KУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ приредио др Слободан Антонић Миле В. Пајић, Улаз у манастир, Манастир Хиландар, српска царска лавра, Света гора Атос
KУЛТУРАУ ТРАНЗИЦИЈИ
приредиодрСлободанАнтонић
Миле В. Пајић, Улазуманастир, Манастир Хиландар, српска царска лавра,
Света гора Атос
193
УВОДНАРЕЧ
ПРИРЕЂИВАЧАКУЛТУРАУТРАНЗИЦИЈИ:
СЛУЧАЈСРБИЈЕСрпско социолошко друштво и Завод за проучавање културногразвиткаорганизовалису,25.маја2013,научнуконференцију „Културау транзицији: случајСрбије”.Чланциу овом темату настали су дорадом реферата поднетих нанаведенојконференцији.
Српско социолошко друштво (основано 1954), као националнаасоцијацијасоциологауСрбији,досадајеорганизовало37научнихконференција1.
Али,сведоове,ниједнаконференцијаССДанијебилапосвећенакултури.Социологијакаострукаимамноготогадакажеокултури.Несамо затоштосусоциологијакултуреисоциологијауметностикључнесоциолошкедисциплине,већизатоштосамисоциолози,каодеостваралачкеиуниверзитетскеинтелигенције,активноучествујуукултурномживотусвогдруштва.ОтудајебилоразумљивоштојеСрпско социолошкодруштво,приликом закључења своје конференције„СтогодинасоциологијеуСрбији”(2012),донело одлуку да следећа конференција буде посвећена стањукултуреусрпскомдруштву.
УреализацијуовеидејеубрзосеукључиоиЗаводзапроучавањекултурногразвитка,којијељубазноставионарасполагањесвојеистраживачкеидругересурсе.ИзборЗаводакаосарадниканаовомпројектубиојесасвимразумљив.Завод јенајстаријаинајугледнијаистраживачкаустанованапољукултуреуСрбији, суштинскиважна зауобличавање
1 Видети: „Научни скупови и стручни семинари у организацији Српског социолошког друштва”, сајт Српског социолошког друштва,www.ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=45&Itemid=57.
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
194
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
озбиљнекултурнеполитикеунашојземљи.УЗаводујерадио(иради)великибројсоциологакојисуукључениувеликаискуственаистраживањаизобластисоциологијекултурекојасеобављајууЗаводу.Заводје,коначно,установакојаод1968.годинеиздајечасопис„Култура”,учијемподнасловустоји:„Часописзатеоријуисоциологијукултуреикултурнуполитику”.
Тако је, 25. маја 2013, у Заводу за проучавање културногразвиткаодржананаучнаконференција„Култураутранзицији:случајСрбије“2.СкупјеорганизованнасличанначиннакојисуорганизованеипретходненаучнеконференцијеСрпскогсоциолошкогдруштва.Методологијаскупаподразумевалаједаучесницитекстоверефератапредајупреконференције,адаихзатиморганизатор,наконодговарајућихрецензија, дистрибуира свим учесницима. Тако нагласакнијебионапрезентацијисаопштења,већнадискусијиизаједничкомпромишљањуидејаиналаза–штоијестесмисаооваквихскупова.
Овај метод је омогућио да се дође до квалитетних и инспиративнихсаопштења,такодасенаконференцијимоглаотворити,премаопштемуверењу,веомазанимљива,кориснаиплоднадискусија.Посебанкуриозитетбилојеучешћепроф.дрЗоранаАврамовића,којије,наконштојенаписаоипредаосаопштењезаовуконференцију,биоименованзадржавног секретарауМинистарству за културу. Због тогасуучесницидебатеималиутисакдадискусијакојуводенаовомскупуможеиматиизвесногутицајаиназваничнукултурнуполитику. (Доцнијибрзиодлазакпроф.Аврамовићасаовефункцијенијемогаодараспршисвеовенаде).
Ускладусауобичајеномпраксом,кадајеречоконференцијамаССДа,деорефератамогаосечутиинаТрећемпрограмурадиоБеограда.Такође,оовојконференцијијеразговараноиуемисији„Агора”,ДругогпрограмарадиоБеограда,када су гости емисије били ЗоранАврамовићиСлободанАнтонић.
УовојсвесцичасописаКултураналазесесвирефератисаконференције (било у темату, било у рубрициИстраживања).Бројностиквалитетрадова,каоивеомаживадискусијакојајеоњимавођена,сведочедајетема„Култураутранзицији:случајСрбије”билакакодруштвенорелевантна,такои научно изазовна.Стање у култури и културна политика
2 Видети:„Успешанрадконференцијеокултури”,сајтСрпскогсоциолошког друштва, www.ssd.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=353:20130528204340&catid=35:20111211163613&Itemid=41.
195
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
важнасудруштвенапитања,поготовоуданашњојСрбији.Савремено српско друштво пролази кроз фазу перифернемодернизације.Сједнестране,запљускујугаталасиглобализације,асдругесеборидаодржисвојеаутентичневредности.Теубрзанедруштвенепроменеутеснојсуспрезисакултуромикултурномполитиком.Усредиштусвихкултуролошких заплета налази се неразјашњени однос између„масовне” и „елитне” културе, а пре свега успостављањедруштвенорелевантнихмерилазаодговарајућуевалуацијупроизводакултурнепраксе.
Наравно да ова конференција нијемогла дати све одговоренасвакључнанаучнаидруштвенапитања.Али,многиодговорисуваљаноформулисани,илимакарназначени.Нанашојнаучнојзаједнициједатеодговоредаљеверификујеилиупотпуњује,ананашимкултурнимвластимаједаих,код формулисања елемената званичне културне политике,макаримаувиду.
проф.дрСлободанАнтонић,
председникСрпскогсоциолошкогдруштва(20092013)
МилеВ.Пајић,ПиргСветогГеоргија,манастирХиландар,српскацарскалавра,
СветагораАтос
196
Српско социолошко друштво, Београд
DOI 10.5937/kultura1340196N УДК 316.72(497.11)”198/...”
316.752(497.11)”198/...”оригиналан научни рад
КУЛТУРАСРБИЈЕНА РАСКРШЋУ20.И21.ВЕКА–
НЕДОВРШЕНИМОДЕЛСажетак:ОвајрадјенастаонаосновуједногистраживањаспроведеногуЗаводузапроучавањекултурногразвиткакрајем1989.године,садржајаипорукасавеликеконференцијеодржанеистетегодинеуЖеневииувидомуреакцијекултурнејавностиповодомстањаукултуриовдеисада.Изистраживањаподназивом„Културнепотребеубудућностииновимоделиорганизованостикултуре”,спроведенимзапотребеОдборазатрећимиленијумСАНУ,искоришћенисуинтервјуисапредставницимакултурнејавности,новинаримакултурнихрубрикаштампанихиелектронскихмедијаипредставнициматзв.репрезентативнејавности,професоримауниверзитета,књижевницима,архитектамаитд.МеђународнаконференцијаодржанауЖеневиподназивом„Пактзабудућност“иподнасловом„Факторисинтезеекономије,културеикомуникација”,пружилонамјесагледавањеједногсасвимновогприступа уравнотежавању односа оватритако важнапоља усвакомдруштву.Најзад,анализомштампанихмедијаупоследњихшестмесеци,собзиромнасвевећенезадовољствоуредовиманесамоуметникаистручњака,настојалисмодапрепознамоставовекултурнејавностиињиховуоценуузроканезадовољавајућегстања.Свето,обједињено,посматрасеуоквируконцептаинтелектуалногпоља,које,каодеоглобалногдруштвеногпростора,тежидафункционишекао симболичкипростор.Недовршеностмоделаукултуриогледасеутомеданијепреовладао једанчистијимоделукомесенебисукобљавалиостацистарогмоделаиукомебидоминиралиуравнотежениодносиизмеђудржавнеинтервенције,слободногтржиштаисамоорганизованостиглавнихактеранаинтелектуалномпољу.
Кључнеречи:културнепотребе,интелектуалнопоље,културнајавност,организованосткултуре,синтезадруштвенихпоља
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
197
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
Када у овом контексту говоримо о култури, мислимо наукупност интелектуалног и уметничког стваралаштва, саносиоцима тог стваралаштва, на установе и организацијекултуре–требаувекправитиразликуизмеђутадвапојма–науметничкаистручнаудружења,нафондовеиизворефинансирањаињиховеносиоце,најзад,насвеонекојеназивамопубликомунајширемсмислутеречи,напозоришну,музичку,филмску,читалачкупубликуисведругеврсте–итоиуисторијскојперспективииухоризонтусавремености.Светочини,убурдијеовскомсмислу,динамичноинтелектуалнопољесасвојимзаконитостима.Сваковреме,свакодруштво,свакадржаваимасвојтипинтелектуалногпоља,аоноопетухијерархијскојструктуриосталихпоља–политичког,привредног,медијскогитд.–имасвојеместо.
КултурнаризницаСрбијејевелика,алијеуразличитимпериодима,нарочитоу20.веку,биларазличитоактивирана,неједнакофункционалнаупојединимсегментима,пасетакоговориокултурикојојједржавадавалапечат,тзв.самоуправнојкултурии,најзад,отржишнојкултурииликултуриутранзицији.Свесуто,међутим,политичкоекономскеетикете,асуштинакултуреогледасеуњеномкултурномлегитимитету,начинустицањатоглегитимитетаинатојосновивршењуосновнефункције– задовољавањупостојећих,подстицању и стварању нових културних потреба. Отудајетајпојаминтелектуалногпољатакотеоријскометодолошкиплодан.ФранцускисоциологПјерБурдије(19302002)тајпојам јеобразложиоусвомесејуИнтелектуалнопољеи стваралачка замисао, а на културне прилике у Србијипримениоауторовогсаопштења.1Интелектуалнопоље је,пре свега, деодруштвеногпростора који, поБурдијеу, тежидафункционишекаосимболичкипростор,пољенакомесе,каоаутономном,јављаисусрећеупроцесустваралачкекомуникацијеједанчистоинтелектуалнислојкојисеидефинисаонасупротекономској,политичкојиверскојвласти.Поштојеаутономијаједнаоднајзначајнијихкарактеристикаинтелектуалногпоља,степентеаутономијејеисторијскиусловљени,можесерећи,реткогдесесрећеучистомвиду.Ступањаутономијепоља(аотудаистањеодносаснагакојесеуспостављају)значајноварирајусходноепохамаинационалнимтрадицијама.2Имајућиувидуоведефиниције,посебноонудаинтелектуалнопољеувектежидафункциони
1 Немањић,М.Актуелностпојмаусавременомкултурномконтексту,у:НаслеђеПјераБурдијеа:поукеинадахнућа (2006),Београд:ИнститутзафилозофијуидруштвенутеоријуиЗавод запроучавањекултурногразвитка,стр.6575.
2 Бурдије,П.(2003)Правилауметности,Београд:Светови,стр.34.
198
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
шекаосимболичкипростор,можемодазакључимодајеусвимфазамасвогразвоја,каоцеловитопоље,културау20.веку,какогодтефазеназвали,ималаразличитусимболичкудимензију–спосебнимнагласкомнаулозидржавеињеномдиктату,натзв.самоуправљачимаукултурикаоделусамоуправногдруштвеногсистемаи,најзад,насверегулишућојулозитржишта.Ниједанодовихмодела,бољерећиквазимодела,неодговара,уствари,појмуаутентичногинтелектуалногпоља.КултурауСрбијиједоовогтранзиционогпериодапрошла,каоштојеистакнуто,неколикофаза.Остајућиуоквирупојмаинтелектуалногпоља, анеполитичкоекономскихкатегорија,важноједауочимоуправоовугенезуиеволуцијуинтелектуалногпољаСрбијеураздобљуодпедесетакгодина.Интелектуалнопоље,чијинамсеобрисипомаљајувећсредином60тихгодина20.века,икојесвојупуноћудобијатокомследећихдеценија,несумњивоимадругекарактеристике, далеко је отвореније и, иако и даље нијепотпуноаутономно,изградилојесвојтиплегитимитета,добримделоминаауторитетунаучне,књижевнеиуметничкекритикеиплоднекултурнепродукцијеуцелини.3Почеткомовог,21.века,долазидоједногполитичког,друштвеног,економског и, наравно, културног преокрета и ово најновијераздобљеодоктобра2000.доданас(саопштењејеиз2005.),собзиромнатодајејошувексвеупревирању,најтежејепроцењиватиимајућиувидусложеностинтелектуалногпољаисвепротивречностикојесупратилењеговудинамикутокомпротеклихдеценија.4Умеђувремену,некенационалнеустановекултуресудиректноугроженеусвомфункционисању,незадовољствоинтелектуалноуметничкогслојајесвевеће,издвајањазакултурусусвемања,амоћкултурногпотрошачасвеслабија.Недопустивих0,62одстозакултуру:акоприхватимосугестијувласти–дакултуранијеважна,претворићемосеудруштвопотрошача.5
Повезујућивремесадашње,крозизраженеставовекултурнејавности,пресвегастваралаца,савременомнаговештенихпроменакрајем20.века,којесудошледосвојеартикулације и формулације у великом истраживању Заводаза проучавање културног развитка – Културне потребе у
3 Немањић,М.Актуелностпојмаусавременомкултурномконтексту,у:НаслеђеПјераБурдијеа:поукеинадахнућа (2006),Београд:ИнститутзафилозофијуидруштвенутеоријуиЗавод запроучавањекултурногразвитка,стр.71.
4 Исто,стр.72.5 Димитријевић,М.(19.новембар2012)Недопустивих0,62одстозакул
туру–разговорсаДушаномПаунковићем,Политика
199
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
будућностииновимоделиорганизованостикултуре6,акрозпризмуједнемеђународнеконференцијеподназивом„Пактза будућност”, покушаћу да бацим нешто више светла накултуруутранзицијиидапокушам,барделимично,даодговоримнапитањекаква јеперспективакултуреуСрбијиу транзиционим условима.АкадемикАлександарДеспић,председникСАНУутовремеиоснивачипредседникОдборазатрећимиленијумовеустанове,даојеподстрек,уоквиру низа истраживања, и наведеном истраживању, а РадиороманскеШвајцарскеорганизоваојеуоктобру1989.годинеконференцијуподпунимназивомФакторисинтезе економије,културеикомуникације.7
Дапретходно,ипак,видимо,који је токултурнипотенцијалнаинтелектуалномпољуСрбије, којиможемоназватиикултурномризницом.8УСрбији је, премапопису1991.,последњем попису у 20. веку, у бројним установама и наразличитим пословима у култури радило укупно 376.925стручњакаиуметника.У15репрезентативнихуметничкихудружењабилојепреко5.000чланова,аудесетакнаучнихистручнихпреко6.000.Утовреме,напреласкувекова,Србијајеимала119музејаса1.340стручњакаиосталогособља,47архива, са777запослених,15специјализованихзаводаза заштитуспоменикакултуре, саукупно400 запослених.Укупно је,дакле,уобластизаштитекултурнихдобараделовала181установа, сапреко2.500 запослених.Умрежинационалних, библиотека високошколских установа, специјалнихиопштенаучнихбиблиотекабилоје464установа,укојимајенабиблиотечкимпословимарадило1.167запослених.Најшираје,међутим,мрежанароднихбиблиотека,која је обухватала 904 установе, у којима је радило 1.635радника.Премаподацимаза1993.годину,уСрбијијебило35професионалнихпозоришта,25уцентралнојСрбији,7уВојводинии3уАПКосовоиМетохија.Усвимовимпозориштимабилојезапослено2.630особа.ТакојеуСрбијиделовалаукупно761установакултуре.Штајеодсвегатогаосталоу21.веку,штајеидаљеуфункцијиаштајеугашеноилипривременованфункције,можесевидетиизбазаподатакаЗаводазапроучавањекултурногразвитказапериод20012010.године.Персоналнаструктураусвимовимили
6 Немањић,М.,Минић,А.иДивац,А.(1989)Културнепотребеубудућностииновимоделиорганизованостикултуре,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка(дактилографисано)
7 Немањић,М.(1989)Пактзабудућност:Економија,култураикомуникацијеусинтези,НовиСад:РТВ,теоријаипракса,стр.183191.
8 Немањић,М.КултурнаризницаСрбијеусоцијалнокултурномокружењу,у:КултурнаризницаСрбије(1996)Београд:Идеа,стр.220230.
200
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
готово свим установама се у последњој деценији сигурномењала,нарочитонаруководећимместима.На глобалномдруштвеномплану,управљачкислојусферикултуре,оличенуминистримакултуре,такођеје,запоследњихдвадесетакгодина,претрпеомногепроменеускладусапроменамаполитичкеструктуре.Самоупериодуод19912001.годиненачелуресорногминистарствазакултурупроменилосе4личности (ЖељкоСимић,ЂокаСтојичић,МиодрагЂукићидрНадаПоповићПеришић).Неоцењујућиучинакниједногодовихминистара,свисуонибилиумандатусоцијалистичкевладе,можесесамонапоменутидасусветобилиинтелектуалци,међукојимапосебноместоприпада једнојдами.ЗанимљивајеличностМиодрагаЂукића,којиједошаоизредоваСоцијалистичкогсавезарадногнародаинијеостаоцеомандат.Спроменомкојанастаје5.октобра2000.године,министрикултуресебирајуизредовапобедничкекоалиције,пајетакопрвивисокидржавничиновникнатојдужностибиоБраниславЛечић,глумац.Доактуелногминистра Братислава Петковића, на овој дужности су билиДраганКојадиновић (СПО), филолог, Воја Брајовић (ДС),глумац,НебојшаБрадић(Г17плус),позоришниредитељиПредрагМарковић (Г17плус), новинар, издавач, председникНароднескупштинеРепубликеСрбије.Посебнупажњусвакакозаслужујењиховаулоганаинтелектуалномпољуусмислуњеговогпрофилисањакаоаутономногилиодржавањаполитичкоглегитимитетанадкултуром.
Међутим,могуће је, а чини седаимаи смисла, у оквируове теменавестидиректореЗавода запроучавањекултурногразвиткаупериоду19972012.године.Година1997.јеузета каополазна, јер је тек тада задиректорапостављенДушанЧ.Јовановић(упериодуод19911997.,послеодласкаизЗаводадрМилошаНемањића,вршиоцидужностисубилимрТривоИнђић,дрБранимирСтојковићиМиливојеИванишевић,истраживачиизовеустанове).Соктобарскомпроменомвласти,начелоовеустановедолазидрВеснаЂукићДојчиновић (ДСС), културолог, која неће дуго остатина овој дужности. ДрВукашинПавловић (ДС), професорФакултета политичких наука, следећи је директор, који јеуобављањуоведужностибиоподељенизмеђуобавезанафакултету и рада у овој истраживачкој установи. Најзад,2008. године за директора долази Александар Лазаревић(Г17плус),глумацНародногпозориштауНишуипредоласканаовудужностпредседникОдборазакултуруНароднескупштинеСрбије.Свакиодовихдиректораоставиојесвојпечатнарадуовејединственестручнонаучнеистраживачкеустанове,доводиосвојељуде,акотакоможедасекаже,упрвојфазисаФакултетадрамскихуметности,али,потом,
201
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
исадругихфакултета,такодаданасуустановиимаисоциолога, етнолога, политиколога, историчара уметности идругихпрофила.
Предкрај2012,године,надовомустановомнадвиласеопасност да буде, у оквиру рационализације државне управе,укинутакаосувишна.УзвеликуподршкукултурнејавностииразумевањеуМинистарствукултуреиинформисања,оваопасностјезасадајеотклоњена.ДоласкомМаринеЛукићЦветић,историчаркеуметности,којасеупунојмерипосветила основним задацима ове установе, осетила се поновостабилностураду,којајебилауздрмана.
ИзистраживачкогпрограмаЗавода
ДваистраживањаЗаводазапроучавањекултурногразвиткаскраја80тихгодина20.века,наиницијативупредседникаСАНУ и Одбора за трећи миленијум, Александра Деспића,насталасуувремевећнастајућедруштвене,економске,политичкеикризекултуре,алиинаговештајанекихновихобликаимоделаорганизованостикултуре.Прво,подназивомНовекултурнепотребеиорганизацијекултуреуБеограду9,ималојезациљдапокажефункционалностодноснодисфункционалностпостојећихорганизацијакултуре–библиотека,музеја,позориштаитд.–уконтекстукултурнихпотреба. Друго, под називом Културне потребе у будућности и новимодели организованости културе10 имало јепројективникарактерибило,пресвега,окренуто,културнојјавности.
Сватројицасоциолози,ауторииистраживачикојисуизнелидругоистраживање,ималисуувидурадикалнепромененацивилизацијскомхоризонту.Полазнатачкаразмишљањаобудућностикултуре(напрагу21.века)јесазнањеовеликимпроменама:а)утехничкотехнолошкојреволуцији(којајенаделу)иб)увеликојинтелектуалнојреволуцији,битнојпромени културне (духовне) парадигме.11 КарактеристичнојеиједноместоизрадапознатогсоциологаМирославаПечујлића,којипише„Нахоризонтујеипроменаисторијског типа друштва, од монолитних социјалних формацијакаплуралистичкомтипудруштва(цивилизације).Насупротједномпринципунакомесецеладруштвеназградаутемељује: на приватној својини (капиталу) и државној моћи,
9 Немањић,М.,Минић,А.иДивац,А.(1989)Културнепотребеубудућностииновимоделиорганизованостикултуре,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка(дактилографисано)
10Исто.11Исто,стр.17.
202
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
долазидокомбинацијепринципакојасуранијеприпадаласасвимразличитимсоцијалнимсистемима.12
За овај рад из поменутог истраживања тројице социологаизабран је део који се односи на улогу културне јавностиу савременој култури. ЈиргенХабермас је, каошто је познато,даосјајнуанализујавногмњењауистоименојкњизи,штонамјепослужилокаоподлогазаобразложењетеоријскометодолошкогпоступка.Свевећеподударањедржавеидруштвадоводидодезинтеграцијејавностикојајеуједномпериоду имала посредничку улогу између државе и друштва.13Требатакођедодатидајекултурнотржиште,накојеседанасмногипозивају,значилоподстицајкултурнојпроизводњиуодређенојфазиразвојадруштваикултуре,алидаоноупромењенимдруштвенимикултурнимусловиманеможедарегиструјесвекултурнепотребе.ИдејесавеликеконференцијеуЖеневи,подназивом„Пактзабудућност”,којећесенаћиуконтекстуовогдискурса,кореспондирајусаулогомјавностикојусмоузеликаореперуовомистраживању.Свевишеучесниципостајусвеснисвојемеђузависностииновиходговорностикојеморајудапреузмупремаколективитету.14
Значајансегменткултурнејавностиунашемистраживањучиненовинарикултурнихрубрикадневнихинедељнихлистова,радијаителевизије,којисуодговаралиначетирипитања,одкојихје,несумњиво,попровокативности,најзначајнијебилоследеће:Којисутопотпуноновиоблициорганизованостикултурепоконцепцији,поначинузадовољавањакултурнихпотребакојибизаслуживалиистраживачкупажњу.15Наовоиосталатрипитања,којасусеодносиланаличновиђењеновихкултурнихпотреба,значајнеличностикојетребаиматиувидукадасеразмишљаоовимпроблемимаизачецимановогукрилупостојећеинституционалнекултуре, одговарали су следећи новинари:Мирјана БобићМојсиловић,ЉиљанаБогдановић,МирјанаВлајић,Дубравка Војводић, Вјера Вуковић, Славица Вучковић, МилошЈевтић,СпоменкаЈелићМедаковић,ПераЛуковић,ПредрагМарковић,ВелимирПавловић,ФеликсПашић,СашаРадојевић,ДаркаРадосављевић,ВеснаРогановић,ДубравкаСавић,БојанСелимовићиБраниславаЏунов.Можесерећида
12Печујлић,М. (1988) Универзитет у будућности, Гледишта бр. 1112,стр.139.
13Немањић,М.,Минић,А.иДивац,А.(1989)Културнепотребеубудућностииновимоделиорганизованостикултуре,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка(дактилографисано),стр.19.
14Исто,стр.22.15Исто,стр.25.
203
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
субилизаступљенисвиутомтренуткузначајнимедији,иштампанииелектронски,одПолитикеиВечерњихновостидоБорбеиСтудентаиодРадиоБеограда–Другогпрограмаи202доСтудијаБиТелевизијеБеоград.Једнаанализагенезебиографијанекиходовихновинаразаслуживалабипосебну пажњу, чему није место овде, али, узгред, напоменимо,да је,например,ПредрагМарковић,уоновремесарадникКњижевне речи, касније постао председникНароднескупштинеСрбије,затимминистаркултуреиинформисања(умеђувременујеосноваоИПСтубовикултуре),аВеснаРогановић,уоновременовинарБорбе,посталаглавнауредницапрестижногдодаткаКултура–уметност–наукаулистуПолитика.Утомсветлутребаузиматињиховеодговоренапостављенапитања,посебнонапитањекојесеовомприликомиздваја.Определиосамседаовденаведемодговоресамочетириновинаранаизабранопитање,јербианализаодговорасвихновинаранасвапитањазахтевалапосебанрад.Данаспознатаипопуларнасписатељица,МирјанаБобићМојсиловић,узнапоменудајесинтагмаорганизованосткултуреврлосоцијалистичкипојам,наводиследеће:Културеиматамогдеимапара:тамоможедабудеионогштојејакокомерцијалноионогштонијекомерцијално,алиједобро,вредно,мада,наравно,икомерцијалностнеискључујеквалитет.16Наовоистопитање,ВјераВуковић,потоњадиректоркаАрхиваСрбије,врлопрецизнонабрајаследеће:приватне галерије, приватне књижаре и друго, верујем даћесетустворитинештобоље,даћеонипоказативећупродорностнатржиштеипредставитинашууметностнабољиначин.17ИсказПредрагаМарковића јебиоврлоконцизан:Новекултурнепотребевидиммимотрадиционалнекултуреиинституција,асагледавамихсастановиштасоциологијеслободногвремена.18НовинарВелимирПавловић,којиданасимасвојуемисијуДуховницинаСтудијуБ,даојезаоновреме врло интересантан одговор:Неопходно је истражитипитањеаматеризма,затимгашењеикризуСтудентскогкултурног центра. Било би плодно истражити, додаје он,повезивањекултуреитуризмаусмислумногојачеповезаности.19Најзад,поВесниРогановић,кадајеречопотпуноновимоблицимаорганизованостикултуре,тосуразнеприватнеминифирме,раднезаједнице,издавачкефирмеињиховприступкњизиодобјављивањападопласмана,свејетуобједињено,нематукласичнихподела,сасвимједругачија
16Исто,стр.74.17Исто,стр.80.18Исто,стр.86.19Исто,стр.87.
204
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
поделаиупогледукадрова,иупогледуорганизацијеитд.20Мадаимаисличнихмишљења,лепезаставоваосталихновинара јесвакакозанимљива,алиих јеовденемогућесвенавести.Осимтога,требарећидаистраживачиутовременисумоглидаимајуувидуневероватнуекспанзијуновихкомуникационих технологија, интернет и све друштвенемрежекојесусеумеђувременуразвиле. Једантекст,којисеовихдана,појавиоуправоказујеотојогромнојпромени,алиодруштвеномконтекстуукомесепроменадешава.Мислимдаутаблоидизацијимедијавидимонаделулибералнуидеологијуупериодутранзиције.Светребадауредиборбанатржишту,штоподједнаковажизакултурнеустанове,којима,ваљда,припадајуимедији.Узто,додаједаЈахупостајеводећи,глобалниаудиовизуелнимедиј.
Други сегмент културне јавности који је обухваћен овимистраживањемчинилесујавнеличностиизсферекултуре,уметности,науке–професориуниверзитета,уреднициуиздавачкимкућама,књижевници,кустосимузеја,диригенти,историчариуметности,познатеархитектеидруги–дакле,онајдеокултурнејавностикојиможемоназватирепрезентативним.Овдеспадаонајкругинтелектуалацакојеможемодасматрамоактериманаинтелектуалномпољу,акоји,мањеиливише,одређујукарактеровогпоља–посебноусимболичком смислу.Од20 личности, коликоих је било у узорку,наведимосамонекаимена:СветаЛукић,књижевник,Михајло Митровић, архитект, Ирина Суботић, историчаруметности,ЉубомирКљакић,публициста,ЗоранХристић,композитор,СретенВујовић,професорУниверзитетаитд.21Нужноје,такође,напоменутидајечитавсетод14питањапостављениховимличностимабиовезанзаБеоград,јерјеигенералнипројекаткојијеиницираоОдборазатрећимиленијумносионазивБеоград–средиштекултуре.
Овомкругуљуди,разумесе,поставилисмомноговећибројпитања,успектруодоценеБеоградакаокултурногсредиштаињеговихкапацитетаутојулозипадоквалификованеоценетихкапацитетаињиховефункционалнеефикасности.Овдеиздвајамосамонеколико,каоиодговоренатапитањанеколицинеизабраних,штонајвишеодговараконтекстутемекојасеобрађује.Питањанакојасмотражилиодговорекоји се овомприликом анализирају су следећа:Које установекултуре,забаве,рекреације,спортабиБеоградтребалодаима,безобзиранаконцентрацијумногихустановатеврстеуграду–КаквојеВашемишљењеомогућностимаи
20Исто,стр.90.21Исто,стр.99100.
205
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
перспективамаличнеиницијативеукултури,приватномрадуипредузетништву?Далисуунашимусловимамогућеидругачијевезекултуресапривредом?Свевреме,наравно,требаиматиувидугодинукадајеовоистраживањеспроведено,каоитадашњистатуссвихизабранихличности.Некиодњих,СветаЛукићиМомаДимић,књижевници,РадомирСтанић, историчар уметности, Чедомир Мирковић, књижевникритичар,ЛазарПејић,економиста,нисувишемеђунама, а неки су данас у дубокој старости, али још виталнииактивнинаинтелектуалномпољу,каоштосуМихајлоМитровић,архитектилиМиодрагПротић,сликариликовникритичар,обојицапрешли90.Збогтогањиховиодговоринапостављенапитањаимају,акотакоможедасекаже,културноисторијскизначај,авремекојеживимомногајепитањаоставилонеразрешеним,апонуђенарешењанедовршеним.
НапитањеотомекојеустановенедостајуБеоградудобилисморазличитеодговоре.Например,архитектМихајлоМитровић(1921),комеје12.априлао.г.урученаНаградаВукове задужбине заделоАрхитектураБеограда19502012.,одговорио је да су установе за забаву, рекреацију и спортнесразмерно развијене у односу на установе културе, даБеограднемакњижареичитаонице, гдебисеуслободновремемоглапревртатиштампа,књиге,немакафанасановинама,немакафепосластичарница,нематаквихпростораса класичном музиком.22Миодраг Протић није одговорионаовопитање,аБиљанаТомић,историчаркауметностииутовремекустосуГалеријиСтудентскогкултурногцентра,одговорилајеузкритичкуопаску,дајевећипроблемусистемуорганизацијекомуникацијепостојећихустанованегоуњиховојнепотпуности.Менисечинидамиделујемодостаупразноидаоноштојеевидентнотоједанашаомладинаненалазисебиадекватноместоуовомграду.23СличногјемишљењабилаиИринаСуботић,такођеисторичаркауметности,којанаглашавадасерадионедостаткуједногквалитетногодносапремавећпостојећимустановама.24ЉубомирКљакић,утовремеуредникуИПРАД,познатипублицистаданас,био јемишљењадаБеоградунедостајумедији,посебнорадиостанице,алионоучемујебиооригиналанјеставдаградунедостајевеомамногоразличитихобликаинституционалних и ванинституционалних облика интелектуалногповезивањаљудипопринципусродности,азакултурнеустановедасууовомтренутку(дакле,пренештовишеод20година)апсолутнозаосталеиконзервативнеили
22Исто,стр.171.23Исто,стр.109.24Исто,стр.129.
206
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
соцреалистичке,бирократизоване,усвакомслучајунефлексибилнедотемередаједнуодглавниходговорностиштојеоваземљаутотаљеналежиучињеницидајењенакултура,тајглобалникултурнисекторједаноднајконзервативнијихкојисесадаусавременојЕвропиможезамислити.25Одустајућиодкоментарасвакогоднаведениходговора,напомињемсамодаћесеиззавршногпоглављаовоградавидетиштасепроменилозапоследњудеценијуинекугодинувише,аовденаводимо јошимишљењеЈеркаДенегрија,ликовногкритичара и професораФЛУ, који на првомместу истичедаБеограднајхитнијеморадаимаједнувеликууметничкухалу,алидамораразвитиштоширумрежуприватнихгалерија.КаоиБиљанаТомић,ионзаоштравапитањеусловазаподстицањеизадовољавањекултурнихпотребаомладине.Премаустановамамладихтребаиматиштоблагонаклонијиставиакојемогућештобољифинансијскиоднос.Посебноистичеу томпогледуулогуСКЦа, којиму јеомогућаваодасеосећакаодајеуЕвропи,многовишенегоштојетобиослучајсанекимтрадиционалнимустановамакултуре.26Најзад,СретенВујовић,социологипрофесорнапредметуУрбанасоциологијанаФилозофскомфакултетууБеограду,наводидасевећдугоговорионедостаткуИсторијскогмузеја,Музеја архитектуреиурбанизма, алида је већипроблемпомањкањеквалитетаурадупостојећихинституцијанегоутомештонекенедостају.27
Сматрамдасудваследећапитања,нанекиначиниповезана,питањеоличнојиницијативиукултуриипитањеомогућемдругачијемодносукултуреипривреде,врлозначајнауправозасагледавањекултуреутранзицији.СретенВујовић,дапочнемсањим,уодговорунапрвопитањеизричитокаже следеће:Собзиромнанашуекономскуиполитичкуситуацију,чинимиседаћесесвевишеићиуовомправцу.Личнаиницијативаиприватнирадмораћедапреузмумногоштоштаубудућностинапланукултуре.28Међутим,онјеиврлокритичанзбогмогућностиманипулације,којасвојеизвориштеимаунепостојањукомуникацијеинеразвијеномтржишту.Одругачијимвезамакултуреипривреде,овајсоциологнапомињедапресвегатребарегулисатизаконкојибипривредитребалодаомогућисмањењепорезазањиховобављењеспонзорствомкултурнихманифестација.29МиодрагПротић,којије,поредсвеганаведеногузњеговоиме,
25Исто,стр.161.26Исто,стр.173.27Исто,стр.101.28Исто,стр.108.29Исто,стр.109.
207
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
биоиоснивачМузејасавременеуметности,придајенајвећизначајличнојкултурнојиницијативи,приватномраду,предузетништву,изједноставногразлогаштобезличнеиницијативестваралаштваинема.30Онсепозиванаевропскутрадицију,најезгронашеиевропскемодерне.Истиче,такође,дајесвакакоунашимусловимамогућабоља,друкчијавезакултуреипривреде.31ИуовомслучајуупућујенапримереуЕвропи,гдемногеизложбеизначајнекултурнеманифестацијенебибилеодржанебезтаквесарадњеиподршке.Ставовиоличнојиницијативиукултурисеуглавномподударају,патакоиИринаСуботићодговарадакултурабезличнеиницијативенебимогланидапостоји.32Онасеосврнулаинасвепогубнепоследицедиригованекултуреупослератномпериоду,причемутребаиматиувидудапитањеличнеиницијативеукултуриимаизначењевезанозаинституционалнисистемтзв.јавногсектора,анесамоприватногиутомеијестепроблем.Усвомврлообразложеномодговору,овапознатаисторичаркауметностипокреће,уствари,питањекултурноглегитимитета,одлучивањаиоцењивања.Кадајеречодругачијимвезамакултуреипривреде,онакажедајевезакултуреипривредевезакултурнепривреде,јеракосепривредавезујесамозанештопошто јенискакултура,онда јетопоноводебаклкултуреињиховеповезаности.33Онадодаједаиницијативатребадапођеизкултуреисматрадасупотенцијаливеликиуовојсарадњи.ЉубомирКљакић,којијеутовремебиоједанодврлокритичкинастројенихинтелектуалаца,врлократкојеодговорионапитањеоличнојиницијативи.Тамогућностуовомтренуткунепостоји,макарнеинституционалноинаономнивоунакомебитобилонормалностањествари.34Усвакомслучају,мислидаће,безотварањатеперспективе,постојећаинституционалнакултураатрофирати.Кадајеречодругачијимвезамакултуреипривреде,тујетакођескептичан.Унашимусловиманипривредасамасасобомнеможе.35Онверуједабисеуусловимагенералнепроменедруштвеногконтекста,овамогућностпојавила,којајеиначенормалнаудругимземљама.ЈеркоДенегри јеизразитонаклоњенприватнојиницијативи,јерсуовеиницијативеизузетноважне.36Каоисторичаруметности,онимаувидуевропскаискуствасагалеријама.
30Исто,стр.117.31Исто,стр.118.32Исто,стр.133.33Исто,стр.135.34Исто,стр.166.35Исто,стр.167.36Исто,стр.171175.
208
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
Оне(галерије)морајутражитиравнотежуизмеђуквалитетаипролазностикодпубликеикупаца. ...Свакакодаморајупостојатиидржавнекултурнеустановеиприватнегалерије које се убацују умеђупростор.37Када је речо другачијемодносукултуреипривреде,овајиспитаниксматрадајеспонзорствонепоузданвидтогодноса.38Установекултуре,поњему,несмејудабудудоведенеупозицијусталнетркезановцемунедостаткустабилногфинансирања.Значајнинаучниикултурнипројекти,сматра,морајусесталнофинансирати,алиисамеустановекултуреморајубитидинамичније(иовојевидтранзиције–М.Н.).МихајлоМитровићнијебиопосебноинспирисандаодговаранаобаовапитања.Краткоодговара:Неопходнојемалупривредуспојитииповезати сакултурниминституцијама.Личнаиницијативајенајјачиспиритусмовенсзапокретањеактивности.Приватнеподузетникетребаприхватитиипохвалити.39
Овимсезаокружујеиисцрпљујесамоједанкругтемаиличностикојесуобразложеноодговараленапостављенапитања,који,каоштосемогловидети,нисукоментарисани.Овдетребасамонапоменутидајевећутовреме,крајем80тихгодина20.века,кадајеовајпројекатреализованпостојаловишеприватнихиздавачаигалерија,аинекивидовиповезивањакултуреипривреде.Међутим,тонеумањујезначајсвихкритичкиизреченихсудоваопостављенимпитањима.
Европскиконтекст–пактзабудућност
Осимподударностиувремену–уобаслучајарадисеосамом крају осамдесетих година 20. века – истраживање окултурнимпотребамаубудућностииновимоделиорганизованостикултуреиједанскупуЖеневи,непретенциозноназвансеминаром,уорганизацијиДругогпрограмаРадијароманскеШвајцарске,аподназивомФакторисинтезеекономије,културеикомуникацијеиметафоричнимслоганом„Пактзабудућност”,поклапајусеиусвојојинтенционалности(ауторовоградајебионатомсеминарукаонаучнисарадникЗаводазапроучавањекултурногразвитка,срефератом„ЗначајкултурногкоракауСрбији”).
Печатженевскомсеминарудаојеједанмладчовек,докторпсихологијеиасистентпознатогЖанаПијажеауМеђународномцентрузагенетичкуепистемологију,ЖанФредБуркин,којијекаоуредникупоменутоммедијупонудиопрограмскитексткаоподстицај заразмишљање,аозбиљност
37Исто,стр.171176.38Исто,стр.171177.39Исто,стр.171.
209
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
итежинуупроспективномсмислувеликибројучесникаизнеколикоевропскихземаља–Италије,Француске,Шпаније,Немачкеитд.–иизразличитихдруштвенихпоља,међукојимајебиоиЕдгарМорен.КаоштојеистраживањеЗаводатрагалозакултурнимпотребамаубудућности,такојеовајсеминартрасираоновпутутрагањузаобједињавањемзначајних подручја друштвеног живота или, бурдијеовскиречено,друштвенихпоља.Испостављаседаједруштвенапозадинабиласлична.Европаједвадесетгодинаранијебилаупривреднојрецесији,спроменамаудруштвенојподелирада,сизолованошћумалихисредњихградова,сгубљењемперспективе,аСрбија јебиланапрагусвојевеликекризе– политичке, економске, културне, друштвене у целини.40Европа се тих позних 80тих година отрезнила и скупиласнагузанапредак,аСрбијијепредстојалодапрођекрозједнуоднајвећихкризаусвојојновијојисторији.
Којесуидеједоминираленаовомсеминаруикаквепорукедопируизтогвременанамаданас?Усвојојзавршнојречи,једанодучесника,ЖанФрејмен,истакао једа јесеминарбиоуспешнакомбинацијакласичногпредавањаиотвореногдијалога, а по садржинина овом семинару су семанифестовали проблеми индустријализације, комерцијализацијекултуреинужногпосредовањауотклањањупротивречности које настају.41Кључне речи из самог назива семинарауказујунанамерудасенановначинсагледаштанаведенадруштвенапоља,наизгледудаљена,приближаваједнедругима,каоштојеслучајутрадиционалнојвеликојдруштвенојподелиосновнихдруштвенихделатностиТосеистотакоможевидетиипотематскимпотцелинама.Такојеједнаодподтемабила„Меценатствопривреде:улогаколективнеодговорности”.Већсамаформулацијаовеподтемеуказујенадобропромишљенприступодносукултуреипривреде,штосмоимиуанализираномистраживањуЗаводатестирали.Овдејеречомеценатству,којеимадубокутрадицијууевропскојкултури,аизразколективнаодговорностуказујенатодасенерадиопојединачнојдобројвољи,већонечемуштојетакорећидруштвенаобавеза.Подтема„Економијаикултура:новаподручјаистраживања”,такођекореспондирасатемомизнашегдомаћегистраживања„Уметнициусадашњемевропскомтренутку”,штојекаорасправа,отворилаједнокрупнопитањекојејеиуСрбијиималосвојугенезу.Питањетзв.слободнихилисамосталнихуметникабилајетемаЗаводајошсредином70тихгодина20.века.СамЖан
40Немањић,М.(1989)Пактзабудућност:Економија,култураикомуникацијеусинтези,НовиСад:РТВ,теоријаипракса,стр.183.
41Исто,стр.184.
210
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
ФредБуркинјекрозједнупрезентацијудаоскицузаједнуновусолидарностуодносуекономије,културеикомуникације.Већкључнаречповезујеоватрипољана једаннов,социјалномногоприхватљивијиначинодњиховогфункционисањакаопосебнихисамодовољних.
Иосталеподтемебилесунесамоактуелневећиоригиналнеуприступупроблемимакојејеназначилагенералнатема.Изабранислоган„Пактзабудућност”јасносведочионовојстратегији,новојфилозофијииновоммоделуодносаизмеђутакозначајнихдруштвенихпоља,каоштосуекономија,култураикомуникација.Свевишеучесниципостајусвеснисвојемеђузависностииновиходговорностикојеморајудапреузмупремаколективитету.42Изтаквогпоимањародилесусемногеиницијативе–социјалне,економске,културнеуоквируградоваирегионаЕвропе.Кадајеречомеценатству,например,истакнутоједатребаиматиувидуестетску,етичкуипокретачкустрануподршкекултуриодстраневеликихпривреднихпредузећа,каоитодамеценатствонепредставља супротност редовном финансирању. Наведенајеулогавеликефирме„ФилипМорис”уподршципрограмубалетскогансамблаизЛозане.Свеоводоводидопроменакомпетенцијауновојкултурнојполитици.Расправанатемуположајауметникаутадашњемевропскомтренуткуокупилајетакваимена,каоштосиМишелБитор,књижевникиРалфЛиберман,музичар.Уовојрасправидоминиралајеидејаоличномстилу,имагинацијииљудскимпотребамаупитањимаквалитетаживота.Истакнутоједасумогућностисарадње и комплементарности између јавног и приватногсектораврлоразличите.М.Биторјезаступаоидејудамеценатствонакњижевномпољунеможедабудеквантитативнеприроде.Идеологијараста,такокарактеристичназаиндустрију,непримеренајезакњижевнупродукцију.МишелБасан,једанодкоординатораувеликомпројектуЕвропскогсавета„КултураирегиониЕвропе”,иначепрофесорсоциологијеуИнститутузасоциологијууЛозани,даојепечатрасправинатемуоодносуекономије,културеикомуникације.Истакаоједасеупослеиндустријскомдруштвукултураиспољавауетичкој,естетскојисоцијалнојсфери.Утомконтекстучовеквршиселекцију.Усвачетиривидаиспољавања–креацији,дифузији,едукацијиипотрошњи–култураданасзахтевановеприступе.43
НазавршнојседницидоминиралајеличностЕдгараМорена,којијебиоспецијалнигостовогсеминара.Свакаепоха,
42Исто,стр.185.43Исто,стр.189.
211
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
нагласиојеон,достижеједаннивоиновацијеупроизводњивештачкогсветаизахтевапромену,односноновеиновације.Обичносемењасценариозаукупнудруштвенуакцију,такоседанаспостављапитањестицањасвестиоуласкууепохуједногдругачијегсвета.Комплекснисистемкојисеизграђује,пресвега,подразумевавеликуслободуучесника.Утомконтексту,истичуседвазначајнаприступа:солидарностибратство.Стачкегледиштакултуре,наделујеметаморфозакојанановоместопостављакултурнупроизводњу,дајућијојмногоуниверзалнијезначење.44Данасоверечизвучепророчкииодјекујуиуериинформатичкереволуцијеирадикалноизмењенихдруштвениходноса.Порукаизтогвременакрајем80тих20.веканамакојиупрвојдеценији21.векаживимоуземљиукојојјетранзицијасхваћенаунајмањурукуједнострано,гласидасеможеиморанаћиравнотежајавногиприватногсектора,измеђупринципапрофитаисолидарности,измеђулокалног,регионалногиглобалног.Видећемоизкраткогосвртакојиследидасуочекивањаодвеликедруштвенепромененасталенасамомкрају20.векасамоделимичноостварена.
Двадесетгодинапосле–одјециујавности
Завршнидеоовогсаопштења,којеимазациљдасебарделимичнооствариувидуактуелностањенаинтелектуалномпољуСрбије,неможедаимакарактерсистематичнекритичкеанализе,алијенужануправозбоганалитичких,критичкихипројективнихопсервација и рефлексија из спроведенеанкетекрајем80тих,апосебнозбогсучељавањасамоделом„Пактазабудућност”.ЈедандијалогизмеђуГорицеМојовић, особе одговорне за питања културе у Скупштини градаБеограда у постоктобарскомпериоду (претходновисоко позиционираног члана СК, директорке Културногцентра Београда итд.) иЖиворадаАјдачића, председникаУдружења драмских уметника, генералног секретара КултурнопросветнезаједницеСрбијеичланаКомисијезаодређивањестатусаустановакултуре,сведочиомногочемунаинтелектуалномпољуСрбијеудугомпериоду,понајвишеоједномконфузномстању(Србијаразговара:Далијеизаштокултурауколапсу?,Политика,22.април2013).Супротстављајућисеједнодругомизразличитихидеолошкихопција–фаленамјошсамоцензори(Г.Мојовић)односнопартијесууништилекултуру(Ж.Ајдачић)–оводвојеактера,свакаконенајзначајнијихнаинтелектуалномпољуСрбије,откривајуипакмногекарактеристикеинтелектуалногпољау
44Исто,стр.190.
212
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
еволуцијиодједнопартијскогдруштвеногконтекстадоњеговеплуралистичкефазеимногихлутањакојасууследила.
Између редова, које читамо у поменутом разговору, стојимноготогаштоуказује,аконенаколапсукултури–овојеиначепрејакаречкојујемедијизабраодабиозначиокарактерпоменутогразговора–аонона,каоштојевећречено,поприличнуконфузију.Каонајзначајнијеупозорење,требанавестиизјавувеликогглумца,ПредрагаМикијаМанојловића: Култура предуслов идентитета народа.45 Томе требадодати већ у уводу наведене речи Душана Паунковића онедопустивих0.62одстозакултуру.Акостварпосматрамоизуглауметника, стваралаца,наићићемона великонезадовољство,посебномеђуглумцима:Овдетимовивишенепостоје.Постојичистинтересиинтереснесферекојеокупљајуљуде,атоникаданисудобритемељинакојимадобрастваропстаје.46ОгласиласеуједномтренуткуиДубравкаСтојановићГлид,глумица,указујућинамонополскиположајпојединихактеранаинтелектуалномпољу,алинијенаишланаразумевањеуовојсредини.Супротставилису јојсеуправооникојиимајудонеклемонополскиположај.Свеуказујенатокаодајекризапосебноиврлојаконачелапозоришнуинституцијукаотакву,несамопојединачнапозориштакаоорганизационеформетеинституције.СвимајеусећањудугаимучнаборбауметничкогделаколективаАтељеа212дасесмениуправникКоканМладеновић.ИзаглумацаовепознатепозоришнекућесталојестотинакчлановаУдружењадрамскихуметника,алијенатасујошнековремебилатежаподршкаоснивача,градаБеоградаодносносамогградоначелника.Када се, најзад,повукао, од странепрвогчовекаградабио јеиспраћенкаоврлоуспешануправник,јер се, наводно, супротставио самоуправљачкој логици изранијегпериода(оватемајезаједанпосебанокруглисто,аовдејеузетасамокаоилустрацијаконфузногстања).СлучајЈугословенскогдрамскогпозориштаимадругуконотацију.Предложила сам затварање позоришта, наслов је, такође,интервјуаБ.С.ТребјешанинсаТамаромВучковић,в.д.директорке овог позоришта.Овамладажена на челу једногоднајстаријихпозориштауградунаводидасерепертоарскаполитикасводинаимпровизацијузбогнеизвесностиувезисабуџетом.Проблемсаовомкућомјебиоиувезисаоценомкомисијезастицањестатусаустановеоднационалногзначајаилиинтереса,већкакојетоформулисано.Опет
45Требјешанин,Б.(23.децембар2012)Културајепредусловидентитетанарода–разговорнедеље:ПредрагМикиМанојловић,Политика
46Требјешанин, Б. (13. октобар 2012) Овде тимови више не постоје –разговорсаГораномЈевтићем,Политика
213
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
једно крупнопитање – нигде у свету сва позориштанисуоднационалногинтереса,алиитојезаозбиљнурасправу.Али,дасенебавимосамопозориштем,иакојеоваколективна уметничка делатност најподложнија утицајима којидолазеизсферекултурнеполитике,јер,акојеречофинансирањуизбуџета,позориштаповлаченајвећидеосредставаизтогизвора.Својприлогтемифилмскеипозоришнепубликедаојеиауторовогсаопштења.
Ако, пак, ствар на интелектуалном пољу посматрамо одстранеонихкојихсекултураубилокомвидунајвишеитиче,дакле,публике,задовољстваје,такође,врломало.Истраживања Завода за проучавање културног развитка из последњихнеколико годинапоказујумалу заинтересованостсвихдруштвенихслојева,посебномладих,изатзв.сценскууметност,изамузичкеманифестације,изакњижевност.Резултатиовихистраживањасудоступни,паиховденетребапосебнонаводити,ализатонекекарактеристичнеоценеовеситуацијетребаиматиувиду.Тако,например,СтанкоЦрнобрња, пишућио генерацији 1994. године, даклеонимакојиовегодинепунеилисунапунили19година,кажеследеће:Токомцелогњиховогживота(барзаовихнепуних20година–М.Н.),најавнојсцениСрбије,присутнајеЈеленаКарлеуша.Одраслиуружичастомкључу, знатно тежеправеразликуизмеђукултуреинекултуре.47Онзаовугенерацијудодаједајенајплеменскијаодсвихсавременихгенерација,позивајућисенаМаклуана,аимајућиувидудаонасвојевеститражинаЈутјубу.Познатикњижевникипреводилац,ЗоранЖивковић,узтоипрофесоркреативногписањанаФилолошкомфакултетууБеограду,изјавиоједајепроцесдебилизацијекомесмоизложенимногоефикаснијиодбилокаквихсанкцијаилиратнихдејстава.
Набилокомелементуинтелектуалногпољадасезадржимо,наићићемонанекуврстукултурнеерозије.Наградеукултури,којихјеврломного,мождасучакнајилустративнији пример како је принцип културне легитимности нарушенуприличновеликомбројуслучајева.Некиуметници,сликари,књижевнициидруги,почелисуидавраћајунаграде.Недавно,тојеучиниопесникМилошЈанковић,анешторанијепознатикњижевникМилисавСавић.НаградујевратиоиликовниуметникДрагољубРашаТеодосијевић.Паипак,највишејеодјекнуловраћањеНИНовенаградезароман,кадајетојош1972.годинеучиниоДанилоКиш.Онјетадаизразиобојазандакњижевненаграденећеспречити
47Црнобрња,С. (6. октобар 2012)Генерација 1994– култура, уметност,наука,Политика.
214
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
усамљеничкуислучајнусудбинунаграђенекњиге,којаћесвакакоживети у осами, прогутана стравичном тишином,изазваноммеханизмомтржиштаииндиферентности.48Какопророчкитеречиодјекујубашданас.
Моглобијошмноготогадасенабрајанаинтелектуалномпољуштоједисфункционално,алиостајеонокључнопитање:штатранзицијазначизакултуруикакосеовајпроцестумачиодкреаторакултурнеполитике,акаконатранзицијуреагују главни актери – делови разноврсне публике?Култура,усвимсвојимаспектима,кошталаје,коштаикоштаће,самосепостављапитањекокомеподносирачунезанаплату.Многисесећајубесплатноглесковачкогпозоришта– племенита идеја књижевника Цветковића – позоришнекомунеуБеограду,уоквирукојесусеоткупљивалекартезачлановевеликихпривреднихпредузећа (постојиистраживање дрВереИкономове из Завода о томфеномену) исличнихпокушајадасеовајвидкултуреприближииучинидоступнимштоширемкругупубликеодноснодасепривучетзв.непублика(изразјеједногфранцускогпосленикаиз70тихгодина20.века).Илузорноје,међутим,билоочекиватимасовниодзивнаоваквепозивесамозатоштосуулазницебиле бесплатне. Без културне мотивације све је узалудно.Дакле,акојепитањетранзицијезакултурупитањекоћедаплаћатрошковеиздржавањаустановакултуре,запосленихуњима,њиховихпрограма,ондајетотакокрупнопитањеданеможедасепрепустиимпровизацији.ЛекцијаизЖеневе,кохоћедајепроучиинештоизњеизвуче,врлојеупотребљиваикориснабашзаовајтренутаккојипроживљавамо.Неможе свена тржиште, алинеможенидржаваиз свогбуџета,којисепунидоприносимаизпорезаграђана,даплаћасверачуне.Рационалнакултурнаполитикаморадауведеред,алијаснимкритеријумима.Опетједнакраткапоукадолазиодчовекакојидолазиизсрединегдесезнаредукултури.ДенисЕлтерс,независникустосизХоландије,поводомједнеизложбедизајнакојајеорганизованауБеограду,даојеинтервјукојијеобјављенподнасловом„Похлепанијеумоди.”49Овајинтервјусадржидвепоруке:транзицијаседешаваусвакомделусветаинасвимдруштвенимпољима,јерсепоказуједастарисистемикојимасмоодувеквероваливишеневаже(овдепојамтранзицијеимамногоширезначењеодсамоекономског–М.Н.),али,истовремено,истичесе,неможеможиветиупохлепи,моратесарађиватисадру
48Димитријевић,М.(19.новембар2012)Недопустивих0,62одстозакултуру–разговорсаДушкомПаунковићем,Политика
49Димитријевић,М.(14.април2013)Похлепанијеумоди–интервју:ДенисЕлберс,независникустос,Политика
215
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
гимадабистеопстали.НештосличносмопренелиисасеминарауЖеневи.Транзицијаукултури,дакле,неподразумеваприхватањенеолибералногмодела–ослободисесвеганекорисног.КарикатураДушанаПетричића у „Политици”сјајноилуструјеовакавприступ.Прематоме,акотранзицијусхватимокаопрегруписавањеактеранаинтелектуалномпољуиновуподелуулога,ондаонаможедадонесемногодобракултури,апресвегадаподржииојачасвестостварномзначајукултурезасвакодруштво.
ЛИТЕРАТУРА:
Бурдије,П.(2003)Правилауметности,Београд:Светови
Димитријевић,М.(31.октобар2012)Враћањенаградакултури,Политика
Димитријевић,М.(19.новембар2012)Недопустивих0,62одстозакултуру–разговорсаДушкомПаунковићем,Политика
Димитријевић,М.(14.април2013)Похлепанијеумоди–интервју:ДенисЕлберс,независникустос,Политика
Немањић,М.Актуелностпојмаусавременомкултурномконтексту,у:НаслеђеПјераБурдијеа:поукеинадахнућа(2006),Београд:ИнститутзафилозофијуидруштвенутеоријуиЗаводзапроучавањекултурногразвитка
Немањић,М.КултурнаризницаСрбијеусоцијалнокултурномокружењу,у:КултурнаризницаСрбије(1996)Београд:Идеа
Немањић,М.(1989)Пактзабудућност:Економија,култураикомуникацијеусинтези,НовиСад:РТВ,теоријаипракса
Немањић,М.,Минић,А.иДивац,А.(1989)Културнепотребеубудућностииновимоделиорганизованостикултуре,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка(дактилографисано)
Печујлић,М.(1988)Универзитетубудућности,Гледиштабр.1112
Требјешанин,Б.(23.децембар2012)Културајепредусловидентитетанарода–разговорнедеље:ПредрагМикиМанојловић,Политика
Требјешанин,Б.(13.октобар2012)Овдетимовивишенепостоје–разговорсаГораномЈевтићем,Политика
Црнобрња,С.(6.октобар2012)Генерација1994–култура,уметност,наука,Политика
216
МИЛОШ НЕМАЊИЋ
MilošNemanjićSerbianSociologicalAssociation,Belgrade
CULTUREOFSERBIAATTHECROSSROADSOFTHE20THAND21STCENTURIES–
UNFINISHEDMODEL
Abstract
Thispiecewasbasedonaresearch,conductedbytheCentreforStudyinCulturalDevelopmentattheendof1989,ofthecontentsandmessagesfrom a big conference held in the same year inGeneva, and on thereactionsoftheculturalpublictothestateofculturehereandnow.Someof the interviewswereused from the research titledFutureCulturalNeedsandNewModelsofCultureOrganization (Kulturnepotrebeubudućnostiinovimodeliorganizovanostikulture)commissionedbytheCommitteeforthethirdmillenniumoftheSerbianAcademyofScienceandArts,conductedwiththerepresentativesofculturalpublic,authorsofculturecolumnsintheprintandelectronicmediaandmembersofthesocalledrepresentativepublic:universityprofessors,writers,architectsetc. The international conference in Geneva called Pact for Future–Factors to Synthesis of theEconomy,Culture andCommunicationofferedacompletelynewapproachtobalancingthesethreeimportantsocialfields.Finally, inananalysisof theprintmedia in the last sixmonths in regard to the rising discontent not only of the artists andprofessionals,wehavetriedtodetecttheopinionsoftheculturalpublicas well as their views on the causes of such unsatisfactory state ofaffairs.Acombinationofallthisisviewedwithintheintellectualfieldconceptwhich,beingpartoftheglobalsocialspacetendstofunctionasasymbolicspace.Incompletenessofculturemodelsisreflectedinthelackofacleanermodelthatcouldhaveprevailed,inwhichremainsoftheoldmodelwouldnotbecauseofconflictandinwhichabalancewould be achieved among state interventions, freemarket andmain
selforganizedstakeholdersintheintellectualfield.
Key words: cultural needs, intellectual field, cultural public,organizationofculture,synthesisofsocialfields
217
Уни вер зи тет у Ни шу, Фа кул тет умет но сти, Ниш
DOI 10.5937/kultura1340217Z УДК 351.85(497.11)
316.752(497.11)оригиналан научни рад
ОБИМПОЈМАКУЛТУРЕИКУЛТУРНАПОЛИТИКА
Сажетак:Ауторотвараједанаспектпроблемадефинисањапојмакултуре–његовзначајзаконципирањекултурнеполитике,иследећетеме:1.становиште:технолошкаглобализација–привреднаизаконодавнаинтеграција–културнакомуникација;2.некимоментиисторијеужегаиширегадефинисањаизаконскеинструментализацијепојмакултуре;3.случајСрбије;4.предностиинедостацитеоријскеи законодавне употребе ужегаиширегапојамкултуре,ипрагматичнопрепоручивањеужегапојма;5.културакаоскупсимболичкихформиипракси,исмисаоноивредноснооријентисањеусветуиживоту.
Кључне речи: цивилизација, култура, идентитетразлика,културнаполитика,смисао
Испитивањепојма„култура”уовомерадунијепрвенственорасправаакадемскогатипа,тј.теоријскимотивисаноодређивањесадржајаиобимаједногастарог,непрегледномногопутадефинисанога,алиидаљеотвореногапојма.(Затоћеиизостати,иначе самомепроблемуинхерентно,детаљнијеразматрањетеоријскихекстраполацијаопредељивањазаужиилиширипојамкултуре.)Тосеиспитивањетичемогућихпрактичнополитичкихконсеквенцијапрограмскога,експлицитногилиимплицитног,прихватањаједнога,мањеиливишеодређеногаилинеодређенога,појмакултуреињеговогуграђивањаузаконскаиподзаконскаакта,тј.тичесе,украјњојлинији,проблемафинансирањакултуре,организације културних делатности, опстанка и развоја институцијакултуре,коначно–културногабићаједногадруштва,уовомеслучају–србијанскога.
Другимречима,главнимотивовдејеатеоријски,атеоријскимоменти разматрају се само збогњегових вероватних
ДРАГАН ЖУНИЋ
218
ДРАГАН ЖУНИЋ
практичнихимпликацијаиконсеквенција.Првоатеоријскопитањегласи:Далисеовде,уСрбији,могуприбавитиилиодвојитивећасредствазафинансирањекултуре?Другопитање:Далисеодвојенаиприбављенасредства,коликогодда их има,могу поуздано усмерити према култури и културнимвредностима,анепремапсеудокултури?Трећепитање:Далисеуоваквимусловимамогу,инакојиначин,очуватиипромовисатикултурниидентитети, тј. културнидиверситет?
Овапитањапретпостављајунекакав,експлицитноилиимплицитноодређенипојамкултуреикултурнихвредности,атакођеиодређивањеусловаподкојима(националне)културнепосебностимогубитиочуванеиафирмисанекаоначелноуниверзалноважеће.
1.Познатоједаодговоринагорњапитањанисунезависниодтеоријскометодолошкогаалииидеолошкогаикултурноисторијскогаоквираукојемсекрећуоникојипитајуикојинапитањапокушавајудадајуприхватљивеодговоре.Стогаја,најпре,омеђавамсвојестановиште.
1.1.Становиштеупогледуодносаглобалнога,регионалногаиаутентичнога,уовомераду,инесамоуовоме,представљамследећомтроставномсхемом:
Технолошкаглобализација–присутна,текућа,неизбежнаинеопходназацивилизацијскиопстанакиразвој;привреднаизаконодавнаинтеграција–започета,пожељнаинеопходна за опстанаки развој у конкретнимдруштвеноисторијским,економскимиполитичкимоколностима;културнакомуникација–увеквишеили,нажалост,мањеприсутна,увекпожељна,инеопходназаочувањекултурнихидентитетаиопстанак културнога диверситета у узајамноме упознавањуиобогаћивању,тј.нужназапрепознатљивиопстанакуповести.1
Трећиставовесхемеозначавастановиштеодбранеиочувањакултурнихразличитостикао једногоднајдрагоценијихбогатставаљудскогасвета (уусловимакултурноганивелисања,културнехомогенизацијеизамахатзв.„културесвета”),штојемогућеусусретуидијалогуразличитихет
1 Собзиромнатодасепојамидентитета,уусловимапостављањазахтевазаочувањемреалнопостојећегиугроженогакултурногдиверситета,моракориститиумножини,јербиједнина,парадоксално,противречилазахтевузаочувањемсопственогидентитета,ваљадодатидазамењивањеемфатичногаичестоидеолошкиоптерећеногапојма„идентитета“наводно лежерними аидеолошкимпојмом „разлике” (différence) водиистомрезултату,тј.излазинаисто,јерјеречодвемастранамаистогафеномена:идентитетисуентитетикојисемеђусобноразликују.
219
ДРАГАН ЖУНИЋ
ничких, националних, конфесионалних, регионалних итд.култура.2Труизамјеакокажемодаједнакултура–дабимоглаућиукултурнукомуникацијуиразмену,идабипредстављалазначајанчинилацтекомуникације–мора,пресвега,битисамаизграђена,уобличена,вреднаиинституционалноспособназаопштењеиразмену.Савременадруштваобезбеђујутајпроцес,измеђуосталог,доношењемприкладнихзаконскихаката,увођењемпосебнихминистарставакултуреили„покривањем”овогаподручјауопсегунадлежностидругих,блискихминистарстава,конципирањемиреализацијом одговарајуће културне политике и прикладним финансирањемизразличитихизвора.
Искустваимишљењастручнеаишире јавностипоказујудајеРепубликаСрбијазапоставиласвеназначененивоеимеханизмеовогпроцеса,правдајући,акоуопште,очигледни културни крах последицама економске кризе ифинансијскихпонора.Присвемутоме,ониистиполитичарикојинаовајначинзанемарујукултуру,непрестајудабрбљајуигаламеопитањиманационалногаикултурногидентитета,иозначајуњиховогаочувањаимеђународнепромоције,небилиселегитимисаликаочуваринационалног,већприличноутрнулог,пламена.Но,имамишљењадасечакиуовакотешким, неизвесним и непредвидивим транзицијским токовимапонештоипакможеучинитиза„културу”–бољом,смисленијомиподстицајнијомрасподеломпостојећихфинансијскихресурсаибрижљивијоморганизацијомкакоинституционализованихтакоиалтернативнихформикултуре.
1.2.Својестановиштеупогледумогућегаипожељногамоделакултурнеполитике,уоваквојСрбији,омеђавамнаследећиначин.Будућидаједржавнимоделпоказаосвесвојеслабости,адасекатастрофалниисходиевентуалнепримене либералногмодела у оваквимусловимамогу јаснонаслутити,остајемогућностзалагањазаједанмешовитимоделкултурнеполитике,итоонајукојемсаветизакултуруиграјудоиста саветодавнуулогу, а одлукеофинансирањудоносивласт(законодавнаиизвршна),алинапредлогесаветâ.Очекивативишеодтога,данасуСрбији–нереалноје.Властнећеиспуститиизрукубуџетскиновац,којимстимулишеијавнупромоцијусопственеидеолошкеиполитичкепозиције.
2 ЗалагањезаочувањекултурногдиверситетасанкционисанојеважнимдокументимаУнеска (UNESCO UniversalDeclarationonCulturalDiversity, 2 November 2001), Савета Европе, Европске уније односноЕвропскекомисије..
220
ДРАГАН ЖУНИЋ
Узто,сматрамдајеизрадастратегијеразвојакултуре,упротивречним и „турбулентним околностима”, и у спору око„националнога”и„светскога”,„елитнога”и„популарнога”,такођенеизвестани,највероватније,такођезалуданпосао,тедајемождабољерадитинаједномепривременомпрограмуочувањавећскороурушенихикаквогатаквогаунапређивањајошувекживихкултурнихинституцијаипрограма–добољихвремена.Надатисенечемувишем,данасуСрбији–помалојеинаивно.Средњерешењејестеизрадастратегијекултурногаразвиткаукојојјеједнопоглављепосвећенопоменутојургентнојкултурнополитичкој„медицини”.
2.Утомконтексту,јасеовдебавимпроблемомдефинисања,или,напросто,прећутнимприхватањемиприменомједногапретпостављеногпојмакултуре,којисеуглавномпрепознајеулицитирањуинстанцијаиелеменатањеговогасадржаја(циљеви, интереси, делатности, институције, актери, програми...).Дакле,измеђумногихпитањадефинисањапојмакултуре, ја ћу се задржати само на проблему прихватањаширегилиужегпојмакултуре,издугетрадицијеишароликесадашњостињеговогодређивања,итоназначавањемглавнихмоменатапроблематике,бездетаљногзадржавањанауглавномпознатимместимаизтеоријеипраксе.Разумесе,оваквоограничавањепроблематикепомалојевештачко,јерсеонанужнопреплићесаскоросвимаспектимакултурногживотаједногадруштва,окруженоги,мањеиливише,прожетогаживотомдругихдруштаваињиховихзаједница.
Погледајмо,најпре,некекарактеристичнемоментеисторијеисадашњегастањаодређивањапојмакултуре.
2.1.Усвојојкњизиокултурнојисторији,ПитерБерк(Burke)сачиниојесасвимкратакпрегледеволуцијепојмакултуре–од„високекултуре”управцупроширивањаукључивањем„ниске”односнопопуларнекултуре,теукључивањем–поредизворнихформиуметностиинауке–јошињиховихпопуларних еквивалената, све до „последње генерације”,када је ова реч „почела да се примењује наширок спектарартефаката(слике,алати,кућеитд.)ипракси(разговор,читање,игре)”.Он,штавише,показуједатоинијенекаквановаупотребаовогатермина,идасеможепрепознатијошкодЕдвардаТејлора (Taylor), који је1871. годинекултурудефинисаоу„широкометнографскомсмислу”(такодаобухвата„знање,ставове,уметност,поуке,право,обичајеисведругеспособностиилинавикекојејечовекстекаокаочландруштва“);папотомкодМалиновског(Malinowski),којије1931.подширокипојамкултуресместио„наслеђенеартефакте,добра,техничкепроцесе,идеје,навикеивредности”;најзад,кодТ.С.Елиота(Eliot),којије1948.укултуруукљу
221
ДРАГАН ЖУНИЋ
чио,духовитоискорошеретски,иВеликидерби,пикадо,нарочито справљени купусицвеклу, готичкецрквеиз 19.века,музикуЕдвардаЕлгара(Elgar)итд.3Беркзакључуједајеширокоодређењепојмакултурепроистеклоизантрополошког бављења свакодневицом и друштвима неразуђенеподелерада,тедасуово„антрополошкосхватањекултурниисторичари–идругичлановињиховедисциплине–усвојили(су)упоследњојгенерацији,добу‘историјскеантропологије’и‘новекултурнеисторије’”.4
2.2.УкњизиКултурнаполитика:кратакводич,приручникузаактерекултурнеполитикеизрађеномпосмерницамаиискуствимаСаветаЕвропе,СајмонМанди(Mandy)говориозадацимавладауобластикултурнеполитике,политичкимциљевимаиобразовнимзадацима,аспровођењекултурнеполитике види у области очувања баштине, туризма, културнеиндустрије,медија,уобластиинституцијамузеја,библиотекаиархива,ипосебнообрађујепољевизуалнеуметностиикњижевности,тепољеизвођачкихуметности,анезаборављанизначајочувањајезичкеразноликости.Иначе,насамомпочетку,гдеодређујестановиште,кажедакултура,схваћенаиуширокомиуужемсмислу,„бујанатензијикојупроизводеполитичкеидруштвенепромене“;акултура„схваћенашироко”јесте„превазилажењесвегаштодефинишенашусликуосебисамима“,докје„унештоужојдефиницији”култура„местозапохрањивањенашеекспресије”.5Оношироко одређење, премда прилично нејасно, упућујена антрополошки појам културе као специфичне разликечовека,аоноужезаправоинијетоликоуско,јерјеподручјељудскеекспресијенепрегледно.Ипак,свеикадаговориокултурнојполитици,саширокимпојмомкултуре,Мандисе–накључнимикритичнимместима–позиванауметност,каонајосетљивију,парадигматичну,оријентационуи
3 Проширивањапојмакултуре,аконезавршеуизједначавањусапојмомдруштва,требадаимајуувидудамногељудскесвакодневнеделатностинасвојимврхунцимамогудостићиестетскинивокојиихсврставаукорпусуметности.Тонасприближавашилеровскомепојму„естетскекултуре”,алиипитањуомогућимпоследицамаоваквогпроширивањапојмауметностиуједнојкултурнојполитици.Појам„естетскекултуре”,којибимогао заменитипојам„цивилизације”,иприближитипојмове„високе”и„свакидашње”културе,добијаданасназначајукаодаљекултивисањечулностиинагонскесфере,тепосебнокаокултурачулности,култураестетског (дакле,иеротскога),уинформатичкомедијскианестетскоанестезирајућојцивилизацији.Опојму„естетскекултуре”,види:Жунић,Д.(2007)Естетика–теоријаестетскекултуре,Теме,бр.3,Ниш:УниверзитетуНишу.
4 Берк,П.(2010)Основикултурнеисторије,Београд:Clio,стр.3940.5 Манди,С. (2002)Културнаполитика: кратак водич,НовиСад:Vеgamedia,стр.11.
222
ДРАГАН ЖУНИЋ
симболичкисредишњуделатност.Например,кадајеречопропитивању опстанка и критичкосубверзивној функцијикултуре:„Уметницииинтелектуалци[...]постојезатодабипитали,дебатовалии,често,дабинегиралиприхваћенипоредак”;6затим,кадајеречомериизмеђутрадиционалногаи авангарднога, популарнога и истраживачкога: „У стварности, савремена уметност чини само мали део културнеполитике.Међутим,онаносинајвећитеретјавнепроцене.Онаспречавакултурудасеисувишезабриненадсопственомпрошлошћуиспречавајеузадовољавањуонепубликекојавапизапознатимвишенегозаизазовним”;7такођеикадасерадиоодносунационалногаиинтернационалнога,тј.о интернационалноме промовисањунационалнога: „Уметност,којајенајречитијаондакадаодишесвојимконтекстомисвојимвременом,највећијеамбасадоркојијеустањудасечујеипреконационалнихграница,етничкихграница,годиштаипорекла,итонаначинкојиниједанполитичкипрограмтонијеустању”;8најзад,уподсетникузаактивисте,уодељкуо„политичкимциљевима”,препоручуједасеодмедијскихкућазахтева„дарадезасвеукусеиинтересе,јерсмосвимидеонекемањине”,али,тусенеради–какобисемоглоочекивати–опромовисањуиелитнихипопуларних,имасовнихинародних,иурбанихируралнихкултура,негооономештојеуметностуужемсмислу,дакле,„висока”уметност:медијитребада„имајуотворенприступпремапоезији,драми,плесу,опери,визуелнимуметностимаикласичнојмузици–формамакојеимајувеликуалинеувекимасовнупублику”.9Могусеуовојкњизинаћиидругаместакојапотврђујуцентралнизначајуметности,илибаркултуреуужемсмислу,усавременојкултурнојполитици.
2.3.Штосеистраживањапраксетиче,дакле,ипраксекултурнеполитике,искуствасуразличита,иуглавномрасподељена између модела либералне и државнопротективнекултурне политике.Милена ДрагићевићШешић и СањинДрагојевић, у настојању да изнађу оптимални модел менаџментауметности„утурбулентнимоколностима”,дакле,у земљамау транзицији, заузимали сукритичкудистанцупремалибералистичкомеркантилистичкимкомпетитивнимстратегијама (чије дејствоу кризнимподручјима сматрају„изразито деструктивним”), пледирајући за партнерство,повезивање, сарадњу, за концепцију културне демократије, као подстицања продукције и партиципације мноштва
6 Исто,стр.16.7 Исто,стр.19.8 Исто,стр.23.9 Исто,стр.97.
223
ДРАГАН ЖУНИЋ
појединаца и локалних група, и афирмисања мноштвакултурних идентитета, а не само националнога културногидентитета.Дакле,избегавајућианглосаксонскитржишнимодел, приближили су се неким европским искуствима ипокушајима(појединихдржава,СаветаЕвропеиЕвропскеуније), конкретним условима прилагођене и темпериране културне политике, но, истина, увек у условима захтева за отварањем тржишта.Утолико, сматрају да „очувањелокалнекултурнепродукцијепредстављабитансегментзареализацију политике културне разноликости”, али да тајпрокламованициљунеколикомогуостваритисамо„земљестабилногполитичкогиекономскогсистема“,чијакултурнаполитика може одолети захтевима „либералног културногтржишта”.10Земљеутранзицијиостајунемоћнепредналетимаглобалнекултурнеиндустријезабаве.11
Понуђени „адаптивни менаџмент квалитета” (АМК), каоприступауторâпрограмскоорганизациономиинституционалномразвојукултуре,укојемсепресвегаинсистирана„чувању и развоју програмске изврсности”,12 представљаједнухвалевреднукомбинацијупринципаистратегија,састратешкимпланомкао„средишниминструментом”,сачитавим низом плаузибилних, организационих, развојних ивредноснокритериолошкихпостулата,саизоштренимслухомзазатеченеекономске,политичкеикултурноисторијскеразличитости,особености,стањаипроцесе,исаопредељењем за културну демократију, тај понуђени приступ,велим,држисе–поприродисамествари, тј.менаџмента–институција,организацијаигранауметности(уосталом,тојеиподнасловомдефинисани„организациониприступ”).Стога се тематизовано подручје омеђава набрајањем тихинституција,организацијаиграна,пасеинепостављапитањедефинисањаосновногапојма,појма„уметности”,каониобухватногапојма„културе”.Овојконцепцијикултурнеполитике именаџмента у уметности, како се испоставља,међуглавним„философијамаделовања”најближије„кул
10ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Менаџментуметностиутурбулентнимоколностима:организациониприступ,Београд:Clio,стр.18.
11СтанкаЈанева(Яанева),испитујућиновијифеномениграњапојединихрегионалнотипичнихикарактеристичнихобредазатуристичкупублику, као вид очувања традиције и идентитетског представљања, указујенатуристичкомаркетиншкутрансфорамцијуобичајапретвореногуестетскуигру,гдеетнографскизначајнапрошлостпостајеробау„трговиникултурномразличитошћу”Яанева,С. (2011)Отобредкъмигра:представяненатрадицията,у:Традиционалнаестетскакултура:игра,приредиоЖунић,Д.(2011),Ниш:ЦентарзанаучнаистраживањаСАНУиУниверзитетауНишу,стр.110.
12ДрагићевићШешић,М.нав.дело,стр.189.
224
ДРАГАН ЖУНИЋ
турнифункционализам”.Будућидасе„културнимеркантилизам” експлиците одбацује, због доказане деструктивностиутранзиционимдруштвима,остаједасепреиспитапомомесудупребрзоодбацивањетрећефилософиједеловања–малроовскиревидиранога„културногдифузионизма”(узпрактиковањекултурнедемократије).Дакле,самојетачкегледишта,понуђенирационалниприступменаџментуукултурииуметности,имаувиду–додушеимплицитно–ширипојамкултуре,13пабигаваљалоискушатинанешто„конзервативнијем” моделу културе схваћене у ужем смислу,алитакођеузуважавањемножинекултурнихидентитета.Ктоме,нетребагубитиизвидадаврлозначајнаконцепцијакултурнедемократијепречестокоинцидирасаинтересимакултурнеиндустрије.
2.4. Овде ће бити, у најкраћем, изложени резултати једнедоиста мале анализе националних дефиниција културе изКомпендијумакултурнихполитикаитрендовауЕвропиСаветаЕвропе (CouncilofEurope2013),мадатамонајчешћенемазваничнихиексплицитнихдефиниција,негосерадионазначивањуциљева,области,институција,актера...Нијенавидикунековалидноирезултатскиобећавајућеупоређивањечетрдесетакземаљаињиховиходређењакултуреикултурнихполитика,збогвеомаразличитихекономских,политичких,културноисторијских, националних и конфесионалнихконкретних особености. Могу се упоређивати самопојединеземље,итосасвомметодолошкомобазривошћу.Дакле,моглабисеуочитиизвеснапревлађујућатенденцијау имплицитноме одређивању појма културе, као основекултурне политике (уз гласну ограду да је ова раздеобачестонаивициарбитрарности).
2.4.1. Ужу дефиницију појма културе, која, по правилу,набрајаинституцијекултуре(уметности),алинеизостављапомињањенаслеђа(традиције),иочувањаидентитета(некаврстахуманистичкеконцепцијекултуре)примењујемождаједначетвртиназемаља.
2.4.2.Тричетвртинеземаљапримењујенекуваријантушире дефиниције културе (честопремаUniversalDeclarationonCulturalDiversity), која претпостављадуховне,материјалне,интелектуалнеиемоционалнеаспекте,одуметности,преко традиција и веровања, спорта и туризма, културнеиндустрије,доначинаживотаистваралаштваунајширемсмислу (некаврста социолошкоантрополошкеконцепције
13Уовојкњизисе,већпосамоменаслову,радиоменаџментууметности;ипак,честосе,поприродиствари,говориокултури,каоширемоквирууметности.
225
ДРАГАН ЖУНИЋ
културе),гдесетакођеговориоочувањунационалногакултурногидентитета,алиувеомаширокомсмислу.Честосеуједнојземљикултураодређујеиуужемиуширемсмислу,илиширадефиницијаполакозамењујетрадиционалнуужу,такодасетуможеговоритиорастућојпревластиширегодређења(премдатонеморауказиватиинастварниприоритетуфинансирању).
3.УСрбијисе једанужии једанширипојамкултуремогу самопосреднодеривиратиизЗаконао култури (2009),доксенајширипојамкористиуполитичком,националноапологетскомилинационалнокритичкомжаргону.Тајнајширипојам користи се и у истраживањима културе.14Сасвимјеразумљиводауистраживањукултурнихнавика,потребаиукусаваља„ухватити”и„снимити”најширепољекултуре.Но,кадајеупитањуконципирањекултурнеполитике,арадифинансирања,дакле,радикултурногаутемељењаиизградњедруштваињеговемеђународнепромоцијеиместаукултурнојисторији,иликадасерадиостратегијикултурногаразвојапојединихградова,ондасе–уусловимакојисунамсада„досуђени”–морадржатидоужегапојмакултуре.15
У Закону о култури Републике Србије нема дефиницијекултуре.Посленавођења„начелакултурногаразвоја”и„општегинтересаукултури”,набрајајусе„областикултурнеделатности“.УпоследњемставутогачланаЗакона(чл.8), каже седа се „уметничкомделатношћу, у смислуовогзакона, сматрају [се]пословиуобластимаиз става1. тач.38.овогчлана”,атосу:3)књигаикњижевност(стваралаштво,издаваштво,књижарство,преводилаштво);4)музика(стваралаштво, продукција, интерпретација); 5) ликовне ипримењенеуметности,визуелнеуметностииархитектура;6) сценско стваралаштво и интерпретација (драма, опера,балетиплес);7)кинематографијаиаудиовизуелностваралаштво;8)уметничкафотографија.Осимовихуметничких
14УКомпендијуму сепомињеиистраживањеП.Цветичанинаокултурним потребама, навикама и укусума грађана Србије и Македоније:Цветичанин,П.(2007)Културнепотребе,навикеиукусграђанаСрбијеиМакедоније,Ниш:Одборзаграђанскуиницијативу.
15Уосталом,тосевидиизчињеницедакадаистиаутор,ПредрагЦветичанин(сасарадницима),конципирастратегијукултурногаразвоја једногграда,ондасууфокусупрвенствено,каопосебнеобластикултуре,управообластииинституцијеуметности,разумесе,уззаштитубаштине: Цветичанин, П., и др. (2004)Прилози за дефинисање стратегијекултурногразвојаградаНишаод2004.до2010.године,Ниш:ИзвршниодборСкупштинеградаНиша;Цветичанин,П.,идр.(2012)СтратегијакултурногразвојаградаНиша20122015,Ниш:ГрадНиш;Цветичанин,П. (2012)ПрилозизапрограмразвојакултуреопштинеКотор20122016,Котор:Expeditio–центарзаодрживипросторниразвој.
226
ДРАГАН ЖУНИЋ
делатности, културномделатношћу сматрају сеипословиу следећим областима: 1) истраживање, заштита и коришћење културног наслеђа; 2) библиотечкоинформационеделатности;9)дигиталностваралаштвоимултимедији;10)научноистраживачке и едукативне делатности у култури;11)осталамузичка,говорна,артистичка,исценскаизвођењакултурнихпрограма.
Уовоменабрајањуотварајусебартрипроблема:прво,научноистраживачкеиедукационеделатности,безобзираштосебавепољемкултуре,авероватноибиблиотечкоинформационеделатности,припадајудругомеминистарству(просвете,наукеитехнолошкогразвоја);друго,нијејаснозаштобидигиталностваралаштвоимултимедијибилиискључениизобласти„уметничкихделатности”(уметничкимедијисусамо–медији,билотрадиционалниилинајновији);треће,инајважније:одредба:„осталамузичка,говорна,артистичка,исценскаизвођењакултурнихпрограма”отваравратапотпуномхаосуипроизвољностиуфинансирањукултуре,јерутаквојнамерно„неодређенојодредби”–лежиопаснамогућнострасипањановцанаманифестацијепроблематичнихвредности.Овамогућнототвараседодатноиспецификовањемопштегинтересаукултури(чл.6).
4.Предностииманеужегиширегпојмакултуремоглесусе уочити још при раном подвајању на, поједностављеноречено, духовну односно материјалну културу, тј. на разликовање појмова „културе” и „цивилизације” у немачкојтрадицији.16
4.1.ОтомесештоштаможепрочитатикодНорбертаЕлијаса(Elias).Елијаскажедапојмови„културе”и„цивилизације”„потичуодљудииодносесенаљудекоjиприпадаjуистојтрадицијииналазесеуистојситуацији”,17идасе„колективнаисторија[се]кристализовалауњимаинашласвојодjек”.Дакле,имамопосласаенглескимифранцускимпојмом„цивилизације”,каодистинктивнимпостигнућемекспанзивнога Запада, и немачким разликовањем „цивилизације”каонекеопштекориснедругоразредностии„културе”као прворазреднога „својства неког народа”; појам „цивилизације”,којисеодноси„наполитичкеекономске,верске,техничке,моралнеидруштвенечињенице“,„донеклебри
16Опроблемимасадефинисањемовихпојмова,апоготовосаизбегавањемдефинисања,чакикоднајугледнијихаутора,писаојеФернанБродел(Braudel):Бродел,Ф.(1992)Списиоисторији,Београд,Српскакњижевназадруга.
17Елијас,Н.(2001)Процесцивилизације:социогенетичкаипсихогенетичкаистраживања,СремскиКарловци–НовиСад:ИздавачкакњижарницаЗоранаСтојановића,стр.58.
227
ДРАГАН ЖУНИЋ
шенационалнеразлике”,докнемачкипојам„културе”,којисеодносинаинтелектуалне,уметничкеиверскедатости“,„истиченационалнеразликеипосебностгрупа“.18
Овдебисемождаимогаонаћидеоодговоранапитањезашто,какосечини,многиприпадницисрпскенацијеикултурерадијепристајуузнемачкипојам„културе”:„Докпојам‘цивилизације’имафункцијудаизразисталнеекспанзионистичкетежњеколонизаторскихгрупаинација,појам‘култура’ одражава самосвест нације која мора непрестано датражииучвршћујесвојеполитичкеидуховне‘границе’,дасесталнопитаучемусесастојињенспецифичникарактер.Усмерењенемачкогпојма‘култура’,тежњакапостављањугранице,наглашавањуистварањуразликаизмеђугрупа,одговара управо овомисторијскомпроцесу.ФранцузииЕнглезивећодавнонепостављајусебипитањеотомештајеистинскиенглескиилиистинскифранцускикарактер”.19
Већизовиходређењамогусенаговеститиглавнепредностииманеопредељивањазаједанилидругипојам:„цивилзација” јесте оно што обезбеђује раст човечанства, али идоминацијуколонизаторскогЗапада,док„култура”истичеособеностипојединихнацијаињиховихнационалнихбића,падаклеитоликопожељнидиверситеткултура,алиотвараимогућностсамосагледавањаукатегоријама„особености“,„аутентичности”,„изузетности”,„изабраности”.
4.2.Културолози,социолозиифилософикултуренепропуштајудаистакнуовемогућности.
4.2.1.СретенПетровић сматра да англосаксонски колонизаторски импулс неизбежно води разликовању „цивилизованих” и „дивљих”, „просвећених” и „непросвећених”, саузурпираним правом, наводно супериорних првих, тј. Запада,нарационалистичко„цивилзовање”наводноинфериорнихдругих,тј. ЈугаиИстока.Садругестране,немачкипојам„културе”истичеоригиналностиаутохтоностпојединих,непоновљивихкултура,националнипатриотизам,алиипартикуларизам, ауовомепосебномслучајуиквалитативну доминацију немачкога духа и културе, ирационалистичкинационализам,нацизамирасизам.20
4.2.2.Украткомпрегледном,аливеомапрегнантномиопомињућем тексту „Култура као друштвено опасан појам”,СрђанВрцан,полазећиодглавнихмоменатаисторијевели
18Исто,стр.5657.19Исто,стр.57.20Петровић,С.(2005)Културологија,Београд:Чигојаштампа–Лела,стр.
911.
228
ДРАГАН ЖУНИЋ
кихрасправаиспороваокопојмакултуре,скрећепажњунасавремене моменте спора, започетог седамдесетих годинапрошлог века везивањем органицистички и фаталистички схваћене културе за идентитете, чиме онапостаје оруђесупротстављањаилегитимисањаодређенихполитичкихидеологија и акција, попут појма „расе”. Закорачило се удобаафирмисањанепоновљивих,изолованихиначелномеђусобнонеразумљивихинекомуникабилнихидентитета,укултурнирелативизамукојемсевластитатериторијализованакултурасхватакаосупериорна,удоба„идентитетскеборбе”(изразЧарлсаТејлора,Taylor),идентитетскизасноване политике укључивања и искључивања, симболичкогразликовањаи–убијања.Узрелевантанпрегледкључнихтеоријских чинова ове драме дефинисања, Врцан не пропуштаприликудаседиректноосврненањенусавременубалканскупоставку,упозоравада„националнакултуракаодистинктивнипакетначинаживотанужнотражиизаштитничкикровнационалнедржавекојаморапромовиратинационалнукултуруијамчитињезинмонопол“,изакључуједадефинисањекултуре,кадасенепосреднопретачеуодговарајућеполитичкоделовањеислужикаоподлогањеговогалегитимитета,„престајебитибезазленапојмовнаигра”.21
4.3.1.Општа је, и вишедеценијска, теоријска и практичнатенденцијанапуштањаужегпојмакултуреифаворизовањаширегинајширегпојма.Тасетенденцијазасниванатехнолошком расту човечанства, на медијски посредованимформама „културе света”, на концепцији „културне демократије”,резултатимаутицајних„студијакултуре”,каоиназахтевимакултурнеиндустрије,итд.Опасностиовеконцепције јесууколонизаторскојароганцијиинаметању„цивилизовања”,теукултурнојунификацији.Предностисемогувидетиукултурнојкомуникацијибезграницаиупревладавањупартикуларностиикултурногаутизма.
Имајући у виду теоријске замке и историјска искуства, јаћупокушатидаскицирамсамонекеодмогућихпоследицаопредељивањазашириодносноужипојамкултуреукултурнојполитициРепубликеСрбије,којасигурнонебимоглаиматиколонизаторскеи,утомсмислу,цивилизаторскеамбиције(мадапонекомеитопаданапамет),алибимогла,итекако,пастиузаносидентитетскесамољубивости(штојемногимавећпомутилопамет).
Наш скок из не претерано високе култивисаности, тј. високе ишироке партиципације у елитној култури, равно у
21Врцан,С.(2001)Културакаодруштвеноопасанпојам,Речбр.61/7,март2001.12.02.2013,http://www.b92.net/casopis_rec/61.7/pdf/105112.pdf
229
ДРАГАН ЖУНИЋ
културнуиндустрију,културнитуризамисл.,учиниоједасеослободеипросторивремезадоминацијушунда.Осимтога,каоштосамвећнапоменуо,законскосанкционисање„осталих [...] извођења културних програма” може, премда не мора, одшкринути врата политичком волунтаризму,бахатостиипримитивизму.Наиме,Србија јошувекнема,нитићеудогледновремеимати, у тојмерипросвећенеикултивисанеполитичаредабисебимогладозволитилуксузпрепуштањакултурнеполитикеидоношењаважниходлукањиховимпроблематичнимукусима.Уграђивањемширокогпојмакултуреу законскаактанеможетевише зауставитифункционере(одпремијера,прекоминистара,дорегионалних,градских,општинских,локалнихполитичкихмоћника)уциничнојиобеснојнавадидаодсвојихкултурнихпреференцијаправекултурнуполитику.Јер,начелаафирмисањалокалнихкултурнихвредностиуширемсмислу,локалнихкултурнихособености,водићеидаљебуџетскомфинансирањуразних„гуча”и,дабудемправедан,„егзитâ”(овдесенерадиовредносномизједначавању,већсамооинституционалномкласификовању),каоидругихиначепрофитабилних „идентитетских” манифестација, локалних амблематскихроштиљијада,купусијада,сланинијада,бурегџијада...Волеобихдајенаовимвашарима,иузиначеизванредни„свадбарскикупус”,Т.С.Елиотмогаопроверитиважењеидалекосежнеконсеквенцијесвојеallinclusiveкултурологије„купусасеченогнакомаде”и„цвеклеусирћету”.22Некултивисаномфункционерунеможесеоставитиодлукаотомештајекултура,идалисупозорипта,музејиисимфонијскиоркестрисамонаслеђенитереткојитребагурнутинатржиште,односновеликодушно„намирити”јаднимибеднимпарамазавишенегоскромнеплатеи,акојесреће,деоматеријалнихтрошкова.Најзад,недовољнопрецизнимдефинисањемкултуре,уужемсмислу,немогусеваљаноусмераватиниташти,илипорескимотивисани, спонзориидонатори,па чак ни финансијски заинтересовани партнери. Не бихимаоништапротивпрофитногделовањаукултури,алиподнемогућимусловомдазначајандеопрофитаостанеуправокултури,аненадобудномулагачу,и,наравно,подтакођенемогућимусловомдатај„продуцент”небудеистовременои
22Пишућионеразмрсивојспрезикултуреирелигије,Елиотжелидауправо„сатачкегледиштаидентификације”подсетичитаоца„коликојетогаобухваћенотерминомкултура.Онукључујесвекарактеристичнеактивностииинтересовањаједногнарода:ДангодишњихкоњскихтркакодЕпсома,Хенлирегату,Кауз,Дванаестиавгуст,финалекупа,тркепаса,билијар са чуњевима, таблу за пикадо, вензлидеил сир, кувани купусисеченнакомаде,цвеклуусирћету, готскецркведеветнаестогвекаиЕлгаровумузику.Читалацможесаставитисвојличнисписак“,Елиот,Т.С.(1995)Кадефиницијикултуре,Ниш:Просвета,стр.29.
230
ДРАГАН ЖУНИЋ
сценарист,редитељ,кустосиарбитеркултурнихпрограма.Небихимаоништапротивфинансирањанипројекататипа„традиционалнакухиња тогаи тога” (или, „савременакухиња...”), поготову ако та храна,њена супстанција, начинсправљања, време,местоиначинузимања,имајуне самонутритивнунегоисимболичкудимензију.23Али,законодавним или стратегијскополитичким санкционисањем хранекаоелементакултуреуширемсмислу,самобисмоотвориливратабуџетскомфинансирањуразнихолимпијадаићаипића(понекадзаистаизазовних),којесусвеодреда–профитабилнеманифестације.Асасвимпосебнопоглављеморалобисеотворитизадискусијуопитањуфинансирањаматеријалнослуђених,културноскороиндиферентнихикритериолошкидеконцентрисаних„јавнихсервиса”.
4.3.2.Опасностивезивањазаужипојамкултурележеумогућојидентитетскојнекритичности,партикуларизму,некомуникабилностиинетолерантности задругостиразличитост.Могућапредностјеузаштитикултурнихразноврсностиподусловомнеговањањиховеразменеикомуникације.Сужавањепојмакултуре,поготовукаоидентитетскезначке,каошто смо искусили, може бити извор озбиљних и чакопасних културних, националнихи политичкихпосрнућа.Србијаје,уовомечасу,напрагујошједнеполитичке„национализације”културе,којајеиндиферентнапремастварнимкултурнимвредностима,штоје,парадоксално,надужестазе,сигуранпутумаргинализацијусопственекултуре,атимеинације.Јер,стварањекултурнихвредностијестенајпоузданијиначинпрепоручивањасветуиисторијиипрепознатљивогопстанкауњима.
Аналитичарможеприметитида,упркосглобалнојтенденцијиприхватањаширегпојмакултуре, законодавцичесто,у невољи присилног издвајања све скромнијих средставаза културу, прибегавају сужавању номинално декларисаногаширег појма културе таксативнимнабрајањемделатности и институција које ће финансирати, и заправо „зихерашки” избегавају културнополитички ризик држањемуз традиционално побројане уметничке делатности, чијефинансирањенећетрпетикритику.Усуштини,тоје једанкриптоаксиолошкипроблем.Показујеседаби,пореднабрајањаресорнихделатностииобластикултуре,узаконскиакт требало уградити, на неки начин, макар имплицитно,иизвесневредноснеодредбе (чијебитумачење,упракси,
23Уосталом,истиартефакти, супстанције,чинови...,могуиматиисвојуцивилизацијскуисвојукултурнудимензију(нпр.разнаоруђа),тј.итехничкуисимболичкуфункцију,какоусинхронијскојполифункционалности,такоиудијахронијскојпроменидруштвенихфункција.
231
ДРАГАН ЖУНИЋ
представљалонерешивипроблем).Нијечакдовољноистаћикојесуоднаведенихобластиуметничке,јерсетимеонесамоодвајајуодистраживања, заштитеикоришћењакултурнога наслеђа, библиотечкоинформационе делатности,научноистраживачке и едукативне делатности у култури(алииоддигиталногстваралаштваимултимедија),најзадиод„осталихмузичких,говорних,артистичкихисценскихизвођењакултурнихпрограма”(вероватносемислинаоноштосеујавностиназива„естрадом”).Наиме,усвимаовимделатностима и областима могуће је имати и уметност ишунд,икултурукаокултурнувредности„културу”каооношто само номинално припада домену културе.Шта ондафинансирати?Иједноидруго,уначелу,илисамовредности?Проблем би био разрешен када би се унапредмоглознатиштаћеодпланиранихпрограмабитииурезултату–културнавредност.Будућидабитаквонакнаднонаграђивањеквалитетаивредностизначилокрајтрадиционалнихинституцијакултуре,финансирајусеинституције,којесусамоформалнигарантквалитета.Праворешењепроблемајестеуфинансирањуквалификованооцењенихпредложенихпрограма,штобисемоглоочекиватиодтакозванихсаветазакултуруињиховихекспертскихирецензентскихтела,анеодсамихминистарставаињиховихслужби.
5.Имајућиувидусвепоменутедимензијепроблема,исајаснимувидомдабито заистамоглобитимноговишеодбезазлене „појмовне игре”, залажем се – не из органицистичких, већ из прагматичних разлога – за примену ужегпојма културе у законодавном регулисању културнеполитике,теиполитикефинансирања.Тоопредељењенасводипремапроблемувредности.Утоликоћесеиспоставитидаглавнопитањенијепитањеидентитетанегопитањевредности.Вредностће,акојестеиважи,самаразрешитипроблемпрепознавањаособеностииаутентичностикултуреизкојепотиче.24Универзалноважењекултурнихпосебностимогуће јесамоакосутекултурнепосебностидоистакултурневредности.
24Дакле,незаговарамкултурнипартикуларизам,којибибиосупротстављен цивилизацијском универзализму, већ партикуларност културнеобојености,културнихнијансиитонова,али,истовременоиуниверзализамњиховихвредности. Јер,културневредности јесуначелноуниверзалне,безобзирадалићефактичкииматиуниверзалнопризнање.Каоуслучајуделâнационалнекњижевностикојапостајудеокорпусасветскекњижевности.Мождатоневажинаистиначинзапартикуларностобичајâ,например,јерониимајудрукчијукултурнуфункцијуодкњижевности.Али,иобичајимогупостићи–будућидаимајурегионалноилилокалноважење–универзалностразумевањањиховоглокалносаморазумљивогсмисла(адаинеговоримооњиховојестетскојдимензији).
232
ДРАГАН ЖУНИЋ
Како законска акта не могу бити прошарана вредноснимкритеријумимаисудовима,јеронимогубитиилинеупотребљиведекларацијео„врхунскимвредностима”илисасвимарбитрарнеоцене,остаједасе,поредуобичајеноганабрајањакултурнихделатностииинституција,баремтеоријскиотворимогућностизградњеједногпојмакултурекојинесамодапретпостављавредностивећистовременоиомогућавапреиспитивање наслеђених или наметнутих вредности ипсеудовредности.Токултуролошкопитањеондавишенијесамопитањефилософскеаксиологије,већифилософијеобразовањаи,наравно,просветнеполитике.Јер,просветнаполитикаморасезасниватинавредностима,инаразликовањувредностиодневредностиипсеудовредности,атосемождаунајвећојмериодносинакултурневредности.
Утолико,акопод„цивилизацијом”разумемоукупностматеријалних,тј.опредмећениходговорачовеканапримарнеиизведенеизазовеопстанкауприроднојидруштвенојсредини(штопретпостављаидимензијуиновативностиинапретка),културуможемоодредитикаоскупсимболичкихпраксиисимболичкихформикојимачовекосмишљаваегистенцијуисмисаоносеивредноснооријентишеусветуиживоту (што претпоставља креативност и диверситет). Наиме,симболичкоосмишљавањеи смисаонооријентисањенисусамоодраз,рефлекс,илиизразстварногживотаљуди,већпредстављају стваралачки конституенсљудског света култура.Каосветформи,културанијеискључиво,попутцивилизације,ухоризонтуреференцијалностизначењâињиховеистинитостиилинеистинитости,већукључујеиначинеизражавања,композиционост,нереференцијалностиаутореференцијалност,25па,безобавезепредметневезаностии„вредностиистине”,може–апосебноуделимауметности–преиспитивати уграђене, понуђенеи затеченепојмовеивидовесмисла,ионаточининасебисвојственначиниусопственоммедију,аразличитимбојама,тоновимаирасветљавањима.
Када се култура одреди као склоп симболичких форми ипраксикојимачовекосмишљаваегзистенцију,тј.смисаоносеивредноснооријентишеусветуиживоту,одмахсеможепоставитиследећепитање:Нијелисвакољудскоделањеуначелусмисаоно,тедалиондасвакоспадауобласт
25Оворазликовање„значења”и„смисла”узнатнојсемериослањанапознатиФрегеов(Frege)радОсмислуизначењу,Frege,G.(1892)ÜberSinnundBedeutung,Zeitschrift fürPhilosophie und philosophischeKritik,NF100,1892,S.2550,01.03.2913,https://www.tuchemnitz.de/phil/english/chairs/linguist/independent/kursmaterialien/logling/frege_sinnundbedeut.pdf
233
ДРАГАН ЖУНИЋ
културе,чимеје„смисао”суштинскинесамоусубјективностинегоиуприватности?Ваљадодатидасесамоууметности (иуфилософији)разнисмисловипреиспитују,конструишуидеконструишу,дасамоуметностифилософијаразарајубесмисаоиуказујунамнанеразорени, владајућибесмисао,којисеиздајезасмисао,каоштоваљадодатијошитодауметност,заразликуодфилософије,тајвисокизадатакобављасредствимакојајечинесвимадоступном(кадаиспунеусловобразованостиукуса),и,штавише,такоданам разграђује стереотипе и предрасуде, дакле, да нам сесупротставља – причињавајући нам специфично задовољство.Гдетојошимадатиседопадапротивник,идаволишоногакојите„угрожава”упријатнојуљуљканостииуслаткимкултурнимнавикама!
ЛИТЕРАТУРА:
Берк,П.(2010)Основикултурнеисторије,Београд:Clio
Бродел,Ф.(1992)Списиоисторији,Београд:Српскакњижевназадруга.
Врцан,С.(2001)Културакаодруштвеноопасанпојам,Реч,бр.61/7,март2001.12.02.2013,http://www.b92.net/casopis_rec/61.7/pdf/105112.pdf
Вукановић,М.(2011)Погледнакултуру:закониипраксеуСрбијипетдржавачланицаЕвропскеуније,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка,12.02.2013,http://www.zaprokul.org.rs/Media/Document/186b2cf15071490aaa01614f42b7d59b.pdf
ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Менаџментуметностиутурбулентнимоколностима:организациониприступ,Београд:Clio
Елијас,Н.(2001)Процесцивилизације:социогенетичкаипсихогенетичкаистраживања,СремскиКарловци,НовиСад:ИздавачкакњижарницаЗоранаСтојановића
Елиот,Т.С.(1995)Кадефиницијикултуре,Ниш:Просвета
Жунић,Д.(2007)Естетика–теоријаестетскекултуре,Теме,бр.3,Ниш:УниверзитетуНишу.
Законокултури.Београд:СлужбенигласникРС,бр.72/2009.
Яанева,С.(2011)Отобредкъмигра:представяненатрадицията,u:Традиционалнаестетскакултура:игра,приредиоЖунић,Д.(2011),Ниш:ЦентарзанаучнаистраживањаСАНУиУниверзитетауНишу
Манди,С.(2002)Културнаполитика:кратакводич,НовиСад:Vegamedia
Петровић,С.(2005)Културологија,Београд:Чигојаштампа–Лела.
234
ДРАГАН ЖУНИЋ
Frege,G.(1892)ÜberSinnundBedeutung,ZeitschriftfürPhilosophieundphilosophischeKritik,NF100,1892,S.2550,01.03.2913,https://www.tuchemnitz.de/phil/english/chairs/linguist/independent/kursmaterialien/logling/frege_sinnundbedeut.pdf
Цветичанин,П.идруги(2004)ПрилозизадефинисањестратегијекултурногразвојаградаНишаод2004.до2010.године,Ниш:ИзвршниодборСкупштинеградаНиша.
Цветичанин,П.(2007)Културнепотребе,навикеиукусграђанаСрбијеиМакедоније,Ниш:Одборзаграђанскуиницијативу
Цветичанин,П.(2012)ПрилозизапрограмразвојакултуреопштинеКотор20122016,Котор:Expeditio–центарзаодрживипросторниразвој.
Цветичанин,П.идруги(2012)СтратегијакултурногразвојаградаНиша20122015,Ниш:ГрадНиш
CouncilofEurope/ERICarts,CompendiumofCulturalPoliciesandTrendsinEurope,14thedition,2013|ISSN22227334,27.04.2013.,http://www.culturalpolicies.net/web/countries.php
DraganŽunićUniversityofNiš,FacultyofArts,Niš
SCOPEOFTHECONCEPTOFCULTUREANDCULTURALPOLICY
Abstract
Theauthorfocusesononeaspectoftheproblemindefiningtheconceptofculture–itsimportancefortheconceivingofculturalpolicy,alongwiththefollowingtopics:1.AViewpoint:technologicalglobalization– economic and legislative integration – cultural communication;2.Somemoments in thehistoryofbroader andnarrowerdefinitionsandlegalinstrumentalizationoftheconceptofculture;3.ThecaseofSerbia;4.Advantagesanddisadvantagesoftheoreticalandlegislativeuseof thebroaderandnarrowerconceptofculture, andapragmaticrecommendation for the use of the narrower term; 5. Culture as acollectionofsymbolicalformsandpractices,andameaningfulvalue
orientationintheworldandinlife.
Key words: civilization, culture, identitydifference, cultural policy,meaning
235
Ин сти тут за пе да го шка ис тра жи ва ња, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340235A УДК 316.72(497.11)”1990/2011”
316.42:316.75(497.11)”1990/2011”оригиналан научни рад
СРПСКАКУЛТУРАУ ТРАНЗИЦИЈИ–НОВЕ КОНТРАДИКЦИЈЕ
Сажетак:ТрикључнетранзицијскеконтрадикцијекултуреуРепублициСрбији (и српске културе) су: 1) конфузан однос измеђудржаве и културе, 2) улога тржишта у култури, 3) политичкаинструментализацијакултуреипроблемопштегинтересаукултури и уметности.Упрвомделу се разматрапроменљив односдржавеикултуреод1990.до2011.године.Државаињенакултурнаполитикасекритикујесаантиетатистичкихпозицијаалисеистовременоодњеочекуједаунапредиразвојкултуре.Слободнотржиштекаокључанпојамтранзицијенијенаишлонадобарпријемусрпскојкултури.Нештозбогкризенештозбогтрадиције,државнеподршкеукултурииуметности.Удругомделусеуказујенаполитичкуупотребууметничкогстваралаштвакојејепомогнутоодстранедржаве.Критичкаанализаовихпојавасуочавасесадилемамадемократијеукултурипричемусепостављапитањеопштегнационалногинтересауовојобласти.Узакључкусеподвлачи очекивање наставка контрадикција у културној политициСрбијеанењиховоразрешење.
Кључнеречи:културнаполитика,држава,тржишнофинансирање,политичкаинструментализацијауметности
Транзицијајепојамкојиозначаваповратакбившихсоцијалистичкихдруштаваукапиталистичку«породицу»ЗападнеЕвропе.Прелазакизсоцијалистичкогукапиталистичкисистемподразумеваслободнотржиште,приватизацију,тржиште рада и капитала, деетатизацију (десуверенизацију).Утомпроцесууочавају сеивеликипроблемикоји сетешко решавају. Либералнодемократска држава још нијеизградила своје институције а наслеђе социјалне државеједубоко.Утаквимоколностимапојављује сепљачкашка
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
236
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
приватизација,порастнезапослености,криминал,псеудодемократизација.
Уједначавањепривреднихиполитичкихсистемаевропскихдржава,аштосеименујекаоинтеграцијауЕвропскуУнију, не може да мимоиђе културу.Шта се догађа са културом у транзиционим државама? На првом месту, културебившихсоцијалистичкихдржавасесуочавајусапродоромтржишниходносауовојобласти.Уместодржавногбуџета,културнеинституцијеиствараоцисеобраћајуспонзоримаилитржишнимконстелацијама.Сдругестране,националнекултуресесвевишеотварајузадругекултуреињиховевредности.Какавћестепениобимапрожимањакултурадасеоствари,стварјеконкретнихактераукултурииуметности.Међутим,чињеницаједасесвакакултураједнимделомослањананационалнутрадицијуадругимделомсеотварапрема другимнационалними културним вредностима.Тозначида културна репродукција друштвамора дапође одчувањаиширењанационалног„културногкапитала”акада задовољи примарне образовне потребе у језику, вери,знањима, вредностима, традицији, образовању прихватау свој оквир иностране културне и сазнајне вредности.Утомпогледу,концепт„јединствоуразличитости”можебитиприхватљив.
Кадајеречоодносунационалнеинекедруге(илидругих)култура,ондатребаиматиувидуразлогезбогкојихјеовапрвазначајнијаоддругих:(1)националнакултурајетековинаисторијскогнаслеђаанетренутнипроизвод,(2)националнакултурапоседујеодбрамбенемеханизмерелативнонезависнеодинституција(индивидуалниизбор),(3)разликемеђунационалнимкултурамасамоседопуњавајусличностимаалијенемењају.Срасласатрадицијом,културасетешкоподвргаваспољнимпроменама.УЕврописуразликеукултураманајсложеније.ЈошјеШпенглертврдиодасунационалнекултурепрепрекестварању„европскогчовека”.
ИскуствоСрбије.ТрикључнетранзицијскеконтрадикцијекултуреуРепублициСрбији (исрпскекултуре)су1)конфузанодносдржавеикултуре,2)улогатржиштаукултури,3)политичкаинструментализацијакултуреуконтекстуопштихинтересаукултури.Ако1990.годину,узмемокаопочетну годину транзиције, можемо да разликујемо њенедвефазе:1)од1990.до2000.иод2000.до2012.Упрвојфази,државаСФРЈсеразбија,избијајунационалнограђан
237
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
скиратовиуХрватскојиБиХ,а1999.године,СрбијубомбардујеНАТОзбогКосоваиМетохије.1
НекиистраживачикултурнеполитикеуСрбијиконцентришусенапериодод1990.године.Њиховајетврдњадајеод1990 до 2000. године, постојало раздобље антитранзицијесадоласкомСлободанаМилошевићанавласт.Културнаполитикајебилаузнакунационализмапричемусекултура,утомраздобљу,схваталакаочуварнационалногидентитета,адасукултурнеустановебилепотчињенедржавноопштинскимвластима, причему се „заборављао”периодод1945.до1990.године.Дисконтинуитетиодбрананационалногидентитетауусловимасамоизолације–основнесукарактеристикеМилошевићевекултурнеполитике.Уњеномсредишту су укидање самоуправног система друштвеногпланирањаидоговарањакојијеукултурифункционисаоод1975.године.2
Оваква оцена о културној политици уСрбији од 1990. до2000.године,нијепоткрепљеначињеницама.ОставимопостранинеутемељениполитичкидискурсоМилошевићевомрежиму,поготовукадајеречоодносунекихевропскихвладапремасрпскомпитањуизтограздобља.Тешкојеразумети,например,тврдњудајеМилошевићосудиоСрбијуна(само)изолацијуумеђународнимкултурнимтоковима.Акопогледамочињеницамауочилакоћемоконстатоватидаутовреме,Србијадоносиправнепрописекојиомогућавајуприватнопредузетништвоукултури.
УСрбији је још1971. годинедонетЗаконосамосталномобављању уметничких делатности. По том закону десетуметникамоглоједаоснујеуметничкоудружење,раднузаједницусасвојствомправноглица.Овајобликпредузетништвакористилисуфилмскирадницииестрадниуметници.Законом јеомогућеноиприватнопредузетништвоуиздавачкојделатности.Ауторделаможедаиздасвојукњигунакојуимаауторскаправа.
Аувреме„Милошевићевогтоталитарногрежима”од1997.(1990)до2000.годинедонетоје12законаопојединимкултурним делатностима3 која је обухватила приватно предузетништвоудискографији,снимањувидеокасета,реклама,пропаганде,итд.
1 РазбијањеЈугославије,уредиоЂурићЖ.(2012),Београд:Институтзаполитичкестудије
2 ЂукићДојчиновић,В.(2003)Транзиционекултурнеполитике,Београд:ЗадужбинаАндрејевић
3 Исто,стр.82.
238
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
СтатуссамозапосленихуметникабиојерегулисанЗакономо самосталном обављању уметничке или друге делатностиуобластикултуре(„СлужбенигласникРС”бр.39/93и42/98),наосновукојегсууметнициималиправоназдравствено,пензионоиинвалидскоосигурање,плаћеноодстранеопштинеукојојсупријављени.
Слободастваралаштванијебилаугрожена.Властјеималасвоју опозицију у парламенту и одређеним групама културних стваралаца.Крајем 2001. године било је 183НВОуобластикултуре(податакГеокултурнекартеСрбије)штоговоридасутеорганизацијеоснованеиделовалеуМилошевићевомрежиму.
ОвометребадодатиичињеницуданиувремесанкцијаиизолацијеСрбијанијепрекидаламеђународнекултурнедогађајекаоштосуБИТЕФ,БЕМУС,ФЕСТ,Октобарскесусрете писаца, Сајам књига.А остварена су вредна дела усвимобластимакултуре,уметностиинауке.
ОдносдржавеикултуреуРепублициСрбији.Држава(систем поделе законодавне, извршне и судске власти) је токомвећегделасвогпостојањаувекбилазначајанчинилацкултурног и уметничкогживота друштва. Једна одњенихосновнихфункција је и културна.Овде нећемо улазити урасправуколикојеподстицалааколикоометалаиспречавалакултурниживоттокомсвогисторијскогразвоја.Сигурноједасенедемократскаидемократскадржаваније једнакоодносилапремакултурииуметности,асамимтимнидоносиоциодлукаокултурнојполитицинисубилибиранинаистиначин.Чињеницаједаседржава„мешала”наразненачинеукултурнииуметничкиживот,затоштосутоиразвојнапитањадруштва.Њојсутоомогућавалиправонадоношењезакона,стварањеинституција,значајнофинансирањекултурногиуметничкогстваралаштва–буџетскиилипутемподршкекултурнихпројеката.Какосукултураиуметностприватни„производи”јавногдобрасвакогдруштва,државајеуобавезидаподржаваобликестваралаштвакојису„елитни”по свомкарактеру алиприпадајунационалномфондукултуре. Отуда стара пракса да се институције културе иуметници обраћају државним органима за материјалну иправнуподршку.
Културна политика и проблем одлучивања. У теоријскимистраживањима културе постоји сагласност око кључногелементакултурнеполитике:тојеподручјеусмеравањакултурногживотаједнезаједницесастановиштаодређенихциљеваиузпомоћодговарајућихсредстава.Шираразматрањапојма културне политике захтевају прецизирања значења
239
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
културе (универзалистичко, социјално утемељење, националниизраз).Независнооддефиниције културе, усмеравањекултурногпостојања једнедржавеније остваривбезидејеоконтинуитету.ПосудуКарлаМанхајма(Есејиосоциологији културе), „ништашто се појавило у културномпроцесунеможенапростоишчезнутивећуизмењеномобликуулазиукаснијеструктуре”.Отворенојепитањеукојојмериидејуоконтинуитетуобликујуинституцијекултуреистваралачкеличности.
Формулисањециљева културнеполитикемора дапође одзатеченогстањаукултури,оданалитичкогинвентарисањакултурнеситуације.Бројкултурнихинституција(библиотека,издавача,позоришта,музеја,архива,кинематографије),структура запосленихукултури,просторнираспоредкултуре, остварења културних програма и пројеката само супочетни кораци у конципирању културне политике. Замисао основних циљева представља други кључни елеменатусмеравањакултурногразвитка.Плановиукултурисадржеприоритетекултурнихпотреба.Унекимдруштвенимприликамаприоритетћеседатидржавноминтересуукултуриаудругимопштинскимилипојединимделатностимакултуре (позориште,библиотека,филм,итд).Са тог становишта,неможесеизбећипитањеначинаприхватањакултурнихпрограмаикултурнихакција,каонииспитивањеулогеи оправданости културних установа, вредновањењиховограда,променукултурнихпотребаалиивладајућихмеханизамаодлучивања.
Изборприоритетаукултурнојполитици,последица јесистемаодлучивања.Распонциљевакрећесеодчувањакултурнепрошлости,подстицањастваралаштва,развијањевезасамеђународнимкултурниморганизацијама,итд.
Остваривањециљевакултурнеполитикенеодвојивојеодизборасредставазањиховоостваривање.Асредствасуразнолика: систем финансирања, законодавни прописи, идејнополитичкаоријентацијаделаистваралаца,награђивање,изборкадрова,стручнаистраживања.Осредствимаможедасеговорикаоостимулативним(заштита,стипендије,награде,откуп)сузбијајућим(порези,законскезабране,моралнеосуде).
Од дефинисаних циљева и изабраних средстава културнаполитикаможебитипрагматскаилиелитистичка.Стваралачкидеокултуренијеелитизамуодносунафункционалниили традиционални („освојена култура”) концепт културе.Најчешћесеелитнакултуравезујесаремекделимакултуре.Вредност културе одређују велике стваралачке личности,
240
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
којесепојављујуненаданоинемогусеразуметикаозаједничкодостигнућенације.
Кључно питање културне политике је идентификација субјектаодлучивања.Коодлучујеокултурномразвитку?Постоједванивоаодлучивањаукултури:1)одлучивањенарелацијидржавакултура,2)одлучивањеукултурнимустановама (делокруг и садржај). Први ниво одлучивања најчешћеприпадаличностикултурекојаприпадаполитичкојпартијинатринивоа:парламент,влада,политичкапартија,другијестваркултурногменаџера.Исастановиштатеоријеодлучивањаиизперспективепраксе,одлукеукултуримогусекласификоватинатриначина:правнобирократско,демократско,децизионостичко.
Свака одлука у култури мора да укључи део искуственогувидауприродуделатностиињенсадржај.Знањуоспецифичностикултурногпредмета требадодатии знањеоорганизацијиделатностииполитичкоправнунорму.Идејезакултурнуполитикусунеопходнебудућидаважећарешењаукултуринисутрајна,абезновихидејапретиопасностдакадровске, материјалне и финансијске могућности останунеискоришћене.
ПроблемодлучивањаокултуриуискуствуРепубликеСрбијепојављујесетамогдесесусрећуипреплићунадлежностиопштине, покрајине и републике.Посебно јефлуидна релацијаизмеђуРепубликеиПокрајинеВојводине.Показујеседајемоћиборбазаштовећенадлежностиприсутнаиуобластикултуре.Децентрализованоодлучивањеокултури,сједнестранепоказујетенденцијудасепреузмевишенадлежности„сврха”аповећајуопштинскенадлежности.Такодецентрализацијапостајецентрализацијананижемнивоу.
Разуме се, ниједан тип одлучивања не гарантује успешнирезултат.ОтудапотребазаевалуацијомкултурнеполитикеЕвалуација у културиима двефункције: треба да унапредиквалитетодлучивања,каоидапобољшакомуникацијуизмеђу оних који доносе одлуке и онихна које се одлукеодносе.Кадајеречокултурнимпрограмима,методевалуације служида сепрекине сакултурнимпрограмимакојинеостварујупостављенециљеве,дасепобољшајупрограмикојисуутокуреализације,дасепобољшајупрограмикојисууприпреми,дасеунапредиспособноступрављањакултурнимустановама.
После 2000. године, и промене власти (ДОС комбинацијом силе и легалности осваја власт) приоритети културнеполитикесубили:1)деетатизација,2)демократизација,3)децентрализација,4)плурализамкултура,5)алтернативни
241
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
изворифинансирања,6)усклађивањесазаконимаЕУ,7)успостављањерегионалнеимеђународнесарадње.4Изовакодефинисанихприоритетакултурнеполитикепроизлази јаснакритикапретходнеулогедржавеукултуриСрбије.Штајебилаалтернатива?Тржиште,отварањепремаЕУ?Нештотреће?
Десет година касније, оштрица критике уметничких стваралацаокренутајеуправопремадржави.Уједномиспитивањуистакнутихстваралацаизразнихделовакултуре,држава је оптужена за рђаво стање у овој области друштва.Наводимнекеоцене:Српскаполитичкакласаидржаванемамногоразумевањазакултуру.Културасенепомињеуполитичкимкампањама.Немадруштвенихпроменабезснажнихкултурнихиобразовнихустанова.Култураједржавнаобавезапрвогреда.Културајеостављенапостранипрепуштенаентузијастимасамихстваралаца.Немаилијенедовољнаподршка култури од стране државе.Култура је на задњемместуштосетичеодноса,финансија,положаја.5
Како државафинансира културу? Културна политика државе концептуализује се између два пола финансирања буџетаитржишта(приватногпредузетништва).
Свештосеналазинаподручјукултуреиуметностиимасвоју цену. Ствараоци користе своја ауторска права, добијајухонорарезасвојаделаијавненаступе,културнаиуметничкаделасеоткупљујуодстранедржаве,привреднихпредузећаилиљубитељауметности.Публикаплаћа својеуметничкеикултурнепотребе,такоштокупујекњигу,улазницузапозориштеилифилм.Паипак,финансирањекултуреиуметностијеспецифичноиразликујесеоддругихпословнихрадњи.Натржиштуроба,новцаираднеснагеконкуренцијадоводидоуспехаједнихинеуспехадругих.Онајковишеулаженегоштодобијапропадаиутапасеууспешнијуфирмуилинестајесатржишта.
„Привреда”ифинансијеукултурисузнатнодругачији.Културнипроизводинисупрофитабилниапубликанијеобавезнадазадовољисвојекултурнепотребекаоштојетослучајсаегзистенцијалнимпотребама.Тојеразлогштосвакамодернадржаванастојида се „меша”у културу такоштојепомажеилиодмаже.Већиилимањитеретфинансирањакултурепаданадржавуиинституцијекојеонаоснива.
4 ЂукићДојчиновић,В.(2003)Транзиционекултурнеполитике,Београд:ЗадужбинаАндрејевић;Стојковић,Б.(2004)КултурнаполитикаикултурнаразноврсностСрбије,Београд
5 Кога(шта)државафаворизујеукултури–анкета,(јул2011)Политика,Београд.
242
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
Модерна држава посредством буџета финансира оне културнеинституцијекојесуоднационалногинтересаикојеуглавном чувају културно наслеђе. То су националне библиотеке,музеји,позоришта,опере,архиви,установезазаштитуспоменикакултуре.Разумесе,овеустановекултуренемогуфинансијскидаопстанубезматеријалнепомоћииздржавнекасе.Државаније самовладаипарламент, већињенавертикалнаорганизацијапокрајине,општине,локалнезаједницекојетакођеутичунафинансирањекултуре.
Некедругеделатностиукултурииуметностимогуувећојмеридасеослоненатржиштеињеговезаконитости.Издавачкекућеифилмскекомпаније,дискографскепродукцијемогударачунајунадобитнатржишту.Успешнеорганизацијеуовимобластимамогударачунајунасамофинансирањеиутомслучајубуџетскапомоћнијепотребна.Штавише,овеорганизацијесудобарпорескиобвезник.
Државапосредствомбуџетадаједотацијеисубвенцијеорганизацијамаиинституцијамакултуреиуметности.Познатоједасутрошковипозоришнепредставе,музејскепоставке,куповинекњигазанационалнубиблиотеку,високитрошковиинемогусециљевитихустановаостваритиуколикоихдржавасвојимфинансијаманепомогне.Међутим,државакористииинструментепорескеполитикедабиутицаланафинансијскепроцесеукултури.Надлежноминистарствоможедасмањиилиповећапорескустопунекојделатностиукултури,даодобриповољнекредитеинижекаматнестопе.То зависи од личностиили власти које одређују културнуполитику.
Организацијеукултурииуметностимогудасефинансирајудиректноодкорисникањиховихделаиуслугаиутомслучају они формирају своју цену на тржишту. Приватнаиницијативанакултурномтржиштууправотозначисвакикултурнипроизводимасвојуценумалапозоришнадружина,приватнаиздавачкакућа,ликовнагалерија,дискографскапродукција,итд.Ценасеформиранатржиштукаоисвакадругацена.Циљјеприватнекултурнепонудеданебудеумањку,дарасходинебудувећиодприхода,атозначидаседобијепрофит.Какодоћидопрофитастварјеокојојтребадаразмишљаменаџерукултури.
Институцијеукултурииуметностипланирајуприходеодпублике,оддржаве,одфондацијаиспонзораалииоддругих привредних делатности које су у блиском додиру сакултуромтуризам,итзв.индустријакултуре.Туристичкапривредаможедасекористиизафинансирањекултурнихобјеката,дела,услуга,наступауметника.Објектиизобла
243
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
стизаштићенихспоменикакултуремогусеукључитиутуристичкепонудесаодговарајућомценом.Књиге,слике,касетемогусепродаватиутуристичкимцентрима,уметничкинаступтакођесеможенаплатити.
Други вид финансијског повезивања је индустрија културеилипримењенауметност.Свештосествараукултурииуметностиморапроћикроз„индустријскеруке”:штампањекњига,снимањеплоча,музичкиинструмент,костимизаоперуипозориште,филмскаиндустрија.Повезивањесаиндустријомкојаучествујеуприпремиделакултуре,којаомогућаваматеријалнопојављивањедухакултуреиуметноститакођејетереннакомесемогунаћифинансијскасредствазакултурнепројекте.Потребнојепронаћизаједничкиинтересизмеђукултуреитржишнихинтереса.
Државу потискује приватно предузетништво у култури.Пословањеукултуриподразумевапродајукултурнихпроизводаалииширењекултурнесвестиизнањаокултурнимчињеницама. Другим речима, примаран циљ пословања укултуринијетоликобизнис,зарада,стицањеновца,коликоунапређивање,стварањекултурнихиуметничкихделаизадовољавањакултурноуметничкихпотребапублике.
Појам предузетништва обухвата иницијативу, предузимљивост, стваралаштво, коришћење пословних информација у пословном подухвату.Иновативност и склоност каприхватању ризика су две основне карактеристике предузетништва.Тосупословниљудикојисталнотрагајузапословнимуспехоми самимтимпокрећупромене.Основнаидејаграђанскокапиталистичкогдруштватемељисеначовекукојијезаокупљенсвојиминтересимакојеостварујенатржишту,свевишеглобалномасвемањенационалном.
Предузетништво у култури подразумева ширење ресурса(финансија)уциљупобољшањаусловарада(зграда,опрема,плате)иостваривањауметничкихциљева.Најпретребасагледатисадашњиправни,фискални,економскиимедијски положај приватног предузетништва у култури. Послеједнетаквеанализеморасеучинитиснимакконкретнеситуације у приватном предузетништву културе у општини,граду,покрајини,републици.
Унапређивање законских регулативнихмеханизама зависииодразвојатржишниходноса.Тржиштеједнаковажиизакултурукаоизадругеделатности.Лукративност(профит)јемотивприватногпредузетништваиукултури,аостварујесепутемтржишта.
244
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
ОдпрвихобликаприватногпредузетништваукултуриСрбиједоданас,учињенјекрупанразвојникорак.Свесевишешириисвепотпунијеправнонормативизује.Транзицијаукултуријенапрвоместопоставилаприватизацију.Морасеприметити да она није истоветна у привреди и култури иуметности.Држава ћеидаљеостати власник водећихнационалнихустановаукултури(нећебитипрепуштенитржишту)алићенизмањихустановакултуребитиприватизовано узширење простора за стварање нових приватнихустановаукултури.
Међутим,вишенемадилемедатржишнопредузетништвоукултурифаворизујекомерцијалниуспехуодносунависокевредностикултуре.Овајтиппредузетништвахранимасовну(забавну)културу.Дали јеелитнакултурапрепуштенадржави?
Овденијеречопроменистатусацелокупнекултуреуодносунасавременодруштво,већопоремећајуравнотежеизмеђукултурезабавеикултуредуха(елитнекултуре).Тржиштесасвојимвредностимаиинституцијамапогодујеубрзаномширењукултурезабаве.Тојеонакултуракојајеутилитарнохедонистичкапосвојимкарактеристикама,саснажномподршкомелектронскихиштампанихмедија.Неманикаквесумњедајекултуразабавеуофанзивиидатаквојкултуриодговарачовеккојијепримарнозаокупљенсвојомзарадом.Онјепревишеуморандабисепосветиокултуридуховногнапора,онојкултурикојатражипосвећеноститрагање.Оњеговомсмислуживотатребадаодлучујепрофиторијентацијаанерелигија,уметност,идеологија,нација,држава.Далијетаквомчовекупотребнаелитнауметностикултура,кадајецелокупнањеговамисаонаенергијаусмеренанаматеријалниопстанак?
Политичкаинструментализацијакултуреииопштиинтересукултури.Непостојисамоједнафункцијакултуре.Двеосновне функције културе су практична (систем институција)идуховна(системпотреба).Уоквируовихфункцијаможемо разликовати следеће: корист, задовољство, забава(игра),идеолошкапропаганда(политика),самосврха(сврхаусеби),знање(истина,мудрост),вредност,катарза.Другимречима,свакоделокултуренечемуслужи,задовољаванекуфункцију,односнопотребу.
Национално и општеисторијско искуство показује да секултура, уметност и образовањемогу инструментализовати заразнециљеве.Питање јесамо закоје.Овдећемодаразмотримо појаве убацивања идеолошких и политичкихсадржајаууметничкуформудабисе„бранила”каоумет
245
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
ничкопостигнуће.Култураиуметностсу,примераради,уфункцијиразобличавања„националногзла”.Онисе,натајначин,самопредстављајукаонепроблематизованидеокултуредруштва.Изовеуметничкепраксеследиборбазастатуснупозицијуаутора,апотомсестварподиженанивокултуреиуметностикаотакве.Нијелитуречоопштеминтересуукултури?Штаје,заправо,општиинтересукултури?Когадефинише?УЗаконуокултури(2009)учлану3.пише:
РепубликаСрбијастарасеоостваривањуопштегинтересаукултурииоспровођењукултурнеполитикекаоскупациљеваимераподстицањакултурногразвојакојисезасниванаследећимначелима:
1)слободаизражавањаукултурномиуметничкомстваралаштву;
2)аутономијасубјекатаукултури;
3)отвореностидоступносткултурнихсадржајајавностииграђанима;
4)уважавањекултурнихидемократскихвредностиевропскеинационалнетрадицијеиразноликостикултурногизраза;
5)интегрисањекултурногразвојаусоциоекономскииполитичкидугорочниразвојдемократскогдруштва;
6)демократичносткултурнеполитике;
7)равноправностсубјекатауоснивањуустановаидругихправнихлицаукултурииравноправностурадусвихустановаидругихсубјекатаукултури;
8)децентрализацијауодлучивању,организовањуифинансирањукултурнихделатности;
9)подстицањекултурногиуметничкогстваралаштваиочувањекултурногиисторијскогнаслеђа;
10)подстицањеодрживогразвојакултурнесрединекаоинтегралногделаживотнесредине.
Оваквалистаопштихинтересаукултурипостајепроблемкадаседоносиоцидржавниходлукаукултурисуочесаконкретним пројектима и програмима. Другим речима, проблемуостваривањуопштегинтересаукултуријеонајскупстваралачкихвредностикојисенавишеилимањеуспелиначинполитичкииидеолошкиинструментализује,аобраћаседржавизафинансијскуподршку.
Погледајмо шта нам нуде неки уметнички „ствараоци” усрпскојкултури.Коликоследеидеалестетског,аколикосе
246
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
предају хедонистичкој култури и политичкој инструментализацији?Ружнесликенације су запљуснуле савременусрпскууметност.Чујемоодговорда јетоживот.Пасве јеживот,алинијесвеуметност.Оноштојенекадабилоуметностнеморадабудеиданас.Хегеловскаестетикасадасејављакаочулнобезидеје.Асутра,мождабезчулногибезидеје.
Евонеколикопримера.Нијемалиброј остварења уновијој српској кинематографији у којима се „естетизује” српскибрутализамипримитивизам.Међуњимаимафилмскихстваралаца са филмовима високе уметничке и друштвеневредностиалињиховоокретањепремадеструктивнојуметничкојкритицисрпскенације,нијеуспутно.Насвеовепојавеантисрпскесемантикеусрпскимфилмовимаскренуојепажњу јавностифилмскикритичарМиодрагЗарковић:„Упротеклојдеценијипослалисмоусветнеколикоделакојанеуверљиво,неистинитоиострашћенопоказујуда јесрпскинародједномилитантноплемекојенезнаништадругонегодаубија,пљачка,силујеиотима”6.
Уцелојовојестетизацијисрпскогбрутализма,нијеодспоредногзначајкофинансираоваквефилмове.Напротив.Државним парама обавља се беспоштедна криминализацијаидемонизација сопственогнарода.Питањеостаје отворено:далисвакоуметничкозначењеморадауживаподршкуонихкојиодлучујуокултурнојполитици?
Или,представа„ЗоранЂинђић”уАтељеу212,године2012.,загребачкогредитељаОливераФрљића.Представапочињесценомпрањарукуубуретупуномкрвинакомепише„новија српска историја”, а завршава повраћањем по српскојзастави.Овајпропагандниперформанстребаповезати„савишенего видљивомпатологијомнашепозоришне сцене,накојој, овихдвадесет година, завиднуулогу, аконепреовлађујућу, имају комади препуни псовки, опростачења ивређањаСрбатеантисрпскепропагандедонивоапостмодернистичке темпиране инструментализације дебилизма,кретенизмаимазохизма.Бројслучајевапредставетеврсте,заједноснашимфилмом(тзв.Српскифилмиостали)представљајудовољанузораквишезапсихоаналитичкитретманнегозауобичајеникритичкитретман”7.
Алиоваква(„патриотска”)критикасеоспорава.Како?Лукавством.Користеседвааргумента.Првиједајепозоришна
6 (2010)Снимајсрпскидатецеосветзамрзи,Печатбр.128,Београд7 Брдар,М.(2012)ХроникаразоренеТроје,Крагујевац:Центарслободних
делатности
247
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
представафикција,дајесценаимагинарнипростор.Уметнострушитабуепазаштобипостојаотабудржавнезаставе.8Дакле,наједномместууметностсесхватаметафизички,анадругомреалистички.Акадасепљувањепозаставиупозоришнојсценипрогласирушењемтабуа,наистиначинможедасебранитабуодрушења.Ниједаклеречонекомванпозоришномсудијикојићерећиовоможеаовоне.Радисеоправунаоспоравањесабилокогстановишта.Патриотскакритикапљувањанационалнезаставеууметностилегитимнојеколикоиправоуметностидарушитабуе.Аистотако,правојекритикедаутомеоткријеидеолошку,политичку,илинекудругуинструментализацијууметности.(УзгреддаподсетимнаромандиректораНароднебиблиотекеСрбијеод2000.до2012.године,СретенаУгричића,Незнанијунак,штампанлатиницомукомесусамодверечинаписанећирилицом„Србија”и „Диктатор”.Уроманусенезнаномбогужртвујусрпскадржаваинација,традицијаикултура.)
Разуме се, ова теза оидеолошкополитичкојинструментализацијиуметностиикултуре,увекизазиваполемику.Заштитни знак за политичке и идеолошке садржаје је уметност,односнокултура.Одбранатврдидајетоуметност,анескаредноприказивањестањанације.Добро.Ализаштобитумачење које открива националнодеструктивна значењабилопогрешноилинедопустиво?Међутим,правипроблемје у следећем: култура је слободни простор за уметничкеформе.Слободауметничкогстваралаштвајенеупитна.Какодаседоносиоцидржавниходлукаукултуриодредепремаодређенимструјамаууметничкомстваралаштвукојеидеолошкииантинационалноинструментализујууметност?Далидабуде„неутрална”,дасеопредељујепреманекимструјама,даускратифинансијскуподршкутаквимделима?ТојезначајнопитањезадржавнукултурнуполитикуРепубликеСрбијејердржаватребадаштитиопштиинтересукултури.
Питањезадоносиоцедржавниходлукаукултурије,далије свешто је пољу културе заслужује једнак третман илидржавнавластукултуритребададајепредностонимпројектима и програмима који не доводе у питање темељневредностинационалногпостојањаиелементарнодостојанствограђана.Првостановиштенеразумеприродуифункциједржавниходлука.Усвакојдржави,доносиоциодлукаукултуринекимпројектимадајупредност.Штабиусупротномбилакултурнаполитикадемократскиизабраневладе?Удругомслучајупретиопасностдасепређеурестриктив
8 МандићРигонат,Т.(27.јули2012)Табузаставе,Политика
248
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
ни (сузбијајући)анеподстицајни (стимулативни)концепткултурнеполитике.
Каквајеулогадржавеудуховномиобразовномживотунације?Каоорганизованисистем јавневласти,културнаполитикадржаветребадасезасниванаопштиминтересимауовимобластиманационалногпостојањаидаускладусаприоритетимафинансијскипомажеинституцијекултуреињиховепрограме.Буџетскофинансирањекултуретребадасеусмериначувањематеријалногинематеријалногнаслеђакаоинапрограмеиделаоднационалногзначаја.
Анализа рада Министарства културе у Влади РепубликеСрбије,требадапокажекојадела(програме)помажеикакосеодлучујеорасподелибуџетскихсредстава.Разумесе,немасвакоМинистарствокултуреистукултурнуполитикуитачињеницаспречавагенерализацијеуоценињиховограда.Алипостојеодлукекојесигнализирајупатриотскиинационалнодезинтегративни смер. Карактеристичан је примерoдбијањаМинистарствакултуредапомогнефинансирањеедиције„Десетвековасрпскекњижевности”уиздањуМатицесрпске.Комисијазафинансирањекапиталнихделауобластикултуреу2010. години,комисијаМинистарствакултуре,начијемјечелубиопроф.дрЉубишаРајић,донелајеодлукуданепомогнеовајзначајанпројекат.Уобразложењустојииследеће:„Последњих1015годинауконзервативнимполитичкимкруговимаобновљенисузахтевизаправљењенационалнихканона,посебноукњижевности.Даликанонтребадаобухватиписцекојипишунасрпскомјезику,којисеказујуСрбима,онекојесматрамоСрбимаилиписцекојипишууСрбији?”9
Овајдеообразложењаговорисампосеби.Аргументзаодбијањејеполитика„конзервативнихкругова”којасевезујезанационалневредности.Разливасепојамидентитетапитањимаштајесрпско.АкадасепогледакојасуделадобилановацизкасеМинистарства,видећемодасутуод12капиталних дела и Лексикон писаца Југославије, Едиција100словенскихромана.
Какодржаваодлучујеонационалноминтересуукултури?Видимо:делегираодлучивање(armslenth’s)наантипатриотски опредељене ставове о националним вредностима.Одржавномновцуодлучујенекокоприпаданационалнодезинтегративнојструјимишљења.Резултат јепознат:државним новцем се у 2010. години, финансира културна
9 Рајић,Љ.(28.8.2010)Нијекапиталносвештосијазлатотиском,Политика
249
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
прошлостЈугославије,аодбацујенационалнипројекатсрпскекњижевности.Доклећемодастигнемосаоваквомпраксомкултурнеполитике–нијепитањезапророка.Свакосаздравимразумомокултурнимвредностимаможедаодговоринатопитање.
Закључак.КултурнаполитикадржавеуРепублициСрбијиналазисеизмеђунаслеђадржавнебригезакултуруитржишнопредузетничкерегулације.Уметничкапраксауједномширокомлукупоказуједасеуметничкаделаполитичкиинструментализују.Финансирањепосредством тржиштаимауСрбијиодређенаограничења,пресвегауслабојматеријалној основи друштва али и великој заинтересованостизапроизводемасовнекултуре.Идаљесуочикултурнихиуметничких стваралаца усмерена на државу и њену касу.Отворено јепитањекакватребадабудекултурнаполитикауусловимастварањаделасаизразитоантинационалнимзначењима.Далекоодзабране,далекоодцензуре,алидалекоиододбацивањавредностинационалногсамопоштовања.Проблемјештодржавнакултурнаполитиканеможедаснажнијеутиченакултурнепотребе.Украјњојлинији,одговорностзакретањаукултурипаданавладајућиконцепткултурнеполитикедржавеупериодутранзиције.
ЛИТЕРАТУРА:
Аврамовић,З.(2006)Култура,Београд:Заводзаиздавањеуџбеника
Аврамовић,З.(2003)Чијијекњижевникињеговодело,НовиСад:ИздавачкакњижарницаЗоранаСтојановића
Аврамовић,З.(1992)Социолошкаосматрачницакултуреиобразовања,Београд:Рашкашкола
Брдар,М.(2012)ХроникаразоренеТроје,Крагујевац:Центарслободнихделатности
Деретић,Ј.(2004)КултурнаисторијаСрба,Београд:Филолошкифакултет
Историјасрпскекултуре(1994)ГорњиМилановац
Ломпар,М.(2012)Духсамопорицања,НовиСад:Орфеус
ДруштвоикултураСрбаКосоваиМетохијеу:зборнику,уредиоАврамовић,З.(2006)КосовскаМитровица:Филозофскифакултет
Прњат,Б.(2006)Уводукултурнуполитику,НовиСад:Стилос
Мулен,Р.(2001)Умјетноститржиште,Београд:Клио
Никодијевић,Д.(2012)Менаџментимаркетингууметности,Београд:Службенигласник
Рот,П.(1996)Спонзорисањекултуре,Београд:Клио
250
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
Цветичанин,П.иМиланков,М.(2011)КултурнепраксеграђанаСрбије,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка
НароднакултураукултурнојполитициСрбије,уредиоЂурковић,М.иВујадиновићД.(2011)Београд:Бакланкулт
КултурниресурсиокругаСрбије(2011)Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка
Ђукић,В.(2010)Државаикултура–студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности,Институтзапозориште,филм,радиоителевизију
КултурнаполитикаикултурнаразноврсностСрбије,уредиоСтојковић,Б.(2004),Београд
Стојковић,Б.(1995)Културнаполитикаевропскихинтеграција,Београд:ИЕС
ЂукићДојчиновић,В.(2003)Транзиционекултурнеполитике,Београд:ЗадужбинаАндрејевић
Стојковић,Б.(2004)КултурнаполитикаикултурнаразноврсностСрбије,Београд
Митровић,Љ.(2012)Друштвоутранзицији,Ниш:Филозофскифакултет
Рајић,Љ.(28.8.2010)Нијекапиталносвештосијазлатотиском,Политика
Љушић,Р.Срозавањеродољубља,у:Новасрпскаполитичкамисао,бр.12,(2011)Београд
РазбијањеЈугославије,уредиоЂурићЖ.(2012),Београд:Институтзаполитичкестудије
251
ЗОРАН АВРАМОВИЋ
ZoranAvramovićInstituteforPedagogicalResearches,Belgrade
SERBIANCULTUREINTRANSITION–NEWCONTRADICTIONS
Abstract
Three key transition contradictions in the culture of theRepublic ofSerbia (andSerbianculture)are:1)aconfusingrelationbetween thestateandculture,2)theroleofthemarketinculture,and3)politicalinstrumentalization of culture and the problem of general interest incultureandart.Thefirstpartoffersastudyoftheinconsistentrelationbetween the state and culture from 1990 to 2011. The state and itscultural policy are criticized from an antiétatiste standpoint.At thesame time the state is expected to enable cultural development.Thefreemarket,asakeyfactorof transition,hasnotbeenwellacceptedin the Serbian culture somewhat due to the crisis, somewhat due tothetraditionalstatesupporttocultureandarts.Thesecondpartofthetext points to the political utilization of state supported art. Criticalanalysisof thesephenomena is facedwith thedilemmas referring todemocracyinculture,wheretheissueofgeneralnationalinterestarises.Theconclusionoffersexpectationsofacontinuationofcontradictions
inculturalpolicyofSerbiaratherthantheirsolving.
Key words: cultural policy, state, marketbased financing, politicalinstrumentalizationofart
МилеВ.Пајић,ЛозаСветогСимеонаМироточивог,манастирХиландар,српскацарскалавра,
СветагораАтос
252
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340252D УДК 316.72(497.113)
316.42:316.75(497.11)оригиналан научни рад
СТРАТЕШКЕДИЛЕМЕСАВРЕМЕНЕКУЛТУРНЕПОЛИТИКЕУСРБИЈИ–
КОЛИКОСМОДАЛЕКООДУРАВНОТЕЖЕНОГ
ДЕЛОВАЊАСажетак:Предметрадасустратешкедилемесоцијалногразвоја које садрже значајан потенцијал да утичу на квалитетживотаграђана,патимеиконцептуализацијукултурнеполитикеуСрбији,аипаксутокомтранзиционогпериодаосталеизванјавног простора и јавних дебата: унутрашњаспољашња култура,ендогениегзогени ресурси, селоград и многе друге.Циљ истраживањаједасагледакомплексностсавременекултурнеполитике и анализирањене капацитете за демократизацију културногсистемаиукључивањесеоскогстановништваукултурниживот.Емпиријскоистраживањезаснованојенастудијислучајаадминистративног, индустријског и културног центра jужногБаната градаПанчеваи селанањеговојтериторијикоји семожесматрати репрезентативним примером усклађеног деловањаекономске,просветнеикултурнеполитикечијесуактивностиодпресудногутицајанаквалитетживотаграђана.Истраживањепоказујерезултатејавнихпрактичнихполитикавођенихпочевод
ВЕСНА ЂУКИЋ
253
ВЕСНА ЂУКИЋ
ранефазеиндустријализацијепочетком18.века,пасведоданас,а анализирајућињихове снаге и слабости, настоји да укаже направацделовањакултурнеполитикеубудућности.
Кључнеречи:стратешкедилеме,одрживиразвој,уравнотежењеделовања,јавнепрактичнеполитике,сеоскезаједнице,културнообразовнеустанове
Увод
Културна политика се у раду разуме као јавна практичнаполитика државних органа управе и парадржавних тела уобластикултуречијајесврхадаодговоринапотребеипроблеме друштва и посебних друштвених група, а демократизација културног система – као способност доносилацаодлука на локалномнивоу да кроз партиципацију у управљањуиодлучивањууравнотежеделовањепроналажењемосетљиветачкеравнотежеизмеђубројнихдихотомија.Свакаодњихрепрезентујепотребеипроблемеодређенихдруштвенихгрупакоје,безразлике,имајуподједнакоправонакултуру,итокаконањеностварањеикоришћење,такоинаучешћеупроцесуодлучивањаопитањимакојасеодносенасвакодневниживот.ПремадефиницијиУНЕСКОа,културасеурадусхватакаокомплексдуховних,материјалних,интелектуалнихиемоционалнихособинакојекарактеришудруштвоилидруштвенугрупуобухватајућинесамоуметностиписмо,већиначинживота,људскаправа,вредноснесистеме,традицијеиверовања.
Унутрашњаиспољашњакултура
Прва у низу дилема повезана је са разумевањем значењапојмакултура,азапотребеанализеовестратешкедилеме,ослонићемо се на теорију антрополога Едварда Сапира.1Она дефинишеправу унутрашњукултуру која делује одпојединца ка циљевима разноликим креативним иницијативама „оддолена горе” (botomup) дa би се задовољилистваралачки и емоционални пориви појединаца и културнихгрупаухетерогеномдруштвуи,патворену–спољашњукултуру,каорезултаттенденцијеуједноображавањаихомогенизацијекојасеразвијанаметањемодређеногкултурногмодела„одгоренадоле”(topdown).
ПремаСапиру,правакултурајеунутрашњаиделујеодпојединцакациљевима.Онанеморабитинивисоканиниска–већјесамоинхерентнохармонична,уравнотеженаи
1 Сапир,Е.(1974)Огледиизкултурнеантропологије,(превеоСпасић,А.И.),Београд:Бигз
254
ВЕСНА ЂУКИЋ
самозадовољавајућа.Представљаизраз„богатоуразноличеног”, аипакнекако јединственогидоследногставапремаживотусакојегсесмисаосвакогпојединогелементацивилизацијесагледауњеговојвезисасвимдругимелементима.Правакултураје,идеалноузев,култураукојојништанијелишенодуховногсмисла,укојојниједанважандеоопштегделањаненосисасобомосећањеосујећености,погрешноусмереногилиемоционалноравнодушногпрегнућа.Управојкултурисенеприхватадапојединацбудепукизавртањ,ентитетчијисејединиraisond’etreналазиупотчињавањунекојколективнојсврсикојеоннијесвестаниликојајетекоднекедалекерелевантности зањегова занимањаи стремљења. Главне делатности појединца морају непосреднозадовољаватињеговевластитестваралачкеиемоционалнепориве,морајуваздабитинештовишеодпукихсредставазаостваривањенекогциља.2
Проблемје,међутим,утомештоуопштеноузев,правакултуралакшеопстајенанижемнивоуцивилизацијебудућидајетадауразноличавањепојединацасобзиромнадруштвенеиекономскефункцијемногомање,папретиимањамогућност од „свођења појединаца на непојмљив фрагментдруштвеногорганизма”.Затојепитање:какопожњетинеоспорнадобраодвеликогуразноличавањафункција,аистовремено не изгубити из вида појединца као језгро живихкултурнихактивности.3Натајвеликисложенпроблемзасвакуцивилизацијукојасебрзоусложњава,нијелакодатиодговор,нарочитоимајућиувидукојимпутемјецивилизацијакренулапослеДругогсветскограта.Дапроблембудетежизарешавање,уСрбијисусетокомдругеполовине20.века путеви капиталистичког, комунистичког и социјалистичкогразвојаформалнораздвојили,иакосусесуштинскиувеликојмериукрштали.Овоукрштањеодносисепресвеганаиндустријализацијуиурбанизацијукаоосновнекарактеристикемодернизацијеу„добаразвоја”.4Теразлике,каоисличностиуразвоју,толикосууразноличиледруштвенеиекономскефункциједаједруштво,уСрбијииостаткусвета,подједнакотежећимодернизацији,увеликојмериизгубилоизвидапотребеипотенцијалепојединца.
ТакојекултурнаполитикауСрбијитокомдругеполовине20.векадоспеланадругустранудихотомије–доспољашњекултурекојасамусебенеградиизсредишњихзанимањаи
2 Исто,стр.7576.3 Исто,стр.7576,78,80.4 Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,НовиСад:Све
тови
255
ВЕСНА ЂУКИЋ
жељањенихносилаца,већделујеодопштихциљевакапојединцу.5И,доксеунутрашњакултурапреносиспонтано,васпитањем унутар породице и мањих друштвених групаунутар локалне заједнице у којима и настаје, спољашњукултурупреносиорганизовансистемразвојакултурнихпотреба.6Онјеоличенудвемаетаблираниминституционалнимформамаунутаркојихсеорганизованоодвијајуинкултурационипроцеси:школикаопрвојустановизаусвајањеприхваћених културних вредности у одређеној средини идругимустановамакултуреукојимасусечувалакултурнадобра(библиотеке,архивиисл.),популарисалаипредстављалакултурнојјавности(музеји,галерије,позоришта,концертнедворанеисл.).Овајорганизованисистемразвиојеисасвимспeцифичанмоделделовањаукултури–културнидифузионизам7сциљемдаомогућипреношењеуниверзалнихзнањаидоступностелитнекултуречијесукарактеристикерепрезентативностиизврсност.Међутим,унедемократскојЈугославијионсетрансформисаоу„диктатурунадпотребама”.8
Студијаслучаја:ДисконтинуитетпросветногсистеманатериторијиПанчева
Напросторубанатске границе још1774. године супостављени„принципиновогаопштегашколскогаипросветногасистема“,а1829.годинеуведенајеопштанаставнаобавезазасвуомладинуспособнузашколу.Крајем18.векауградуПанчевује,осимчетвороразредненормалнешколе,постојалојошседамтривијалнихшкола,авећ1802.математичкаидевојачкашкола.Истовременосуосниванешколеиунасељенимместимакоје суопштинеиздржавале, ановим„епохалнимреформамашколствојереорганизираноиподигнутонависокстепен”такодаје„нашкрајчакизападнепровинцијепретекао”.9Током1776.основанајеи„нормалноуређенашкола”уселуОмољицаукојојјенаставатрајаладвегодине„поцеоданод7.до9.године,послечегајеималададође,унедељнеипразничнедане,кроздаљедве
5 Сапир,Е.(1974)Огледиизкултурнеантропологије,(превеоСпасић,А.И.),Београд:Бигз,стр.78.
6 ДрагићевићШешић,М. и Стојковић, Б. (2011)Култура, менаџмент,анимација,маркетинг,Београд:Клио,стр.2533.
7 ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Meнаџментуметностиутурбулентнимоколностима,Београд:Клио,стр.21.
8 Голубовић,З.(1984)Заштодиктатуранадпотребаманијесоцијализам,Социологија12,Београд;Хелер,А.,Маркус,Ђ.иФехер,Ф.(1986)Диктатуранадпотребама,Београд:Рад
9 Милекер, С. (2004)Историја банатске војничке границе 17641873.,Панчево:Историјскиархив,стр.5355,76.
256
ВЕСНА ЂУКИЋ
годинепофторнанастава“,тј.версканаставауцркви.Дејствошколенијеизостајалобудућидајепосећивањенаставеу српскимшколама „токомшколске1843/4. са100%билобољенегоукамералуисвуда“,истичеМилекер.Двестагодинанаконоснивања,основнашкола„ДоситејОбрадовић”уОмољицикојајетокомсвогпостојањачестомењалалокације,1974.сепреселилауновузградуукојојрадииданас.Иако баштини једну од најстаријих традиција европскогшколскогсистема,онагодишњицуоснивањабројиодусељења,заборављајућичитавадвавекапретходногискуства.Просветнисистемкојијеупрошлости,доносиоизванреднерезултате,данасјесуоченсчињеницомдавишеод40одстостановништванаконосновногненастављадаљешколовање,илинезавршаваниобавезноосновнообразовање.Крозсадржајесавременихнаставнихпрограмакојимасешириласпољашњакултураодмалогзначајазаначинживотаираданаселу,образовањејетежилодабудесредствозаиздизањеизнадсељачкогживота,анесредствозањеговоунапређењеиразвијање.Затошколекодсеоскогстановништванисууспеледаразвијупотребузастицањемзнања,што–премаиндикаторима Стратегије за смањење сиромаштва (ВладаРС,2003)усвимруралнимподручјимауСрбијигенеришематеријалноидуховносиромаштво.
Сапирјесвакудубокупроменуутокуцивилизације,нарочито свакупроменууњеној економској основи– каква јебилаиндустријализацијапраћенамодернизацијом,урбанизацијомиорганизованоминкултурацијом,видеокаоузрокчијајепоследицарастурањесистемакултурнихвредности,тењиховог преприлагођавања.У случају доминације спољашњекултуре,каоусколокализованогкултурногмоделакојисвојутицајширидалекоизвансвојеограниченеурбанесфере„онатоможедачинијединопоценуразводњавањадуха,сразмерноудаљавањуодсвогдома,тепоценуизрођавањауподражајношепурење.Кадбисмојаснијесхваталиштасвеподразумевабрзоширењеилинаметањеједнекултуре,докојемереонаосвајакршећизачеткездравијихсамосталнихизданака,мањебисмобилирадидадобродошлицом поздрављамо тенденције уједноображавања, и мањеспремнидаихсматрамонапреднимапоприроди.Култураселакоможеподстаћиспоља,алињенопотискивањедругомкултуром,билаованадмоћнаилине,нијеникакавкултурнидобитак(...)Управозатосвакосвеснонастојањедасеједнакултуранаметненепосредноинабрзину,маколикодајеподупртадобромвољом,јестенасртајнадух.Кадасејошне поткрепљује добром вољом већ вољном бездушношћу,
257
ВЕСНА ЂУКИЋ
такавпокушајјенајвећимогућизлочинпротивљудскогдуха–наиме,онјетадасамопорицањекултуре”.10
Данас,утранзиционојСрбијисуоченојсадугорочнимпоследицама тоталитарног система „диктатуре над потребама”иорганизованогинституционализованогнаметањаспољашњекултуре,културнаполитика јепредизбором:даљепорицањекултуреилиуравнотежењеделовањаидемократизацијапросветногикултурногсистема?
Ендогенииегзогениразвој
Наредна дилема: ендогени или егзогени ресурси односисенадихотомијуунутрашњиспољашњиресурсиодрживогразвојадруштвабудућидасе„добаразвоја”11одпочеткаиндустријализациједоданас,заснованонаспољашњимресурсима,завршавасветскомекономскомифинансијскомкризом.Онапоказујесвенедостаткеегзогенеполитикекаоједногпосебногстањадуха,акакосеовораздобљеближикрају,свебољесевидида јеугроженоилиуништенооноштоније непосредно служилоиндустријскомразвоју којијепостаоraisond’etat.12Земљајеиспражњенаинепрестано рањавана, природа је загађена штетним супстанцама,културнаразноликостјеизгубљенахомогенизацијоми„вестернизацијомсвета”,13аправаунутрашњакултура14итрадиционалнаискустваизпрошлостинасталауинтеракцијичовекаиприродесузаборављени.Некадашњуунутрашњукултурузаменилајеспољашњачијисуциљевибилиусмеренинасоциоекономскиразвојпотрошачкогдруштвакојимсууправљали„тржиште,државаинаукакаовеликеуниверзализујућесиле”.15
10Сапир,Е.(1974)Огледиизкултурнеантропологије,(превеоСпасић,А.И.),Београд:Бигз,стр.96.
11Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,НовиСад:Светови.
12Нанди,А.Држава,у:Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,уредиоЗакс,В.(2001),НовиСад:Светови,стр.11.
13Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,уредиоЗакс,В.(2001),НовиСад:Светови,стр.6,8.и24.
14Сапир,Е.(1974)Огледиизкултурнеантропологије,(превеоСпасић,А.И.),Београд:Бигз,стр.75.
15Закс,В.(2001)Речникразвоја,Светови,НовиСад,стр.8.
258
ВЕСНА ЂУКИЋ
Студијаслучаја:ИндустријализацијаПанчеваиразвојтржишта
ОпштејепознатодајебечкидворусвемутретираоБанаткао своје „изузетно експериментално”подручје,16 готоворезервисанозанасељавањеиколонизацијуНемаца,полажућивеликунадууњиховопроизводноискуствоипривређивање.Затоинечудиштојемодернизацијаииндустријализацијанаовомпросторузапочелавећпочетком18.века.Одтада,пасведопрведеценије21.века,натериторијиПанчевакаоиндустријскогитрговачкогцентраЈугоисточногБаната,билојечетириталасаиндустријализације.ПрвијезапочеозавремеАустроугарскемонархијевећ1722.годинеоснивањемпивареиерарскесуваче(државнимлин).Индустријајеутомпериодубилазасновананапрерадиратарскихкултуракојесудоброрађаленаплоднојбанатскојземљибогатојводама.Захваљујућикултивисању„дуда”почела јеипроизводњасвиле,уведена1733.године.Основанајеифабрикасукназауниформисањевојске(1765)иЗаводзаодмотавањесвиле (1769).ДругиталасувремеКраљевинеЈугославије– трајао јеод19311939.Утомпериодуосновано јеседам фабрика: фабрика сијалица (1931), прва механичкафабрикастаклазапрозоре(1932),индустријанамештајаиграђевинске столарије (1934), фабрика скроба (1937), фабрикаавиона(1937),предионица,бродоградилиште,великижитнисилоси(1938)ифабрикабетонскихпроизвода(1939).Након завршетка II светског рата, започео је трећи талас:основан јешумскоиндустријски комбинат (1946), ћурчијскокожарска радионица Земљорадничке задруге – будућаКрзнара,фабрика обуће (1955) а 1956. је донета одлука оподизањупетрохемијскогкомплекса.Увремекадасуизграђенепрвефабрикеовогкомплекса:Азотара(1962)иРафинерија(1968),прекинутјерад„Свиларе”(1967)–једнеоднајстаријихфабрикауграду.Пређашњирелативноизбалансираниендогеноегзогениконцептразвоја,замењенегзогеним,створиојеиндустријукојазагађујеживотнусрединуиугрожаваунутрашњересурсе.Технологијапрераденафтеинафтнихдериватајенеколикодеценијаносилаусебиобећањедаћеспаситиљуде„одзноја,тешкоградаисуза”сведоксекрајем20.веканије„обелоданилатајнадајетанадаобичнаизмишљотина“.17Четвртиталасиндустријализацијенасамомкрају20.векапокренуојеприватнисекторпајетакосамоуселуОмољицаоснованонеколикоприватних
16Ерлер,Ј.Ј.(2003)Банат,Панчево:ИсторијскиархивизПанчева,КњижараПротаВасаиОпштинскабиблиотекаОпово
17Закс,В.(2001)Речникразвоја,Светови,НовиСад,стр.6.
259
ВЕСНА ЂУКИЋ
предузећанапринципууравнотеженогкоришћењаунутрашњих и спољашњих ресурса: „Бос бетон” као породичнопредузећезаизградњуоградаипроизводњубетонскегалантерије,основаноседамдесетихгодина20.века,којеод1994.настављадаводидругагенерација;првиприватнимлинуЈужномБанату„Млин”(предузећеосновано1992.устароммлину евидентираном као индустријскотехничко наслеђе);„БиСрециклажницентар“електронскогиелектричноготпадаоснован2006.смисијомдадопринесеквалитетуживота и очувањуживотне средине.Међутим, најзначајнијиунутрашњиразвојниресурсиовогделаБаната–плодназемљаибогатствовода,јошувексунеискоришћени,падржавапреговарасаУједињенимарапскимемиратимаопродајиземљишта, чишћењу запуштених канала за наводњавање,обновифлотеречногбродарстваиизградњилукеуПанчеву.
Унутрашњи ресурси су обезвређени, занемарени и запуштени,аспољашњивишенесадржеразвојнепотенцијале.Суочено с последицама јавних практичних политика којесеогледајуукризикултуре,економијеиглобалнимеколошкимкатастрофама,савременодруштвостварановестратегијеразвоја.Заједносаиновативнимкреативнимекономијамаиочувањемприроде,развијасесвестдакултурниразвојендогени(заснованнаунутрашњимресурсимаконкретнетериторије)18иегзогени(изазванилиподстакнутспољнимчиниоцима),подразумевапроцеснапреткаусвимдоменимаљудскихактивностииживота.Онсесхватакао„последицамеђусобних утицаја различитих култура, економског просперитета,технолошкогразвоја,променедруштвенополитичкогсистемаитд.”19
Развијасеконцепттериторијалновођенекултурнеполитике(territorydrivenculturalpolicy)којиподразумевапреузимањеодговорностизаподизањеквалитетакултурногживота20крозуправљањеактивностимаиресурсиманаадминистративно уређеној територији, било да се ради о територијипокрајине, региона, града или општине.21 То подразумева
18CEMAT,“GlossarykeyexpressionsusedinspatialdevelopmentpoliciesinEurope“,EuropeanConferenceofMinistersresponsableforSpatial/Regional Planning (Lisbon,Council ofEurope, 2006), http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/heritage/cemat/versionglossaire/Croate.pdf(преузето30.11.2012).
19ДрагићевићШешић,М. и Стојковић, Б. (2011)Култура, менаџмент,анимација,маркетинг,Београд:Клио,стр.63.
20ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Meнаџментуметностиутурбулентнимоколностима,Београд:Клио
21Ђукић,В.(2012)Државаикултура,студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности
260
ВЕСНА ЂУКИЋ
окретање унутрашњим ресурсима једног сасвим конкретногместаикултурнифункционализам22каопосебанмоделделовањаукултури.Онсеразликујеодкултурногдифузионизмапоинвентивности, динамичности, дисперзивностии партиципацији различитих локалних актера који делујуунутарјавног,приватногицивилногсектора.Фокусираннакултурниживотлокалнезаједнице,аненаелитнукултурукао доминантни модел, он афирмише различите културнемоделекојиодговарајунаразличитекултурнепотребеграђана.Сдругестране,територијалновођенакултурнаполитиканеискључујеспољашњересурсевећкреаторималокалнихјавних практичних политика нудимогућност комплексногинтегративногприступакоји,наместодабираизмеђуунутрашњихиспољашњихресурса,пажљивоанализирагдесе,на спектру измеђуњих, практична локална политика тренутноналазиигдебитребалодасеналазиубудућностисастановиштаконцептаодрживогразвојадруштва.
Сеоскииградскиначинживота
Следећасоцијалнадилема,увеликојмериповезанасадвепретходне,односисенадихотомијусело–градипитањеизбораизмеђусеоскогиградскогначинаживотаидихотомнихкултурнихидентитета23очемудеценијаманисувођенедебате иако на селуживи нештомање од половине укупногстановништваСрбије.Резултаттогајенепостојањекултурнеполитикепремаселузаснованенаочувањуиразвојуразноликости(УНЕСКОКонвенцијаозаштитиразноликихкултурнихизраза,2005).
Тринаест година након демократских промена у Србији,структурална реформа сеоског културног подсистема нијеспроведенанитијесеоскакултурнаиобразовнаинфраструктура трансформисана.У недостатку дефинисане културнеполитикепремаселу,јавнеустановенастављајудаобављајусвојумисијукаоувреметоталитарногрежимадругеЈугославије.24Сврхајавнихпрактичнихполитикавођенихутомпериоду, са незнатним разликама, био је наметање јединственог модела друштвеног понашања наштету културнеразноликости између града и села. Такав унитарни моделкојијезахтеваоекономскиикултурнипреображајсела,као
22ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Meнаџментуметностиутурбулентнимоколностима,Београд:Клио,стр.21.
23ЂукићДојчиновић,В.(1997)Правонаразликеселоград,Београд:ЗадужбинаАндрејевић;Ђукић,В.(2012)Државаикултура,студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности
24Ђукић,В.(2012)Државаикултура,студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности,стр.207228.
261
ВЕСНА ЂУКИЋ
основноначелоимаојеукидањеразлика.25Стратешкициљкојијепроизилазиоизтаквогначелабиојепреображајнепожељног идентитета сељаштва26 супротноњеговој дефиницији„стимулативногбогатствакојеповећавамогућностпроцватаљудскеврстеиподстичесвакинародисвакугрупудацрпеснагуизсвојепрошлости,тедаприхватаспољашњеутицајекојисуускладусањеговимвластитимособеностима и тако настави процес властитог стварања”.27Основнекарактеристике тог идентитета: економска самодовољности културна аутономија28 огледале су се у власништву надземљомкаоосновномвредностисеоскогначинаживотаизкојесупроизилазилесведругевредности.Тачније,културарада јегенерисалавредноснесистемекојисукаообрасцимишљењаипонашања,билисасвимразличитиодобразацамишљењаипонашањаградскогстановништва.
Теразликепитањедихотомијеселограддоводеунепосредну везу са претходне две дихотомије. Веза је сада лакшеуочљивабудућидајепретходнаанализапоказаладајеметатоталитарногрежимазаправобилаунутрашњакултураселакаоосновниендогениразвојниресурскојијеомогућаваосеоскимзаједницамадасеодупруснажномпритискуспољашњихчинилаца развоја – хомогенизацијеи уједначавања.Поредкултурерада,другаодликаунутрашњекултуреселабилајепородицеунутаркојесусеодвијалесвеживотнефункције.Унутарњесепроизводило,организовалапотрошња,нега,васпитањеизаштитадецеивршилаконтроласвихзначајнијихдогађајауживотузаједницеипојединца.Дакле,упредратномселунисубилеразгранатеинституције које би организовано вршиле самосталне функције изванпородице.Међутим,послеIIсветскограта,усоцијалноткивоселапочелесудасеинкорпорирајумногобројнедруштвенеинституцијекојесурепрезентовалеполитикупартијенавластииглобалнедруштвенетоковеразвоја.
У таквом институционализованом оквиру, културнопросветнеустановеиорганизацијебилесу значајанактеризградњеновогполитичког, социјалног, економскогикултурногсистема.Почеткомседамдесетихвећсемоглоконстатоватидањиховоприсуствонаселудиректноилииндиректноутиченаукупникултурниразвој,акакосеверовало
25Ђукић Дојчиновић, В. (1997) Право на разлике селоград, Београд:ЗадужбинаАндрејевић,стр.2131.
26Исто,стр.6770.27Бутефночет,М.(1978)Идејанационалнекултуреикултурниидентитет,Културнирадникбр.3,Загреб,стр.112118.
28Мендрас,Х.(1986)Сељачкадруштва,Загреб:Глобус,стр.9.
262
ВЕСНА ЂУКИЋ
„ипојачавајузапочетраскидсапрошлошћу,олакшавајућипојавумногихновиходносаидруштвенихциљева”.29Одговорнастварнекултурнеиобразовнепотребељудиуступилојеместоидејномиполитичкомобликовању„новогчовека”којибиподједнакобио„помери”партијскеидеологијекаоиидеологије„добаразвоја”.Тајзахтевзажртвовањеминдивидуалних интереса у корист вишег циља као један одузрокадруштвенекризепоследњихдеценија20.века30показуједакултурнаполитикатранзиционеСрбије,ускладуса УНЕСКО Декларацијом о културним политикама (донетауМексикоситију,1982.године)данастребадатражиначинеда вредности сеоскогначинаживота одржевиталностдоприносећивиталностисеоскихзаједницаичитавогдруштва.
Инхерентнеунутрашњевредностиселабилесупрепознатекао„реакционарне”и„назадне”иакосупосвојојприроди,заправо,билеопозиционе.Имајућиувидудајережимтежио„подруштвљавању”имовине,приватновласништвонадземљом је представљало највећу претњу недемократскомрежиму.Економскасамодовољностсељаштваудруженасакултурномаутономијом,схваћенајекаожариштеопозиционогделовањакојејеПартијанастојалада„сузбије”читавимнизоммераусмеренихнасамоуправнисоцијалистичкипреображајсела.31
Великибројљудиодбаченод„напредногсектора”иудаљенодстарихначинаживота,постаојеизгнаникувластитојземљипринуђендасесналазиизмеђутрадицијеимодернитета.32Последицатаквејавнепрактичнеполитикенаметнуте„одгоре”био је заборавтрадиционалнихкултурнихобразаца,искуставаивредности.Сељаштвопреплављујеурбанакултура,33али–какоСапиркаже,поценуразводњавањадуха,сразмерноудаљавањуодсвогдома.
29Сударски, В. Село и култура, у:Конгрес културне акције СРСрбије,(1971),Крагујевац,стр.751.
30Голубовић,З.(1988)Кризаидентитетасавременогјугословенскогдруштва,Београд:ФилипВишњић
31Стојаков,С.Актуелнаидејнополитичкапитањасоцијалистичкогсамоуправногпреображајакултуре (уводноизлагањенаседнициПредседништваПКСКВуНовомСаду),у:Актуелности(1980),НовиСад:ПКСКВ,стр.13.
32Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,НовиСад:Светови,стр.8.
33Мендрас,Х.(1986)Сељачкадруштва,Загреб:Глобус,стр.9.
263
ВЕСНА ЂУКИЋ
Студијаслучаја:ПамћењебиблиотекеДомакултуреуОмољици
БиблиотекаДомакултуресмештенајеускладноуређеномпростору којим доминира копија слике великог формата„Сеоба Срба” Паје Јовановића. Међутим, она нема завичајнифонд,нитипозајмљујезавичајнуграђу,већсечакиштампанаиздањаобјављенау селу (листовиЖивотсела,Омољчанин)шаљуГрадскojбиблиотециуПанчеву.Будућиданијепрограмиранакаоустановапамћења34богатеисторијеитрадицијесела,онане„памти”ниВеликусеобуподпатријархомЧарнојевићемприказанунаизложеној слици,нити успоставља везу између сеоба и насељавања места.Иакоредовнообнављакњижнифонд,нијенабавила књигеИсторијскогархивауПанчевууправоонасељавању,култури,просвети,привредиидругимдруштвенимпитањимаОмољицеу времебанатске границе које супонуђенебесплатно.Тимеонанеомогућаваграђанима,ускладуса„Закономобиблиотечкоинформационојделатности”,приступ„информацијама,знањимаиидејама”окултурисела,какобиихбољеразумели,сагледалињиховеимпликацијеинањиховимпоукамаразвијалиновесавременеконцептеживота.Библиотекаовечиталачкепотребенијеидентификовала,нитиразвилакодстановништва,теихсвојимуслугамаинезадовољава.Напитање:„заштонепоседујеписанеизвореонасељавањуиисторијисела”35,библиотекаркајеодговориладасереткопоказујеинтересовањезатаквимкњигамазбогчегаихонииненабављају.Деценијаманемењајућиструктурукоришћењакњижногфондаиметодерада,оријентишесескороискључивонапостојећечиталачкенавике.Такваполитикаутичедабројкорисникатокомгодиназначајноопада:докје1984.износиовишедо11одстостановништва,1988.сесмањионаоко8одсто36даби2008.паонамањеод3одстосасвега100200чланова–штојепросекзасваселауПанчеву37.
34Трифуновић, Б. (2010) Завичајне дигиталне библиотеке,Култура бр.129,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка,стр.155.
35Интервјуспроведенавгуста2012.36Ђукић Дојчиновић, В. (1995)Утицај организације културних делатностинаобликовањекултурногживотасела,докторскадисертација,Београд:УниверзитетуметностиуБеограду,Факултетдрамскихуметности,стр.210.
37НедељнилистПанчевац,http://www.pancevaconline.rs/arhiva/!4029/08kultura.htm.(преузето10.1.2013).
264
ВЕСНА ЂУКИЋ
Преостали, иако значајно смањен потенцијал села за културнуеволуцијукојије„опстаоупркосразвоју”38пренетјеуградскемузеје,архивеибиблиотекекојесељаштвонијепосећивало.Натајначинјематеријалнаинематеријалнакултурнабаштинаскороупотпуностиодвојенаодсеоскогстановништвакојејујегенерацијамауназадстварало,аданасјеодвојенаиодградскогстановништвабудућидајевећинамузејазатвореназбогнедостаткасредставазаадаптацијуистварање оптималних услова за ради излагањемузејскихпредмета.Такоизлазидајепрекинутоинституционалносећањеипамћењетековинапрошлости,абаштиниускраћенамогућностдаутиченаразвојсавременогдруштва.
Студијаслучаја:Старчевачкакултураисподземље
Стваралаштвонаселусежечакдораногнеолитакадасеувремепојаве значајнихиновација на централномБалкану,натериторијиПанчева,приближноизмеђу5300и4500.п.н.е.,развила„Старчевачкакултура”.ИзузетнозначајнипокретниналазиоткривенитокомвишеархеолошкихекспедицијауселуСтарчево,почевод1912.сведо1970.пренетисуумузејеуБеоградуиПанчеву.Локалитетје„конзервиран”наносимаземље39,такодаinsituнемаматеријалнихинематеријалних трагованепокретног културногдобрана којемсу,преседамхиљадагодина–захваљујућиблизиниДунаваиплоднојземљи,развијенеепохалнеиновацијеуначинуживота:дотаданомадскостановништвојепочелодастваратрајнастамбенанасељаукојимасузаисхранукултивисанератарскекултуреодприпитомљенихбиљака(пшеницаијечам)иузгајанедомаћеживотиње (говече, свиња,овцаикоза).Локалитетпокојемјенајстаријакултурнагрупастаријег неолита на овом делу Балкана добила име „Старчевачкакултура”,1990.јепроглашензаСпомениккултуреодизузетногзначаја,алинасамомлокалитетутокомчитавогвеканије постављеночакниобележје које указује на овоепонимноналазиштеранонеолитскекултуре.
Акосаовевременскедистанцепокушамообјективнодасагледамонепосреднупрошлосткраја20.века,увидећемоданекадашњиидеолошкициљевиданаснемогудабудуконцептуална основа демократског неолибералног друштва утранзицијиукојемдоминиракултурниплурализам–како
38Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,НовиСад:Светови
39НедељникВремеhttp://www.vreme.com/cms/view.php?id=924851(преузето10.1.2013)
265
ВЕСНА ЂУКИЋ
упогледуплурализмавласништваитржишта,такоиполитичког плурализма.40Овобудућидаприватно власништвонадземљомкаоосновнимресурсомкултурногиекономскогразвоја села које је социјалистички режимдефинисао каопретњу, данас са становишта тржишне економије – представљаснагуимогућностодрживогразвојадруштваукојемсвиграђанимогудаостварујуутицајнаукупнусферувласти.Сдругестране,сасвимјеразумљиводасавременодруштвочијајеосновнавредностслободнотржиште,прихватавредностиспољашњекултурекојасесвебржешириглобалнимтржиштеминовимтехнологијама,настављајућидазанемарујепојединцаиурушаваендогенересурсекојисуупрошлости,захваљујућигеостратешкомположајуиприроднимпотенцијалима–одраногнеолитапасведодругеполовине20.векаомогућавалиразвојиновацијаепохалногтранснационалног карактера (Старчевачка култура, ранафазаиндустријскереволуције,зачециевропскогпросветногсистемаисл.).
Демократскисистемни30годинанаконактивнеидеолошкеборбепротивопозиционихелеменатасеоскекултуре,идаљенепрепознајесеоскостановништвокаомаргинализованудруштвенугрупукојујепотребноукључитиудруштвениикултурниразвој.Ниједнасистемскамерауобластикултуренијепрактичнопримењена,нитиједебатованаујавности.КултурнајавностуСрбијинијезаинтересованазапроблеме села, нити препознаје разноликост културних израза иидентитетауселуиграду(УНЕСКОКонвенција,2005)каостимулативно богатство које треба сачувати од заборава,развијати, унапређивати и пренети будућим генерацијама.ОдДругогсветскогратанаовамо,око50%сеоскогстановништвајенапустилосело,такодаод90%ранихпедесетих,саданаселуживиоко40%укупногстановништваСрбије41.Акосеублискојбудућностинепредузмуподстицајнемерекултурногразвојасела,занаредних50годинабиселамоглапотпунода сеиспразнечимебипотенцијал разноликостикултурнихизразатрајноинеповратнобиоуништен.
40Драгојевић,С.Мултикултурализам,интеркултурализам,транскултурализам,плурикултурализам:супротстављениилинадопуњујућиконцепти,у:Култура,етичност,идентитет,уредникЧачићКумпес,Ј.(1999),Загреб:Институтзамиграцијеинародности,НакладаЈесенскииТуркиХрватскосоциолошкодруштво,стр.7.
41ПремапроцениРепубличкогзаводазастатистикуза2008.годинуунасељимакојестатистикаводикао„остала”(штоукључујесеоскаиприградсканасеља)живи41,84%становништваСрбије.
266
ВЕСНА ЂУКИЋ
Закључак:новиконцептодрживогразвоја
Дабисепонављањегрешакамоглоизбећи,развојнешансе21.векасеналазеудемократизацијиидаљојдецентрализацијинационалног културног системаиподизањуњеговихкапацитетазауравнотежењеделовања42надихотомнефактореодрживогразвојадруштва.Кључодрживостимогаобибитиукоришћењуспољашњихчинилаца–укључујућиспољашњукултуру,дабисеактивиралиунутрашњиразвојниресурсииунутрашњакултура.Тобиомогућилодалокалнезаједнице–градскеисеоске,сасвојимунутрашњимпотенцијалимапостанупросторукомеспољашњичиниоци„одгоренадоле”подстичукреативност,иновацијеиновекреативнеииновативнепредузетничкеиницијативе„оддоленагоре”.
Овакавконцептодрживогуравнотеженог ендогеноегзогеногразвојаподразумевасистемскарешењаочувања,преношењаикоришћењатрадиционалнихзнањаиорганизацијекоји се могу научити и надоградити кроз различите формалне и неформалне облике учења у градским и сеоскимшколама,установамаиорганизацијамакултуре.Тозахтеваиницирање транскултуралног и интеркултурног дијалогасвихкултурнихгрупаудодируимеђуодносуналокалноминационалном,односномеђународномнивоу43каосистемскогделакултурнообразовногпроцесасциљемдасеуспоставиинтерактиванодносизмеђуактеракојирепрезентујуидејнеконцептедваекстремнаполадихотомијаодкојихједоминантнифаворизованодстране јавнепрактичнеполитике,амаргинализовани–предметрестрикцијеирепресије.Кризасавременеурбаноиндустријскецивилизацијејеприликадасекрозинтеркултуралнообразовањебољеупознајутипотиснутиидејниконцептинадругомполудихотомија,тедасеуњиманађувредностикојебивределообновити,паиуградитиуданашњесоцијалноткиво.Састановиштакултурнеполитике,такавприступјавнепрактичнеполитике„одгоре”створиобиосновнепретпоставке засоцијалну,културнуиекономскуинтеграцијукултурноразличитих
42Matarasso,F.andLandryCh.(1999)Balancingact:twentyonestrategicdilemmasinculturalpolicy,StrasbourgCodex:CouncilofEuropePublishing,р.8.
43Драгојевић, С. Мултикултурализам, интеркултурализам,транскултурализам, плуриукултурализам: супротстављени илинадопуњујући концепти, у:Култура, етичност, идентитет, уредникЧачићКумпес,Ј.(1999),Загреб:Институтзамиграцијеинародности,Наклада Јесенски и Турк иХрватско социолошко друштво; ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2004)ИнтеркултурнамедијацијанаБалкану,Сарајево:ОКО.
267
ВЕСНА ЂУКИЋ
друштвенихгрупаидруштава.Назван„једнакиудостојанству”идефинисануБелојкњизиинтеркултурногдијалогаСаветаЕвропе,онкрозИКДисоцијалнукохезијунегујеједнакост,људскодостојанствоисмисаозаједничкогциља.Натајначинтежидаразвиједубљеразумевањеразличитихпогледаипракси,повећасарадњуиучествовање,подстакнеслободудасенаправиизбор,оснажиразвојитрансформацијупојединцаипромовишемеђусобнутолеранцијуиуважавање(Белакњигаоинтеркултурномдијалогу2008.године)44.
У томе посебно значајну улогу могу имати културнообразовнииуметничкипрограмиипројектијавног,приватногицивилногсекторакојиприменомпартиципативностиидругихсавременихметодаменаџментаукултуримогудопринетидаматеријалнаинематеријалнакултурнабаштинасела постане физички, емоционално и интелектуално доступнаградскомисеоскомстановништву.Нарочитуулогумогуиматисеоскешколеибиблиотекекоједосаданисудемонстриралесвестовредностикултурногнаслеђасела,нитиосвојојулозиуњеговојзаштити,очувању,преношењуикоришћењу.Узаједницамаукојимасуовадватипакултурнообразовних установа организационо одвојена, школе ибиблиотекепредстављајукомплементарниинституционалниоквирпотенцијалногпартнерствазаодрживиразвојлокалнезаједнице.Натоупућујуисавременекултурнеполитикекојеумногимевропскимдржавамапоследњихгодинаинтензивноподстичупрограмеипројектесећањаипамћења.СтимускладуиуСрбијису2007.основанеКомисијазаинтеркултуралнидијалогиКомисијазакултурусећања,алијењиховоделовањебиловременскииконцептуалноограниченотесенисубавилепитањимакојаовдеанализирамо.
Будућисубиблиотекепрограмиранекаоустановепамћења,оснивањесеоскогзавичајногфонда,илизавичајнезбирке,каоновосистемскорешењекултурнеполитикекоједосаданијепостојало–биобипрвикораккафизичкојдоступностинаслеђасеоскомстановништвукојејеполитиком„диктатуренадпотребама”и„преображајасела”одњегабилоодвојено.Другикоракби,крозхоризонталнамултифункционална или уланчана стратешка партнерства45 сашколамаидругимзаинтересованимактеримауселуиграду,подразумевао диверсификацију програма с циљем да се интерпретиравредности значајбаштине за савременодруштво
44http://www.coe.int/t/dg4/intercultural/Source/Pub_White_Paper/WhitePaper_ID_SerbianVersion.pdfПриступљено18.марта2013,стр.12.
45ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2004)ИнтеркултурнамедијацијанаБалкану,Сарајево:ОКО.
268
ВЕСНА ЂУКИЋ
и тиме је учине емоционалноиинтелектуалнодоступномразличитимдруштвенимгрупамауградовимаиселимаСрбије.Интерпретацијаби,каоинтегралнидеопроцесастварањанаратива,обухваталаиедукативнепрограмезаразвојвештинаиспособностикреирањапрограмаипројекатакреативне индустрије инспирисаних баштином.На тај начинактери у јавном, приватном и цивилном сектору друштвамогустваратигеографскеифункционалнекластере46теједни другима преносити компетенције, вештине, искуства,контакте, алии средства.Подизањеинтеркултуралних капацитета,водилобинесамокасоцијалнојкохезијивећикаразвојукултурнихикреативнихиндустријакојеомогућавајукреирањеновихраднихместаизапошљавањеуобластикултуре.47Коначнотрећикоракјавноделовањеипромоцијекојебиихпратиле,подстакаобилокалностановништводакрозпоклонеилегатепартиципирајуустварањузавичајнихфондоваикоришћењуприкупљенеграђеонастанкуиразвојуместа.Тобиповећалобројкорисникабиблиотечкихуслуга,омогућилоимдастекнузнањаоисторији,привредиикултуринаукупнојтериторијиграда–заједносасеоскимзалеђем,развијусвестдасела једнакокаограддоприносеодрживомразвојурегиона,тедастеченознањеваспитањемпреносенареднимгенерацијама.
Налокалномнивоу,такоуспостављенасоцијалнакохезијакрозинтеркултурнидијалогзаснованнапоштовањуразличитихурбанихируралнивредноснихобразаца,праксииорганизацијаупрошлости,каоисадашњости,допринелабиразвојуефикаснијeгиефективнијегмоделауравнотеженогделовањана кључнефакторе одрживог економског и културног развоја локалних заједница на укупној територијиСрбије.
ЛИТЕРАТУРА:
Бутефночет,М.(1978)Идејанационалнекултуреикултурниидентитет,Културнирадникбр.3,Загреб
Голубовић,З.(1984)Заштодиктатуранадпотребаманијесоцијализам,Социологија12,Београд
Голубовић,З.(1988)Кризаидентитетасавременогјугословенскогдруштва,Београд:ФилипВишњић
Голубовић,З.иЈарић,И.(2010)КултурнипреображајСрбије,Београд:Службенигласник
46Јовичић,С.иМикић,Х. (2006)КреативнеиндустријеуСрбији,Београд:БританскисаветСрбијеиЦрнеГоре,стр.67.
47Ђукић,В.(2012)Државаикултура,студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности
269
ВЕСНА ЂУКИЋ
Закс,В.(2001)Речникразвоја,Светови,НовиСад
Јовичић,С.иМикић,Х.(2006)КреативнеиндустријеуСрбији,Београд:БританскисаветСрбијеиЦрнеГоре
DeclarationofCulturalPolicies(1982),WorldconferenceonculturalPolicies,MexicoCity:UNESCO
DragicevicSesic,M.andDragojevic,S.Imagineddivides.TransculturalEurope,ed.Ulrike,H.(2006)Meinhof,London:Palgrovepublisher
ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2004)ИнтеркултурнамедијацијанаБалкану,Сарајево:ОКО
ДрагићевићШешић,М.иДрагојевић,С.(2005)Meнаџментуметностиутурбулентнимоколностима,Београд:Клио
ДрагићевићШешић,М.иСтојковић,Б.(2011)Култура,менаџмент,анимација,маркетинг,Београд:Клио
Драгојевић,С.Мултикултурализам,интеркултурализам,транскултурализам,плуриукултурализам:супротстављениилинадопуњујућиконцепти,у:Култура,етичност,идентитет,уредникЧачићКумпес,Ј.(1999),Загреб:Институтзамиграцијеинародности,НакладаЈесенскииТуркиХрватскосоциолошкодруштво
Ђукић,В.(2012)Државаикултура,студијесавременекултурнеполитике,Београд:Факултетдрамскихуметности
ЂукићДојчиновић,В.(1997)Правонаразликеселоград,Београд:ЗадужбинаАндрејевић
ЂукићДојчиновић,В.(1995)Утицајорганизацијекултурнихделатностинаобликовањекултурногживотасела,докторскадисертација,Београд:УниверзитетуметностиуБеограду,Факултетдрамскихуметности
Ђукић,В.УтицајкултурнеполитикенаразвојкреативнеекономијеитржиштерадауСрбији,у:Култураидруштвениразвој,(2012),Београд:Мегатрендуниверзитет
Ерлер,Ј.Ј.(2003)Банат,Панчево:ИсторијскиархивизПанчева,КњижараПротаВасаиОпштинскабиблиотекаОпово
Закс,В.(2001)Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,НовиСад:Светови
Matarasso,F.andLandryCh.(1999)Balancingact:twentyonestrategicdilemmasinculturalpolicy.StrasbourgCodex:CouncilofEuropePublishing
Милекер,С.(2004)Историјабанатскевојничкегранице17641873.Панчево:Историјскиархив
Мендрас,Х.(1986)Сељачкадруштва,Загреб:Глобус
Нанди,А.Држава,у:Речникразвоја,водичкроззнањекаомоћ,уредиоЗакс,В.(2001),НовиСад:Светови
270
ВЕСНА ЂУКИЋ
Сапир,Е.(1974)Огледиизкултурнеантропологије,(превеоСпасић,А.И.),Београд:Бигз
Стојаков,С.Актуелнаидејнополитичкапитањасоцијалистичкогсамоуправногпреображајакултуре(уводноизлагањенаседнициПредседништваПКСКВуНовомСаду),у:Актуелности(1980),НовиСад:ПКСКВ
Сударски,В.Селоикултура,у:КонгрескултурнеакцијеСРСрбије,(1971),Крагујевац
Трифуновић,Б.(2010)Завичајнедигиталнебиблиотеке,Културабр.129,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка
Хелер,А.,Маркус,Ђ.иФехер,Ф.(1986)Диктатуранадпотребама,Београд:Рад
МилеВ.Пајић,цркваВаведењаПресветеБогородицеипиргСветогаСаве,манастирХиландар,српскацарскалавра,СветагораАтос
271
ВЕСНА ЂУКИЋ
VesnaDjukićUniversityofArtsinBelgrade,FacultyofDramaArts,Belgrade
STRATEGICDILEMMASOFCONTEMPORARYCULTURALPOLICYINSERBIA/HOWFARAREWE
FROMABALANCINGACTION
Abstract
This paper dealswith strategic dilemmasof social development thathaveagreatpotential toaffect thequalityofcivil lifeaswellas theconceptualization of Serbian cultural policies, but have remainedout of public space and public debates during the transition period:interiorexteriorculture,endogenousexogenousresources,ruralurbancommunitiesandmanymore.Theaimofthisresearchistolookatthecomplexitiesofcontemporaryculturalpolicyandanalyzeitscapacitiesforthedemocratizationoftheculturalsystemandtheinclusionofruralpopulationintoculturallife.TheempiricalresearchhasbeenbasedonacasestudyofthevillagesStarčevoandOmoljica,locatedontheterritoryoftheadministrative,industrialandculturalcentreofSouthBanat–theCityofPančevo.Itcanbeperceivedasarepresentativeexampleofabalancingactionoftheeconomic,educationalandculturalpoliciesthathavecrucialinfluenceonthequalityoflifeofitscitizens.Thestudyoftheoreticalandempiricalsourcesdemonstratesresultsofpublicpoliciesledsincetheearlyphaseofindustrializationatthebeginningofthe18thcenturyuptothisdate,andbyanalyzingitsstrengthsandweaknesses,itintendstoindicatethecourseofactionofculturalpolicyinthefuture.The crisis of our contemporaryurbanindustrial civilizationprovidesanopportunity forbetterunderstandingof repressedconceptson theotherpoleofthedichotomy(interiorculture,endogenousdevelopment,ruralcommunities).Thisinvolvesdiscoveringvalueswiththeconceptsthat are worth reviving and incorporating them into contemporarydevelopmentstrategies.Villageschoolsandlibrarieshaveaparticularlysignificantroleinthisareaandsofartheyhavenotshowedawarenessof the value of rural cultural heritage, or its role in its protection,preservation,conveyanceandusage.Inthecommunitiesinwhichthosetwotypesofinstitutionsofcultureandeducationareorganizationallyseparate,schoolsandlibrariesrepresentacomplementaryinstitutional
frameworkofpotentialpartnershipforsustainabledevelopment.
Keywords: strategicdilemmas, sustainabledevelopment, balancingaction,publicpolicies, ruralcommunities, institutionsofcultureand
education
272
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Oдељење за со ци о ло ги ју, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340272A УДК 316.723(497.11)”199/...”
316.74:7(497.11)”199/...” 316.774(497.11)”199/...”
оригиналан научни рад
ПИНКТРАНЗИЦИЈАУ СРБИЈИ
ШЕСТТЕЗАЗАРАЗУМЕВАЊЕНАШИХКУЛТУРНИХПРИЛИКА
Сажетак: Србија, као и друге земље (полу)периферије, токомтранзиције постаје економска, политичка и културна колонијатранснационалнекапиталистичкекласе(ТНКК)чијејесредиште(метропола) у централнимдруштвима светског капиталистичкогсистема–САДиЕУ.ТакосеиуСрбијидовршавауобличењесистемамасовнекултурекојиодликују:културазаборава,потрошачког„ослобођења”од грехаи стида,фетишизмасексаинасиља,каоинормализације („релаксације”)патологијеиаморалности.Теодликеналазимоиу„високојкултури”којупроизводеиконзумирајуприпаднициТНКК(каоикандидатизаулазакњу).Највећидео„високекултуре”данасјеподконтроломТНКК,којасуштинскидиктирадоминантниукус.Припадницибуржоазијекоји на (полу)периферији успешно производе или демонстрирају исправан укус, бивају инкорпорирани у идеократскуфракцијуТНКК.ОтудајеготовосвависокакултурауСрбијисадржајноузнакукомпрадорства,астилскиузнаку„концептуалнеуметности”.Икаоштојепрактичнонемогуће,утренутнимдруштвеноисторијскимусловима,одбацитисадашњуглавнукултурнуфункцијумасовнихмедијауСрбијикао„колектора”потрошачкехипнозе,такојепрактичнонемогуће,утренутнојдруштвеноисторијској констелацији, променити компрадорскоколонизаторскикарактер овдашњих установа високе културе. Јер, оне су самоинституционалниизраздоминантне,материјалноисоцијалнохегемонекласеусрпскомдруштву–компрадорскебуржоазије.
Кључнеречи:транснационалнакапиталистичкакласа,компрадорскабуржоазија,светскисистем,културникапитал,укус
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
273
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
„Пинк транзиција” из наслова овог рада1 не односи се наТВПинк.„Пинк”јеознаказаврстумасовнекултуренамењене „пролима”–нижимкласама светског капиталистичкогсистема.Поштојетранзицијазаправоубрзаноусисавањеекономских,политичких,културнихидругихструктуранационалне државе у транснационалне структуре, „пинктранзиција уСрбији” означава консолидацију једног типамасовне културе за овдашњениже класе.Но ништамањенијеважнаниконсолидацијањеногпандана–високекултуре,намењеневишимсредњимкласамауСрбији,тачнијеонимсоцијалнимгрупацијамакојесукандидатизаинтеграцијуутранснационалнукапиталистичкукласу(ТНКК).
УовомрадуизнећушесттезапомоћукојихсебољемогуразуметиобапоменутатипакултуреуСрбији.
***
Транзицијаукојојживимонијеодсоцијализмакакапитализму, већ од социјализма ка колонијализму. Србија, каои друге земље (полу)периферије, током транзиције постајеекономска,политичкаикултурнаколонијаТНККчијејесредиште (метропола) у централним друштвима светскогкапиталистичкогсистема–САДиЕУ(„Империји”).Удруштвеномпогледу,завећинуграђанаСрбијеовајтиптранзицијезначитрансформацијуудеоспољнегпролетаријата„Империје”,заправоупомоћнураднуснагуусмеренунамануелнеиуслужнепослове.
Кадајепакречокултури,упостојећемсветскомкапиталистичком системуТНККобезбеђује културну хегемонију удваправца.Једанправацје„високакултура”којанаглобалномпланухомогенизујеразличитефракцијеТНКК–корпоративну,етатистичку,технократску,идеократскуиликонзумеристичку.Другиправацје„масовнакултура”,којаобезбеђујеидеолошкудоминацијунадкултуром(вредностима)унутрашњегиспољнегпролетаријата.
Започећуодкарактеристика„масовнекултуре”,каонижегобликакултуре.Основнициљсветскекапиталистичкеимперије је,сведеноречено,дасељудскиодносимеркантилизују,то јестпретвореутржишне,адасељудиистварикомодификују,тојестпретвореуробу.Несамодасветребадабуденапродају,већиљудиусвојимпоступциматребадасеруководепрвенственоновцем,каовредносниммериломсвега.Такосустицањеновца, алии,истовремено,његово
1 ЧланакјеучинакраданапројектуИзазовиноведруштвенеинтеграцијеуСрбији:концептииактери(бр.179035),којисеизводинаИнститутузасоциолошкаистраживањаФилозофскогфакултетауБеограду.
274
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
брзотрошење,постављенизасредишњудруштвенуиличнувредност.
Основнадруштвена,каоикултурнапоследицаоваквогсистемавредности–учијемсредиштусе,симболички,налазикултфинансијскогМамона – јесте да тиме практично нестајејавнаврлинаиздруштва.Јер,врлинајеспремностнажртвузбогнекогдругогилинечегизвансебе.Аматеријализам,хедонизамиегоизам–томамонитскотројствомодерног неолибералног капитализма, не тражежртву таквеврсте.Онинамбашкажу–„будиштогодхоћеширадиштогодхоћеш–акопритометрошишилизарађујешпаре”.
Такавпроизвођачипотрошачјеидеални„новичовек”данашњегсистемакоји,управопрекоиндустријемасовнекултуре,обезбеђуједа„проли”прихватеодговарајућиживотниобразац.Одчовекасетражидапреподнебудедисциплинован,послушнороботизованипроизвођач,док,напротив,поподнеиувече,онтребадабудераспусни,лакомисленохистеричнипотрошач.Тајкултурниобразац„новогчовека“једакледвострук,сапротивуречнимсастојницама,аликојесу баш због своје супротности комплементарне, па затоифункционалне: „новичовек”до17часова требадамислисамокакода,поправилимасистема,зарадиштовишеноваца(значи,првогазди,пасеби),аод17часовасамодамисликакосвојновацштопреи„штозабавније”дапотроши.
Такосе„новичовек”,крозсистемедукацијеисоцијализације,истовременоподучавадабуде„одговоранрадник”–несамодисциплинованизвршилацнаређењавећинекокојепоунутриосвезаповести„продуктивнеекономије”:одоне„чувајгаздинуимовинукаозеницуокасвога”,дооне„радисавесноиприљежно,инепитајзанаграду,онаћедоћи”.Садругепакстране,тајисти„новичовек”сеподучавадањегова„слобода”наступатекондакадаизађесапосла,тедасета„слобода”првенственооваплоћујеу„забави”.А„забава”је,каконасучимасовнакултура–којаје,разумесе,свапроизводкорпорација–тачносупротнауодносунапосао.Докнапослутребадасмоодговорнипремагаздинојимовинииинтересима,„забава”значинеодговорностпремасвомновцу,свомздрављуисвојимдугорочниминтересима.Докнапослутребадасмоозбиљни,самоконтролисаниирационални, у „забави” треба да смо инфантилни, распусни иирационални.
Главна забава је, наравно, „шопинг”, та мамонитска „молитва”којасесвечанообављаусвојеврснимхрамовима–„шопингмоловима”.Али,исведруге„забаве”–одспортадосекса–требадабудуспојенесатрошењемновца,што
275
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
бржим, топожељнијим.Спортседанасдокрајаизградиокаоиндустријаспектакла,којаомогућава„пролима”датрошеновацнаулазнице,клађењеиспортскеТВканале(заонекојигагледају),илипакзаопремуисуплементе(заонекојигаупражњавају).Истојеиуиндустријисекса.ОнанасснабдеванесамопорнографскомлитературомипорнографскимТВканалима,већиодговарајућим„промискуитетнимситуацијама”којеплаћамо,рецимо,куповиномулазницазаноћнеклубове,куповином„опуштајућих”пића(паидрога),илипаккуповиномодговарајуће(сексуализоване)одеће.
Коначно,акопажљивијепогледамо,видећемоданамодерном тржишту највећи део робе заправо чине којештарије,којеможедакупипрвенственонекокојеинфантилан,лакомисленилипакхистеричан.Отудајеинфантилизацијаиеуфоризација„прола”једанодциљеваданашње„индустрије масовне културе”. Оличење тога можда је она рекламаза пиво која каже: „Направи тоталну будалу од себе!”2.Итомождаи јестекључнимотомасовнекултуренамењене„пролима”–направитиодприпадниканижихкласаидиоте,поносненасвојинфантилитет,насопственуглупост,натоштоимсеживотсастојиодрададабисе„лудо”забављали,иод„забаве”какобисутраданштомирнијеипослушнијерадили.
***
Изовогопштегпрегледакултурнеполитике„замасу”,могусеизвућииосновнеодликедоминантнемасовнекултуренеолибералногкапитализма.
Првасуштинскаодликајекултуразаборава.Заборавсеодносинасвеонотрауматично,фрустрирајућеилинепријатношто се „пролима” дешава у економском и политичкомсистему–немоћ,понижење,експлоатација,рутинскиимеханички рад („аргатовање”), нехумани услови становања,одсуствоконтроленадматеријалномегзистенцијомиполитичкимодлучивањем...Управотојеоноштоу„забави”требазаборавити.Отудајепрвафункцијазабавесоцијалнанаркоза,пајетакоциљиндустријезабавемасовнапродукцијахипнотичких(наркотизујућих)представа.СтогасефракцијаТНКК,ангажованана таквимпсловимаиможеназватихипнократијом.
Нодабиседозаборавадошло,најпресеграђани(становници)некеземљеморајупретворитиугомилу.Атоје,онда,идругистални,стратешкициљмасовнекултуре.Гомилу
2 www.youtube.com/watch?v=CVjXt_v1roM
276
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
одликује смањењерационалности,инфантилномишљење,„умањениосећајзаодговорност,нижинивоумнеенергијеивећаосетљивостнанелогичнеутицаје”,каои„распаљенаанималнастранаљудскеприроде”3.Тајмањакразумаугомили,дајевишакпримитивнихемоцијаинајнижихстрасти.Главнипроизвођачигомиледанассу,наравно,масовнимедији,првенственотелевизија,алииштампа (таблоиди),радио („лаки” програми), интернет (често пројектован даподстичеанонимностисвеврстепорнографије–тј.прљавогписања).Такоседобијаисторијскимлађа(тј.модерна)рођакагомиле–маса.
Угомилијесадалакшеизвршитиследећикорак„забавизације”масовнекултуре–ликвидацијугрехаистида(атимеитрадиционалногморала).Јер,даби„забава”била„луда”,требаобразоватиштопространијепољеаморалности.Већпомињаномамонитскотројствомодерногнеолибеалногкапитализма – материјализам, хедонизам и егоизам, непрестаносепроизводипутемвероватноглавнемодернеформекултурне социјализације „прола” – преко реклама. Таласиреклама,којинасхипнопедијскизапљускујусвакодневноизнаших ТВ апарата, основа су културе егоистичке аморалности.ПослушајтесамоглавнелозинкеТВреклама–„следисвојеинстинкте”4,„бриниосеби”5,„титозаслужујеш”,„некасвачулауживају”,„зграбиикрени”(grabandgo;CocaCola),„зграбиSnickersиидидаље”...Рекламенамједноставноутувљујууглавудатребадамислимопрвенственонасебе(употрошњи,каоцентралномпољуживота,алиондаинадругимпољима),даимпулсивнограбимооноштонамсеусхте,данеразмишљамоодругима,алиниосвојимдугорочниминтересима (јеронданебисмопилинездравапићаијелинездравухрану).Рекламенас,такође,учедавишеништанијесрамно,даје,рецимо,јавноподригивањејакозабавно6,данемапроводабезсандукапива7,дајелагањенајближихсасвимуреду8,дајекрађа(одчовекауневољи)такокул9,дајегајбапиваважнијаодпријатеља10итд.
3 ШумпетерЈ.(1960)Капитализам,социјализамидемократија,(превелаВераИлић),Београд:Култура,стр.365.
4 www.cocacolahellenic.rs/Productsandbrands/Sparklingbeverages/Sprite/5 www.garnier.hr/_hr/_hr/home.aspx6 www.youtube.com/watch?v=OOPFQLf0Cs7 www.youtube.com/watch?NR=1&feature=endscreen&v=zRnCCDDHO5U8 www.youtube.com/watch?v=gWYLCCDAcI9 www.youtube.com/watch?v=eW6yZs1ixQM10www.youtube.com/watch?v=eW6yZs1ixQM
277
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
Нозауспостављањепунедејственостионогашто јеТомаКарлајл (ThomasCarlyle, 17951881)назвао„философијомсвиње”(pigphilosophy)11,потребнојејошнештоосимгореописанесвакодневне„маркетиншкеморалке”.ПотребноједаТВсерије,таблоиди,филмовииинтернетсадржајинепрестано „пролима” намећу два главнакултурнафетишасавременогкапитализма.Првијесекс,другијенасиље.
Најпре,каоштојеХаксли(AldousHuxley)одавноприметиоупредговорузаВрлиновисвет,„умериукојојполитичкаиекономскаслободанестаје,долазидонадомештајућегпорастасексуалнихслобода”12.Поштоимсистем„намештенихкарата” ускраћује друге битне слободе, пошто их лишавадругих топоса моћи (доминације), „проли” се усмеравајудасвојеприродне (нагонске,људске)потребезаслободомилизамоћизадовољавајуусексу.Штомањеслободеимоћиустварнојпроизводњиживота,товишевиртуелнеслободеимоћиусексу(којије,завећину„прола”,исамвишепредставанегостварност,вишевиртуеланнегоправи).Такопорнографија(разблудност,промисукитет)постајеједанодобликасоцијалнеконтроле„прола”13.
Сличнојеисанасиљем.Бескојипроизилазиизфрустрацијезбогдруштвеногположаја,односноизнемогућностизадовољавањавештачки(маркетиншки)увећанихпотрошачкихаспирација,изгрупног(класног,националног)безнађа(hopelessness),изисквареностикључнихустановасистемакојеонда„закуцавају”судбинупојединацазанижепречагесветскесоцијалнехијерахије,изстрашнеобезљубљености(lovelessness)којупроизводиаморалност,егоизамивладајућакултурацинизма,похлепеи заборава, тај,дакле,бесморабитииспражњенна,засистем,безопасанначин.
Управојеспектаклнасиља,болаисмртитоефикасносредствопражњењанагомиланогбесаифрустрације.Каоштојевећдавноуочено14, оноштосу гладијаторскеигребилезаримскусветину,тосузаданашње„проле”свеонебројнесмрти,злочинстваимучењаштоихсвакодневногледајунаТВекранима(од„форензичких”серија,доемисијавести).
11Carlyle,T.(1850)LatterDayPamphlets.London:ChapmanandHall,www.books.google.rs/books?id=KnEI3EucEQC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false,VIII,pp.2831.
12Huxley,A.(1946аnd1932)BraveNewWorld.NewYork,London:Harper&Bros,p.XX
13Jones,E.M.(2009)BalletParking:PerformingTheNutcrackerasaCounterRevolutionaryAct.SouthBend:FidelityPress
14Mumford,L.(1988and1961)Graduhistoriji [TheCityinHistory],Zagreb:Naprijed,р.231.
278
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
Нормализацијапатолошког,крозсвеподробнијеприказекрви,болаисвирепости(јерсу,временом,потребнисвејачинадражајидабисепостигаоистистепенсадомазохистичкогуживања15),доводидопретварањачитавогмодерногсветауглобалнипатополис–градболести16,местоморалнеиљудскеизопаченопсти,СодомаиГомора.
Зато је последњи корак тог „светскоисторијског рада”масовне културе – култура смрти (Culture of Death17). Нормализација патолошког, у свом историјском току, мора сезавршитипретварањемпатополисаунекрополис–претварањемградаболести,уградсмрти18.Јер,акостеуживањепрогласилиглавномвредношћунакон17часова(пре17.00јето,наравно,новац),ондасвеостало,укључивисамљудскиживот,морабитипотчињенотојвредности.Такосеонда,рецимо,нисексуалноуживањенеможеинесменичимугрозити–пачакни„колатералномштетом”каквајезачетодете.Отуданашакултурасмртиизводионусрамну„моралну гимнастику”: зачетомдететуодузима се статусчовека,тему се додељује статус „фетуса”, тј. нежељене израслине(попуткаквежлезде).Ату„израслину”,наравно,треба„оперисати”.Такокултуракоја,иначе,спремнонегујепрезентистичкирасизам–уверењедасунашипрецибилинесамомањеинтелигентни,већимањеморалниоднас(„дивљаци”),можеуистовремедаосуђујечедоморствоуархајскимдруштвима(чињеноуследдемографскогпритиска),адасамапрактикује„утробночедоморство”–приказујућига,притом,икаоврхунац„еманципацијежена”(„женскољудскоправо”,„праводасенемајунежељенадеца”).
Тако смо добили обрисе масовне, „забавизоване” културесавременог капитализма – културу заборава, потрошачког„ослобођења”одгрехаистида,фетишизмасексаинасиља,каоинормализације(„релаксације”)патологијеиаморалности.Уследећемодељкуовоградавидећемоданекеодтиходлика,наравномодификоване,налазимоиу„високојкултури”којупроизводеиконзумирајуприпаднициТНКК(каоикандидатизаулазакуњу).
15КараМурза,С.Г.(2011и2000)Манипулацијасвешћу,(срускогпревелаСаваРосић),Београд:ВеснаинфоиПреводилачкарадионицаРосић,стр.268269.
16Mumford,нав.дело,стр.232.17Evangelium Vitae (1995): Јован Павле II, енциклика Evangelium Vitae,
www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/encyclicals/documents/hf_jpii_enc_25031995_evangeliumvitae_en.html,p.12.
18Mumford,нав.дело,стр.236.
279
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
***
Номиналистичкиодређено,„високукултуру”чинедела„модернеуметности”којасеизлажу(приказују)умузејимаилигалеријама (специјализованим за „савремену уметност”),којасеизводеупозориштимаилиуконцертнимдворанама,којасеемитујутоком„недељеавангардногфилма”,којасечитају на „вечерима савременепоезије”, итд.Та дела, дакле,нису„популарна”(нисунамењена„пролима”),нитисупроизведенадабидонелановацсаширокогтржишта(мадаионадоносеновац).Таделасупоправилуфинансиранаизресурсакојеконтролишувишекласе–билодасутоприватниилидржавниресурси.
Највећидео„високекултуре”данасјеподконтроломТНКК,која суштински диктира доминантни укус у матици друштвеногживота,паондаиууметностиикултури.Укусје,како тоБурдије добро одређује, „дистинктивна преференција”19 – дакле, вредност преко које се успостављаразликовање.Модернакултура је, заБурдијеа, системдистинктивних знакова, док је укус способностњиховог одабира,способност распознавања на основу „значајних разлика”.Дистинкција је, подефиницији, диференцирање, повлачењеграницепремадругима,алиусвојукорист–онајеначиндасесвојојдруштвеној групидоделисупериорност20.Крозукус,стилживота,маниреговораипонашања,актерисе,поБурдијеу,самикласификују.Онајкоутоменаправипогрешанкоракризикујенегативнуевалуацијудругих(„малограђанин”,„скоројевић”,„сноб”...).Укуссеогледаунизуизборакојисупресвегасимболичкеикултурнеприроде,тејенашдруштвенистатусодређенонимштопреферирамо,алиионимштонамсенедопада.
Таспособностгорњесоцијалнегрупедадефинишехегемонисистемвредности,начинживотаиукусе–којимазатимтежеиосталедруштвенегрупације,називасекултурнахегемонија.КултурнахегемонијајеизразАнтонијаГрамшија,којиупућујенанаметањесистемавредности,образацапонашања,каоипожељнелистедруштвенихиликултурнихпитањаокојимасеразмишља.Утомсмислусеможерећидасеекономскипривилегованположајнеобезбеђујесамодиректномконтроломстранака,владеипарламента,већи
19Bourdieu,P.(1979)LaDistinction:Critiquesocialedujugement.Paris:ÉditionsdeMinuit,p.189.
20Спасић,И.Дистинкцијанадомаћиначин:дискурсистатусногдиференцирањауданашњојСрбији,у:НаслеђеПјераБурдијеа:поукеинадахнућа,(2006)Београд:Институтзафилозофијуидруштвенутеорију,стр.137172.
280
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
контролом у сфери културе и медија. Ко влада културом,владаизаједницом.
Доминантникултурни(уметнички)укусданасодређујунесамоликовни,музички,позоришни,филмскииликњижевникритичари,већивласнициилиуправљачигалеријских,сценских или музичких простора, мецене из корпорацијскихилидржавнихфондова,каоивећетаблираниуметнициуовимбраншама.Свисуони,поправилу,припадницивишесредњекласе.Аоникојимеђуњимауспешнодемонстрирајуисправанукус,усавременомкапиталистичкомсистемубивајуинкорпорираниуидеократскуфракцијутранснационалнихелита.
Данебибилозабунесаовимувођењемкласнеперспективеукултуролошкуанализу,желимодмахдаподсетимнаХаузеровуразликуизмеђупојединачногуметничкогдогађаја(дела)икултурненорме21.Овопрво,којеможебитипојединачнаестетскановина,личнаспонтанаидеја,уметниковбунт,случајносрећнорешење–дакле,појединачна,психолошкачињеница–нијекласноодређена.Али,кадатоново,спонтаноипојединачно,постанекултурнанорма,естетскоправило,конвенцијауметничкепродукције,„институција”,сталнаструктураукусакојадетерминишепонашање–када,дакле,постанестил,правацилиуметнилчкиманир–тотадапостаједруштвеначињеница.Анањусе,онда,исоциолошкилегитимноможеприменитикласнаанализа.
Уданашњојпакподелисистемскихместа,етаблиранекритичареиуметнике,кустосеиколекционаре(државнеиприватне),уметничкедиректореипродуценте,можемодапосматрамокаодруштвенугрупукоја,наосновулегитимизацијесвогдистинктивногукусакаосистемскидоминантног,запоседаодговарајућесоцијалнелокације,уживајући,онда,утимлокацијамаприпадајућусистемскуренту.Члановитегрупесудеосистемскидоминантнекласе,па,иакопојединачно или колективно не морају имати класну свест, оникаогрупаделујукласноисправно22.Затосеони,управонаоснову тог дистинктивног укуса, препознају, признају каодеоистегрупације,осећајуодвојеностоддругихгрупација,ачестоиуспостављајугрупнусолидарност.Каоприпадницисвојегрупе,онисепонашајуускладусањенимкласнимположајем,итобезобзира јесулисами,појединачноили
21Хаузер,А.(1986и1974)Социологијаумјетности,Књ.1,(превелеРужаиЈагодаРубчић),Загреб:Школскакњига,стр.129.
22Хаузер,исто,стр.62.
281
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
колективно,свеснисвојекласнеприпадности,илине.„Онитонезнају,алитакораде”,описујетакавслучајМаркс23.
Штавише,каоштосамнадругомместувећподробнијеобјаснио24,људисенепонашајусамопонормамасвојеактуелнегрупе(класе),већипонормамагрупацијеукојужеледауђу(најчешће,укојутежедасепопну).Класниафинитетје једнако снажнабихејвиоралнаили атитудивнадетерминантакаоикласнопорекло.Усавременомсвету,укомесусеносиоци„високеуметности”успелиподићинавишесистемскепозиције–које,наравно,доносеиодговарајућусистемскуренту–уметницииуметничкикритичарисусепопрвипутуисторији25конституисаликаонарочитасоцијалнагрупација(„културнаелита”),чијијеосновнизадатакрегулацијапотражњеипонудедобарависокеуметности.Данассеутугрупацијуможеућипрвенственокооптацијом,наосновуодговарајућегсоцијалногкритеријума–то јест,демонстрирањалојалности („креативнепотврде”) захтеваногдистинктивногукуса.
***
Некеестетскеканонесавремене,светскосистемскихегемоне,„високекултуре”већсаманализираоукњизиКултурни рат уСрбији26.Овде ћу сада обратитипажњу самонакултуролошкепоследицедоминантнеестетике„високекултуре”којесуумногомесличнеонимаштоихналазимоиумасовнојкултури.Тасличност,наравно,нијеслучајна.Темељнисистемвредностинеможебитидругачији,јединосудругачији знаци којима културне елите демонстрирају дистинкцијууодносуна„плебс”.
23Маркс,К.(1974и1867)КапиталIу:Маркс,К.иЕнглес,Ф.Дела,(превелиМошаПијадеиРодољубЧолаковић),Београд:ПросветаиИнститутзаизучавањерадничкогпокрета,стр.76.
24Антонић, С. (2012)Лоша бесконачност: прилози социологији српскогдруштва.Београд:Службенигласник.ДоступноикаоURLдокумент:https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:3996/bdef:Content/download,стр.6465;СлободанАнтонић(2008)КултурниратуСрбији.Београд:Заводзауџбенике,стр.2728.
25„Одкрајасредњегвекауметницисеналазеуготовонепрекидном(социјалном–С.А)успону”(Хаузер,исто,стр.123).Иакосевећуренесансидруштвенистатусуметникаодвајаодстатусазанатлије,јошувек„већинауметникау16. векуводи скроманживот” (Хаузер,исто, стр.124)–примеренијинижојсредњој,неговишојсредњојкласи.У19.векусамонајталентованијиинајпопуларнијиуметнициживеживотомвишесредњекласе.Теку20.веку,поготовозауметникеуСАДилиЕУ,вишеније потребан таленат или популарност да би се остваривали високиприходи,доконикојистварноимајуталенатилиуживајупопуларностпостајубогатипопутприпадникавишекласе(којојондаиприпадају).
26Исто,стр.1218.
282
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
Иувисокојкултуринесталесуранијеграницестида,пристојности,паиморалности,свеподоправдањемда јеречо „уметничком изражавању” и „уметничким слободама”.Критичарска одбрана таквих дела обично наглашава њихов„изазивачки”аспекат,односнонастојањедасе„шокирамалограђанскапублика”.Алито„шокирање”публике,акомало дубље размотримо ствари, заправо изражаванасиље–надпубликом,илиуметниканадсамимсобом,свеједно.
Тако је у модерној ликовној (визуелној) уметности свакичинилипредметкојидолазиодособесадруштвенометикетом„уметник”проглашеноуметношћу–укључивитаквебизарностипопутшкољкеодписоара27,уметниковненамештенкревет28,уметниковизмет29,ђубре30,мастурбирање31,изговарањеименакухињскогпосуђа32,потапањеРаспећаумокраћу33,расеклиненасликарскомплатну34,итд.Посебносунаценинатуралистичкиакти(само)насиља–попут(само)убадањапрстијуножем35, (само)урезивањакрвавеобрнутезвезденастомак36,(само)закуцавањаексеримаицртањежилетомпо кожи37, (само)копањеочијуи кастрација38,самоукрашавањелицацрвима39,забадањетрњауподлактицуирезањешакежилетом40,разарањеткиваметком41,каса
27www.en.wikipedia.org/wiki/File:Marcel_Duchamp_Fountain_at_Tate_Modern_by_David_Shankbone.jpg
28www.en.wikipedia.org/wiki/My_Bed29www.en.wikipedia.org/wiki/Artist’s_shit30www.visualarts.net.au/gallery/carlyfischer31www.dailymotion.com/video/x7ygpc_vitoacconciseedbed1972_crea
tion#.UYYJWUplLHU32www.youtube.com/watch?v=3zSA9Rm2PZA33www.en.wikipedia.org/wiki/Piss_Christ34www.artitude.eu/it/pillole/12luciofontana(18991968)35www.tumblr.com/tagged/marinaabramovic;www.youtube.com/
watch?v=h9HVwEbdCo36www.tumblr.com/tagged/lipsofthomas37https://www.google.rs/search?q=günter+brus&tbm=isch&tbo=u&source=
univ&sa=X&ei=SBmGUYHJOcftsgaP0YDQBg&ved=0CEUQsAQ&biw=1540&bih=819
38h t t p s : / / w ww. g o o g l e . r s / s e a r c h ? q = R u d o l f + S c h w a r z k o gler&hl=sr&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=RPFUffhBYSHtQaE8oCYDA&ved=0CDYQsAQ&biw=1540&bih=819
39www.zakhoronline.com/?attachment_id=416040www.ginapane.files.wordpress.com/2011/04/nouvelle.jpg41www.juleswidmayer.wordpress.com/2009/11/19/introtochrisburden/
283
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
пљењеживотињепрекогологљудскогтела42,садомазопорнографија43,машинезарастезање(мучење)извођача44,итд.
Уобаслучаја,икадајеречошокирању„традиционалистичке”(„конзервативне”)публике,икадајеречоприказу(само)повређивања,можемослободнорећидајепосредиизвеснауметничка(културна)легитимизацијанасиља.Насиљенаднечијимуверењимаилисистемомвредностиможебитиједнакопонижавајућеиповређујућекаоинасиљенаднечијимтеломилиличниминтегритетом45.Отудаје„естетикашокирања”,усвомдубљемдруштвеномсмислу,заправоједнаоддемонстрацијапрактичносоцијалнонеограничене(некажњиве) воље истинских господара друштва (ТНКК,„Империје”).Тојесамоуметничка(културна)апотеозаједнепребогатеиобеснемоћидасе–безикаквихграница,безикаквихскрупула–урадибилошта.Уовомслучају,дасеизвршиједнапосебна,избиљаоригинална,врстанасиља–дасеништа,ђубреизлопрогласеуметничкимделом.
Управотогосподарењенадвредностима,надсамомдефиницијомвредности,можесеузетикаојошједандистинктивнизнакмодерногсоцијалногмоћника.Иакосепоправилуоправдавајудасвојим,„уметничкииспосредованим”насиљемзаправопротестујупротивприсустванасиљаумодерномсвету,„модерни”(„авангардни”)уметници,усуштини,само несвесно, а каткад и свесно, изражавају обесну моћглобалнеелите–алииподземнирадњененечистесавестизбогпосебнопатолошкогинеморалногтипадруштвенедоминације(којесамгореописао).
Таконцепција„високеуметности”каоапологијанарцисоиднеиобеснемоћи/насиља(алиииспољавањеколективненечистесавестидоминантнекласе,каотипичне„преступничке групе”), види се не само у визуелној, већ и у другим уметностима. Добар пример је разарање уметничке(„озбиљне”)музике,спроведеноу20.веку.Крозразличитеоблике „авангардне”музике, каошто су атонална и додекафонска музика, серијализам, алеаторика, гомилање дисонанциитсл,вршенојеизобличењеидезинтегрисањемузике, све док сеније дошлодо „неслушљивог акустичног
42http://ikblogdusikben.files.wordpress.com/2010/05/hermannitschbloedkunst94131.jpg
43www.physiologus.de/bilder/maschine.gif(TomiUngerer)44www.youtube.com/watch?v=Wabsr8Eouts, www.dancetech.net/video/mar
celliantunezrocaepizoo45Каган,Р. (2003.и2002)Моћинемоћу:Кацарствудобраилиапокалипси,изборИвановић,Ж.,стр.113141.Београд:ФилипВишњић,стр.130.
284
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
хаоса”46,„атоналнебуке”47којакодслушаоцапроизводисамо„бездушнудосаду”(souldestroyingmonotony48).
Такојенастала„модернауметничкамузика”укојојнисамиауторивишенисуустањударазликујукадасењиховоделоизводитачно,акадасесвирајупогрешнитонови49,нитипублика,пачакнионамузичкинатпросечнообразована,умедаразликујекадаслушаправекомпозиције,акадајесуоченасанасумичнимударањемпоклавиру50.
„Модернауметничкамузика“постала је, тиме, свакапроизводња звукова51, укључив и бесмислену буку52. „Бука јеодувекбила акустичкиканалнасиља, апознавање тог канала неопходан је предуслов за свако успешно социолошкобављењепостромантичарском–или,тачније,авангардистичком–модерноммузиком”53.Сапроглашењембукезауметност54,„насиљеје(...)преплавилоцелокупнумузику”,довевшидотогадасе„уметностпретвориучистонасиље,
46ЈеремићМолнар,Д.иМолнарА.(2009)Нестајањеузвишеногиовладавањеавангардногумузицимодернеепохе.књ.1,МузичкиузвишеноуделимаБетовенаиШенберга,књ.2,МузичкиавангардизамуШенберговојдодекафонскојпоетицииАдорновојкритичкојестетици,Београд:Институтзафилозофијуидруштвенутеоријуи„ФилипВишњић”,т.1,стр.114.
47Исто,стр.11.48Michael,J.E.(1994)DionysosRising:TheBirthofCulturalRevolutionOutoftheSpiritofMusic.SanFrancisco:IgnatiusPress,p.151.
49„Добројепознатачињеница(...)даШенбергнијенипримећиваокадајенекосвираопогрешненоте”Smith,J.A.(1979)Schoenberg’sWay,PerspectivesofNewMusicVol.18,No.1/2(Autumn,1979Summer,1980),pp.258285;p.264;ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.137138.
50„ГалјеамеричкиминемачкимстудентимамузикепустиоснимактрећегклавирскогкомадаизШенберговогоп.19,заједносајошдванаестснимаканакојимајесамнасумично`лупао`подиркамаклавира.Студентисуимализадатакдаидентификујумузички`оригинал`иодвојегаоднасумичнебукекојујествориосамГал.Тачанодговорједалосамодвојестудената,којисуодмахизјавилидасуодговорилислучајно“(ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.185)
51ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.121.52www.youtube.com/watch?v=LYKqHzBHjlAилиwww.youtube.com/
watch?v=aNt6a5xFOnE&list=RD023XfeWp2y1Lkилиwww.youtube.com/watch?v=WyHWLkU7PgQ.Публикаовопродавањебукезамузикунајчешћестрпљивоподноси,чекајућидругидеоконцерта,укомећечутиБетовенаилиЧајковског(тј.правумузику).Илипакнабукусаконцертногподијумаодговарамјаукањем,као„креативниммузичкимодглашавањем”(видетиЈеремићМолнариМолнар,исто,т.2,стр.166167).
53ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.171.54Музичкаестетикаседанассастојиу„измишљањуоправдавањабуке”
(ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.187).
285
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
или,тачније,уидеолошкизакамуфлиранубуку”55.Аакојемузикапостала„насиљенадслушаоцем”56,самкомпозитортенасилнебукемораосепретворитиу„убицумузике”57,укаквог„естетичкогтерористу”(aestheticterrorist58).Јер,његовциљјефактичкипосталапроизводњаитоталитарнадемонстрацијамузичкиодвратногинасилног.
Кажем „тоталитарна демонстрација” затошто таква врстауметности–какомузичке,такоивизуелне–недозвољаваегзистенцијудругачијег.Она,наиме,проглашавакичемсваконовоуметничкоделостворенопонормамавечне („класичне”,„традиционалне”)уметности.Ширећитако„страходкича”каокључнукомпонентудистинктивногукуса„модерности”, она лепи етикету „анахроног” или „кичастог”насвакоуметничкоделокојепоседује,рецимо,хармонију(умузици)илифигуралност(усликарству).
Стога,наконготовостолећатакве„политичкекоректности“увисокојуметности,музичкоиликовнонаслеђеидеократскефракцијеТНККпоказуједасеусветскомтокуисторије глобалног капитализма изгледа паралелно одвијају двапроцесаразвоја –на једној страни је развој (материјалне)цивилизације, а на другој развитак (духовног) варварства,деградацијеипримитивизма.ТојеуправодобрасликацелеТНКК, алии целогмодерног капиталистичког системакоји почива на насиљу, лажи, похлепи, заглупљивању иразвраћању.
***
УСрбији се замасовнукултурубринехипнократска, а зависоку културу идеократска фракција ТНКК. Њихови сустрани представници овде лоцирани, а домаћи представницисачињавајублоккомпрадорскебуржоазије (задуженезамасовнукултуру),односнокомпрадорскеинтелигенције(задуженезависокукултуру59).
55ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.152;подвуклиаутори.56ЈеремићМолнариМолнар,исто,т.1,стр.56.57Hermand, Jost (1986): Kultur im Wiederaufbau. Die BundesrepublikDeutschland 19451965. Munchen: Nymphenburger Huxley, Aldous(1946[1932]):BraveNewWorld.NewYork,London:Harper&Bros,p.404;премаJones,DionysosRising,исто,p.150.
58Jones,исто,p.181.59ОдређењеобегрупациједатоуАнтонић,С.Лошабесконачност,исто,
стр.5664.
286
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
Деловањекомпрадорскеелитеусрпскојкултуриопширносамописаонадругомместу60,паћуовдеобратитипажњусамонанекеаспектеовогфеномена.Уопштенопосматрано,речјеофеноменукултурнеколонизацијеСрбије.Заколонизатора, објашњаваМеми61, колонизовани је скуп сопственихнегативнихпројекцијаколонизатора.Колонизаторјевредан–колонизованилењ,колонизаторинтелектуалнигигант – колонизовани духовни имбецил, колонизатор цивилизован–колонизованидивљак...62Колонизаторсвојудоминацијуоправдаважељомдасеколонизованиуздигнедоступњацивилизованостииморалностиколонизатора.Али,утоменемауспехазбогсуштинскогдефектаколонизованог–првенственозбог„социолошкечињеницекоја једобиластатусбиолошке,илијошбоље,метафизичке”.Отуда„колонијалниодносизмеђуколонизованоги колонизатора(...)постајеконачнакатегорија.Онајетоштојесте,затоштосуонитошто јесу,тесени једаннитидругиникаданећепроменити”63.
То је данашњи оквир српске културе, у коме се креће„мејнстрим”нашеуметности, главнитокраданашихкултурних институција (тачније, рада елите која њима управља). Сам дискурс колонијализма је, поМемију, оноштоуконачава колонизацију. Тај дискурс чини да је Колонијазакованаусвојојвечнојмалолетничкојподложности,даје„дивљак”заковануметафизичкомдивљаштву.Нашиуметниции„културнирадници”,каоовлашћенигосподарисемантичкогпољауКолонији,непрекиднонамиспредајунаративонашемвечномдивљаштву.Тодивљаштвонијепоједини нашманир, нека наша случајна особина, већ самојезгронашегнационалногикултурногидентитета.
Отуда је свако пропагандистичко и натуралистичко потирање знакова тог идентитета – ма колико било израженопримитивним(не)уметничкимсредствима–подефиницијиуметност:засипањекамењемпатријархаПавла64,приказивање свештеника као дембеланских блудника65, симболичко представљање савремене Србије црвеним кукастим
60Антонић, С. (2011) Вишијевска Србија. Београд: Чигоја штампа. Доступно и као URL документ: https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:2782/bdef:Content/get,стр.61183;такођеиАнтонић,С.(2008)КултурниратуСрбији,Београд:Заводзауџбенике.
61Memmi,A.(1967)TheColonizerandtheColonized.Boston:BeaconPress.62Исто,стр.82.63Исто,стр.72.64http://www.serbiancontemporaryart.info/radovi.php?lang=1&id=99865http://www.enovine.com/fotogalerija/fotogalerijakultura/30279Gospode
pomiluj.html
287
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
крстом66,означавањеБеоградаиСрбијезаместафашизма67,стављањенаписа„Новијасрпскаисторија“набурепунокрвииповраћањепосрпскојзастави68,представљањевладикеНиколајаВелимировићакаоперверзногдивљака69,итд.А да то јестеуметност, и да је свако ко другачије мислисамо „примитивни националиста”, потрудиће се публицидаобјаснекустосиикритичари–одпитомацаЦИТОКа70,до сталних коментатора у културном додаткуДанаса илиПолитике.
Овакавдискурсјенужнидеодемонстрирањадистинктивногукусанашекултурнеелите,којанаравно,каоисвеосталефракцијеовдашњеелите,негује снажнекласнеафинитетепремаТНКК71.Тајукуссевидинесамопотематици–„антинационалистичкој”, „антитрадиционалистичкој”,псеудолевичарској(речјеоглумљењубунта,обунтукаоестетичкомманиру,неостварномизразунезадовољстваестаблишментом72).Тајукуссевидииподоминантномстилу,којиморабитиускладусаонимзакојисмовиделидачинисредиштехегемоне културе. Рецимо, у ликовној уметности – никакофигуралносттрадиционалногсликарстваиливајарства,већобавезнободиарт,перформанс,видеоинсталацијаитд.ТранзицијабеоградскогОктобарскогсалонаизнационалнорепрезентативнеизложбеуинтернационалнопоказну73,односноизизложбесликарскихрадоваупоставкуукојојнеманиједнеслике(2012),знаковитјепоказатељтогпроцеса.
Овонаравнонезначидајесванашависокакултурасадржајноузнакукомпрадорства,астилскиузнаку„концептуалне уметности”.На ободима главних институција, или уподземљуетаблиранекултуре,идаљеседешавауметносткаокреативничинснажнихпојединаца74.Али,каоштосеу српскојмасовној култури главнинамедија претворила у
66http://www.msub.org.rs/izlo%C5%BEba/onormalnosti67www.liduss.blogspot.com/2010/03/milicatomicumetnicabuntovnica.html68www.enovine.com/kultura/kulturarecenzije/64898Frljievscenskimetak.
html69www.blog.b92.net/arhiva/node/5163.html70Видети критичку анализу у Ђурковић,М. (2009) Слика, звук и моћ:
огледиизпопполитике.Београд:MСТГајић,стр.6972.71Антонић, С. (2012)Лоша бесконачност: прилози социологији српскогдруштва,Београд:Службенигласник,стр.1620.
72Штоје,уосталом,иочекивано,будућидасеуправокрозсамоуметничкоделомораућиустварниестаблишмент(поштоделоимафункцијудемонстрирањалојалностиколективномдистинктивномукусуТНКК).
73www.oktobarskisalon.org/53/uvod/74Нештоодтихдогађаја,баремкадајеречоликовнојуметности,могусе
наћиуприказимаДејанаЂорића(www.pecat.co.rs/author/dejandjoric/).
288
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
колектореизкојихсепубликазасипаморалнимиестетскимђубретом,такојеиглавнинаинституцијаелитнекултуре–одмузејаипозориштасавременеуметности,докултурнихдодатака озбиљнихдневникаинедељника –претворена умедијумезанормативнупромоцијупожељногдистинктивногукусазасвеовдашњеамбициознекандидатезаулазакунекуодфракцијаТНКК(одполитичке,доидеократске).
Нокаоштојепрактичнонемогуће,утренутнимдруштвеноисторијскимусловима,одбацитисадашњуглавнукултурнуфункцију овдашњихмасовнихмедија као „колектора” потрошачкехипнозе,такојепрактичнонемогуће,утренутнојдруштвеноисторијској констелацији, променити компрадорскоколонизаторскикарактеровдашњихустановависокекултуре.Јер,онесусамоинституционалниизраздоминантне,материјалноисоцијалнохегемонекласеусрпскомдруштву–компрадорскебуржоазије.
***
Компрадорска буржоазија свој класни положај изводи изфункције убрзане предаје/продаје („интегрисања”) економских, политичких, културних и других структура националне државе у руке ТНКК. Идентитет компрадорскебуржоазијевезанјепрвенственозатранснационалнеструктуре.ЊениприпадницисузаједницасадругимчлановимаТНККкојизаузимајусличноместоуглобалнојмрежимоћи(тј. уживају исти тип системске ренте), или са члановимакласесвогсоцијалногафинитета,анесачлановимадругихкласаизсопственогдруштва.
У идеалнотипском смислу, наспрам компрадорске буржоазије, која доминира многим земљама (полу)периферије,стојинационалнабуржоазија75.Онајеудруштвимакапиталистичкогцентрадоминиралапрераздобљаглобализације(империјализма),каоштоједоминиралаиудруштвимакојасу,башзахваљујућињој,успешноизвелаекономскумодернизацију76.Важнојеразуметиданационалнабуржоазијамодернизујућихдруштавадоживљавадругенационалнебуржоазијеистогранга–аданасибуржоазијуизсветскокапиталистичкогцентра–каоконкурентеуборбизатржиште,докчлановедругихкласаизсопственогдруштвачесто
75Антонић, С. (2012)Лоша бесконачност: прилози социологији српскогдруштва,Београд:Службенигласникстр.6770.
76Антонић,С.(2003)Нацијауструјамапрошлости:огледиоодрживости демократије у Србији. Београд: Чигоја штампа. Доступно и каоURL документ: https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:3560/bdef:Content/download; стр. 6369; такође у:Антонић,С.Лошабесконачност, стр.8688.
289
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
видикаосавезникеутојборби.Стогајеона,уидентитетскомсмислу,ипаквишезаједницасаостаткомдруштва,негосаиностраномбуржоазијом77.
Национална модернизаторска буржоазија, данас, доминирауРусији,ИндијиилиКини(маколикодајеусвимтимдруштвима јака и компрадорска буржоазија). Елита овихземаља,наиме,имаамбицијудаочуванационалнересурсе(укључиви политички суверенитет), подигнематеријалнистандардстановништвакрозреалнуекономију,теуђеусамосредиштесветскогкапиталистичкогсистема.Какобитопостигла,онаузполитичкисуверенитетнастојидаобезбедиикултурнисуверенитет–усмислуаутономног,одцентралногестаблишментаТНКК(изСАДиЕУ)независног(самосвојног)системавредности.
СрбијијепосебнополитичкизанимљивикултурноблизакслучајРусије78.Русија се,укултурноидентитетском,паиполитичкомсмислу,данасможевидетикаохришћанскаконтраИмперија –моћни континенталниполитички ентитеткојистојинаспрам,већувеликојмери,дехристијанизоване(секуларизоване)атлантскеИмперије(САДиЕУ)79.Русијаје,уцарсковреме(до1917),поседовалаелитнуевропскувисокукултуру80.Њујекомунизамделимичноконзервисао81,сачувавшијетакоодразнихоблика„авангардистичке”културне деструкције.Националнамодернизујућа буржоазијаРусијејеиудобасоцијализма,атојеслуачајиданас,задржалаодређенеелементеуметничкогукусакласичнеевропскекултуре(1619.века).Икаоштосе16овековнаРенесансавратиланаузорекласичнеантике,такоседанашњарускакултура без комплекса враћа на узоре класичне европскекултуре (како западног, такоиисточнохришћанскогкорена),развијајућиихинадограђујућиихускладусалокалним(традиционалним)уметничкимпраксама.
77Антонић,С.(2008)КултурниратуСрбији,Београд:Заводзауџбенике,стр.240265.
78Антонић,С. (2009)Путинизам – идеја патриотске елите,Националниинтерес,бр.12,год.V,стр.331339.ДоступноикаоURL:www.nacionalniinteres.rs/ni2009broj0102.pdf
79Видети:Антонић,С.(2013)Набриселскимшинама:политичкеанализе.Београд:Чигојаштампа,стр.186188.
80Jones,E.M.(2009)BalletParking:PerformingTheNutcrackerasaCounterRevolutionaryAct.SouthBend:FidelityPress.
81Видети:Антонић,С.(2013)Набриселскимшинама:политичкеанализе.Београд:Чигојаштампа
290
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
ДобарпримертаквогуметничкогобрасцајемузикаИларионаАлфејева(СтрастипоМатеју82,Божићниораторијум83,Stabatmater84).Овамузикаје,посвомоблику,ефектнасинтеза руског духовног појања и западних барокних хармонијскихструктура.Дакле,„синкретичка”,„еклектичка”или„кичаста”заукус„музичкеавангарде”,ализаправодубокоемоционална, узвишенаипрелепа за слухобразованемузичкепубликекласичног(грађанског,буржоаског)укуса.ТоједобарпримеркултурногобрасцаРусијекао„хришћанскеконтраИмперије”, алиидистинктивногукусањененационалнебуржоазијеињенеелите.Атаелитасенебојидаградиособенувластитукултуру,аутономнукакоспрамхегемонекултуреатлантистичкогЦентра,такоиспрамколонијалнекултурењеговихкомпрадорскихиспоставанаисточноевропскојпериферији.
Србија, међутим, као мала земља ипак нема довољне капацитете за аутономнумодернизацију85, па онда ни за аутономну(некомпрадорску)културу.Тодолазиотудаштојенаша национална буржоазија одвећ слаба у економском иполитичком86,паследственоиукултурномпогледу.Вероватнодаовдашњанационалнабуржоазијатеккаопратилацмодернизујуће националне буржоазије неке друге земљеможеиматишансуда,наконнаслућујућегсломаактуелногмодела„модернизацијепрекопозива”(којисеуСрбијипримењујеод2000),изведеуспешнумодернизацију„улучењемприлике”87.
Норусканационалнабуржоазијадосадаипакнијепоказивалапревишезанимањазапроблемеиамбицијемалесрпскебуржоазије.Затоће,посвемусудећи,иунаредномраздобљу овдашња национална буржоазија остати економски иполитичкиинфериорнауодносунакомпрадорску.Атакаводносснагамораћеондапревладаватииукултури(првенственовисокој).
Тонаравнонезначидасеодређенипомацинећемоћиостварити у правцу веће уравнотежености продукције културнихдобара.Индивидуалнеуметничкеинаучнерадионице
82www.youtube.com/watch?v=KisjhohNZNE83www.youtube.com/watch?v=NrZtzEYSkc(делимичанснимак)84www.youtube.com/watch?v=eI0AAnL4X885Антонић, С. (2012)Лоша бесконачност: прилози социологији српскогдруштва,Београд:Службенигласник,стр.9091.
86Исто,стр.6570.87ОоведвеконцепцијемодернизацијеињенојприменинаСрбију,видети
Антонић, С. (2012)Лоша бесконачност: прилози социологији српскогдруштва,Београд:Службенигласник,стр.7394.
291
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
некомпрадорскеинтелигенцијесвакакоћеиугодинамапреднамадавативажнадела.Аликултурнаафирмацијатихделаиствараоцанужноћебитиограниченасведотледокусрпском друштву доминира садашњи модел „дистинктивнихзнакова“(тојест,укус)владајућесоцијалнегрупације.Тексапроменомдоминантнегрупације–аонаћесеостваритисамо након измене стратешких друштвених претпоставки(политичкихиекономских),моћићедадођеидозначајнијепроменеуконфигурацијиовдашњегкултурногобрасца.
ЛИТЕРАТУРА:
Антонић,С.(2013)Набриселскимшинама:политичкеанализе.Београд:Чигојаштампа
Антонић,С.(2012)Лошабесконачност:прилозисоциологијисрпскогдруштва,Београд:Службенигласник
Антонић,С.(2008)КултурниратуСрбији,Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства
Ђурковић,М.(2009)Слика,звукимоћ:огледиизпопполитике,Београд:MСТГајић
ЈеремићМолнар,Д.иМолнар,А.(2009)Нестајањеузвишеногиовладавањеавангардногумузицимодернеепохе.Књ.1:МузичкиузвишеноуделимаБетовенаиШенберга.Књ.2:МузичкиавангардизамуШенберговојдодекафонскојпоетицииАдорновојкритичкојестетици.Београд:Институтзафилозофијуидруштвенутеоријуи„ФилипВишњић”
Jones,E.M.(2009)BalletParking:PerformingTheNutcrackerasaCounterRevolutionaryAct.,SouthBend,in:FidelityPress
Jones,E.M.(2005)LibidoDominandi:SexualLiberation&PoliticalControl,SouthBoud:St.Augustine’sPress
Jones,E.M.(1994)DionysosRising:TheBirthofCulturalRevolutionOutoftheSpiritofMusic.SanFrancisco:IgnatiusPress
Memmi,A.(1967)TheColonizerandtheColonized.Boston:BeaconPress
Рељић,С.(2012)Променакарактерамедијаусавременомкапитализму:узроци,актери,последице(докторскадисертација),Београд:Филозофскифакултет
Спасић,И.Дистинкцијанадомаћиначин:дискурсистатусногдиференцирањауданашњојСрбији,у:НаслеђеПјераБурдијеа:поукеинадахнућа,(2006)Београд:Институтзафилозофијуидруштвенутеорију
Хаузер,А.(1986)Социологијаумјетности(SoziologiederKunst),књ.1;(превелеРужаиЈагодаРубчић),Загреб:Школскакњига
292
СЛОБОДАН АНТОНИЋ
SlobodanAntonićUniversityofBelgrade,FacultyofPhilosophy–
SociologyDepartment,Belgrade
PINKTRANSITIONINSERBIA:SIXTHESESCONCERNINGOURCULTURALSITUATION
Abstract
During transition, Serbia and other (semi) peripheral countries havebecome economical, political and cultural colonies of transnationalcapitalistclass(TNCC)whosecenter(metropolis)isfoundinthemainsocietiesoftheworldcapitalistsystemtheUSandtheEU.ThishasinfluencedtheformationoftheSerbiansystemofmassculturethatischaracterizedbythecultureofforgetting,theideologyofconsumerist“liberation”ofsinandshame,fetishismofsexandviolence,aswellasnormalization(“relaxation”)ofpathologyandamorality.Thesefeaturesdominatealsointhe“highculture”producedandconsumedbyTNCCmembers(andcandidatesforit).Mostofthe“highculture”isnowunderTNCCcontrol,whichessentiallydictatesthedominanttastes.Membersofthebourgeoisie,whosuccessfullyproduceordemonstratetherighttaste on the (semi) periphery, are incorporated into the idiocraticfractionofTNCC.HencealmostallhighcultureinSerbiaismarkedwithcompradorcontentandstyle,andalsomarkedby“conceptualart”.And since it is impossible, in the current sociohistorical conditions,to reject themaincultural functionof themassmedia inSerbiaasa“collector”ofconsumerhypnosis,itisalsoimpossible,inthecurrentsociohistorical constellation, to change the colonial compradorcharacter of the institutions of high culture inSerbia.They are onlyan institutional expression of the dominant, financially and sociallyhegemonicclassesinSerbiansociety–thecompradorbourgeoisie.
Keywords:transnationalcapitalistclass,compradorbourgeoisie,theworldsystem,culturalcapital,taste
МилеВ.Пајић,Путпремаманастиру,манастирХиландар,српскацарскалавра,
СветагораАтос
293
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Од сек за со ци о ло ги ју, Но ви Сад
DOI 10.5937/kultura1340293K УДК 316.72(497.11)”199/200”
316.774(497.11)”199/200”316.422(497.11)”199/200”
оригиналан научни рад
КУЛТУРАУКРИЗИИКРИЗАКУЛТУРЕ:СЛУЧАЈСРБИЈЕ
Сажетак:Раздобљекадсеједанмоделразвоја,организацијеиинтерпретацијесветаистрошиановинијенастаоозначававремекризеунајширемсмислу.Кризапогађасвегрупе,институције,организације и појединце на нивоу свакодневногживота.Она се упочеткусагледавакадсеоткриједасеодређенпоредакраспада.Услучајукултуретозначидаонапостајесупротноодоногаштојебилаидаобрасцикултуреусмеравајудруштвенепраксекадезинтеграцији.КултурауСрбијидосаданијебилапредметозбиљнихразмишљања.Тоилуструјеичињеницанепостојањатемељнеиразвијенестратегијеуобластикултурнеполитике.УрадусенаконкретнимпримеримаусферимедијаизабавепоказујесвојеврснакризакултуреуСрбији.
Кључнеречи:култура,криза,кризакултуре,културнаполитика,забава,манипулација
Данасјесветусредкризекојајеструктуралнаистогатемељита.Појам„криза”сеодносинакритичновременскораздобљетокомкогаћесекрајизбећикрозновеадаптације,уколикосуонемогуће.Криземогубитидуготрајне,алинетребаискључитимогућностпостојањакраћихкриза (унутароведугекризе)дефинисанихкаопериоди„дисконтинуиранепромене”.Кризасвеповезује–онајевишеслојнајеробухвата културу, дух, економију, политику, друштво. Свесутосамоподручјагдесејављакризаитонеизбежно,незаустављиво,неминовно,каоисторијскастварностиљудскасудбина.
Разарање, распад, дезорганизација, декаденција државе,друштва,културе,деструкција економије, губитакморала,пустошинтимногживота–свејетокриза,свесесводина
ДРАГАН КОКОВИЋ
294
ДРАГАН КОКОВИЋ
њу. Криза1 је историјски процес, разарајућа појава нихилизма:распадуништа.Оноштосејављанаподручјукултуре, друштва, уметности, науке само су споља видљивисимптомикризе.Узрокможебитисасвимунутра,дубокоиједанповршнипогледможедаубедидасемногипроцеситешкомогуизменити.Чиниседајекултурапримероваквихпроцесанаделу.
Већодавносепишеокризимодернитетаионасеразматракаонеодвојивичинилацрастаи развоја, било когпрелаза(транзиције). ЕдгарМорен јеXX век назвао веком кризе,аливекомукојемсе,нетребатозаборавити,напредовалонајвише и најбрже. Питање: „Како изаћи из XX столећа”је,уствари,трагањезаодговоромкакодасеизађеизкризе(кризанапретка,кризацивилизације,кризакултуре,кризаомладине,кризабракаипородице,кризаидентитета,кризасмисла,итд.).
Кризасеогледаиучињеницидасемеђусобнанадопуњавања претварају у антагонизме у брзом деструктуирањуидезинтеграцијисвихобластидруштвеногживота.Онајепрекидсређеностииозначаванизнеконтролисанихпроцеса који теже да се појачају сопственим снагамаили да сежестокосукобесдругимантагонистичкимпроцесимакојисуисаминеконтролисани.2Можесезакључитидараздобљекадсеједанмоделразвоја,организацијеиинтерпретацијесветаистрошиановинијенастао,означававремекризеунајширемсмислу.Онапогађасвегрупе,институције,организацијеипојединценанивоусвакодневногживота.
Криза културе огледа се кроз кризу културних вредности,културнихинституција,темељанакојимаонапочива.Конкретније,кризакултурејеподстакнута:
●Озбиљнимнедостаткомсредставакоји јеспречиокултурнеинституциједабољеодговорезахтевимакојисепредњихпостављају;
1 УОксфордскомречникукризаседефинишекаопрекретница,посебнокодболести.Водипореклоодгрчкеречикрисис—одлука.Кризајепериодутокукојегнеки„оболели”друштвени,економскиилиполитичкисистемнеможедаљедаопстаненаистиначинкаоранијеиприморанјеподпретњомнестанкадасеподвргнепреображајукојићемупродужитиживот.Дакле,тајпериодкризејеисторијскитренутакопасностиилинеизвесноститокомкојегседоносеодлукеивршепроменеодпресудногзначајакојићеодлучитиобудућемразвојусистема,акоонопстанеиоњеговојновојдруштвеној,економскојиполитичкојосновици,онекомњеговомделу.
2 Морен,Е.(1983)КакоизаћиизXXстолећа,Загреб:Глобус,стр.275.
295
ДРАГАН КОКОВИЋ
●Инерцијомкојасеналазиусамимтиминституцијама,изчегапроизилазикрајњаспоростсакојомсуонеприлагођавалесвојеунутрашњеструктурепотребама,чакикаднисубилeсувишеометаненедовољношћусредстава.
●Инерцијомсамогдруштвеногсистемакојисе,везансвојим традицијама, својим веровањима, својим системомвредностиисвојиминституцијама,показаокаонеспособанданајбољеискористикултуруикултурнеинституцијеуинтересунационалногразвоја.Раскоракизмеђукултурнихинституцијаидруштвенесрединенастајеуследрелативнеаутономијеовихинституција.Оненастоједаостануоноштосубилеидасачувајусопственеинтересеивредности.Акосежелисавладатикриза,сасвимјеочигледнодакултураидруштвотребадапристанунамеђусобноусаглашавањеиприлагођавање.
Свака расправа о кризи културе претпоставља разговорокризирада,кризивредности,њиховогсмислаиидентитета. Типичанпример је тржишна валоризација културе.Култура се све више тржишнофункционализује: „концепцијскиисадржајнонезависиодинституција,већјојосновнитонипрофил,ценуивредност,дајенекодруги,извана.Томожебитианонимнибирократскиапарат, алииврлоснажноизраженатенденцијапрофесионалнихорганизацијаи друштава која бране своје интересе у општој конкуренцијинатржишту.Данашњиколонизаторјетржиште,којеусисавасвакиобликотпора,узимауобзирсвакукритикунасвојрачун,антиципира јеипретвараусопственипрофит.Тржиштенасколонизујенеприметно,колонизујенасунашимсопственимвредностима,безобзирадалисеонезовуидентитет,етницитет,правонаразличитост,итд.Противновца,медијскихмоћника,конгломерата,противмонополадистрибутерских ланаца, све у свему против „тржишногфундаментализма“којиукључујеикултуру,тешкојезамислитиефикасанотпор”.3
Свођење културе на потрошњу значи да не постоји јасанставокултури,јерсеонаинтерпретиракаоскуппотрошачких вредности. Култура се најчешће своди на потрошњу,причему јошнијепревладаномишљењеда се за културу„даје”.Очигледно,постојизависност„производње”културе од економске производње уопште, одматеријалног богатствадруштва.Безобзиранато,тешкосеможеговоритио „рентабилности” културе, о чистим економским улагањимаукултуру.Културајенесводљивасамонастандардипитањесредстава.Нијезначајносамодадруштвоиздваја
3 Угрешић,Д.(2002)Забрањеночитање,Београд:Самиздат,стр.225.
296
ДРАГАН КОКОВИЋ
закултуру,важнијијепроблемдруштвеногсистемакакодаусвоји резултате културе. Не треба заборавити да се последицекултурејасноосећајутекнанекомдругомплану,усвестиименталитетуљуди,например.
Неможесеговоритиокултурисамокрозпризмурентабилности,тржиштаиматеријалнихвредности.Иакосезалажемозаконцепттржишнепривреде,можемонанизупримерадоказатидазаконтржиштанемораиматиништазаједничкогсаистинскомиаутентичномкултуром.Акосекултурасведесамоналогикупрофита,ондасескрнавеисужавајукултурневредности.
Културасемењазаједносаосталимдруштвенимпроменамаиврлојетешкоговоритиопроменамакојеседешавајуискључивоукултури.Неможеморазмишљатиоодвојеномкултурномразвоју,јерјетодеоукупногдруштвеногразвоја,алинекаомеханички,већинтегралнидео.
Планирањекултурнихпотребамораводитирачунаоразвојуосталихдруштвенихделатности,апосебнооразвојуиоматеријалниммогућностимапривреде.Програмикојинисуусклађенисадругимпрограмимадруштвеногживота,остајусписаки„пукискуп”жељаинастојањакојиврлочестомогуунетипометњуудруштвениживот.Развијањепојединихделатностинарачундругихтребазаменитиравномернимиусклађенимпланирањем.
Структуралнекултурнетранзицијепретпостављајуунутрашњереструктурирањекултурнихвредностикојеукључују:
дехијерархизацију култураињихово јавнопрофилисањепрема формирању и афирмацији вредности појединачнихнационалних,етничких,феминистичкихидругихкултура;
експанзијумултикултуралностииинтеркултурализма,штојеповезаносајакиммиграцијамастановништва,ширењемвеликихградоваисве„мекшим”националнимграницама;
усклађивањеглобалнихтрендовалибералногкапитализма,потрошачкихдруштаваимултикултурализма;
формирање интегрисаних „културних зона”, везаних заекономскеинтеграције(примерЕвропскеУније);
редефиницијакултурнихидентитета;
детериторијализацијакултура;
хибридизацијакултурауоквиримасвевишехетерогенихдруштава;
увођењеновихтехнологијаукултурностваралаштво;
297
ДРАГАН КОКОВИЋ
свеотворенија културнакомуникацијаимедијација културнихвредности;
пласманкултурнихпроизводаивредностинатржишту;
културнаиндустријализација.4
„Неповољнајеоколноститоштокритикакаосуперегокултуре готовонепостоји.Икадпостоји, изгледа да јењенанајслабијатачка.Никаданијеуспеладаобезбедисвојуаутономијунитиметодологијувредновања.Њенисходзнасеунапред. Уместо да разбија некреативне схеме – сама ихнепотребноствара.Затоонаинерушибрешеконзервативизма, већ га подржава. Оболела од лакомислености, површности и равнодушности, та критика, у ствари, бранипросечнеиспорневредности.Стоганијенеобичношто,узматеријалносиромаштво,културносиромаштвоиестраднасвестдоминирајууживотномстилусвакодневља.
Култура се у нас непрестано одлаже за боља времена. Тоје велика грешка.Унеизбежној трансформацијидруштва,култура се не би смела одлагати за срећна времена јер јеонапретпоставказасвакусуштинскупроменудруштва.Услободној и критичкој јавности – у којој бипревладавалиплурализамгледишта,креативнадебатаислободамишљења,ајењавалаиспразнаполитичкареторика–дошлобиседоуспонавредностикојебиоспоравалевладавинубаналности,самодовољностииглупостиестраде”.5
Кризакултуренашласеиуокриљуопозицијелокалноиглобално.Заовуопозицијусесматрадајеједнаоднајманипулативнијихформулаглобалнеидеологије,затоштолокално(национално, етничко, регионално) подразумева право наразличитост насупрот глобалноме које прети да те различитостиуниформише,стандардизујеитипизира.„Такосеупракси,покривениидеологијомкојаимдајезаправо,локални манипулатори могу забавити мрачним пословима унутрашњехомогенизацијеилокалнеконтроле.Онимакојинепристајунаовузамену,вредностглобалногпостајејединимизлазом,пољемслободе“...Мојстраходлокалногајачијеодмојескепсепремаглобалноме.Тако,натрауматскомискуствулокалнога,глобалноубирадодатнепоене”.6
4 ШвобЂокић,Н.,Приморац, Ј.и Јурлин,К. (2008)Култура заборава,Загреб:ЈесенскииТурк,стр.3738.
5 Божовић, Р. Од популизма до естраде, у: Домети транзиције од социјализма ка капитализму, уредио Михаиловић, С. (2011), Београд:ФридрихЕбертСтифтунг,стр.38.
6 Угрешић,Д.(2002)Забрањеночитање,Београд:Самиздат.
298
ДРАГАН КОКОВИЋ
Праксајепоказаладаупериодупретранзиционихпромена,„акција”културенијенепосреднобиламатеријална сферарада, већњен резултат – расподела укупног прихода преко доприноса. Држава је градила одговарајућу структурукултурнихи свих другихинституција. Бирократски односпремакултури,бирократизованакултура,најчешћејезамењивалафункцијуљудиубављењудруштвенимпословима.Заобилазилајесветњиховихпотреба,јерјојјециљбиодасезадржиодвојеностпроизводњеикултуре.Натајначин,културајепосталадиригованиактгдесумогућностиманипулацијебилеогромне.
Неопходнојеутврдити:гдејесмештенакултура?Урадилиизванњега?Урасподелиилипотрошњи?
Просветитељство,којеје„задојено”идејомдауодређеномдруштвумањинаувеккреираипоклањакултуру,билојеносилац „крњег” схватања по коме култура егзистира изванпроизводногживота,аутепросторесеуносиспоља,васпитавањем,образовањемиликултурноманимацијом.Данасјеоватезатешкоприхватљиваинаилазинамногобројнапротивљења.Напросто,културасепочињеповезиватисаучешћеми стварањемуцелокупномначинуживота,раднимсрединама и локалним заједницама, и све чешће постајезахтев за одређенимначиномживота.Култура сенеможесхватитиодвојеноодпроизвођача,каонаметкојиседајеуреткимтренуцима,каонекиукрас,луксуз,узлетиизлет,тананискокдруштва,естетичкиталогилипасивнадопуна.Културниживотнијесамооноштосеприсваја,негоионоштоседајеиучемусеактивноучествује.Постојиљудскасвакидашњица, разноврсна подручја свакодневног животакоја треба култивисати (рад, слободно време, становање,политичко понашање). Очигледно је да је сваки тренутакљудскогживљењадеокултурекаоисвесфереегзистенције.Отудаговорокултурирада,културислободногвремена,култури становања, политичкој култури,физичкој култури,уметничкојкултури,позоришнојкултури,визуелнојкултури,техничкојкултури,саобраћајнојкултури,итд.Тако,например,коднасвеликеинвестиционеподухватеуприврединајчешћенепратикултурнадимензија,којанапростонијеукалкулисанајерсе,наводно,невиди„рентабилност”културе.
Сдругестране,малосезнаоспецифичнимкултурнимпотребама појединих друштвених слојева, генерација, друштвених средина, локалних заједница. Доходак најчешћене пружа, нарочито у ситуацији кризе, било каквушансу
299
ДРАГАН КОКОВИЋ
закултурнуеманципацију.Утаквојситуацијисправомсепостављапитање:Постојилипотребадасеимакултурнапотреба?Свиовимоментиутичудасекултурасхватакаорезидуалниелемент,неканужностуследпостојањанаслеђапрошлостиилинекасувишностуизумирању.Једноставноречено,заборављаседакултураможебитиполугаукупногдруштвеногразвоја.Заговорницитрадиционалногконцептакултурепропагиралисуидејудасвимогукориститиплодовекултуре.Притомсузапостављалипитањакласногположаја,концептаисадржајакултурекаоињен,понекадврло уочљив, елитизам. Није било говора о доминантнојкултурикоја сенаметалацелокупномдруштву,каониистраживањаотомеколикокласнаподеладоприносиподвајањимаукултури.Културнаполитикајенајчешћесвођенанакултурнисектор,којимсусебавили„задужени”закултуру.Културакаозначајноподручјесенеможесводитисамона„сектор”,несмесепрепуститислучају;онасемораусмераватиивредновати(процењивати).Збогтогајенеопходнојасноартикулисатикултурнуполитику,новекултурнестратегије.Културнаполитикаусмеравадруштвопремакултури,алиикултурупремадруштвуипремасебисамој.Онаобухватаначелаусмеравањакултурнеделатностидруштвачијисуактерипојединци, групе,организације,установеидруштвоуцелини.
Културнаполитикатрасираправцеразвоја,односноциљевеисредствапомоћукојихсетоусмеравањеостварује(материјалнииљудскиресурси,финансијскиресурси,програмска, институционална и гранска решења). Та трасирања ипроценетребаувекдапођуодснимањапостојећекултурнеситуације,дабисенатимтемељимаградилибитнициљевикултурногразвиткаиизналазиласредствазањиховоостварење,начиникојисекористезапостизањетаквихциљевананајекономичнијиначин.
Неопходнојеразмотритиианализиратичистокултурненаменекултурнеполитике.Безобзиранаразноврснаодређењакултуреикултурнихсадржаја,културнаполитикасенеможеиздвојитиизосталихдржавнихпослова.7
Свакоорганизованодруштвоостварујеодређенукултурнуполитику,којакаојединственпојам,означавасусретполитикеикултуре(секторполитикеисекторкултуре).Овадваподручјанисуувекусагласности,чешћесуусукобу,пајезбогтогазадатаккултурнеполитикедасекритичкисуочисанапетостима(антагонизмима)којивладајуизмеђуполитикеикултуре.
7 Трозби,Д.(2012)Економикакултурнеполитике,Београд:Клио,стр.43.
300
ДРАГАН КОКОВИЋ
Дабикултурнаполитикаизазвалаактивниставиодносдруштвапремакултури,ниједовољнодасамодруштводефинишеставпремакултури,већидакултурапостанесвеснасвојихмогућности.Културнаполитикасагледавасмисаоизначајкојикултураимауодређеномдруштву,опредељењаинастојањадруштвадакреира(замисли)иприхватиодређенемоделекултурнеполитике.
Свакимоделкултурнеполитикејерезултатукрштањаразличитихдруштвенихикултурнихинтереса,потребаиаспирација.Моделикултурнеполитикеформиралисусеузависностиодвладајућихдруштвениходноса.Уистраживањимасенајчешћеговориоауторитарномидемократскоммоделукултурнеполитике.Запрвимоделјекарактеристичноподређивањекултуредржавикојапланираиусмеравакултурууцелини,одлучујеоприоритетима,одређујеполитикуфинансирања.Ауторитарникултурнимоделидеолошкиодређујекултурностваралаштвоичувакултурукаокласичанинституционалнисектор.Ауторитаризамукултуризнаојечестодапотиснеилипреобликујемногевредностикојесустворенеупрошлости,уколикооненисуодговаралеполитичкимциљевимаиинтересима.
Последицаоваквогмоделаогледасеутомештодржавапреузимакултуруподсвојууправу.Затосеврлочестоговориокултурнометатизму,јердржавакултурустављаподнадзориконтролу.Културниетатизамје,осимтога,склонкаискривљавањуизвеснихсмеровакултурнеполитике,узависностиодинтересаипотребадржавногапаратаиадминистрацијекаоњеног извршног дела који у културу умеће сопственеинтересе као прворазредне, а занемарује онај део културекојисенеодносинанепосреднеинтереседржавногапаратаиадминистрације.Државасетадајављакаојединиилиповлашћениносилацкултурнеполитикеитумачкултурезасвељуде.Тајмонополонасматранекомврстомприродногправа.
Демократскимоделкултурнеполитикезалажесезаслободу стварањаиуважавањаправанакултурукаоделаљудскихправа.Овајмоделнастојидакултурнимонополдржавезаменикултурнимразноликостима(обиљем).Онсезалажезакултурниплурализамкојинудинајвишемогућностидасвакипојединацилигрупазадовољесвојекултурнепотребе.Укратко,државанигде,паниуобластикултуре,нетребадабудесилаизнаддруштва.Начиниутицајадржавенакултуруикултурниживотзависеодполитичкихикултурнихтрадиција,одсхватањаулогекојукултураможеиматиуживотузаједницеипојединца.Уоквируовогамодела,културасечестопрепуштатржишту,штодоводидоњенепревелике
301
ДРАГАН КОКОВИЋ
комерцијализације.ТојенарочитокарактеристичнозаСАД,где функционише демократски тржишни модел културнеполитике,заразликуодевропскогкултурногпросторакојијепоредтржиштапоштоваоиучешће(балансирање)државеуусмеравањукултуре.
Пореднаведенадвакласичнамодела(аутократскиидемократски),уистраживањимасусрећемоидругемоделе(типове)културнеполитике.8
Комплексни(сложени)модел,културуикултурнуполитикусматра саставнимделомопштедруштвеног кретања.Слабостиовогамоделасастојесеучестомзанемаривањуунутрашњих(аутономних)својставакултуре,њенепосебностииспецифичности.Тозанемаривањеимазапоследицудасекултура,каопосебнатворевинаиобластспецифичнеосећајности,механичкиизједначавасасвимдругимобластимадруштвеногживота.
Супституционалнимодел (моделзамене),наглашава(подстиче)тржишнуусмереносткултуре.Утаквимслучајевима,културнаполитикаизграђујесекаонекаврстазаменезасвеоноштонијеподложнотржиштуиштонањемунијенашлосвојеместо.Овајмоделкултурнеполитикеисправљанедостаткеипропустетржишта(тржишнеиницијативе).Културасенеможевредноватисамонатржиштуиовајмодел,нанекиначин,неутралишенеповољноделовањетржиштанакултуру.
Моделподстицањакултурногзаостајањаневодирачунаинемацеловитизаокруженпрограмкултурнеполитике.Овајмоделсезанимазапроценукојесукултурнесрединеиделатностиу заостатку.Његаинтересује„културни јаз”којипостојиизмеђунајразличитијих гранаиподручјакултуре.Присталице овогмодела сматрају да требаинтервенисатиипомоћионеобластикојесуузаостатку.Онесуувеликојмериравнодушне,незаинтересованеипасивнезасведругеобластиилиподручјакултуре.
Модел културне самосвојности се занима, пре свега, заоноштојеоригиналноиаутентично,штоједоприноссветској ризници одређене културе. Све оно што не припадаврхунскимдометима,неналазисеувидномпољуовогмоделаинеузимасеудовољнојмериуобзир.Такође,овајмоделупрвипланкултурнеполитикестављасамоонопочему се културемеђусобноразликују, а не оношто им је
8 Прњат,Б.(2006)Уводукултурнуполитику,НовиСад:Стилос.
302
ДРАГАН КОКОВИЋ
сличноизаједничкоиштојеуизвесномсмислуопштељудско.9
Посебно се издвајају културни модел масовне културе уоквиру кога се говори о стандардном културном моделуи популистичком (новокомпонованом) културном моделу.Првом припадају службеници, техничка интелигенција исредњи слојеви, а популистичком припадници радничкогстилаживота,нижасредњакласаисеоскапопулација.Каотрећаврстакултурнихмоделаистичусеалтернативникултурни модели (алтернативне поткултуре, контракултуре,друштвени покрети). Карактеристика овог модела је симболичкипротестуодносунадоминантнекултурнемоделе.
Кризакултуреогледасеуредуковањукултуреназабавнеиспортскорекреативнепрограме.
Телевизијакао„хладан”медијувекјезналадашокира,поготоводанасупостмодерномдобуукојемјесведозвољенои свепролазии где је дошлоне самодопоремећаја иконфузије системавредности,већдоњиховогдруштвеногслома.Телевизијајеидаљемедијкојиутиченастандардизацијупонашања,укусаимишљењакодвећинељуди.Ријалитишоупрограмисупричанесамоонашим,већољудскојприродиинаравимауопште, ожељида седоживинештонеобично,ексцентрично,понекадбизарно.Отудапомамазаовимпрограмимакојипопримају својеврсниобразац епидемије.Великибратјеемитованпрвипут1999.године,наједнојхоландскојтелевизији,поузоруналегендарнироманЏорџаОрвела–„1984”,чијекњигесупредстављалеинспирацијузаВеликогбрата,алиизаФарму.
Најновије истраживање праћења медијских садржаја, посебноријалитипрограмауСрбији10показало једа сеовипрограми гледају у великој мери и да се све пикантеријепратеуновинамаинаинтернету.Свакакодаовооптерећујебуџетвременаислободновремекоје јенарасполагањупојединцима, изузев оних који осећају жесток „дефицит”слободног времена. Близу педесет испитаника изјавило једа им се ови програми допадају, вероватно због тогашто55%гледалацаимазнатижељудазавириутуђуинтиму.Тоје својеврсни знак да ови програми инспиришу исконскутежњу човека за воајеризмом оних који своју интиму, некритичкиибезстида,износена„пазар”.Чиниседа јенаделусвојеврсноукидањестида,јерпреовлађујубаналност,
9 Илић,М.(1979)Социологијакултуре,Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства.
10ПодациагенцијеФакторплусизБеограда.Узоракјебио1200испитаника.
303
ДРАГАН КОКОВИЋ
псовка, вулгаризми, итд.Додуше, велики број испитаникатонеодобрава,алисечинидасуипакуфазиишчекивањадаседогоденекеласцивнесцене,апоготовоуфазисрећногишчекивањадаћеседогодитисекс.Такођеистичудабивећинањихрадоучествовалаунекомријалитипрограму,пресвегазбогновца.
Табела1Изкогразлогабистесепријавилизаријалитишоу?(могућноствишеодговора)
Овајподатакговоридасенебирајусредствакакобисеискорачилоизкултуресиромаштваинашеневеселестварности.Новацимедијскоекспонирање,испитаницивезују зајавнеличности.Такођејезанимљиводавећинасматракакојепојављивањеуријалитипрограмиманекимјавнимличностимадонелоштету.
Табела2Какоријалитипрограмиутичунаразмишљањемладихосветуипонашањеудруштву?
(могућноствишеодговора)
304
ДРАГАН КОКОВИЋ
Ипак,већинањихистичеданикаднебибилизатодањиховодетеучествујеуовојврстипрограма,што је свакакодоброувременимакадседечијаневиностексплоатишеизлоупотребљаваурекламамаинекимријалитипрограмима,укојимадецапостају„стармала”,следећиустаљенииизвештачениобразацстаријих.Већинаиспитаникаовепрограмесматраиспразномзабавомкојатрасираставовоајеризмуи седелачком начинуживота (63%), некритичком гледањусвега што се на телевизији емитује – насиље, баналност,бруталност. Већина њих сматра да су ови програми одразтренутногстањаивредности(крњихвредностинашегдруштва).
Социолошкијезанимљиводајескоро70%испитаникаизјавилодаријалитипрограмаимапревише,штоједоказда„фазаиживљавања”,која јекарактеристичназасвакодруштвоипојединца,полакопролазиикоднас,штоможебитидобарзнак.Већинајеистакладаријалитипрограмиусвајајуобрасцезападњаштва,каоголоимитаторство,штојенајбољесведочанстводанемасвежихидејаиданамнедостајукултурнииобразовнипрограми.
Табела3Штазаступљеностријалитипрограманаканалимаговорионашемдруштву?(могућ
ноствишеодговора)
Парадоксалноједавеликибројземаљаисторијскиконтекстсопствених култура одређују на основу западноевропскихобразаца,којипропагирајуогољеникомерцијализам.То јенајбољидоказдаразмишљањаозбивањукултураикултурном развоју, прелазе границе неосмишљеног и непосредногодносапремакултури.Безобзиранатодалијеречокултуримасаилиелитнојкултури,културнопитањедобијаисторијскуразвојнурелевантност,иакосеоночестогубиу
305
ДРАГАН КОКОВИЋ
бесплоднимпокушајимаусклађивањасамерилимаштоихнамећузападноевропскевредности.11
Медијиутичудасезабаваприхватаунеограниченимколичинама.Медијскокомуницирањеуређујесепремазаконимазабавеиразоноде.
Забаванајчешћеоправдавасамусебеинеманекеозбиљнијециљевеипоруке.Нијебезразлогаупозоренодачовеккојинемаштадарадиосимдасезабавља,накрајукрајева,почињедаседосађује.Историјапознајемногепримерекадјенеобузданажеђзазабавомвукласасобомморалнудеградацијуиразвојсуровихисировихстрасти.Веомајебитнодалисезабавапосматрасастановиштаонихкојиучествујууњој,илиизуглаонихкојијеорганизују.Забавауразвијенимземљамајенависокомтехничкомнивоу–публикаутимземљамапостављавеликезахтевепред„индустријузабаве”итражи„чистузабаву”.
Забавајеактивноучешћеисталнасменаутисака:извођачигледалацнисуоштроодвојени.Заразликуодзабаве,разонодунајчешћекарактеришенеактивностиоштраподвојеностпасивногпосматрачаоддогађајакојисеодвија.Разонодаувекподразумеваодређенстепенконформизма.
Чувени истраживач Зиновјев је приметио да медији буквално за себе везују пажњу огромне већине становништва,снабдевајућиљудеуизобиљупрактичкибилокаквоминформацијом која им је потребна – сплеткама, забавом,сензацијама.Ониимајузаовонеограниченасредства,најсавременију технологију и разрађене методе.Немогуће јеизрачунатиколиковременаиснагегубељудиседећипредтелевизором,читајућиновинеичасописе,слушајућирадио.Човекможедатрошипродукцијумедијаиусамоћиседећикодкуће,докјеупревозу,чакизавремерада.
Телевизијајеживосведочанствотаквихпроцеса.Ставгледалацадаовепрограменетребаникакоукинутиилисмањити,доказсуједногпреовлађујућегдухавремена,укометелевизијапокушавадаконструишестварност,измишљајућиинудећибескрајнузабаву.
Забаваподразумеваидеолошкуитехничкустандардизацију.Подидеолошкомстандардизацијомподразумевасеудовољавањезахтевимаиинтересимаодређенегрупе,пропагирањестилаиспецифичногначинаживота.Крозмногенаписеозабавиисеријекојесеемитују,„продаје”сеидеологија.
11Цветичанин,Б.,ШвобЂокић,Н.иЈелић,Ј.(1982)Култураиновимеђународниекономскипоредак,Београд:ЈугословенскакомисијазасарадњусаУнеском,стр.45.
306
ДРАГАН КОКОВИЋ
Идеолошкастандардизацијасеостварујепутемнорми,којесууфункцијиочувањаодређеногначинаживотаипонашања(наЗападутојенајчешћеначинживотасредњекласе).Шематски и конвенционални приступ проблемима бракаиљубавитакођеуказујенакрајњунамерудасеовековеченормеодређенихслојевадруштва.
Насупротидеолошкој,техничкастандардизација,регулишеструктурусерија:готовобезизузетакасвакинаставакморасачињаватинезависнуцелинуипрекидатисекадјерадњанајнеизвеснија.
Обенаведенекарактеристикезабавенисууфункцијидруштвенепроменевећуфункцијиочувањапостојећегстања.
Медији су у функцији ‘убијања времена’ које представљаједаноднајважнијихпроблемасавременецивилизације;индустријазабавеиразоноденастојидаподмиритеновељудскепотребекојесенаглоумножавајуипопримајунеслућенеразмере–ријалитишоупрограмииспортсунајбољипримерзато.
Слободауизборузабавеуистинујепривидна.Чујесеивидионоштојеунапредприпремљено.Бегузабавуиилузије,огледалојесвеколикогживота,ињојсејединоможесупротставитиличносткојаимакритичкиодноспремаоколини.Задовољство се неможе постићи испразним забављањем,већшто активнијим прихватањем стварних вредности савременихцивилизација.Медијиизвештавају о свемуономештојестворилаиндустријадоколице,којукарактеришетрказапрофитом.Човексавременецивилизацијеосећадепресијуидосаду,којасеманифестујекадајесамиликадајесонимакојисумунајближи.Медијитребадаизградекритичкиодноспремапонашањуиуклапањусавременогчовекаупотрошачкудоколицу.Доксефорсирањемзабавности,бегомикомпензацијомпојединацотуђујеодзаједнице(свесевишеутапаувлаституосамљеностинесавладивудосадуитескобу),дотлепродуктивнимодносомпремасебиидругимачовекживиаутентичанживот(нпр.активнобављењеспортоминекритичко,пасивнопосматрањеТВпреноса).
Забавасенеможесвестисамонаонозаштасезалажусавременимедији:опуштање,разбибригу,настањеомамљеностии‘иживљавања’.Забавачестозначилажнуслободу,слободузамену,‘слободуурезервату’.Њенаосновнафункцијасводисенаодвајањељудиодсвакодневнихбрига,нањихово растерећивање и „олакшавање”. Међутим, ако језабава,допуна,привременобекствоудругепросторе,оназачас постаје лажна по садржају и смислу. Бежање одпроблема,тражењеразбибриге,надокнадеизамене,значи
307
ДРАГАН КОКОВИЋ
удаљавање забаве од нас самих,њенпад у дехуманизацију,којаустваричовекаводиубесмисаои„добапразнине”.Медијибиовомпроблемуморалидаприђуидамудајуновудимензијуинововиђењеоногаштоспутавамогућностисавременогчовека.Онитребадабудууфункцијиослобађањанашегпотенцијала,суочавањеса„онимштоједругоунама”.Натомнајширемплану,требатражитииодговоренапитањеукојемсмислумедијимогубитипојаваидеологије.
Односизмеђузабавеиидеологије,могаобисеформулисатинаследећиначин:штојевишебригаистрепњи,тојевећапотребазазабавомиспектаклима.Утомпогледуогромнуулогуиграјумасовнимедијикојипреносеспектаклегдесељудиугомилиинаистиначинзабављају,потирућисвојуиндивидуалност.
Масовнимедијиуогромнимколичинамаексплоатишусветзабаве.Њиховисеријалиопознатимличностимаиидолимасамосузнакдасезаобилазеозбиљнииургентнидруштвенипроблеми.
Суштинамасовнихмедијасастојисеутомедаодвратепажњуљуди.Водећиљудииполитичкаелитакаодапоручују:некараденештодруго,неканамнесметају,некасезабављају.Некасвакопостанезалуђенсексскандалимаилипознатимличностимаињиховимпроблемима,илинечимсличним.Билочиме,самоданијеозбиљно.Наравно,озбиљнестварисузаглавнељуде.Мисебринемоотоме.
ЛИТЕРАТУРА:
Божовић,Р.(1984)Лавиринтикултуре,Београд:Радничкаштампа
Божовић,Р.Одпопулизмадоестраде,у:Дометитранзицијеодсоцијализмакакапитализму,уредиоМихаиловић,С.(2011),Београд:ФридрихЕбертСтифтунг
Цветичанин,Б.,ШвобЂокић,Н.иЈелић,Ј.(1982)Култураиновимеђународниекономскипоредак,Београд:ЈугословенскакомисијазасарадњусаУнеском
Хамваш,Б.(2006)Психологијакризе,Књижевностбр.1
Илић,М.(1979)Социологијакултуре,Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства
Коковић,Д.(1993)Заборављенакултура,НовиСад:Светови
Коковић,Д.(1998)Назирањеуметности,НовиСад:Футура
Коковић,Д.(2005)Социологијакултуре,НовиСад:Академијауметности
Коковић,Д.(2005)Пукотинекултуре,НовиСад:Прометеј
308
ДРАГАН КОКОВИЋ
Коковић,Д.(2007)Друштвоимедијскиизазови,НовиСад:Филозофскифакултет
Морен,Е.(1983)КакоизаћиизXXстолећа,Загреб:Глобус
Прњат,Б.(2006)Уводукултурнуполитику,НовиСад:Стилос
Scollon,R.,Scollon,S.W.(2001)InterculturalCommunication,Oxford:Blackwell
ШвобЂокић,Н.,Приморац,Ј.иЈурлин,К.(2008)Културазаборава,Загреб:ЈесенскииТурк
Тауси,Р.(2012)Економикакултуре,Београд:Клио
Трозби,Д.(2012)Економикакултурнеполитике,Београд:Клио
Угрешић,Д.(2002)Забрањеночитање,Београд:Самиздат
МилеВ.Пајић,ПиргСветогаСаве,манастирХиландар,српскацарскалавра,
СветагораАтос
309
ДРАГАН КОКОВИЋ
DraganKokovićUniversityofNoviSad,FacultyofPhilosophy–
SociologyDepartment,NoviSad
CRISISCULTUREANDCULTURECRISIS:THECASEOFSERBIA
Abstract
The crisis of culture reflects in the crisis of cultural values, culturalinstitutionsandthefoundationsonwhichitrests.Morespecifically,theculturecrisisisdrivenby:aseriouslackoffundswhichpreventsthecultural institutions frombetter responding to thedemands thathavebeenplaceduponthem;inertiafoundintheveryinstitutions,resultingin extreme slowness with which they adapt their internal structuresto theneeds, even if they arenot too affectedby lackof funds; andinertiaofthesocialsystem,boundedbytraditions,beliefsandvalues,which has proven to be incapable ofmaking the best use of cultureand cultural institutions in the interest of national development.Thegapbetweenculturalinstitutionsandsocialenvironmentiscausedbyrelativeautonomyoftheseinstitutions.Theytendtoremainwhattheyhavealwaysbeeninordertoprotecttheirowninterestsandvalues.Inordertoovercomethecrisis,itisquiteobviousthatthecultureandthesocietymustagreeontheneedformutualadjustmentandadaptation.Planning of cultural needs must take into account the developmentof other social activities, in particular the development andfinancialaspect of the economy. Programs that do not comply with otherprogramsofsocialliferemainamerecollectionofwishesandeffortsthat can often bring confusion into the social life.The developmentofcertainactivitiesoverothersshouldbereplacedbyabalancedandcoordinated planning of all activities. Practice has shown that “theactivity”ofcultureintheperiodofpretransitionalchangeswasnotjustpartofthematerialsphereofwork,butalsoitsresult–adistributionoftotalincomethroughcontributions.Thestatehassetupthenecessaryinfrastructure and established various cultural institutions. However,bureaucraticattitudetowardscultureandbureaucraticculturehasoftenneglected the functionofpeople indealingwithsocialaffairs. Ithasbypassed theworld of their needs, because its objective has been tokeeptheproductionandthecultureseparated.Thisishowtheculturehasbecomeaguidedactivity,wherethepossibilitiesofmanipulation
arehuge.
Keywords:culture,crisis,culturecrisis,culturalpolicies,entertainment,manipulation
310
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш
DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11)
316.73(497)оригиналан научни рад
ТРАГОМЈЕДНОГИСТРАЖИВАЊА:НЕКЕ
ВРЕДНОСНЕНЕДОУМИЦЕКУЛТУРНЕПОЛИТИКЕ
СРБИЈЕСажетак:Наконразјашњењаосновнихпојмова,радкрећеуанализурезултатаједногодреткихемпиријскихистраживањакојеје једнимсвојимделомбилопосвећеноиексплицитнимставовимаграђанаСрбијеокултурнојполитици.РадисеоистраживањукојејеобухватилопетокругајугоисточнеСрбије(Нишавски,Топлички,Пиротски,ЈабланичкииПчињски),арезултатисуиндикативнизапериоднакондемократскихпроменауСрбији,иомогућавајукомпарацијусаналазимадругихибудућихистраживања.Новеоколностистављајуупрвипланнекаважнакултурнапитања,каоштосу:какопрофилисатикултурнуполитикуСрбије;чемубионатребалодатежи;какостојистварсанационалномкултуром(Срба)акакосакосмополитизмом;далисуграђаниСрбијеуплашениодевропскихилиамеричкихвредности(иукојојмери);далијеуодговориманапретходнапитањаСрбијаспецифичнауодносунаБалкан;укојојмеријеСрбијаунутарсебеподељенапотимпитањима имајућиувидустандарднесоциодемографскекарактеристикесвојихграђана.
Кључне речи: културна политика, преференције грађана, угроженост културе, космополитска култура, национална култура,познавањекултуре
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
311
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
“Основнипроблемсвакекултурнеполитикеје,...,
проблемстварањановехуманистичкекултуре.
Јасноједапредтимџиновскимпроблемом
свакобежиирадијеговорионечемдругом.“
(ЕдгарМорен)
Без сумње, након мањевише летаргичног социјалистичког искуства, културне политике већине балканских земаља,укључујућииСрбију,суочилесусесачитавимнизомпитањакакостратешкетакоиинструменталнеприроде.Упрактичномвођењукултурнеполитике,ниједноодњихнеможебитисасвимизбегнуто.1Уследдемонтаженекадашњегдруштвенополитичког система, читаво поље културе посталојезнатнонесталније,флуидније,променљивије.Такође,уследширокихдемократскихпроцеса,онајкоспроводикултурнуполитикувишенеможеупотпуностидапланираодређенерезултате.Он,наравно,можедасенаданекимжељенимпоследицамаукултурнојсфери,алијетонештобитноразличитооднекадашњегбезбедногочекивањаунапредутврђенихрезултатазакојесууложена„довољна”материјалнасредства.Узуважавањепретходног,међутим,несмесесметнутисумадајеједаноднајважнијиходликадемократскекултурнеполитикеињенасвесност,намераваност,планскоделовање,анетржишнастихијаилипрепуштањеспонтаном„токуствари”дадоведедожељенихрезултата.Атижељенирезултатиусвојојукупности,сеиданас,башкаоијуче,(поузорунаМореновенаводеиззаглављаовогтекста) могу називати једино елементима хуманистичке културе–маколикодасмонезадовољнињенимприсуствомуактуелној,друштвенојикултурнојстварностиСрбије.
Уовомтекстунеможемонаширокорасправљатиосамомпојмукултурнаполитика,окоме,разумесе,постојиобимналитература.Већинааутораподкултурномполитикомподразумева некакву суму или тоталитет намераваних активности којим се на основу неких општихпринципа усмерава
1 Радсезасниванарезултатимаистраживањакојејеспроведеноуоквирупројекта„КултурнииетничкиодносинаБалкану–могућностирегионалнеиевропскеинтеграције”(2002–2005),чијијеносилацбиоИнститутзасоциологијуФилозофскогфакултетауНишуафинансијерМинистарствозапросвету,наукуитехнолошкиразвојРепубликеСрбије.Емпиријскоистраживање„Квалитетмеђуетничкиходноса,свесторегионалномидентитетуимогућностисарадњеиинтеграцијенаБалкану”јеспроведенонаузоркуод1786испитаникаупетокруга југоисточнеСрбије (Нишавски,Топлички,Пиротски, ЈабланичкииПчињски),триопштинесеверозападнеМакедонијеидвеобластицентралнеизападнеБугарске.
312
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
културни развој, али и распростиру културне вредностипремасвимњеговимприпадницима.2Једнаиманентнаанализа појма културне политике би свакако указала на некењеговеструктурнекарактеристике,атосу,пресвегасистематичност, сврховитост и демократичност културнихчиноваузнезаобилазнихуманизамкаотемељновредносноначело.Преманекимједноставнијимодређењима,културнаполитикапредстављасвакосвесноисистемскомешањевластиусферикултуре,којимсеманифестујеиодређенавизијафункционисањаиразвојасекторакултуре.Дакако,непостојањеексплицитнихдокуменатаувезисастратегијомкултурнеполитикеунекојземљи,незначидауњојуопштеинепостојинекаквакултурнаполитика,јерсеоваогледа,пресвега,усопственојреализацији.Суштинакултурнеполитикеједугорочанупливдржавеусферукултуре,акадасерадиодемократскимдруштвимаистовременоиобезбеђивањедовољнедистанцеизмеђувластиикултуре,дабисеспречилањенаидеолошкаинструментализација.Нарочитосукултурнеполитикеземаљабившегреалногсоцијализмаосетљивенаидеологизацијукултуре,држећисепринципадавласттребадржати„надистанци”.3
У периоду социјализма, у Србији су се појмови културе,културнеполитикеикултурногразвоја везивали заостварењеМарксовог(Маrx)„комунистичког”бескласногдруштва ситуираног у далекој будућности.Не би требало заборавитидасууМарксовимрадовимапојмовикомунизам,друштво,култура,радихуманизам,усуштини,тендиралидапредстављајуједнотеисто–мукотрпанпуткаљудској
2 Таконапример,унекадашњемсоцијалистичкомдуху,Т.Мартинићкултурнуполитикудефинишекао„укупностпланиранихкултурнихакцијанатемељуглобалневизиједруштвеногразвитка,одређенихкултурнихпотребаизатеченогкултурногстандарда”(Мартинић,Т.(1986)Културакаосамоодређење,Загреб:Цекаде,стр.53).ЗаМ.Ранковића,културнаполитикаје„скупдруштвенихакцијаитенденцијакојинаорганизованначинстимулишуиусмеравајуразвитаккултуренабазиопштиххуманистичкихпринципауправцуслободногстварањаикултурноадекватногширењааутентичнихкултурнихвредностиукругусвихприпадникадруштвенезаједнице”(Ранковић,М.(1974)Култураинекултура,Београд:ВукКараџић,стр.196).
3 Увезисапојмомдистанце,његовозначењеседанасексплицитноналазиуједномодтридоминантнаосновнамоделакултурнеполитике.Радисеомоделукојисеназивапарадржавниилимоделнаодстојању(тзв.arm’slengthpripciple)укомедржавапреносисвојуодговорностзакултурупарадржавнимСаветимазакултуруиуметност.Другимоделједржавни(илилатинскиилибирократски),укомесесвекључнеодлукедоносенанивоудржавнеадминистрације.Трећијелибералнимоделиподразумеваизостанакбилокаквеинтервенциједржавеукултурикојајеупотпуностипрепуштенатржишту,докдржавакреираодговарајућусрединузаразвојкултуре.
313
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
еманципацијикроз„ослобођење”радаипроцватчовековогстваралаштва.Накрајувеликогисторијскогпроцеса,којијемарксизампретвориоуновогБога4,налазиласе„свестраноразвијеналичност”којаусебиобједињујеирадникаи„политехничара”ипоету,речјуразотуђеничовеккојијеизновапригрлиосвесвојепродуктекојемујекласнацивилизацијанеправедноодузела.Уоснови,циљевисоцијалистичкекултурнеполитикебилисуширокадифузијакултуре,културна еманципација маса, усвајање тзв. „социјалистичкогпогледанасвет”икултурнаједнакост.Руковођењекултурниминституцијамауглавномсевршилонаосновуполитичкихдиректива,доксењиховофинансирањеспроводилоуформидотацијанаосновуплановакојесуоне(институције)редовно достављале политичким (вишим или нижим) државним органима. Комунистичкој идеолошкој пројекцијибилaсуподређенaготовосвапромишљањакултуре,штојерезултиралостварањем једне,мањевише,кохерентнекултурнеполитике,алиисистемасвихдругихбитнихдруштвенихвредностииверовањаизначења.Кадасе,међутим,тајобједињавајућинаднационалнипројекатурушио,асњимиширисоцијалистичкиидентитет,наоко„споредни”националниирелигијскиидентитетипробудилисусеиздубоког„зимскогсна”ипојачалидонеслућенихразмера.Несамона простору бивше „Друге Југославије”, већ и у читавојпостсоцијалистичкојИсточнојEвропи,етнонационализамсепојавиодапопуниизвестан„празанпростор”којисепојавионаконштосусераспршилиидеалисоцијалистичкогинтернационализма. Тзв. етнички и религијски „ревивал”набалканскимпросторимаупоследњојдеценији20.века,укултурнојполитициједовеодопревагеконцептареафирмацијенационалногкултурногидентитета.5
Умногимсвојимаспектимапаиусферикултуре,србијанскодруштвојошувекбаштинијакенаносесоцијалистичког
4 Такојеоктобарскареволуцијабила„митолошкимоментparexcellenceтеисторијекојајепосталааконезаменазаспасење,ондабарместоизмирењачовекасасамимсобом”(Фире,Ф.(1996)Прошлостједнеилузије,Комунизамудвадесетомвеку.Београд:Paideia,стр.96).
5 УслучајубившеСФРЈ,какоистичеС.Хантингтон(Huntington),„Многозаједништвојеиспарилоисвакагрупасесвевишеидентификоваласа културном заједницоми одређивала у религијскимпојмовима. БосанскиСрбипосталисуекстремнисрпскинационалистиидентификујући се саВеликомСрбијом, српскомправославномцрквомиширомправославномзаједницом.БосанскиХрватисубилинајжешћихрватскинационалисти, себе су сматрали грађанимаХрватске, наглашавали сусвој католицизам и, заједно саХрватима изХрватске, свој идентитетсакатоличкимЗападом.”(Хантингтон,С.(2000)Сукобцивилизацијаипреобликовањесветскогпоретка,Подгорица:ЦИДиБањаЛука:Романов,стр.298).
314
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
друштвеногмодела.Усоцијалистичкимдруштвимакултурнаполитикајезависилапонајвишеоддвафактора:одкарактеристикапланскепривреде (усрбијанскомслучајукоји јенештоспецифичнији,одтзв.„договорнеекономије“којајеврвелаодволунтаризмаинестручности)иодфункцијеполитичкелегитимацијекојујеовимдруштвимаприбављалаикултура.Првифакторкојијеекономскеприродејеуглавномделоваонегативно,докјеполитичкалегитимацијауглавномдоводила до побољшања финансијског стања у култури.6Социјалистичкапланскапроизводњаималајечитавнизпоследицапокултуру,одкојихсупресуднебилетри.Прво,унедостаткурегулацијепомоћутржишта,понуданијеследиластварнупотражњу,штоједоводилодопојаве„привреденесташица“.Друго,интеракцијеимперсоналногтипакарактеристичнезатржишнеодносепривреднихсубјеката,билесу замењене игромличних веза која је процес планирањапретвoрилауправоцењкањеоплану.Најзад,самапривреднафункцијадржавебила јепротивуречна:држава јебиладиректноодговорназафункционисањепредузећа,докјесдругестранеморалапреузетиитрадиционалнуулогууфинансирањујавногсектора,вођењусоцијалнеполитикеитд.Тајдвострукитеретјествараоогроманпритисакнадржавнибуџетпасенепроизводнисекторфинансираоонимштојеизбуџетаслучајнопреостајалокаовишак.Крајњирезултат је био да се у праксипланскепривреде култура налазилаудвоструконеповољномположају:дугорочно,каодео„непроизводногсектора”икраткорочно,каосфераукојојдоминирајујавнеустановекојефинансирадржава.Штосетичефункцијеполитичкелегитимације,онаједонеклепобољшавалањенупреговарачкупозицијууборбизаоскуднабуџетскасредства.Институцијекултуресусе,такође,честостављалеуфункцијупромовисањаодређенеличности,трагајућизаполитичким„свецима”илизаштитницимакојибиим обезбеђивали коришћење буџетских резерви, спонзорставаитд.Речју,прикљештенаизмеђуцењкањаодржавнимфондовимаипристанкадабудесредствозаполитичкулегитимацију,културајеусоцијалистичкимдруштвимаредовнодолазилаустањесиромаштва,зависностииинерције.
Данас,наконурушењасоцијализма,демократизације,постмодернизације, алииетничкогревивала, грађанскихратова,ксенофобије,страногвојногприсуства,идеологијељудскихправа,кретањауправцуевропскихиширихинтеграција, и свега другогшто карактерише новимиленијум наБалкану,првопитањенакојеваљаодговоритијестекојето
6 Маршал,М.(1988)Проблемифинансирањакултуреупривредисцентрализиранимпланирањем:случај,стр.112.
315
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
вредностимогубитиодзначајазаактуелнукултурнополитичкупраксу.Оноштосенапочеткузасигурномоглорећиједазаједносамарксистичкисхваћениммодернизмом,небитребалоодбацитиитемељнамодернистичканачела.Дасе у савременом свету не може цивилизованоживети безнекихосновнихмодернистичкихидеала,болносупотврдилаидраматичнадешавања(несамоукултури)напросторубившеСФРЈугославије,којасупрвенственобилаузрокованапремодерним,ирационалнимстрахомодразарањанационалнихкултураиспецифичностинационалнихидентитета.Уистовреме,показалосеукојојмерикултурнаполитиказависиодукупнихдруштвенихпроцеса,економскемоћидруштва,историјскогнаслеђа,положајаграђанауполитичкомсистемуинарочитоодполитичкекултуре.
НебитребалозаборавитидајеСрбијапочетком20.векабилаједнаодизразиторуралнихземаљауЕвропи7,дајекаснопочеласаиндустријализацијомиурбанизацијом,збогчегајесрпскакултурадугоостајалауграницамапредмодерног,недосежућиразликуизмеђуприватноги јавног,личногиопштегинтереса.Оваколективистичкиоријентисанатрадиционалистичкасвест,обновиласеуследпознатихдогађајаитокомдеведесетихгодина20.века,сузбијајућитенденцијекамодерном,плуралном,отвореномииндивидуализованомдруштвукојеуважаваразличитост,спремнојенакомуникацију,сарадњуиненасилнорешењесукоба.Отомеоткудпоменутитрадиционализам(игрубинационализам)усвојњеговојсилини,немасагласностиунаучнимкруговима.Докједнисматрајудасенационалниконфликтиизтогдобаморајутумачитикаорезултатинепромењенеиисконскеисторијскемржњеизмеђунација,другиуњимавидеодговорнаизазовекраја20.ипочетка21.века,односно„постхладноратовскогсвета”.8Наравно,тимесписакмогућиходговорани
7 Одукупно10.620.000становниканатлукојејекаснијеобухватиладржаваЈугославија,у1890.г.83,8%чинилојепољопривредностановништво.Након20година(1910)удеопољопривредногјошувекјеизносио,81,0%.Соваквомсоцијалномструктуромукојојсезаступљеностсељакаупојединимрегионимакреталаод76%до94%,КраљевинаЈугославијајебилаједнаоднајсељачкијихземаљауЕвропи.Наконпрвогсветскограта,1921.г,удеопољопривредногуукупномстановништвупадана78,8%,а1939.г.на75,1%.ОпадањеуделапољопривредногстановништвауукупномстановништвупослеДругогсветскогратакреталосеуследећимвредностима:од67,2%(1948),на60,9%(1953),односнона49,6%(1961)и36,4%1971.године(Ћирић,Ј.(1979)Основисоциологијенасељаисоциологијесела,Ниш:Градина,стр.143144).
8 Или,какоусвомзакључкукажеједандобарпознавалацактуелнихетнокултурнихгибањауИсточнојевропи,К.Ђордано(Giordano)„Поштојеодувантанкиинтернационалистичкивеосоцијализма,моглисупоноводасераширепројектииденитетакојиискључивопочивајунатериторијалноусредсређенимконструкцијамаидентитета.Тајтериторијално
316
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
изблизанијеисцрпљен,алитонијепроблемкојимможемодасебавимоунаставку.Штагоддајеодговорнапретходнопитање,тај„нови”национализам,односнозатеченокултурно стањеукоме је доминантанконцептреафирмацијенационалногикултурногидентитета,увеликосеразликујеодконцептасавременогдемократскогдруштваињеговекултурнеполитике,којиподефиницијирачунајунаразликеиплурализам,укључујућиионајетнокултурни.
Укултурнимполитикамакојесепресвегабринузаочувањенационалногкултурногидентитета,јасноје,предностможедаимасамовећинскаетничкагрупа,премакојојседефинишеинационалникултурниинтересиидентитетдржаве.9Такавнационалномонистичкиприступ култури,међутим,нереткоповлачизасобоминетолерантанодноспремакултурнојразноликостиунутарсаменационалнекултуреиизбегавањеконтакатасадругимкултурама.Усмереностпремасамојсебиисвојојпрошлостизатваракултуруунационалнеоквиреидоприносихомогенизацијинације,најчешћенабазинационализмакаојединоисправнезваничнеидеологијенакојиначинсечитавакултурасрозаванасредствопукеполитичкеиндоктринацијеионемогућавасвакоаутономнокултурноделањекојенијеуслужбидржавнеполитике.
Данашње српско постсоцијалистичко друштво, међутим,увеликопрате:немаштина,нерегулисани економскиодноси, нестабилност политичког система, а у култури некритичкопрепуштањетржиштуижилавиопстанакполитичкогидолопоклонства и идеолошкопартијске цензуре. Такође,државанеиздвајадовољна средства закултуру,нивокултурнихпотребасеснизио,ауметничкостваралаштвосеневреднујекаонекад.Подизговоромда„народудајуоноштоонтражи”,например,већинателевизијауСрбијиуударнимтерминимаемитујетривијалнесадржајенамењенезабави,типатзв.риалитишоуа.Речју,наделујепотрошачкопоимањекултуре,укомесекултурасводиназабавуикраткотрајнихедонизамчија јесврхадакодпотрошачаодагна„лошемисли”увезисанеизвесномитуробномстварношћу.
утемељенетницитет,каоконструисанкомплекспросторнихиетнокултурнихфактора идентитета, под импулсом глобализације који у овомделуконтинентаранијенијебиотакоизражен,учвршћујеседанаскаотемељсадашње‘идентитетскеархитектуре’централноевропскихиисточноевропскихнационалнихдруштава.Ретериторијализацијаидентитетаисањимаповезанихконфликатанесмедасетумачикаожилавотрајањеједне‘замрзнутетеорије’негоуњојтребавидетииодговорнаизазовеXXIвека.”(Ђордано,К.(2001)Огледиоинтеркултурнојкомуникацији,Београд:БиблиотекаXXвек,стр.239240).
9 ДрагићевићШешић,М.иСтојковић,Б. (2011)Култура–менаџмент,анимација,маркетинг.Београд:Клио,стр.4142.
317
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
Резултатиистраживања,међутим,показујудасепреференцијестановниканајугуСрбије,кадасуупитањумедијскипроизведенипрограми,неподударајусаоваквомепикурејскоескапистичкомкултурномпраксом.
Графикон 1 Србија / У медијима најчешћепратимследећесадржаје
Фреквенције присутних медијских садржаја, показују даљуди,осимзабаве,имајупотребеизанекимдругимсадржајима које ваља и даље емитовати и развијати.У самомистраживању, експлицитни забавни садржаји су приличнонисковредновани(4,8%),утојмеридачакрађајусумњуувезисаискреношћуодговораиспитаника.Какобило,уколико се заприлоге из културе опредељује само0,2%азаобразовнеприлоге свега0,3%испитаника,културнаполитикаСрбије није и не може бити део некаквог великогисторијског процеса на чијем крају се налази „свестраноразвијеналичност”–штојекаоидеалбилопројектованоунекaдашњојмарксистичкифундиранојкултурнојполитици.Каоисведруге„политике”,икултурнаполитикасенеможесагледаватинитиразвијативанкретањаиразвојаукупногдруштва.Она јеусловљенаукупношћудруштвенихиекономскиходноса,каои„општомполитиком”којакултурнојполитициодређујеосновезастратегијскециљевеизадатке.Утомсмислусеистичедајесмисаоисадржинакултурнеполитикеузависностиодприродедруштвеногсистема,одкултурнихаспирацијаводећихдруштвенихснага,културнетрадицијеисл.10
Сучељавањекултурнеполитикеса„културномстварношћу”се, међутим, одвија и путем општеприхваћених премиса,вредностиициљева.Постојећимоделикултурнихполитика
10Прњат,Б.(1986)Културнаполитикаикултурниразвој,Београд:Савременаадминистрација,стр.11.
318
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
не представљају друго до скупове теоријско аксиолошкихпремисакојикрозсвојуорганизацијуциљеваисврхапротежирају одређене типове културног развоја.Стога је оношто предстоји Србији плодна спрега политике и културе:наједнојстраникарактериинтенциједруштваанадругојдуховнепотребеиочекивањадруштвенихгрупаипојединаца–закојевидимоданисуупотпуностиокренутизабавии„лакимсадржајима”.Насупротпримордијалистичкомконцептуокојемјебилоречи,просторсавременекултурезасигурнонијепростизразједногнационалногдуханаодређеној територији, већ и простор комуникације, поље укојемсеразмењујуготовакултурнадобраистварајунова.Културе немају више од десет процената својих изворнихелемената,доксусвиосталииздругихкултура.11Културниелементиодкојихсесастојисвакапојединачнакултурасупутовалиипутујукрозвремеипростор,такодасеоноштоседанас сматранационалномилинекомдругом„аутохтономкултуром”самомањеиливишеуспешнакомбинацијаовихпретходних.Демократскодруштвозахтевакултурукаопросторличнеслободеиљудског заједништва, једнууниверзализовануиуистовремеиндивидуализованукултуру.Тонепротивречисмислукултурнеполитикекојисесастојииу очувањуиразвоју културнебаштинеиидентитета.Идентитетисенечувајусамозаштитом,већпресвега„подршкомкултурнеполитикеоптималномразвојустваралаштва у једној средини, јер самоновим вредностима делапретходнихгенерацијадобијајусмисаоизначај.”12
Увезиспретходним,индикативнајенаклоностиспитаникадакултурнаполитикапресвегабудеоријентисанакасветскојкултурнојбаштини(28%)инационалнојкултури(26%),азнатномањекабалканскојкултурнојбаштини(8%),докселокалнакултуранашланасамомзачељу(7%).ПроизилазидасекултурнаполитикаСрбијесуочавасаважномдилемомкојасетичеравнотежеизмеђунационалнеиинтернационалнекултуре.Какојекултураиначиннакојисеизражавајунационални,етнички,регионалниидругиидентитети,неизненађујешто испитаници високо рангирају националнукултуру.Паралелно с тим, међутим, одговори испитаникасведочеиодоживљеномипроживљеномплурализмуимултикултурализмукултураунутариизванСрбије.Овајдруги,
11Кале,Е.(1982)Уводузнаностокултури,Загреб:Школскакњига,стр.131.
12ДрагићевићШешић,М.Културнаполитика,национализамиевропскеинтеграције,у:Битииз/ван.КаредефинисањукултурногидентитетаСрбије,уреднициТојић,К.иСиму,М.(2010)Београд:Kulturklammer,стр.107.
319
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
којипроистичеизмеђународнихконтаката,нијесамопротивтежаизвеснимнационалистичкимнамерама,већиједнаодтемељнихчињеницасавременогсвета, захваћеногпроцесомглобализације.Следственотоме,културнаполитикаСрбијебитребалодапромовишеивредностинационалнекултуреиуистовремедабудеотвореназаучешће(иутицаје) из иностранства, да поспешује културне иновацијеи поштује општије трендове европског културног развоја.Реч је о политици утемељеној на уважавању културних инационалних различитости и на неговању свих изворнихоблика мултикултурног и интеркултурногживота, који ћедоприноситистварањуијачањумеђусобногповерењаитолеранције.13
Графиконбр.2.Србија/Културнаполитикатребалобипревасходнодабудеоријентисанака:
СобзиромнамултинационалнисаставделаСрбијеизкојегсубилииспитаници,билојезначајноувидетизакојимоделполитике у култури се опредељују припадници појединихнација.Доведемоли,дакле,увезумоделекултурнеполитикесанационалномприпадношћуиспитаника,произилазидакосмополитскимоделполитикеукултуринајвишезаступајуприпадницибугарскенације(42,4%анкетираних),затимследеАлбанци(32,2%),Роми(30,2%)и,накрају,Срби
13Кадасерадиосветриземљекојесубилепредметанализе,онихкојипреферирајукултурнуполитикуусмеренупремакосмополитискојкултуриначитавомБалкану,највишејебилоуМакедонији(49,8%),затимуСрбији(31,7%)и,накрају,Бугарској(26,7%)–штојебилоизненађујуће,собзиромнатадашњуофицијелнубугарскуопредељеностдаштопреуђеуЕвропскуунијуаузтојевећбилаичланицаНАТОсавеза.Надругомместујеизборнационалногмоделаполитикеукултури,којисуунајвећојмериподржалииспитанициизСрбије(32,1%),аподједнако(по25,9%)испитанициизБугарскеиМакедоније.Балканскојкултурнојбаштининајвећизначајпридајеподједнакбројанкетиранихизсветридржаве(алисвега9%).
320
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
(28,1%). Заузврат, национални модел политике у културинајвишеприхватајуСрби(42,6%),потомАлбанци(33,1%),Роми (20,8%) а најмање Бугари (15,2%).Балкански моделполитике у културидалеко заостаје, панепрелазимаксималних16,3%(кодБугара),докјелокалнимоделсасвимудефанзиви,самаксималних9,1%(кодАлбанаца).
Табелабр.1.Србија/Националнаприпадностиизборкултурнеполитике
Било је занимљивоиуочитикултурнуоријентисаностиспитаникаузависностиодшколскеспреме,старосногдобаиместастановања(штојеприказаноуследећимтабелама).Штосетичеонихбезшколе,највећидеоњих(41,5%)оовомпитању„немастав”,аодпојединачнихусмерењакултурнеполитикеионипреферирајукосмополитскимодел(28,7%).Забалканскимоделкултурнеполитике,процентуалнонајвишесусеизјаснилииспитаницисазавршеномосновномшколом(14,4%),штојеипакготоводвострукомањеодпроценататихистихиспитаникакојиби,такође,радиједавидекултурнуполитикуусмеренукасветскојкултурнојбаштини(27,2%).Уодносунасвеобразовнегрупације,космополитскакултурајенајпожељнијакодонихсазавршеномвишомшколом,факултетомилиакадемијом(35,5%),премдасеовагрупаупогледупрефериранихпојединачнихусмерењакултурнеполитикеунајвећемпроцентуопределилазанационалнукултуру(36,6%).
Табелабр.2.Србија/Школскаспремаиизборкултурнеполитике(%)
Ка светској културној баштини
Ка балканској културној баштини
Ка националној култури
Ка локалној култури
Немам став
Без школе
28,3 7,5 17,0 5,7 41,5
Незавршена основна школа
29,5 3,3 29,5 4,9 32,8
Основна школа 27,2 14,4 33,6 5,6 19,2 Трогодишња стручна школа
33,3 11,1 27,8 5,6 22,2
Завршена средња школа
33,9 7,5 35,5 6,5 16,7
Завршена виша школа, факултет или академија
35,5 11,8 36,6 2,2 14,0
Ка светској културној баштини
Ка балканској културној баштини
Ка националној култури
Ка локалној култури
Немам став
Србин 28,1% 8,0% 42,6% 3,6% 17,7%
Ром 30,2% 5,7% 20,8% 3,8% 39,6%
Aлбaнaц 32,2% 11,6% 33,1% 9,1% 14,0%
Бугaрин 42,4% 16,3% 15,2% 5,4% 20,7%
321
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
ПреференцијемоделакултурнеполитикеуодносунагодинестаростиуСрбији,изгледајуовако:одпојединачнихусмерења културне политике највише се цени оно ка светскојкултурнојбаштини–ураспонуод30,2(онипреко60година)до34,8%(1929година),осимуслучајуонихизмеђу5059годинастаростикодкојихјенационалнакултураоднелапревагу(33,8%)уодносунапретходну(26%).Уопштеузев,главнаконкурентскабиткасеводилаизмеђунационалногикосмополитскогмодела,штојевидљивоиуподацимакојисеодносенаместостановањаиспитаника.Опредељењазаједан или другимодел културне политике, редовно заузимајунегдеокодветрећинеукупногбројаизраженихставова.Преосталатрећинајеприличнонеуједначенопопуњенаоним ставовима који се изјашњавају у прилог балканскојилилокалнојкултури,уззнатанпроценатонихкојипоовомпитањуједноставно–„немајустав”.
Табела бр. 3. Србија / Старосна доб Културна политика превасходно треба да буде
оријентисана:
Табелабр.4.Србија/Местостановањаиизборкултурнеполитике(%)
Претходнаопредељењазамоделеполитикеукултуримогусе,макарделимично,објаснитиуколикоседоведуунепосреднијувезусапознавањембалканскекултурнебаштине.Онихкојидржедасуупотпуностиупознатисакултурномисторијомбалканскихнародаје14,6%,делимичноупознатих са културном историјом балканских народа је 59,9%,докпроценатонихкојипризнајуданисуупознатисакултурном историјoм балканских народа износи (знатних)25,4%. Једна четвртина испитаника која није упозната сакултурномисторијомбалканскихнарода,упућујеназакљу
ка светској културној баштини
ка балканској културној баштини
ка националној култури
ка локалној култури
немам став
19-29 34,8% 6,7% 31,1% 5,2% 22,2%30-39 32,3% 13,1% 32,3% 6,9% 15,4%40-49 32,1% 11,9% 33,6% 2,2% 20,1%50-59 26,0% 7,8% 33,8% 7,8% 24,7%преко 60 30,2% 6,3% 30,2% 5,2% 28,1%
Ка светској културној баштини
Ка балканској културној баштини
Ка националној култури
Ка локалној култури
Немам став
Село 30,3 9,7 36,6 5,5 17,9 Град 31,1 8,2 29,4 5,4 26,0 Приградско насеље
37,8 14,9 36,5 4,1 6,8
322
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
чак да су програмски садржаји о културној историји балканскихнародауобразовномсистемуСрбије,једноставно,недовољно заступљени.14 Закључак који се намеће сампосеби,једанесамоСрбијивећичитавомБалканупредстојинекаврстадоговарањаокоједнакезаступљеностикултурнеисторијебалканскихнародаунаставнимпрограмимањиховихобразовнихустанова.Притом,штоједвадајепотребнопоменути,нарочитупажњуваљаобратитинаонепрограмске садржаје који афирмишу заједничку културну основубалканских мултиетничких, мултиконфесионалних и мултикултурнихдруштава,асвеуциљуприближавања,интензивнијесарадњеиразумевањабалканскихнародауњиховојразличитости.15
Интересантно једасусабалканскимкултурнимнаслеђемпонајвишеупознатионинајмлађи(графиконбр.3),штопротивречиувреженоммишљењуомладимљудимакаоособамакојеживе„овдеисада“икао„незналицамаисторије“.
Графиконбр. 3.Србија/Староснадобипознавањекултурнеисторијебалканскихнарода(%)
Питањеје,додуше,коликојетознањереално,алибисетоистотаквопитањемоглоујошоштријемоблику,поставити
14Интересантно једа јеуБугарскојчаквишеодполовинеанкетиранихизјавилоданијеупознатосакултурномисторијомбалканскихнарода,докјетоуМакедонијиизјавилонештовишеодједнепетине.
15Увезистим,охрабрујеподатак(наравно,уколикосуиспитаницибилисасвимискрениусвојимодговорима)дајеготоводветрећинеиспитаникауСрбијиделимичноилипотпуноупознатосакултурномисторијомбалканскихнарода,пастогајошимадодатнупотребудаупознаисветскокултурнонаслеђе.Онојесвакаконеопходнозаукључивањебалканскихнародауевропскеипланетарнеинтеграције,укојимаисамииспитаницивидемогућностбржегразвојаСрбијеибалканскогрегионауцелини.
323
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
иувезисапоменутимзнањемстаријихгенерација.Штавише,наосновусвихдругиходговораизупитника,оноштосеможенаслутитијезаправотодајезнањеонихстаријихоБалканунесамонедовољно,већиоптерећеноразнимпредрасудама.Стога јемождаибољенематибилокаквопозитивно„знање”,негоиматиискривљенупредставуонечемуилинекоме.Кадасерадиопредрасудамаилинеадекватномзнањуочитавимнародимаиликултурама,онесуупрошлостивеомачестоимале запоследицуидраматичнефизичкеобрачунемеђубалканцима.Затопредрасудеосуседниметничкимзаједницама,државамаињиховимпревалентнимвредностима,забалканскенародеданаспредстављајутаквуврсту интелектуалног и сваког другог „луксуза” које онисебивишеједноставнонебисмелидопустити.
Упркосдејствупретходнопоменутихфакторакојеврхунеуовомилионом,блажемилиоштријемобликунационализма,већинаиспитаникауСрбији(55%)изјављуједасународиБалканасличнијимеђусобно,уодносунадругенародеЕвропе,17,9%сматрадатонијеслучај,док27,1%отоменијеималостав.Мишљењаосличностису,међутим,приличноподељенапонационалнојоснови.Например,само23%испитанихАлбанацасматрадасународинаБалкануслични,34%отоменемастав,док42,9%наовопитањеодговараса“не“!НасупротномполујебугарсканационалнамањинауСрбијикојасеу75,5%случајеваизјаснилазасличностмеђународимаБалкана,закојомследеСрби(67,3%)изначајномањеРоми(43,5%).16
Табелабр.5.Србија:Националности/НародиБалканасусличнијимеђусобноуодносунадругенародеЕвропе
За смиривање етничких напетости у региону, то свакаконије добар знак. За претпоставити је да Албанци као изразнесличностибалканскихнародаупрвомредуузимајусамисебе,сматрајућисепонекимсвојимкарактеристикамаразличитимилиизузетним.ВећинаАлбанацајемуслиманске вероисповести (што их разликује од православно
16Сигнификантно је да и у Македонији свега једна трећина Албанаца(32,1%)сматрадасличностпостоји,заразликуодСрбауистојдржавикојичаку81,4%случајеватврдедасубалканскинародислични,каои77,5%већинскихМакедонацаи69,7%Рома.
Бугарин 75,5% Србин 67,3% Ром 43,5% Албанац 23,0%
324
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
хришћанскогокружењањимасуседнихнарода)каоштоинајвећи део њих чврсто верује у своје старинско илирскопорекло.Идокосталенационалнемањинеубалканскимземљамаизгледадапокушавајудананекиначинублажејошувекјакенационалистичке„ветрове”којидувајуовимпросторима–имплицитномтврдњомда судуготрајномакултурацијом балкански народи попримили нека заједничкадистинктивнаобележја,већинаАлбанацаутаобележјаизгледаданеверује.Остаједасевидикакоћеуновонасталимполитичкимоколностима,АлбанциуспетидапомиресопственинационалниексклузивизамиромантизамсаинтегративнимпроцесиманесамонаБалканувећиу европскимоквирима–којизахтевајузаједништво,партиципацију,универзалнепринципеитолеранцију.
СматраседајемеђубалканскимнародимаукорењеноимишљењедапроцесуједињењасаЕвропомможеданарушиидентитетиугрозиетничкобићеодређенедруштвенегрупе.Некаодпитањаизупитникадиректносусеодносиланапроверутачностиовогаубеђења.Једноодњихјегласило:„Далисматратеда јеВашакултураитрадицијаугроженапродоромвредностикоједолазеизевропскихземаља?”ОдговориусветриземљесупоказалидаданасвећинаиспитаникасатериторијеБалкананемислитако.Такоје,например,уСрбијинаовопитање61,9%испитаникаодговорилоса„не”,а38,1%са„да”.17Другачијестојистварсаамеричкимвредностимаусветриземље,посебноуМакедонији,где је страх од американизације (57%), чак однеопревагунадосећајемдајеаутентичнакултурадомаћиназаштићена(42,7%).УБугарскојсе,пак,американизацијеплашенештовишеод„европеизације”,алијошувекурелативнонискомстепену (35,2% се плаши, а 64% се не плаши америчкихвредности).
УСрбијисе,међутим,одиграваправадрамаокоовогпитања,собзиромдајеразликаизмеђуонихкојибидачувајуаутохтонукултуруодамериканизације(47,5%)ионихкојисеовепоследњенеплаше(52,5%)веомамалатј.износисвега5процената.Ситуацијасечинијошозбиљнијом,кадасеупоредеодговориуодносунанационалнуприпадностиспитаникауСрбији,изкојихпроизилазидавећинскиСрбиучак63%случајевасматрајудајењиховакултураугроженаодамериканизације.
17У Бугарској је страх од угрожавања идентитета европеизацијом јошмањи, јер је свега 22,6%испитаника одговорило са „да ”, а 77,4%са„не“,докјеуМакедонијиставпоовомпитањуготовоидентичанономуСрбији(59,2%испитаникасенеплашиевропскихвредности,а40,8%сеосећаугроженим).
325
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
НаконанализеподатакауСрбијикојисеодносенабојазанод европеизације, а у вези са школском спремом, местомстановања,националномприпадношћу,староснимдобомиматеријалнимположајем,добилисморезултатекојисуприказаниунареднимтабелама.
Табела бр. 6. Србија Школска спрема / Дали сматрате да је Ваша култура и традицијаугрожена продором вредности које долазе из
европскихземаља?(%)
Табела бр. 7. Србија Место становања / Дали сматрате да је Ваша култура и традицијаугрожена продором вредности које долазе из
европскихземаља?(%)
Табелабр.8.Србија–Староснадоб/ДалисматратедајеВашакултураитрадицијаугроженапродором вредности које долазе из европских
земаља?(%)
Табелабр.9.Србија–Материјалниположај/ДалисматратедајеВашакултураитрадицијаугроженапродоромвредностикоједолазеизевропскихземаља?(%)
Школска спрема Да Не Без школе 42,3 57,7 Незавршена основна школа 40,3 59,7 Основна школа 40,2 59,8 Трогодишња стручна школа 42,6 57,4 Завршена средња школа 34,0 66,0 Завршена виша школа, факултет или академија 36,8 63,2
Место становања Да Не Село 33,6 66,4 Приградско насеље 28,0 72,0 Град 41,7 58,3
Године старости Да Не 19-29 35,5% 64,5% 30-39 42,8% 57,2% 40-49 28,5% 71,5% 50-59 44,9% 55,1% преко 60 43,9% 56,1%
Материјални положај Да Не веома добар 52,4% 47,6% релативно добар 33,0% 67,0% релативно лош 36,1% 63,9% веома лош 45,5% 54,5% неподношљив 64,0% 36,0%
326
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
Табела бр. 10. Србија Националности / Дали сматрате да је Ваша култура и традицијаугрожена продором вредности које долазе из
европскихземаља?(%)
Заочекиватијебилодаинтелектуалцибудуотворенијипрема културним вредностима које пристижу из Европе. Резултатидобијениодонихсазавршеномосновномшколом,међутим,оповргавајумишљењеоњиховојрезервисаностиупогледупрожимањанационалнеиевропскекултуре,итоупозитивномсмислу.Надругојстрани,акосусеодговориградскихиспитаникаимоглиприближнопредвидети,мањеје било очекивано у тојмери „еврофилско”мишљење испитаника са села поводом овог питања. Одбојност премаевропским вредностима не показују ни људи из приградских насеља, иако њихови насељеници умеју понекад дабудуиискључивикодовакоосетљивихпитања.Културнахомогенизација је, очито,извршилаизвеснасоцијалнапомерања и релативно изнивелисала некадашње израженијеразликеуставовимапосматранихкатегоријаљуди.
НајмањестрахауодносунавредностиЕвропе,премаочекивањима, налази се међу образованијим, припадницимасредњеимлађегенерације.Тосугрупекојеииначепоказујутенденцијукаусвајањуширихгеополитичкихидентитета(идентификујусеучесталијесаЕвропомичовечанствомодосталихкатегоријастановништва).Међутим,чакимањеобразованиистаријиувећинисматрајудаимодевропскихвредности не прети опасност. Својеврсни изолационизам,тј. схватањеда је српскакултураугроженаодЕвропе, већинскизаступајусамоонииспитаницикојисусвојматеријалниположајокарактерисаликао„неподношљив”.Људимакојисенађуубезизгледнојегзистенцијалнојситуацији,очито,малотогаизгледапримамљиво,панипричеопросперитетнојЕвропикоје(каоприче)немогуданапунестомакиобезбедеколикотоликопристојнубудућност.Постраниодовечињенице,одкојеникаконебисмосмелиодмахиватиглавом,овакавњиховстав,посвојприлици,одражаваитрадиционализам, слабуобавештеносткаоипријемчивост зарецидивеофицијелнепопулистичкеидеологијенекадашњегсоцијалистичкогрежима.
Националности Да Не Србин 47,3% 52,7% Албанац 38,4% 61,6% Ром 28,4% 71,6% Бугарин 23,2% 76,8%
327
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
Што се тиче припадника различитих националности уСрбији,најмањистраходевропеизацијепоказујуБугарииРоми(23,2односно28,4%),затимследеАлбанциасасвимна зачељуналазе се већинскиСрби, као сасвимподељенанацијапоовомпитању.ДржимодасуоваквиставовиикодАлбанацаикодСрбаиндукованипрвенственополитичкомисоцијалномситуацијомукојојсусеоведвенацијенашле.Јошувекживиполитичкидогађаји, попут санкцијаУНа,НАТО бомбардовања из 1999. год. и каснији развој догађаја наКосову иМетохији, утицали су на даљи опстанакизвесногкултурногизолационизмакодСрбаињемуодговарајућег (алиисудећипремарезултатима,удобројмерификтивног)националног„отварања”АлбанацапремаЕвропииакосуиједнаидруганација јошувекузнатнојмериоптерећенитрадиционалистичкимвредностимаи јакомнационалномвезаношћу.Раширеностизолационизмамеђусрпским живљем у целини, међутим, ни у време најгореескалацијемеђунационалнихсукобау„ДругојЈугославији”нијепрелазила једнутрећину,доксуспорадичнидогађаји(попутпотписивањаДејтонскогспоразума)увеомакраткомрокудоводилидоснижавањаснагеираширеностисрпскогнационализма.КакозабележенависокарезистентностСрбауодносунаевропскевредностинијепраћенаиповећањемобиманационалнеискључивостиуукупнојпопулацији,можесепретпоставитидајеонапререзултатактуелнихполитичкихоколностиноштојенекакватрајнијасрпскадиспозицијаилиодлика„непроменљивогсрпскогменталитета”.Дајепак,Албанскоодушевљењеевропскимвредностимаунајвећојмерификтивно,показујуинекидругиодговорикојесмодобилиодприпадника.Например,завећинуиспитанихАлбанацаоноштопресвегаодвајаБалканодЕвропејесте–православље,балканскинародимеђусобнонисуслични,каоштоитрипутачешћеодСрба(некритички)изјављујудајеБалкан„прваиправаЕвропа”.УкупанпроценатисказаАлбанацасајугаСрбијекојиБалканвећситуирајууЕвропуилигасматрају„правомЕвропом”износи64,8,заразликуодСрбакодкојихонизноси56,9.НаосновуовихподатакатребалобиочекиватидаАлбанцибудунешторезервисанијиодСрбауодносунаевропеизацију,алионитонису(разумесе,усвојиманкетнимисказима).
ЈошмањесуАлбанциуплашениодамеричкихвредности,јерсамо18,4%њихсматрадајењиховакултураугроженаамериканизацијом,док81%тврдисупротно.Заједнумањевишетрадиционалистичкиодређенунацију,таквиставовивећине испитаних Албанаца према, у основи индивидуалистичкиоријентисанимамеричкимвредностима,сенебимоглиобјаснитибезпосредујућих(ситуационих)факторау
328
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
њиховомобликовању.Једантакавфакторје,упрвомреду,спољна политикаСАДнаБалкану с краја 20. века, а којајеувеликојмерифаворизовалажељуАлбанаца запроменомњиховогдржавноправногстатусауонимбалканскимземљамаукојиманечинеетничкувећину.Да је албанскапријемчивостзаамеричкевредностинештобитноконтрадикторно,посредносведочеиподационесразмерномнижем степену прихватања тих истих вредности од странеосталих националних заједница на Балкану. Осим Рома,који суунешто већемпроценту (66,7%), алиипак знатномањенегоАлбанци,изразилисклоносткаамеричкимвредностима,припаднициосталадванационауСрбији(БугарииСрби),већинскисматрајудајењиховааутохтонакултуразаправоугроженаамериканизацијом.ИспитанициизредовабугарскенационалнемањинеуСрбијидржеунатполовичних55,9%случајевадаамеричкевредностиугрожавајуњихову културу,што тврди и 63,9% већинскихСрба.Могућеје,дакако,даАлбанцисматрајуидајењиховакултураутојмерипостојанаикохерентнадајојникаквиупливиса стране, укључујући и оне од стране америчке културе,немогуугрозити њену„културнуокосницу” какобиторекликултуролози.Мисмо,ипак,склонијитомедапојачанупријемчивостзаамеричкекултурневредностиодстранеалбанскезаједницеприпишемоактуелнимполитичкимдешавањиманатлуБалканаизкојихјеонанајвишепрофитирала,анакојасупонајвишеутицалемоћнесилесаЗапада,пресвихАмерикаатеконда,иуједнознатномањесилеизЕвропе.Заиста,неманитиједногстриктнокултуролошкогразлогадаАлбанцисматрајуу38,4%случајевадасуугрожениевропскимвредностима,адатоисто,увезисаамеричкимвредностима,тврдивишеоддупломањељуди,тј.само16,4%.
ЗапретпоставитиједасеразликауприхватањуевропскеиамеричкекултуренаБалканубазираинанекимњиховимквалитативнимсвојствима,јерБугариуСрбији(премакојима јеамеричкаспољнаполитикапротеклихгодинабиласасвиминдиферентна)несматрајуувећинидасуугрожениевропском,већамеричкомкултуром,аикодСрбасестепениугроженостиодстранеевропскихуодносунаамеричкевредностизнатноразликују.Тодаамеричкевредностиугрожавајусрпскукултурутврди(већинских)63,9%испитанихСрба,докјеуслучајуевропскихвредноститајпостотакзначајнонижииизноси(мањинских)47%.18
18УБугарској,степенугроженостиодамериканизацијекодсвихнацијасекрећеод34,1%до39,8%,осимкодТуракакодкојихјезаједнутрећинунижи(24,8%).
329
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
Графикон бр. 4. Србија/Националност – Мојакултура и традиција су угрожени американи
зацијом
Упоредимолипретходнеподаткесаонимкојисеодносенаосећањеугроженостиодевропскихвредности,утисаккојисенамећесапросторасветрииспитиванеземљеједасу,постраниодактуелнихполитичкихсимпатијаиантипатија,аувезисаквалитативнимкарактеристикамаевропскеиамеричкекултуре,балканскинародизнатносуздржанијипремаамеричкимвредностимауодносунаевропске.УСрбијисевећинаСрба(63,9%)осећаугроженоодамериканизације,каоштосе52,7%истихнеосећаугроженимодевропеизације.УМакедонијијестраходамериканизацијеоднеопревагу(57%)надосећајемдајеаутентичнакултурадомаћиназаштићена (42,7%), док је став по питању уплива европских вредности готово идентичан оном у Србији (већинаод59,2%испитаникасенеплашиевропскихвредности,амањинаод40,8%сеосећаугроженим).Уовојземљисуодамериканизације уплашени и Роми (76,6%) и Срби (62%)ивећинскиМакедонци (66,7%),даклесвиосим Албанацакоји(збогвећпоменутих,ситуационихразлога)у77,3%случајеваизјављујуданисуугрожениамериканизацијом.
Насамомкрају,једноодпитањакојесетицалонационалногиетничкогидентитета,суочилоједиректноовепретходнесапроцесомуједињењаЕвропе.Одговарајућинапитањедалипоменутипроцесможеданарушинационалнииетничкиидентитетнарода,највећидеоиспитаникасесложиосанеутралномтврдњом„даукључењеуЕвропунезначиигубитакнационалногиетничкогидентитета”(31,%).Изаовогодговорапоучесталостиследеодговори„немамстав”ионајпокоме„укључењеуЕвропунезначипотпунигубитаквећизвесноприлагођавањенационалногиетничкогидентитета”(израженисапо22%случајева).Претходниодговорисведочеонемалојзбуњеностисрбијанскихиспитаникапоовомосетљивомпитању,јерштабито„прилагођавање“моглода
330
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
обухвати,малокојеувремеспровођењаистраживањамогаодазна,панинашииспитаницикојисусеунаставкуопредељивалиизаодговорепокојимајезаправо„одрицањеоднационалногиетничкогидентитетанужнаценазаулазакуЕвропу”(у11%случајева)илипроглашавали„националнеиетничкеидентитетестваримакојиприпадајупрошлости”(у7%случајева).Најзад,7%испитаникасеопределилоизаконтроверзанодговорпокоме„укључењеуЕвропуафирмишенационалнииетничкиидентитет”.
Графикон бр. 5. Србија:Процес уједињења саЕвропомможеданарушинационалнииетничкиидентитет.Сакојомсеоднаведенихтврдњи
слажете:
Укратко,немапитањакојејевишеподвојиломишљењанашихиспитаника,штосвакаконеможедабудедобарзнак.ЈедантаковажандруштвенипроцескаоштојеприкључењеЕУ,морабитипраћендовољнимстепеномсагласностиоконекихнајважнијихвредности,каоиоко„цене”којаморадасеплатидабионезаживеле.ТесагласностиуСрбијинакон2000тенијебилонавидику,анемаје,посвојприлици,ниданас.Наравно,тонезначидајеонанедохватна,већћеседоњедолазитинештопоступнијеиспоријеноштобионикојијеприжељкују(какопроизилази,јошувеквишедекларативноанестварно)желели.
331
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
ЛИТЕРАТУРА:
ДрагићевићШешић,М.иСтојковић,Б.(2011)Култура–менаџмент,анимација,маркетинг.Београд:Клио
ДрагићевићШешић,М.Културнаполитика,национализамиевропскеинтеграције,у:Битииз/ван.КаредефинисањукултурногидентитетаСрбије,уреднициТојић,К.иСиму,М.(2010)Београд:Kulturklammer
Ђордано,К.(2001)Огледиоинтеркултурнојкомуникацији,Београд:БиблиотекаXXвек
Кале,Е.(1982)Уводузнаностокултури,Загреб:Школскакњига
Ћирић,Ј.(1979)Основисоциологијенасељаисоциологијесела,Ниш:Градина
Мартинић,Т.(1986)Културакаосамоодређење,Загреб:Цекаде
Маршал,М.(1988)Проблемифинансирањакултуреупривредисцентрализиранимпланирањем:случајМађарске,Загреб:Културнирадникбр.5/1988,Загреб
Прњат,Б.(1986)Културнаполитикаикултурниразвој,Београд:Савременаадминистрација
Ранковић,М.(1974)Култураинекултура,Београд:ВукКараџић
Фире,Ф.(1996)Прошлостједнеилузије,Комунизамудвадесетомвеку.Београд:Paideia
Хантингтон,С.(2000)Сукобцивилизацијаипреобликовањесветскогпоретка,Подгорица:ЦИДиБањаЛука:Романов
332
БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ
BranislavStevanovićUniversityofNiš,FacultyofPhilosophy–SociologyDepartment,Niš
TRACINGASURVEY:SOMEDOUBTSABOUTVALUESINSERBIANCULTURALPOLICY
Abstract
After clarification of some basic notions, the text moves towardsanalysisoftheresultsofoneoftheveryfewempiricalstudiesdedicatedto explicit attitudes of Serbian citizens about cultural policy.This isasurveyconductedbytheInstituteofSociologyoftheUniversityofNiš in the period from 20022005, by collecting empirical materialin five districts of southeastern Serbia (Nišavski, Toplički, Pirotski,JablaničkiandPčinjski).TheresultsareindicativefortheperiodafterthedemocraticchangesinSerbia,andallowacomparisonwithotherfindings and future research. After the implosion of socialism anddramatic events at the end of the last century in formerYugoslavia,which were primarily caused by the fear of destruction of nationalcultureandnationalidentity,itappearsthattheculturalpolicylargelydepends on the overall social processes, economic power of society,position of citizens in the political system, historical heritage andprevalent cultural values. New developments have drawn attentionto some importantculturalquestions, likehow toprofile theculturalpolicy of Serbia,what it should be oriented at,what is the stand ofthe national culture (of Serbs) in comparison to cosmopolitanism,whether citizens are scared ofEuropean orAmerican values (and towhatextent),whethertheanswerstothesuchquestionsmakeSerbiaspecificintheBalkans,andtowhatextentisSerbiainternallydividedontheseissues–giventhestandardsociodemographiccharacteristicsofitspopulation?Thetextislookingfortheanswerstotheseandotherdilemmas in the responsesofSerbian citizens in the aforementioned
survey.
Keywords:culturalpolicy,thepreferencesofcitizens,vulnerabilityofculture,cosmopolitanculture,nationalculture,knowledgeofculture
333
Универзитет у Београду, Фа кул тет ор га ни за ци о них на у ка, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340333M УДК 316.422:316.752(497.11)
316.72(497.11)оригиналан научни рад
КОНСТАНТЕКУЛТУРНОГКОНТЕКСТАИТРАНЗИЦИЈА
Сажетак: Транзиција је достатогапроменила уСрбији, нопостојиједанбројконстантикултурногконтекстакојетранзицијанијеуспеладапромени.Пребисемоглорећидасутеконстантеобликовалетоктранзиције.Овде,пресвегатребаиматиувидуглобалневредноснеоријентацијекојесутрадицијомукорењенеудруштвенобићеовогпростораикојесеувекизновапојављујуустаројсуштинииновомпојавномоблику.Теконстанте,надугирок,отежавајуквалитативнескоковеамодернизацијскимтрендовимадајуспецифичнуформу.Уњихспадајутрадиционализами ауторитарност као ињихови различити деривати.Ради се оглобалнимвредносниморијентацијамакојимасенастојиповезатипрошлостсабудућношћуитимеостваритиисторијскиконтинуитетдруштва.Онедруштвочинеизнутрапротивречниминепријемчивимзаиновације.
Кључнеречи:култура,вредности,транзиција,модернизација
ТранзицијадруштваСрбијејерезултатсимултанихпроцесараспада социјализма као глобалног друштвеног система ираспадабившеЈугославијекојисеодвијаоутешкомикрвавомрату.1Политичкадемократизацијадруштваиоживљавањетржишнепривредеодвијајусеусуочавањусанаслеђемсоцијализмаиграђанскогратаиприлагођавањуглобализацијскимтоковима,европскиминтеграцијамаи,каонужном
1 РадјеурађенуоквирупројектаТрадиција,модернизацијаинационалниидентитетуСрбијиинаБалкануупроцесуевропскихинтеграција(179074)којиреализујеЦентарзасоциолошкаистраживањаФилозофскогфакултета уНишу, афинансираМинистарствопросвете и наукеРепубликеСрбије.
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
334
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
злу, неолиберализму.2 У првом моменту се чинило да ћесепроменеодвијатирелативнобрзо,нотојебилосамозакратко.Врлобрзосесхватилоданасчекапотпунонеизвеснадруштвенатрансформација.
Иако историјски развој недвосмислено представља динамичкукатегорију,онипакусебеукључујеиодређенеразвојнеконстанте.Теконстантесемогунаћинаразличитимпољима,удоменусоцијалнеструктуре,економскихилиполитичкиходносаалиикултурекаоцелинеилиупојединимњенимсегментима,нпр.религији,системувредностиидр.Коликогоднамсечинилодасесвемења,увекпостојиононештоштожилавоодолевазубувременаиопстајенадугирок онемогућавајући, ако не историјске а оно бар краткорочне,генерацијскедисконтинуитетеиразвојнескокове.УскладустимјеитранзицијауСрбијибилауспоренаодређенимразвојнимконстантама.Њихје,можда,понајвишебилоусоцијалнојструктуриикултури,алитакођеиуосталимсегментимадруштва.Удаљемтекстућенештовећапажњабитипосвећенакултурнимконстантама.
АкокултуруодредимоуХофштедеовом(Hofstede)манирукаоколективнопрограмирањеумакојечлановеједногдруштвеногмиљеачиниразличитимоддругихљуди3теакозањенуцентралнутачкуузмемовредноснеоријентације,тадајесасвимреалноочекиватидаћесеудоменувредностинаћикултурнеконстантекојеодређујудух једногвременаипростора,тј.духједногдруштва.Речјеовредностимакојеопстајуупркосрадикалнимдруштвенимпроменама.Штавише,уисторијскиконкретнимситуацијамарадикалнепроменемогуподстаћижилавутврдокорностпојединихвредноснихоријентација.Тимесеулазиузачараникругмеђусобнедетерминацијеукорењенихвредноснихоријентацијаи,нереткоретроградног,развоја.
Наравно, свакопојединачнодруштвоимасвоје специфичностиидабисеразумеладешавањауњемутребапоћиодњеговихкултурноисторијскихспецифичности,одтрадиционалноприхваћенихобразацадруштвеногпонашања,одлокалнихспецифичности,религије,митологије,националног,локалногирегионалногкарактера,којимогубити,зависноодоколности,заразличитеетничке,религијске,социјалне
2 Ружица, М. Држава и/или тржиште неолиберализам и/или социјалдемократија у: Како грађани Србије виде транзицију, приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung,стр.31.
3 Hofstede,G.H.(2001)Culture’sConsequences:ComparingValues,Behaviors, InstitutionsandOrganizationsAcrossNations,ThousandOaks,CA:SAGEPublications,р.9.
335
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
и,уопштекултурне,групесанекогпростораисти,сличниалиибитноразличити.
Крупнедруштвене,економскеиполитичкепромене,којесеунеколикопоследњихдеценијадешавајууСрбији,итекакосусеодражаваленатрансформацијусистемавредностиунутаркогсуседешавалии јошувекседешавајувеликиобрти. Промене на културном плану се манифестују крозразарање вредносног система, кризу идентитета, различитефрустрацијеипсихолошкаоптерећењапраћенаосећајембесперспективности.Првадеценијатранзицијејепредстављалапериодрадикалногодбацивањастарог ада сеновојошувекнијеоформило.Сједнестранесувиднанастојањаразличитихидеолошкополитичкихснагадауправљајупроцесимаполитичке, економскеи културне трансформације,доксдругестранепостојитежњаистихкаочувањустатусакво,илипрецизнијереченокаочувањупостојећихобразацарасподеледруштвенемоћи,затеченихизпретходног,социјалистичког периода, не би ли на тај начин омогућили/продужилиочувањеконтроленадкључнимдруштвенимтоковимаодносноопстајањеуовладавањутоталитетомдруштвениходноса.Утомконтекстуимјебиловажнодаочувајуауторитарнивредноснипогледјерјенабазињегамогућеновепроцесеупаковатиутрадиционалнеобрасцеподоправдањемдасерадио„природномредуствари”.
Дакле,каоиусвимдругимобластимадруштвеногживота,такосеиукултуримогунаћиодређенеконстанте,културнеконстанте,којеобележавајуепохе,векове,вишегенерацијскепериодеикојеобезбеђујукултурниидуховниконтинуитет. Ради се о константама које обележавајументалитет4људиодређеногпросторновременскоглокалитета.Некиауториконстантенашегменталитетавидеудинамицисукобадваширокосхваћенаи,упринципу,непрецизнодефинисанаентитетаначијојграницисеналазимовећвековима–ИстокаиЗапада.Шушњићнастојидаконстантенашегменталитетасведеначврстеобрасце(националне,политичкеикултурне)мишљења, веровањаипонашања,5 чимепрецизираовуидејуидајејојкултуролошкудимензијуусвајајућиБроделовуконстатацијудасерадиопојмовимадугогтрајања.У контексту културолошких разматрањаШушњић издвајаследећекомпоненте:традиционализам,ауторитарнименталитет,политичкуне/културу,антиинтелектуализам,предра
4 Вукчевић,Д.К.(2003)Изанорми:социолошкииправниесеји,Подгорица:ЦиД,стр.193.
5 Шушњић,Ђ. (2005)Препрекенапутуразумевања,поверењаипомирења,у:Вера–знање–мир,приредилиСитарски,М.иВучинић,М.Београд:Београдскаотворенашкола,стр.103.
336
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
судеинепостојањекритичкејавности.Украјњојлинијибисвепоменутомоглодасесведенатрадиционализамиауторитарнисистемвредности.
Традиционализам и ауторитарна свест и ауторитарни системвредностисемеђусобноподупируиподржавајучинећитакокултуролошкисиндромкојисеможесматратикултурноисторијском константом савременог доба наширемпростору западног Балкана. Ова константа с једне странеобезбеђује вредносниконтинуитетиповезује обрасцемишљења,веровањаипонашањасадашњесапретходнимгенерацијамаа,сдругестране,налокалномнивоууспораваглобалну динамику друштвеног развоја. Стога их можемопосматрати као културолошкефакторе који успоравајутранзицијуадруштвоСрбијечиненаизгледстатичним.Кажемонаизгледзатоштодинамикадруштвеногразвојанеумитнотечеиакосеочитавакаокоракуместу.Историја јеживаструктуракојасеодвија„овдеисада”макарколикотоодвијањебилоуспореноимакарколикоизгледалостатично.
Ауторитарностјевишезначанпојамионсеможепосматратиикаопсихолошкосвојствокарактеристичнозапојединцеалии као вредносна оријентација, чимедобија недвосмисленосоциолошкудимензију.Усвакомслучају,социолошкаи психолошка раван овог појма сумеђусобно комплементарне и у великој мери значајно повезане са другим друштвенимкарактеристикама.
Појамауторитарностиседоводиувезусаауторитетомиодносимамоћиудруштву.Онуистовремепредстављаидруштвениоднос алиипсихолошкостањеповодомдруштвениходноса,прецизнијеодносамоћииауторитета.Собзиромдајеауторитетвишезначанпојамтојеважнопрецизнијегаодредити.Најчешћесеподњимподразумеваугледилиутицај заснован на знању и способности који имплицираизвеснудозумеродавности.6Нетребазанемаритиниподатакдасеподовимпојмомчестоподразумеваивласт(енгл.theauthorities–државнавласт).Утомконтекстуизведенпојам ауторитарности подразумева дуализам недемократскеструктуре владања коју одликује захтев за беспоговорномпослушношћусједнестранеиспремностнапотчињавањеауторитетусдругестране.Радисеодвосмерномстању.Сједне стране се ауторитарност исказује као прихватање иидеализовањепринципахијерархијеионихкојисунахијерархијскивишимпозицијамакаоипокоравањеистимаа,сдругестране,каодоминацијанадонимакојисунахије
6 Клајн,И.иШипка,М.(2006)Великиречникстранихречииизраза,НовиСад:Прометеј
337
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
рархијскинижимпозицијамаиочекивањењиховепокорности.Речјеостабилизованојитрајнојспремностинатаквопонашањеузуверењедајеоноприродно,исправноидруштвенопожељно.Његапратиигенералнообожавањемоћииауторитета.7
Већсупрваистраживањаауторитарностидошладозакључака да је ова повезана са бројним друштвеним појавамамеђу којима значајноместо заузимају предрасуде, антисемитизам, етноцентризам, конформизам, прихватање деструктивнихидругихидеологија(каоштосунпр.фашизам,политичкоекономски конзервативизам, а томе бисмо моглидодатиикомунизамалиидругеполитичкоидеолошкесистеме).8
УистраживањимаАдорнаисарадникасеполазиодтогадаауторитарни синдром настаје у одбрамбеној идентификацији са строгимоцемкао агресором теда сеидеализацијаауторитетаоцакаснијепреносиинаосталеауторитетеудруштву.Поњеговомтумачењу, ауторитарносткаопсихолошкапоследицапородичногнасиљанаддецомсеманифестујекаопотиснутаагресивносткојасеуглавномиспољавапремамаргиналнимгрупамаипојединциматј.премаонимакојиимајунижистатусимањудруштвенумоћтестогапостојииблискавезаауторитарностиипредрасуда.Доведеноувезусаауторитарношћу,предрасудесудеоширегкултурноидеолошкогконтекста те је склоностпојединацакаприхватањуодређенеидеологијеињојодговарајућихауторитетау значајној корелацији сањеговимпсихолошкимпотребамаицртамаличности.
Адорно овде пренаглашава значај психолошких чинилацанарачунсоцијалних.ПроблемјеутомаштојеАдорноваскалаауторитарностиималапрвобитнунамерудамеритрајнекарактеристикеличностикојеопредељујусклоносткаприхватањуфашистичкеидеологије.КаснијаистраживањасуоспорилатезудаАдорноваскаламеридубокоусађенецртеличности.РотиХавелка9сматрајудајеречопроширенимнормамаиставовиматрадиционалнекултуре.Утомконтекстудоизражајадолазинекритичкиодноспремаауторитетуичврстојхијерархијиинекритичкозаступањеправа
7 Кузмановић,Б.Ауторитарност–вапај за јакимипоузданимвођамаидисциплином,у:КакограђаниСрбијевидетранзицију,приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung,стр.89.
8 Adorno,T.(1950)TheAutoritarianPersonality,NеwYork:Harper.9 Рот,Н.иХавелка,Н.(1973)Националнавезаностивредностикодсредњошколскеомладине.Београд:ИнститутзапсихологијуиИДН.
338
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
носилацаауторитетадазахтевајубеспоговорнупокорност10,односно до изражаја долази преувеличавање значаја ауторитета,вођаихијерархије.11Б.Кузмановићналазидајенајзначајнија компонента појма ауторитарности некритичкоприхватањеауторитетаипринципахијерархије,затимнетолерантностпремаонимакојимислеипонашајуседругачијеодвећинетјкојикршеконвенционалненорме.12
Усоциолошкомконтексту,поменутаскаламериставовеиуверењакарактеристичнезаразличитекултуре.Укултурамакојеможемо сматрати ауторитарнимнекиодових ставоваимају карактеропштеважећихистинадок сенекиодњихмогусматратиопштимкарактеристикамапатријархалног традиционализма.Н. Рот иН.Хавелка сматрају да јеовде оправдано говорити о томе да знатан део тврдњи изАдорновескалепредстављараширенаиопштеприхваћенауверења,утрадиционалистичкиоријентисанимкултурама,оодређенимдруштвенимпојавамаиодносима.Тауверењапосебноподржавајупојединцикојинемајудовољноширокообразовање,нарочитоуобластидруштвенихихуманистичкихнаука.13
Стогајеиреалнодасенаистојтачкисоцијалногпростора,уистовреме,нађуауторитарнасубмасивност(премаонимакојизаузимајухијерархијскивишепозиције)иауторитарнадоминантност и агресивност (према онима који заузимајухијерархијски ниже позиције). Овим принципом носиоциауторитетазасебеобезбеђујупотчињавањеонихкојисунанижимхијерархијскимпозицијамадоковидругисебиотварајупросторзаусмеравањенезадовољстваипосебноагресивностикаониманасамомднухијерархијеали,штојејошзначајније,икаразличитиммањинамаимаргинализованимгрупамаипојединцима.Овимсеотварапросторзаразумевањефеноменамасе,гомиле,„дешавањанарода”исличнихпојавакојесуобележилеуводупроменекаоисампочетак
10Кузмановић,Б.Ауторитарносткаосоцијалнопсихолшкакарактеристика,у:Друштвеникарактеридруштвенепроменеусветлунационалнихсукоба,приредилиГолубовић,З.,Кузмановић,Б.иВасовић,М.(1995)Београд:Институт заФилозофију и друштвену теорију иФилипВишњић,стр.6195.
11Кузмановић,Б.Ауторитарност–вапај за јакимипоузданимвођамаидисциплином,у:КакограђаниСрбијевидетранзицију,приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung,стр.91.
12Кузмановић, Б. Ауторитарност у: Разарање друштва, Југословенскодруштвоукризи90их,приредиоЛазић,М.(1994),Београд:ФилипВишњић,стр.160.
13Рот,Н.иХавелка,Н.(1973)Националнавезаностивредностикодсредњошколске омладине. Београд: Институт за психологију и ИДН, стр.153154.
339
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
друштвених трансформација токомосамдесетихи деведесетихгодинаXXвека.
Нанашемпросторује,удугорочнојперспективи,урађенвећибројистраживањаауторитарностиисватаистраживањауказујудајеауторитарнострелативнотрајнакарактеристикасавременогкултурноисторијскогконтекстатеда језначајноповезанасамногимвредносниморијентацијамакојеприпадајукругупатријархалногтрадиционализмаакојесуитекакоприсутнекаодруштвенареалностсавременогдомаћегконтекста.Штавише,можесетврдитидајепросторзападногБалканакојемприпадајукакоСрбијатакоивећибројдржавапотеклихизбившеСФРЈугославије,токомновијегпериода,припадаозонисанајвећомизмереномауторитарношћууЕвропи.14
Антисемитизам који се појављује као компонента ауторитарности у Адорновом истраживању је повезан са етноцентризмомиполитичкимконзервативизмомионсеможепосматратикаопосебанслучајетноцентризма.ТозначидаЈевреји(каоетничкагрупа)нисуодсуштинскеважностизафашистичку идеологију. Ако антисемитизам посматрамокаоодразкакодубљихпориваиконфликатауличноститакоиунутрашњихдруштвенихпротивречностинемачкогдруштваодпреДругогсветскогрататададолазимодозакључкадаобјектипредрасудамогубитимеђусобнозаменљивиузависности од датих друштвених околности.Антисемитизамсеовдепојављујесамокаоваријацијанатемуетноцентризма,штавишеонјесамопрвикораккаисказивањунетрпељивостикадругиммањинскимгрупама.Темањинскегрупенеморајубитисамоетничке(илирелигијске)групевећмогубитиисоцијалне,економске,културне,сексуалнеидругемањине.Нетолерантнеидеологијесусклонедатражеиизмишљајунепријатељечаки тамо гдеихприроднонема,тедасистематскиградеиширепредрасудеоњима.Наравно,одтаквихпредрасуданереткосеограђујуалиихипакпрећутноприхватајуиподржавају.
Токомчитавогсоцијалистичкогпериодасмомогливидетикаковладајућаидеологијаизмишљанепријатељесвихбојаиидејнихоријентација.Распадомсоцијализмаи југословенскедржаветапраксасенаставила.Разликајесамоутомештосепромениоидеолошкополитичкиоквиралисенијепромениошири вредносни контекст.Идаље се осталонатерену ауторитарнотрадиционалногмодела.Измењени суидентификациониоквири.Југословенствосеврлобрзоис
14Stankov,L.(1977)SomeExperienceswiththeFscaleinYugoslavia,BritishJournalofSocialandClinicalPsihology2,vol.XVI.
340
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
топилоаупражњеноместојезаузеланационалнаидентификација.Ускладустимсуизмењениидеолошкополитичкинепријатељи.Сада,дојучебратскинародипостајунепријатељидокрви.Дојучеинкриминисанеетноцентричнеидеологијесадапостајусоцијалноприхватљиве,пожељнепачакиподразумевајуће.
Наполитичкојсценијеједнопартијскисистемзамењенполитичким плурализмом. Тржиште, као транзициона новина, се прво појавило у политичком подсистему друштва.Политичко тржиште је на светло дана изнело легалносталинеилегитимностполитичкогплурализма.Ауторитарнотрадиционалистичкидруштвениконтекст јерезултираопојавоммеђусобнонетрпељивихидеологијаиполитика,сједнестране,ипојавомвећегбројахаризматскихвођакаорепрезентанатаразличитихполитикаиидеологија,сдругестране.Почеткомдеведесетих суна јавној сценидоминирали харизматични националисти, тек касније, срединомдеведесетих етноцентризам престаје да буде доминантанидеолошкополитичкиоквир.Тадапочињудајачајуидругеидеолошке оријентације. Тенденција ка поштовању харизматскогвођеуказујеначињеницудасеауторитарнивредносниконтекстсвевремеодржавакаоконстантаапрелазакнаетноцентричнеобрасцетосамопотврђује.
Етноцентризам, као вредносни оквир, представља погледна свет према којем се сопствена етничка група ставља уцентарококојегјецеосветорганизован.15Сопственаетничкагрупасепосматракаоопштиреферентниоквиримеравредности.Дакле,етноцентризамсеможеодредитикаосистемповезанихставовакојинаглашавајуселективност,пристрасностимеђусобнонеповерењеуодносимаприпадникаразличитихетничкихгрупа,текаопренаглашавањевредностисопственеетничкегрупеињенодоживљавањекаопроширенепородицеузприсуствоосећајаопштеугроженостиалиисупериорностиипредрасудапремадругиметничкимгрупама,каоипотребезанационалномхомогенизацијом.16Ауторитарностиетноцентризам јесуублискојалинеиуједнозначнојповезаности.И једнаидругапојавасуповезанесавеликимбројемкултурноисторијских,економских,социјалнополитичких, психолошких али такође и искуствених,ситуационихидругихчинилаца.
15Узаревиц,Ц.Етноцентризам,у:Социолошкиречник,приредилиМимица,А.иБогдановић,М.(2007),Београд:Заводзауџбенике,стр.126.
16Шрам, З. (2002)Димензије етноцентризма и национална припадност,Друштвенаистраживања1,стр.1617.
341
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
Реч етноцентризам први је употребио Самнер17 (Sumner)подразумевајући под њом тенденцију идеализовања сопственегрупекојасесматрасупериорномуодносунаосталегрупе,чијесевредностиобичнониподаштавају.Другачијеречено,сопственинародсеуздиженапиједесталсветаправихвредностиислужикаореферентниоквиркакозаоценусопствене вредности такои заоценувредности свихдругихизчегаочекиваноследиистицањевредностисопственеуодносунадругеетничкегрупе.Етноцентризамсе,наовајначин,појављујекаоизразколективногсамољубљаиегоцентризмакојимогудасепротежусведоотвореногисказивањанетрпељивостиимржњепремадругиметничкимгрупама.18
Веза етноцентризмаиауторитарностинанашемпросторује утврђена још у истраживању из 1973. (Рот иХавелка),поредауторитарности, етноцентризам јебиоупозитивнојкорелацији и са позитивним вредновањем религиозности,аутократије,неравноправностиполоваиосталихкомпонентитрадиционалногпогледанасвет,узнапоменудасенијемогао утврдити редослед детерминације ових вредноснихоријентацијавећсамоњиховамеђузависност.
Тосеуправоипоказалонаделууочиипочеткомтранзицијеапоследицесепротежусведоданашњихдана.Тадасусепојавилиидеолозиновихполитикакојисупропагиралитврдњедамеђупојединимнародимапостојичакигенетскамржња.Тосубилитренуциотворенедруштвенекризекојима супогодовалепријемчиве рационализације евидентногдруштвеногхаоса.Собзиромнадонедавнивишенационалниконтекст,билојенајједноставнијеизвршитирационализацијукризетврдњамадаједаннародмрзиилиексплоатишедруги.Ауторитарностсетупојавилакаоменталнисклоппојединацаалиикаовредносниоквиркојијеподржаоприхватање етноцентризма као подразумевајуће рационализацијеглобалнедруштвенекризе.
Не треба посебно коментарисати тврдњу да су предиспозициједруштвеногпонашањасадржанекакоуличнимкарактеристикамапојединацатакоиуглобалнимилокалнимвредносниморијентацијамаприсутнимуширемдруштвеномокружењу.Овоме требадодатии ситуационефакторекоји, у значајној мери, у садејству са претходно поменутимособинамаличностиисистемомвредностидоприносе
17Sumner,W.G.(1906)Folkways:astudyofthesociologicalimportanceofusages,manners,customs,mores,andmorals,Boston:GinnandCo.
18Матић,М.Етноцентризам,у:Енциклопедијаполитичкекултуре(1993),Београд:Савременаадминистрација,стр.310315.
342
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
формирањуиндивидуалнихиколективнихидентитета.Зависноодтоганакојиначинћесесвипоменути,аимногидруги,факторисоцијалнесрединеукомбиноватиуличнеиколективнеидентитетезависидалићетиидентитетибитиотворениилизатворенизакомуникацијусадругимаидругачијиматј.далићебитипријемчивизаприхватањеразликаиразних социјалнихиновација, односнодалићебититолерантни.19
Нанашемпросторутранзицијајепокренутараспадомбивше Југославије. Истовремено се захуктавао и процес националногбуђењакоји јепочеознатнопрераспадаСФРЈ.Бројнаистраживањанационалниходносаобављенауочииувремераспадазаједничкедржавекажудајетадајошувекбилазначајноприсутнајугословенскапаиевропскаидентификацијаграђана.20Готоводанемапотребедоказиватидасеоназавеомакратковремеизгубилаипреточилаунационалнупаилокалниирегионалнуидентификацију.
Утомконтекстусеокретањеодјугословенскогиевропскогидентитета ка националномможе схватити каопоследицавишефакторамеђукојимасемогуиздвојититрадиционалноипатријархалнокултурнонаслеђе,наслеђеауторитарногрежима социјалистичког и предсоцијалистичког периодакаоиразниситуационифактори.21Радисеорегресивномпроцесуобнављањатрадиционалнесвестиаистукарактеришу оријентација ка примарним групама, колективизам,унутаргрупнахомогенизацијаизатвореност,пренаглашавањезначајаетничкеприпадности.
Социоструктуралну сликунашег друштва с почетка отпочињања транзиције обележава значајно присуство групапријемчивихзатрадиционалнивредноснисистем(руралностановништво, нискообразовани, старија популација). Ради се о сегментима популације који кроз процесе деаграризације, индустријализације и урбанизације нису успелида сеприлагодемодернизацијским токовима те суидаљенаставилидаживепообрасциматрадиционалногдруштва.Распадсоцијалистичкогпореткајезањихсамопредстављаовраћањеуколотечинуњимапознатогначинаживота.Чаксе
19Васовић,М.иГлигоријевић,М.(2008)КолективнаискуствамладихупериодуполитичкенестабилностиипроменеоквираколективнеидентификацијенапросторубившеЈугославије,Социолошкипрегледбр.4,год.XLII,стр.510.
20Баћевић,Љ. (ур) (1991)Југославијанакризнојпрекретници,Београд:ИДН
21Васовић,М.иГлигоријевић,М.(2011)ДемократскепроменеуСрбијиипроцесдеетнификациједруштвенесвести,Годишњакбр.5,Факултетполитичкихнаука,стр.105.
343
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
иједанбројонихкојиби,пологициствари,требалодабудуоријентисаникамодернизацијскимвредностимаокренуонационалној идентификационојматрици која је у томмоментузамногепредстављалауточиштекојенудисигурностутурбулентнимвременима.
Једанодвеликихпроблемавезанихзапроцесотпочињањакрупнихдруштвенихпроменабилајењиховастихијностинеконзистентност.М.ВасовићиМ.Глигоријевићпримећујуда јепроцесретрадиционализацијеуСрбијиунекимсегментимабиовеомапојачан(нпр.националнаидентификација),унекимумерен(конфесионалнаидентификација)докунекимаспектиманијебиовиданбилокакавобликретрадиционализације(нпр.питањеполнеравноправности).22Тозначидаипоредвидногпорастабројнихмодернизацијскихтенденцијаизпериодасоцијализма(техничкамодернизација,индустријализација,урбанизација,повећанасоциопросторнамобилност,експанзијаобразовањаисл.)ниједошлодо значајне културне модернизације. Већи део становништвајеидаљепрактиковаотрадиционалнесоциокултурнеобрасцесвакодневногживота.
Овосуразумљивипроцесисобзиромдајепитањеетницитета, током социјалистичког периода, било потискивано удругиплантејераспадомједневишенационалнезаједницекаоштојебилаЈугославија,враћањеетничкимкоренимаивредностимабилонештосасвимочекиваноилогично.Безтогатешкодабисераспадмогаорационализоватинаиолеприхватљивначин(нпр.експлоатацијомједногнародаоддругогкрозпитањеизмештањафабрикаизједнерепубликеу другу или крозметрополизацију унутар вишенационалнихфедералнихјединица.Самодаспоменемо,каотипичанпример,једанодслоганаалбанскихсепаратистанаКосову:Приштинаради–Београдсегради.).Остаједискутабилнопитањеда ли је ретрадиционализација у смеру конфесионалнеидентификације,каконаводеВасовићеваиГлигоријевићева, представљала умеренилипојачанпроцес.Вероватно да се она треба различито посматрати у урбаним ируралнимподручјимаиликодразличитихстароснихисоцијалних група те се о умереностимождаможе говоритикаоопросекуилипресекустања.Штосетичеполнеравноправности,непостојањебилокакверетрадиционализацијекојеевидентирајуауторибисемогласматратипотврдомпостојања културних константи у вредносномоквиру, пресвегапомињаногтрадиционализма,којенисубилезначајноуздрманетехничкоммодернизацијомизпериодапедесетих,
22Исто,стр.106.
344
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
шездесетихиседамдесетихкаонипратећиммодернизацијским токовима типа просторне и социјалне мобилности,експанзијеобразовањаизначајногукључивањаженаураднипроцес.
Усвимовимпроцесиматрадиционализамјебиоублискојвезисаауторитарношћукоја захтевагрупнулојалност.Датрадиционализамиауторитарностнаовомпросторупредстављају културне константе потврђује и чињеница да суониомогућилииподржалиуспостављањесоцијалистичкогпореткаштосевиделокрозуспостављањекулталичности,прихватања партијске дисциплине и грађанске/поданичкепослушности.Ауторитарностјеподржалаустоличењедруштвеногпореткадокједруштвенипоредакдопринеоучвршћивањуауторитарности.Радисеоауторитарномвредносномконтекстукоји јепродуковаоригидностиподаничкименталитет,карактеристичнезатрадиционалнодруштво,набазикојихјебиломогућемасустановништваучинитижртвомполитичкихдемагогаанајавнусценуувестипопулизам,олигархијскуструктуруполитичкихинституција,ксенофобију,идеолошку,етничкорелигијскуалиисвакудругунетрпељивостисл.Кадаовоузмемоуобзир,постајејаснода оношто се у тадашњемполитичкомжаргонуназивалодешавањенародаусвојојсуштининијебилоништадругодоактманипулацијеполитичкимоћних.Манипулација је,ослоњена на ауторитарни вредносни контекст, произвелаосећање опште масовне несигурности а нацију понудилакаојединомогућеуточиштеијединиприхватљивиидентификациониоквир.Уместодасерасположивиекономскиресурсиипотенцијалиусмеренастабилизацијупривредеонисубилиокренутикапроизводњисукоба.
Ововажинесамозапитањеидентитетавећизагенералнуидеолошкуматрицутј.системсоцијалистичкихвредности.Завеомакратковремејеоноштобисмоназваливладајућомидеологијомусмислуполитичкирелевантнихвредноснихоријентацијапокушанодасезаменинечимновимибитнодругачијим.Тоновонијерезултиралоизпроменауначинупроизводњевећизнеусаглашенихжељаинамераносилацаполитичкемоћидасенештопреокренеуњиховукорист.Другимречима,субјектиносиоцирадикалнихдруштвенихпромена,могупоказатиспремностдаискористевладајућевредностикаологистичкуподршкууреализацијисопственихциљева,каокоритокојимћетећибујицановихдешавањаконтролисанаувреженимидејамаиидеалима.Истиилисличнивредносниоквирииоријентиримогубитиупотребљеникаоидеалиипутоказизаразличитесмеровесоцијал
345
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
неакције,такоданијеништанеобичноакосепритомкренедијаметралносупротнимсмеровима.
Распадсоцијалистичкихсистемапостаојесоцијалначињеницакојатешкодасемоглаоспоравати.Билојесамопитањеукомсмерућетајраспадтећитј.далићеонподразумеватикомплетнупроменуначинадруштвеногживотаилисамопарцијалнереформеуекономскомилимождасамоуполитичкомживоту.Собзиромнавишенационалникарактердотадашњезаједничкедржавеинеиживљенонационалнопитањенаметнутјекаојединомогућилогичанпутисцртавањаетничкихграницаиотимањаокотериторија.
Уовимбурнимдешавањимаопстајалајекаоконстантапостојаност доминације ауторитарног обрасца. Оно што јеспецифичнојетодасепромениоауторитетито,какоуперсоналномсмислу,такоиувредносноидеолошком.Уместодотадашње наднационалне југословенске, па чак и проевропске идентификације, носиоци политичке моћи, односновладајућеелите,прокламовалисуобрасценационалнеидентификацијесасвимпредностимаинедостацимакојесуониимали.Рапиднапроменавредноснихобразацаовеврстемоглаједанађеплоднотлејединоустањудруштвенеаномије. Генерално семоже констатовати за све транзиционеземље да је отпочињање транзиције реактуализовало расправуовезамаиодносиматрикључнеидеолошкепарадигме модерног доба: либерализма, социјализма и класичногконзервативизма.23
Истраживањеиз2010.казуједаграђаниСрбијевидедржавукаокључногносиоцаразнихдруштвенихфункција.24Делимичносетоможеприписатиидеолошкомнаслеђусоцијализма.Међутим, не треба занемарити чињеницу да је социјализампреузеоауторитарниобразацизтрадиционалногдруштва теда га је допунионовоформиранимреволуционарнимтрадиционализмом.Натајначинсесоцијалистички друштвени систем, уместо да представља облик новог,модерногиндустријскогдруштва,врлобрзопретварауновиобликконзервативногиауторитарногдруштва.Већвишеоддведеценијепозваничномраспадусоцијализманајугословенскомпросторусечакиреформскиидемократскиоријентисанеполитичкепартије,усвојојполитичкојреторици,
23Гредељ,С.Доминантневредноснеоријентације,у:Разарањедруштва,Југословенскодруштвоукризи90их,приредиоЛазић,M.(1994),Београд:ФилипВишњић,стр.176.
24Ружица,М.Државаи/илитржиштенеолиберализами/илисоцијалдемократијау:КакограђаниСрбијевидетранзицију,приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung,стр.2946.
346
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
ослањајунадржавукаокључногносиоцадруштвеногразвојаиуопштедруштвенихпромена.Стогаинеизненађујеподатакдасетричетвртинеиспитаникаслажесаставомда„Владатребадазадовољиосновнепотребеграђанауслучајуболести,сиромаштваинезапослености”(75%).Незнатнојемањасагласностсатврдњом„Државатребадасебринеоотварањуновихраднихместа,преквалификацијиипомоћинезапосленима”(73%).
Коликогодовусагласностпосматралиуконтекстунаслеђасоцијализмаитрадиционалногдруштваонајеипакдеодоминантногвредносногсистемакојисеослањанаауторитете,уконкретномслучајујетоауторитетдржавеалиумалодругачијимоколностима томожебитиинституционализован или неинституционализован ауторитет партије, вође,некеолигархијеилиорганизацијеисл.што јесвевећвиђеноунашојновијојполитичкојисторији.Чакиу случајуредукцијеучешћадржавеунекимважнимдруштвенимпројектима и програмима, легитимност државних ауторитета у тим процесима се не доводи у питање.Све се овоможепосматратикаопоследицачињеницедајетрадиционалнодруштвонанашемпросторујошувеквеомаживоионоупородици,родбинскојилилокалнојзаједнициналазиослонацикључнемеханизмедруштвенеподршке.Државасепојављујекаопродужетакинституцијакојеобележавајуауторитеттрадиционалногдруштва.
Пребацивањеауторитетасаужеиширепородицеилокалне(сеоске)заједниценадржавуједелимичнопродуктмодернизацијскихпроцеса којинастоје да тежиштедруштвеногживотапребацесазаједниценапојединца.Оноштонедостаје, да бисмо говорили о постојању модернизацијскихпроцеса,јепребацивањеауторитетанаграђанина,стручњака или крајњег корисника јавних услуга.То бипоткопалоауторитетдржавеињенуперсонализацију.Безтога,државасеидаљеналазиуфокусуинтересовањанашихграђанаионаседоживљавакаоглавниактерукреирањутранзиције,управљањупривредомиизласкуизкризе.25
Пребацивањеауторитетасадржавенаграђанепредстављавид социјалне акције у којој грађани преузимају иницијативу.Проблемјеутомештоауторитарнисистемипоказујутенденцијудаоформесоцијалнуструктуруукојојћенајвећидеодруштвенемоћибитиурукамамањинекојазаузимаврхунскеуправљачкепозицијеикојојјеуинтересудаостатакстановништванепоказујеиницијативузабилокаквуиолеважнијусоцијалнуакцију.Онисе,практично,удруштву
25Исто,стр.4041.
347
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
постављајукаоелитакојатежиданасупротсебеимамасусаврломалоилинималодруштвенемоћиикојатребадапредстављапасивнипринципусоцијалнојдинамици.Елити која представља активан принцип социјалне динамике,која јеорганизована,унутарсебеповезана,иматенденцију да ствараидеологије и даманипулише јавниммњењемодговарада,каосвојупротивтежуудруштвенојструктури,имамасу која је по свим ставкама пасивна.Пасивност сесистемски одржава кроз манипулацију посредовану образовнимсистемом,масовниммедијима,крозстварањеиширењеприхватљивихидеологијаимитоваидругимсличниммеханизмима.
Једанодзначајнихметодаодржавањапасивностиширокихмаса је кроз формирање одговарајућих културних навика.Истраживање културних навика становништва Србије апосебномлађепопулације,26 токомвишедеценијскогпериодакризе, јеуказалонањиховусклоносткапасивномкоришћењуслободногвремена.Можеселакопретпоставитида сличну пасивност исказују и старије генерације.Штавише, они који су у почетним истраживањима припадалимлађојпопулацијисадасусредовечнааконечакистаријагенерација.Овдетребадодатидаје,поприродисвогбића,омладинаувекпоказивалатенденцијубунтовништва,револуционарностиииницирањаколективнеакције,тенденцијуприхватањановинаикритичкиодноспремасветуокосебе.Деведесетесузаистабилеобележенеизузетнимактивизмомомладине.Требанапоменутидасунајактивнијибилипредставницистудентскепопулацијеиуједномодернизацијскинастројени.Крозстудентскепротестесеисказивалажељазапроменомполитичкеиекономскеситуацијеуземљи.Међутим,вануниверзитетскихцентарасоцијалнаакцијамладихиинсистирањенапроменамасуизостали.Већидеоомладинејепоказаопасивностисклоностдаприхватазатеченостање као нешто сасвим нормално.Напросто су се помирилисасудбиноммислећидаониништанемогудаучине
26Михаиловић,С.иПопадић,Д.(2002)МладиуСрбији2002–националноистраживањеомладине,Београд:Министарствопросветеиспорта–СекторзаученичкиистудентскистандардиЦентарзапроучавањеалтернатива;Попадић,Д.,Михаиловић,С.иБогдановић,Н.(2003)ОмладинаСрбијепредизазовимабудућности,Београд:ЦентарзапроучавањеалтернативаМинистарствапросветеиспорта–Секторзаученичкии студентски стандардиProni Institute for SocialEducation,Шведска;Мрђа,С.(2000)КултурниживотстуденатаУниверзитетауБеограду,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка;Мрђа,С.(2004)МладиуметнициуСрбији,Београд:Центар завизуелнаистраживањаи комуникације;Михаиловић,С. и други (1990)Деца кризе, Београд:Институтдруштвенихнаука;Мрђа,С.(2004)МладиуметнициуСрбији,Београд:Центарзавизуелнаистраживањаикомуникације.
348
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
те да је на држави ињеним ауторитетима да артикулишуполитичкиживот.
Собзиромнаперманентнотрајањекризе,тешкода јемогућедасусемладисклонипасивномкоришћењусвогслободногвременасвојимсазревањемпреоријентисалинаактивно коришћење истог.Пасивност у примању културнихсадржајаимплициранедостатаккритичкограсуђивањакоји,сасвојестране,чинитаквуособуподложнуманипулацијии некритичком прихватању ауторитета ињихових идеја иидеологија.
Једноновијеистраживање27налазидасамогледањеТВпрограма,дружењеспријатељима,шетњаиспавање/лешкарење/дремањечинеомиљенеактивностиуслободномвременукодскородветрећинеграђанаСрбиједоксдругестранетек6%њихсеопредељујезачитањекњига,активнокоришћењеслободногвременааспортирекреацијуилихобијетипаурадисамисл.бирамањеод10%грађана.УбедљивонајчешћејегледањеТВпрограмазакојисекаонајомиљенијивидкоришћењаслободногвременаопредељујесвакичетвртистановникСрбије(25,3%).Занимљивоједаштосунижисоцијалнистатус,материјалниположајиобразовањетојезаступљенијеуправогледањеТВпрограмауструктурислободногвремена.
Акосеподсетимодеведесетихивеликогутицајателевизијенакреирањејавногмњењакаоипропаганднуманипулацијутадашњегрежимапостајејаснодајеодржавањеауторитарнесвестибилоузначајнојкорелацијиуправосаорганизацијомкоришћењаслободногвремена.Окренутосткапасивномпровођењуистогјеунепосреднојвезисанекритичкимприхватањеминформацијакоједолазеизспољногсветаалиисарелативновеликимповерењемуинформацијекојетаквикорисниципримајуизокружења,посебноакотаквеинформацијеемитујуинституцијекојестојеизаауторитетадржавекаоштосууконкретномслучајубилидржавнимедији.
Режимиздеведесетихсеобилатослужиотелевизијомкаонајефикаснијиминструментом у креирању јавногмишљења.Тосенијевиделосамоупраћењуинформативногпрограмаипласирањудневнополитичкиактуелнихкоментара,уфункцији величања владајуће врхушкеињене националистичкиобојенеполитике.ТосевиделоикрозпласирањезабавнихсадржајапочеводпетпарачкемузикеиистогтипаТВсеријапасведодавањамедијскогпростораастролозима,
27Спасић,И.КултурниобрасциисвакодневниживотуСрбијипосле2000године,у:Суживотсареформама,приредиоЦвејић,С.(2010),Београд:Чигоја,стр.171201.
349
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
пророцима,врачарамаисличнимчија јекључнафункцијабилаподстицањеиодржавањеобразацанекритичкогначинамишљењакодширокихнароднихмаса.
Режимујеишланарукучињеницадајеуукупнојпопулацијитекнегдеоко5%одраслихстановникаималовишеиливисоко образовање. Образовање се, поред старости, појављивалокаоједаноднајзначајнијихфакторадискриминацијеставовапремаразличитимтиповимакултурнихсадржаја.Акоузмемоуобзирдајетокомдеведесетих(нажалост,јошувекјетако)окодветрећинеграђанаималообразовањеисподнивоасредњешколеондапостајејасноколикесубилемогућностизлоупотребемедијскеманипулацијерадикреирањаразличитихдневнополитичкихставоваивредноснихоријентација, политичког етноцентризма и ратнохушкачкеполитике.ОвомеможемододатиичињеницедаједруштвоСрбиједруштвосависокимпостоткомстарогстановништваатакођеидруштвокојеје,текпочеткомдеведесетих,ушлоукругдруштавасавишеод50%урбаногстановништва.
Дакле,билису(инажалост,јошувексу)испуњеникључниусловизаодржавањеауторитарнесвестиапосредствомње и успореног прихватања модернизацијских тековина.Јаднаодтачаканакојојсеовопрепознаје јеиставпремапрошлости.Уверење да неки период у догледној прошлости представља стара добра времена је својеврстан обликтрадиционалистичкоггледањанасадашњостпокомејесадашњостинфициранаразличитимновинамаипредстављакоракназадуодносунанекиранијипериодокојемимамобољупредставуунашемсећању.
Попадићзакључуједајераширеногледањедајепрошлостусећањималепшаодсадашњостинезатоштојенеповратнопрошлавећзатоштосуљудиуњојмлађи,здравији,лепши,задовољнији стварношћу, једном речју испуњенији него утренуткусећања.Топосебнодолазидоизражајаприликомистраживањаставоваоучинкутранзицијекадасеодиспитаникатражидасеприсетекакопротеклогвременатакоисопственогживотаувременскојперспективи.Овдејеречоселективномпамћењуоногаштонамседопадалоиштојеунамаоставилотрагнекаквог задовољства.Оноштосмосклонидаусвакодневномговоруназивамостаримдобримвремениманеморазаистабитидобро,радисесамоонашемсубјективномдоживљајуподутицајемселективногсећањаимогућегнезадовољстваилинедовољногзадовољстватренутнимстањем.
ДасеобичнорадисамооромантичнојвизијипрошлихдогађајаивременапотврђујеПопадићевналаздасуиспитани
350
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
ци,подељениупетогодишњегенерацијскекохорте,период„кадајеуовојземљи(анењималично)билонајбоље”најчешћелоциралиудобакадасубилиумлађимилисредњимгодинама (старији испитаници). Двехиљадите године сунатпросечнодоброоцењенеодиспитаникарођенихизмеђу1984.и1990.године.Периоддеведесетихтекпонекооцењујекаонајбољи(6,2%).Осамдесетегодине(посттитовскипериод)суоцењенекаонајбољеодстранескорополовинеграђана(44,9%)анајбољегаоцењујурођениизмеђу1964.и1975.године.Периодшездесетихиседамдесетихгодинајебиранупросекуодтрећинеиспитаникаиомиљенјекодрођенихпре1959.Педесетегодинебиракаонајбољетек3%грађана.Дваилитрипутачешћеодпросекагабирајурођенидо1944.године.28
Евидентно је да постоји одређена правилност у оцењивањукојијепериодудогледнојпрошлостибионајбољитедасеоцењивањевезујеизагенерацијскуприпадностиделомодносинапериодмладостиили„најбољихгодина“испитаника.Но,питањеједалипсихолошкотумачењеможедатикомплетанодговорнапитањезаштојетако.
Овомеипакнедостаједруштвениоквир.Посматраноусоциолошкој перспективи, осамдесете године, као најбољеоцењене од стране већине испитаника ипак нису биле нималоидиличне.Тосу годиневеликеполитичкекризекојанијепресталанидоданас.СампочетакдеценијејеобележеннемириманаКосову,срединавеликимпротестима,„дешавањемнарода” умногим срединама, прекомерномупотребомполицијскесилеупојединимтренуцимаитд.Другаполовина деценије је обележена заоштравањемполитичкекризе, ишчекивањем побуне албанског становништва наКосову,убрзавањеминфлације,мобилизацијамаитд.Свеусвемуто једеценијаукојој јепрекинутаидиличнаатмосферарелативнопросперитетногдруштваиздужегпериодапоратнеобновеиизградње.
Остајекаоотворенамогућностдасетрендовиидеализације„старихдобрихвремена”схватекаовидзначајногприсустватрадиционалистичкеиауторитарневредноснеоријентације.Радисеотомедасвакагенерацијаносиоптерећењеидеолошкихтрендовасвојемладости,даверуједајеодређенипериодбиобољиодсадашњостизатоштосууњиховусвесткрозпочетнаживотнаискуства, кућно васпитањеишкол
28Попадић,Д.Улогаличногиколкетивногпамћењаујавномњенскимиспитивањима, у:Дометитранзиције: од социјализма ка капитализму,приредиоМихаиловић,С.(2011),Београд:FriedrichEbertStiftung,стр.291300.
351
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
скуиндоктринацију,којејеобележилајакаидеологизација,усађенипозитивниидеолошкипоглединадатиисторијскитренутак.Типогледисучврстоукорењениињихсејетешкоослободити.Збогњихсуљудисклониданекритичкипосматрајусадашњост,дауњусумњају,даневерујуновинамаипроменама.Старојенаовајилионајначин,преживелозубвременаинереткосепостулиракаобољеоднеизвеснесадашњости.Честосетостаровезујеизаодређенехаризматскеличностикојесууживалемасовноповерење.
Генерално се може констатовати да је свакодневниживотуСрбији,токомновијегпериода,биообележенодређенимкултурнимконстантамакојесуималејакутицајнатоктранзиције.Наиметрадиционализамиауторитарносткаовредносне оријентације су се током претходних пар деценијатврдокорноодржавалеипоредбројнихутицајакојисудолазилиизближегилидаљегдруштвеногокружења.Техничкиитехнолошкиразвој супокренулибројнедруштвенепроменекаоштосуиндустријализација,просторнаисоцијалнамобилност,експанзијаобразовања,модернизацијасвакодневногживотакрозприменуразнихкућнихапарата,дифузијаразличитихкултурнихутицаја,пресвегаизразвијеногсвета,посредствомповећаногбројатуристичкихпутовањаилиодлазаканарадуиностранствоалитакођеиукључивањауглобалнимедијскипростор(путемрадија,филма,телевизије,преводастранекњижевностиисл.).Но,ипоредсвегатога,осећасезначајназадршкаупроменивредносногсистемаусмеруизградњемодернизацијскиоријентисанихвредноснихоријентација.
ЛИТЕРАТУРА:
Adorno,T.(1950)TheAutoritarianPersonality,NеwYork:Harper
Баћевић,Љ.(ур)(1991)Југославијанакризнојпрекретници,Београд:ИДН
Гредељ,С.Доминантневредноснеоријентације,у:Разарањедруштва,Југословенскодруштвоукризи90их,приредиоЛазић,M.(1994),Београд:ФилипВишњић
Hofstede,G.H.(2001)Culture’sConsequences:ComparingValues,Behaviors,InstitutionsandOrganizationsAcrossNations,ThousandOaks,CA:SAGEPublications
Клајн,И.иШипка,М.(2006)Великиречникстранихречииизраза,НовиСад:Прометеј
Кузмановић,Б.Ауторитарносту:Разарањедруштва,Југословенскодруштвоукризи90их,приредиоЛазић,М.(1994),Београд:ФилипВишњић
352
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
Кузмановић,Б.Ауторитарносткаосоцијалнопсихолшкакарактеристика,у:Друштвеникарактеридруштвенепроменеусветлунационалнихсукоба,приредилиГолубовић,З.,Кузмановић,Б.иВасовић,М.(1995)Београд:ИнститутзаФилозофијуидруштвенутеоријуиФилипВишњић
Кузмановић,Б.Ауторитарност–вапајзајакимипоузданимвођамаидисциплином,у:КакограђаниСрбијевидетранзицију,приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung
Матић,М.Етноцентризам,у:Енциклопедијаполитичкекултуре(1993),Београд:Савременаадминистрација
Михаиловић,С.идруги(1990)Децакризе,Београд:Институтдруштвенихнаука
Михаиловић,С.иПопадић,Д.(2002)МладиуСрбији2002–националноистраживањеомладине,Београд:Министарствопросветеиспорта–СекторзаученичкиистудентскистандардиЦентарзапроучавањеалтернатива
Миладиновић,С.(2008)Друштвоураскораку,Београд:Новасрпскаполитичкамисао
Мрђа,С.(2000)КултурниживотстуденатаУниверзитетауБеограду,Београд:Заводзапроучавањекултурногразвитка
Мрђа,С.(2004)МладиуметнициуСрбији,Београд:Центарзавизуелнаистраживањаикомуникације
Мрђа,С.Културнихабитусомладине,у:Омладиназагубљенаутранзицији,уредиоМихаиловић,С.(2004),Београд:Центарзапроучавањеалтернативе
Попадић,Д.Улогаличногиколкетивногпамћењаујавномњенскимиспитивањима,у:Дометитранзиције:одсоцијализмакакапитализму,приредиоМихаиловић,С.(2011),Београд:FriedrichEbertStiftung
Попадић,Д.,Михаиловић,С.иБогдановић,Н.(2003)ОмладинаСрбијепредизазовимабудућности,Београд:ЦентарзапроучавањеалтернативаМинистарствапросветеиспорта–СекторзаученичкиистудентскистандардиProniInstituteforSocialEducation,Шведска
Рот,Н.иХавелка,Н.(1973)Националнавезаностивредностикодсредњошколскеомладине.Београд:ИнститутзапсихологијуиИДН
Ружица,М.Државаи/илитржиштенеолиберализами/илисоцијалдемократијау:КакограђаниСрбијевидетранзицију,приредиоМихаиловић,С.(2010)Београд:FriedrichEbertStiftung
Спасић,И.КултурниобрасциисвакодневниживотуСрбијипосле2000године,у:Суживотсареформама,приредиоЦвејић,С.(2010),Београд:Чигоја
Stankov,L.(1977)SomeExperienceswiththeFscaleinYugoslavia,BritishJournalofSocialandClinicalPsihology2,vol.XVI
353
СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ
Sumner,W.G.(1906)Folkways:astudyofthesociologicalimportanceofusages,manners,customs,mores,andmorals,Boston:GinnandCo.
Шрам,З.(2002)Димензијеетноцентризмаинационалнаприпадност,Друштвенаистраживања1
Шушњић,Ђ.(2005)Препрекенапутуразумевања,поверењаипомирења,у:Вера–знање–мир,приредилиСитарски,М.иВучинић,М.Београд:Београдскаотворенашкола
Узаревиц,Ц.Етноцентризам,у:Социолошкиречник,приредилиМимица,А.иБогдановић,М.(2007),Београд:Заводзауџбенике
Васовић,М.иГлигоријевић,М.(2008)КолективнаискуствамладихупериодуполитичкенестабилностиипроменеоквираколективнеидентификацијенапросторубившеЈугославије,Социолошкипрегледбр.4,год.XLII
Васовић,М.иГлигоријевић,М.(2011)ДемократскепроменеуСрбијиипроцесдеетнификациједруштвенесвести,Годишњакбр.5,Факултетполитичкихнаука
Вукчевић,Д.К.(2003)Изанорми:социолошкииправниесеји,Подгорица:ЦиД
SlobodanMiladinovićFacultyofOrganizationalSciences,Belgrade
CONSTANTSOFTHECULTURALCONTEXTANDTRANSITION
Abstract
Thetransitionhaschangeda lot inSerbia,but thereareanumberofconstantsoftheculturalcontextthatthetransitionhasnotmanagedtoaffect.Itcouldevenbesaidthattheseconstantsshapedthecourseoftransition.Weneedtokeepinmindtheglobalvalueorientationsthatare rooted in the tradition of the social being of theSerbian people,whichcontinuallyreappearinbotholdsenseandinnewforms.Inthelongterm,theseconstantsmakeanyqualitativeleapsdifficultandgiveaspecificformtomodernizationtrends.Theseincludetraditionalism,authoritarianismand theirvariousderivative forms.Theseareglobalvalueorientationsthatseektoconnectthepastwiththefutureandthusensurehistoricalcontinuityofthesociety.Theyshapeasocietywhich
isinternallycontradictoryandinsusceptibletoinnovation.
Keywords:culture,values,transition,modernization
354
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад
DOI 10.5937/kultura1340354V УДК 316.7
821.163.41.09оригиналан научни рад
ТРАНЗИЦИЈАКАОПРЕЛАЗОДКУЛТУРЕПОЛИСАУ
КУЛТУРУМЕГАЛОПОЛИСАСажетак:Утексту се, на примеру Дучићевогтумачења поезијеВојиславаИлића, описује конституисање културе полиса, каоистовременогодговораназахтевмодернизацијеизахтевзаочувањемнационалногикултурногидентитета.Култураполиса јекаотаква била супротстављена романтичарској културнојматрици.Унаставкутекста,показујусеразликеизмеђутакосхваћене културе полиса и културе Мегалополиса, односно урбаногдискурса, који путемшироко схваћеног појма бранда, искључујепојединцаизњеговенационалнеикултурнетрадиције.Натајначин,онгапретвараучестицубиомасе,којастојинарасполагањуМегалополису.
Кључнеречи:идентитет,полис,мегалополис,бренд
Године1902.ЈованДучићјеодржаоговорприликомоткривања споменика Војиславу Илићу у Београду.1 Та беседапредстављазначајанаутпоетичкидокументукомесеразоткриваДучићевконцептпоезије.Међутим,онабимоглабитизначајнаизасоциологе,будућидасеуњојразоткривајуобрисинечегаштожелимданазовемкултуромполиса.Тасинтагмајеоправданавезомизмеђууметностиидруштвеногживота великих градова коју Дучић спомиње наводећиИлићевепесме,,Даровинеба”и,,Песник”.Запоменуте
1 Радјенастаокаорезултатистраживањанапројектубр.178005подназивом,,Аспектиидентитетаињиховообликовањеусрпскојкњижевности”,којифинансираМинистарствозапросветуинаукуРепубликеСрбије.
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
355
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
песмеонтврдидабинаспредставиле ,,странцима,аконетачније,аонобезсумње,љепшенегоиједнакњига–представилебинаскаоједноинтелигентноплеме,отмено,икојеиманеколиковијековацивилизације,којеживидруштвенимживотомвеликихградова,икојејеслучајнонаОријенту.”2
НеколикостваритребазапазитиповодомцитиранеДучићеве опаске: прво, Дучић тврди да један песник –ВојиславИлић–закогасеуистомтекстукажеданијебио,,такозванинароднипесник”3,ипакпредстављаједаннародилигабарможепредставити.Друго:поДучићу,Илићнаспредстављакаоједноинтелигентно,отмено,цивилизованоплеме,асветевредностикрунисанесусинтагмомдруштвеногживотавеликихградова.ТасинтагмапредстављаДучићевидеал,укојисуукљученеивредностикаоштосуЛепота,цивилизованост,отменост,рационалност.Уњималакопрепознајемоидеје грађанскогдухаидоминантногтокафранцускекултуре у годинама преВеликог рата, које суформирале духовни ставне самоДучићавећи српске елитеуцелости.Насупрот ових вредности, стоји Оријент који треба схватитишире од опозиције између географскогОкцидента иОријента.ОријентјезаДучићасимболнесамоИстока,већиједнекњижевне,алиикултурнепарадигмекојајевладаласрпскомкњижевношћупреВојислава.Тојеромантизам.Романтичарскиконцептидентитета,утемељеннаХердеровимидејама,подразумевадаидентитетједногнародапроизилазиизњеговогдуха,којијенепромењивикојисенајјаснијеизражавауњеговојусменој/народнојкњижевности.Отпорпремаградујеприсутанусвимевропскимромантизмима,пресвегазатоштосеградпоимакаотврђаварационалностипремакојојсуромантичаригајилиосећањенетрпељивости.Међутим,усрпскомромантизму,кодБранкаРадичевићанапример,градјепроказанизбогмоћидаодродипојединцаоднационалнезаједницеикултурекојојприпада.Заромантичаре,градјепроблематичанзатоштојемодеран,затоштомодернизује.
Према томе, кадаДучићкажедањеговоплемеживидруштвеним животом великих градова, онда то представљасимптом значајне промене парадигме националног и културногидентитета.Најкраћеречено,културниидентитетседистанцираодромантичарскепарадигмепокоме јеДругичешће непријатељ, него пријатељ, док је сопство заокружено у својој непромењивости и датости, па је као такво
2 Дучић,Ј.(1957)Песме,путописи,есеји,НовиСад:Матицасрпска,Београд:Српскакњижевназадруга,стр.352.
3 Исто,стр.351.
356
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
дистанцираноодвеликог градакоји тежидауниформизује/промениидентитетсвојихграђанабезобзиранањихове,,природне”идентитете.Повезујућинационалниикултурниидентитетсавеликимградовима,Дучићжелидасопственинарод представи другачије од доминантне романтичарскепарадигме,односножелидагаприближиједномновомсетувредностикоје се врхунеу великим градовимаЗапада.Тажељаодговарапрелазуизромантичарскекултуреукултуруполиса.
Садругестране,Дучићнетврдидањегово,,племе”тј.његов народ те вредности нема, па да стога мора да их учиилиприхвата.То јебитангест, јерговоридатрансформацијакултурнепарадигменијеизразрадикалне,већконтролисанеиликонзервативнемодернизацијекојаподразумевадановакултурнаматрицанесмењујестару,негосенањунаставља.ДучићуВојиславИлићслужикаопримердасутеновевредностивећуњеговомплемену/народу,штозначидачинмодернизацијекаосимболичкипрелазизОријента(романтизма)увеликеградове(Окцидант)нијеповезансаукидањемједногидентитетаипреузимањемдругог,већсапроменомакцентаусетувећпостојећихвредности.
ДучићевтекстнампружамогућностдамакароквирнодефинишемоштабитобилакултураПолиса:радисеосинтагмикојаповезујенационалнукултуруимодерност,алитакодапроцесмодернизацијенедоведеупитањеидентитет.Модернизацијанераскидасаидентитетом,већгапреобликујеитотакоштоотварадругачијукултурнуматрицуунутарвећпостојећег културног идентитета. Реч ,,полис” у синтагмикултураполисаупућуједајетановакултурнаматрицакултураградова,алиистовременоупућујеинаосећањеграђанскемереусамомпроцесумодернизације.4
Напетостизмеђумодернизацијеиконзервацијепредстављаосновни мотив у култури полиса.Она се понавља у низуопусасрпскихписацаипесникакојисунастављалилинијуовеврстекултурногопредељења,чакиувременукадаграђанскодруштвоуСрбијибиваполитичкипоражено:чакитада,уделимаПекића,ЈованаХристића,ИванаВ.ЛалићаиМилорадаПавића, између осталих, видимо напор да сеуметностствараунутарједнематрицекојаћеистовременобитиимодернаиконзервативна,штоћерећидагестовимо
4 Добар пример за текст који настаје унутар овако замишљене културеполисајестепознатаРакићевапесма,,НаГазиМестану”.УњојРакићусвајатипстихакојијекарактеристичанзатадашњуфранцускупоезијудабитуформалнумодернизацијуукротиогестомконзервацијенационалногидентитетаоличеногукосовскоммиту.Стогапесмаиносиназив,,НаГазиместану.”
357
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
дерностинећеводитикаотклонуоднационалнекултурнетрадиције,већће,пресвега,функционисатикаочинњеногпреобликовања.
Још једна особеност културе полиса јесте у томе да се уоквиру ове културне матрице обликује идентитет града.Градтадапостајенесводивнадругеградове,онимасвојудушу,својдух,својепосебностикојегаразликују.КадајеупитањуидентитетПрестонице, онда сеидентитет градапосматракаосинегдоханационалногидентитета.ТоседобровидиумонументалнојЦрњансковојпесми,,ЛаментнадБеоградом”, која није само песма оБеограду, већшифрованапатриотскапесма.Београд сенеиздиже туу односуна провинцију, попутШпенглеровог светског града, већ уодносунасветскаискуствалирскогсубјектакојанемогунидазамене,ниданадвисеискуствоодабраногграда,односносрпскепрестонице, која јеистовременои симболдомовине.Истотако, афирмацијаБеоградакодДушанаРадовића(Београде,добројутро)илиупрозиМомеКапора,такођенеозначаваиздизањепрестоницеуодносунапровинцију,већпреутврђивањеједногзаједничкогдухаграда(кодРадовића),односноњеговоуграђивањеумрежусветскихвелеграда,алитакодасеизбегнехијерархијскиодносизмеђутачакатемреже(Капор).
Деведесетихгодинапрошлогвека–уоквирутранзиције–долази до промене културне парадигме. Културу Полиса,схваћену као гест истовременемодернизације и конзервацијеидентитета,замењујеконцепткултуреМегалополиса.ОсновнаразликаизмеђукултуреполисаикултуреМегалополисајестеутомештојекултураполисајошувеквезаназанеко,,ми”:националноми,којисеистовременомењаинемења(Ракић)односномиграда/престоницекојаимасвојунесводиву посебност, па према томе и право на егзистенцију.Насупроттоме,култураМегалополисајеусмеренакапојединцукогаиздвајаизколективаињеговогјавногпростора.КултураМегалополисаточинитакоштопојединцатрансформишеупотрошача,причемуистовременоукидањеговграђанскиинационалниидентитет:остајућибезичега,таквомпотрошачујепотребносве,јерсебевидикаонекогаконеманишта.Другимречима,докјекултураполисаграђанинавиделакаопроизвођачакултуреједногзаједничкогидентитета(нацијеилиграда)културамегалополисасубјектпроизводње (грађанина)претварауобјектпроизводње,уоногакосепроизводи,усампроизвод.
ДабисморазумелифункционисањекултуреМегалополиса,потребноједаобјаснимозначењесамеречиМегалополис.Таречнеозначавасамовеликиград,већихијерархијувеле
358
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
градоваунутар једнецивилизације.Мегалополис једакле,назив те хијерархијске мреже градова. Истовремено то језбирноимецентралногпољаунутартемреже.Утоцентралнопољесустичусепутевибиомасеизпериферије,доксеизтогпољашириурбанидискурскојилегитимизујепостојећухијерархијукаои(контролисану,ограничену)мобилностбиомасе.Урбанидискурс требаразуметикаометадискурсунутаркогадејствујуразличитидискурсипопутстудијанационализма (које разграђују национални идентитет) постколонијалне студије (које афирмишу хибридни идентитетповезујући га са припадништвом Мегалополису), студијекултуре (које премештају интересовање са националнихкњижевнихканонанапроизводекултурнеиндустријекојинастајууМегалополису).Међутим,највидљивијиелементурбаногдискурсасвакакојесампојамурбаногпокомесмодискурсиназвали.5
Реч ,,урбано”нијенова, али јењена високафреквентностујавномпросторуСрбијерелативноскорапојава.Повећањењенефреквентностиупућујенатранзицијуизмеђудвекултурнематрице.Рецимо,упредговоруРадовићевекњигеБеограде добро јутро, атрибут урбано се не спомиње.Уместоњега,појављујесеприсвојнипридев,,београдски”.Радовићпише:,,Ауторбинајрадијеиемисијуикњигусматрао скромним доприносом београдском фолклору, усменомпредањуБеограданашегвремена.”6МетафорабеоградскогфолклораупућујенаснатодаРадовићсвојуемисијузамишљакаозаснивањедуха/идентитетаградапоаналогијисаусменом/народномкњижевношћукојаутемељујеједанколективунутаркогатакњижевностциркулише.ИакојеуРадовићевомзапажању,присутанблагнаносироније,ипакта аналогијаима смисла, будућидаРадовићеви афоризмизаистазаснивајуидентитетБеоградаитакоимплицитноодњегаградеполис–дакле,тачкуумрежиградованесводивихједаннадруги.
Ако нам данас реторика Радовићевог тумачења властитогделаизгледазастарела,ондајетојасансигналдасеналазимоу епосикултуреМегалополиса – оноштонамнедостаје јесте атрибут урбано.Његов изостанак је последицаприсустваприсвојногатрибута,,београдски”исамогименаграда:тачињеницанампоказуједапорастфреквентностиупотребе атрибута ,,урбано” кореспондира са смањеномупотребом атрибута ,,београдски”. Из тога можемо да за
5 Види:Владушић,С.(2011)Црњански,Мегалополис,Београд:Службенигласник
6 Радовић,Д.(2006)Башсвашта,Београд:Заводзаиздавањеуџбеника,стр.880.
359
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
кључимодасе,,урбано”несупротставља,,руралном”,негопресвега,,градском”,усмислузасебногидентитетаграда,(београдском,нишком,новосадском...)односно,,националном”.УнутаркултуреМегалополисанемогућеједакле,произвестиидентитетградаилидухместа,пресвегазатоштопојам урбаног унутар ове културне матрице има основнизадатак да избришенационални/градскиидентитет, да избришевезесакултурномтрадицијомидатакоонемогућипроизводњуидентитета на начинна који то чини култураполиса –истовременим гестоммодернизације и конзервације.Битиурбанзначистогабитиодвојенодпростораукомесеборави,одзаједницекојојсеприпада.Урбанопразниидентитетпростораизаједницекојаганасељава,приказујућиихкаонеурбанеитопосредствомјакебинарнеопозицијеукојојсвештонијеурбанопостаје ,,рурално”, ,,локално”,,,заостало”.Урбанодакле,ниједучићевскипозивнамодернизацијскопреобликовањеидентитета,већналогзањеговонапуштање.
УрбанојеукултуриМегалополисаоваплоћеноуфеноменубренда.Основносвојствобрендакојегаразликујеодробнемарке,илианонимногпроизводајестењеговамоћатракције.БрендпривлачињеговогпотрошачаМегалополису, алиистовременоионемогућујепојављивањедомаћихбрендова.Урбано,наиме,уништаваидентитетполиса,патоонда,значидабрендовиникаданемогуданастануусамомполису,већсамоуМегалополису.ЗаразликуодкултуреПолисаунутаркојесепроизводиоидентитет,унутаркултуреМегалополисамогућајесамопотрошњабрендовачијејеместопореклаМегалополис,чакиондакада,,бренд”настајеудомаћемпростору.
Показаћемотонанеколикопримера:завремеједногдужегборавкауПољскојсазнаосамодједногтамошњегколегедајеланацбутикагардеробеподименом,,Reserved”заправоувласништвуједнепољскефирме,иакобисе,поенглескомназиву,казалодајеупитањусветскибренд.Очигледно,енглескијезик,каојезикМегалополиса,послужиојеовдедаизазовеефекатсветскостибренда,тј.брендачијејепореклоМегалополис.СличноседешаваиуСрбији,гдедомаћекомпанијесвесноузимајустраненазиве,какобипостиглисличанефекат–примербимоглабитиуправофирма,,Legend”,изакојестојиознака,,worldwide”,иакоњенаделатностнајвероватнијенепрелазиграницерегиона.Најзад,довољнојепогледатиирекламенасрпскимтелевизијама:чакиакосукомпаније које се рекламирају јошувеку власништвудржаве,попутМТСа,например,сценографијатихрекламаствараутисаккаода се сведешаванегдедалеко, анеов
360
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
де,јерпрепознатљивосттопониманикаданијесимболичкиоплемењена–препознатљивостјепреоноштосезабашурује,негоштосеоткрива.
Сличносеможезакључитиизпримераизсавременесрпскекњижевности:уромануВишеоднуле,ЗвонкаКарановића,укомејевероватнонајупечатљивијеприказаноделовањекултуреМегалополисаилиурбанекултуре,наилазимонајунакекојиинсистирајунатомедаслушајусамостранумузику,аникакодомаћу,илипакдачитајусамостранукњижевност,алинеидомаћу.Евоипримера:главнијунакромана,АлександарЂорђевићКорто,изјављује:,,Немамниједногдомаћегписца,ниједандомаћиCD.”7
Унутаркултуреполисаовакварестрикцијабимогладаизазовесамохуморниефекат,којибисмомоглиназватиефектом покондирене тикве, по познатој Стеријиној комедији,докуоквиримакултуреМегалополисаонаможебитиобјављенакаонајчистијиобликпривлачнемоћиМегалополисакојаискључујепојединцаизњеговогдомаћегокружења(домаћамузика,домаћакњижевност)иукључујегаусферуМегалополиса.
Бренддакле,имаулогудапривучеМегалополисупојединцекојисуизузетиизсвогпростораисвојезаједнице:такосествараједнановаврстаидентитетаиједанновитипиндивидуекојубисмомоглиназвативиртуелнистановникМегалополиса.Онуполитичкој, економскојикултурној сфериприпадаМегалополису,докистовремено,Мегалополиспремањемунеманикаквеобавезе;ниполитичке,ниекономске,ниправне.Тосамопоказуједајеприродабрендовалажна:онисуобећањеблискостикојесеникаданеиспуњава,аликојенастављадасеобећава.Уследтенеиспуњенеблискостикојасежели,јерсеуурбанојкултуриништадругонеможенижелети,виртуелногстановникаМегалополисапрожимаистовременоижељазафизичкимприсуствомуМегалополису и аутошовинизам, односно мржња према властитомидентитету оличеному традицији којаму стоји на располагању,националномидентитетуиидентитетуполиса.Дотемржњеседолазиуследсамеприродебрендова:ониобећавајунештоштоникаданежеледаиспуне,јеркадабитообећањебилоиспуњено,брендовибипресталидапостоје.Заразликуодкултуреполиса,која јеградпосматралакаочвориштеукомесусескладноукршталанационалнатрадицијаиспољниутицајикојису јеоплемењивали,урбанакултурајемеђупросторкојинасељавајуоникојисунештопресталидабуду,адаништадругонисупостали.
7 Карановић,З.(2004)Вишеоднуле,Ниш:Зограф,стр.34.
361
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
Последица доминантне културе Мегалополиса у Србијису катастрофалне: не само да је популација увек спремназа напуштањем земље (чиме се испуњава функција урбаногдискурса)већнепостојиникаквасвестдатељудетреба задржати у земљи.Сем тога, лојалност коју виртуелнистановнициМегалополиса гаје премаМегалополису, а даму реално и политичкине припадају, чине културуМегалополисасавршеномидеолошкомматрицомкојаомогућавапотпунопреузимањересурсаједнеземљеодстранеМегалополиса.Тачнијеречено,културуМегалополисабитребалоразуметикаоновуимперијалнуматрицукојасенадовезујенапретходнукојомдоминираоправдањеколонизацијекрознарацијуомодернизацијиодносноонеспособностиколонијадавладајусамесобом.ЕдвардСеид(EdwardSaid)таквуприродутрадиционалнеколонизаторскематрицедобропримећујеизмеђуосталогинапримерутеоријекојауправљаколонизацијомЕгипта: ,,ПостојеЗападњациипостојеОријенталци.Први владају; другима семора владатиштообичнозначидасемораокупиратињиховаземља,дасењиховиунутрашњипословиморајустрогоконтролисати,дасесвешто ониимајумора ставитина располагање овој илионојзападнојсили.”8
НоваколонизаторскаматрицакојаизниченаконцептуМегалополисадодајеовомбазичномколонијалномдискурсуиједанновимотив,атојеобећањеколонијидаћетопрестатидабудечимпристаненасвојколонијалнистатусупотпуности.Самопосеби,таквообећањејеапсурдно,алисамона првипоглед.Наиме, уколикопристане на властити колонијалнистатусколонијазбиљапрестаједабудеколонијаипостајадеоМегалополиса.Заразликуодколонијалногдискурсакојијешездесетихгодинапрошлогвекапоклекаопреднарацијомонационалномсамоопредељењу,овајновиколонијални дискурс настоји да обесмисли причу о самоопредељењууправонарацијомоМегалополисукаомрежиглобалнихградоваизмеђукојихнепостојиодносМетропола–колонија.9Међутим,оноштокултураМегалополисанежели да призна, јесте да је та глобалнамрежа хијерархизована и да је бившим колонијама уњој намењеноместопериферије.Номинално слободне, оне су заправо сведененабазуразличитихврстаресурса које употпуности стојенарасполагањуцентруМегалополисакојитимпросторимавладапутемклијената,доккултураМегалополисадајетаквојвластиполитичкиифилозофскилегитимитет.
8 Саид,Е.(2000)Оријентализам,Београд:БиблиотекаXXвек,стр.5152.9 Види:Sassen,S. (2005)Theglobal city,BrownJournalofWorldAffairs,
VolumeXI,Issue2.,BrownUniversity,p.2743.
362
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
Акоелитуједненациједефинишемокаогрупуљудичијајемоћсагледавањасветашираодличнекористи,ондајепредтаквомнационалном елитом епохални задатак: какопреосмислитикултуруПолисатакодаонаможедадеконструишекултуруМегалополиса,адапритомсачувамогућностмодернизације.
ЛИТЕРАТУРА:
Владушић,С.(2011)Црњански,Мегалополис,Београд:Службенигласник
Дучић,Ј.(1957)Песме,путописи,есеји,НовиСад:Матицасрпска,Београд:Српскакњижевназадруга
Карановић,З.(2004)Вишеоднуле,Ниш:Зограф
Радовић,Д.(2006)Башсвашта,Београд:Заводзаиздавањеуџбеника
Саид,Е.(2000)Оријентализам,Београд:XXвек
Sassen,S.(2005)Theglobalcity,BrownJournalofWorldAffairs,VolumeXI,Issue2.,BrownUniversity
363
СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ
SlobodanVladušićUniversityofNoviSad,FacultyofPhilosophyDepartmentofSerbianLiterature,NoviSad
TRANSITIONASATRANSFEROFCULTUREFROMPOLISTOMEGALOPOLIS
Abstract
In this text the difference between two cultural matrixes is beingexamined:thecultureofPolisandthecultureofMegalopolis.TakingforexampleDučićandhisglorificationofsociallifeinbigcities,datingfrom1902,therootsofthecultureofpolisinSerbianculturearebeingshown.Itstandsagainstthedominantromanticmatrixbutnotinawaythatdeniesnationalidentityderivingfromthatmatrix,butinawaythatrecognizesasetofcivilandmodernvalueswithinthenationalcultureand identity.As opposed to this, the culture ofMegalopolis turns acitizenintoaconsumer,characterizedbyfeelingofradicalemptiness.Byusingbrands,itturnshimorherintoavirtualcitizenofMegalopoliswhohasnegativesentimentstowardsitsownculturaltraditionbecausehe/she experiences it as something that prevents his/her connectionwiththeMegalopolis.Thusthisculturalmatrixactsasaninstrumentofseparationofanindividualandhisorherculturaltradition,bywhichheorsheisturnedintoavirtualresidentofMegalopolis.Thereforeitsupportstheturnoverofanationalstateintosuburbiawhichisentirely
atthedisposalofMegalopolis.
Keywords:identity,polis,megalopolis,brand
МилеВ.Пајић,КрстцараДушана,напутупремаманастируХиландару,српскојцарскојлаври,СветагораАтос
364
Српско социолошко друштво, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340364R УДК 321.7:327.8(100)”19/20”
321.7:316.324.8 321.7:316.75(497.11)”20”
оригиналан научни рад
ШИРЕЊЕДЕМОКРАТСКЕКУЛТУРЕКАОИНДУСТРИЈE
НОВЕКОЛОНИЈАЛНЕСВЕСТИ
ДАЛИЈЕКУЛТУРАОТПОРАЈЕДИНА ДЕМОКРАТСКАКУЛТУРАДАНАСУ
СРБИЈИСажетак: Рад анализира начине наметања идеологије експортованедемократијеусрпскуполитичкукултуру–површностихибридносттогпроцеса,неприлагођеностлокалнимспецифичностиматехникаиметоданаметањаинаступдомаћихистраних„мисионара”.Радсебавиразлозима,ценомисмисломпостигнутих резултата процеса и дубином имплементације колонијалнедемократијеидемократскекултуреусрпскодруштво.Утврђујесесмисаоразлогазаштосенијеинсистиралодалиједемократска култура „спроведена изнутра или наметнута споља” као ипонављањестарогобрасцада„либералнедемократијеуземљамаПрвогредаувекзахтевајудадругинародиплате–политички,друштвеноиекономски–заоноштоњиховадруштвауживају”.
Кључне речи: култура отпора, колонијална демократија, позападњавање, четврти свет, периферија, антиславизам, идентитет
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
365
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
I
На површини наше устајале јавне мочваре преовлађујеинертнамисаоданемапотребедасегледаоколо,дасенашеслабостиигубицинислучајнонемерестуђимслабoстимаигубицима,негодасеимперативноконцентришемонасвојенедело.Чувенаједоскочицатогмисаоногкорпуса:пометимомипредсвојимвратимаинебавимоседругим,нашимсуседима,атекЕвропомилиАмериком,нислучајно.Поређењаимерења судопустива самокаднам стигну са„надлежногместа”,ананашунемерљивуинфериорност,нанашнедостатакмогућностиисагледавањабилокаквогрелевантногрешења,кадсежелидоказатикако„нашемпримитивизмунемаравног”,какоје„наше(не)дело”неупоредивосасветлимпримеримаиприпадакорпусунемодерности.
Оваквадосеткадемократских„мисионара”усрпскомдруштвусасвимјеускладусједномоднеизбежнихитипичнихвашингтонских „ароганцијамоћи” (В.Фулбрајт), а која јеваријацијапорукеРимљанадаоноштоједопуштеноЈупитерунећебитидопуштеноиволу.Додуше,Американцисенисутрудилидатомедајунекустилскуформу.Онитодиректно:I’mcountingonYou!Dowhatwesay,notwhatwedo!(Рачунамонавас:радитештовамкажемоанештамирадимо!)
ОвојеједнаодглавнихсмерницакојеИмперијаемитујеКолонији у процесу успостављања колонијалне демократије(Зиновјев).Овајпроцес,обећанкаопозападњавање,усвојојсуштиније„наметањенезападнимнародимаиземљамасоцијалногпоретка, економије, политичког система, идеологије, културе и начинаживота, који су сличниили којиимитирајузападнеобрасце“.1Свесетоширокоморганизованомпропагандном операцијом представља „као хумана,несебичнаиослободилачкамисија”.Анајциничнијејебило„кључнообјашњење за, транзицијуисточнеи југоисточнеЕвропекасних80ихипочетком1990. годинесадржаноутврдњиоповраткуовогрегионакући,повратакуЕвропу”.2
Народинакојимасеизводипроцеспозападњавањауглавномсепретварајуусимпатичнедомороцекојимаседоносеђинђувеиогледалца,аонисенесебичноослобађајусировинаипредмодернихвредности.УсловједасеулогаРобинзоновогПеткаприхватасаискрениминевинимодушевље
1 Зиновјев,А. (1999)Великапрекретница,Београд:Нашдом–L’aged’homme,стр.68.
2 Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен,стр.104.
366
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
њемкакојетоДанијелДефоописаопочеткомXVIIIвека,азападњачкапотрошачкараскош,наградицакаозакућногљубимца,стижеодмахзаодабранеалиисаобећањимадаћебитизасве,јерћеускоросвибити–средњакласа.Или,акосесупротставекаоСрбидеведесетих,ондасу„ружни,прљави,зли”,имадаплатеи–уимперијалномредустварисународ за одстрел: „Запад јепогрешиошто јепоследњечетиригодинеСрбетретираокаорационалнељудескојимасеможерасправљати,преговарати,правитикомпромисиидоговори.Уствари,онипоштујујединосилуилинедвосмисленуи уверљивупретњуда ће она бити ‘употребљена’”.ОвојемисаоРичардаХолбрука(RichardCharlesAlbertHolbrooke)изњеговекњигенасловљенекао„Мојамисија”.Мисијаједногдемократе.Репрезентативногпримеркадемократскекултуре.
Такосебучноибескомпромисноуколонијамасејесеме„демократскекултуре”,алигенетскимодификованекаоштојеисамаколонијалнадемократијагенетскимодификованобликуправљањаодоногидеала–„владавиненарода,однародаизанарод”(АбрахамЛинколн)адоуправљањаимперијалнихбирократскихструктураколонијалним,каоштобиописаоАлександарПанарин(АлександарПанарин),„одбаченим”ипрезрениммасамаиз„четвртогсвета”,иза„америчкинационалниинтерес”.
Типроцесисеодигравајуукоординатномсистемунекаквеполитичкекултуреили„политичкекултуре”.
Култураје,унајширемсмислу,„начиннакојиљудиживе”,а што социолози и антрополози разликују од „природе”.Културучовекствараионасепреносисагенерацијенагенерацију,заразликуод„биолошкогнаслеђа”којемуједатост.Политичкакултура, каоподсистем, сепреносиунашим главама кроз „наше идеје, вредности и претпоставкеотомекакобидруштвотребалодабудеорганизовано,каоиочекивања,надањаистраховањаодвласти”.Ито„какомивидимодруштвоукомеживимо”сматраЕндруХејвуд(AndrewHeywood)„можебитиважнијеодњеговестварнеструктуремоћиирасподелересурса...Перцепцијанесамодаможедабудеважнијаодстварности,већпрактичноможедабудестварност”.3[И,ваљаразликовати„политичкукултуру“одјавногмњењајерона(политичкакултура)„обликујетрајневредностианедневнореаговањељудинаодређенеполитикеипроблеме”.]
3 Хејвуд,Е.(2004)Политика,Београд:Клио,стр.379.
367
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
Питањеутемељеностииаутентичностиполитичкекултуреније никаква маргиналија.Веровањељуди, симболи ињиховевредности,честопотцењениодвулгарногполитичкогпрагматизма, у ствари су, основа на којој стоји чињеница„дали(људи)сматрајусвојсистемзаконитим,односнолегитимним.Легитимитетје,дакле,кључанзаполитичкустабилностипредстављаизворопстанкаиуспехарежима”.4Ендру Хејвуд, кредибилан амерички аутор, инсистира на„свом”систему,јеракосистемније„наш“политичкакултура–нијеважнодалиједемократска(којаинсистиранапартиципативности), поданичкаилипарохијална –постављаипојединцаидруштвоугард„против”.Талогикадруштваважиоткадпостојеполитичкеорганизације:онемогубитинашеилиснагакојесунасокупирале.Стањеокупираностијеисторијскилегитимно,алијеставпремањемуначелно–ставодбацивања,чакиуслучајудаоно,евентуално,доносидруштвуматеријалнукорист.
Покушај промене те историјске константе је западњачкипродукт„индустријасвести”(BewusstseinIndustrie),aзакојујеХансМагнусЕнцесбергер(HansMagnusEnzensberger)јошшездесетихтврдиодаје„кључнаиндустријаXXвека”.Тихгодинајејошважилокаоочигледнода„гдегодседанасокупираилиослободинекависокоразвијеназемља,гдегоддођедодржавногудара,револуције,превратановирежимнеосвајапутевеисредстватешкеиндустрије,негорадиостанице,штампарије,телеграфскеслужбе”.5Анализапоследицајепоказивала„успон”тогнапора.Индустријасвестијепосталастањедуха.„Којегосподар,акослуганерешавасесамонаосновутогакорасполажекапиталом,фабрикамаиоружјем–негоштодаље,тојасније–корасполажесвешћудругих”.6Индустрија свести је друштвена константа.„Већданас...немавластикојасеможеодрећитихделовања”,констатујеХансМагнусЕнцесбергер.
Ипак,поштосучињенице„тврдоглаве”,посленекогвременамаса на којој се изводи операција позападњавања почнедасхватадавеликаобећањаникаднећебитииспуњена.Средњакласаионакотанка,нестаје.Али,походпозападњавањасенеосврћенатајрезултат.Онимаијаснулогикуи ред: „дискредитовати све основне атрибуте друштвеногуређењаземљекојујепотребнопозападњачити;дестабилизовати је;допринетикризиекономије,државногапаратаи
4 Исто,стр.379.5 Енцесбергер,Х.М.(1980)Немачка,Немачкаизмеђуосталог,Београд:
БИГЗ,стр.10.6 Исто,стр.13.
368
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
идеологије;поцепатистановништвоземљенанепријатељскегрупе,атомизиратига,подржаватисвеопозиционепокрете,поткупитиинтелектуалнуелитуипривилегованеслојеве;истовременовршитипропагандуоврлинамазападногначинаживота;подстицатизавистмеђустановништвомземљекојасепозападњачујепремазападномизобиљу;стваратиилузијудајеовоизобиљедостижноунајкраћеммогућемроку уколикоњегова земља ступи на пут трансформацијепозападнимобрасцима;заразитинародпороцимазападногдруштва,представљајућипорокекаоврлине,каоистинскоиспољавањеслободеличности;пружитипомоћземљикојасепозападњачујеуонојмери,укојојсекористиразарањењенеекономије,рађапаразитизаму земљи,ствараЗападурепутацијанесебичногспасиоцапозападњенеземљеодманањеногпређашњегначинаживота”.7Цитатјестеприличнодуг,алитешкојеоворећисамањеречи.
II
Постојинемалидеоданашњесрпскеекспертскеелитекојибиоваквимочигледностимамогаоприговоритизатоштоих јеуочиоинтелектуалацАлександарЗиновјев(АлександарАлександровичЗиновьев).Зиновјевусепризнаједа јетачноописаомраксовјетскогбирократизма,алисенањеговупозну„критикузападнехегемоније”гледасуздржано.ЗатоделујеуверљивијекадсепозоветеинаИванаКрастева(ИванКрыстев) који једеценијуипокасније „на терену”уочиодасу,например,„балканскедемократијеполитичкирежимиукојимасугласачислободнидамењајувладе,алисуврлоограничениумењањуполитике.Билокакавпритисак одоздо аутоматски је окарактерисан као ‘популистички’”,азависностодЗападаунапрединеупитнодиктирадасе„демократизацијасхватакаоприлагођавањестандардимаЕвропскеуније”.АустријскиауторХанесХофбауер(HannesHofbauer)ћетодиректноназвати„колонијализамЕвропскеуније”.Такосеживиспарадоксомда„међународнифактор”безкогадемократизацијанебиималагарантнилист„невидиништалошеутомештопартиједобијајуизбореиграјућинакартупопулизма,авладајуиграјућинакартуММФа”.8
Иовакоуљуднореченоовозвучипоразно:уколонијалнимдемократијаманародништанеможедапроменинитидаодлучујеосвојојсудбини.Онсамослужидау„демократ
7 Зиновјев,А. (1999)Великапрекретница,Београд:Нашдом–L’aged’homme,стр.69.
8 Крастев,И.(2004)Замкаенфлексибилности–фрустрираанадруштва,слабедржавеидемократија,Београд:ПрограмзаразвојУНиБеоградскифондзаполитичкуизузетност,стр.29.
369
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
скомвеку”[такојеЛипсет(SeymourMartinLipset)означиоXXвек]дајепокрићедасеодлукекојесуодстварногзначаја,асвакакоседоносеизванутицајадемоса,могуназвати„демократске”.Колонијалне окупације су биле суровије инесофистицираније,алинеупоредивотранспарентније,одговорнијепремаКолонијии,усвакомпогледу,моралније.
Таманипулацијасеуполитичкомпрагматизмуоверавакао„појамуспехареформи”иакојеона„дугорочногледанодеструктивна”,јерствараопасностање„константногнеуспехагласачадаизгласајупроменуполитике”.Крастевупозоравадато„можедовестинавластпартијукојајесуштинскиантисистемска”, аи „раздвајаизборнукампањуи стварнуприменувласти,течининемогућимдаполитичариодговарајузасвојепоступке”.То јавнукомуникацијупретвараубестиднуразменуголихлажи,ајавномњењејебаруштинаукојојтрунувеликиидеалииузвишенаобећања–адруштвовишениочемунезнаништа.Крастевподсећадајевеликабукаококорупције,(најомиљенијатемазаразгаљивањевидика уморног демоса) коју толико подгрејавају спољнифактори,уствари,деломстварнакорупција,алинемање„ескалацијаантикорупцијскеперцепције”.„СтудијеспроведенеодстранеЦентразалибералнестратегијепоказалесудаантикорупцијскаосећањауБугарскојнисуутоликојмерипоследицестварногстепенакорупције,коликопотпуногразочарењарезултатиматранзицијеиповећањадруштвененеједнакостиуопште”.9
Светодоноси„културуцинизма”укојој„људиверујудасуњиховинапориосуђенинапропастидаћерезултатисвегабитинеуспех”–70одстоБугарасесматрагубитнициматранзиције,њих62одсто„бижелелодаживиунекомдругомвремену.СтатистикаизМакедонијејошјевишезастрашујућа. На питање да ли сматрају да, уопштено гледано,Македонија иде у правом смеру, 62 процента грађана оведржавеодговорилоје‘не’,асамо12проценатаодобравапуткојимјеМакедонијакренула”.10ПсихологијаћорсокакаподигнутанапажљивоисвакодневнограђеномосећањуинфериорностиуодносунаИмперију–дагдегоддасамкренешнигденећешстићи–константнојестањеколонијализованеколективнесвести.
УсвомочајањуљудинаБалканусуверовалиудобренамере„међународнезаједнице”,каковоледасебезовуСАДиЕУ,иочекивалирационалнупомоћ.Али„међународниактери...некажњавајуелитузбогкршењаобећањадатихбирачима,
9 Исто,стр.25.10Исто,стр.8.
370
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
већ их, напротив охрабрују да то ураде.Међународна заједница кажњава владе које неиспуњавају обавезе премаММФу,алинијезаинтересованадаутврдидокојемереполитичари испуњавају обећања дата бирачима”.11 „Међународназаједница”дозвољавадасетадржавапозиванасуверенитетмимикрично,алинеидасепонашасуверено.Онасетрудида„натерену”нађедомаћекадровекојинеуморнообјашњавајукакојетонормално.
Ради сена систематскомпретварањудржавеу „територију”,безикаквогиекономскогсуверенитета,чакисазабраном помишљања на могућност самосталности на економскомплану. „Земљебившег совјетског блока, које супрошле транзицију од социјалистичког, нетржишног системау тржишни капитализам... биле су врло рањиве”, подсећаекономски историчар Иван Т. Беренд (Iván Tibor Berend)икаотаквепосталесу„јакозависнеодмоћнихекономијаЕвропе”. Једанодкључнихпоказатеља јеконтролатоковановца– „јер је, упросеку, 87%њиховогбанкарског капиталабилоурукамазападнихбанака...такодајеупериоду20052008,88%румунског,96%словачкоги99%естонског“банкарскогсектораузападномвласништву.ЗемљеисточнеЕвропесу,традиционално,слабијеиндустријализованеауњиховакултурнаправилаиобичајесуукорењенедругачијеперцепцијекапитализма.„СељачкадруштванаБалкануносејакколективистичкиантикапиталистичкилегалитет...Тојеисторијскапоследица”.12
Историјаихјенаучиладаикад„стижу”западнидаровису данајски.Али сваки пут, како то бива у сиромаштву ираспаду,западнисјајипропагандаутичуинањиховнагонзапохлепомкојиимподгреванадудаиони,утрену,могупостатибогатијиимоћнији.Таконештоуисторијинебива.А„парадигматранзиције”какосеназивапогледнасавтајмутљаг„честоневидикакограђанидоживљавајуполитичкирежимсвоједржаве”.Затоонимогудаузвратетихимпоказивањемочајања:„Резултатовогајестедаграђанигласајупротив влада које су хваљене и ‘рангиране’ од стране Запада”.13Ализатоимнату„пасивнурезистенцију”следујесистематско„ружењенарода”.„Међународназаједница”торадирутински.
11Исто,стр.30.12Berend, I. T. (2013)Europe in Crisis – Bolt from the blue?,NewYork:
Routledge,р.36.13Крастев,И.(2004)Замканефлексибилности–фрустриранадруштва,слабедржавеидемократија,Београд:ПрограмзаразвојУНиБеоградскифондзаполитичкуизузетност,стр.14.
371
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
III
НорвешкиекономистаЕрикРајнерт(ErikS.Reinert)тврдидасуовакоусмерениидиктираниекономскитоковиуколонијалнимдемократијама„МоргентауовпланзаТрећисвет”.Наиме, амерички министар финансија Хенри Моргентау(19341945)(HenryMorgenthau)каоодговорнапитањештасаНемачкомкојајезасамо30годиназапочеладвасветскарата – сматрао јенајбољимрешењем дату земљутребадеиндустријализовати.„Свеиндустријскемашинетребалојеуклонити,арудникепопунитиводомицементом...план–сусавезнициприхватилинасастанкууКанади1943.ионјепокренутчимјеНемачкакапитулирала1945“.14ЗбогвеликогстрахаодекспанзијекомунистичкогИстока,Монргентауовпланје„тихозаустављен”ипокренутјеМаршаловплан„којијезациљимаопотпуносупротнуидеју...реиндустријализацијуНемачкеиостатка(западне),Европе”.15
Кадјеполавекакасније,послепадаБерлинскогзида,почеладеиндустријализацијаземаљадругогблокаиТрећегсвета,повампириосеиМоргентауовплан.„СлабеиндустријскедржавеуДругомиТрећемсветубилесуизложенешоктерапији,понекадсеотварајућизаслободнутрговинупреконоћи. Нације каошто је, рецимо,Монголија, изгубиле суоко90%својенетакомалеиндустријеурокуод23године;уземљамакаоштосуПеруиРусија,половинаиндустријскихраднихместајенесталазасамопаргодина,доксусе,истовремено,реалнеплатепреполовиле...Глобализацијајепосталанеоколонијализамкојинастаје крозde factoМоргентауовплан:колонија јеусуштинидржавакојаимадозволудапроизводисамосировине”.16Главниинструментизаспровођењетог„плана”суСветскабанкаиММФ,којисеупорносветупредстављајукаодобротвориинесебичнонудесавете.
Професор Рајнерт је у невеликој али драгоценој књижици„Глобалнаекономија–какосубогатипосталибогатии зашто сиромашни постају сиромашнији” одговорио инакључнуморалнудилемукоја,очигледномучисамосиромашне. Наиме, пред једно његово предавање у Аруши,Танзанија,маја2003,питаогајетанзанијскигенерал,чланпарламента:„‘Прочитаосамоноштостенаписалииимамсамоједнопитање’,рекаоје.‘Далинаснамернотерајууне
14РеинертС.Е.(2006)Глобалнаекономија–какосубогатипосталибогатиизаштосиромашнипостајусиромашнији,Београд:ЧигојаШтампа,стр.99.
15Исто,стр.101.16Исто,стр.123.
372
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
развијеност?’”Одговорзаслужуједабудецитиран:„Стекаосампоштовањепремакрупномгенералупуномдуха, којисе показао као способан председавајући на састанку парламента тог јутра. (Радисео заседању заједничкогисточноафричкогпарламентаКеније,УгандеиТанзаније,прим.С.Р.).Налазилисмосеушаторунасредстареплантажекафекојајезатворена,јерсунискецененасветскомтржиштуучиниле да ју је непрофитабилно издржавати, упркосминималнимплатама.ОднеколицинеиндустријакојејеТанзанијаимала,већинајенесталатокоммногогодинаупорнеполитике структурних реформиСветске банкеиММФа.Незапосленостисиромаштвобилисусвудаоконас.
‘Искрено,видимсамодвамогућаодговора’,одговориосамгенералу.‘Илиторадеизнезнања,илизбогтогаштосузли.Икомбинацијаовихфакторанаравнојемогућа.Мождаможеморећидасистемтераљудедатораде.’‘Хвала’,речеон,‘самомејетоинтересовало.’МогаосамдадодамдапослеДругогсветскограта,‘системмејенатераодаторадим’нијевишеприхватљиваргумент”.17
Јер,управосуСАДкадсерадилооЗападнојНемачкој,ЈапануилиЈужнојКореји,као„штиту”тзв.„слободногсвета”,неупитно знале да је индустријализација најјаче оружје.„Кадајеопасностодкомунизмапрошла,САДсупокренулеполитикукоја јеималасупротанефекатусиромашнимдржавама и која је забрињавајуће слична старој енглескојколонијалнојполитици”.18Ималисмисла,у„демократскојкултури“ каква нам се имплементира, искрено се питати:„Заштотовишенезнају?Илијелогичнијезапитатисе:Заштосенезаштитимоодовакоспровођеногпозападњавања?Тојепитањеопстанка.Акосеминеборимониконасдругизаштити неће. Народи без способности самоодбране сиђусаисторијскепозорницемеђуодумрлекултуренародакоји су „једном свесно прихватили понижење, предали се ипродали”.
Увреме„великетранзиције”каооправдањесеможеузиматидасумногинародиусличномположају.Јеркадјеједном„планзаживео”,тојевећцивилизацијскамашиназапљачку:“Европска унија и ММФ инсталирају своје монетарнесаветекојиизводеинтервенцијеунационалнимбуџетима...Све овемере гарантују константан одлив капитала из периферијеЕУуцентревеликихконцерна.Враћањедобитиостварене на основу инвестираног капитала из године угодинузнатнопремашујеновеинвестиције...у2010...сли
17Исто,стр.130.18Исто.
373
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
кајеизгледала:10,5милијардиевраодливенокаодобитнаосновууложеногкапиталаизЧешке(притомсуновеинвестицијеизносилесамо5милијарди),12милијардиевраодлилосеизПољске(уз7милијардиновихинвестиција)и6милијардиизМађарске(узновеинвестицијеуизносуод1,5милијарди)”.19Иначе,угодинивеликогслома„2008.годинепросечнастопарепатрираногпрофита(којијевраћенизИсточнеЕвропе,прим.С.Р.)наосновууложеногпрофитаје70%“.20Овојенајвишастопа„у20годишњојисторијинеравноправниходносаистокаизападаевропскогконтинента”.Разлог–Великакриза.
IV
Крозпрашинуподигнутуодвеликихдруштвенихразвалинајездименаџерскокапиталистичкафалангасалаптоповимаисвојимправилима,својом(не)етиком;бучна,арогантнаибруталнаонарегрутујеисараднике„натерену”–људелошихкарактера, несклонепоштовањуреда, бескрупулозне,сурове, склоне свакој врсти преузимања, разношења илиотимања.Тајпроцессеондасасвимозбиљноназива„хармонизација”инањојпреданорадеодредитранснационалнебирократскошићарџијскевојскеодБриселаиВашингтона,прекозападнихпрестоницадолокалнихНВОмисионараина брзину едукованих егзекутора из државних ресурса насвимнивоима.
Свитиизвођачирадовасу,украјњојлинији,део„новеглобалне аристократије” (Кристофер Лаш) (Cristopher Lasch)којуодликује„континуиранафасцинацијакапиталистичкимтржиштем и њихова френетична потрага за профитом”.21Наступајукаонекадхистеричнитрагачизазлатомчијиживотнициљстајеунемогућностдасеодупрузовупреконоћногбогаћења.А„њиховалојалност–акотајизразуовомконтекстувећсампосебинијеанахрон–интернационална,анерегионална,националнаилилокална“.22Ценуподизањановеглобалнекласесуплатилииплаћајусредњаирадничка класа.Борбапротивовогпаразита, иначе јемногосложенијанегоукласичномбуржоаскомдруштву.Иданасвишенијепроблемутомедаконтроланадњомпостајенемогућа штосуштинскиугрожаваосновниконцептдемократијевећје„речовероватноћидаћемоизгубитинацио
19Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен,стр.19.
20Исто,стр.48.21Лаш,К.(1996)Побунаелитаииздајадемократије,НовиСад:Светови,
стр.3637.22Исто,стр.37.
374
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
налнудемократију,адобитиотуђенуиарогантну,глобалнуаристократију”.23
ТимесепозабавиоАлександарС.Панарин,рускисоциолог,којијестимслојемимаоискуствениконтакт.ОнуказујенакључнуособинуновеелитенаевропскомИстоку („западњака”,„модернизатора”,„европејаца”):даона„нећедачекарезултатемодернизацијезаједносасопственимнародом,већхоћеодмахдаживиу‘богатомцивилизацијскомпростору’ као кооптираничлан глобалног елитног друштва”.Тajдеодруштвасталнопретиодласком,а,иначе,се„школујеилечиуиностранству,забављасеуиностранству,духовноживиуиностранству.Стогаонакојатребадабринеоблагостањународавишеуопштенијезаинтересованазадомаћешколе,болницеилипозоришта”.24
Каопоследицате„издајеелита”настајеентитетзакоји јеи„трећисвет”нешто–иПанаринтоназива„четвртисвет“или „простор одбачених”. А онда отуђена елита креће укрсташкиратзадоказивањеаутохтонекривицесамогнародаза–катастрофалностање.Несамодаихпљачкају,драстичносиромашеилишавајуелементарнихљудскихправа,негосе„трудедаихдискредитујусвимсредствима”,апонајбољимколонијалнимобрасцима.„Организаториогромнедеиндустријализације,којајелишиламилионеправанарад,причајуонепоправљивојлењости‘овога’народа.Ликвидаторисоцијалнедржаве,којисулишилиженесвихсоцијалних права и довели их у ситуацију да продају своје тело,беснепротивпропадањаморала.Културтрегеривестернизације,којисупожурилидадискредитујународнукултуруиморал,којисуподподозрењемдасутрадиционалистички,вриштеолумпенскојпсихологијинижихнароднихслојева.Једномречју,свимпрогоњенимаисумњивимаакојисунеадаптиранинасветскотржиштепришиваседасуотпадници,непријатељисавременецивилизације“.Панариннајављује„дајепропагандниратснеадаптираномвећиномсветскеинационалнепериферијесамоприпремазафизичконасиљеигеноцидкојићеуследити”.25
Смештајући их у „антилиберални лоби”, СлободанАнтонић јеелитуколонијалнедемократијевидеоучетириколонекојенаступајуупоредоикоординирано:„међународне
23Антонић,С.(2008)КултурниратуСрбији,Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства,стр.23.
24Панарин,А.С.(2001)Народбезэлиты:междуотчаяниеминадеждой,Наш современник бр. 11, Москва; http://derzava.com/art_desc.php?aid=259#ixzz2PsCqQjYy
25Исто.
375
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
бирократе...изБриселаилиВашингтонасвеједно,задужениза‘реконструкцију’или‘интеграцију’источноевропскихдруштава”.Узњихсуамбасадоризападнихдржава,службенициамеричкихиевропскихагенцијаза„реформе”и„развој”(USAID,EuroeanAgencyforReconstuction,TheEuropeanCommission’sDelegation,StabilityPact,итд),затимпредставнициглобалнихневладинихорганизација(FreedomHouse,Amnesty International,Transparency International,The International Crisis Group – ICG, The International RepublicanInstitute,NDI–NationalDemocraticInstitute,FridrichEbertStiftung,KonradAdenauerStiftung,итд),атусуипредставници међународних финансијских институција (Светскабанка, ММФ, СТО, итд). Та уиграна екипа која одаје, напрвипоглед,утисакразуђеногфронтапроцесадемократизације,уствари,наједнообразанначинпрепарирадржавнеслужбеислужбенике,универзитетеимедије,засинхронизовану акцију на остваривању интереса западних држава;те домаће снаге,људи од западног поверења, „својеврсни‘реформскомодернизацијски’ сталеж страначких политичара и државних администратора”.26 У акцији на терену„њихов задатак је да строго спроводе упутства (спољних)евалуатора”,азатосу„награђенимогућношћунеограниченепљачке(наравно,самовластитедржавеивластитогнарода)”;бизнисменисутудаобезбеде„‘отворено’и‘стабилно’тржиште.Штозаправозначидасеморауклонитидржавакаоконкурентнивласникилипредузетникчакиустратешкимгранама.Адомаћестановништвомораискључитиизвласништва или управљања. Али, најважнији задатак овефракцијејестеобезбеђењеновчанихнаградареформаторима(аливрлочестоиевалуаторима)крозсистемскукорупцију”.Инакрајутогланцасумисионари„меснаподружницатранснационалнеопслужујућекласе(ServiceClass).Тоједомаћаакадемска,медијскаикултурнаелитакојапроповедаиодржаваидеологију‘реформе’,‘модернизације’и‘евроатлантскеинтеграције’”.27
V
Колонијалнојдемократији,пологичномимперијалномреду следује колонијални третман и – прилагођена колонијална политичка култура. То је све историјски утемељеноиканалисано,каоштојепоказаоЕдвардСаид(EdwardW.Said) у класичном делу „Оријентализам”.На пример, оноштосеназива„идејомЕвропе,колективнимпојмомо‘нама’
26Антонић, С. (2009) Елита, грађанство и слаба држава, Београд:Службенигласник,стр.36.
27Исто,стр.37.
376
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
Европљанима,каосупротнимсвим‘онима’неЕвропљанима;иодиста,имаразлогада се тврдида јеуправо главнакомпонентаевропскекултуреоноштојетукултуруучинилохегемономкакоунутартакоиизванЕвропе:наиме,идеја европскогидентитета који је надмоћану односуна свенеевропскенародеикултуре”.28Тоје„идеолошкипродоруниверзализмакојипочиванаосећањузападноримскекултурненадмоћичијијеврхунацданасупозивунаратзапоштовањељудскихправа”.29
ТајзакључакнијеновиОријентнијејединаинспирацијазаевропскихегемонизам.ИмавекипокакојеиНиколајДанилевски(НиколайЯковлевичДанилевский)усвевременскојкњизиРусијаиЕвропарасправљаотезуданеспоразумитадвакључнаентитетанашецивилизациједолазеотудштосеонислабопознајумеђусобно.„ЗаштоЕвропа,којасвезна,одсанскритскогјезикадоирокешкихговора,одзаконакретања сложених система звезда до састава микроскопскихорганизама,непознајесамоРусију?”Неможемојасноразуметикако су ти аргументи звучаликрајемXIXвека, алиданасизгледајукаодастариНиколајседигоренегде,гледаметежунашојдолиниипише–блог.„Европанезназатоштожелиданезнаили,бољеречено,знаоноликоколикохоће,тј.какоодговарањенимпредрасудама,страстима,поносу,мржњиипрезиру.“Закључакјепрост:„СтварјеутомеданасЕвропанепризнајезасвоје”.30
Саидјеутврдиосвудубинуираширеносттекултурнечињенице, те да она увелико превазилазиРобинзонаКрусоаДанијелаДефаида јеодноспремаПеткузаконитостањезападноевропскогдуха:„Модерномспецијалистизавикторијанскипериоднећетребатимногодапризнадасухеројилибералнекултуре,каквисубилиЏонСтујартМил,Арнолд,Карлајл,Њумен,Маколи,Раскин,ЏорџЕлиот,пачакиДикенс,ималиврлоодређенепогледенарасуиимперијализам,којећемоврлолаконаћинаделууњиховимсписима...ИставрстапарадоксаможесенаћиикодМаркса“.31
Поштојеутицајсоцијалистичкихидејананашпросторевидентанважно је разуметиида суКарлМарксиФридрихЕнглес, сагласно германској културиукоју суутемељени,
28Саид, Е. Л. (2000) Орјентализам, Београд: Библиотека XX век,стр.1617.
29Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен,стр.13.
30Данилевски,Н. (1994)РусијаиЕвропа,Београд:СлужбенилистСРЈ,стр.83.
31Саид,Е.Л.(2000)Орјентализам,Београд:БиблиотекаXXвек,стр.26.
377
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
подразумевалидапостојезрели,европскинародиионикојиманедостају„историјски,географски,политичкиииндустријски предуслови самосталности и животне способности“–штосуоне1848.таксативнонабројано,поњима,билиЧеси,Словаци,Хрвати,СрбииУкрајинци(hr.wikipedia.org,одредница„расизам”).
Антиславизам је био нештошто је било тешко заобићи утомдруштву,азатоинијебилопотребениприкриватига.Чуђењенадњимјеизнекихпотоњихвремена.„Дасесловенским варварима крваво освети, изразио је жељу Фридрих Енгелс у чланку који се појавио 15. јануара 1849. уNeueRheinischeZeitungу”.32БескодЕнгелса јепробудилоучешће Бана Јелачића у гушењу револуције уАустрији иМађарској.Итомује„далозаправодатзв.ЈужнимСловенимаприпишеконтрареволуционарнаубеђењаиназорепочемусеразликујуодНемаца,ПољакаиМађаракојисусе,поњему,активноуплиталиуисторијуипредстављајуносиоцепрогреса”.33Затобитинародиморали„заједносасличниммалиминеисторијскимотпадимаируинамаоднарода,данестанусалицаземљеуследећемсветскомрату”кадаћеисторија„збрисатисаземљинекугленесамореакционарнекласеидинастијенегоичитавереакционарненароде.Тојетакођепрогрес”.34
Професор савремене историје на берлинском Слободномуниверзитету Волфганг Виперман (WolfgangWippermann)подсећадатајдугимаршодХегеловетезео„постојањунеисторијскихнарода”,прекоМаксаВебера,Маркса,Кауцкогпасведосавременихмислилацаносиусебииједан„антисловенскикод”:“Чиниседајеуправоулевичарскимкруговима[данас]шикдасепричајувицевиоглупимПољацима,да се говори о деспотској владавиниПутина као типичнорускојиуопштесеузбуђиватизбогзаосталостиикрволочностиСловенанаКосовуибилогдедругде”.35
Упознатомтексту„Бестијалностихуманост”,објављеномунемачкоммагазину„Цајт”увремеНАТОбомбардовањаСрбије, Јирген Хабермас (Jürgen Habermas) је бесправнуагресијунасуверенуземљу,балканскуисловенску,правдао„успостављањем–уместомеђународногправа–космополитскогпројекта”,алипоштотоделујеправноанахроноалогичкинеутемељеноондаседаонаактуелизовањестарих
32Wippermann,W.(2007)AndenslawischeBarbarenblutigeRachenehmen–ÜberlinkenundrechtenAntislawismus,Berlin:Phase2
33Исто.34Исто.35Исто.
378
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
ауторитета.„ОвајетрадицијапостојалаикоднасодКантадоКелзена.Алињутексадједнанемачкавладазаистасхвата озбиљно”.36 Хабермаса српски национализам „највишеподсећананемачкогисторичараикњижевникаЕрнстМорицАрнта.ПознатоједајеАрнтусвомчетверотомномделуGeistderZeit(180618)иубројнимпатриотскимпесмамаиполитичкимпамфлетима…допринеоартикулисањуотпораНемацаНаполеоновојинвазијииформулисањусвестионемачкомнационалномјединству”.37ПрофесорВераВратушатумачиХабермасоводезавуисањесрпскепозицијетимештоон„оваквимпоређењем...сугеришедаједеветнаестовековнидржавотворнинационализамисторијскипревазиђен,безобзираокојемсенародурадило.ХабермасмеђутимнигденесугеришедабиуимепревазиђеностинационализматребалопоновоподелитиНемачкунаниздржавица,илибаремнадве,каопослеДругогсветскограта”.38
Позиција империјалне моћи значи право на мишљење опроизводњи једнократнихправила,кадХабермасциничноконстатуједа„самоовлашћивањеНАТОа”даизвршиагресију„несмедапостанеправило”.ШтоједозвољеноИмперијинеостављамогућностдапостанеправозадруге.„ОндакленезаузимапринципијелностановиштеинедоводиупитањелегитимносткршењаважећегмеђународногправаиуслучајуЈугославије.Кантовскикатегоричкиимперативморалногделања–нечинидругомештонежелишдадругиучини теби,Хабермас је замениомакијавелистичкоммаксимомдациљоправдавасредство,нарочитоакосидовољномоћан да спречишда исто средство буде употребљенопротивтебе”.39
Хабермасов приступ произилази из западног секуларногуниверзализма,који,„попутримскогпапства,нетрпиникакаврелативизам“авећјепостао„основаједненовемисијекојатребададонесеиупоследњикутаксветавредностикаоштосудемократијаитржишнапривреда,адасепритомнеузимајууобзирникаквелокалнеодноснонационалнеилирелигиознеспецифичности.Демократијасепритомсхватакао грађанскопарламентарна док се кредо тржишне привреденескривенопредстављакаоекономскиекспанзиони
36Хабермас,Ј.(1999)Бестијалностихуманост–ратнагранициправаиморала,Реч–часописзакњижевност,културуидруштвенапитања1/55,Београд,стр.102106.
37ВратушаЖуњић,В.(2000)ТрансформацијакритичкетеоријеуапологијууделуЈиргенаХабермаса,Социолошкипрегледбр.12,вол.XXXIV,стр.2347;стр.38.
38Исто,стр.38.39Исто,стр.40.
379
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
замнајснажнијихкапиталгрупа”.40Тојенеизбежаноквирукојемсеодигравачитавпроцес.
VI
Kолонијална демократија „понизу карактеристика, јенаставакпретходнеколонијалнестратегијезападноевропскихземаља”,алиje,ипак,иновапојава.Јер,таквадемократија„нијерезултатприроднееволуциједатеземљенаосновуњених унутрашњих услова и законитости њеног историјскиформираногсоцијалнополитичкогустројства”.41Онајеспољанаметнутаиподупиресеколонијалниммерама;великеземљеседезинтегришу(СССР,Југославија),мањеекономскиколонизују,акаоманипулацијасекористеи„идејаослобођењаинационалненезависности”.
Упропаганднимкампањамакојепунезваничнатумачења,школске садржаје и медијске интерпретације демократијасе представља као цивилизацијски неупитна универзалнавредностиоспораватекудосеткама.ОмиљенајеонакојасеприписујеВинстонуЧерчилукоји,докгледакроздимкојиседижеизнаддебелецигаре,онакошеретскивели:„Демократијајенајлошијадржавнаформа,акоизузмемосвеостале.”У томколективном стању „покондирене тикве” отпадапродубљенијесамопосматрањеукомебисенатостањегледалоикаонадемократскиелитизамдаједемократија,каоштојеписаоЈозефШумпетер(JosephAloisSchumpeter)срединомпрошлогвека,тек„владавинаподржаванаоднарода“идасесводинамогућностнародадаприхватиилиодбијеонекојињимииначевладају,атосукорпоративничелницитзв.„менаџерскекласе”иполитичкаелита.Уколонијалнојдемократијитакваврстаувиђањасуштинедруштвениходноса,којиседруштвунамећу,жигошесекао„губљењевремена”.
Земљи се, иначе, не одузима формалност суверенитета и„сњомсе успостављају односи као са тобожеравноправнимпартнером”.42Стварајусецентриекономијепозападномобрасцу„подконтроломзападнихбанакаиконцерна”;спољашњи обрасци демократије се користе као „средстваједногсасвимнедемократскогсистема”;незнатандеостановништва јепоткупљендабисемоглаобављатиексплоатација целог друштва; „колонизована земља се у сваком
40Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен,стр.120.
41Зиновјев,А. (1999)Великапрекретница,Београд:Нашдом–L’aged’homme,стр.70.
42Исто,стр.70.
380
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
погледу доводи до таквог стања да постаје неспособна засамосталну егзистенцију; десеткује се војска, националнакултурасепретвараубаруштинуизкојерасте„псеудокултуразападњаштва”.И:„масамастановништвасенудисурогатдемократијеувидураспуштености,слабљењаконтролеодстраневласти,приступачнезабаве,препуштеностсамомсеби,системвредностикојиослобађаљудеодтруданадсобомиодморалнихограничења”.43
Запад (истинане самоуколонијама)уништавамогућностопстанка„жариштаизкогабимоглоизникнутинештоспособно зановиоблик еволуције... Запад, освајајући свет засвој рачун, уништава сваки могући конкурентски заметакдругачијееволуције”.44
„Демократскакултура”којанастајекаопоследицапроцесапозападњавања ствара културну периферију у којој је достигнућеуметносткопирања,ауметницисујавнопоноснизбогсвоје„покондирености”истањаинфериорности,апублика–тојепубликапровинцијечијасвестживисуверењемдаје„светнегдедругде”идасечитавживотграђанинасводиначекањедаоднекуддођеНекоилистигнеНешточемусеморанатренприближитииодтогсећањаживети.Таквакултураодсустваамбиција,културапасивности,културапокорностијепродуктвеликезападнеиндустријесвестиакојанеупитнонасељаванашејавнесервисе,заузимаводећепозиције унашимкомерцијалниммедијимаи „заслужује”подршкунашихминистарстава.Сасвимокрајнашегјавногмнењапромичеполитичкинекоректнакултура,културанаше традиције, на чему се формира култура отпора позападњавању,којајеунекојдимензијикреативна–ачијићеуспеси(аконисунекимслучајемуспелидапређуграниценашихзваничнихијавнихограничења,каоКустурица,нпр,иливашаруГучи)битипрезрени,њенадостигнућацепанаигаженаауметнициоптуживанизалокализам,традиционализам,национализам.
Аликултураотпорасенеможеукинути.Онасеможепрекритисјајемибедомпотрошачкекултуре,онасеможеунижаватинеупутнимпоређењима,алипотврђенииизјавностиекскомунициранинароднеможебезњеногслабоглелујавогсветла.Онапролазитрифазе:
А)Дубинскоготпораукомесемешакултураочајањаилогикалатентнерезистенција;тојеоноштојенемогућесавладатиучовекукаодруштвеномбићу.То јеАптонСинклер
43Исто,стр.71.44Исто,стр.71.
381
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
(Upton Sinclair) надахнуто описао као „последњу одбранучовечанства”одпретварањаЧовекауНиштавило.Тоје„тајгласкојинадјачавапретњуизаповеститираније,гласкојиговори:ЈасамЧовекијаодолевам...ЈасамИстина,ихоћудамесветчује.ЈасамПравда,ихоћудасевршимусвету.ЈасамСлобода,иломимсвезаконе,пркосимсвакомнасиљу,кличем,објављујемослобођење!–изатоштојеусвакодобаисвакомподнебљутасветамоћживелаучовечијојдуши,затоштојеуњојговориотајтајанствениглас,човечанствојеизашлоизтамеидивљаштва,барусанолепомисрећномживоту”.45
Пасивна резистенција подразумева „отпор властодршцимабезузвраћањасиле”,штозначиодбијањеизвршавањаобавезакојепостављаполитичкавласт,билолегалнаилиилегалнадржавнавластилиокупаторскавласт.Удруштвимаевропског Истока „политички Франкенштајн” ствара наизглед апсурдну ситуацију: легализована тзв. демократскавласт, снажно подржавана од „земаља старе демократије”водитихиисистематскиратпротивнародаисвојомхегемономпропагандноммашином–својенасиљепрезентујекаоуспостављањедемократскогсистемаиауторизованоширењедемократскекултуре,аотпорнародаје„преддемократскостање”,сукобсмасомкојојтребамењатисвест,учитига„демократскојкултури”.Коликогодјеовајпроцесмисионарски,толикојеиантидемократски,противнародни,патерналистички,тоталитаран.
Којесушанседанатомтлуизрастуцветовидемократије?Мале.Готовоискључене.Алидаседруштвотакоуводиукаљугуколонијалнедемократије,тојесасвимизвесно.„Новиевропскипоредак”,какоаустријскиауторХанесХофбауерописујеоноштодиректноназива„колонијализам“,сложен је системкоји сеекономски„састојиодизрабљивањаизвора (ресурса) и улагање (‘коришћење капитала’) радиизвлачењапрофита”;политичкиондоноси„увођењестранеуправенадколонизованом”;културнојето„мисијацивилизовањаиоправдавањеизрабљивања”;правнодоноси„различитодефинисанистатусљудиирегионауцентруинапериферни”;војносуту„снагезаинтервенцијуколонизатора.Свиовиелементисуупорастукојисеможејаснопратитиупротекледведеценије”.46
Б)Кадвремеилегалностикултуреотпорајоштраје,алисењенизлазакујавностнеможезауставитиипочињепроцес
45Синклер,А.(1947)ЏимиХигинз,Београд:Култура,стр.299.46Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен,стр.13.
382
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
задобијања јавног легитимитета кад званична политичкакултура(„демократска”)неможедатврдидакултураотпоранепостоји;
В)Формирањеновеполитичкекултурекојајепосталакаомикскреативнекултурекојајепокренутаиздубиненастојањадемосадаискаже својепотребеи старе културе којајенегираламогућностњеногнастанка;онајеусклађенасасветскимицивилизацијскимтоковимаслободеалегитимисанајеикодонихкојимасевлада;
Миседанасналазимоудругојфазиитоувременукадсестатичнипроцесидраматичнимчињеницамакризеубрзавају.
VII
Апоследице,илибитобилотачнијеназватирезултати,имплементације колонијалне демократије су катастрофални.Главнимамцизамасесуобећањадакапиталистичкопривређивањеносиуздизањесвихприпадникаантикласекојасепод генеричкимименом„средњакласа” нудикаолекзасве.Ализарнијезапослење,подусловимакојиобезбеђујуправеднурасподелу,оноштобипресвегатребалодакарактерише„државудоброгстања”.Међутим,уданашњојСрбијибарчетвртинарадноспособногстановништванеради.Од5.октобра2000,датумакојисеузимакаопреломанупроцесупозападњавања,кадСрбија„пунимједрима”крећепутнезаустављивогпрогреса,„безпослајеостало363.292особе. Наиме 2000те године било је запослено 2.089.292људи,доких једанас1.725.960 (подацисуза2012.).Бројзапослених данас јемањи за 17,4 одсто у односу на петиоктобар2000те.Дакле... свакишестирадник јеостаобезпосла”.47
Дарезултатбудепоразнијиваљадодатидасу„највишебезпосла остајали они који су радили у производњи”.А јошједанексеруовоммртвачкомковчегу„неолибералномкапитализму”јефакатдајеу„модернизованој”Србији„повећанзаоко15.000бројзапосленихкојипримајусредстваизбуџета“.48И:давишеод50одстомладих,њихпреко200хиљаданеманинавидикуникакавпосао.Алитонијесве:крајем2012.годинебар60.000запосленихјерадилоаданиједобијалоплату.Тостањепостаје–трагичнанормалност.„СвакитрећирадникуСрбији...неможедарачунанаредовнуплату...(уприватномсектору)чак480.000запосленихковерат
47Грк, С. (2012) Економија понирања, Српска политичка мисао, број4/2012.год.19,vol.38,Београд,стр.171196,стр.174.
48Исто,стр.174.
383
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
упросекучекадвамесеца,асакашњењемплатадо30данасуочавасеи170.000радникаизјавнихпредузећа”(ВечерњеНовости,27.март,2013).
Једина„добравест” за грађанеСрбије јештосусачувалиспособностсналажењазасвојопстанакванзонеукојојбиим„помагала”оваквадржава:„ЉудиуСрбијипреживљавајузахваљујућисивојекономији.Чаквишеод650.000јенаразличитеначинеангажованоусивојекономији,апроценатонихкојираде‘нацрно’сесталноповећава”.49Јерпомерамастатистике(иакосеметодологијесталноприлагођавају)обичанСрбинјевећумроодглади.„ПремазваничнојстатистиципросечнанетозарадауСрбијиизноси42.122динаразаавгуст2012.године,алитајпросек‘одржавају’запослениујавномсектору.Истовремено,потрошачкакорпаје58.000динара...Међутим,објективносагледавајућиреалнапотрошачкакорпа(храна,пиће,рачуни,одећа,обућа)затрочланодомаћинствовредивишеод100.000динара”.50
Последицајеовог„застрашујућегподаткадајеиндустријскапроизводњауСрбијинаоко40одстонивоаиз1989.године.Абрутодомаћипроизвод(БДП)језа32одстомањинего пре 30 година”.51 Укупни спољни дуг је „премашио24,21милијардеевра,штоје79,0одстоБДП“.Кадасу„издацизакамату...трипутавећиодукупногбуџетазапољопривреду”смртниотровдужничкогропстваземљуостављабезнаде.
VIII
ДемократијауСрбији,последведеценије,имплементирањастиглаједоконстатацијаимплементаторада–свестнароданијеуредуидатреба„мењатисвест”.Мисионарикрећуувеликуофанзивуипочиње„одлучнибој“послекогаћепред„европскупородицународа“изаћиНовиСрби.Линколновонаивносхватање(„владавинанарода,однародаизанарод”)у „демократском веку” је дефинитивно превазиђено и данасјемисионаримајаснодајепотпуно„антидемократски“сложитисесакрикомнародадаспостранзицијскиммоделом позападњавања нешто није у реду. Време је да се оннацијаманавлачикао„шпанскакошуља“.
Међутим, да „демократску културу”, упркос потпуној некритичности која ју у земљама транзиције прати, „красе”неподношљивемане,сасвимјејасно,аиовлашнаемпириј
49Исто,стр.175.50Исто,стр.176.51Исто,стр.172.
384
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
скаистраживања,којасукрајпуташитекултуре,ћетопоказати.Узећемооноштосеумодернојтеоријизове„социјалникапитал”аштојеукорелацијисатеоријомо„политичкојкултури“,иштосе,упркосуглавномнедокучивојсложености,какотакоквантификујеитакопостајеподложнопоређењима. „Социјални капитал“ чине три кључна елемента:„националниидентитеткаомерапоносаивереуземљу;типдруштвеногуређења(задовољствограђананачиномнакојидемократијаилинекидругиполитички системфункционишеуземљи); генералноповерењеупосебнеиактуелнеинституцијеједнеземље”.52Тодоносивредност„друштвенеповезаности,којасеогледаумрежамаповезаности,нормамаиповерењу,штоподстичеграђанскоангажовање.Социјалникапитал је, тако,предусловпостојањауспешнезаједницеидоброгуправљања”.53Тосу„културнииморалниресурси”друштва.
Иакосурасправеодемократскојкултури седамдесетихиосамдесетихвећбиленаспоредномколосеку,онесу„обновљенепочеткомдеведесетих,уследтежњидасеуИсточнојЕвропи, на рушевинама комунизма, успостави демократија”.54Иначе, у то време се и у зрелим демократијама, каоштојеСАД,свеозбиљнијеразматрају„смањењасоцијалногкапиталаиграђанскеангажованости”.Итосепочињенормалнотретиратикао„глобалнифеноменопадањаповерењаграђанауинституцијесистема”.Истраживањачијисерезултатимогуузетикаорепрезентативни„указујунависоконеповерење...уамеричкисистем.Такоје23%Американацаукатегоријисанајнижимповерењемуинституције,28%...усредишњојкатегорији...доксуосталисависокимстепеномповерењаусистем.Напитањедаливерујудавладарадионоштојеисправно,54%Американацаодговарасаникадаилипонекад;док63%...одговарадајевладаруковођенаинтересиманеколицинемоћнихљуди”.55
Кадсусезападнимисионари,сатаконагриженимповерењемусистемкојису„продавали”,појавилинаевропскомИстокутојејединомоглодасепретвориукарикатурудемократије.Вршенјевеликиспољнипритисакдоктадруштванису усвојила хаотични вишепартијски систем, бесциљне
52МилошевићЂорђевић,Ј.(2012)Параметарсоцијалногкапитала:поверење грађанаСрбијеуполитичкеинституције,Београд:Српскаполитичкамисао,бр.4/2012.год.19,vol.38,стр.197212;стр.199.
53Хејвуд,Е.(2004)Политика,Београд:Клио,стр.397.54Исто,стр.381.55МилошевићЂорђевић,Ј.(2012)Параметарсоцијалногкапитала:пове
рење грађанаСрбијеуполитичкеинституције,Београд:Српскаполитичкамисао,бр.4/2012.год.19,vol.38,стр.197212,стр.201.
385
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
изборнепроцесеинеотесанеформевладања,идок–штоје најкарикатуралније, ниje наметнутNGOSector, поддвауслова:дасеунизеимаргинализујупретходна„удружењаграђана”којасуималадугутрадицијуутимдруштвимаиуспоставиновипозападњачениНВОилитзв.непрофитнисекторкојије,упочетку,донирансаЗапада,аондаугураннадржавнејасле–иакојенаставиодаследилогикуиспуњавањазападнихинтереса.Натимосновамајетребалодаизрастеповерењеудемократијукаосистемидасеукоренидемократскакултура.Ничегаутоменијебилоштобиимпортованудемократијуициничнисистемвредностимоглодаомилинароду.Докбинекиприпадникнародаприпадаогрупацији која је имала директне користи од демократије (штообично значиинсталирање у властии коришћењеположајадогологпљачкањадржаваиузпомоћдржавнихоргана)дотле јењеговоповерењебиваловисоко,небисемоглосњимразговаратиниочемудругом,притисакдасвитоприхватебиојеглавнацртатедемократскекреатуре.Како би та јединка изгубила положај у хијерархији, тако бинапушталаи залудно губљењевременаупартијскимпросторијама,исвесепретваралоуизвињавајућаоправдањаидистанцирањеод–своједемократскеулоге.
Освета народа бибивала окретање леђа „реформаторима”којесуподржавалезападневладеакојисусвомнародуувекиспоручивалесвегоререалностањеиувекновамадаједнозначнаоправдања:„реформенисупопуларне”,„народневоливеликерезове“,морамопроменитисвест,итд.Западнианалитичарисупунилисвојаобјашњењасасвевишецинизмаипрезира,западнизваничницидолазеупосетекаодаобилазедомовезамладепреступнике.ДоксуувремехладногратаоИстокуговорилокаоовојномлогору–свесивоипуноопасногреда,аличврстоиреспектабилно,данассеоисточнимдруштвимаговорикаооциганмали:ружни,прљави,некизлиадругијадни,непоуздани,недораслиправомреду;туитамоизбијепонекитенисер,фудбалер,виолиниста,бацачкугле,али–свеусвему,тугаијад.
IX
Истраживањаупериодуод2005.до2012.уСрбијипоказаћедаграђаниверујуу,саЗападаимпортованедемократскеинституцијеивредности,таманколикоЗападверујеуприврженосттихекспресграђанадемократији.Најмањеповерењеграђана јеу„тристубадржаве”,увладу,скупштинуисудство.„Поверење... јемањеод20%токомцелогиспитиваногпериода.“Вишеповерења,од2040%имајувојска,председникрепубликеиполиција.Анајвише јеповерења
386
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
уцркву.„Уовуинституцијуимаповерењапреко50%грађана...То јеуједнои јединаинституција упрвој групи”.56Итајрезултат је упркостоме,илимождабашзбогтога,штопозападњаченимеханизмиимисионари реткопропуштајуприликуданајоштријеоптужеЦрквузасвеисвашта,од„клерофашизма”штојеомиљенасинтагмасваковрсних„либерала”, преко нехришћанске склоности богаћењу, доинсистирањананедвосмисленојтачностимедијскихинсинуацијасексуалнимизопаченостима.
ИпоредперманентнеантитрадиционалнекампањеиинсистирањананедокучивостиивисинизападнихвредностинаранглистинајнепопуларнијихуСрбијиводеНАТО(13%)иХашкитрибунал(13%).Политичкепартијечијеприсуствоу јавности надмашује све учеснике у јавномживоту имају18%подршке,аорганизацијекојеби,пологициствари,требалодабудудиректнаеманацијаграђанскевоље–НВО,имају тек 22% подршке грађана. Процена грађана да сеСрбија креће правим путем варира од 17% до рекордних37%–оводругосусамоударикраткогодушевљењакадјеодобрена визна либерализација новембра 2009. или послепромененајевропскије („Европанемаалтернативу”)демократскевласти–маја2012.
Штаједемократскоуовојполитичкојкултури?Безсумње,управоотпорпозападњавањукојесепредставилоунајгоројпојавности.Народниотпор.Отпоркојијепосвојојприродипасиванинеорјентисансастановиштакретањадруштва.Онјестепоринутутрадицију.Гдебисеуосталомукоренио?Тојекултураодбијања.Ирационалнасастановиштаважећихправацакретањаициљева.
Далијеоводемократскакултура?Акоседржитеуџбеничких дефиниција – није. Чак је антидемократска. Али онајестеизразнародневољедасеопире,достаефикасно,успостављањузападњачкоггенетскимодификованогпаразитскогсистема.Отпорнародаформализованомитуђиминтересомдефинисаном „демократскомпуту”.Ипоследица једатунеманикаквогдемократскогрезултата.Јертобиморалопроизвестинекакву„веруулегитимитет”(МаксВебер).БританскисоциологДејвидБитем(DavidBeetham)констатује„дасезавластможерећида јелегитимна”акоиспуњаватриуслова:први,дасевршиускладусаправилима–писанимилинеформалним;други,оваправиламорајубитиуспостављенаназаједничкимверовањимавладеионих
56Исто,стр.206.
387
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
којимасевлада;трећи–легитимитетморадабудеизраженпристанкомонихкојимасевлада.57
Легитимитет јеукризииузрелимдемократијама,ауколонијалнимдемократијамасесвеосамонапропагандепорукекојепрекривајупросториатакујунамозговеграђана.Правиласунеоколонијама–октроисана,упроцесухармонизације.Насамомпочетку,упрашиниодпадаБерлинскогзида,билојемноговишеослобођененаденегокултивисаногверовања.Ондаседемосповукаосјавнесцене,аелитеконцентрисанеоковластикао„профитногцентра”далесусеудивљиловураспојасанимприватизацијама,неконтролисанимраспродајамаисмутнојтранзицији.Њиховаверабисемоглаупоредитисаверомпљачкашабанкеусефкојионпразни.Накрајујеостало„пристајање”изочајауполитичкојкултуриодбијања.Подносисесистемукојиневерујенипетинаграђанства,укојемиродитељиидецаучедаје„животнегдедругде”, апотпуно јавноселегитимишекаоживотнициљ„отићиодавде“.
Уместозакључка
Историјанасучидасесвакидруштвенизастој,преиликасније,мораразрешавати.Како?Последњимеђунасловудесетомпоглављу„Политичкакултура,комуникацијаилегитимитет“,Хејвудовогкапиталногдела„Политика”–гласи:Заштоседогађајуреволуције.Просто:„Поштолегитимитетдоприносиполитичкојстабилностииопстанкурежима,кадаоннестаневероватанрезултатјеилиприбегавањерепресијиилидубокаполитичкапромена”.58Илиобоје,каоцелинадруштвенеакције.
Расправаорешењиманијепредметовограда.Самонеколиконапомена.РеволуцијеодСлавне(1688),Француске(1789)доЦрвене(1917)иКинеске(1949)серазликујуоднародногустанкаилиcoupd’etat(преврата)потомешто„доводедосуштинскихпромена(променасамогполитичкогсистема),анесамодопроменеполитикеивладајућеелите”.Револуцијамасусенајозбиљнијебавилимарксисти,алијеиАлексисдеТоквилговориодаје„најопаснијитренутакзалошувластонајкадапокушавадасепоправи”.Нијелиовобаш„токвиловскимоменат”?Али, сасвим извесно, револуцијесусложенифеноменизачијепокретањејепотребновишеодлатентногнезадовољствауниженогнарода.
57Хејвуд,Е.(2004)Политика,Београд:Клио,стр.403.58Исто,стр.409.
388
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
ЛИТЕРАТУРА:
Антонић,С.(2008)КултурниратуСрбији,Београд:Заводзауџбеникеинаставнасредства
Антонић,С.(2009)Елита,грађанствоислабадржава,Београд:Службенигласник
Berend,I.T.(2013)EuropeinCrisis–Boltfromtheblue?,NewYork:Routledge
Грк,С.(2012)Економијапонирања,Српскаполитичкамисао,број4/2012.год.19,vol.38,Београд
Данилевски,Н.(1994)РусијаиЕвропа,Београд:СлужбенилистСРЈ
Енцесбергер,Х.М.(1980)Немачка,Немачкаизмеђуосталог,Београд:БИГЗ
Хабермас,Ј.(1999)Бестијалностихуманост–ратнагранициправаиморала,Реч–часописзакњижевност,културуидруштвенапитања1/55,Београд
Хејвуд,Е.(2004)Политика,Београд:Клио
Хофбауер,Х.(2012)Нарученаистина,купљенаправда–колонијализамЕвропскеуније,Београд:Јасен
Крастев,И.(2004)Замканефлексибилности–фрустриранадруштва,слабедржавеидемократија,Београд:ПрограмзаразвојУНиБеоградскифондзаполитичкуизузетност
Лаш,К.(1996)Побунаелитаииздајадемократије,НовиСад:Светови
Липсет,С.М.иЛејкинЏ.М.(2006)Демократскивек,Београд:AlexendriaPress
МилошевићЂорђевић,Ј.(2012)Параметарсоцијалногкапитала:поверењеграђанаСрбијеуполитичкеинституције,Београд:Српскаполитичкамисао,бр.4/2012.год.19,vol.38
Панарин,А.С.(2001)Народбезэлиты:междуотчаяниеминадеждой,Нашсовременникбр.11,Москва;http://derzava.com/art_desc.php?aid=259#ixzz2PsCqQjYy
РеинертС.Е.(2006)Глобалнаекономија–какосубогатипосталибогатиизаштосиромашнипостајусиромашнији,Београд:ЧигојаШтампа
Саид,Е.Л.(2000)Орјентализам,Београд:БиблиотекаXXвек
Синклер,А.(1947)ЏимиХигинз,Београд:Култура
ВратушаЖуњић,В.(2000)ТрансформацијакритичкетеоријеуапологијууделуЈиргенаХабермаса,Социолошкипрегледбр.12,вол.XXXIV
Зиновјев,А.(1999)Великапрекретница,Београд:Нашдом–L’aged’homme
389
СЛОБОДАН РЕЉИЋ
Wippermann,W.(2007)AndenslawischeBarbarenblutigeRachenehmen–ÜberlinkenundrechtenAntislawismus,Berlin:Phase2
SlobodanReljićSerbianSociologicalAssociation,Belgrade
SPREADINGOFTHEDEMOCRATICCULTUREASANINDUSTRYOFTHENEWCOLONIALCONSCIOUSNESS
OR:ISCULTUREOFRESISTANCETHEONLYDEMOCRATICCULTURETODAYINSERBIA
Abstract
This piece analyzes the ways of imposing ideology of exporteddemocracy into Serbian political culture: the superficiality andhybridityoftheprocess,theincompatibilityoftheimposingtechniquesandmethodswiththelocalspecifics,aswellasdomesticandforeignmissionariesatwork.Itisaboutthereasons,thepriceandthemeaningoftheresultsachievedintheprocess,aboutthereachofthecolonialdemocracyandtheimplementationofthedemocraticcultureintotheSerbiansociety.Therootsofthereasonsforwhichnooneinsistedonseeingwhetherthedemocraticculturehasbeen“institutedfrominsideorimposedfromoutside”isbeingdetermined,aswellastherepetitionoftheoldpatternwhichimposesthat“liberaldemocraciesintheFirstworldcountriesalwaysdemandthattheothernationspay–politically,sociallyandeconomically–forwhattheircountriesareenjoying”.
Keywords:cultureofresistance,colonialdemocracy,westernization,Fourthworld,periphery,identity
МилеВ.Пајић,ПортаманастираХиландара,српскацарскалавра,СветагораАтос
390
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, По љо при вред ни фа кул тет, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340390LУДК 327::911.3(497.1:73)”1945/1990”
327::911.3(497.11:73)”1990/...”оригиналан научни рад
КУЛТУРНИОБРАЗАЦГЕОПОЛИТИЧКОГ ПАРАЗИТИЗМА
Сажетак: У тексту је анализирана југословенска геополитичкатранзицијаињенутицајнапојавукорупцијенабалканскомпростору с посебним освртом на улогу ЈНА. Геополитички паразитизамразвиосеиукорениоувреме19451980итостогаштојекомунистичкадржавауспеладаобезбедиспољнополитичкопризнањеидазасвојпројекатпридобијевеликибројстановника.УсредиштувојногибезбедносногапаратазачетајекорупцијакојасепредраспадСФРЈразвилаиразбукталаусвимдржаваманасталимнапросторубившеСФРЈ.
Кључнеречи:СФРЈ,ЈНА(ЈугословенскаНароднаАрмија),геополитичкатранзиција,корупција
Средином прошлог векаСлободан Јовановић је приметиода наша интелигенција није пресадила ни један културниобразацнитипакизкултурнихелеменатанашегнародногживота изродила један оригиналан образац.1 Али нештосепроменило.Удругојполовини20.века,унасједревниконцептгеополитичкогрентијерства,прерастаоукултурниобразац геополитичког паразитизма. Док је геополитичкорентијерствоприходовањеједногнарода(државе)поосновуизузетногивредноггеографскогиполитичкогположаја,дотле геополитички паразитизам представља живот народа(државе)нарачунвеликихсила,својеврснузлоупотребусопственог геополитичког положаја. Док се геополитичко
1 Јовановић,С.(1991)Окултурномобрасцу,у:ИсторијаикњижевностиII,Београд:БИГЗ,Југославијапублик,СКЗ,стр.568.
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
391
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
рентијерствонаслањанааутохтонеинтересеинапоренародадачуваиуздижесвоједуховнеиматеријалнеснаге,дотлесегеополитичкипаразитизамјављакаопасивниодноснародаивеликихсила,неспремногдабранииодбранисвојположајупросторуиувремену.
Историјскипримергеополитичкогрентијерствадајејеврејска државаИзраел, спремна и способна да очува свој положајидаступиусложенеодносесасуседимаивеликимсилама.ЊенасупротностјебившаСФРЈнеспремнадабранисвојгеополитичкиположај,државанасталанапросторукојије,саКавказомиБлискимистоком,оддавнинаважанумитологијииполитици.Упрвојполовини20.столећаСФРЈје била карика санитарног кордонаизмеђуРусаиНемацатесуинтересзањеговгеографскииполитичкиположајпоказивалиБританци,ГерманииисточниСловени.Удругојполовини20.векабилајеусивојевропскојзониизмеђудваблока.2Геополитичкатранзиција3довелаједораспадаСФРЈиразмахакорупцијеикриминалауновообразованимдржавама,тесноповезанимсагеополитичкимпаразитизмом.
Друштвенасвојинаигеополитичкорентијерство
До20.веканиједнареволуција,нипартија,нисусебипоставилезадатаккаоштојеизграђивањедруштвениходноса,тј.новогдруштва.Укомунистичкимреволуцијамабаштојебилањиховапретпоставка.4Комунистичкапартијапреузелајенасебеисторијскумисијудаизвршиантикапиталистичку револуцију и индустријализацију.5 Примат економскогнапросторукојимвладаРеволуцијанаглашенјенесамоуполитицииидеологијивећиуобластисвојинскиходноса.УСФРЈје,каоиудругимсоцијалистичкимземљама,доминирала једруштвенасвојина, алитакваонабешесамопоименуштојепосталојасноувреметранзицијенакон2000.године.
Комунистичканоменклатура,одмахпослеДругогсветскограта,укинулаједотадашњепреовлађујућесвојинскеоблике,концентрисаласвересурсеусвојерукеизапочеланеобуздануиндустријализацију.Тако јеинасталазаједницаукојојједржавабилајединипослодавац.6Алиупоредостим,
2 Павић, Р. (1974)Регионалнаполитичка географија и геополитика, Загреб:СвеучилиштеуЗагребу,стр.40.
3 Dictionaryofgeopolitics(1994)еd.byO’Loughlin,J.V.,GreenwoodPress4 Ђилас,М.(1990)Новакласа,Народнакњига,Београд,стр.26.5 Исто,стр.23.6 Исто,стр.102.
392
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
користећи погодности геополитичког положаја, ушла је упреговоресакапиталистимаскојимајеистовременобилауратуречима.Желелаједаубирањегеополитичкерентеииндустријализацијуспојисаизградњомкомунизма,апритомједоброзналадаонајкојипоседујеодговарајућипросториположајморабитикадардагабрани.Издуготрајногпасивног убирања геополитичке ренте развио се геополитичкипаразитизам, уобличен при крају владавине Јосипа Броза,а безобална друштвена својина и дарежљивост Империјебилисуплоднотлозањеговразвој.Зачудо,геополитичкипаразитизамдубокосеукорениоупределимагдејеземљорадња,узблагороднуклиму,давалазначајневишкове.
После успостављања друштвене својине пред комунистимасубиладвапута.Првиочување,дотаднепознатог,својинскогобликакојиимјеомогућиоконтролунадимовиномсвихчлановазаједнице.Но,поштонисууспелидаизградекомунизамкренулисудругимпутемиприватизовалидруштвенусвојину,тј.посталисукапиталисти.Итакосеидесилодајеимовинасадведесетакмилионаидеалнихделова„друштвене својине” прешла на двадесетак хиљада власникаитонаосновууговораизмеђуавангардеирадничкекласе.Цеотајпроцесозаконио јеноворобовласништвоусферидухаифеудалнеодносеусфериекономије.Наравно,денационализација јеизигранакакобисеумањилапотраживањабившихкапиталистаивласникаимовинеразбаштињених после другог светског рата. Тиме је спречена билокаквајавнарасправаоподелиотетеистеченеимовинеалиискоронезапаженопрошлаподршкаИмперијеновимсвојинскимодносима.
Ипаклебдипитање:какојекорупцијанезапамћенихразмерамогладанастанепослепреласка комунизма (социјализма)партијскихпоштењачинаудемократију?Какојеједанпоредакбезприватне својине, потомдемократскии капиталистички,могаодаизнедриоволикукорупцију?Ваљасеприсетитидајеукомунистичкомраздобљубиломногорасипања,крађеипроневера,маданекаоданас,скриванеодјавности захваљујући контролисаним гласилима. Како некадтакоисад,партијскикадровизатонисуодговараливећсуисправљали„уоченегрешке”,апрогонусуизлаганитекакосу„идеолошкискренули”.7
БудућидасукорупцијаигеополитичкипаразитизамтековинаједногстолећаиважносредствоИмперије,немогуселакоискоренити,посебнонеподухватомполицијеиправо
7 Исто,стр.113.
393
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
суђа,мерамаиакцијаманеколицинеодлучнихичастољубивихполитичара,већпрегнућемвишегреда.
Институционализовањекорупције
ДабисеутемељиоиодржаоуговорРеволуцијеиИмперијенужнојебило,осимсвојинскиходноса,установитиформулурасподелевишкавредности.Наиме,друштвенасвојинаомогућила је комунистима да присвоје скоро цео вишаквредности те је било потребно да се економски, идеолошки и политички потлачени кметови (радничка класа безсељаштва)обештетеуспостављањемванинституционалнихмеханизамакомпензације.Ваљало једакле,утаначитимеханизмезаштитерасипништваикорупцијеиулогумитаикорупцијеузаједници.
ПостојимишљењедасуукомунистичкојЈугославији,накондужегуобличавања,склопљенадваважна,прећутнауговора.Првијеизмеђудржавеиграђанаадругиизмеђуполитичкихвластодржацаињиховихслужбеника(бирократије).8Првимуговоромустановљеноједаћевластграђанима„гледатикрозпрсте”уколиконепоштујунекезаконеазаузвратграђанинећедизатимногогаламеаковластчинитоисто,јервластможепроменитићураки завестиоштријемере.9Другиуговор,измеђуполитичараибирократије,обавезиваоједржавнеслужбеникедаспроводеполитичкеодлукевластодржацаизаконе,азаузвратдаваоимјеприликудазаверно службовање и препознавање идеолошких интереса добијупоредредовнихпримањаиодређенепривилегије(станове,службенеаутомобиле,путовањаидр.).Најсавеснијидржавнислужбеницинесметаносунапредовалианајбољимеђуњима,посебнонаграђивани,прелазилисууполитичкуиуправљачкуелиту.10УвремераспадаСФРЈовајдругиуговорзначајнојеревидиранпоштојевласт,уследекономскекризе,светежеиспуњавалаусловетејебилапринуђенадасвојеподаникеслабијеплаћаалиимјеомогућиладасвојеуслугенаплаћујунезванично,тј.путемкорупције,наравнобезикаквихпоследица.11Властје,наравно,задржалазасебеправодаодлучикадаинакојиначинњениподаницимогуда прекршеили заобиђу закон без последица, чиме је успостављенахијерархијаправнихнорми.12Овомситуацијом,
8 Вуковић,С.(2005)Право,мораликорупција,Београд:ФилипВишњић,Институтдруштвенихнаука,стр.78.
9 Исто,стр.7.10Исто,стр.8.11Исто,стр.9.12Исто.
394
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
свисузадовољни,властодршцијеризгледајукаопопустљиведемократе,акорупционаши,јерсунакнадилиизгубљенепривилегијеуспостављенесрединомпрошлогвека.
Напокон,билабивелика заблудаодговорност закорупцију свалити самонаплећа комунистаилипакњиховихнаследника.Корупцијебешеираније,подкраљевима,очемусведочииГлишићева„Главашећера”.Увремекомунизмакорупцијајезваничнонесталааустварностионајетададобилановобликизамахиједнуособиту,прикривенуформуочемусведочедвапоменутауговора.
Ипак,акобиседанашњигеополитичкипаразитизаминеобузданакорупцијатумачилидвамауговоримазаједницабибилајединаодговорназакорупцијубудућидајекорисникправаизуговора.Аније.Јердваспоменутауговорасклопљенасудобровољноалитекпослеједногпроцесапреваспитањазаједнице.Зарбисезаједницаупуштала,безпрекепотребе,усклапањеуговоракојимноменклатурастичепогодностиазаједницатрпииспорадичнодобијаограничененаградеиззаједничкекасе?Свеусвему,заједницајенаконЈасеновца, Јајинаца, сремског фронта, шабачког и другихлогора1944/45,доброзналаштајечекааконесклопиуговорсаноменклатуром.Каоштоданасзна,даразвргавањемобауговораможедаоспорисавезРеволуцијеиИмперијеаистотакоидабидругастранатодоживеланекаораскидуговора,већкаоотворенупобуну.
Непотпунаипаралелнадржава
Докјепостојала,СФРЈје,мислећимсавременицима,изгледалакаонедовршенадржава,отворенаопцијакојасеопиресвакојдефиницијиипредстављасвојеврснитријумфинтерпретацијенадстварношћу.13Данаспак,чиниседајебившаСФРЈбиланепотпунадржаванасталасложенимпреносомсуверенитетанароданадругеактере.Првојепредставничкотелонародапредалосуверенитетурукерадничкекласеаовагаједаланастарањеавангардирадничкекласе–Партији.Тимеједржавапретворенаунепотпунудржаву.Укидањенародногсуверенитетаприкриванојекрилатицомовластирадничкекласеанепотпунадржаваосујећенаједапоставипитањесуверенитета.Будућидасећањенасувереностнијемогућебрзоилакопацификоватиуспостављенајепаралелнадржава–седиштеполитикеиидеологије,пројектантсветлебудућности.СтогајепаралелнадржавапосталаглавниносилацметафизичкихциљеваРеволуцијеалиитрезор
13Ђинђић,З.(1988)Југославијакаонедовршенадржава,НовиСад:КњижевназаједницаНовогСада,стр.19.
395
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
феудалнихповластицапопутразнихнамештењаувеликимфирмама,дипломатији,уСаветуфедерације,апосле2000.дародавацнационалнихпензија,чланстваууправнимодборимаисл.Дакле,устварностипаралелнадржаваодлучујеанепотпунаизвршаваазаједницапредстављаспретнумешавинупредмодерногипостиндустријског.Паралелнадржава,лишенауставноправногстатуса,својеврсниполитичкиPerpetuummobile,задобилајенеограниченаовлашћења.Ањенанеограниченамоћдолазилајеодатлештонијеподлегалајавнојконтроли.Какоконтролисатионогконемауставноправнистатусаузтосамодајепрепоруке,мишљењаилипредлажемере?
Успостављањенепотпуне државе значило је увођењенеограниченогванредногстања,скривеногудаљеним,метаполитичким циљевима ашто, посебно, показује пракса владавине уредбама и нижим правним актима. У паралелнојдржави,којајезаједницуувелауванредностањеукомегаиданасдржи,доносесеразличитеодлукео„борбипротивсиромаштва”,„борбипротивкорупције”,„новојиндустријализацији”(реиндустријализацији)исл.Ранијебеху„критичкеанализе”,„смернице”,„правциразвојасамоуправљања”,„програмдугорочнестабилизације”илиБрозовиговорисаснагоммера,својственихпредуставномстањуукоменепостојидруштвонизакони.
ГеополитичкорентијерствоиЈНА
За савременике је од посебне важности како је дошло доразграничењаизмеђуИмперијеиСФРЈупогледуправаимеђусобнихобавеза,посебнокакосураздељенисуверенитет,геополитичкарента,праваиобавезе?Тојест,којекомедужан,идалисуизвршаванидоговори?14Овопитањепостављенојеујавности,алидосаданијеималоодјеканитијебилотемаозбиљнерасправемеђуизабранимполитичкимпредставницима,нитипакмеђуљудимаизакадемскихкругова. Данас наслућујемо како је ЈНА каталишући процесобразовањаскривенеолигархијеприпремалагеополитичкидиректоратзадужензаоперацијенапросторубившеСФРЈ.Текакосекренетимпутемстижеседозавичајаданашњегигантскекорупције,метежаипропадања.
УправојеснажанапаратЈНАбиоинкубаторкорупције,будућидајеконтролисаосвесфереживота,асамавојнаинду
14ПитањемеђусобнихобавезаБеоградаиПентагонаизпреговорапопутоних између Броза и генералаКолинса теКочеПоповића и генералаАјзенхауераистакaо је јавноуживописниминтервјуима2011. годинеЉубишa Ристић, режисер (приступљено 1.5.2013): www.youtube.com/watch?v=caNNv3kZ_psиwww.youtube.com/watch?v=Q9WSaSb7EXs
396
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
стријабилајеизворнајвећегделавишкавредностиочијојрасподелиседоговаралоујезгруобавештајногапарата.Неретко је ЈНАизједначавана са државом. Јавна и тајна помоћупућиванауСФРЈ,управоједолазилаирасподељиванапрекообавештајнихструктура(преносинадзор)иЈНА(извођењерадова–подизањафабрика,војнихбаза).ПентагонјеповериобившојЈНАзаштитуправцаСолунСкопљеБеоградиодбрануљубљанскогпролазакојиобезбеђујеприлазТрсту,ВенецијиидолинирекеПо,одсовјетскихтрупараспоређенихуМађарској,РумунијииБугарској.15ЗаовајзадатакСФРЈјепримилатрократнупомоћод2,5милијардидолараизмеђу19501957.16СтефанДедијер,директорИнститутазабезбедностуЛуанди (Шведска)проценио једајеукупнапомоћНАТОаЈугославијиизмеђу1945.и1990.билаоко35милијардидолара.17
Савременомпосматрачунијетешкодауочидајетехничкотехнолошкаифинансијскапомоћ земаљаАтлантскогпактасоцијалистичкојЈугославији,докјепостојалаЈНА,биласвеобухватнијаивећанегоинвестицијемултинационалнихкомпанија у економије капиталистичких држава насталихна развалинама СФРЈ. Данас се, неретко, одвајају развојјугословенске пољопривреде или индустрије, од одлучнепомоћиИмперије бившојСФРЈ.Комунистима сенеможепорећизначајанорганизациониуспех,пресвегаприосвајањувластиипреговоримаонаплатиренте194452,алиобимпомоћиИмперијеподстичесумњудалијетајуспехзаистатакоупечатљив?
У ствари, корене данашње корупције али и геополитичкепаникесрпскихвласти,ваљатражитикодЈНА,гарантаодржавањаизнајмљеногздањаСФРЈ.УкидањемЈНА(1992)ниједанпотенцијалнизакупацвишенијеимаоскимдапреговараоусловимаивисинизакупа.Рентијерсеупокојиоаздање,изложенозубувремена,обезвређенојезахваљујућинедостојнимправнимследбеницима,паразитиманеспремним да осим убирања ренте одржавају наслеђено здање.Уствари, стари закупац је одбио да плаћа кирију несагласнимнаследницимаформалносепозивајућинасвојеранијеинвестицијеитрошковеодржавањазакупљеногобјекта.Аидасенашаоновикириџијапредњимбибилонерешивопитање:комедаплатизакуп?Лумпенпролетеримаизнепотпунедржаве?
15Труд,А. (2007)ГеополитикаСрбије,Београд:Службенигласник,стр.143.
16Исто,стр.143.17Исто.
397
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
Економскатранзицијаирефеудализација
ПретњеврховникаПентагонадаћеСрбијувратитиукаменодобаданассускороостваренебудућида језаједницавраћенаупредполитичкостањеапривредадесеткована.Инесамо то,Империја је гасећи војску и војну индустрију извременаСФРЈ,успеладаспречиразговоросвојимуговорнимобавезамасклопљенимсрединомпрошлогвека.
Такојетешкаиндустрија,углавномповезанасапословимабившеЈНА(железара,машинскаиндустрија,бродоградња,хемијскаиндустрија,извознаоружања),сведенананезадовољавајућитехнолошкиниво,приватизованаилиугашена.Део индустрије попут цементара и каменолома, приватизован јеипрепуштениностранимфирмама,такода јелокалназаједницаизгубилаконтролунадресурсимакојимасекористе грађевинари. Замашна реконструкција простора иресурсаобухватилајеипрехрамбенуиндустријутесумлекаре,пиваре,пекаре,индустријукондиторскихпроизвода,покуповале мултинационалне компаније, да би се секторпрерадехраненашаоусигурнимрукамаинадзиралепотребелокалногстановништва.Српсканафтнаидуванскаиндустријапродатесуитакојесигуранизворбуџетскихприходадошаоурукенајмоћнијихсветскихкомпанија.Напокон,наразне начине приватизован је значајан део обрадивог земљишта,илегалнимпреносомурукехрватскихпредузећаидомаћихмагната.Такоје,узпроизводњуипрерадунафте,преузетаипримарнапроизводњахране.Осимпацификовањавојногкомплекса,Пентагонданасконтролишепростородзначајазањеговувојнугеографију:Криволак,Тузлу,Мостар,Бондстил,Плесоитд.Напокон,поднадзорПентагонастављен је и виртуелни простор проток новца и информација преко Народне банке Србије и мреже иностранихфраншизнихбанака.Читаванепотпунадржавапреузетаје,безмалонеосетно.
Чему,дакле,држава(тј.ЈНА)акосеодустајеодградњевојних база, аеродрома, нових фабрика оружја и опремањаоклопнихдивизија?Контролатранспортанаркотика,прањановца, трговине оружјем,људима, органима, и сл.могућајеузпомоћполицијскихснагаидесеткованогапаратанепотпунедржаве.Самимтимпромењенисузадацидржавногапаратаиположајлокалногстановништваињиховихполитичкихпредставника.Одвременакадасебавиламетафизиком(остварењесветлихциљеварадничкекласе)исветскомполитиком(наоружавањемпријатељскихинесврстанихдржава)Револуцијајепалананискегране–посталајепослодавацситнихдилераиперачановца.
398
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
Садовољнеудаљеностиодкомунистичкограздобља,аипакнепосреднозахваћенињеговимпоследицама,можемо,стишанихстрастипреманепосреднимактерима,којискородавишенисумеђуживима,мирнорећи:набалканскимпросториманиједанратилиратнапљачканисубилитакопустоносникаоовакојујеизвршилаРеволуција, јерсујугословенски комунисти друштвену својину учинили свеобухватнијомодбилоког,досадпознатог,својинскогоблика.18ОктобарскареволуцијапретвориласеуприватнукорпорацијукојајепреузеларускересурсеињенјединственкултурноисторијскиположајуЕвроазијиајугословенскајебагателисалаикривотвориласвештосемоглоназватикултуромиисторијомигеополитичкимпаразитизмоминеобузданомкорупцијом,срубиласвештосемоглоназватиекономијомидруштвом.
Данас се чини да је скривена олигархија погоднији савезникИмперијеодранијихкомунистичкихдеспота.РазлогјештојеИмперијипотребанпросторанеуређенаграђанскадржаванаБалкану, те она радо уступапореске обвезникеономкојитражипленанетериторије.Осимтога,скривенаолигархија,заразликуоддеспотскогвладара,непокушавадаповежеполугемоћисасуверенитетомтенијеспособнадасесупротставиИмперији.Дакле,скривенаолигархијајеизванредансавезникјерсимболишедиктатурубезтраговасуверенитета,ањенавластјепукаполитичкамеханика,лишенапређашњереволуционарнеметафизикеиузвишенихциљева.
Геополитички паразитизам и корупција онемогућавају брзоприлагођавањеновимприликама,несамополитичараиуправљачкеструктуревећистановништва.ПоштоживотнарачунтрећегсветаиИмперијевишенијемогућ,Револуција је кренула другимпутем, задужује се на терет будућихпотомакаитотакоштосветлубудућностицрвенипасошсимболичнозамењујеевропскомбудућношћуишенгенвизом. Геополитички паразитизам који је зачет сукобом југословенскихкомунистасаСтаљиномданас једоведендоврхунца–заједницанијеустањудасеизборизаголиживотидруштвенуинтеграцију,јерјеослонацсвогразвојанашлауиностранствуанеусвојимснагама.ПримерСФРЈиземаљабившихчланицаВаршавскогпактанајбољепоказуједаје геополитичкипаразитизамкобнији од геополитичке субјугације,каоштојеготованствоиљењостгораодгубиткаслободе.Пољска,Мађарска,Чешка,СловачкаидругеземљеВаршавског пакта, пошто су потпале под контролуНАТО
18Ђилас,М.(1990)Новакласа,Народнакњига,Београд,стр.57.
399
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
пакта,нисудоживеледезинтеграцију,некесучакиекономскиојачале.НасупротсудржавенасталенапросторубившеСФРЈ,јерсупрошлесуровуполитичкуиекономскудезинтеграцијукојупонајбољеописујеречрефеудализација.
Ако сеупоредиСрбија 2011. саНемачком1951.прва је удалеконезавиднијемположају.ЈерданашњаСрбијанијепостала пасторална земља, како јеМоргентау19 предлагао заНемачкупослеДругогсветскограта,већземљабезземљорадникаииндустрије,унеповољнијемположајуодоногкојијеМоргентаупредвиђаозаНемачку.
КлијентелистичкиодносизмеђуИмперијеиРеволуције,тењених послужитеља, заснован је много пре последње деценије20.столећаапоследицетогасупроцесинеспретноозначени као расуло у држави незапамћених размера (политичкакриза,моралнипад,економскабеда,расипништвоитд).Аданијеречометежусведочитродеценијскоистрајавањеистихактеранајавнојиполитичкојсцени.Бићедајеметежуглавамавеликогбројaинтелектуалацаипрваканепотпуне државе, настао пре свега значајним смањењембројакорисникагеополитичкеренте.Насупроттоме,упаралелнојдржави,светечепоплану,истинаспоријенегоштобињенипрвацижелели.
ЛИТЕРАТУРА:
Вуковић,С.(2005)Право,мораликорупција,Београд:ФилипВишњић,Институтдруштвенихнаука
Јовановић,С.(1991)Окултурномобрасцу;изисторијеикњижевностиII,Београд:БИГЗ,Југославијапублик,СКЗ
Dictionaryofgeopolitics(1994)еd.byO’Loughlin,J.V.,GreenwoodPress
Ђилас,М.(1990)Новакласа,Народнакњига,Београд
Ђинђић,З.(1988)Југославијакаонедовршенадржава,НовиСад:КњижевназаједницаНовогСада
Лекић,С.(29.4.2012)Геополитикамржње,Српскилист:http://www.srpskilist.net/istorijskiosvrt/geopolitikamrznje
Morgenthau,H.Jr.(1945)Germanyisourproblem,NewYorkandLondon:HarperandBrothersPublishers
Павић,Р.(1974)Регионалнаполитичкагеографијаигеополитика,Загреб:СвеучилиштеуЗагребу
Труд,А.(2007)ГеополитикаСрбије,Београд:Службенигласник
19Morgenthau,H.Jr.(1945)Germanyisourproblem,NewYorkandLondon:HarperandBrothersPublishers.Такођевидети:Лекић,С.(29.4.2012)Геополитикамржње,Српскилист:http://www.srpskilist.net/istorijskiosvrt/geopolitikamrznje
400
СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ
SlavoljubLekićUniversityinBelgrade,FacultyofAgriculture,Belgrade
CULTURALPATTERNOFGEOPOLITICALPARASITISM
Abstract
ThisstudyanalyzestheYugoslavgeopoliticaltransitionanditsimpactontheriseofcorruptionintheBalkanregion,withspecialreferencetotheroleoftheJNA.Geopoliticalparasitismhasevolvedandtakenrootintheperiod19451980becausethecommuniststatehasmanagedtoprovideinternationalrecognitionandhaswonalargenumberofpeopletotheirside.Corruptionwasconceivedinthecentreofthemilitaryandstate securityapparatus.Shortlybefore thebreakdownofYugoslaviait has grown and has exploded into all the countries of the former
Yugoslavia.
Keywords:Yugoslavia, JNA (YugoslavPeople’sArmy), geopoliticaltransition,corruption
МилеВ.Пајић,ПиргкраљаМилутина,напутупремаманастируХиландару,српскојцарскојлаври,СветагораАтос
401
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Гру па за те о ри ју умет но сти и ме ди ја, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1340401C УДК 316.722(497.11)”18”
75.041.5:316.75(497.11)”18” 321.61:929 Обреновић М.
оригиналан научни рад
ТРАДИЦИЈАИТРАНЗИЦИЈА/КУЛТУРНАКОНТРАВЕРЗАСТУДИЈАСЛУЧАЈА:ПОРТРЕТИКНЕЗАМИЛОШАОБРЕНОВИЋА
Сажетак:Учему јеконтраверзакултурногидентитетаСрбијекојасеупроцесутранзицијеналазивећвишеоддвавека?Одговоресампотражилаунестабилном,хибридномидинамичномконцептубалканскогидентитета.Балканкаоспецифичанетничкиикултуролошкимикс,каоместосусретаплеменитебарбарогенијеидивљаштва,европскиОрјент,тачкапреплитањатрадицијеи глобалнихтокова, представља специфичну платформу одаклепосматрамо изградњу репрезентације и мешања односа измеђунашег националног идентитета и културе у целини. Аналогијаизмеђу процесамодернизације у XIX веку и данашњеСрбије недвосмислена је,какоупоступцимаизградњекултурногинационалногидентитета,такоиупоследицаманеуспелетрансформациједруштва.Преласкуизтрадиционалногумодернодруштво,усмераваногпремазапандоевропскимтоковима,увекјенедостајаомакарједанодкључнихинтегришућихфактора.Затосунеусаглашеностдруштвенеикултурнеполитикеинепрецизновођенаеманципацијадруштвауцелинидовелидонепознавањаилипогрешногпрепознавањасопственекултуре,традицијеиузора,иузроковалидогорочнунеспособносточувањакултурне(каоиполитичке)независностинаовимпросторима.Овимтекстомпокренућупитањавезаназадефицитмодерности,каоизакултурниимперијализам,којисекаопоследицаколонијалнедоминацијезадржаонаовимпросторима.Спрегуполитикеиестетикеанализираћунапримерувизуелнерепрезентацијенационалногидентитета,крозпортретевладара–кнезаМилошаОбреновића,накојимасе јасноочитујепокушајразвојакултурнестратегијеидефинисањајединственог националног културног модела. Изједначење појма
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
402
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
националногидентитетасаполитичкимменталитетомпоказало је да је пасивнитрадиционалнименталитет (као статичани некомуникативан) препрека у формирању модерног културногидентитета,којиделујеиновативноиимаспособноствластитеперцепцијеполитичког.Политичкатрансформацијасистемакојанијеодржалакораксацелокупномтрансформацијомдруштва,резултиралајенеодрживошћукултурнеполитикекаотемељамодернизациједржавеиодржањустатусаквопремадоминантномцентру. Због тога, само брисање колонизаторског идентитетскогобрасцаиприхватањеновогнијебилодовољнозауспоспостављањесопственогнационалногикултурногидентитета.Никадазавршенипроцесмодернизацијеусловиојеперманентнунеодређеностсавременекултунеполитике,јерсеунестабиномпериодутранзиције,јошувекопредељујемоизмеђутрадиционализмаиглобалнекултуре,притомдодатнонаглашавајућиразликеиконтраверзе,анестварајућипољеслободнекултурнефлуктурације.ВраћајућисенаБалканкаокултурнупарадигмуСрбије,културнаполитикаданашњицебитребалодакомуницирасавидљивимбогатствомразноликости,несупротстваљајућисенитрадицијинитранзицији,какобиизбеглаинфериорноступрепознавањуилипаксопственуиндиферентноступроизвођењу,презентовањуиочувањукултурногблага.
Кључне речи: Балкан/балканизам, култура, културна политика,транзиција,традиција,културниидентитет
Балканизам/БалканкаоЕвропскиОрјент
СпецифичандискурсБалкана,конструисанкаодискурсимпутиранеамбивалентности1(премаМ.Тодоровој),остаоједоданас готовонепромењен.Балканцикаонепотпунисубјекти,коједетерминишурелигијаираса,смештенинегдеизмеђуусталномпреласкуизједног(нецелог)удруго(такођенецело),осталисусимболзаантицивилизацијскиелемент,црнурупуиалтерегоЕвропе.ОноштосеудискурсуЗападаназивабалканизам2,стваранојепостепенотокомотприликедвавека(крајемXVIII,XIXипочеткомXXвека).Поджигомбалканизације,југоисточнополуострвоосталојенегативно, означено за западни свет до данашњихдана, атерминбалканизам–удоменуречникаполитичкихувреда3.
1 Заразликуодоријентализма,којиједискурсоимпутиранојсупротности.
2 БалканизамизразкојинаЗападу,означавасистемделовањаујавномдискурсубалканскихдржаваинарода.Односисенанедостатаккарактера, дивљаштво, нетолеранцију преманижима, а притворност премавишимаодсебе.РеконструкцијуикритикуовогпојмадонелајеМ.Тодорова,раздвајајућигаодувексамонегативнесликедругог.Види:Тодорова,М.(1999)ИмагинарниБалкан,Београд
3 Хобсбаум, Е. (1996) Нације и национализам од 1780; програм, мит,стварност,Београд:ФилипВишњић,стр.16.
403
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
Појамбалканскогкористиосеупежоративномсмислузаједносадругимуопштениметикетама,каоштојеорјентално4.ГеографскинеодвојиводЕвропе,акултурноипакконструисанкаоњендруги,Балканјеоткриваниистовременоизмишљан.Наконпериоданедовршенемодернизације,савремениБалканостајенегативноозначенкаотемељноразличитибезнадежномаргиналануодносунаостатакЕвропеипостајеместоапсорбовањаполитичких,идеолошкихикултурнихфрустрација.
Следећи теоријску праксу постколонијалних студија културемогуће јеповућимноге једнакостиувиђењуБалканаиБалканацакаоОрјенталаца.5Каоиуслучајуисточњака,Балканцимасуприписиваненегативнекарактеристике,које су поткрепљивале западњачки конструкт о њиховој супротностиидеалнимЕвропљанима.ЕдвардСаидцитирајућиКромера6наводиследеће:„Орјенталнидухсеужасавапрецизности;Његов начин размишљања крајње је аљкав;Орјенталцисупосвемусупротни јасности,директностииплеменитости;Орјенталацговориимислинаначинкојијеуправосупротаневропском...”.7Поредстереотипакојисекријуизапојмаорјентално,балканскосасобомносидодатнекарактеристике:окрутности,неотесаности,нестабилностиинепредвидивости.ОвеодликекористилесусекаосупротностпредставиоЕвропи,којапредстављакатегорије:чистоте,реда,самоконтроле,карактера,јакогосећајазазакон,правичност,ефикаснуадминистрацију,икојасвојимцивилизацијским тековинама симболизује степен културногразвојакојиоплемењујечовековопонашање8.Неговањеидејео заосталостиБалканапоследица јенегативногкултурног конструкта, тј. културнофилозофског модела просветитељстваустановљеногуXVIIIвеку.ПоделомЕвропенаЗападнуиИсточну,стварањемполитичкокултуролошкебаријере, афирмисан је значај Западнецивилизације у односунадругидеоЕвропеистворенјемитоБалкану.Утомсмислуможесеговоритииозападноевропскомкултурноммоделукаоколонизаторском,с’обзиромдаједоданашњихданаостаодоминантниносилацзначењскогпоретка.
4 Оријенталнокојеозначава:прљавштину,мизогинију,пасивност,непоузданост,неискреност,неефикасност,непрецизност,летаргију,сујеверје,лењост, опортунизам, лакомост, неспособну бирократију, подмитљивоститд.
5 ПосматранокрозпризмуОкцидената.6 LordCromer,(1908)ModernEgypt2,NewYork7 Саид,Е.(2000)Оријентализам,XXвек,(превелаДринкаГојковић)Бе
оград,стр.5456.8 Тодорова,М.(1999)ИмагинарниБалкан,Београд,стр.208.
404
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
ГеополитичкиикултуролошкиоквирСрбијеXIXвекакрозпојамполитичкемодернизације
ОдXVIвекаокоАустријскеЦаревинеокупљалисусемалинародиидржаве који суна овај начинодолевале турскомналету.КултурнопрожимањеизмеђуСрбијеиЗапада (посебноАустрије, гдесеналазилаграницаОтоманскеимперије)зависила јеодбурнихисторијскихпревирањапочеткомисрединомXIXвека.Упоредосаукидањеммонархија,формирањем грађанске класе уЕвропи и буђењемнационалне свести,ова тежњасеуСрбијиусмериланаформирањевластитогнационалногдржавногуређења.Дошло једостварањаграђанскекласе,којасеобразовалауЕвропиисасобомдонелабројнекултуролошкепромене,каоштојеистварањенационалнихпокрета(тзв.Српскереволуције).Коликојезапроцеснационалногбуђењаикултурногпрепородабилазначајнаулоганационалнеинтелигенцијесведочииоформљењевеликогбројанационалнихинституција9,којесуималезациљтрансформацијутрадиционалногкамодерномтипудруштвеногорганизовања.СобзиромнаважностуспостављањамодернедржавеусвимсегментимаСрбијајеулагалауобразовањеикултуру,гдесеутицајвеликихкултуранајпреодвијаопрекојезика.Учениписци,сликари,научници,композиторисаЗапададоносеромантичарскидухислободарскеидејеалиистрани језикиобичајекојисвевишепродируусвакодневицу.Националнојединствостваралосеоконовооснованихинституција,којасусеформиралакаоместагдесереконструисалапрошлостибрендиралабудућност.Алиоживљавањенаративаизсјајапреколонијалнепрошлости10,поново јеуступаломестоимперијализму,недопуштајућипритомравноправнукомуникацијуизмеђупрошлостиибудућностиимапирањесопственогкултурногмодела.Данаскадасмоуситуацијидасесвевишекултурнихустановазатвара,илијеодавнованфункције,свевишесеограђујемоодбилокаквихвањскихупливаисуодношавањасасветомглобалнекултуре,анекадакадасмоималишансузапласирањесопственогизразаучвршћивалисмогакопирањемтуђихмодела.
Нациједржаве,оформљенеуXIXвеку,продуктсуисторијскогприближавањаиспајањадваупореднатока–развојамодернедржавеиразвојанације.Текапацитетенисуимали сви народи жељни националне еманципације. Е. Хобсбаум издваја три фактора одлучујућа за конституисање
9 Лицеј, Друштвосрпскесловесности,МатицаСрпска,Народнимузеј,Народнопозориште,НовинеСербскеитд.
10УовомслучајуНемањићкесредњовековнеСрбије.
405
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
националне државе: историјска повезаност11, постојањекомпактнекултурнеелите12инајважнији,доказануспособностивиталност заослобађањеодстранедоминације.Зазавршнуфазупотпуненационалненезависностимногимајенедостајао једанодфактора.Србисубили једанодмалобројних балканскихнарода који је у веку нацијауспео дасакупи своје потенцијале и конституише националну државу, алипроцес стварања српскенације никаданије биодовршен,управозбогнедостатакауобликовањудваоднаведенатрифактора(еманципацијаграђанстваиспособностдуготрајнеполитичкенезависностиодстранедоминације).
МодернизацијаСрбијеуконтекстуборбезастварањенационалнедржавеиеманципацију
Још од средњег века српска култура развијала се највећимделом,подутицајемИстока.Државанараскршћудвасвета, између Истока и Запада, одувек је представљаламултикултуралну средину, где су семешалинароди, вере,обичаји и култура свакодневног живота. Нестабилни, хибридни и надасве динамични концепт балканског идентитетаусловио јеиотежаостварањеколективногнационалногидентитетаСрбије.Сусретплеменитебарбарогенијеидивљаштва, како ганазиваМ.Крлежа,носио је са собомспецифичне културолошке одлике, које је било тешко обликоватиимеђусобноусагласитиујединственрепрезентацијски оквир.Иако земља сашест векова дисконтинуите
11Историјскаповезаностсадржавомбилодајеонапостојећаусадашњостиилипрошлости.
12Којабиутврдилаадминистративнијезикинационалнукњижевност.
ПавелЂурковић,МилошОбреновићсафесом
406
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
тауразвојудржавности,СрбијасеуXIXвекубезвеликогзакашњења приближила модерним европским токовимадиференцирањаи заокруживањаформенационалнедржаве.Притиснутасоцијалнимикултурнимнаслеђемизпериодадоминацијеотоманскеимперије,ухватиласеукоштацсаизазовимамодернизацијеиизградњомнационалног/културногидентитета.Кидајућиспонесанаслеђемизотоманскогпериода,Србијапосежеуславнупрошлост,реконструишућисвојиденитетистварајућиусловезаоформљењемодерног,демократскогдруштва.
Још у периоду владавине кнезаМилошаОбреновића, постојао је конфликт између традиционалног и европског.СнажнипокушајидасеСрбијамодернизујеиевропеизујеоспораванисуитумаченикаонедостацивластитогидентитета,апросторкоји јеупроменисоцијалнихикултурнихсегменатадруштвапочеодазаузимаевропскисадржај,доживљанјекаогубитаккултурнеособености.Концептстварања националне државе није био довољно поткрепљенизградњом укупне националне еманципације. Изградњајакогбирократскогсистеманијеишлаупоредоса јачањемосталихдруштвенихсегмената,пасетакополитичкамодернизацијадоживљавалакаотуторскамодернизацијаи јошједанобликколонизацијенаконтурскогзулума.ТезаодефицитумодерностисоциологаКлаусаОфеа,методолошкијеприменљиванаМилошевуСрбију.Офепримећуједасудефицитимодерностиудиректнојпропорцијисаукупнимстепеном модернизације структуралних подсистема. ТакосеиуСрбијимодернизацијадржавеодвијаланарачуннеразвијеногцивилногдруштва,пасенипокушајизградњеколективногидентитетаикултурнерепрезентацијенијеодржао.Отпормодернизацијиутомсмислупредстављаојеукорењенитрадиционализам13којије,иакогенератортадашњихполитичкихпромена,постаофакторрезистенцијенаисте.Изједначењепојманационалногидентитетасаполитичкимменталитетомуказуједајепасивнитрадиционалнименталитетпредстављаовеликупрепрекууформирањумодерногкултурногидентитетакојиделујеиновативноикојиимаспособноствластитеперцепцијеполитичког,штојеједанодглавнихусловазастицањенезависности.
13Усавременојполитичкојтеоријиразликујуседватипатрадиционализма:иструменталникојипружамањеотпоремодернизацијииконсуматорникојиделујеконтрапродуктивносаснажнимупориштемуплеменскимобичајима,патријархалнојструктури,деловањуцрквеитд.ШтојеуочљивоинапримеруСрбијеXIXвека.
407
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
МоделкултурногидентитетаСрбијеуочимаЗапада
ПерцепцијаЗападауодносунаполитичкепроменеСрбијеуXIXвеку,каоиданашњеСрбијеосталајеуоквиримавиђењаСрбакаозатворених,пасивних,безспособностимењањаиангажовања,каоиконтролеудруштвенимзбивањима.Насрпском примеру илустративна је методолошка напоменаЕ.Хобсбаума:Народисаизразитијомплеменскомсвешћу,патријархалномкултуром,ипримитивнијимначиномпривређивањаиспољавалисусразмерновећиотпорнаметањумодерне државе, па била она и националног карактера.14Политичка трансформација система није била утемељеназаједносасоцијалномикултурномтрансформацијомСрбије,такодастварањемодерногтипаполитичкогуправљања,успостављањанационалнедржавеикултурногидентитетаникаданиједоведендокраја.Политичкамодернизацијакојанијеусаглашенасаполитичкимменталитетомједногнарода,условилајенеравномерностизаостајањеудруштвенојеманципацијиуодносунаЕвропуидовеладопоновногколонизаторскогодносанадСрбијом.ОтпорорјенталнојкултуриИстокаприхватањеммоделакултуреЗапададонео јебрисање једног колонизаторског идентитетског обрасца,алинеиуспостављањесопственогидентитета.Преживелисистем социјалних односа, идентитета и културе из периода турскеокупације, узроковао једадоминацијаразвијенихземаљанијебилаусмеренанатодасеСрбијаукључиумодернеевропскетокове,већдаседодатномаргинализује.Иакојерепрезентацијсканационалнаикултурнасхемабилатрансформисанаускладусавладајућимевропскиммерилима,непромењенасоцијалнаструктураусловилајеодржањеидеологијестатусаквоодстранедоминантногцентра15премаСрбији.Година1848.познатапоталасуреволуцијаучитавој Европи сматра се политичком, економском и културномпрекретницом.Тадајеипочелоинтензивнијеинтересовање Западне културе заБалканиСрбе16.Упоредо саРусијомнаИстоку,ЗападЕвропејесвојимупливимаулокалнукултурудугоодржаваосвојмонопол,борећисенатајначинзаполитичкуидуховнупревластнадовомтериторијомБалкана.Након1878.године.ИБерлинскогконгреса,ка
14Хобсбаум, Е. (1996) Нације и национализам од 1780; програм, мит,стварност,Београд:ФилипВишњић
15УслучајуXIXвековнеСрбијеодносисепресвеганаАустријуиНемачку.
16Међуњимаинајвећинемачкифилозофи,филолози,писцииисторичаритогвремена:Хердер,браћаГрим,фонХумболт,Гете,Штиглиц,Ранке,Канитз,итд.
408
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
дајеСрбијадобилаослобођењеодвазалскогодносапремаТурској, јачањеипрерасподелановихцентарамоћиутиченајошјачестварањехибридногкултурногидентитетаБалкана.НационалнипокретикојисунаЗападуделовалиуXIXвекуокарактерисанисукаолибералниибезопасни,аИсточнитј.Балканскикаозлоћуднииопасни,пајенационализамнаБалканукаотакавсведоданасостаоуоквириманеуспешне,недовршенеинеприхваћенеидеје,пресвегазбогсвојестатичностиинекомуникативности.ИнтересЕвропљаназа друге културе најпре је служио упознавању и конструисањусопствене.Насвојеитуђе културолозисугледаликроз принцип опозиције надмоћности и неразвијености, азатим,подутицајемпозитивизма,романтичариидеализујузамисаооБалканцимакаоизумирућимотменимдивљацима(барбарогенијима). Једини одговор на деветнаестовековниконцептнеједнакостинародабилајетеоријапостколонијалногдискурсакојајенагласилакомплексностиинтелектуалнуједнакосткултура.Изтеперспективеипочињеистраживањетуђегкаосаставногделасопственог,каоиреконструисањеконцептавиђењабалканскихнародаикултуре.
БалканкаоевропскиОрјент
УсрпскојкултуриXIXвекнедвосмисленосеосликаваутицај доминантне идеологије Запада над Балканом, што јерепрезентацију властитог идентитета чинило немогућом.Уметничку праксу17 генерисала је колонизаторска културапласирањем својих образаца и наметањем естетских критеријума.Укултурномодносугдесеукрштасвојеитуђе,
17Виђенукаопроизводњусликакултуре,према:Е.Саид,КултураиИмперијализам,Београдскикруг,Београд2002.
ПавелЂурковић,МилошОбреновићсатурбаном
409
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
посматраномизколонијалногдискурсакаонеједнакостизмеђуОрјенталаца иОкцидената,међуделовање ентитетаусловљенојефакторимакоједиктиравладајућицентармоћи.Окцидент,каосуверенисубјекткомеприпадапривилегија произвођења исказа, заступа Орјенталца. Орјенталацпрема томенеможедапроизводи слику, тј. говоро себи,будућидајеОрјентвиђенсамокаообјектфиксиранудоминантномдискурсуЗапада.18УметничкапраксамалогДругогпружаувидумоделеуписивањаиодржањамоћиВеликогДругог,такодасликемалогДругогвишеговореослициВеликогДругогнегоосебисамима.19
Доминантнидискурсевропскихцентарамоћи,спрегаестетикеиполитике,којасеогледалаумногимтекстовимакултуретогвремена,најуочљивијајеувизуелнојрепрезентацијиновооформљенесрпскенације,којанаместунекадашњедемонстрацијехајдучијеидеспотизмапочињедаприказујеграђанствоидемократију.
Визуелнарепрезентацијаестетикаиполитика
Вековно брисање и потискивање националног идентитетаод стране отоманског режима готово је уништило процескултурног просперитета српске државе, па је поред војнеобавезеиновихполитичкихсавеза,Србијапокушаладаобновиинституцијевере,образовањаикултуреиуметности.Добијањемхатишерифа1830.годинеуСрбијинастајеповољнаклимазадолазакписменихиобразованихСрбакојисуживели прекоСаве иДунава и образовали се на Западу.Поредкњижевника,учитеља,научника, којипомажуупросвећивањунацијеодавнозаосталезасветомиоснивањакултурнопросветнихинституција,уСрбијуизпрекаувеликомбројудолазеисликаридаовековечеважнаисторијсказбивањаинасликајупрвепортретепредставникавладајућегдруштвеногслоја.Наспрамнеуједначеногстилскогитематскогоквира,насликамадеветнаестовековнеСрбијеуочљива јетематизацијаиреструктурирањеидентитетакрознегативнусликуДругог(ТурцинаспрамСрба=Европе)20,каоиуздизањелокалногсукобадоуниверзалнихтема(поистовећењеустанакасавеликимевропскимреволуцијама).По
18Према:Саид,Е.(2002)Култураиимперијализам,(превеоРасткоЈовановић),Београд:Београдскикруг
19Исто.20Нпр.ТренутаковековеченнаслициПајеЈовановића,Таковскиустанак,
представљаМилошаОбреновића са подигнутом заставом и крстом учасукадаизговаралегендарнуреченицу„Евомене,етовас,ратТурцима”.
410
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
кушавајућидадефинишесвојновинационалниидентитет,прихватајући свешто долази од просвећенијих и великихнарода, Србија губи универзални став при препознавањуиобликовањусопственогначинавизуелнерепрезентације,какоусвакодневномтакоиууметничкомизразу.
Утицајиурепрезентацијинационалногидентитета/студијаслучаја:
портретикнезаМилошаОбреновића
Темељнопроучавањеновесрпскеграђанскеивладарскеношњенераздвојивојеодпроучавањаутицајакултуредругихнарода.Источњачке, одXIV века када јеСрбија пала подвласт Турака, а затим народа који су директно или индиректноучествовалиупроцесуборбезанезависностиималиснажанутицајнаоснивањемодернесрпскедржаве21.Јачањеевропскогутицајаусвимдржавнимсегментиманаметнуло једрастичнепроменеукултуриодевањакаоважномделурепрезентацијеновогидентитетанације.Сведубљимучвршћењемипрожимањемполитичкихикултурниходноса саУгарском почеткомXIX века, српске униформе, каоиграђанскооделопопримајуспецифичанобликмешавинедвавеликанарода–ТуракаиУгара.Тежњадасераскинесаисточњачкомтрадицијомиокренеевропскимтоковиманајупечатљивијајеупортрету,којисекаожанрусрпскомсликарствуродиозавремеПрвогсрпскогустанка22.Портретиисторијскихличносидоприносилисујачањуослободилачкогдухаинационалнесвести.Осимњихсликајусеистак
21Грка,Руса,Мађара,Аустријанаца,НемацаиФранцуза.22КаданастајупортретиКарађорђа,истакнутихвојводаиустаника.
Непознатиаутор,МилошОбреновић
411
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
нутиуспешнипојединци,представници грађанскекласе23,којисужелелидаистакнусвојновостеченидруштвениположај и овековече га за потомство, по узору на западноевропску грађанску класу. Потискујући застареле зографесликари стижуизВојводине, доносећи актуелне стилове24углавномизПештеиБеча.ПослеДругог српскогустанкасвејевишесликарашколованихуЕвропи,дабиутрећојдеценијиXIXвекапортретисањебиломасовнапојава.ТонијезаобишлониконакекнезаМилошаОбреновићауКрагујевцуиБеограду,аињеговогбратаЈованауЧачкуиЈевремауШапцу,којизидовебогатоукрашавајусвојимпортретима,опонашајућидругеевропскевладаре.
ОделосрпскихвладараприказанонапортретимауметникаXIXвека25маданапрвипогледодајеутисаксвечаног,модерногиевропског,представљамешавинуразличитихмоднихстиловаиепоха.Оделеменататурскеношње,којапратисрпскикостимсведопрвеполовинеXXвека,прекоутицајаМађарскекојаостајеукорењенапосебноуначинуодевањавишегслојадруштвајошодпериодаСеоба,дототалногмешањааустријскеирускедржавничкеодореурепрезентацијивладара.
БалансирањеизмеђуИстокаиЗапада,крозчестосмењивањеизаокретедржавнеполитикепремаактуелнимцентримамоћиможесенајупечатљивијепосматратикрозтрансформацију у визуелној репрезентацији српскенације, напримерубројнихпортретакнезаМилошаОбреновића26(санагласком на одвајању историјског костима, од романтичнелегенде).ПутописацЈоакимВујићописујућиМилошевконакуКрагујевцупомињесобусаизображенијимасагосподаревимпортретомуцелојфигуриипечатнимпортретимадванаеструскихимператора.Поредњих,рускогпосланиканапортиГ.А.СтрогановаивојсковођегрофаП.Х.Витхенштајна(којисеистакаоуборбипротивНаполеона),затимтурског султана Махмута II и Наполеона Бонапарте, повлачећинатајначинпаралелуивеличајућиборбусрпскихустаника.ПопрепоруциВукаКараџића,којијеутовремеградио јаке културне везе са Западом, кнезМилошОбреновићорганизуједолазак сликараПавелаЂурковића,којистижеизЗемунауКрагујевацкрајемдецембра1923.годинесазадаткомданасликавладараичлановењеговепородице.
23Трговци,чиновници,црквенивеликодостојници24Барока,бидермајера,класицизмаиромантизма25УрошКнежевић,ПавелЂурковић,ЈефтимијеПоповић,ГеоргијеБакало
вић,КатаринаИвановић,НиколаАлексић,ЂорђеКрстићитд.26Токомобењеговевладавине(18151839)и(18581860).
412
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
Кнежевпортретсатурбаномбиојезавршенвећ19.Јануара.СледиМилошевпортретсафесомипортретвладарауцелојфигури,којинажалостнијесачуван.ТакођепопрепоруциВукаКараџића, 1824. годинеизВршцауКрагујевациПожаревацдолазисликарАксентијеЈакшић,којисликакнежевпортретизмлађихдана.Приликомпроглашењахатишерифаиз 1930. године, како бифасцинирао јавност,кнезМилошнаредиоједасењемуисвитисашијецрвенауниформасамноштвомдекоративнихукраса.Старасрпсканошња,какојујекрстиосамкнез,највишејеподсећалананошњумађарскихмагната,штосуизабележилитадашњиграфичари ипутописци27.МилошаОбреновића портретисалисупотомУрошКнезевић(1835),ЈефтимијеПоповић,молер бечкеречки, Ђура Јакшић као представник српскогромантизмаиМорицД.Дафингер(1848),једаноднајвећихпортретистаиминијатуристанабечкомдвору.Прекокнежевих портрета може се пратити његова трансформацијаодпобуњеногустаника,делије28,суровогнародногвође,довладараевропејскогкова.КнезМилошпредстављенјепрвокаомладићизнарода, здрав,снажан,мишићав,плећат,једноставноодевен,сацрвенимфесомнаглавикојиједеотрадиционалненошње.ПавелЂурковићзатимсликаМилошакаомудрогпреговарачакојитражинаклоностПортеитурскомодећомуказујенасвојвазалниоданс.Горњахаљинајећуракоперваженкрзном,дотелајебогатадезениранаодећаувишеслојева, ана глави је велики,богатонабрантурскитурбан,сацветниммотивом.ОвдесевидиМилошеваекономскаснага,алиисмернопризнањетурскевласти.ВрлобрзоМилошаОбреновићапортретишеУрошКнежевић, сликаризСремскихКарловаца,познаткаопортретиставећинесрпскихустаника.ТаданастајепрвиМилошевпортрет,строгогисигурногизгледа,каоевропскогвладараувојнојуниформи.Такосетурскивазалпослеједнедеценијетрансформисаоуевропскогвођу.Одевенјеуцрниузанимундир опасан у струку, са златним еполетама и високомјаком,сакрстомисподгрлаилентомсазвездом.Надеснојруцисумудвавеликапрстенаисвитак,тј.добијенихатишериф.ПонаруџбиниаустријскогкнезаМетерника,Мориц
27Према:Васић,П.(1958)Страниутицајиусрпскојношњи,Зборникмузејапримењенихуметностибр.34,Београд:Музејпримењенеуметности,стр.728.
28Тур.делиштозначилудаци.ИталијанскипутописацПигафетаописујућимађарскукоњицуизтогпериоданаводи:„ИзУгарскејебило4500коњаникакојисуималиштитове,кациге,копља,шиљастемачеве...Међутимбилоихјекојисуималинаплећиманајвећаорловакрила,апрекораменаоклоподкожемеђедаидругезвјеради,дасепретвореуштоужаснијестрашило”.Према:Скерлић,Ј.(1923)СрпскакњижевностуXVIIIвеку,Београд,стр.11.
413
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
Д. Дафингер портретише Милоша Обреновића за његовуколекцију владарских портрета из 1848. године. Исти ауторпонаруџбиникнезаМилоша, каокнезау абдикацији,насликао је репрезентативни портрет у црвеној мађарскојатили украшеној златним гајтанима, са црном лентом накојојјемедаљонсаликомпреминулогсинаМиланаидобијенимодликовањима.Удеснојруцимујекрзненикалпак,аулевојсабљакојукојуједобиоодсрпскогнароданадандоношењаСретењског устава 1835. године.Сабљу која језаправотофејнооружјепридржаваскинутомбеломрукавицом,којауказујенањеговучистотуимирољубивуполитику.ВидиседаМилошсамонапортретуодУрошаКнежевићаимапрстење,штозаправопоказујењеговускромностиакојебиоједаноднајбогатијихљудиуЕвропи.Нијежелеодаизазивагневнародаиекспонирасвојебогатство.ПознатајесамоједнанаруџбиназлатногнакитауБечупредкрајњеговевладавине.
КнезМилошОбреновићсматрасезачетникомкултурнеобнове Србије у време стицања независности и формирањасрпскедржаве.Обнављајућимладукнежевину,иаконеук,подстицаојеуметнике,задужбинареиградитељеисамсе,традиционалноопредељен,изразитозалагаозапроцесмењања источњачких навика, стилова и схватања у српскомдруштву и култури. Како би јасно одвојила себе од негативнесликеДругог29,тј.Турске,државна,верскаикултурнаелитаСрбијеприклањаласеутицајудржавногикултурног
29Према:Хобсбаум,Е.(2011)Измишљањетрадиције,Београд.НегативнасликаДругогпостмодернипојамкојисеодносинаселекцијуирепетицијумоменатакојиуспостављајуидентитетнације;брендирањенације.
МорицДафингер,МилошОбреновић
414
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
моделаЗапада.ПрожетиидејомонационалнојидентификацијииорјентацијиСрбије,династијаОбреновића,начелусатадашњимкнезомМилошемОбреновићем,српскидржавницииучениљуди,традиционалнојношњипридодајусвевишестранихелемената30.Војнаивладарскауниформа,честоприказивананапортретима31,бакрорезимаиграфикамаизXIXвека,сведочиодиректномутицајузападноевропскогмоделаодевањаиполитичкихприликауСрбији.
Закључак
КултурноисторијсконаслеђеобреновићевскеСрбијеипроцесмодернизацијепрекиданојеувишенаврата,смењивањем владара и мењањем спољне политике, као и бурнимпроменаманагеополитичкојсцениЕвропе.ПроцесмодернизацијеиевропеизацијеСрбијетрајевећпунадвавека,ањени токови од маргиналне ка сувереној држави пуни суоспоравања и контрамодернизацијских удара.Модернизација Србије XIX века, подстакнута снажним романтичарским европскимидејамаинаслеђемпросветитељства, одвијаласекаоборбазаконституисањенезависненационалнедржаве и њен преображај у модерно, грађанско друштво.Посматраноизконтекстабалканскогкултурногмиљеа,овипроцесимогусетумачитиикаодефицитивластитогидентитета.Препороднационалногидентитетатрпеојепроменекојесугапотискивалеибрисале,потврђујућивечитиодносмалих наспрам великих Других, маргине према империји.Међутеоретичаримакојисусебавилидруштвенимразвојемиполитичкоммодернизацијомраспрострањено јемишљењедајеБалканпочеодагубисвојидентитетоногтренуткакадајепочеодасеевропеизује.ТаквастановиштајасноуказујунањеговуразличитостуодносунаЕвропу.Погрднозначењекоје јеБалканстекаонаконнедовршеногпроцесамодернизацијезапочетогуXIXвекуузроковаоједаБалканпостанеметафора занештоагресивно,нетолерантно,барбарско,полузверско,полуцивилизовано,полуоријентално32,штојепредстављаоипрепочеткапроцесапозападњивања,тј.европеизације.ОвакавприступусвојојопширнојстудијиИмагинарни Балкан снажно критикујеМ. Тодорова, истичућида,иакокултураБалканаумногомепредстављаОто
30Традиционалнедоламеукрашавајусесребрнимширитимаигајтанима,уводисеатила,узанечакширеикраткечизме,афесбивазамењенмађарскимклобуцимаикалпацимасабогатимукрасима,накитом,каткадилентомпрекогруди.
31Ножеви,кубуреисабље,којесуранијекрасилепојасевесрпскихвладараивојсковођазамењујусекраткимсабљамаилиелегантниммачевимапоузорунаУгарске.
32Према:Тодорова,М.(1999)ИмагинарниБалкан,Београд
415
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
мансконаслеђе,носисасобомипозитивнуметафорукојаинспиришеЗападнаслободољубље,храброст,поносинезависност.ПремаречимаТодорове,Балканзбогтоганијенибољинигориодостаткасвета.
Уметност деветнаестовековне Србије, као део културногидентитетаБалкана,формираласекрозмеђуодносбројнихисторијских утицаја. Хибридност балканског идентитетауочљиванапортретимавластодржацатогвременајасносведочиодруштвеноисторијскимприликамаиникаддовршеном процесу трансформације Србије у суверену европскудржаву. Такође он сведочи о културалном империјализмукојиколонизаторскакултураЗападагенеришепласирањемсвојихобразаца,деловањаипојавности,сациљемодржањахегемонијеиполитичкенадмоћицентра.МисаоЕ.Саидаоодржањустатусакво (уполитичком, економском,националном,културном,религијском,психолошком,интелектуалномиестетскомступњуразвојамалогДругог),којаносиидејууниверзализма,каоефектамоћидоминантногцентра,блиска јемислиСветозараМарковића да сеСрби сталновртеуједномколоврату.Естетскипросторкојијезаузимаоевропски садржају српскомсликарствуXIXвека, само јерефлекс орјенталца за самоодржањем у оквиру наметнутих, хегемоних естетских критеријума западноевропскеимперије.
Никад завршени процес модернизације условио је перманентнунеодређеностсавременекултунеполитике,јерсеунестабиномпериодутранзиције,сакојомсепосебносуочава нашнационалнии културниидентитет, јошувек опредељујемо између традиционализма и глобалне културе,притомдодатнонаглашавајућиразликеиконтраверзе,ане
Непознатиаутор,МилошОбреновић
416
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
стварајућипољеслободнекултурнефлуктурације.Јер,нашнационалниидентитетнераздвојив јеодпоимањакултуреБалкана чија је парадигма управо прожимање, преламањеи цивилизацијски контраст. Културна политика данашњицетребалобидаучинивидљивимбогатстворазноликости,као својеврсног контрапункта у свим областима друштвено/културнеделатности,идаутомепрепознасвојнајјачипотенцијалкакобинапуту транзицијеизбеглаинфериорноступрепознавањуилипаксопственуиндиферентноступроизвођењу,презентовањуиочувањукултурногблага.
ЛИТЕРАТУРА:
Деспотовић,Љ.(2008)Српскаполитичкамодерна:Србијаупроцесимаполитичкемодернизације19.века,Београд:Стилос
Гелнер,Е.(1997)Нацијеинационализам,НовиСад:МатицаСрпска
Хобсбаум,Е.(2011)Измишљањетрадиције,Београд
Хобсбаум,Е.(1996)Нацијеинационализамод1780;програм,мит,стварност,Београд:ФилипВишњић
Групааутора,Историјасрпскогнарода,књигаV,томIиII,(1981),Београд:Српскакњижевназадруга
Јовановић,М.(1976)Српскосликарствоудобаромантизма18481878,НовиСад:МатицаСрпска
Куниберт,Б.(1901)СрпскиустанакипрвавладавинаМилошаОбреновића18041850,Београд:ЗадужбинаИлијеМ.Коларца
Медаковић,Д.(1971)Путевисрпскогбарока,Београд:Нолит
Медаковић,Д.(1971)Трагомсрпскогбарока,Београд:Нолит
Милутиновић,З.(2006)Сусретнатрећемместу:огледиизтеоријеиинтерпретације,Београд:Геопоетика
Молнар,А.(1997)Народ,нација,раса,Београд:Београдскикруг
Офе,К.(1999)Модерностидржава,Београд:ФилипВишњић
ПортретиОбреновићаиззбиркеНародногмузејауБеограду,(2005)каталогизложбе,Музејрудничкотаковскогкраја,Чачак:Светлост
Саид,Е.(2002)Култураиимперијализам,(превеоРасткоЈовановић),Београд:Београдскикруг
Саид,Е.(2000)Оријентализам,XXвек,(превелаДринкаГојковић)Београд
Смит,А.Д.(1998)Националниидентитет,Београд
Сорман,Г.(1997)Великатранзиција,НовиСад:ИздавачкакњижарницаЗоранаСтанојевића
417
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
Тодорова,М(1999)ИмагинарниБалкан,Београд
Todorova,M.(1997)ImaginingtheBalkans,NewYorkandOxford
Васић,П.(1974)Оделоиоружје,Београд:УниверзитетуметностиуБеограду
Васић,П.(1958)Страниутицајиусрпскојношњи,Зборникмузејапримењенихуметностибр.34,Београд:Музејпримењенеуметности
Вујовић,Б.(1986)УметностобновљенеСрбије17911848,Београд:Просвета
Wебографија:Гарић,Д.МодаиеманципацијауженскојвизуелнојкултуриСрбијеиВојводинекрајемXIXипочеткомXXвека,http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/dragana_garic4758/tekstovi/moda_i_emancipacija_u_zenskoj_vizuelnoj_kulturi_srbije_i_vojvodine_krajem_xix_i_pocetkom_xx_veka3768/ШубертГ.,КадасеГетесреосаВуком,
Шуберт,Г.КадасеГетесреосаВуком,http://www.sanu.ac.rs/Inicijative/2009GabrijelaSubert.pdf
Wolf,L.(1994)InventingEasternEurope:TheMapofCivilizationontheMindoftheEnglightement,StanfordUniversitzPress,StanfordCalifornia;dostupnonainternetu:http://books.google.rs/books?id=JHm2c1jg2mAC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false(приступљено17.4.2013)http://www.rastko.rs/rastkobl/istorija/corovic/istorija/7_11_l.htmlž
LidijaCvetićUniversityofArtsinBelgrade,GroupfortheTheoryofArtsandMedia,
Belgrade
TRADITIONANDTRANSITION/CULTURALCONTROVERSYCASESTUDY:PORTRAITSOFKNEZ
MILOŠOBRENOVIĆ
Abstract
WhatunderliesthecontroversyoftheculturalidentityofSerbiawhichhasbeenintransitionforovertwocenturies?Ihavelookedforanswersintheunstable,hybridanddynamicconceptoftheBalkanidentity.TheBalkans,asaspecificethnicandculturologicalmix,asaplacewherenoblebarbarogeniusesmeetwithbarbarianism, theEuropeanOrient,themeltingpotof traditionsandglobal trends, isa specificplatformfromwhichwehaveobservedconstructionofpresentationandmixingofourattitudetothenationalidentitywiththeattitudetothecultureingeneral.Analogy between the 19th century process ofmodernizationand Serbia today is obvious, both in the steps for building culturalandnationalidentityandinthelatestconsequencesofthepoorsocialtransformations.Thetransitionfromatraditionaltoamodernsociety,modeledafterWestEuropeanparagons,hasalwaysneglectedatleast
418
ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ
one of the key integrating factors. Hence the uncoordinated socialand cultural policies and poorly directed social emancipation ingeneralhave led to ignoranceoformisinterpretationofownculture,traditionandmodels,causinglongtermincompetenceforpreservationof cultural (aswell as political) independence in these regions.Thistextposessomequestions related to thedeficitofmodernityand theculturalimperialismthathasremainedintheBalkansasaconsequenceofcolonialdominance.Themarriageofthepoliticsandtheestheticsisanalyzedontheexampleofvisualrepresentationofnationalidentity,throughportraitsoftheruler–KnezMilošObrenović–aclearindicationoftheattemptatdevelopingaculturalstrategyanddefiningauniquenationalculturalmodel.Equatingthenotionofnational identitywithpoliticalmentalityhasshownthatpassivetraditionalmentality(staticandnoncommunicative) isanobstacle toformingamodernculturalidentitywhichisinnovativeandcapableofformingitsownperceptionof politics.The political transformation of the system,which leggedbehindoverallsocialtransformation,hasbroughtaboutanunsustainableculturalpolicy(whichshouldbeafoundationforthemodernizationofstate)aswellasmaintenanceofthestatusquoattitudetothedominantcentre.This iswhymereerasureof thecolonist identitymodelsandacceptanceofnewmodelswerenotsufficienttoestablishownnationalandcultural identity.Theneverendingprocessofmodernizationhascausedpermanentindefinitenessofthemodernculturalpolicy,sinceintheunstableperiodoftransitionwestillchoosebetweentraditionalismandglobalculture,allthewhileadditionallyemphasizingthedifferencesandcontroversieswithoutcreatingafieldoffreeculturalfluctuation.ReturningtotheBalkansasaculturalparadigmofSerbia,theculturalpolicyoftodayshouldcommunicatewiththevisiblewealthofdiversitywithoutcontradictingeithertraditionortransition,inordertoavoidtheinferiorityinrecognitionoforindifferenceforproduction,presentation
andpreservationofitsownculturalriches.
Keywords:theBalkans/Balkanism,culture,culturalpolicy,transition,tradition,culturalidentity
ИСТРАЖИВАЊА
МилеВ.Пајић,Фијала,портаманастираХиландара,српскецарскелавре,
СветагораАтос