НАГРАДНА МЕГА ЕНИГМАТИКА викенд · PDF fileengleskog, koji je postao obavezan, ve} i ... Obavezan kurs za sticawe brokerske ... iznajmite audio-vodi~a za

Nisu ih zaka~ile pionirske marame i zakletve. Pubertet ih je

drmao nekako ba{ u danima kada su Srbiju drmale NATO

bombe. Se}aju se i starije bra}e i sestara kako ma{u iz

aviona, sa diplomom u xepu, na neizvesnom pohodu da talenat

naplate preko granice.

Oni su, ipak, druga~iji. Ne pada im na pamet da odlaze iz

zemqe. Ka`u - ta su vremena pro{la. I sigurni su da }e se i

ovde ceniti znawe, a ne poznanstva.

Tu je Bal{a (24), student {panskog jezika; Marija (23),

apsolvent novinarstva; Bojan (22), indeks zadu`io na

medicini; Ivona (21), bruco{kiwa na jednom privatnom

fakultetu za menaxment; Kristina (23), budu}a pravnica;

Mitar (25), jedan ispit do diplome na Ma{inskom fakultetu.

Svi oni }e za deset godina biti zaposleni u Srbiji.

Nadaju se - u svojoj struci. Ali, ne}e isto zara|ivati. Dok }e

jedni, mo`da, obrtati i

milione, drugi }e na ~eku

imati minimum.

Jer, analiti~ari predvi|aju

da }e srpsko tr`i{te

poslova ve} u slede}oj

deceniji izgledati potpuno

druga~ije.

- Budu}nost je u

ekonomiji - jasan je Goran

Nikoli}, stru~ni saradnik

Privredne komore Srbije.

- Za skoro svakog sa

diplomom Ekonomskog

fakulteta, FON-a ili nekog

od mnogobrojnih privatnih

fakulteta koji se bave

biznisom, bi}e posla, i taj

}e posao biti dobro pla}en.

Naravno, znawe jezika se

podrazumeva. Ne samo

engleskog, koji je postao

obavezan, ve} i {panskog,

italijanskog, ~ak i

nema~kog.

Prostora ima, ka`e ovaj

stru~wak, i za arhitekte,

projektante, in`ewere,

farmaceute, kompjutera{e.

- ^ekaju nas velike investicije - procewuje Nikoli}. - Izvesno

je da }e se graditi mnogo mostova i puteva. Dobro }e pro}i i

oni u medicini, pa ~ak i profesionalni vojnici. Posla ne}e

biti u ma{instvu i sli~nim, zastarelim zanimawima.

Sve to Bal{a, Marija, Bojan, Kristina i Mitar, i jo{ desetine

hiqada mladih u Srbiji, ve} pretpostavqaju. Nije fraza -

budu}nost je po~ela. A sa wom i - nove karijere.

Marko Prelevi}

Субота, 12. април 2008. Број 3. > НАГРАДНА МЕГА ЕНИГМАТИКА

Стр. 15Стр. 15Стр. 15Стр. 15Стр. 15Стр. 15.

викендBEOGRADSKI SINDIKAT

И ПАРКИЋ И ЕВРОПА

Коликоможеш

да зарадиш

Коликоможеш

да зарадиш

Коликоможеш

да зарадиш

Коликоможеш

да зарадиш

Коликоможеш

да зарадишBi}e mesta

za mlade

sa diplomom

Ekonomskog

fakulteta, FON-a

ili bilo kog

fakulteta koji se

bavi biznisom,

i bi}e dobro

pla}eni

КАКО ИЗГЛЕДА

СРПСКА КУЋАСтр. 12.

Стр. 6. � 11.

УБИЦА ЏИНОВАEKSKLUZIVNA ISPOVEST NA[EG NAJBOQEG TENISERA AMERI^KOM MAGAZINU „VOG“

УБИЦА ЏИНОВА

BANKARSTVO I BERZAPOSAO koji ubedqivoj ve}ini stanovnika Srbije nije ba{

jasan. Prose~an `iteq na{e zemqe postavi}e sebi bar jedno

od slede}ih pitawa: „Za{to se hiqade Japanaca odjednom

hvataju za glavu?“, „Kakvim papirima oni to ma{u?“ ili „[ta

su to akcije?“ Ipak, igrawe na berzi neki poistove}uju sa

umetno{}u. U bankama je, s druge strane, put do dobre zarade

mnogo du`i, ali s mawe stresova.

MOGU]NOST ZARADE: velika. I po 2.500 evra mese~no. Ali,

potrebna su i ulagawa. Obavezan kurs za sticawe brokerske

licence ko{ta oko 1.000 evra.

2 викенд тема

викенд

ЖИВОТ У БУДУЋНОСТИ � АУТОМАТ, МОЈ

IZUMIRU]E PROFESIJE*Prema istra`ivawu magazina „Forbs“

1. KASIR(KA)

Sve }e se transakcije obavqati

bez papirnog novca.

2. BIOSKOPSKI PROJEKTOR

Preovlada}e digitalna tehnologija.

3. PRODAVAC CD-ova

Sva muzika kupova}e se na Internetu.

4. SINDIKALAC

Pregazi}e ih „nova ekonomija“.

5. ENCIKLOPEDISTA

Pisa}e ih laici, a ne stru~waci.

6. RUDAR

„Pametne“ bakterije i biorudarstvo umesto

„garavih momaka“.

7. GRA\EVINAC

3D printeri zameni}e manuelni rad.

8. PILOTI

Roboti u kokpitu, u prvim linijama borbe.

9. KOL-CENTRI

Govori}e automati, a ne (ne)qubazni radnici.

10. NAFTA[I

Kome treba gorivo pored solarne energije,

vetra i vodonika?

У ХИТНОЈ ПОМОЋИDodirom odre|ene ta~ke

na qudskom telu

prikazanom na velikom

ekranu, pacijent

„obja{wava“ lekaru koji

je wegov zdravstveni problem.

У ХОТЕЛУU hotelima automati

dele gostima magnetne

kartice umesto

kqu~eva.

У САМОПОСЛУЗИU pojedinim objektima

velikih svetskih trgovinskih

lanaca pojavquju se prve

kase sa sistemom za

samoo~itavawe, kao

i automatizovana kolica.

У БАНЦИPrvi bankomat pojavio se

1967. u Londonu. ^etrdeset

i jednu godinu kasnije,

u svetu se godi{we obavi

vi{e od 50 milijardi

transakcija preko ovih

automata.

У ВОЗУKupcu sti`e SMS poruka

sa numeri~kim kodom

na ekranu mobilnog.

Ilust

rac

ija

To{

o B

orkovi}

ПОСЛОВИ БУДУЋНОСТИRE^ STRU^WAKA: U bankarskom sektoru u Srbiji

trenutno radi 37.000 qudi, a potrebe ima za svega

nekoliko stotina dilera. To zna~i da }ete posao

na}i vrlo te{ko. Okrenite se klasi~nom bankarstvu.

INFORMACIONE TEHNOLOGIJESILIKON se u Srbiji i daqe pomiwe samo u kontekstu

nabreklih „atributa“. Ali, strancima su puna usta

hvale za na{e IT stru~wake. Na glasu su programeri,

kao i tvorci srpskih kompjuterskih igara. Neke

doma}e kompanije, poput „Komtrejda“, postaju i

velika evropska imena. Tri mobilna operatera

ponose se mladim kadrom.

MOGU]NOST ZARADE: sredwa/velika. Strane

kompanije prosto se otimaju o dobre stru~wake iz

zemaqa „tre}eg sveta“. Mo`ete bez muke da `ivite i

sa 3.000-4.000 evra mese~no. U slu~aju da, ipak,

budete osu|eni da pi{ete programe za doma}e

firme, o~ekuje vas mawe novca.

RE^ STRU^WAKA: To je sektor koji }e tek do`iveti

procvat u Srbiji. Ne mo`ete da omanete.

MEDIJISUO^ITE se: zakasnili ste da budete ekskluzivac

„Rolingstonsa“ poznih {ezdesetih. Ne klonite duhom:

novinarstvo je i daqe zanimqiv i dinami~an posao,

kome je „nemawe radnog vremena“ ujedno i prednost

i mana. Bitan faktor: diploma fakulteta nije

neophodna.

MOGU]NOST ZARADE: mala/sredwa. Po~etnici ~esto

ne zara|uju ni{ta, a put do pristojne plate je

posut znojem, sujetom i neizvesno{}u. Ali, kakve

to ima veze ako vas ba{ celo selo gleda na

televiziji? Neke stvari se ne rade samo zbog

novca.

RE^ STRU^WAKA: Sve je vi{e medija u Srbiji, ali

to vam ne}e garantovati zaposlewe, a pogotovo ne

ono sa pristojnom platom. Novinarstvo nikada

nije bilo sjajno pla}eno. Problem je i budu}e

lice ove profesije, wen odgovor na ekspanziju

Interneta.

MEDICINANAPORNE studije medicine, koju retko ko zavr{ava

za mawe od osam godina, uglavnom se na kraju -

isplate. Napredovawe je, dodu{e, sporo, ali {to

je porodica ponosna na doktora...

Mogu}nost zarade: sredwa/velika. Ne nadajte se

dobrom novcu prvih nekoliko godina. Posle toga,

pravi izvor zarade vam je, naravno, privatna

specijalisti~ka klinika u mirnom delu grada.

Mese~no ku}i donosite bar 2.000 evra.

RE^ STRU^WAKA: Broj nezaposlenih lekara je

veliki, ali }e se to promeniti. Srbija je zemqa sa

visokim mortalitetom, no u budu}nosti }e

stanovni{tvo `iveti du`e. Qudi }e `eleti da

sebi priu{te boqe uslove `ivota. Svaki posao

vezan za zdravstvo i negu ima perspektivu.

DR@AVNA UPRAVAJEDINA firma koja sigurno ne}e propasti, jeste -

dr`ava. I pored napretka tehnologije i uvo|ewa

elektronske uprave, uvek }e se na}i mesto za nove

~inovnike. Po`eqno je da se na konkursu pojavite sa

diplomom Pravnog fakulteta.

MOGU]NOST ZARADE: mala/sredwa. Lagodno radno

mesto sa fiksnim vremenom se ne nagra|uje uvek

dobro. Tu je i slabo pla}en pripravni~ki sta`.

RE^ STRU^WAKA: U Srbiji je u dr`avnoj upravi,

posredno ili neposredno, zaposleno vi{e od 420.000

qudi, ali birokrata nikad nije dosta.

PROSVETAVI ste, pre svega, dobra osoba. @elite da znawe

prenesete novim pokolewima. Strpqivi ste,

na~itani, elokventni. San vam je da se zaposlite u

{koli, mada vam ni vrti} ni fakultet ne bi

smetali... Od svega toga se ba{ i ne}ete najesti hleba.

MOGU]NOST ZARADE: mala. Prose~na plata u prosveti

je oko 30.000 dinara, {to je ispod dr`avnog proseka.

U~iteqi zara|uju i mawe od toga. Ali, zar vama nije

dovoqan mio de~ji pogled? Alternativa je „tezga“ u

privatnim {kolama i na fakultetima, {to zna i da

utrostru~i iznos na kontu.

RE^ STRU^WAKA: Posao koji se ne radi zbog zarade, pa

ne mo`ete mnogo ni da o~ekujete. Na birou trenutno

ima dosta nastavnika i u~iteqa, ali za wima }e

uvek postojati potreba.

тема викенд 3

> посао

НАЈБОЉИ И ЈЕДИНИ ПРИЈАТЕЉ

ПОСЛОВИ БУДУЋНОСТИ

Човек острвоMLADA doma}ica je upravo otkrila da u ku}i vi{e nema te~nog deterxenta za sudove. Uzima rez-

ervnu fla{u, odlazi do obli`we samousluge i sama je puni deterxentom iz automata. Na putu do

ku}e sebe ~asti kapu}inom iz automata, ali i buketom sve`eg cve}a koje odnedavno tako|e mo`e da

kupi na automatu. Potom svra}a i do bankomata da podigne novac. Na`alost, ni sa kim nije prozbo-

rila ni re~i...

Automati, elektronske kartice i Internet su se uvukli u sve pore na{eg `ivota, i vi{e nema toga

{to ne mo`emo da uradimo sami. Dovoqno je da u ma{inu ubacite nov~i} i mo`ete da kupite kafu,

cigarete, osve`avaju}e ili alkoholno pi}e, slatki{e; sami nato~ite benzin; platite putarinu;

razvijete digitalnu fotografiju; operete ve{; iznajmite ili kupite video-kasetu ili kwigu;

fotokopirate va`na dokumenta; iznajmite audio-vodi~a za razgledawe muzeja, naru~ite ru~ak u

restoranu brze hrane, operete psa.

U Francuskoj i SAD postoje ~ak i hoteli u kojima vam dobro-

do{licu, umesto qubaznog recepcionara, po`eli automat.

U jednom takvom hotelu, „Mandarin orijental“ u Wujorku,

kopjuter pamti sve podatke o navikama i ukusima

redovnih gostiju. Svakog puta kada posete ovaj luk-

suzni hotel, wih u sobi do~eka omiqeno cve}e,

pi}e i muzika koju najvi{e vole. U Sijetlu je ovih

dana otvoren aerodrom budu}nosti bez slu`be za

~ekirawe putnika. Ubudu}e }e kupcu, umesto

karte, slati SMS-poruku sa posebnim kodom koji

}e kontrolor u vozu ili u autobusu mo}i da o~ita

na ekranu mobilnog telefona.

U megamarketu trgovinskog lanca „Metro“ u

nema~kom gradi}u Rajnzbergu, oti{li su korak

daqe i kupcu ponudili kolica koja mu istinski

poma`u pri izboru artikala. Kada na displeju elek-

tronskih kolica upi{e ime odre|enog proizvoda, ona

ga obave{tavaju u kom delu prodavnice se taj proizvod

nalazi, koliko ko{ta i koje su wegove osnovne karakteristike

(zemqa porekla, rok upotrebe...). Kupac robu ne treba ni da vadi iz

kolica kada stigne do kase, jer ona ve} raspola`e sa svim neophodnim podacima.

Slede}e su etikete koje govore! Uskoro }e se na odevnim predmetima pojedinih modnih ku}a zaista

na}i elektronske etikete koje }e ma{ini za prawe rubqa „govoriti“ koji program prawa najboqe

odgovara bluzi koju ste upravo kupili.

Ostaje samo pitawe kome sve to vi{e odgovara, kupcima ili prodavcima? Istina, automati,

Internet i mobilna telefonija svima nama {tede vreme, ali nas istovremeno otu|uju jedne od

drugih i osu|uju na samo}u. Nije li previsoka cena? @. Duli}

Човек острво

У СЕРВИСУ ЗА ПРАЊЕ Zbog velikog broja neo`ewenih

i neudatih mladih qudi

na Zapadu, skoro na svakom

}o{ku postoje potpuno

automatizovani servisi za

prawe ve{a.

НА АУТОПУТУ

Putarina se pla}a

provla~ewem

posebne kartice.

НА АЕРОДРОМУKarte se odavno kupuju na

Mre`i. Na aerodromu u

Sijetlu postavqeni su

video-automati za

~ekirawe putnika.

НОВО: АУТОМАТИ ЗА ЦВЕЋЕ

Pored automata za razne

napitke, slatki{e i kondome

u nekim zemqama postoje

i automati za CD, DVD, kwige

i sve`e cve}e.

Goran D

ivac

4 викенд забавник

Atletika je na~in `ivota

u Rift dolini, domu Kalewi

zajednice, odakle dolazi najve}i

broj poznatih svetskih maratonaca.

„Svi veruju da ovde mogu da tr~e“, ka`e

olimpijski {ampion Mozes Keptanui.

Ali najbr`i qudi planete tr~e stazama straha.

Ova zajednica je po~etkom godine stala uz

opozicionog lidera Railu Odingu, da bi

ve}insko Kikuju pleme pokrenulo krvavi

odgovor. Ubijen je Luka{ Sang, ~lan olimpijskog

tima na 4h400 metara. Dan kasnije otrovnom

strelom pogo|en je i maratonac Vesli Ngetik.

Posle primirja u Keniji, maratonci su zauzeli

svoje staze. Po~ele su pripreme za Olimpijadu.

„Tr~a}emo za svoju zemqu, za jednu zastavu“, zakqu~uje

Mozes Kiptanui, o~ekuju}i da }e atleti~are slediti

i politi~ari.

KENIJA

МАРАТОНЦИ ПОНОВО ТРЧЕ

Naci-skandal

u „Formuli 1“Posle princa Harija, jo{ jedan pripadnik

britanske visoke klase imao je nacisti~ki

skandal. Direktor „Formule 1“ Maks Mozli

osvanuo je u jednom engleskom tabloidu s pet

prostitutki u „izopa~enim nacisti~kim orgijama“.

Na snimku, koji je uklowen s Interneta,

prostitutka nare|uje

Mozliju, koji „laje na

nema~kom“, da se

skine dok ona

proverava wegovu

glavu i genitalije od

va{ki. Ovaj segment

izazvao je lavinu na

Ostrvu, jer

nedvosmisleno imitira poni`ewa kroz koja su

prolazili Jevreji u Drugom svetskom ratu. U

lancima, Mozli dobija udarce, dok mu naci-

prostitutka saop{tava: „Sada }e{ videti kako se

ophodimo prema zatvorenicima“.

Direktor Formule 1 priznao je orgije, ali je

neve{to demantovao da je imao nameru da vre|a

`rtve holokausta. Wegovo nasle|e garantuje da se

iz ovoga ne}e lako izvu}i, jer je wegov otac sir

Osvald Mozli bio osniva~ Britanske unije

fa{ista, koji se 1936. o`enio wegovom majkom

Dijanom Mitford u Gebelsovoj ku}i u Berlinu. Na

ven~awu je bio i Adolf Hitler.

ФОТО ЕСЕЈ

252525

P^ELE “MASAKRIRALE“

MARATONCE

TOKIO - Trideset u~esnika polumaratona u gradu

Saga na jugozapadu Japana preba~eno je u bolnicu

po{to ih je napao roj pomahnitalih p~ela,

objavili su lokalni mediji. Staza trke, u kojoj se

na startu pojavilo vi{e od 3.000 atleti~ara

i rekreativaca, jednim delom je i{la strmom

obalom reke, gde je sme{ten veliki broj

ko{nica. Ogroman roj p~ela, koji je li~io na

crni oblak, pojavio se iznenada i ustremio na

trka~e, izjavio je predstavnik medicinske

slu`be, dodaju}i da nikada ranije nije video

ni{ta sli~no.

TANGE

OD

DIJAMANATA

NA modnoj izlo`bi u

Singapuru prikazane

su 122.000 dolara

vredne tanga-ga}ice

prekrivene

dijamantima.

Model koji se zove

„trijumf dajmond tong“ opto~en je sa 518

dijamanata uobli~enih u cvetni uzorak. Tange,

koje malo toga pokrivaju, imaju i 27 resica od

belog zlata. Rumunska manekenka Danijele

Luminica imala je ~ast i odgovaraju}e obline

da prva ponese skupoceno rubqe.

UHAP[EN ZBOG BONDA

SANTIJAGO - Gradona~elnik grada Sijera Gorde na

severu ^ilea uhap{en je jer je ometao snimawe

filma o Xemsu Bondu, saop{tila je lokalna

policija.

Karlos Lopes uhap{en je zbog neprili~nog

pona{awa i ometawa

poseda, nakon {to je

na ~elu kolone od 200

me{tana upao na

set snimawa novog

filma o slavnom agen-

tu 007. Novi film o

Xemsu Bondu, ponovo s

Danijelom Kregom u

glavnoj ulozi, premi-

jeru bi trebalo da ima

31. oktobra.

godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“godina „er najka“

25

забавник викенд 5

NAJMLA\I

BOGATA[IRAZOTKRIVAWE:KO `eli da se uda za milijardera mora}e da

se preseli u Moskvu. Ili da letuje na Bahami-

ma, da ide na krstarewe do Antarktika, igra

brix, pije kapu~ino u Milanu ili da se bavi

ekstremnim sportovima.

Nije lako udati se za bogata{a. Ipak, to je re-

alno, ali je neophodno napraviti dobru ana-

lizu, odabrati efikasnu metodologiju i ulo-

`iti - novac. Posle 13 godina, Bil Gejts se str-

moglavio sa liste najbogatijih qudi na svetu.

Primat je preuzeo wegov brix kolega, udovac

Voren Bafet. Na drugom mestu je Meksikanac

Karlos Slim Helu, tako|e udovac.

Lako je zakqu~iti da su dvojica najbogatijih

qudi na svetu („te{ki“ po 60 miliona dola-

ra) slobodni, ali prvi ima 77, a drugi 68 go-

dina, kao i po vi{e od troje dece. Tre}i je,

dakle, o`eweni Bil Gejts, a slede Lak{imi

Mital (57), Muke{ Ambani (50), Anil Ambani

(48), Ingvar Kamprad (81), K. P. Sing (76), Oleg

Deripaska (49) i Karl Albreht (88). Pored toga

{to nisu mladi, svi do jednog su - o`eweni.

Na listi najbogatijih qudi dosta je Indijaca,

a najvi{e Amerikanaca. Iskustvo je pokazalo

da Indijci „u slu~aju“ Srbije ne vole da daju

novac, a Rusi se, verovatno i zbog pravoslav-

ne vere, rado `ene sa Srpkiwama. Dobra vest

je da me|u mladim milionerima, koji su sami

zaradili novac, a pri tom i privla~no izgle-

daju, ima dosta Rusa.

NAJPO@EQNIJE NE@EWE

Najve}i problem sa milijarderima je {to vo-

le manekenke. Recimo, Brazilac Eike Batista

ima 5,5 milijardi dolara, ali `eni se samo

„Plejboj“ devojkama. Lorenco Ferita ima 1,4

milijarde, ali u Las Vegasu ga svi znaju kao

nepopravqivog kockara, a qubiteq je i „ul-

timat fajta“. Ipak, mogu}e je napraviti spi-

sak po`eqnih mlado`ewa:

1. Na listi najpo`eqnijih ne`ewa predwa~i

Sergej Polanski. Ima 35 godina, dvoje dece i

1,2 milijarde dolara. Vlasnik je „Miraks“

grupe, koja gradi staklenu kulu u Moskvi. Obo-

`ava ekstremne sportove, a kao najve}i uspeh

smatra to {to su ga zbog visine odbili za let

u vasionu.

2. Piter Til je najve}i fenomen Silikonske

doline. Ima 40 godina, 1,2 milijarde dolara

i voli ekstremne sportove poput tr~awa i

surfovawa, a sa 12 godina je bio jedan od naj-

boqih {ahista SAD.

3. Najmla|i a najbogatiji Hongkon`anin Ri-

~ard Li ima 41 godinu i 1,4 milijarde dola-

ra. Novac za biznis je pozajmio, a trenutno ga

zanimaju samo rowewe i letewe.

4. Dejvid Ros je razvedeni Britanac, ima 42

godine i 1,4 milijarde dolara. Novac je stvo-

rio u mobilnoj telefoniji, a zaqubqenik je u

operu. ^ak je sam sebi izgradio koncertnu

dvoranu u vikendici na selu.

5. ^arls Danstoun (44) je Dejvidov partner u

mobilnoj telefoniji, a toliko je opsednut je-

drewem da je nedavno osvojio wujor{ki ~e-

lenx kup u jedrewu.

6. Rustam Tariko ima 46 godina i troje dece

iz prethodnog braka. Sumu od 3,5 milijardi

dolara zaradio je prave}i prvu votku „ruski

standard“. On je pravi plejboj, jer ume da tro-

{i - vlasnik je „mejbah“ automobila „te{kog“

pola miliona dolara, ima ku}u na Sardiniji

i „boing 737“. Obo`ava `urke.

7. Fahd Hariri je najmla|i sin libanskog pre-

mijera Rafika Haririja. Fahd ima samo 27 go-

dina i 2,3 milijarde dolara koje je zaradio u

dizajn-biznisu u Parizu. Wegov stariji brat Sa-

ad je predsednik partije u Libanu.

8. Ronald Barkl ima 55 godina, 3,5 milijarde

dolara i lanac supermarketa. On nije idealna

prilika, jer se malo-malo pomiri sa biv{om

`enom, s kojom ima troje dece. Druga mana mu

je {to se dru`i sa Bilom Klintonom.

A. KRSMANOVI]

1. MARK CUKERBERG, SADMladi juno{a (ima samo 23 godine)

osniva~ je popularne mre`e za

i virtuelno dru`ewe „Fejsbuk“. Mark je

neosporno sposoban,

jer je uspeo da ve}

inkasira bogatstvo

od 1,5 milijardi

dolara zahvaquju}i

samo obi~noj, a tako

kreativnoj ideji

„Fejsbuk“. Sajt je

postavqen februara 2004. godine i

pro{log oktobra je dobio 240 miliona

dolara samo od „Majkrosofta“! Vrednost

kompanije se procewuje na 1,5 milijar-

di dolara, mada mnogi smatraju da je

cifra preterana. U svakom slu~aju, on je

ubedqivo najmla|i milijarder koji je

sam zaradio novac.

2. ALBERT FON TURN

UND TAKSIS, NEMA^KAOsnovno bogatstvo je nasledio kada je

imao osam godina, ali izuzetno

uspe{no wime upravqa. Za ovog

nema~kog princa svi

smatraju da je

briqantan biznis-

men, jer pa`qivo

ula`e. @ivi u poro-

di~nom dvorcu, s

majkom i starijom

sestrom, a na ra~unu

ima 2,3 milijarde dolara.

3. JANG HUJAN, KINAVeruje se da je Jangova sa 26 godina

ubedqivo najbogatiji `iteq Kine.

Istina, nasledila je bogatstvo od 7,4

milijarde dolara.

Diplomirala je na

Ohajo univerzitetu,

odmah se

pridru`ila ocu u

poslu sa nekretnina-

ma, pa sada kompani-

ja nosi weno ime.

4. BEGUMHAN DOGAN

FARALIJALI, TURSKAOna je `ena kojoj zavidi pola `enskog

roda, jer je ro|ena kao milijarderka,

pa se na famoznoj

„Forbsovoj listi“

na{la kao najmla|a

`ena. Karijeru je

zapo~ela kao konsul-

tant u Wujorku, a

nastavila {irom

Evrope. U 31. godini

nasledila je komple-

tan porodi~ni biznis u medijima i

postala je predsednik korporacije.

5. PENG KSJAFENG, KINAPeng ima 33 godine i sam je stvorio

bogatstvo. Karijeru je zapo~eo poslom sa

solarnom energijom 2005. godine. Posle

samo dve godine

imao je svoju kom-

paniju i postao je

najmla|a zvezda u

ovom biznisu.

Kako se udati za bogata{a?

Dana{wi

mladi

tajkuni

ne vole umetnost

i brix, ve}

ekstremne

sportove,

jahte, `urke

i manekenke

UBIO KOBRU ZUBIMA

WU DELHI - Jedan pijani Indus nedavno se

zarekao da }e pre ili kasnije osvetiti svog

ro|aka koji je umro posle ujeda zmije i obe}awe

je pre nekoliko dana ispunio. Subhas Banerje, za-

poslen u jednoj kantini u mestu Burdvan, kasno

uve~e pijan se vra}ao ku}i. Na putu je ~uo grupu

seqana kako pri~aju o kobri koju su prona{li u

blizini. Prisetiv{i se pokojnog ro|aka, Subhas

je oti{ao do we. Udario ju je {tapom, ugrizao i

bukvalno prepolovio. „Sada zna kako je to kada

te neko ugrize“, rekao je Subhas.

PUCAO U ZUBARA

RIM - Jedan

pedesetsedmogodi{wi

Rimqanin bio je

toliko iznerviran

{to ga je neposredno

posle posete

stomatologu i daqe

boleo zub, da se

vratio u ordinaciju

i pucao u nogu zubaru. Posle tretmana koji ga je

ko{tao vi{e od sto evra, bol je bio sve ja~i.

Pacijent je tada oti{ao do ku}e, uzeo pi{toq,

vratio se u ordinaciju i bez re~i pucao

stomatologu u nogu. Revolvera{ je uhap{en

i optu`en za poku{aj ubistva, a zanimqivo je da

je utvr|eno da ~ovek koji ga je le~io uop{te nije

bio stomatolog.

SRCE SAMOUBICA

WUJORK - [ezdesetdevetogodi{wi Amerikanac

Soni Grejem, kome je pre 12 godina presa|eno

srce jednog samoubice, pre nekoliko dana je i

sam zavr{io na isti na~in - pucao je sebi

u glavu. Da bi pri~a bila jo{ neverovatnija,

Grejem se posle transplantacije o`enio sa

udovicom ~oveka ~ije je srce dobio. Nau~nici

isti~u da je ve} bilo slu~ajeva da pacijent

s presa|enim organom preuzme neke osobine

donatora.

VE]E PENZIJE ZA PU[A^E

AMSTERDAM - Dobrovoqni penzioni fondovi

u Holandiji odlu~ili su da pu{a~ima

ispla}uju ve}e penzije, zbog toga {to je

nepobitno utvr|eno da oni `ive kra}e

od onih koji ne pu{e, a to se sada planira

i u Poqskoj.

GRADOVI

grad - broj milijardera

1. Moskva 74

2. Wujork 71

3. London 36

4. Istanbul 34

5. Hongkong 30

6. L. A. 24

7. Mumbai 20

8. San Francisko 19

9. Dalas 15

10. Tokio 15

NAJBOGATIJI

ime - zemqa i godine

1. Voren Bafet, SAD, 77 godina

2. Karlos Slim Helu, Meksiko, 68

3. Bil Gejts, SAD, 52

4. Lak{imi Mitel, Indija, 57

5. Muke{ Ambani, Indija, 50

6. Anil Ambani, Indija, 48

7. Ingvar Kamprad, [vedska, 81

8. K. P. Sing, Indija, 76

9. Oleg Deripaska, Rusija, 40

10. Karl Albreht, Nema~ka, 88

МИЛИЈАРДЕРДОБАР И

У ЗЛУ

МИЛИЈАРДЕРДОБАР И

У ЗЛУUDOVICA IZ SNOVA

HAJDI Horten je san svakog mu{karca tre}eg

doba. Ima 67 godina, lanac prodavnica, 3,7

milijarde dolara i ku}e u Be~u,

[vajcarskoj, Bahamima i jahtu „Ko-

rintija“ duga~ku 315 metara. Hajdi

voli lov i da sakupqa umetni~ke

slike. „Dinar“ u `ivotu nije zaradila, sve

je dobila od mu`a Helmuta, koji je bio 19

godina stariji od we.

Најплаћенији(у милионима евра)

Дејвид БекамЛос Анђелес Галакси

РоналдињоБарселона

Лионел МесиБарселона

Тјери АнриБарселона

Кристијано РоналдоМанчестер јунајтед

Џон ТериЧелси

Михаел Балак Челси

Роналдо Милан

КакаМилан

Стивен ЖерарЛиверпул

ревија викенд 116 викенд ревија

C

C

C

C

C

C

C

C

C

C

C

C

C

C

CC

C

Dragi ~itaoci, isecite `eqeni kupon koji vam omogu}ava kupovinu s popustom i prilo`ite ga prikupovini u prodajnom objektu. Kupon va`i u toku teku}e nedeqe, najkasnije do petka, 18. aprila 2008.godine. Slede}e subote novi kuponi.

КУПОНИ> „NOVOSTI“ DOBILE EKSKLUZIVNO PRAVO NOVAKA \OKOVI]A DA U SRBIJI OBJAVE WEGOVU ISPOVEST „VOGU“

MU[KI tenis je bio zamrznut u samom vrhugodinama. Ulaskom u 2008, 13 od posledwih 14grend slem titula osvajali su Roxer Federerili Rafael Nadal. Federer je bio svetski broj1 svake sedmice vi{e od ~etiri godine; opet,Nadal sa svojom kolosalnom levom rukom,suveren crvene {qake, vi{e od tri godine jesvetski broj 2. Svaki je bio bez presedana - i{to je jo{ va`nije niko im nije bio ni napristojnom odstojawu.Sve do sada. Ako jo{ niste imali tu priliku zaspoznaju, dozvolite mi da vam predstavimNovaka \okovi}a. Wegovo ime sam prvi putregistrovao pre nekoliko godina, kada sam ~uokako je javno ustvrdio svoju nameru da postanevode}i, svetski igra~. U Federerovo doba ovobi se protuma~ilo prili~no nevite{ki kaoneko nadobudno pri~awe tinejxera iz Srbijekoji ne razume ba{ najboqe gde mu je mesto uuniverzumu. Tada sam video \okovi}a kakoigra. On je jo{ bio mlad, oko 18. godine, aliwegov dar je bio nesumwiv. Bio je brz,pametan, igrao je po celom terenu, te{kim,dubokim udarcima, i svilenkastim,ne~itqivim servisima. Imao je dobre manirena terenu, uop{te nije delovao nadobudno.\okovi}eva igra je postala zrela neprirodnombrzinom. Pobedio je Nadala u Majamijupo~etkom 2007, postav{i prvi tinejxer koji gaje osvojio jo{ od Andrea Agasija 1990. godine.

Igrao je polufinale Otvorenog prvenstvaFrancuske, isto postigav{i i na Vimbldonu,oba puta izgubiv{i od Nadala. Ali je u avgustu2007. olujnom snagom protutwao terenom uMontrealu, dobiv{i u tri uzastopna me~a 3, 2,a potom i 1. igra~a sveta: Endija Rodika,Rafaela Nadala i Roxera Federera. Sam\okovi} je osvojio tre}u poziciju na svetu.Igrao je finale US opena, kada je imao sedamset lopti protiv Federera, nije realizovaonijednu i izgubio je me~. Primetno je servirao~vrsto. Postao je novi pretendent na tron.Postao je i novi teniski zabavqa~. Naterao jeslavnog Borisa Bekera da pocrveni kada jeposle turnira u Kaliforniji pred prepunimstadionom izjavio: „Znate, kada me je majkadojila ja sam gledao Borisa kako osvajaVimbldon, a sada mi on predaje trofej“. NaOtvorenom prvenstvu Amerike je posle te{kepobede u ~etvrtfinalu TV novinari su ganaterali da uradi par svojih imitacija, koje sumnogima bile poznate jo{ iz svla~ionice, aodnose se na wegove drugare iz tenisa. On jeodabrao Nadala, bez gre{ke ga imitiraju}ikako sprinta oko osnovne linije, kompulzivnopovla~i sokne, povla~i {av pantalona. Potomje na red do{la i Marija [arapova koju je do

savr{enstva uspeo da „skine“, weno name{tawekose, sa sve specifi~nim izbacivawemzadwice pre servisa. Bila je to topprofesionalna izvedba mimike. Video-klipkoji je osvanuo na youtoub-u bio je ne{to {tose moralo odgledati. Wujork je i{~ekivaonestrpqivo sna`ne udarce deteta iz Beograda,svetlucave kose. Robert de Niro je sedeo u lo`iigra~a na finalu US opena, kao i [arapova.

Roxer Federer je smatrao da to nije zabavno.Upitan na pres-konferenciji o \okovi}evojimitaciji rekao je: „[eta na tankoj `ici,sasvim sigurno“. Reporteri su, me|utim, stalnopritiskali \okovi}a da imitira Federera. „Jane mogu da ga imitiram“, protestovavo je. „Onje nedodirqiv. Suvi{e je savr{en“. Ali jevideo iz svla~ionice, ipak, osvanuo,pokazav{i \okovi}a kako imitira drugeigra~e, furioznog Endija Rodika, a {ou jezavr{en ipak sa Federerom. Ulovio je na~in nakoji Federer dr`i svoj gorwi deo tela izme|u

poena, kao i zamah glavom kada sklawa kosupred servis. Ali najsme{niji su bili momentinakon udarca kojima je Federera predstavio najedan feminiziran na~in kao iz parodije.Ostali igra~i iz svla~ionice su se doslovnovaqali po podu, dok je \okovi} skakutao okolo,celu predstavu zavr{iv{i aplaudiraju}i sebisamom pred imaginarnim stadionom sasamozadovoqnim osmehom koji je neodoqivopodse}ao na Roxera.Ali ono {to se da videti jeste te`ak teret kojion nosi sa sobom svuda, pre svega zbog zemqe izkoje dolazi.Vazduh u Beogradu je, ~ak i tokom sun~anog,zimskog jutra sa primesama hemijskihisparewa, toksi~na smesa dima, izduvnihgasova i isparewa te{ke industrije. Grad jeu{ao u te{ko}e nakon krvavog raspadaJugoslavije, prilikom ~ega je standardstanovnika devalvirao za 25 godina. Srbija jeza kratko vreme postala razbijena, zacrwene,me|unarodne reputacije, optu`ena za etni~ko~i{}ewe gradova, i Srbi koji su u osnovispasioci, ovih dana su u situaciji da tra`eizbavqewe.Od svih pojava, sve je spalo na \okovi}a.Wegovo odlu~no lice i plamte}e o~i gledaju

nas sa gotovo svake naslovne strane, sa svakogbilborda. „On je u~inio vi{e od svihpoliti~ara za svoju zemqu“, moj prvi taksista uBeogradu je kazao. Posetilac mora sebe dapodseti vrlo ~esto da je \okovi} teniser i to usvojoj dvadesetoj godini. Kada se \okovi} vratiu zemqu posle turnira, premijer ga ~eka naaerodromu; na hiqade qudi se tiska ispredSkup{tine grada slave}i wegove uspehe. Tenisnije bio me|u popularnim sportovima u Srbiji,ranije, postao je iznenada nacionalna strast. Ito ne samo zbog \okovi}a, ve} i druge dvedolaze}e zvezde wegove sunarodnice JeleneJankovi} i Ane Ivanovi} oni su pokazaliqudima da je tenis put ka slavi i bogatstvu.On, nesumwivo, predstavqa svetu prefiweno i

atraktivno lice, za razliku od surovihkriminalaca i ratnih zlo~inaca o kojima setoliko pri~alo u svetu. Na kraju, barem je na totaksista mislio.Te{ko je opisati dimenzije novakomanije. Kadasam ga sreo u skromnim prostorijama firmewegove porodice u betonskom bloku NovogBeograda, sedeo je za stolom opu{ten, u xinsu imajici. Izlo`io mi je sve o {armusredwovekovnog dela grada, pri~ao otradicionalnim, srpskim restoranima, staromkraju, no}nim klubovima - splavovima narekama. Na`alost, priznao je da vi{e ne mo`eslobodno da se kre}e ulicama svog rodnoggrada. „Qudi me prepoznaju, ne}u da ka`em dame gwave jer nije tako, ali mi odmah prilaze.Nema opu{tawa. Sve o~i su na meni“.U svakom slu~aju, \okovi} nagla{ava da gapolitika ne zanima.

Ipak, ne mo`e se pobe}i od ovakvih pojava uSrbiji. \okovi} je na strani pridru`ivawa EU,za koje smatra da pru`a boqi prosperitet i{ansu da se nacija oslobodi tamne pro{losti.Ali gubitak ju`ne pokrajine Kosovo koja jesna`no podr`ana od EU je veoma bolna za Srbe,ukqu~uju}i i \okovi}a. Wegov otac, Sr|anpoti~e sa Kosova i Novak Kosovo smatra svojimdomom. Prikqu~ivawe Evropi zna~ipridru`ivawe neprijateqima jugoslovenskihratova 1999. kada je NATO bombardovao bezprekida Beograd punih 78 dana. Mladi \okovi}je tada pro{ao kroz ove strahote. „Vrlo ru`nase}awa“, kazao je. „To je ne{to o ~emu zaista ne`elim da pri~am“.Me|utim te godine - 1999, desio se jo{ jedanneobja{wiv doga|aj. Du` zida prostorije ukojoj smo sedeli, me|u mnogobrojnimtrofejima, ali jedini zbog koga je \okovi}sko~io da mi ga poka`e bio je spiralni,pozla}eni toraw koji je dobio nakonhumanitarnog me~a. „Vidite li ovaj toraw?“upitao je. „ Zove se Avalski toraw. Taj toraw jesimbol Beograda. Kada god do|ete u grad sajuga, vidite ga. To je bio najve}i TV i radiotransmiter u na{oj zemqi, ali NATO snage su gasru{ile. Sada se planira izgradwa lep{eg ivi{eg torwa, tako da smo igrali dobrotvornime~ da sakupimo novac za obnovu“. \okovi} jeispri~ao sve bez gor~ine. Rat se desio,

zastra{uju}i je, ali on ~ini sve u borbi za svojgrad.Teniski savez Srbije nema terene, nemainfrastrukturu za trening. Pa, kako ondazemqa sa mawe od 10 miliona stanovnika bezsna`ne teniske tradicije, iznenada proizvodisvetske tenisere? Du{an Orlandi} iz TSS-a namodgovara: „To je kao da imate gara`u za JUGO ,najgori auto na svetu, i jednoga dana ustanete ina|ete parkirane „ferari“, „lamborgini“ iliFormulu jedan“. Janko Tipsarevi} jo{ jedanprofesionalac iz Beograda, zakqu~uje da tomora da ima veze sa osiroma{enim uranijumomNATO bombi.Kako bi izbegao neke od takvih pojedinaca\okovi} se nedavno odselio u Monte Karlo.Bilo je sigurno tu i drugih razloga za selidbu,ni`i porezi, bla`a klima, odli~ni uslovi zatrening, i blizina dugogodi{we devojke kojastudira u Milanu. Ali, iskreno verujem Novakuda bi, kada bi imao samo malo privatnostiradije bio u rodnom gradu.Sada, kada je imao dobrotvorni doga|aj predsobom, \okovi} je zakupio pozornicu„Beogradske arene“ - sa 20.000 qudi koja je bilarasprodata, uz pratwu muzi~ke teme iz filma„Roki“. Nije mogao da pri~a nekoliko minutadok je cela Arena skandirala „ Novak, Novak“!Velika zona pored terena je bila prepuna deceu crvenim majicama sa Kosova, koja su do{la uglavni grad autobusima o tro{ku \okovi}eveporodice. Ve~erwi program je ukqu~io i folkigra~e, pop-peva~e, rok bendove, akrobate, ali inervozne dublove do 16 godina. \okovi} jedelovao vrlo opu{teno ostavqaju}i masu da sesmeje {alama koje ja nisam mogao da razumem.Poku{ao sam da zamislim nekog drugogtenisera, bilo kog drugog sportistu u ovojulozi...

MEN’S VOGUE VILIJAM FINEGAN

УБИЦА ЏИНОВА

TRI PRSTA

NAKON wegovog trijumfa nad Federerom u Montrealu,najavqen je kao Hrvat. \okovi} je uvodni~ara vrlopa`qivo ispravio, ~ak veoma pa`qivo, po mi{qewusrpskih nacionalista kod ku}e. Debate o wegovompatriotizmu osvanule su u beogradskoj {tampi. Opet,jednom prilikom je razbuktao anti-nacionalistepodizawem tri prsta slave}i pobedu posle me~a. Za mnogequde Balkana ovakav pozdrav je zloslutan. To je bilaoznaka srpske milicije, Milo{evi}evih eskadrona smrti uBosni, Hrvatskoj i Kosovu. \okovi} mi je za to kazaodefanzivno: „Nisam ekstremista. Tri prsta su na{ simbol.To su kao dva prsta koja se podi`u u znak pobede kod vas.Tri prsta to predstavqaju kod nas u Srbiji. To su mnogiznameniti qudi u na{oj istoriji pokazivali posle uspehasa `eqom da poka`u odakle su“.

FEDERER I JA„ROXER je najboqi igra~ na svetu“, kazao je.„Veoma ga po{tujem“, pauza, „ali niko nijesavr{en. Pa, iako, ga zovu g. Savr{eni , nikonije nepobediv“. Blago se nasmejao, vi{e jeto bilo mentalno pra`wewe, a zatim je bezpristrasnosti {kolski analiziraoFedererovu igru - poja{wavaju}i surovostwegovog forhenda, ali i raznovrsnostwegovog bekhenda. „Obe od ovih pri~a suistinite“, zakqu~uje, „ali verujem da jenapad na wegov bekhend pra}en ve}omverovatno}om da osvojite poen. Mo`da i daotvorite teren“.Ovo je enormno pojednostavqivawe planakoji ukqu~uje neke vrlo kompleksnemehanizme. To ukqu~uje i apsurdno visoknivo egzekucije. \okovi} je pri~ao o

uzimawu Federerovog vremena da sepripremi za wegovu bekhend stranu u ciqustvarawa prilike za napad. U Montrealu uavgustu je \okovi} jedini put pobedioFederera u wihovih {est susreta, plan jeuspe{no sproveden“. Samo ga staviti unekomfornu zonu - to sam uspeo, i zato jepravio neke neuobi~ajene gre{ke, pa sam japobedio“. Od tada ponovo su se susrelinekoliko nedeqa kasnije na US openu ,Federer je napravio par mawih izmena, i\okovi}eva strategija mu je napravila maweproblema.

Novak \okovi} nije

probio led samo

u vrhunskom

tenisu - on nosi nade

nacije na svojim

le|ima

„On je u~inio vi{e odsvih politi~ara za

svoju zemqu“

Kada bi imao vi{eprivatnosti rado bi`iveo u Beogradu

GDE?

Mokra gora, kod Zlatibora

ZA[TO?

Jedna od najlep{ih `elezni~-

kih trasa koja prolazi Mokrom

gorom, dolinom razasutom na

padinama tri srpske planinske

lepotice - Tare, Zlatibora i

[argana. Visinsku razliku od

300 metara, izme|u Mokre gore

i [argana, projektanti su re{i-

li na jedinstven na~in - neo-

bi~nom pru`nom petqom iznad

podno`ja Jatare, u vidu broja

osam. Stanica Jatare, na ovoj

trasi, jedina je u svetu u kojoj

~etvrt veka niko nije kupio

kartu niti si{ao iz voza, iako

se on tu redovno zaustavqao.

POSEBNOST?

Drvengrad, seoski kompleks

koji je ~uveni srpski re`i-

ser Emir Kusturica napravio

na uzvi{ewu koje dominira

okolinom. Selo je podignuto

u etnostilu, ali sa gradskim

obli~jima i kulturom. Prvo-

bitno je sagra|eno za potre-

be snimawa filma „@ivot je

~udo“. U centralnom delu se-

la je trg poplo~an drvenom

kockom, okru`en brvnarama

koje su autenti~ne i prenete

iz razli~itih krajeva Srbije

i Republike Srpske. U svakoj

od wih nalaze se sadr`aji

karakteristi~ni za grad: ga-

lerija slika, biblioteka, bi-

oskop, poslasti~arnica, na-

cionalni restoran, prodav-

nica narodne radinosti...

PROGRAM?

Polazak iz Beograda u sedam

sati ispred hotela „Kontinen-

tal“. Pauza u Ov~ar Bawi, obi-

lazak manastira Blagove{te-

we iz 1602. godine. Poseta se-

lu Ma~kat i ru~ak u restoranu

„Bajo“. Nastavak puta vodi ka

Mokroj gori, obilasku Drven-

grada i vo`wi [arganskom

osmicom.

UDAQENOST?

Oko ~etiri-pet sati vo`we au-

tobusom od Beograda.

ARAN@MAN UKQU^UJE?

Prevoz turisti~kim autobu-

som, ru~ak, ulaznice i karte

za vo`wu [arganskom osmi-

com.

CENA?

3.000 dinara po osobi, na dve

mese~ne rate.

ИНСТАНТ ВИКЕНД...[ARGANSKA

OSMICA

DA LI POSTOJI NA[ STIL U GRADITEQSTVU

СРПСКА

КУЋА ИЗ ПОТРЕБЕ

KROV na ~etiri vode, {iroka streha i trem.

Nekada su tako izgledale ku}e po [umadiji.

Danas proviri tek poneka koja nije pokidala

vezu sa podnebqem, mentalitetom... Malo se

o~uvalo srpskih ku}a, a ni one nisu svugde

iste. Druga~ije od kraja do kraja, da bi se

uklopile u okolinu i prilike. Tako su nas-

tajale {umadinke, kosovke, zlatiborke,

ma~vanke, erdeqke, moravke...

A danas, u drugi plan gurnule ih alpske

ku}e du` Morave, dalmatinske po [umadi-

ji, ku}e nalik na solitere i one koje ne li~e

ni na {ta.

- Ku}a je ogledalo doma}ina. Wenih uku}ana -

ka`e prof. arhitekture Bo`idar Petrovi} (86),

koji je ceo svoj vek, posvetio o~uvawu i osavre-

mewivawu srpske ku}e. - ^ovek zida ku}u jednom, a ona

wega gradi doveka. Zato je sklad va`an. Stil jednog naroda

vekovima se kristalizuje.

- Do {ezdesetih i sedamdesetih godina srpske ku}e su se nekako i

dr`ale - obja{wava nam prof. Petrovi}. Tad su po~ele da ni~u ku}e-

stra{ila, naseqa pretvarana u stovari{ta ku}a, Srbija zidana stihi-

jski, u stilskom haosu i bujici ki~a.

- Tradicionalna srpska ku}a ro|ena je samo iz potrebe, i u tome je

wena vrednost - ocewuje na{ sagovornik. - Jednostavna je,

~ovekomerna i lepa. U skladu je sa prirodom i okru`ewem. Ne slu`i

za reklamu, za presti`, za inat. Svi na{i veliki qudi, oni koji su

obele`ili istoriju i kulturu obnovqene novovekovne Srbije, ro|eni

su u takvim ku}ama.

Nema mnogo luksuza, pretencioznosti, ve} su u srpskom graditeqstvu

vladali sklad, ukus i mera, poja{wava ovaj arhitekta. Geometrijski,

ka`e, stara srpska ku}a je izuzetno proporcionalna. Ali, nema,

obja{wava, striktnog modela kako bi ona trebalo da izgleda. Jer,

mora da se uklopi u predeo, da je pravqena od materijala koga u

okolini ima najvi{e...

Potpuno su druk~ije vojvo|anska i primorska ku}a. Ne mogu se u

crnogorskom kr{u graditi ku}e od }erpi~a ili u Vojvodini od kame-

na. Zato je Zlatibor mesto za brvnare, jer okolo su kvalitetne {ume.

A wegov posao, ka`e arhitekta Petrovi}, nije da tera qude da `ive u

ku}ama kakve su bile u 19. veku, ve} da duh i tradiciju prilagodi

modernom tempu `ivota.

Da napravi moderne srpske ku}e... I. MI]EVI]

Prava doma}a ku}a zidana po meri uku}ana,

uklopqena u ambijent i podnebqe

Priroda je lepa, pogled jo{

lep{i. I sve to u smogu. S

Avale malo lep{i dan i

pogled puca do Bosne.

Planina Cer na slici na{eg

fotoreportera Milutina

Labudovi}a lepo se

oslikava. Dva postrojewa TA

„Nikola tesla“, koje

proizvode oko 35 odsto

energetskih potreba Srbije,

izgleda, zaga|uju pogled.

Ali, zatim jedna panoramska

slika i jasno se vidi - i

„Tesla“ se gu{i i nestaje u

smogu koji je preplavio sve

do Bosne.

Globalno zaga|ewe, neko jo{

sumwa...

Смог до цера

Hedonizam

ДИЈАМАНТИ НА ВЕЗИJAPANSKA kompanija „Vertu“ (deo „Nokije“) predstavila je

novi model mobilnog telefona opto~enog „pink

dijamantima“. Cena nije saop{tena, mada je jasno da se

„Vertuovi“ telefoni prodaju od 2.900 evra do rekordnih

250.000.

Iz kompanije ka`u da interesovawe za wihove telefone

raste, pro{le godine su udvostru~ili prodaju luksuznih

telefona, kao i da je wima naro~ito va`no {to 50 odsto

mu{terija dolazi stalno po - nove modele.

Prava doma}a ku}a zidana po meri uku}ana,

uklopqena u ambijent i podnebqe

12 викенд излет

ит викенд 13

“FEJSBUK“ ]ASKAWE

Kompanija „Jahu“ i menaxment „Jahu mobajl“ predstavili su prvi pretra`iva~ koji

omogu}ava korisnicima pretra`ivawe Interneta putem mobilnih ure|aja

koriste}i sopstveni glas.

U pitawu je popularni veb pretra`iva~, „all in one search“, koji je sada modifikovan

tako da }e biti mogu}e pretra`ivati glasom. Pretra`iva~ je tako definisan da prepoznaje

ve}inu re~i, kao i da se vremenom prilago|ava glasu korisnika i radi jo{ boqe.

Kao {to je i obe}ano za korisnike „Fejsbuk“ dru{tvene mre`e obezbe|en je i jednostavni

IM sistem - „fejsbuk ~et“. Nova funkcija pojavquje se u liniji u dnu stranice

i nudi pristup servisima povezanim sa trenutnim porukama - ~et prozore, listu onlajn

prijateqa, obave{tewa, pode{avawa vezana za ovu aplikaciju kao i pode{avawe statusa.

^et ima osnovne funkcije potrebne za komunikaciju, ali kompanija najavquje funkcije

koje }e biti vi{e orijentisane na vreme i prostor.

EHNOLOGIJEITINFORMACIONE

ComTrade Group

Савски насип 7, 11070 Београд. Тел: 011/201�56�78, Факс: 011/201�55�26

ASSASSIN’S CREED

Lovac sa nebaNajnovija video igra „Asasins Krid“, krenula je u prodaju

za pi-si ra~unare. Prethodno se pojavila za sve novije kon-

zolne sisteme, i osvojila veliki broj sjajnih ocena na in-

ternet-sajtovima. Igra je sme{tena u vreme krsta{kih ra-

tova, a va{a uloga je da sve svoje zadatke obavite tiho i

neprimetno, posebno po krovovima poznatih gradova, me|u

kojima je i Jerusalim. Ova igra je tako svojevrsna kombina-

cija „Splinter Sela“ i avanturisti~kih igara postavqenih

u pro{lost.

Ne samo da je glavni junak sposoban da ska~e sa zgrade na

zgradu i da izvodi raznorazne vratolomije, ve} mo`e i da

napada protivnike ne~ujno i sa le|a, kao i da se krije u

senkama ili iza odre|enih objekata. Pored sjajne pri~e i

izvo|ewa, igra poseduje i vanserijsku grafiku i specijal-

ne efekte koji }e sve igra~e sasvim sigurno ostaviti bez

daha.

KOMTREJD KONEKT 2100

Ma{ina sa

dva jezgra

PRETRA@UJTE GLASOM

ZABAVA ZA BOGATE

VIRTUELNA SFERATrenutno najsavr{eniji proizvod na tr`i{tu video-igrica je

„Virtuelna sfera“ (Virtue Sphere). Na prvi pogled podse}a na

ogromnu loptu za ve`bawe hr~aka ili mi{eva. Me|utim, kada

korisnik kro~i u ovu loptu od lake, providne plastike,postavqe-

ne na to~kove radi lak{eg kretawa

u svim pravcima i dovoqno velike

da se u wu smesti odrastao ~ovek, i

~im na glavu stavi {lem sa dis-

plejem, odmah biva „uvu~en“ u ne-

verovatno realan trodimenziona-

lan virtuelni svet u kojem mo`e

da tr~i, ska~e, prevr}e se ili puzi

do mile voqe i prevali koliku

kod `eli razdaqinu, a da se nijed-

nog trenutka ne pomeri s mesta.

Tvorci „Virtuelne sfere“ su ruski

nau~nici bra}a Nurahmed i Nurula

Latiopov, koji od 1998, kada su na-

pravili prvi prototip, `ive u

SAD. Do sada su svoj proizvod pro-

davali samo oru`anim snagama po-

jedinih zemaqa koje su ih koristi-

le kao simulator za obuku pripad-

nika razli~itih rodova vojske, ali

sada su odlu~ili da ga komercija-

lizuju i nude ga sportskim klubovima, fitnes-centrima, {kola-

ma, muzejima, turisti~kim agencijama i, naravno,velikim zabav-

nim sajber centrima. Virtuelna sfera je namewena samo onima

sa dubokim xepom, jer wena osnovna verzija ko{ta oko 50.000 do-

lara. @. D.

Wonder How To

Kako da...Sajt koji se na engleskom zove Wonder How To - u prevo-

du „pitam se kako da...“ zapravo je pretra`iva~ za saj-

tove kao {to je „Ju-tjub“, s tim {to prelistava i kla-

sifikuje iskqu~ivo uputstva za re{avawe problema -

i to ne samo kompjuterskih. Uz pomo} wega mo`ete da

na|ete re{ewa za probleme sa kolima, da nau~ite da

se {minkate, kako da boqe raspola`ete novcem, kako

da prona|ete osobu svog `ivota, da pripremite neko

egzoti~no jelo, kako da sredite ba{tu, da nau~ite neki

ma|ioni~arski trik, da svirate na nekom instrumen-

tu... ukupno 37 kategorija, od kojih mnoge imaju potka-

tegorije. Neke od wih imaju samo po nekoliko deseti-

na kratkih video-snimaka, dok ih druge imaju hiqade.

Svaki pojedina~ni prilog nosi zbirnu ocenu koju im

daju korisnici. Neki od wih toliko su dobro snimqe-

ni da razumevawe engleskog gotovo da nije potreb-

no.http://www.wonderhowto.com.

„Komtrejd konekt 2100“ je ra~unar baziran na AMD Atlon 64 X2

procesoru sa oznakom 3600+, a treba napomenuti i da on u pot-

punosti podr`ava 64-bajtne instrukcije. Ovaj model je oprem-

qen sa 1GB DDR2 667 memorije, {to je u ovoj klasi i vi{e nego

dovoqno. Grafi~ki adapter se nalazi na mati~noj plo~i, ali se

radi o vrlo solidnom modelu baziranom na „envidija xifors“

6100 ~ipu, koji }e bez problema mo}i da pokre}e i odre|eni

broj igrica na ra~unaru. Ugra|en je i DVD+/-R/RW opti~ki ure-

|aj na kome mo`ete nasnimavati diskove ili pogledati filmo-

ve, a sa wim se dobro uklapa i relativno prostran disk od 160

GB. Na mati~noj plo~i se nalaze integrisani 5,1 audio adapter,

kao i mre`ni adapter, a ugra|en je i 56 K modem u slu~aju da ko-

ristite stariji na~in pristupa Internetu. U paketu se dobijaju i

tastatura i opti~ki mi{, dok licenca za operativni sistem nije

ukqu~ena u cenu od 16.999 dinara.

„LG BLEK LEJBL“

Najtawa

kameraKompanija LG lansirala je novu seriju mobilnih telefona pod

oznakom „Blek lejbl“. U pitawu su mobilni telefoni koji sa stakle-

nim ta~skrin ekranima, karbon-fiber ku}i{tem i kamerom od ~ak

pet megapiksela. Zasada nisu objavqeni drugi tehni~ki detaqi,

ali je ve} sada sigurno da }e ovaj ure|aj biti jedan od najpopular-

nijih na leto, kada se pojavi u prodaji.

PROJEKTORI

Ku}ni bioskopProjektori sve ~e{}e nalaze mesto u kafi}ima i ku}noj atmosfe-

ri. Upravo jedan takav - „LCD benk W 500“, na{ao se u ponudi „PC

centra“. Wegova najve}a prednost je mogu}nost prikaza SD materi-

jala u HD rezoluciji. Ja~ine je 1100 ANSI lumena i ima kontrast

5.000:1. Ima mogu}nost vertikalnog i horizontalnog pode{avawa

so~iva koje je {irokougaono, pa u mawoj prostoriji mo`ete dobiti

veliku sliku. Ima i HMDI, i

sve analogne i USB prikqu~-

ke. W 500 mo`ete postaviti

na plicu ili zaka~iti na

zid, po{to mu se ventilator

nalazi sa predwe strane. Uz

projektor se dobija i daqin-

ski upravqa~ koji mo`ete

bez preoblema koristiti u

mraku, jer ima pozadinsko

svetlo. Cena je 93.600 dinara.

Za projekcije u zahtevnijim okru`ewima potrebna je ve}a ja~ina, a

za to je najboqi izbor jo{ jedan „benk“ projektor iz PC centra -

MP 612. Nema mogu}nost prikaza materijala u HD rezoluciji, ali

zato ima: 3D upravqawe bojom, zvuk za ukqu~ivawe i iskqu~iva-

we, brzo automatsko pretra`ivawe, vrata lampice na gorwem ku-

}i{tu, tihi rad... a cena je 68.000 dinara.

14 викенд хумор

Aleksandar Baqak

Виц Ulazi Vaso u pekaru i pita: „Ima li hleba?“ “Nema.“ “Ima li kiflica?“

„Nema.“ „Ima li bureka?“ „Nema.“ „Pa, {ta ima?“ „Pa, eto, ni{ta, radi se...“

Vi{e volim da mi ona

da ribu, nego da me

nau~i da pecam. Aleksandar ^otri}

ПО

РТРЕ

Т

TO[O BORKOVI]

Zoran Jovanovi}

Borislav Stankovi}

* Mogli smo da imamo i boqe odnose sa svetom

da nismo toliko moralisali.

* Sve je krenulo prili~no naivno – od glave.

Prvo nas je pamet izdala.

* Spremni smo i na najve}e `rtve, ali nam

nedostaju kaskaderi.

* Ako smatrate da na{e sumwe nisu osnovane,

nema problema – osnova}emo druge!

* Kad se policajac sav pretvori u uvo, to

prevazilazi nivo profesionalne radoznalosti.

* Napravio je gre{ku u dodavawu. Tako je kokain

do{ao u pogre{ne ruke.

* Fotografija je stara, ali smo mi na woj

mladi.

Барте очистиолуке.

Ја ћу да дремнем

Ka`e Muja Hasi da kupe kravu po

pola. Ka`e Hasa koji }e mi pola

krave da mi PADA PO DVORI[TU

]ale mi je nakupac pa

mu milo {to dajem

godinu za dve.Rade Jovanovi}

Ne mo`e svaka budala

da bude narodni

poslanik. Broj je

ograni~en.

Rade \ergovi}

Sve mi je jasno, ali

ni{ta ne razumem.Milo{ \ur|ev

Na{ narod je toliko

slavan da ga ceo svet

pozdravqa: slava mu!Vitomir Teofilovi}

Nos se bri{e papirnatim

brodovima ili jednostavnim

origamijem.

Vlasnici ovakvog nosa ~esto

organizuju takmi~ewe

u podvodnoj orjentaciji

na suvom. Cvet na

wihovom reveru

nikad ne uvene.

ревија викенд 15

ЛИЧНО

СВИ ЗАЈЕДНО

АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ

АЦА СЕЛТИК

музичар, 38 година, Београд

И Паркић и Европа

импресум

књиг

а

сајт

фил

м

Ministarstvo boli -

Dubravka Ugre{i}

Ruski prozor -

Dragan Veliki}

Mixed media -

Bora ]osi}

Dvadeseti vek -

Bernardo Bertolu~i

Tetovirawe -

Stole Popov

Down by low -

Xim Xarmu{

AKO se iko i se}a problema Petog parki}a na Zvezdari, sigurno mu ne ide u glavu

~iwenica da je, i pored sve medijske pompe, ostao nere{en. Ujediweni kom{i-

luk ve} godinama istrajno brani pravo da se za najmla|e sa~uva igrali{te, {an-

sa da iz detiwstva ponesu uspomenu na ne{to vrednije od buke, zaga|ewa i sivi-

la bulevara pokraj koga `ive. U prevednoj borbi su im se vremenom prikqu~ili

mnogi pokreti i pojedinci, igrali{te je delimi~no obnovqeno, ponovo je posa-

|eno pose~eno drve}e... ali je pravni problem statusa zemqi{ta, uzrokovan mut-

qavinama generacijama lokalnih politi~kih mo}nika, ostao.

Simptomati~no je da su ovu gra|ansku inicijativu kao {ansu prepoznali i Jedni

i Drugi. Kontinuirano su se verbalno dodvoravali svojim sugra|anima, predstav-

qaju}i nastupaju}e lokalne izbore kao „dan D“, kada }e snagom svojih glasova re-

{iti svoj problem, jer po{teni politi~ari, a i Jedni i Drugi se uvek za takve

izdaju, svoju mo} i autoritet zapravo i crpe iz voqe gra|a-

na. Primakli su se ti, u o~ima istrajnog Ujediwenog kom{i-

luka, sudbonosni i toliko puta pomiwani lokalni izbori i

{ta sad?

E, pa sada im savetuju da nije vreme da se talasa zbog refe-

rendumske va`nosti predstoje}ih vanrednih parlamentarnih

izbora i krupnih problema sa kojima se cela zemqa suo~ava.

A glasine kru`e li kru`e. I ponovo smo do{li do potrebe za

brisawem pra{ine sa sirene za uzbunu, organizacije de`ur-

stava kom{ija, kako bismo preduhitrili bagere i kamione sa

ogradom i svojim telima za{titili svoj Parki}.

Razumqivo je da }e se mnogi me|u vama sada zapitati: Zar je

sve ovo toliko va`no u momentu u kome se cela Srbija nala-

zi? Odgovor je: Da, jer je (ne)re{avawe zahteva perfektne mo-

ralne ~isto}e iskrene inicijative, iza koje stoji masa potpisa veli~ine jednog

gradi}a u Srbiji, ogledalo bahatog pona{awa na{e politi~ko-poslovne elite. Ko-

ja je razlika izme|u nemoralnih postupaka osloba|awa krvnika, otimawa dela te-

ritorije suverene ~lanice UN i nepo{tovawa gra|anskog prava na informisawe

i odlu~ivawe o sudbini „dru{tvenog“ zemqi{ta wihovog dvori{ta? Samo u ci-

fri! Zajedni~ki imeniteq svih ovih postupaka je {to se wihovim po~iniocima

MO@E, oni imaju mo} i neutoqivu glad za materijalnim boga}ewem.

Na`alost, na sastav i mi{qewe svetskih centara mo}i ne mo`emo direktno da

uti~emo, pogotovu sa ovakvim sastavom i pona{awem diplomatije, ali ove na{e

qigavce zaista mi biramo na predstoje}im lokalnim izborima! Kao gra|ani i

do`ivotni zaqubqenici u na{ Beograd, svakako mislimo da mu je mesto u elit-

nom dru{tvu evropskih metropola, ali bismo da ga odvedemo tamo sa retkim

preostalim zelenim povr{inama kao wegovim sastavnim delom. Ili prevedeno

na jezik parola tzv. visoke politike: I Parki} i Evropa!

NAJSRE]NIJI sam bio nekoliko puta. U

du{i sam nepopravqivi optimista i

ne tra`im nemogu}e, tako da se sma-

tram sre}nom osobom. Bio sam sre}an

kada sam se o`enio, kada mi se rodio

sin, kada su „Ortodoks Kelts“ objavili

prvi album. Sada ~ekam da mi se rodi

drugo dete pa da opet budem sre}an.

@UTA „BUBA“. Gledam u wu. Nije moja,

ali mi je sin Stefan Vuk obe}ao da }e

jednog dana da mi kupi zelenu „bubu“.

I to staru, a ne novu. Tako da sada

`ivim u nadi.

ZELENA mi je omiqena boja zbog neko-

liko razloga. Prvo zato {to je to boja

mog omiqenog fudbalskog kluba

„Seltik“. Onda zato {to je prirodna,

zato {to je zelena bila boja barjaka

cara Du{ana i zato {to se patrijarh

Pavle potpisuje zelenim mastilom. I

zato {to je na{a. Svih 400 nijansi, ili

koliko ih ve} ima.

MNOGO ME NERVIRA kada vidim

poluprazne kontejnere, a oko wih ured-

no poslagano |ubre. Sva sre}a {to ovi

metalni kontejneri ne mogu da se

zapale, pa se neko i prevari da u wih

ubaci sme}e. Malo kulture ne bi

{kodilo. Ili bar ko{arka{kog ume}a.

„EVROSONG“ me podse}a na hevi metal.

Pre svega, zbog grupe „Lordi“, koju cela

moja porodica voli. Zato }emo svi

zajedno i}i u Smederevo na „Kastl

fest“ da ih gledamo i slu{amo. Glavni

inicijator je moja supruga, koja }e tada

biti u devetom mesecu trudno}e. Osim

toga, na ovogodi{woj „Pesmi

Evrovizije“ Fince }e opet pred-

stavqati hevi metal bend. Zovu se

„Terasbetoni“, {to me podseti da ovih

dana moram da izbetoniram terasu.

OMIQENA GODI[WA DOBA su mi

prole}e i leto. Najvi{e zbog svirki na

otvorenom. „Kelti“ od 3. maja kre}u sa

koncertima. Nadam se da }e ih biti

mnogo. I da }e u`ivati svi - sa obe

strane bine. Dok nas budu slu{ali

verni fanovi, ja }u slu{ati „Kamelot“,

Pola Enku, Nika Kejva, Marka Noflera

i, naravno, „Seks pistolse“ i Manu ^aoa

na „Egzitu“. Lenija Kravica }u

presko~iti, jer }u se tada baviti

prido{licom u porodici.

V. M. P.

NAPAD

Devojka iz

sredwe {kole

u Merilendu, u

Sidneju, s

majkom koja je

te{i posle

napada grupe

huligana koji

su ma~etama i

bejzbol

palicama

napali

{kolu.

Foto AFP

Svetozar Cvetkovi}, direktor Ateqea 212

Уредник додатка: Вељко Лалић Технички уредник: Ненад Живков Телефон редакције 011/3028F121 e-mail [email protected]

КОЛИКО ЗНАМ

www.atelje212.co.yu

www.b92.net

www.cirquedusoleil.com

Београдски синдикат