ОШ “ДРИНКА ПАВЛОВИЋ” IV/4 БЕОГРАД ЈАНУАР 2016. · 2016-02-22 · Д Р У Г И Б Р О Ј ОШ “ДРИНКА ПАВЛОВИЋ” iv/4 БЕОГРАД

Д Р У Г И Б Р О Ј ОШ “ДРИНКА ПАВЛОВИЋ” IV/4 БЕОГРАД ЈАНУАР 2016.

У овом броју:активности поводом Дана науке и Дана школе,

школске славе – Свети Сава... Ликовни и литерарни резултати такмичења и конкурса за 2015. годину...

Зимски распуст од 29.1. до 17.2.2016.

Разредна новина”ЖУЋКО” је гласило ОШ “Дринка Павловић” у Београду.

Директор ОШ “Дринка Павловић“: Урош Момчиловић

Учитељица – одељенски старешина IV/4:Мерима ЈовановићУредник IV/4,

ученик Гаврил Вујић

ОШ “Дринка Павловић”Косовска 19Београд, 11000(381) 11-3238 688

www.drinka.rs

2

ОВО СВО МИЈа сам посебан/на ...По цртању - МиљаШто имам брата, маму ,тату и куцу; што пишем крими романе - ЕваШто лепо плешем - ОливераШто лепо цртам и певам - ЕленаПо мом имену који значи ``Океан``, што имам сестру близнакињу, што играм добро све игре на часу физичког - ДаријаШто умем да играм БРЕЈК ДЕНС, свирам клавир, добро цртам - Давид ЛавШто умем да пишем песме - АњаДа брзо нешто заборавим или побркам, по мом цртању и доброј игри у фудбалу - КостаЈер имам белег у облику облака на нози, што сам тврдоглава – ЈанаУ брзом читању књига - НевенаШто добро играм тенис - АлексаШто имам овакву памет, циничан хумор и што сам добар спортиста - МихајлоШто сам искрен за моје понашање, што волим игре са својим другарима - БогданИз књижевности, јер имам знања из информатике, што свирам клавир, јер сам почасни члан библиотеке``Ђура Јакшић``- ГаврилЈер добро певам и говорим енглески језик и играм кошарку - МаријаЈер сам добра другарица и помажем другима , јер добро говорим енглески и немачки језик, јер тренирам одбојку - Маша М.У плесу, дотеривању , јер сам добар ђак и говорим енглески језик - КајаПo лепом певању и цртању - КристинаИз математике, што плешем модеран плес, играм фолклор и тренирам одбојку - БојанШто сам девојчица, што тренирам карате и најбоља сам у томе – Маша С.У игрању игрица на компјутеру, што тренирам кошарку и одбојку - ВукУ кошарци и што имам јак ударац - РељаЗбог спорта јер га обожавам и играм фудбал , што лепо певам - УрошУ игрању игрица и информатици, што говорим енглески језик - ЛукаЈер сам сналажљив и домишљат, у игрању игрица на компјутеру, што добро играм фудбал и „Између две ватре“ - ОгњенШто се брзо наљутим , што играм тенис, што добро играм видео игрице - Адриан

● Колико медаља си освојила у Бару?- Три медаље и пехар.

● Да ли ти се допало у Бару?- Допало ми се у Бару.

● Волиш ли да путујеш на такмичења?- Баш и не волим много.

● Од које године тренираш?- Тренирам од шесте године.

● У којем си карате клубу?- Тренирам за клуб ,,Соко Штарк''.

● У којој категорији се такмичиш?- Код нас се то дели по килажи и годишту.

● Ко ти је узор?- Тренер Стрика Павловић.

● Да ли успеваш да ускледиш школу и карате?- Успевам.

● Да ли имаш времена за одмарање?- Да имам.

● Који су ти планови за будућност?- Да постанем првак света у каратеу!

– ИНТЕРВЈУ – Маша Степанчич, ученица IV/4, каратисткиња

3

ДАНИ НАУКЕ - ИНТЕРВЈУ

Новинар: Имаш ли неку препоруку за штанд?Анђелина: Мислим да би могли боље да организују све ове радионице.

Пришли смо и једној баки која је разгледала штандове IV/4 са пуно интересовања. То је госпођа Живана, професорка физике у пензији.Новинар: Како Вам се свиђају радионице?Живана: Радионице су врло успешне и штандови су врло занимљиви.Новинар: Да ли имате неку примедбу на радионице у IV/1,2 и IV/4 или неку препоруку за неку будућу радионицу?Живана: Важно је да радионице буду тако осмишљене да нам јасно покажу како неке природне законитости функционишу. Експеременти морају бити усаглашени.

Последњи наш саговорник био је Урошев тата из IV/4. Новинар: Да ли Вам се свиђају радионице које сте обишли?Урошев тата: Супер су. Највише ми се свиђа радионица IV/4 "Мраморирање".Необично је шарање лаковима за нокте по води и како се то све може пресликати на папир или неки други предмет.

Ово су били наши саговорници на "Данима науке". Сјајно смо се провеле причајући са ученицима и посетиоцима радионица.

Новинари Одељенскег часописа ’ЖУЋКО’’:‘Ева Ћосић и Марија Стојаковић IV/4

У Основној школи "Дринка Павловић" одржани су "Дани науке". Било је пуно учесника и посетилаца. То смо искористили и интервјуисали неке од њих.Прво смо интервјуисали Андреу Мицић, ученицу IV/2.Новинар: Здраво Андреа, да ли можеш да нам кажеш који је назив твоје радионице?Андреа: Ћао! Радионица се зове "Кеса и оловке".Новинар: Интересантан назив. Да ли можеш да нам објасниш о чему се ради у твом експерименту?Андреа: Ми пунимо кесе водом и онда кесу пробадамо штапићима. Вода није исцурела зато што су штапици остали забодени и тако су зачепили рупе.Новинар: Да ли си задовољна посетом твоје радионице од стране других ђака?Андреа: Јесам.

Наставили смо наш обилазак и дошли у кабинет биологије где смо нашли дечака Ивана Кризманића који је ученик VII/2 .После кратког упознавања питали смо га: Иване, шта нам твоја радионица показује?Иван: Ово је радионица под називом "Свет микро гљива" која вас упознаје са разним врстама гљива.Новинар: Да ли си задовољан посетом и организацијом сајма?Иван: Да.

Онда је уследила посета кабинету физике. Ту смо срели Анђелину ученицу VI/2 разреда. Она је разгледала радионице па смо искористили прилику да јој поставимо пар питања. Новинар: Анђелина, да ли ти се допадају "Дани науке" и да ли ти се нека радионица посебно допала?Анђелина: Да, баш ми се све допада. Највише ми се свидела радионица под називом "Слоновска паста".Новинар: Анђелина, да ли мислиш да си нешто научила?Анђелина: Да. научила сам неке нове ствари које раније нисам знала.

У нашој школској библиотеци професор информатике нам је приказао своју апликацију коју је по његовим речима правио 18 година. У тој апликацији можемо видети разна места уживо.

На пример: вулкане, золошке вртове, градове, мора, океане...

Тематски дан је ове године осмишљен заједно са Данима науке на тему: „Дринкина научна башта“.Одељење IV4 је тематску интердисциплинарну наставу урадило на тему : „Чуда су свуда“ кроз наставне области: Српског језика, Математике, Природе и друштва , Ликовне и Музичке културе .Песма „Рондо”„Путовање око света за 60 минута”Матиш, баш свуда!Чаролиматика!Котрља се и оставља траг !Лет помоћу огледала!Два дана су одржавани часови интердисциплинарно кроз предмете и то прва три часа , да би се четврти и пети часови наставили у холу школе на другом спрату са интерактивним радионицама поводом Дана науке.Радионице су биле усклађене са темом „Чуда су свуда“ и које су пратили панои свих експеримената и радионица:Лептир који лебди!Калеидоскоп-дечији биоскоп!Мраморирање-шарање по води!Ухвати ветар!Добро звучи!Сви ученици су учествовали . Сви су уживали у подељеним задужењима у холу школе 2.спрата . Тих дана родитељи и други ученици су могли да погледају шта смо ми и остали спремили . Другог дана по завршеним активностима ђаци су оценили активности у протекла два дана.(среда и четвртак, 4/5.11.2015.)

4

ТЕМАТСКА ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНА НАСТАВА IV4 РАЗРЕДА

АПЛИКАЦИЈА ПРОФЕСОРА ИНФОРМАТИКЕ

У нашој школској библиотеци професор информатике нам је приказао своју апликацију коју је по његовим речима правио 18 година. У тој апликацији можемо видети разна места уживо.

На пример: вулкане, золошке вртове, градове, мора, океане...

У петак, 6.11.2015. уследио је и свечани час посвећен Дану школе.Том приликом подељене су Похвалнице:за Најбољу другарицу - Машу Мехиновић,и наставне предмете:

Српски језик - Гаврил Вујић,

Математика - Бојан Јаковљевић ,

Немачки језик - Елена Тодоровић,

Познавање природе и друштва - Каја Караматијевић,

Ликовну културу - Коста Аралица,

Музичку културу - Марија Стојаковић,

и Физичко васпитање - Маша Степанчич.

После тога уследио је одлазак у биоскоп Дом синдиката , где смо гледали филм „Снупи“!

Јана Вученовић

Истраживали смо, откривали и учество-

вали у лепоти ликовног стварања, а

резултати тог рада су награде, похвале,

дипломе, изложени радови..

Миљи Момчиловић, у септембру

2015. год. додељена је награда из Јапана.

Центар за ликовно васпитање деце и

омладине Војводине доделио је Огњену

Стојановићу, IV4 , награду стрип вести

за оригиналног стрип јунака на 29.

изложби ауторског СТРИПА ученика

основних школа Србије. На овогодишњи

конкурс пристигло је 1223 рада, а жири је

за излагање одабрао 170 радова и том

приликом били су изложени и ликовни

радови ученика IV4 : Давид Лав Марков,

Вук Јовановић, Богдан Обрадовић,

Степанчич Маша, Оливера Козомарић и

два рада Бојана Јаковљевића.

У Пољској – Дечји Креативни Арт

Центар и Галерија у Торуну и

Министарство културе и националне

баштине у Варшави послало је Диплому

школи и ученицима IV4 за учешће у шко-

лској 2014/15. години на ликовној теми

Путовање за 18. међународну дечју

изложбу Увек зелена, плава увек. Диплома

је уручена у децембру 2015. године.

5

Ликовни резултати одељења IV4 у2015. години

Миља Момчиловић – НАГРАДА ИЗ ЈАПАНА!

Огњен Стојановић - награда за оригиналног стрип јунака

Четвртаци наше школе су посетили ДКЦБ поводом Међународног дана људских права. Тај Дан је обележен

забавним програмом и то музичком тачком хора „Чаролија“ на челу са Леонтином Вукомановић и хором

Дечијег културног центра. Ту је био и мађионичар Игор са својим мађионичарским триковима. Одгледали смо

представу „Трнова Ружица“ које је извео балетски студио „Ружица“ и деца из Дома за децу и младе из

Сремчице. Изненађење је ипак за све нас било присуство политичара:

Председник владе Александар Вучић, градоначелник Београда Синиша Мали, градски менаџер Горан Весић,

Министар рада и социјалних питања Александар Вулин и Сузана Пауновић директорка канцеларије за људска

и мањинска права. Наше одељење имало је прилику да се слика и поразговара са горе наведеним високим

функционерима, након што су нам говорили, из свог угла, о нашим правима.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЉУДСКИХ ПРАВА – 10. ДЕЦЕМБАР

Добровољно ватрогасно друштво општине Стари град, наградило је 1. местом Адриана Поповића, IV4, за осликану

тему Мој пријатељ ватрогасац. Ученику је уручена награда, златна медаља и диплома у Општини Стари град, 21.12.2015.

године.

Гаврил Вујић

Учествовали смо на конкурсу “Причала ми моја бака , некада је то било овакo...” чија тема има за циљ да непроцењиву вредност наше народне традиције, скупљане и преношене вековима са генерације на генерацију, сачува и учини доступном новим генерацијама и другим народима. Писали смо и цртали шта су нам причале наше баке, или деке...

Моја бака Олга рођена је у Београду још пре Другог светског рата. Дуго памти и добро се сећа многих ствари. Радо ми прича о свом детињству, својој породици и свему што је проживела и доживела.

Једно јутро када је бака дошла код мене у посету, донела ми је стару слику из школских дана. Једноставна учионица, позади чивилук, клупе и столови какве никад нисам видела, насмејана деца и међу њима насмејана учитељица. Загледала сам се у две девојчице у првој клупи. Широк осмех и таласаста коса, испред њих отворене књиге. Све док ми мама није рекла да у првој клупи седи моја бака, нисам могла да је препознам. Онда ми је још рекла да је поред ње на слици бака Бојана, бакина другарица коју познајем, још увек се друже.

Бака Олга је почела да прича причу о својој школи. Ишла је у Основну школу „Доситеј Обрадовић“, али то је трајало само четири године. У њено време деца су ишла у основну школу четири, а у гимназију осам година. Питала сам је зашто су у учионици на слици само девојчице, а она ми је објаснила да се њена школа звала „Шеста женска гимназија“ и да су тада девојчице и дечаци ишли у одвојене школе. То није дуго трајало. После трећег разреда, када су положили малу матуру, њена школа се спојила са једном мушком школом и тако је настала „XI београдска гимназија“.

Бака ми је причала

Мале матуре су иначе били ослобођени само најбољи ђаци, они који су имали све петице. Моја бака је била међу њима. Све девојчице на фотографији су некако личиле. У ствари, приметила сам да су исто обучене. Носиле су црне кецеље са белим крагнама. Кецеље су се копчале и неке девојчице су имале тамне, а неке беле дугмиће. И крагне су се мало разликовале, било је везених и обичних, романтичних и шпицастих. Бака ми је рекла да су се оне скромно и неупадљиво облачиле, морале су да буду у сукњама и равним ципелама. У њено време, рекла је, деца су се такмичила ко ће боље да научи и више да зна, а није било важно ко како изгледа. Имала је наравно примедбе на данашњу децу, али сам се ја потрудила да јој објасним да ни ми данас нисмо лоши. Знамо шта је важно, а шта није. Не носимо кецеље, али не гледамо једни друге само кроз гардеробу.

Био је то још један леп разговор са баком. Невероватно је колико сам научила и сазнала о прошлости, школи и обичајима из само једне слике и бакине приче.

Оливера Козомарић IV4 О.Ш. „Дринка Павловић“, Београд

6

Оливера Козомарић

7

Бака ми је причала овако Бака ми је причала да су се у школи морале

носити ђачке униформе. Дечаци су носили

кратке блузе, а девојчице дугачке кецеље.

Бака ми је рекла да је било лепо видети њену

децу, моју маму и ујака, када крену у школу,

обучени исто као и остали ђаци. У свакој

школи су униформе биле другачије боје. У

школи моје маме носиле су се униформе

плаве боје. Да би ђаци увек били уредни,

маме су водиле рачуна да кецеље буду чисте

и испеглане. Девојчице су украшавале своје

униформе тако што су на џепове везле

цветове или срца од црвеног и розе конца,

или су стављале беле крагне од чипке.

Тада је све било уредније него сада, нико

није могао да се хвали да има бољу одећу,

јер се ђаци нису много разликовали. Можда

неко и није волео да носи ђачку униформу,

али тако је то било у време мојих родитеља,

бака и дека.

Вук Јовановић, 4/4

Причала ми је бака, било је то овако...

Када сам кренуо у први разред сви су били

узбуђени и поносни на мене, а посебно моја бака

која је исто ишла у ОШ „Дринка Павловић“. Она

је била прва генерација ђака који су ишли у моју

школу, пре више од педесет година, и причала

ми је како је све било у њено време. Једна од

њених прича била је и о томе како су се деца у

то време другачије облачила и како су сви

морали да носе школске кецеље.

Причала ми је бака: „ У моје време било је то

овако, дечаци су имали тамно плаве кратке

кецеље а девојчице мало дуже, исте боје. Сваке

годне добијали смо од школе нове кецеље и ја

сам на моју увек пришивала црвене дугмиће за

срећу.“

Као и све девојчице, и моја бака волела је да

буде модерна па је украшавала своје кецеље

дугмићима, неке девојчице стављале су чипку и

везле украсе или број свог одељења. Углавном,

бака ми је рекла да су се кецеље највише носиле

да се деца у школи не би испрљала, јер тада

нису имали тако много ствари као ми данас. У то

време деца су се највише играла напољу и

школа им је била главно место за дружење и

cпорт. Осим тога, са кецељом су сва деца била

једнака и није било важно да ли су обучен

сиромашно или богато.

Мени је бакина прича била интересантна,

волео бих да и ми имамо униформе за школу.

На своју бих исто зашио неку амајлију за срећу и

био одличан ђак као моја бака.

Богдан Обрадовић, 4/4

Рекли су ми да су униформе служиле да се деца која су богата не би разликовала од сиромашне деце.

Мени то звучи праведно. Сад се деца деле по групама. Има сиромашне деце, а има и богате. Мислим да

то није праведно , али ја ту ништа не могу.

Јесте да ја не бих волела да сваки дан носим исто, али боље и то него да се нека деца осећају

угрожено по том питању. Можда и ношење униформе и није тако лоша идеја. Униформе би требало да

буду мало модерније да би их сва деца прихватила и носила са задовољством.Каја Караматијевић, IV4

Причала ми моја бака – некад је то било овако

Један дан сам са мамом гледала старе слике

моје баке из школе. На свакој слици сви су били

исто обучени. Питала сам маму зашто је то тако.

Она је рекла да су тад дечаци и девојчице

носили униформе.

Сви ђаци су тад морали да их имају. Све

девојчице су тад имале у склопу своје униформе

белу кошуљу и тегет сукњицу. Тата ми је рекао

да су његове другарице које су биле креативне,

себи на крагни кошуље везле чипкицу. Дечаци су

носили тегет панталоне и беле кошуље.

8

Школске кецеље

Ка

ја К

ара

мат

ије

вић

Лав

Да

вид

Мар

ков

ПРИЧАЛА МИ МОЈА БАКА, НЕКАД ЈЕ ТО БИЛО ОВАКО

У разговору са мојом баком питао сам је каква је пре била школа, какви су јој били учитељи и другари. Између осталог споменула ми је ђачке кецеље.Дакле за школу су биле неопходне ђачке кецеље. Дечаци су носили тамно-тегет блузе које су се напред закопчавале на дугмиће и имале су лепе крагне. По неко је око крагне носио додатну белу крагну која је чинила блузу лепшом и елегантнијом.

Све девојчице и девојке које су похађале основну или средњу школу носиле су ђачке кецеље. Кецеље су се правиле од јефтиних материјала, крој је морао бити једноставан. Сукња и хаљина није смела да вири испод кецеље. Кецеље су биле тамнијих боја најчешће црне или тегет боје. Носиле су се преко друге одеће. Кецеље су смеле да имају белу крагну или да бела крагна блузе вири из кецеље.Било је школа у којим чак ни кукичане нису биле дозвољене. Функција кецеља је била да заштити одећу али и да спрече било какво модирање и стварање видљивих социјалних разлика међу ученицима.

Јана Вученовић

9

Наша драга учитељица Мерима Јовановић је доласком на посао, у школу, пала низ степеник и задобила лакше повреде.

ТО СЕ ЗОВЕ ПОВРЕДА НА РАДУ!

Тај дан се понашала као и сваки други и све је било нормално све до четвртог часа када је осетила бол у руци (на коју је пала) , па је морала отићи код лекара на снимање. Следећег дана је била само на првом часу да нас обавести да неће долазити четири недеље и да ћемо имати учитељицу на замени .

Наша ,,нова“ учитељица се зове Наташа и лепо се слажемо, међутим, цео разред се слаже око једне ствари, а то је да је нама наша учитељица незаменљива.

И наш друг Алекса је имао повреду на раду - на часу физичког васпитања, само три дана раније. Напрсла му је кост на десној руци. Гипс је носио три недеље и долазио је у школу цео децембар. Другари су му помагали у школи, а код куће су сви били ангажовани. Чудан је овај децембар 2015., а још увек нема снега и поледице.

Гаврил Вујић

НАША УЧИТЕЉИЦАИМА ГИПС

Девојчице су носиле хаљинице у истој боји као и дечаци.И оне су такође носиле украсне беле крагне које су понекад биле чипкасте и које су се преле и мењале по потреби.И на мушкој и женској униформи су били скројени напред велики џепови.Ти џепови су дечацима служили да у њих ставе кликере и још по неки реквизит за игру, а девојчицама су такође служили за сличне сврхе.Тако су сва деца изгледала врло слично,међу њима није било разлике нити одвајања и издвајања и другарства међу њима су била вероватно искренија.

Тако су временом ђачке кецеље отишле у заборав као и много тога из старих времена којих би требало бар по некад да се присетимо и можда размислимо и уведемо у садашњост.

Михајло Сиљановић IV4

Ева Ћосић

НЕСРЕЋА У СРЕЋИПрозор је провирео кроз сунчев зрак. Кревет је обасјао дечака. Школа је устала и спремила се за Марка. Улица је ходала поспана и њега је згазила грана. Нога му је огребала грану.Пролазници су почели да плачу, а Марко је дотрчао. Он је утешио једну маму и залепио огреботину на фластер. Школа се смирила и кренула у дечака. Час математике је на њега каснио. Врата учионице су закуцала на Марка. Дежурни наставник није чуо одговор, а он се појавио у ходнику. Тоалет се сакрио у дечака. Домаћи се одмах сетио да ни њега није урадио. Игрице су одлучиле да цео час остане у тоалету и играју са њим. Учитељица је кришом ушла, а Марко је после звона изашао из учионице. Следећи час је морао да објасни зашто он касни на њега. Марко је био тужан и помиловао је учитељицу. Домаћи се није ни сетио да га пита за њу.Грана је била срећна што је ударио дечак. Боље је једна математика, него јединица из ожиљка.

Лука Влаховић 10

Додела диплома за

литерарни конкурс

„Изокренута прича“ је

одржана 20. јануара у 13

часова у Малој сали Дечјег

културног центра, а

свечаности су

присуствовали и

НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ

НАШЕГ ОДЕЉЕЊА:

Козомарић Оливера,

Обрадовић Богдан,

Влаховић Лука,

Сиљановић Михајло,

Аралица Коста, Ћосић Ева,

Јовановић Вук, Вујић

Гаврил, Лара Киш,

Свилокос Алекса, Каја

Караматијевић и Елена

Тодоровић.

МАЈСТОРИ ИЗОКРЕНУТЕ ПРИЧЕ

Друга награда додељена је разреду

4/4 ОШ „Дринка Павловић“, и

учитељици Мерими Јовановић!

11

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧАБила једном једна кућа која је живела у богатом мишу и била је јако бучна. Станари су схватили да је кућа у мишу, јер су се у зидовима чуле ситне рупе у корацима. Примећивали су да је сир јео миша и да су столови нестајали са хране.Зато је мачка одлучила да набави станаре како би путу стала на миша. Сваки пут кад би настала јурњава, станари су мучили галаму и хаос. У једном моменту, пријатељство је скло-пило мачку и миша, и одлучило да узме кућу за себе и избаци улицу на станаре. Разне замке су постављале мачку и миша, на очима су правиле чаршаве као да су духови, и све тако док обзиром без главе кућа није побегла из станара.Тако је живот имао лепог миша и мачку, и што је најважније, нису гладовали, јер су имали храну пуну фрижидера.

Коста Аралица

ИЗВРНУТА ПРИЧАЈедног дана кревет се рано пробудио и устао из свог двоспратног дечака. Испод њега је била његова мала розла пиџама која је носила сестру. Устао је поздравио ствари и обукао маму. Мама му је рекла да ће за ручак имати чиније у шпагети , па би било лепо да сос парадајз оде до продавнице.Ипак оде он на игралиште где је баскет играо дечаке. Тимови су се поделили у дечаке. Десет је играло са дечаком, а Иван је играо са баскетом до Марка. Већ за пет минута Марко је дао лопти кош.Од среће се вис удари у главу и скочи од дечака. Другари га од куће одведоше на игралиште. Врата отворише маму и угледаше дечака на чворуги. Онда мама рече:,,У ногама су кратке лажи“. Гаврил Вујић

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧАПровео ме један незабораван дан. Етно конак на врху планине је одлучио да дође до мене и моје породице. Једина шума је водила узбрдо неколико километара кроз пут. Стрмина се веома тешко пењала преко нас. Река нас је прелазила преко висећег моста, а стена скоро да је пузала по нама. Гране су се хватале за нас да би се задржале. Пропланци су се појављивали на отровним печуркама.Коначно, на врху. За добродошлицу, слатко од дивљих купина нас је послужило. Роштиљ и салате су нас ручали. Мучењу се исплатило да се попнемо. Спуштање је било много брже , јер је тур клизао на нама до подножја. Били смо свуда по блату и уморни, али задовољни.

Вук Јовановић

У нашој библиотеци, 23.11.2015. године, одржана је промоција књиге "УЖАСНА ТЕТКА", Дејвида Валијамса. Ова књига тренутно заузима прво место на листи дечјих бестселера у Великој Британији. Тања Лебовић Зечевић из издавачке куће "Propolis Books" се веома потрудила да наши ученици четвртог разреда замисле тетку Албертину, али и остале ликове ове књиге.

12

27. јануара у ОШ „Дринка Павловић“ одражана је свечана академија посвећена Светом Сави у организацији ученика 3. и 4. разреда, где је наше одељење узело учешће у програму - хор и рецитал.

Поводом истог празника, имамо и освојену литерарну награду на међународнoм калиграфском, литерарном и ликовном XXIV КОНКУРСУ „СВЕТОСАВЉЕ И НАШЕ ДОБАˮ, са основном темом: „Породица“.

У КАТЕГОРИЈИ ОСНОВНИХ ШКОЛА – НИЖИ РАЗРЕДИ2. награду освојила је КАЈА КАРАМАТИЈЕВИЋ IV/4 ОШ „Дринка Павловић“, Београд

НАГРАЂЕН УЧИТЕЉ:Мерима Јовановић

Конкурс је расписало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Коло српских сестара Епархије бачке, Одбор за веронауку Епархије бачке, Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине и Удружење војвођанских учитеља.

На конкурс је пристигло 358 радова из 68 школа из Републике Србије и Републике Српске. Завршна свечаност на којој ће бити уручене награде и отворена изложба ликовних и калиграфских радова биће одржана14. 05. 2016. године.

XXIV КОНКУРС „СВЕТОСАВЉЕ И НАШЕ ДОБАˮ

Одељење 4/4 је освојило 3. место на школском такмичењу "Најраспеваније одељење", одељење 3/2 је освојило друго место, а одељење 4/1 ће представљати нашу школу на општинском такмичењу.

На школском такмичењу из математике најбоље резултате су постигли: Јовановић Вук и Караматијевић Каја, и пласирали се на општинско такмичење.

13

ПЕТАО БУДИЛНИК – ОДЕЉЕНСКА ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА РАДОВА

Највернији човеков будилник био је петао. Први петлови најављивали су зору;са трећим се знало: онај који се на пут спрема , ако није устао, већ је окаснио.

У српској народној традицији петао је повезан са Светим Савом и Светим Мратом, коме је црни петао приношен на жртву и с` којим је понекад индетификован.

Петао и кокошка имају посебну улогу у свадбеним обичајима, због веровања у њихову плодност.

Маша Степанчич

Миља МомчиловићГаврил Вујић

Адриан Поповић

14

Читаоци одговарају са ДА и НЕ

1. Вода из чесме има укус који подсећа на јагоде.

2. Животињама није потребна вода за живот.

3. Воде за пиће има довољно за све људе.

4. Биљке могу да живе без воде.5. Потребно је да водимо рачуна о

води.6. Добро је бацати смеће у реке.7. Вода је неопходна за живот

животиња само зато што се оне у води купају.

8. Неким биљкама је потребна вода за живот, а некима није.

9. Воду из сваке чесме можемо слободно да пијемо, важно је само да нам је чиста чаша.

10. Потоци су обично мање загађени него реке.

11. Људи који се купају у реци опаснији су загађивачи него отпадне воде из фабрике.

12. На Земљиној кугли има више воде него копна.

13. Загађeност на Земљи већ је толика да исправна вода за пиће постаје права драгоценост.

БРЗЕ ПИТАЛИЦЕ

ПАНТОМИМА

1) У реку се не сме пљунути2) Вода се жедном не сме продати3) Човек без слободе, ко риба без

воде4) Вода све може спрати, сем

прљавог образа

Коста Аралица

Изложба радова

Урош Ристановић Марија Стојаковић

Лука Влаховић Огњен Стојановић