zakona, samo uz voenje rauna o interesima drugih suvlasnika. U konkretnoj pravnoj stvari, stranke su suvlasnici na nepokretnosti u delu od po 1/2. Na osnovu prava susvojine, stranke imaju pravo da nepokretnost dre, to pravo im prema odredbi lana 70. stav 4. pomenutog Zakona pripada u odnosu na celu nepokretnost i kao suvlasnici samostalno ne mogu imati iskljuivu dravinu na celoj stvari. Meutim, tuena je kao suvlasnik i sudrilac, u periodu od 1.03.1997. godine do 1.04.2000. godine, raspolagala celom stvari, a ne samo svojim udelom, i kako sudralac u pomenutom periodu je iskljuila tuilju iz dravina sudravine. Zbog toga, tuilji za navedeni period pripada naknada za nekorienje njenog suvlasnikog dela, jer je tuena korie-njem cele nepokretnosti, a ne samo svojim delom, neovlaeno raspolagala tuom stvari. Navodi revizije kojima tuena ukazuje da suvlasniku nepokretnost kao zajedniku stvar ne ko-risti u veem delu od 1/2, i s tim u vezi na nedostatak pasivne legitimacije, nisu osnovani, budui da su niestepeni sudovi utvrdili da je tuena onemoguila tuilju u korienju zajednike nepokretnosti dranjem kljueva od cele nepokretnosti, radi ega je tuilja pred Optinskim sudom pokrenula po-stupak radi ureenja naina korienja u predmetu 1 P.____, koji je u toku.



- 27 -

6655.. Bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivo dravi-

nu suvlasnike stvari.

Iz obrazloenja:

Prema injeninom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, sporna stambena zgrada je bila u suvlasnitvu stranaka tuilaca sa po 1/12 delova i tuene sa 5/6 delova. Tuena je svoj suvla-sniki udeo u toku ove parnice otuila ugovorom o razmeni od 14.04. 1994. godine . N. koje lice je od tada koristi. Tuioci nikada nisu bili u dravini ove zgrade. Fizika deoba iste nije izvrena. Niestepeni sudovi pravilno zakljuuju da je neosnovan tubeni zahtev iz ove pravne stvari ko-jim se trai iseljenje tuene iz sporne zgrade uz predaju iste prazne od lica i stvari na nesmetano ko-rienje tuiocima. Institut susvojine regulisan je lanom 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema ovoj odredbi, susvojina postoji kada na nepodeljenoj stvari vie lica ima pravo svojine ali tako da je deo svakog titulara svojine odreen srazmerno celini. To znai, da na jednoj stvari pravo svojine pri-pada veem broju lica a poto stvar nije podeljena, to niko od suvlasnika nema iskljuivu vlast na fi-ziki odreenom delu stvari, nego svako vri svoja vlasnika ovlaenja srazmerno svom suvlasni-kom idealnom delu na celoj stvari, a po lanu 14. pomenutog zakona. Znai, idealni deo je deo prava na stvari za razliku od realnog dela koji je deo same stvari. Zato svaki suvlasnik ima idealni deo na svakoj estici zajednike stvari. Ni jedan suvlasnik ne moe imati iskljuivo pravo dravine bez sa-glasnosti ostalih. U smislu lana 14. pomenutog zakona, suvlasnik ima pravo da suvlasniku stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu, ne povreujui pra-va ostalih suvlasnika. Iz izloenog proizilazi, da bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima ni jedan su-vlasnik ne moe imati iskljuivo dravinu suvlasnike stvari. Naprotiv, suvlasnici se u odnosu na ce-lu suvlasniku stvar pojavljuju kao sudraoci u smislu lana 70. stav 4. navedenog zakona. Ukoliko jedan od suvlasnika dri suvlasniku stvar, drugi suvlasnik ne moe traiti da mu se stvar preda u is-kljuivu dravinu, jer bi se time jedna iskljuiva dravina zamenila drugom, ve jedino moe traiti da mu se stvar preda u sudravinu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1305/01 od 22.11.2001. godine)

6666.. Zakupac koji eli da adaptira ili rekonstruie lokal sa namerom da stekne svojinu ili susvojinu na istom, mora se obratiti titularu poslovnog prostora koji je ovlaen da raspolae tim lokalom i da od-lui o takvom zahtevu za sticanje svojine, a Zajedniki fond poslovnog prostora Optine i Grada, ko-me je poslovanje poslovnim prostorom povereno, kao zakupodavcu, ne moe da daje saglasnost za sticanje susvojine na poslovnom prostoru jer za to nije ovlaen.


6677.. Uslovi konvalidacije ugovora o kupoprodaji nepokretnosti na kojoj pravo svojine ima vie lica mora da se odnose na sve suvlasnike.


- 28 -

Iz obrazloenja: Konvalidacija kupoprodaje, u smislu lana 4. stav 4. Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. gla-snik SRS", br. 43/81, 28/87 i 40/89), podrazumeva postojanje pismenog a neoverenog ugovora u ko-me se svi suvlasnici nepokretnosti pojavljuju kao prodavci. Tueni nije bio prodavac u ugovoru od 11. januara 1989. godine, iako je njegov suvlasniki deo bio dvostruko vei od dela drugog suvlasni-ka, pa je ostalo neobjanjeno kako se konvalidacija moe odnositi i na njega. Prema pomenutoj odredbi, za konvalidaciju je potrebno i da je kupac u celini ili pretenim de-lom isplatio cenu za kupljenu nepokretnost. Ovo, naravno, podrazumeva isplatu cene prema svim li-cima koja moraju biti prodavci, jer suvlasnici samo zajedno mogu prodati celu nepokretnost. Nie-stepeni sudovi nisu ispitivali da li je ovaj uslov konvalidacije ispunjen prema tuenom, niti su obja-snili da li on uopte moe trpeti posledice konvalidacije, ako u zakljuenju pismenog ugovora od 11. januara 1989. godine nije uestvovao.



6688.. Samo ako je prema njemu preduzimao mere i isticao zahteve u cilju korienja stvari sra-zmerno suvlasnikom udelu, suvlasnik ima pravo na naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari prema suvlasniku koji je koristi.

Iz obrazloenja:

U ovoj pravnoj stvari prvostepeni sud tuiocima dosuuje naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari na teret tuenih - kao suvlasnika koji stvar koriste.

Stav je Okrunog suda da suvlasnik ima pravo na naknadu od drugog suvlasnika zbog nekorienja suvlasnike stvari samo ako je prema suvlasniku ( koji koristi suvlasniku stvar ) preduzimao mere i isti-cao zahteve koji bi imali za cilj omoguavanje korienja suvlasnike stvari. Kako ove injenice prvo-stepeni sud nije utvrivao, bie duan da ih utvrdi u ponovnom postupku.

Saglasno navedenom, ukoliko se ispostavi da su se tuioci drali pasivno prema injenici da tuenici koriste suvlasniku kuu i u meri preko njihovog suvlasnikog udela i da u vezi sa tim protiv tuenih ni-su isticali dravinske zahteve, inicirali postupak za ureenje korienja zajednike stvari, niti preduzima-li druge mere koje bi imale za cilj omoguavanje korienja suvlasnike stvari srazmerno suvlasnikom udelu - ne bi imali pravo na naknadu zbog nekorienja suvlasnike stvari.

( Iz reenja Okrunog suda u Valjevu, G. 232/06 od 06.06.2006. godine )

6699..

Suvlasnik ima pravo na naknadu zbog neovlaenog raspolaganja suvlasnikom stvari od strane drugog suvlasnika srazmerno svom suvlasnikom udelu, nezavisno od toga to je on kasnije u deobi postao iskljuivi vlasnik stvari.


- 29 -

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazei da stoji obaveza tuenih da tui-ocu nadoknade tetu, ali, utvrujui visinu ove tete, prvostepeni sud pogreno nalazi da su tueni duni da nadoknade tetu u celini. Naime, u vreme izvrene see stabala tuilac i tueni M. su bili suvlasnici sa udelom od po na parceli gde je izvrena sea ume, pa s tim tueni M. nije u obavezi da tuiocu nadoknadi tetu u celini, jer je on u vreme see takoe bio suvlasnik. Shodno odredbi iz lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar dri i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu ne povreujui pra-va ostalih suvlasnika. U konkretnom sluaju tueni, s obzirom da nisu imali saglasnost tuioca da izvre seu ume, duni su da mu nadoknade tetu u visini njegovog suvlasnikog udela, a to je jer bi se u suprot-nom, tuilac neosnovano obogatio na raun tuenih za vrednost drvne mase koja predstavlja suvla-sniki udeo tuenog M. Okolnost da je tuilac kasnije u deobi postao iskljuivi vlasnik parcele na kojoj je izvrena sea, bez uticaja je na predmet ovog spora, jer je sea stabala izvrena u vreme dok je sporna imovina bila u suvlasnitvu tuioca i tuenog M.

(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1037/05 od 17.06. 2005. godine)

7700.. Sticanjem suvlasnitva na stanu koji crpi iz svog naslednog dela, lice gubi njegovo ranije

pravo stanovanja, pa i na delu stana na kome je drugo lice steklo suvlasnitvo po istom osnovu.

Iz obrazloenja:

Niestepeni sudovi su odbili tubeni zahtev i zakljuili da je posle smrti vlasnika spornog stana pravnog prethodnika parninih stranaka, prestalo pravo tuilje kao lica koje je bilo lan porodinog domainstva svoje majke da u stanu trajno stanuje, ili isti plodouiva na VI idealnih dela stana iji je ona vlasnik, jer je pravo stanovanja i plodouivanja lina slubenost tereta na tuoj stvari, pa tuilja na svom pravu ne moe zasnivati pravo slubenosti. Sudovi su stanovita da tuilja nema pravo plodouivanja na drugoj polovini stana iji je suvla-snik tueni, jer pravni prethodnik stranaka takvo pravo nije konstituisao u korist tuilje na delu stana koji je pripao tuenom po testamentu. Na tako utvreno injenino stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tubeni zahtev odbijen kao neosnovan. Pravni prethodnik stranaka prema lanu 16. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 i 33/93) otkupom navedenog stana postala je vlasnik, jer se njeno stanarsko pravo transformisalo u pravo svojine. Raspravljanje zaostavtine u koju je uao spor-ni stan lan domainstva ovde tuilja, i tueni koji nije koristio stan, stekli su status suvlasnitva i pravo na suposed koje crpe iz svog naslednog dela saglasno Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SRJ", broj 29/96). Neosnovano se revizijom ukazuje da tuilja, kao lan domainstva pravnog prethodnika ima pra-vo na plodouivanje na suvlasnikom delu (1/2) koji je stekao status suvlasnika. Tako ustanovljeno plodouivanje bilo bi suprotno odredbi lana 14. i lana 70. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, i ugroavalo bi pravo tuenog kao suvlasnika od navedene nepokretnosti. Pravo plodouivanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja kao i tereta utvruje se lanom 60. nave-denog Zakona. Kako tuilja to pravo nije stekla na ovaj nain, isto ne moe da crpi ni iz injenice da


- 30 -

je u vreme otkupa stana bila lan porodinog domainstva svoje majke. Ovo tim pre, jer je prema utvrenju niestepenih sudova ivela u posebnom delu stana sa posebnim ulazom. Sledom toga, stranke u sporu su postale suvlasnici na nepokretnosti i isti mogu koristiti po spo-razumu ili izvriti fiziku deobu u smislu l. 14. i 15. Zakona o svojinskopravnim odnosima.


7711.. Ako tuilac osporava otuenje stana u celini, dakle i suvlasnikog udela prodavca, onda se

njegov zahtev mora odnositi i na pravo pree kupovine.

Iz obrazloenja:

U postupku je utvreno da su tuilja i prvotueni razvedeni brani drugovi, i da je u prethodnoj parnici presudom Optinskog suda u N P. ________, utvreno da tuilja po osnovu brane tekovi-ne ima pravo svojine na 1/2 spornog stana u odnosu na prvotuenog, te da je presuda postala pravno-snana 26. januara 1998. godine. Ugovorom o kupoprodaji spornog stana od 20. januara 1998. godi-ne, prvotueni je bez znanja i saglasnosti tuilje prodao stan drugotuenom. U ovom sporu tuilja trai da se utvrdi da sporni ugovor o kupoprodaji stana u odnosu na nju ne proizvodi pravno dejstvo. Niestepeni sudovi nalaze da je tubeni zahtev tuilje u celosti osnovan. Prema razlozima sudo-va sticanje u branoj zajednici daje pravo tuilji da u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a u vezi sa lanom 103. Zakona o obligacionim odnosima trai ponitaj navedenog ugovora o kupoprodaji stana, i presuenje su obrazloili primenom ovih zakona. Izraeno pravno stanovite sudova za sada se ne moe prihvatiti jer nije pouzdano. Ukoliko su sudovi zakljuili da je prvotueni mogao raspolagati svojim suvlasnikim delom bez saglasnosti tu-ilje kao drugog suvlasnika u smislu lana 14. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, to bi znailo da navedeni ugovor o kupoprodaji ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tuilju i to samo u pogledu njene jedne idealne polovine stana koji je predmet ovog ugovora. S tim u vezi se ne bi moglo udovoljiti tubenom zahtevu za ponitenje navedenog ugovora u celini. Meutim, s obzi-rom da je takav zahtev tuilja stavila u postupak, a da sud nije vezan za pravni osnov, utoliko je u postupku trebalo utvrditi da li na strani tuilje postoji pravo pree kupovine na stanu u pogledu su-vlasnikog udela od 1/2 koja pripada prvotuenom. U vreme zakljuenja navedenog ugovora primenjivan je Zakon o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik SRS", broj 43/81 sa izmenama i dopunama i "Sl. glasnik SRS", broj 53/93 sa izmenama i dopunama) koji je lanom 24. i lanom 27. st. 2, 3. i 4. propisao pravo pree kupovine na stanu i nain zatite tog prava. Na primenu tih propisa ukazuje i lan 14. stav 3. Zakona o osnovama svo-jinskopravnih odnosa. S obzirom na to da tuilja osporava otuenje stana u celini, dakle i suvlasnikog udela prvotue-nog, onda se njen zahtev mora odnositi i na pravo pree kupovine. Ovakvom zahtevu bilo bi mesta ukoliko je tuilja ispunila uslove u pogledu roka iz lana 27. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti i iz lana 27. stav 4. istog zakona (polaganje iznosa u visini kupoprodajne cene suvlasnikog dela). Kako sudovi o tome nisu vodili rauna, zbog pogrene primene materijalnog prava (lan 14. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), prouzrokovana je bitna povreda parninog postup-ka iz lana 354. stav 2. taka 14. ZPP, jer presuda ne sadri razloge o odlunim injenicama. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu lana 394. stav 1. ZPP. odluio kao u izreci.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 381/01 od 27.02.2002. godine)


- 31 -

7722.. Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima,

srazmerno svom delu ne povreujui pravo ostalih suvlasnika.

Iz obrazloenja:

Prema utvrenom injeninom stanju tuilac i tuena su suvlasnici sa po na stambenoj zgradi koja se sastoji od prizemlja i potkrovlja sa kuhinjom, dnevnom sobom, dvema spavaim sobama, kuhinjom, kupatilom i ostavom. Reenje Optinskog suda u V br. P. _____od 5.05.1993. godine odbijen je tu-beni zahtev tuioca, kojim je traio da se utvrdi da ga je tuena smetala u mirnom suposedovanju pred-metne porodine zgrade. U toku postupka bilo je sporno da li ga tuena onemoguava da koristi svoj su-vlasniki deo zgrade, pa je utvreno da tuena nije onemoguavala tuioca da koristi ovaj svoj deo. Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi odbili tubeni zahtev kojim je tuilac traio da se tuena obavee da mu isplati novani iznos na ime neosnovanog oboga-enja, zbog toga, to ne moe da koristi svoj suvlasniki deo stambene zgrade. Naime, prema odred-bi lana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo stvari da dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu ne povre

3.1.2. Stvarno Pravo

Documents