Top Banner
KУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ приредио др Слободан Антонић Миле В. Пајић, Улаз у манастир, Манастир Хиландар, српска царска лавра, Света гора Атос
230

Култура у транзицији

Dec 12, 2015

Download

Documents

Култура у транзицији
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: Култура у транзицији

KУЛТУРА­У ТРАНЗИЦИЈИ

приредиодр­Слободан­Антонић

Миле В. Пајић, Улаз­у­манастир, Манастир Хиландар, српска царска лавра,

Света гора Атос

Page 2: Култура у транзицији
Page 3: Култура у транзицији

193

УВОД­НА­РЕЧ­

ПРИ­РЕ­ЂИ­ВА­ЧАКУЛ­ТУ­РА­У­ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈИ:­

СЛУ­ЧАЈ­СР­БИ­ЈЕСрп­ско­ со­ци­о­ло­шко­ дру­штво­ и­ За­вод­ за­ про­у­ча­ва­ње­ кул­тур­ног­раз­вит­ка­ор­га­ни­зо­ва­ли­су,­25.­ма­ја­2013,­на­уч­ну­кон­фе­рен­ци­ју­ „Кул­ту­ра­у­ тран­зи­ци­ји:­ слу­чај­Ср­би­је”.­Члан­ци­у­ овом­ те­ма­ту­ на­ста­ли­ су­ до­ра­дом­ ре­фе­ра­та­ под­не­тих­ на­наведеној­кон­фе­рен­ци­ји.

Срп­ско­ со­ци­о­ло­шко­ дру­штво­ (осно­ва­но­ 1954),­ као­ на­ци­о­нал­на­асо­ци­ја­ци­ја­со­ци­о­ло­га­у­Ср­би­ји,­до­са­да­је­ор­га­ни­зо­ва­ло­37­на­уч­них­кон­фе­рен­ци­ја1.­

Али,­све­до­ове,­ни­јед­на­кон­фе­рен­ци­ја­ССД­а­ни­је­би­ла­по­све­ће­на­кул­ту­ри.­Со­ци­о­ло­ги­ја­као­стру­ка­има­мно­го­то­га­да­ка­же­о­кул­ту­ри.­Не­са­мо­ за­то­што­су­со­ци­о­ло­ги­ја­кул­ту­ре­и­со­ци­о­ло­ги­ја­умет­но­сти­кључ­не­со­ци­о­ло­шке­ди­сци­пли­не,­већ­и­за­то­што­са­ми­со­ци­о­ло­зи,­као­део­ства­ра­лач­ке­и­уни­вер­зи­тет­ске­ин­те­ли­ген­ци­је,­ак­тив­но­уче­ству­ју­у­кул­тур­ном­жи­во­ту­свог­дру­штва.­Оту­да­је­би­ло­ра­зу­мљи­во­што­је­Срп­ско­ со­ци­о­ло­шко­дру­штво,­при­ли­ком­ за­кљу­че­ња­ сво­је­ кон­фе­рен­ци­је­„Сто­го­ди­на­со­ци­о­ло­ги­је­у­Ср­би­ји”­(2012),­до­не­ло­ од­лу­ку­ да­ сле­де­ћа­ кон­фе­рен­ци­ја­ бу­де­ по­све­ће­на­ ста­њу­кул­ту­ре­у­срп­ском­дру­штву.

У­ре­а­ли­за­ци­ју­ове­иде­је­убр­зо­се­укљу­чио­и­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка,­ко­ји­је­љу­ба­зно­ста­вио­на­рас­по­ла­га­ње­сво­је­ис­тра­жи­вач­ке­и­дру­ге­ре­сур­се.­Из­бор­За­во­да­као­са­рад­ни­ка­на­овом­про­јек­ту­био­је­са­свим­ра­зу­мљив.­За­вод­ је­нај­ста­ри­ја­и­нај­у­глед­ни­ја­ис­тра­жи­вач­ка­уста­но­ва­на­по­љу­кул­ту­ре­у­Ср­би­ји,­ су­штин­ски­ва­жна­ за­уоб­ли­ча­ва­ње­

1­ Ви­де­ти:­ „На­уч­ни­ ску­по­ви­ и­ струч­ни­ се­ми­на­ри­ у­ ор­га­ни­за­ци­ји­ Срп­ског­ со­ци­о­ло­шког­ дру­штва”,­ сајт­ Срп­ског­ со­ци­о­ло­шког­ дру­штва,­www.ssd.org.rs/in­dex.ph­p?op­tion=co­m_con­tent&vi­ew=ca­te­gory&la­you­t=blog&id=45&Ite­mid=57.­

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Page 4: Култура у транзицији

194

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

озбиљ­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­на­шој­зе­мљи.­У­За­во­ду­је­ра­дио­(и­ра­ди)­ве­ли­ки­број­со­ци­о­ло­га­ко­ји­су­укљу­че­ни­у­ве­ли­ка­ис­ку­стве­на­ис­тра­жи­ва­ња­из­обла­сти­со­ци­о­ло­ги­је­кул­ту­ре­ко­ја­се­обављају­у­За­во­ду.­За­вод­је,­ко­нач­но,­уста­но­ва­ко­ја­од­1968.­го­ди­не­из­да­је­ча­со­пис­„Кул­ту­ра”,­у­чи­јем­под­на­сло­ву­сто­ји:­„Ча­со­пис­за­те­о­ри­ју­и­со­ци­о­ло­ги­ју­кул­ту­ре­и­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку”.

Та­ко­ је,­ 25.­ ма­ја­ 2013,­ у­ За­во­ду­ за­ про­у­ча­ва­ње­ кул­тур­ног­раз­вит­ка­одр­жа­на­на­уч­на­кон­фе­рен­ци­ја­­„Кул­ту­ра­у­тран­зи­ци­ји:­слу­чај­Ср­би­је“2.­Скуп­је­ор­га­ни­зо­ван­на­сли­чан­на­чин­на­ко­ји­су­ор­га­ни­зо­ва­не­и­прет­ход­не­на­уч­не­кон­фе­рен­ци­је­Срп­ског­со­ци­о­ло­шког­дру­штва.­Ме­то­до­ло­ги­ја­ску­па­под­ра­зу­ме­ва­ла­је­да­уче­сни­ци­тек­сто­ве­ре­фе­ра­та­пре­да­ју­пре­кон­фе­рен­ци­је,­а­да­их­за­тим­ор­га­ни­за­тор,­на­кон­од­го­ва­ра­ју­ћих­ре­цен­зи­ја,­ ди­стри­бу­и­ра­ свим­ уче­сни­ци­ма.­ Та­ко­ на­гла­сак­ни­је­био­на­пре­зен­та­ци­ји­са­оп­ште­ња,­већ­на­ди­ску­си­ји­и­за­јед­нич­ком­про­ми­шља­њу­иде­ја­и­на­ла­за­–­што­и­је­сте­сми­сао­ова­квих­ску­по­ва.

Овај­ ме­тод­ је­ омо­гу­ћио­ да­ се­ до­ђе­ до­ ква­ли­тет­них­ и­ ин­спи­ра­тив­них­са­оп­ште­ња,­тако­да­се­на­кон­фе­рен­ци­ји­мо­гла­отво­ри­ти,­пре­ма­оп­штем­уве­ре­њу,­ве­о­ма­за­ни­мљи­ва,­ко­ри­сна­и­плод­на­ди­ску­си­ја.­По­се­бан­ку­ри­о­зи­тет­би­ло­је­уче­шће­проф.­др­Зо­ра­на­Авра­мо­ви­ћа,­ко­ји­је,­на­кон­што­је­на­пи­сао­и­пре­дао­са­оп­ште­ње­за­ову­кон­фе­рен­ци­ју,­био­име­но­ван­за­др­жав­ног­ се­кре­та­ра­у­Ми­ни­стар­ству­ за­ кул­ту­ру.­ Због­ то­га­су­уче­сни­ци­де­ба­те­има­ли­ути­сак­да­ди­ску­си­ја­ко­ју­во­де­на­овом­ску­пу­мо­же­има­ти­из­ве­сног­ути­ца­ја­и­на­зва­нич­ну­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку.­ (Доц­ни­ји­бр­зи­од­ла­зак­проф.­Авра­мо­ви­ћа­са­ове­функ­ци­је­ни­је­мо­гао­да­рас­пр­ши­све­ове­на­де).

У­скла­ду­са­уо­би­ча­је­ном­прак­сом,­ка­да­је­реч­о­кон­фе­рен­ци­ја­ма­ССД­а,­део­ре­фе­ра­та­мо­гао­се­чу­ти­и­на­Тре­ћем­про­гра­му­ра­дио­Бе­о­гра­да.­Та­ко­ђе,­о­овој­кон­фе­рен­ци­ји­је­раз­го­ва­ра­но­и­у­еми­си­ји­„Аго­ра”,­Дру­гог­про­гра­ма­ра­дио­Бе­о­гра­да,­ка­да­ су­ го­сти­ еми­си­је­ би­ли­ Зо­ран­Авра­мо­вић­и­Сло­бо­дан­­Ан­то­нић.

У­овој­све­сци­ча­со­пи­са­Кул­ту­ра­на­ла­зе­се­сви­ре­фе­ра­ти­са­кон­фе­рен­ци­је­ (би­ло­ у­ те­ма­ту,­ би­ло­ у­ ру­бри­ци­Ис­тра­жи­ва­ња).­Број­ност­и­ква­ли­тет­ра­до­ва,­као­и­ве­о­ма­жи­ва­ди­ску­си­ја­ко­ја­је­о­њи­ма­во­ђе­на,­све­до­че­да­је­те­ма­„Кул­ту­ра­у­тран­зи­ци­ји:­слу­чај­Ср­би­је”­би­ла­ка­ко­дру­штве­но­ре­ле­вант­на,­та­ко­и­ на­уч­но­ иза­зов­на.­Ста­ње­ у­ кул­ту­ри­ и­ кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­

2­ Ви­де­ти:­„Успе­шан­рад­кон­фе­рен­ци­је­о­кул­ту­ри”,­сајт­Срп­ског­со­ци­о­ло­шког­ дру­штва,­ www.ssd.org.rs/in­dex.ph­p?op­tion=co­m_con­tent&vi­ew=ar­tic­le&id­=353:2013­05­28­20­43­40&ca­tid=35:2011­12­11­16­36­13&Ite­mid=41.­

Page 5: Култура у транзицији

195

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

ва­жна­су­дру­штве­на­пи­та­ња,­по­го­то­во­у­да­на­шњој­Ср­би­ји.­Са­вре­ме­но­ срп­ско­ дру­штво­ про­ла­зи­ кроз­ фа­зу­ пе­ри­фер­не­мо­дер­ни­за­ци­је.­С­јед­не­стра­не,­за­пљу­ску­ју­га­та­ла­си­гло­ба­ли­за­ци­је,­а­с­дру­ге­се­бо­ри­да­одр­жи­сво­је­ау­тен­тич­не­вред­но­сти.­Те­убр­за­не­дру­штве­не­про­ме­не­у­те­сној­су­спре­зи­са­кул­ту­ром­и­кул­тур­ном­по­ли­ти­ком.­У­сре­ди­шту­свих­кул­ту­ро­ло­шких­ за­пле­та­ на­ла­зи­ се­ не­раз­ја­шње­ни­ од­нос­ из­ме­ђу­„ма­сов­не”­ и­ „елит­не”­ кул­ту­ре,­ а­ пре­ све­га­ ус­по­ста­вља­ње­дру­штве­но­ре­ле­вант­них­ме­ри­ла­за­од­го­ва­ра­ју­ћу­ева­лу­а­ци­ју­про­из­во­да­кул­тур­не­прак­се.

На­рав­но­ да­ ова­ кон­фе­рен­ци­ја­ ни­је­мо­гла­ да­ти­ све­ од­го­во­ре­на­сва­кључ­на­на­уч­на­и­дру­штве­на­пи­та­ња.­Али,­мно­ги­од­го­во­ри­су­ва­ља­но­фор­му­ли­са­ни,­или­ма­кар­на­зна­че­ни.­На­на­шој­на­уч­ној­за­јед­ни­ци­је­да­те­од­го­во­ре­да­ље­ве­ри­фи­ку­је­или­упот­пу­њу­је,­а­на­на­шим­кул­тур­ним­вла­сти­ма­је­да­их,­код­ фор­му­ли­са­ња­ еле­ме­на­та­ зва­нич­не­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке,­ма­кар­има­у­ви­ду.

проф.­др­Сло­бо­дан­Ан­то­нић,­

пред­сед­ник­Српског­социолошког­друштва­(2009­2013)

Миле­В.­Пајић,­Пирг­Светог­Георгија,манастир­Хиландар,­српска­царска­лавра,­­

Света­гора­Атос

Page 6: Култура у транзицији

196

Српско социолошко друштво, Београд

DOI 10.5937/kultura1340196N УДК 316.72(497.11)”198/...”

316.752(497.11)”198/...”оригиналан научни рад

КУЛ­ТУ­РА­СР­БИ­ЈЕ­НА­ РАС­КР­ШЋУ­20.­И­21.­ВЕ­КА­–­

НЕ­ДО­ВР­ШЕ­НИ­МО­ДЕЛСа­же­так:­Овај­рад­је­на­стао­на­осно­ву­јед­ног­ис­тра­жи­ва­ња­спро­ве­де­ног­у­За­во­ду­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­кра­јем­1989.­го­ди­не,­са­др­жа­ја­и­по­ру­ка­са­ве­ли­ке­кон­фе­рен­ци­је­одр­жа­не­исте­те­го­ди­не­у­Же­не­ви­и­уви­дом­у­ре­ак­ци­је­кул­тур­не­јав­но­сти­по­во­дом­ста­ња­у­кул­ту­ри­ов­де­и­са­да.­Из­ис­тра­жи­ва­ња­под­на­зи­вом­„Кул­тур­не­по­тре­бе­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре”,­спро­ве­де­ним­за­по­тре­бе­Од­бо­ра­за­тре­ћи­ми­ле­ни­јум­СА­НУ,­ис­ко­ри­шће­ни­су­ин­тер­вјуи­са­пред­став­ни­ци­ма­кул­тур­не­јав­но­сти,­но­ви­на­ри­ма­кул­тур­них­ру­бри­ка­штам­па­них­и­елек­трон­ских­ме­ди­ја­и­пред­став­ни­ци­ма­тзв.­ре­пре­зен­та­тив­не­јав­но­сти,­про­фе­со­ри­ма­уни­вер­зи­те­та,­књи­жев­ни­ци­ма,­ар­хи­тек­та­ма­итд.­Ме­ђу­на­род­на­кон­фе­рен­ци­ја­одр­жа­на­у­Же­не­ви­под­на­зи­вом­„Пакт­за­бу­дућ­ност“­и­под­на­сло­вом­„Фак­то­ри­син­те­зе­еко­но­ми­је,­кул­ту­ре­и­ко­му­ни­ка­ци­ја”,­пру­жи­ло­нам­је­са­гле­да­ва­ње­јед­ног­са­свим­но­вог­при­сту­па­ урав­но­те­жа­ва­њу­ од­но­са­ ова­три­та­ко­ ва­жна­по­ља­ у­сва­ком­дру­штву.­Нај­зад,­ана­ли­зом­штам­па­них­ме­ди­ја­у­по­след­њих­шест­ме­се­ци,­с­об­зи­ром­на­све­ве­ће­не­за­до­вољ­ство­у­ре­до­ви­ма­не­са­мо­умет­ни­ка­и­струч­ња­ка,­на­сто­ја­ли­смо­да­пре­по­зна­мо­ста­во­ве­кул­тур­не­јав­но­сти­и­њи­хо­ву­оце­ну­узро­ка­не­за­до­во­ља­ва­ју­ћег­ста­ња.­Све­то,­об­је­ди­ње­но,­по­сма­тра­се­у­окви­ру­кон­цеп­та­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља,­ко­је,­као­део­­гло­бал­ног­дру­штве­ног­про­сто­ра,­те­жи­да­функ­ци­о­ни­ше­као­ сим­бо­лич­ки­про­стор.­Не­до­вр­ше­ност­мо­де­ла­у­кул­ту­ри­огле­да­се­у­то­ме­да­ни­је­пре­о­вла­дао­ је­дан­чи­сти­ји­мо­дел­у­ко­ме­се­не­би­су­ко­бља­ва­ли­оста­ци­ста­рог­мо­де­ла­и­у­ко­ме­би­до­ми­ни­ра­ли­урав­но­те­же­ни­од­но­си­из­ме­ђу­др­жав­не­ин­тер­вен­ци­је,­сло­бод­ног­тр­жи­шта­и­са­мо­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­глав­них­ак­те­ра­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу.

Кључ­не­ре­чи:­кул­тур­не­по­тре­бе,­ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље,­кул­тур­на­јав­ност,­ор­га­ни­зо­ва­ност­кул­ту­ре,­син­те­за­дру­штве­них­по­ља

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

Page 7: Култура у транзицији

197

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

Ка­да­ у­ овом­ кон­тек­сту­ го­во­ри­мо­ о­ кул­ту­ри,­ ми­сли­мо­ на­укуп­ност­ ин­те­лек­ту­ал­ног­ и­ умет­нич­ког­ ства­ра­ла­штва,­ са­но­си­о­ци­ма­ тог­ ства­ра­ла­штва,­ на­ уста­но­ве­ и­ ор­га­ни­за­ци­је­кул­ту­ре­–­тре­ба­увек­пра­ви­ти­раз­ли­ку­из­ме­ђу­та­два­пој­ма­–­на­умет­нич­ка­и­струч­на­удру­же­ња,­на­фон­до­ве­и­из­во­ре­фи­нан­си­ра­ња­и­њи­хо­ве­но­си­о­це,­нај­зад,­на­све­оне­ко­је­на­зи­ва­мо­пу­бли­ком­у­нај­ши­рем­сми­слу­те­ре­чи,­на­по­зо­ри­шну,­му­зич­ку,­филм­ску,­чи­та­лач­ку­пу­бли­ку­и­све­дру­ге­вр­сте­–­и­то­и­у­исто­риј­ској­пер­спек­ти­ви­и­у­хо­ри­зон­ту­са­вре­ме­но­сти.­Све­то­чи­ни,­у­бур­ди­је­ов­ском­сми­слу,­ди­на­мич­но­ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­са­сво­јим­за­ко­ни­то­сти­ма.­Сва­ко­вре­ме,­сва­ко­дру­штво,­сва­ка­др­жа­ва­има­свој­тип­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља,­а­оно­опет­у­хи­је­рар­хиј­ској­струк­ту­ри­оста­лих­по­ља­–­по­ли­тич­ког,­при­вред­ног,­ме­диј­ског­итд.­–­има­сво­је­ме­сто.

Кул­тур­на­ри­зни­ца­Ср­би­је­је­ве­ли­ка,­али­је­у­раз­ли­чи­тим­пе­ри­о­ди­ма,­на­ро­чи­то­у­20.­ве­ку,­би­ла­раз­ли­чи­то­ак­ти­ви­ра­на,­не­јед­на­ко­функ­ци­о­нал­на­у­по­је­ди­ним­сег­мен­ти­ма,­па­се­та­ко­го­во­ри­о­кул­ту­ри­ко­јој­је­др­жа­ва­да­ва­ла­пе­чат,­тзв.­са­мо­у­прав­ној­кул­ту­ри­и,­нај­зад,­о­тр­жи­шној­кул­ту­ри­или­кул­ту­ри­у­тран­зи­ци­ји.­Све­су­то,­ме­ђу­тим,­по­ли­тич­ко­еко­ном­ске­ети­ке­те,­а­су­шти­на­кул­ту­ре­огле­да­се­у­ње­ном­кул­тур­ном­ле­ги­ти­ми­те­ту,­на­чи­ну­сти­ца­ња­тог­ле­ги­ти­ми­те­та­и­на­тој­осно­ви­вр­ше­њу­основ­не­функ­ци­је­–­ за­до­во­ља­ва­њу­по­сто­је­ћих,­под­сти­ца­њу­ и­ ства­ра­њу­ но­вих­ кул­тур­них­ по­тре­ба.­ Оту­да­је­тај­по­јам­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­та­ко­те­о­риј­ско­ме­то­до­ло­шки­пло­дан.­Фран­цу­ски­со­ци­о­лог­Пјер­Бур­ди­је­(1930­2002)­тај­по­јам­ је­обра­зло­жио­у­свом­есе­ју­Ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­и­ ства­ра­лач­ка­ за­ми­сао,­ а­ на­ кул­тур­не­ при­ли­ке­ у­ Ср­би­ји­при­ме­нио­ау­тор­овог­са­оп­ште­ња.1­Ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­ је,­пре­ све­га,­ део­дру­штве­ног­про­сто­ра­ ко­ји,­ по­Бур­ди­јеу,­ те­жи­да­функ­ци­о­ни­ше­као­сим­бо­лич­ки­про­стор,­по­ље­на­ко­ме­се,­као­ау­то­ном­ном,­ја­вља­и­су­сре­ће­у­про­це­су­ства­ра­лач­ке­ко­му­ни­ка­ци­је­је­дан­чи­сто­ин­те­лек­ту­ал­ни­слој­ко­ји­се­и­де­фи­ни­сао­на­су­прот­еко­ном­ској,­по­ли­тич­кој­и­вер­ској­вла­сти.­По­што­је­ау­то­но­ми­ја­јед­на­од­нај­зна­чај­ни­јих­ка­рак­те­ри­сти­ка­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља,­сте­пен­те­ау­то­но­ми­је­је­исто­риј­ски­усло­вљен­и,­мо­же­се­ре­ћи,­рет­ко­где­се­сре­ће­у­чи­стом­ви­ду.­Сту­пањ­ау­то­но­ми­је­по­ља­(а­оту­да­и­ста­ње­од­но­са­сна­га­ко­је­се­ус­по­ста­вља­ју)­зна­чај­но­ва­ри­ра­ју­сход­но­епо­ха­ма­и­на­ци­о­нал­ним­тра­ди­ци­ја­ма.2­Има­ју­ћи­у­ви­ду­ове­де­фи­ни­ци­је,­по­себ­но­ону­да­ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље­увек­те­жи­да­функ­ци­о­ни­

1­ Не­ма­њић,­М.­Ак­ту­ел­ност­пој­ма­у­са­вре­ме­ном­кул­тур­ном­кон­тек­сту,­у:­На­сле­ђе­Пје­ра­Бур­ди­јеа:­по­у­ке­и­на­дах­ну­ћа­ (2006),­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­За­вод­ за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка,­стр.­65­75.

2­ Бур­ди­је,­П.­(2003)­Пра­ви­ла­умет­но­сти,­Бе­о­град:­Све­то­ви,­стр.­34.

Page 8: Култура у транзицији

198

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

ше­као­симбо­лич­ки­про­стор,­мо­же­мо­да­за­кљу­чи­мо­да­је­у­свим­фа­за­ма­свог­раз­во­ја,­као­це­ло­ви­то­по­ље,­кул­ту­ра­у­20.­ве­ку,­ка­ко­год­те­фа­зе­на­зва­ли,­има­ла­раз­ли­чи­ту­сим­бо­лич­ку­ди­мен­зи­ју­–­с­по­себ­ним­на­гла­ском­на­уло­зи­др­жа­ве­и­ње­ном­дик­та­ту,­на­тзв.­са­мо­у­пра­вља­чи­ма­у­кул­ту­ри­као­де­лу­са­мо­у­прав­ног­дру­штве­ног­си­сте­ма­и,­нај­зад,­на­све­ре­гу­ли­шу­ћој­уло­зи­тр­жи­шта.­Ни­је­дан­од­ових­мо­де­ла,­бо­ље­ре­ћи­ква­зи­мо­де­ла,­не­од­го­ва­ра,­у­ства­ри,­пој­му­ау­тен­тич­ног­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља.­Кул­ту­ра­у­Ср­би­ји­је­до­овог­тран­зи­ци­о­ног­пе­ри­о­да­про­шла,­као­што­је­ис­так­ну­то,­не­ко­ли­ко­фа­за.­Оста­ју­ћи­у­окви­ру­пој­ма­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља,­ а­не­по­ли­тич­ко­еко­ном­ских­ка­те­го­ри­ја,­ва­жно­је­да­уо­чи­мо­упра­во­ову­ге­не­зу­и­ево­лу­ци­ју­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­Ср­би­је­у­раз­до­бљу­од­пе­де­се­так­го­ди­на.­Ин­те­лек­ту­ал­но­по­ље,­чи­ји­нам­се­обри­си­по­ма­ља­ју­већ­сре­ди­ном­60­тих­го­ди­на­20.­ве­ка,­и­ко­је­сво­ју­пу­но­ћу­до­би­ја­то­ком­сле­де­ћих­де­це­ни­ја,­не­сум­њи­во­има­дру­ге­ка­рак­те­ри­сти­ке,­ да­ле­ко­ је­ отво­ре­ни­је­ и,­ иа­ко­ и­ да­ље­ ни­је­пот­пу­но­ау­то­ном­но,­из­гра­ди­ло­је­свој­тип­ле­ги­ти­ми­те­та,­до­брим­де­лом­и­на­ау­то­ри­те­ту­на­уч­не,­књи­жев­не­и­умет­нич­ке­кри­ти­ке­и­плод­не­кул­тур­не­про­дук­ци­је­у­це­ли­ни.3­По­чет­ком­овог,­21.­ве­ка,­до­ла­зи­до­јед­ног­по­ли­тич­ког,­дру­штве­ног,­еко­ном­ског­ и,­ на­рав­но,­ кул­тур­ног­ пре­о­кре­та­ и­ ово­ нај­но­ви­је­раз­до­бље­од­ок­то­бра­2000.­до­да­нас­(са­оп­ште­ње­је­из­2005.),­с­об­зи­ром­на­то­да­је­још­увек­све­у­пре­ви­ра­њу,­нај­те­же­је­про­це­њи­ва­ти­има­ју­ћи­у­ви­ду­сло­же­ност­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­и­све­про­тив­реч­но­сти­ко­је­су­пра­ти­ле­ње­го­ву­ди­на­ми­ку­то­ком­про­те­клих­де­це­ни­ја.4­У­ме­ђу­вре­ме­ну,­не­ке­на­ци­о­нал­не­уста­но­ве­кул­ту­ре­су­ди­рект­но­угро­же­не­у­свом­функ­ци­о­ни­са­њу,­не­за­до­вољ­ство­ин­те­лек­ту­ал­но­умет­нич­ког­сло­ја­је­све­ве­ће,­из­два­ја­ња­за­кул­ту­ру­су­све­ма­ња,­а­моћ­кул­тур­ног­по­тр­о­ша­ча­све­сла­би­ја.­Не­до­пу­сти­вих­0,62­од­сто­за­кул­ту­ру:­ако­при­хва­ти­мо­су­ге­сти­ју­вла­сти­–­да­кул­ту­ра­ни­је­ва­жна,­пре­тво­ри­ће­мо­се­у­дру­штво­по­тр­о­ша­ча.5

По­ве­зу­ју­ћи­вре­ме­са­да­шње,­кроз­из­ра­же­не­ста­во­ве­кул­тур­не­јав­но­сти,­пре­све­га­ства­ра­ла­ца,­са­вре­ме­ном­на­го­ве­ште­них­про­ме­на­кра­јем­20.­ве­ка,­ко­је­су­до­шле­до­сво­је­ар­ти­ку­ла­ци­је­ и­ фор­му­ла­ци­је­ у­ ве­ли­ком­ ис­тра­жи­ва­њу­ За­вода­за­ про­учавање­ кул­тур­ног­ раз­вит­ка­ –­ Кул­тур­не­ по­тре­бе­ у­

3­ Не­ма­њић,­М.­Ак­ту­ел­ност­пој­ма­у­са­вре­ме­ном­кул­тур­ном­кон­тек­сту,­у:­На­сле­ђе­Пје­ра­Бур­ди­јеа:­по­у­ке­и­на­дах­ну­ћа­ (2006),­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­За­вод­ за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка,­стр.­71.

4­ Исто,­стр.­72.5­ Ди­ми­три­је­вић,­М.­(19.­но­вем­бар­2012)­Не­до­пу­сти­вих­0,62­од­сто­за­кул­

ту­ру­–­раз­го­вор­са­Ду­шаном­Па­ун­ко­ви­ћем,­По­ли­ти­ка

Page 9: Култура у транзицији

199

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

будућ­ности­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре6,­а­кроз­при­зму­јед­не­ме­ђу­на­род­не­кон­фе­рен­ци­је­под­на­зи­вом­„Пакт­за­ бу­дућ­ност”,­ по­ку­ша­ћу­ да­ ба­цим­ не­што­ ви­ше­ све­тла­ на­кул­ту­ру­у­тран­зи­ци­ји­и­да­по­ку­шам,­бар­де­ли­мич­но,­да­од­го­во­рим­на­пи­та­ње­ка­ква­ је­пер­спек­ти­ва­кул­ту­ре­у­Ср­би­ји­у­ тран­зи­ци­о­ним­ усло­ви­ма.­Ака­де­мик­Алек­сан­дар­Де­спић,­пред­сед­ник­СА­НУ­у­то­вре­ме­и­осни­вач­и­пред­сед­ник­Од­бо­ра­за­тре­ћи­ми­ле­ни­јум­ове­уста­но­ве,­дао­је­под­стрек,­у­окви­ру­ ни­за­ ис­тра­жи­ва­ња,­ и­ на­ве­де­ном­ ис­тра­жи­ва­њу,­ а­ Ра­дио­ро­ман­ске­Швај­цар­ске­ор­га­ни­зо­вао­је­у­ок­то­бру­1989.­го­ди­не­кон­фе­рен­ци­ју­под­пу­ним­на­зи­вом­Фак­то­ри­син­те­зе­ еко­но­ми­је,­кул­ту­ре­и­ко­му­ни­ка­ци­је.7

Да­прет­ход­но,­ипак,­ви­ди­мо,­ко­ји­ је­ то­кул­тур­ни­по­тен­ци­јал­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­Ср­би­је,­ ко­ји­мо­же­мо­на­зва­ти­и­кул­тур­ном­ри­зни­цом.8­У­Ср­би­ји­ је,­ пре­ма­по­пи­су­1991.,­по­след­њем­ по­пи­су­ у­ 20.­ ве­ку,­ у­ број­ним­ уста­но­ва­ма­ и­ на­раз­ли­чи­тим­ по­сло­ви­ма­ у­ кул­ту­ри­ ра­ди­ло­ укуп­но­ 376.925­струч­ња­ка­и­умет­ни­ка.­У­15­ре­пре­зен­та­тив­них­­умет­нич­ких­удру­же­ња­би­ло­је­пре­ко­5.000­чла­но­ва,­а­у­де­се­так­на­уч­них­и­струч­них­пре­ко­6.000.­У­то­вре­ме,­на­пре­ла­ску­ве­ко­ва,­Ср­би­ја­је­има­ла­119­му­зе­ја­са­1.340­струч­ња­ка­и­оста­лог­осо­бља,­47­ар­хи­ва,­ са­777­за­по­сле­них,­15­спе­ци­ја­ли­зо­ва­них­за­во­да­за­ за­шти­ту­спо­ме­ни­ка­кул­ту­ре,­ са­укуп­но­400­ за­по­сле­них.­Укуп­но­ је,­да­кле,­у­обла­сти­за­шти­те­кул­тур­них­до­ба­ра­де­ло­ва­ла­181­уста­но­ва,­ са­пре­ко­2.500­ за­по­сле­них.­У­мре­жи­на­ци­о­нал­них,­ би­бли­о­те­ка­ ви­со­ко­школ­ских­ уста­но­ва,­ спе­ци­јал­них­и­оп­ште­на­уч­них­би­бли­о­те­ка­би­ло­је­464­уста­но­ва,­у­ко­ји­ма­је­на­би­бли­о­теч­ким­по­сло­ви­ма­ра­ди­ло­1.167­за­по­сле­них.­Нај­ши­ра­је,­ме­ђу­тим,­мре­жа­на­род­них­би­бли­о­те­ка,­ко­ја­ је­ об­у­хва­та­ла­ 904­ уста­но­ве,­ у­ ко­ји­ма­ је­ ра­ди­ло­ 1.635­рад­ни­ка.­Пре­ма­по­да­ци­ма­за­1993.­го­ди­ну,­у­Ср­би­ји­је­би­ло­35­про­фе­си­о­нал­них­по­зо­ри­шта,­25­у­цен­трал­ној­Ср­би­ји,­7­у­Вој­во­ди­ни­и­3­у­АП­Ко­со­во­и­Ме­то­хи­ја.­У­свим­овим­по­зо­ри­шти­ма­би­ло­је­за­по­сле­но­2.630­осо­ба.­Та­ко­је­у­Ср­би­ји­де­ло­ва­ла­укуп­но­761­уста­но­ва­кул­ту­ре.­Шта­је­од­све­га­то­га­оста­ло­у­21.­ве­ку,­шта­је­и­да­ље­у­функ­ци­ји­а­шта­је­уга­ше­но­или­при­вре­ме­но­ван­функ­ци­је,­мо­же­се­ви­де­ти­из­ба­за­по­да­та­ка­За­во­да­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­за­пе­ри­од­2001­2010.­го­ди­не.­Пе­р­со­нал­на­струк­ту­ра­у­свим­овим­или­

6­ Не­ма­њић,­М.,­Ми­нић,­А.­и­Ди­вац,­А.­(1989)­Кул­тур­не­по­тре­бе­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­(дак­ти­ло­гра­фи­са­но)

7­ Не­ма­њић,­М.­(1989)­Пакт­за­бу­дућ­ност:­Еко­но­ми­ја,­кул­ту­ра­и­ко­му­ни­ка­ци­је­у­син­те­зи,­Но­ви­Сад:­РТВ,­те­о­ри­ја­и­прак­са,­стр.­183­191.

8­ Не­ма­њић,­М.­Кул­тур­на­ри­зни­ца­Ср­би­је­у­со­ци­јал­но­кул­тур­ном­окру­же­њу,­у:­Кул­тур­на­ри­зни­ца­Ср­би­је­(1996)­Бе­о­град:­Идеа,­стр.­220­230.

Page 10: Култура у транзицији

200

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

го­то­во­ свим­ уста­но­ва­ма­ се­ у­ по­след­њој­ де­це­ни­ји­ си­гур­но­ме­ња­ла,­на­ро­чи­то­на­ру­ко­во­де­ћим­ме­сти­ма.­На­ гло­бал­ном­дру­штве­ном­пла­ну,­упра­вљач­ки­слој­у­сфе­ри­кул­ту­ре,­оли­чен­у­ми­ни­стри­ма­кул­ту­ре,­та­ко­ђе­је,­за­по­след­њих­два­де­се­так­го­ди­на,­пре­тр­пео­мно­ге­про­ме­не­у­скла­ду­са­про­ме­на­ма­по­ли­тич­ке­струк­ту­ре.­Са­мо­у­пе­ри­о­ду­од­1991­2001.­го­ди­не­на­че­лу­ре­сор­ног­ми­ни­ста­р­ства­за­кул­ту­ру­про­ме­ни­ло­се­4­лич­но­сти­ (Жељ­ко­Си­мић,­Ђо­ка­Сто­ји­чић,­Ми­о­драг­Ђу­кић­и­др­На­да­По­по­вић­Пе­ри­шић).­Не­оце­њу­ју­ћи­учи­нак­ни­јед­ног­од­ових­ми­ни­ста­ра,­сви­су­они­би­ли­у­ман­да­ту­со­ци­ја­ли­стич­ке­вла­де,­мо­же­се­са­мо­на­по­ме­ну­ти­да­су­све­то­би­ли­ин­те­лек­ту­ал­ци,­ме­ђу­ко­ји­ма­по­себ­но­ме­сто­при­па­да­ јед­ној­да­ми.­За­ни­мљи­ва­је­лич­ност­Ми­о­дра­га­Ђу­ки­ћа,­ко­ји­је­до­шао­из­ре­до­ва­Со­ци­ја­ли­стич­ког­са­ве­за­рад­ног­на­ро­да­и­ни­је­остао­цео­ман­дат.­С­про­ме­ном­ко­ја­на­ста­је­5.­ок­то­бра­2000.­го­ди­не,­ми­ни­стри­кул­ту­ре­се­би­ра­ју­из­ре­до­ва­по­бед­нич­ке­ко­а­ли­ци­је,­па­је­та­ко­пр­ви­ви­со­ки­др­жав­ни­чи­нов­ник­на­тој­ду­жно­сти­био­Бра­ни­слав­Ле­чић,­глу­мац.­До­ак­ту­ел­ног­ми­ни­стра­ Бра­ти­сла­ва­ Пет­ко­ви­ћа,­ на­ овој­ ду­жно­сти­ су­ би­ли­Дра­ган­Ко­ја­ди­но­вић­ (СПО),­ фи­ло­лог,­ Во­ја­ Бра­јо­вић­ (ДС),­глумац,­Не­бој­ша­Бра­дић­(Г17­плус),­по­зо­ри­шни­ре­ди­тељ­и­Пре­драг­Мар­ко­вић­ (Г17­плус),­ но­ви­нар,­ из­да­вач,­ пред­сед­ник­На­род­не­скуп­шти­не­Републике­Ср­би­је.­По­себ­ну­па­жњу­сва­ка­ко­за­слу­жу­је­њи­хо­ва­уло­га­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­у­сми­слу­ње­го­вог­про­фи­ли­са­ња­као­ау­то­ном­ног­или­одр­жа­ва­ња­по­ли­тич­ког­ле­ги­ти­ми­те­та­над­кул­ту­ром.

Ме­ђу­тим,­мо­гу­ће­ је,­ а­ чи­ни­ се­да­има­и­ сми­сла,­ у­ окви­ру­ове­ те­ме­на­ве­сти­ди­рек­то­ре­За­во­да­ за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­у­пе­ри­о­ду­1997­2012.­го­ди­не.­Го­ди­на­1997.­је­узе­та­ као­по­ла­зна,­ јер­ је­ тек­ та­да­ за­ди­рек­то­ра­по­ста­вљен­Ду­шан­Ч.­Јо­ва­но­вић­(у­пе­ри­о­ду­од­1991­1997.,­по­сле­од­ла­ска­из­За­во­да­др­Ми­ло­ша­Не­ма­њи­ћа,­вр­ши­о­ци­ду­жно­сти­су­би­ли­мр­Три­во­Ин­ђић,­др­Бра­ни­мир­Стој­ко­вић­и­Ми­ли­во­је­Ива­ни­ше­вић,­ис­тра­жи­ва­чи­из­ове­уста­но­ве).­С­ок­то­бар­ском­про­ме­ном­вла­сти,­на­че­ло­ове­уста­но­ве­до­ла­зи­др­Ве­сна­Ђу­кић­Дој­чи­но­вић­ (ДСС),­ кул­ту­ро­лог,­ ко­ја­ не­ће­ ду­го­ оста­ти­на­ овој­ ду­жно­сти.­ Др­Ву­ка­шин­Па­вло­вић­ (ДС),­ про­фе­сор­Фа­кул­те­та­ по­ли­тич­ких­ на­у­ка,­ сле­де­ћи­ је­ ди­рек­тор,­ ко­ји­ је­у­оба­вља­њу­ове­ду­жно­сти­био­по­де­љен­из­ме­ђу­оба­ве­за­на­фа­кул­те­ту­ и­ ра­да­ у­ овој­ ис­тра­жи­вач­кој­ уста­но­ви.­ Нај­зад,­2008.­ го­ди­не­ за­ ди­рек­то­ра­ до­ла­зи­ Алек­сан­дар­ Ла­за­ре­вић­(Г17­плус),­глу­мац­На­род­ног­по­зо­ри­шта­у­Ни­шу­и­пре­до­ла­ска­на­ову­ду­жност­пред­сед­ник­Од­бо­ра­за­кул­ту­ру­На­род­не­скуп­шти­не­Ср­би­је.­Сва­ки­од­ових­ди­рек­то­ра­оста­вио­је­свој­пе­чат­на­ра­ду­ове­је­дин­стве­не­струч­но­на­уч­не­ис­тра­жи­вач­ке­уста­но­ве,­до­во­дио­сво­је­љу­де,­ако­та­ко­мо­же­да­се­ка­же,­у­пр­вој­фа­зи­са­Фа­кул­те­та­драм­ских­умет­но­сти,­али,­по­том,­

Page 11: Култура у транзицији

201

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

и­са­дру­гих­фа­кул­те­та,­та­ко­да­да­нас­у­уста­но­ви­има­и­со­ци­о­ло­га,­ ет­но­ло­га,­ по­ли­ти­ко­ло­га,­ исто­ри­ча­ра­ умет­но­сти­ и­дру­гих­про­фи­ла.

Пред­крај­2012,­го­ди­не,­над­овом­уста­но­вом­над­ви­ла­се­опа­сност­ да­ бу­де,­ у­ окви­ру­ ра­ци­о­на­ли­за­ци­је­ др­жав­не­ упра­ве,­уки­ну­та­као­су­ви­шна.­Уз­ве­ли­ку­по­др­шку­кул­тур­не­јав­но­сти­и­раз­у­ме­ва­ње­у­Ми­ни­ста­р­ству­кул­ту­ре­и­ин­фор­ми­са­ња,­ова­опа­сност­је­за­са­да­је­от­кло­ње­на.­До­ла­ском­Ма­ри­не­Лу­кић­Цве­тић,­исто­ри­чар­ке­умет­но­сти,­ко­ја­се­у­пу­ној­ме­ри­по­све­ти­ла­ основ­ним­ за­да­ци­ма­ ове­ уста­но­ве,­ осе­ти­ла­ се­ по­но­во­ста­бил­ност­у­ра­ду,­ко­ја­је­би­ла­уз­др­ма­на.

Из­ис­тра­жи­вач­ког­про­гра­ма­За­во­да

Два­ис­тра­жи­ва­ња­За­во­да­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­с­кра­ја­80­тих­го­ди­на­20.­ве­ка,­на­ини­ци­ја­ти­ву­пред­сед­ни­ка­СА­НУ­ и­ Од­бо­ра­ за­ тре­ћи­ ми­ле­ни­јум,­ Алек­сан­дра­ Де­спи­ћа,­на­ста­ла­су­у­вре­ме­већ­на­ста­ју­ће­дру­штве­не,­еко­ном­ске,­по­ли­тич­ке­и­кри­зе­кул­ту­ре,­али­и­на­го­ве­шта­ја­не­ких­но­вих­об­ли­ка­и­мо­де­ла­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре.­Пр­во,­под­на­зи­вом­Но­ве­кул­тур­не­по­тре­бе­и­ор­га­ни­за­ци­је­кул­ту­ре­у­Бе­о­гра­ду9,­има­ло­је­за­циљ­да­по­ка­же­функ­ци­о­нал­ност­од­но­сно­дис­функ­ци­о­нал­ност­по­сто­је­ћих­ор­га­ни­за­ци­ја­кул­ту­ре­–­би­бли­о­те­ка,­му­зе­ја,­по­зо­ри­шта­итд.­–­у­кон­тек­сту­кул­тур­них­по­тре­ба.­ Дру­го,­ под­ на­зи­вом­ Кул­тур­не­ по­тре­бе­ у­ бу­дућ­но­сти­ и­ но­ви­мо­де­ли­ ор­га­ни­зо­ва­но­сти­ кул­ту­ре10­ има­ло­ је­про­јек­тив­ни­ка­рак­тер­и­би­ло,­пре­све­га,­окре­ну­то,­кул­тур­ној­јавно­сти.

Сва­тро­ји­ца­со­ци­о­ло­зи,­ау­то­ри­и­ис­тра­жи­ва­чи­ко­ји­су­из­не­ли­дру­го­ис­тра­жи­ва­ње,­има­ли­су­у­ви­ду­ра­ди­кал­не­про­ме­не­на­ци­ви­ли­за­циј­ском­хо­ри­зон­ту.­По­ла­зна­тач­ка­раз­ми­шља­ња­о­бу­дућ­но­сти­кул­ту­ре­(на­пра­гу­21.­ве­ка­)­је­са­зна­ње­о­ве­ли­ким­про­ме­на­ма:­а)­у­тех­нич­ко­тех­но­ло­шкој­ре­во­лу­ци­ји­(ко­ја­је­на­де­лу)­и­б)­у­ве­ли­кој­ин­те­лек­ту­ал­ној­ре­во­лу­ци­ји,­бит­ној­про­ме­ни­ кул­тур­не­ (ду­хов­не)­ па­ра­диг­ме.11­ Ка­рак­те­ри­стич­но­је­и­јед­но­ме­сто­из­ра­да­по­зна­тог­со­ци­о­ло­га­Ми­ро­сла­ва­Пе­чуј­ли­ћа,­ко­ји­пи­ше­„На­хо­ри­зон­ту­је­и­про­ме­на­исто­риј­ског­ ти­па­ дру­штва,­ од­ мо­но­лит­них­ со­ци­јал­них­ фор­ма­ци­ја­ка­плура­ли­стич­ком­ти­пу­дру­штва­(ци­ви­ли­за­ци­је).­На­су­прот­јед­ном­прин­ци­пу­на­ко­ме­се­це­ла­дру­штве­на­згра­да­уте­ме­љу­је:­ на­ при­ват­ној­ сво­ји­ни­ (ка­пи­та­лу)­ и­ др­жав­ној­ мо­ћи,­

9­ Не­ма­њић,­М.,­Ми­нић,­А.­и­Ди­вац,­А.­(1989)­Кул­тур­не­по­тре­бе­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­(дак­ти­ло­гра­фи­са­но)

10­Исто.11­Исто,­стр.­17.

Page 12: Култура у транзицији

202

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

дола­зи­до­ком­би­на­ци­је­прин­ци­па­ко­ја­су­ра­ни­је­при­па­да­ла­са­свим­раз­ли­чи­тим­со­ци­јал­ним­си­сте­ми­ма.12

За­ овај­ рад­ из­ по­ме­ну­тог­ ис­тра­жи­ва­ња­ тро­ји­це­ со­ци­о­ло­га­иза­бран­ је­ део­ ко­ји­ се­ од­но­си­ на­ уло­гу­ кул­тур­не­ јав­но­сти­у­ са­вре­ме­ној­ кул­ту­ри.­ Јир­ген­Ха­бер­мас­ је,­ као­што­ је­ по­зна­то,­дао­сјај­ну­ана­ли­зу­јав­ног­мње­ња­у­исто­и­ме­ној­књи­зи,­што­нам­је­по­слу­жи­ло­као­под­ло­га­за­обра­зло­же­ње­те­о­риј­ско­ме­то­до­ло­шког­по­ступ­ка.­Све­ве­ће­по­ду­да­ра­ње­др­жа­ве­и­дру­штва­до­во­ди­до­дез­ин­те­гра­ци­је­јав­но­сти­ко­ја­је­у­јед­ном­пе­ри­о­ду­ има­ла­ по­сред­нич­ку­ уло­гу­ из­ме­ђу­ др­жа­ве­ и­ дру­штва.13­Тре­ба­та­ко­ђе­до­да­ти­да­је­кул­тур­но­тр­жи­ште,­на­ко­је­се­да­нас­мно­ги­по­зи­ва­ју,­зна­чи­ло­под­сти­цај­кул­тур­ној­про­из­вод­њи­у­од­ре­ђе­ној­фа­зи­раз­во­ја­дру­штва­и­кул­ту­ре,­али­да­оно­у­про­ме­ње­ним­дру­штве­ним­и­кул­тур­ним­усло­ви­ма­не­мо­же­да­ре­ги­стру­је­све­кул­тур­не­по­тре­бе.­Иде­је­са­ве­ли­ке­кон­фе­рен­ци­је­у­Же­не­ви,­под­на­зи­вом­„Пакт­за­бу­дућ­ност”,­ко­је­ће­се­на­ћи­у­кон­тек­сту­овог­дис­кур­са,­ко­ре­спон­ди­ра­ју­са­уло­гом­јав­но­сти­ко­ју­смо­узе­ли­као­ре­пер­у­овом­ис­тра­жи­ва­њу.­Све­ви­ше­уче­сни­ци­по­ста­ју­све­сни­сво­је­ме­ђу­за­ви­сно­сти­и­но­вих­од­го­вор­но­сти­ко­је­мо­ра­ју­да­пре­у­зму­пре­ма­ко­лек­ти­ви­те­ту.14­

Зна­ча­јан­сег­мент­кул­тур­не­јав­но­сти­у­на­шем­ис­тра­жи­ва­њу­чи­не­но­ви­на­ри­кул­тур­них­ру­бри­ка­днев­них­и­не­дељ­них­ли­сто­ва,­ра­ди­ја­и­те­ле­ви­зи­је,­ко­ји­су­од­го­ва­ра­ли­на­че­ти­ри­пи­та­ња,­од­ко­јих­је,­не­сум­њи­во,­по­про­во­ка­тив­но­сти,­нај­зна­чај­ни­је­би­ло­сле­де­ће:­Ко­ји­су­то­пот­пу­но­но­ви­об­ли­ци­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре­по­кон­цеп­ци­ји,­по­на­чи­ну­за­до­во­ља­ва­ња­кул­тур­них­по­тре­ба­ко­ји­би­за­слу­жи­ва­ли­ис­тра­жи­вач­ку­па­жњу.15­На­ово­и­оста­ла­три­пи­та­ња,­ко­ја­су­се­од­но­си­ла­на­лич­но­ви­ђе­ње­но­вих­кул­тур­них­по­тре­ба,­зна­чај­не­лич­но­сти­ко­је­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­ка­да­се­раз­ми­шља­о­овим­про­бле­ми­ма­и­за­че­ци­ма­но­вог­у­кри­лу­по­сто­је­ће­ин­сти­ту­ци­о­нал­не­кул­ту­ре,­ од­го­ва­ра­ли­ су­ сле­де­ћи­ но­ви­на­ри:­Мир­ја­на­ Бо­бић­Мој­си­ло­вић,­Љи­ља­на­Бог­да­но­вић,­Мир­ја­на­Вла­јић,­Ду­брав­ка­ Вој­во­дић,­ Вје­ра­ Ву­ко­вић,­ Сла­ви­ца­ Вуч­ко­вић,­ Ми­лош­Јев­тић,­Спо­мен­ка­Је­лић­Ме­да­ко­вић,­Пе­ра­Лу­ко­вић,­Пре­драг­Мар­ко­вић,­Ве­ли­мир­Па­вло­вић,­Фе­ликс­Па­шић,­Са­ша­Ра­до­је­вић,­Дар­ка­Ра­до­са­вље­вић,­Ве­сна­Ро­га­но­вић,­Ду­брав­ка­Са­вић,­Бо­јан­Се­ли­мо­вић­и­Бра­ни­сла­ва­Џу­нов.­Мо­же­се­ре­ћи­да­

12­Пе­чуј­лић,­М.­ (1988)­ Уни­вер­зи­тет­ у­ бу­дућ­но­сти,­ Гле­ди­шта­ бр.­ 11­12,­стр.­139.

13­Не­ма­њић,­М.,­Ми­нић,­А.­и­Ди­вац,­А.­(1989)­Кул­тур­не­по­тре­бе­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­(дак­ти­ло­гра­фи­са­но),­стр.­19.

14­Исто,­стр.­22.15­Исто,­стр.­25.

Page 13: Култура у транзицији

203

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

су­би­ли­за­сту­пље­ни­сви­у­том­тре­нут­ку­зна­чај­ни­ме­ди­ји,­и­штам­па­ни­и­елек­трон­ски,­од­По­ли­ти­ке­и­Ве­чер­њих­но­во­сти­до­Бор­бе­и­Сту­ден­та­и­од­Ра­дио­Бе­о­гра­да­–­Дру­гог­про­гра­ма­и­202­до­Сту­ди­ја­Б­и­Те­ле­ви­зи­је­Бе­о­град.­Јед­на­ана­ли­за­ге­не­зе­би­о­гра­фи­ја­не­ких­од­ових­но­ви­на­ра­за­слу­жи­ва­ла­би­по­себ­ну­ па­жњу,­ че­му­ ни­је­ ме­сто­ ов­де,­ али,­ уз­гред,­ на­по­ме­ни­мо,­да­ је,­на­при­мер,­Пре­драг­Мар­ко­вић,­у­оно­вре­ме­са­рад­ник­Књи­жев­не­ ре­чи,­ ка­сни­је­ по­стао­ пред­сед­ник­На­род­не­скуп­шти­не­Ср­би­је,­за­тим­ми­ни­стар­кул­ту­ре­и­ин­фор­ми­са­ња­(у­ме­ђу­вре­ме­ну­је­осно­вао­ИП­Сту­бо­ви­кул­ту­ре),­а­Ве­сна­Ро­га­но­вић,­у­оно­вре­ме­но­ви­нар­Бор­бе,­по­ста­ла­глав­на­уред­ни­ца­пре­сти­жног­до­дат­ка­Кул­ту­ра­–­умет­ност­–­на­у­ка­у­ли­сту­По­ли­ти­ка.­У­том­све­тлу­тре­ба­узи­ма­ти­њи­хо­ве­од­го­во­ре­на­по­ста­вље­на­пи­та­ња,­по­себ­но­на­пи­та­ње­ко­је­се­овом­при­ли­ком­из­два­ја.­Опре­де­лио­сам­се­да­ов­де­на­ве­дем­од­го­во­ре­са­мо­че­ти­ри­но­ви­на­ра­на­иза­бра­но­пи­та­ње,­јер­би­ана­ли­за­од­го­во­ра­свих­но­ви­на­ра­на­сва­пи­та­ња­зах­те­ва­ла­по­се­бан­рад.­Да­нас­по­зна­та­и­по­пу­лар­на­спи­са­те­љи­ца,­Мир­ја­на­Бо­бић­Мој­си­ло­вић,­уз­на­по­ме­ну­да­је­син­таг­ма­ор­га­ни­зо­ва­ност­кул­ту­ре­вр­ло­со­ци­ја­ли­стич­ки­по­јам,­на­во­ди­сле­де­ће:­Кул­ту­ре­има­та­мо­где­има­па­ра:­та­мо­мо­же­да­бу­де­и­оног­што­је­ја­ко­ко­мер­ци­јал­но­и­оног­што­ни­је­ко­мер­ци­јал­но,­али­је­до­бро,­вред­но,­ма­да,­на­рав­но,­и­ко­мер­ци­јал­ност­не­ис­кљу­чу­је­ква­ли­тет.16­На­ово­исто­пи­та­ње,­Вје­ра­Ву­ко­вић,­по­то­ња­ди­рек­тор­ка­Ар­хи­ва­Ср­би­је,­вр­ло­пре­ци­зно­на­бра­ја­сле­де­ће:­при­ват­не­ га­ле­ри­је,­ при­ват­не­ књи­жа­ре­ и­ дру­го,­ ве­ру­јем­ да­ће­се­ту­ство­ри­ти­не­што­бо­ље,­да­ће­они­по­ка­за­ти­ве­ћу­про­дор­ност­на­тр­жи­ште­и­пред­ста­ви­ти­на­шу­умет­ност­на­бо­љи­на­чин.17­Ис­каз­Пре­дра­га­Мар­ко­ви­ћа­ је­био­вр­ло­кон­ци­зан:­Но­ве­кул­тур­не­по­тре­бе­ви­дим­ми­мо­тра­ди­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­и­ин­сти­ту­ци­ја,­а­са­гле­да­вам­их­са­ста­но­ви­шта­со­ци­о­ло­ги­је­сло­бод­ног­вре­ме­на.18­Но­ви­нар­Ве­ли­мир­Па­вло­вић,­ко­ји­да­нас­има­сво­ју­еми­си­ју­Ду­хов­ни­ци­на­Сту­ди­ју­Б,­дао­је­за­оно­вре­ме­ вр­ло­ ин­те­ре­сан­тан­ од­го­вор:­Нео­п­ход­но­ је­ ис­тра­жи­ти­пи­та­ње­ама­те­ри­зма,­за­тим­га­ше­ње­и­кри­зу­Сту­дент­ског­кул­тур­ног­ цен­тра.­ Би­ло­ би­ плод­но­ ис­тра­жи­ти,­ до­да­је­ он,­по­ве­зи­ва­ње­кул­ту­ре­и­ту­ри­зма­у­сми­слу­мно­го­ја­че­по­ве­за­но­сти.19­Нај­зад,­по­Ве­сни­Ро­га­но­вић,­ка­да­је­реч­о­пот­пу­но­но­вим­об­ли­ци­ма­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре,­то­су­раз­не­при­ват­не­ми­ни­фир­ме,­рад­не­за­јед­ни­це,­из­да­вач­ке­фир­ме­и­њи­хов­при­ступ­књи­зи­од­об­ја­вљи­ва­ња­па­до­пла­сма­на,­све­је­ту­об­је­ди­ње­но,­не­ма­ту­кла­сич­них­по­де­ла,­са­свим­је­дру­га­чи­ја­

16­Исто,­стр.­74.17­Исто,­стр.­80.18­Исто,­стр.­86.19­Исто,­стр.­87.

Page 14: Култура у транзицији

204

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

по­де­ла­и­у­по­гле­ду­ка­др­о­ва,­и­у­по­гле­ду­ор­га­ни­за­ци­је­итд.20­Ма­да­има­и­слич­них­ми­шље­ња,­ле­пе­за­ста­во­ва­оста­лих­но­ви­на­ра­ је­сва­ка­ко­за­ни­мљи­ва,­али­их­ је­ов­де­не­мо­гу­ће­све­на­ве­сти.­Осим­то­га,­тре­ба­ре­ћи­да­ис­тра­жи­ва­чи­у­то­вре­ме­ни­су­мо­гли­да­има­ју­у­ви­ду­не­ве­ро­ват­ну­екс­пан­зи­ју­но­вих­ко­му­ни­ка­ци­о­них­ тех­но­ло­ги­ја,­ ин­тер­нет­ и­ све­ дру­штве­не­мре­же­ко­је­су­се­у­ме­ђу­вре­ме­ну­раз­ви­ле.­ Је­дан­текст,­ко­ји­се­ових­да­на,­по­ја­вио­упра­во­ка­зу­је­о­тој­огром­ној­про­ме­ни,­али­о­дру­штве­ном­кон­тек­сту­у­ко­ме­се­про­ме­на­де­ша­ва.­Ми­слим­да­у­та­бло­и­ди­за­ци­ји­ме­ди­ја­ви­ди­мо­на­де­лу­ли­бе­рал­ну­иде­о­ло­ги­ју­у­пе­ри­о­ду­тран­зи­ци­је.­Све­тре­ба­да­уре­ди­бор­ба­на­тр­жи­шту,­што­под­јед­на­ко­ва­жи­за­кул­тур­не­уста­но­ве,­ко­ји­ма,­ваљ­да,­при­па­да­ју­и­ме­ди­ји.­Уз­то,­до­да­је­да­Ја­ху­по­ста­је­во­де­ћи,­гло­бал­ни­ау­дио­ви­зу­ел­ни­ме­диј.

Дру­ги­ сег­мент­ кул­тур­не­ јав­но­сти­ ко­ји­ је­ об­у­хва­ћен­ овим­ис­тра­жи­ва­њем­чи­ни­ле­су­јав­не­лич­но­сти­из­сфе­ре­кул­ту­ре,­умет­но­сти,­на­у­ке­–­про­фе­со­ри­уни­вер­зи­те­та,­уред­ни­ци­у­из­да­вач­ким­ку­ћа­ма,­књи­жев­ни­ци,­ку­сто­си­му­зе­ја,­ди­ри­ген­ти,­исто­ри­ча­ри­умет­но­сти,­по­зна­те­ар­хи­тек­те­и­други­–­да­кле,­онај­део­кул­тур­не­јав­но­сти­ко­ји­мо­же­мо­на­зва­ти­ре­пре­зен­та­тив­ним.­Ов­де­спа­да­онај­круг­ин­те­лек­ту­а­ла­ца­ко­је­мо­же­мо­да­сма­тра­мо­ак­те­ри­ма­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу,­а­ко­ји,­ма­ње­или­ви­ше,­од­ре­ђу­ју­ка­рак­тер­овог­по­ља­–­по­себ­но­у­сим­бо­лич­ком­ сми­слу.­Од­20­ лич­но­сти,­ ко­ли­ко­их­ је­ би­ло­ у­ узо­р­ку,­на­ве­ди­мо­са­мо­не­ка­име­на:­Све­та­Лу­кић,­књи­жев­ник,­Ми­хај­ло­ Ми­тро­вић,­ ар­хи­тект,­ Ири­на­ Су­бо­тић,­ исто­ри­чар­умет­но­сти,­Љу­бо­мир­Кља­кић,­пу­бли­ци­ста,­Зо­ран­Хри­стић,­ком­по­зи­тор,­Сре­тен­Ву­јо­вић,­про­фе­сор­Уни­вер­зи­те­та­итд.21­Ну­жно­је,­та­ко­ђе,­на­по­ме­ну­ти­да­је­чи­тав­сет­од­14­пи­та­ња­по­ста­вље­них­овим­лич­но­сти­ма­био­ве­зан­за­Бе­о­град,­јер­је­и­ге­не­рал­ни­про­је­кат­ко­ји­је­ини­ци­рао­Од­бо­ра­за­тре­ћи­ми­ле­ни­јум­но­сио­на­зив­Бе­о­град­–­сре­ди­ште­кул­ту­ре.

Овом­кру­гу­љу­ди,­раз­у­ме­се,­по­ста­ви­ли­смо­мно­го­ве­ћи­број­пи­та­ња,­у­спек­тру­од­оце­не­Бе­о­гра­да­као­кул­тур­ног­сре­ди­шта­и­ње­го­вих­ка­па­ци­те­та­у­тој­уло­зи­па­до­ква­ли­фи­ко­ва­не­оце­не­тих­ка­па­ци­те­та­и­њи­хо­ве­функ­ци­о­нал­не­ефи­ка­сно­сти.­Ов­де­из­два­ја­мо­са­мо­не­ко­ли­ко,­као­и­од­го­во­ре­на­та­пи­та­ња­не­ко­ли­ци­не­иза­бра­них,­што­нај­ви­ше­од­го­ва­ра­кон­тек­сту­те­ме­ко­ја­се­об­ра­ђу­је.­Пи­та­ња­на­ко­ја­смо­тра­жи­ли­од­го­во­ре­ко­ји­ се­ овом­при­ли­ком­ ана­ли­зи­ра­ју­ су­ сле­де­ћа:­Ко­је­ уста­но­ве­кул­ту­ре,­за­ба­ве,­ре­кре­а­ци­је,­спо­р­та­би­Бе­о­град­тре­ба­ло­да­има,­без­об­зи­ра­на­кон­цен­тра­ци­ју­мно­гих­уста­но­ва­те­вр­сте­у­гра­ду­–­Ка­кво­је­Ва­ше­ми­шље­ње­о­мо­гућ­но­сти­ма­и­

20­Исто,­стр.­90.21­Исто,­стр.­99­100.

Page 15: Култура у транзицији

205

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

перспек­ти­ва­ма­лич­не­ини­ци­ја­ти­ве­у­кул­ту­ри,­при­ват­ном­ра­ду­и­пред­у­зет­ни­штву?­Да­ли­су­у­на­шим­усло­ви­ма­мо­гу­ће­и­дру­га­чи­је­ве­зе­кул­ту­ре­са­при­вре­дом?­Све­вре­ме,­на­рав­но,­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­го­ди­ну­ка­да­је­ово­ис­тра­жи­ва­ње­спро­ве­де­но,­као­и­та­да­шњи­ста­тус­свих­иза­бра­них­лич­но­сти.­Не­ки­од­њих,­Све­та­Лу­кић­и­Мо­ма­Ди­мић,­књи­жев­ни­ци,­Ра­до­мир­Ста­нић,­ исто­ри­чар­ умет­но­сти,­ Че­до­мир­ Мир­ко­вић,­ књи­жев­ни­кри­ти­чар,­Ла­зар­Пе­јић,­еко­но­ми­ста,­ни­су­ви­ше­ме­ђу­на­ма,­ а­ не­ки­ су­ да­нас­ у­ ду­бо­кој­ ста­ро­сти,­ али­ још­ ви­тал­ни­и­ак­тив­ни­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу,­као­што­су­Ми­хај­ло­Ми­тро­вић,­ар­хи­тект­или­Ми­о­драг­Про­тић,­сли­кар­и­ли­ков­ни­кри­ти­чар,­обо­ји­ца­пре­шли­90.­Због­то­га­њи­хо­ви­од­го­во­ри­на­по­ста­вље­на­пи­та­ња­има­ју,­ако­та­ко­мо­же­да­се­ка­же,­кул­тур­но­исто­риј­ски­зна­чај,­а­вре­ме­ко­је­жи­ви­мо­мно­га­је­пи­та­ња­оста­ви­ло­не­раз­ре­ше­ним,­а­по­ну­ђе­на­ре­ше­ња­не­до­вр­ше­ним.

На­пи­та­ње­о­то­ме­ко­је­уста­но­ве­не­до­ста­ју­Бе­о­гра­ду­до­би­ли­смо­раз­ли­чи­те­од­го­во­ре.­На­при­мер,­ар­хи­тект­Ми­хај­ло­Ми­тро­вић­(1921),­ко­ме­је­12.­апри­ла­о.­г.­уру­че­на­На­гра­да­Ву­ко­ве­ за­ду­жби­не­ за­де­ло­Ар­хи­тек­ту­ра­Бе­о­гра­да­1950­2012.,­од­го­во­рио­ је­ да­ су­ уста­но­ве­ за­ за­ба­ву,­ ре­кре­а­ци­ју­ и­ спо­рт­не­сра­змер­но­ раз­ви­је­не­ у­ од­но­су­ на­ уста­но­ве­ кул­ту­ре,­ да­Бе­о­град­не­ма­књи­жа­ре­и­чи­та­о­ни­це,­ где­би­се­у­сло­бод­но­вре­ме­мо­гла­пре­вр­та­ти­штам­па,­књи­ге,­не­ма­ка­фа­на­са­но­ви­на­ма,­не­ма­ка­фе­по­сла­сти­чар­ни­ца,­не­ма­та­квих­про­сто­ра­са­ кла­сич­ном­ му­зи­ком.22­Ми­о­драг­ Про­тић­ ни­је­ од­го­во­рио­на­ово­пи­та­ње,­а­Би­ља­на­То­мић,­исто­ри­чар­ка­умет­но­сти­и­у­то­вре­ме­ку­стос­у­Га­ле­ри­ји­Сту­дент­ског­кул­тур­ног­цен­тра,­одговорила­је­уз­кри­тич­ку­опа­ску,­да­је­ве­ћи­про­блем­у­си­сте­му­ор­га­ни­за­ци­је­ко­му­ни­ка­ци­је­по­сто­је­ћих­уста­но­ва­не­го­у­њи­хо­вој­не­пот­пу­но­сти.­Ме­ни­се­чи­ни­да­ми­де­лу­је­мо­до­ста­упра­зно­и­да­оно­што­је­еви­дент­но­то­је­да­на­ша­омла­ди­на­не­на­ла­зи­се­би­аде­кват­но­ме­сто­у­овом­гра­ду.23­Слич­ног­је­ми­шље­ња­би­ла­и­Ири­на­Су­бо­тић,­та­ко­ђе­исто­ри­чар­ка­умет­но­сти,­ко­ја­на­гла­ша­ва­да­се­ра­ди­о­не­до­стат­ку­јед­ног­ква­ли­тет­ног­од­но­са­пре­ма­већ­по­сто­је­ћим­уста­но­ва­ма.24­Љу­бо­мир­Кља­кић,­у­то­вре­ме­уред­ник­у­ИП­РАД,­по­зна­ти­пу­бли­ци­ста­да­нас,­био­ је­ми­шље­ња­да­Бе­о­гра­ду­не­до­ста­ју­ме­ди­ји,­по­себ­но­ра­дио­ста­ни­це,­али­оно­у­че­му­је­био­ори­ги­на­лан­је­став­да­гра­ду­не­до­ста­је­ве­о­ма­мно­го­раз­ли­чи­тих­об­ли­ка­ин­сти­ту­ци­о­нал­них­ и­ ва­нин­сти­ту­ци­о­нал­них­ об­ли­ка­ ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ве­зи­ва­ња­љу­ди­по­прин­ци­пу­срод­но­сти,­а­за­кул­тур­не­уста­но­ве­да­су­у­овом­тре­нут­ку­(да­кле,­пре­не­што­ви­ше­од­20­го­ди­на)­ап­со­лут­но­за­о­ста­ле­и­кон­зер­ва­тив­не­или­

22­Исто,­стр.­171.23­Исто,­стр.­109.24­Исто,­стр.­129.

Page 16: Култура у транзицији

206

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

соц­ре­а­ли­стич­ке,­би­ро­кра­ти­зо­ва­не,­у­сва­ком­слу­ча­ју­не­флек­си­бил­не­до­те­ме­ре­да­јед­ну­од­глав­них­од­го­вор­но­сти­што­је­ова­зе­мља­уто­та­ље­на­ле­жи­у­чи­ње­ни­ци­да­је­ње­на­кул­ту­ра,­тај­гло­бал­ни­кул­тур­ни­сек­тор­је­дан­од­нај­кон­зер­ва­тив­ни­јих­ко­ји­се­са­да­у­са­вре­ме­ној­Евро­пи­мо­же­за­ми­сли­ти.25­Од­у­ста­ју­ћи­од­ко­мен­та­ра­сва­ког­од­на­ве­де­них­од­го­во­ра,­напо­ми­њем­са­мо­да­ће­се­из­за­вр­шног­по­гла­вља­овог­ра­да­ви­де­ти­шта­се­про­ме­ни­ло­за­по­след­њу­де­це­ни­ју­и­не­ку­го­ди­ну­ви­ше,­а­ов­де­на­во­ди­мо­ још­и­ми­шље­ње­Јер­ка­Де­не­гри­ја,­ли­ков­ног­кри­ти­ча­ра­ и­ про­фе­со­ра­ФЛУ,­ ко­ји­ на­ пр­вом­ме­сту­ ис­ти­че­да­Бе­о­град­нај­хит­ни­је­мо­ра­да­има­јед­ну­ве­ли­ку­умет­нич­ку­ха­лу,­али­да­мо­ра­раз­ви­ти­што­ши­ру­мре­жу­при­ват­них­га­ле­ри­ја.­Као­и­Би­ља­на­То­мић,­и­он­за­о­штра­ва­пи­та­ње­усло­ва­за­под­сти­ца­ње­и­за­до­во­ља­ва­ње­кул­тур­них­по­тре­ба­омла­ди­не.­Пре­ма­уста­но­ва­ма­мла­дих­тре­ба­има­ти­што­бла­го­на­кло­ни­ји­став­и­ако­­је­мо­гу­ће­што­бо­љи­фи­нан­сиј­ски­од­нос.­По­себ­но­ис­ти­че­у­ том­по­гле­ду­уло­гу­СКЦ­а,­ ко­ји­му­ је­омо­гу­ћа­вао­да­се­осе­ћа­као­да­је­у­Евро­пи,­мно­го­ви­ше­не­го­што­је­то­био­слу­чај­са­не­ким­тра­ди­ци­о­нал­ним­уста­но­ва­ма­кул­ту­ре.26­Нај­зад,­Сре­тен­Ву­јо­вић,­со­ци­о­лог­и­про­фе­сор­на­пред­ме­ту­Ур­ба­на­со­ци­о­ло­ги­ја­на­Фи­ло­зоф­ском­фа­кул­те­ту­у­Бе­о­гра­ду,­на­во­ди­да­се­већ­ду­го­го­во­ри­о­не­до­стат­ку­Исто­риј­ског­му­зе­ја,­Му­зе­ја­ ар­хи­тек­ту­ре­и­ур­ба­ни­зма,­ али­да­ је­ ве­ћи­про­блем­по­мањ­ка­ње­ква­ли­те­та­у­ра­ду­по­сто­је­ћих­ин­сти­ту­ци­ја­не­го­у­то­ме­што­не­ке­не­до­ста­ју.27

Сма­трам­да­су­два­сле­де­ћа­пи­та­ња,­на­не­ки­на­чин­и­по­ве­за­на,­пи­та­ње­о­лич­ној­ини­ци­ја­ти­ви­у­кул­ту­ри­и­пи­та­ње­о­мо­гу­ћем­дру­га­чи­јем­од­но­су­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­вр­ло­зна­чај­на­упра­во­за­са­гле­да­ва­ње­кул­ту­ре­у­тран­зи­ци­ји.­Сре­тен­Ву­јо­вић,­да­поч­нем­са­њим,­у­од­го­во­ру­на­пр­во­пи­та­ње­из­ри­чи­то­ка­же­ сле­де­ће:­С­об­зи­ром­на­на­шу­еко­ном­ску­и­по­ли­тич­ку­си­ту­а­ци­ју,­чи­ни­ми­се­да­ће­се­све­ви­ше­ићи­у­овом­прав­цу.­Лич­на­ини­ци­ја­ти­ва­и­при­ват­ни­рад­мо­ра­ће­да­пре­у­зму­мно­го­што­шта­у­бу­дућ­но­сти­на­пла­ну­кул­ту­ре.28­Ме­ђу­тим,­он­је­и­вр­ло­кри­ти­чан­због­мо­гућ­но­сти­ма­ни­пу­ла­ци­је,­ко­ја­сво­је­из­во­ри­ште­има­у­не­по­сто­ја­њу­ко­му­ни­ка­ци­је­и­не­раз­ви­је­ном­тр­жи­шту.­О­дру­га­чи­јим­ве­за­ма­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­овај­со­ци­о­лог­на­по­ми­ње­да­пре­све­га­тре­ба­ре­гу­ли­са­ти­за­кон­ко­ји­би­при­вре­ди­тре­ба­ло­да­омо­гу­ћи­сма­ње­ње­по­ре­за­за­њи­хо­во­ба­вље­ње­спон­зо­р­ством­кул­тур­них­ма­ни­фе­ста­ци­ја.29­Ми­о­драг­Про­тић,­ко­ји­је,­по­ред­све­га­на­ве­де­ног­уз­ње­го­во­име,­

25­Исто,­стр.­161.26­Исто,­стр.­173.27­Исто,­стр.­101.28­Исто,­стр.­108.29­Исто,­стр.­109.

Page 17: Култура у транзицији

207

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

био­и­осни­вач­Му­зе­ја­са­вре­ме­не­умет­но­сти,­при­да­је­нај­ве­ћи­зна­чај­лич­ној­кул­тур­ној­ини­ци­ја­ти­ви,­при­ват­ном­ра­ду,­пред­у­зет­ни­штву,­из­јед­но­став­ног­раз­ло­га­што­без­лич­не­ини­ци­ја­ти­ве­ства­ра­ла­штва­и­не­ма.30­Он­се­по­зи­ва­на­европ­ску­тра­ди­ци­ју,­на­је­згро­на­ше­и­европ­ске­мо­дер­не.­Ис­ти­че,­та­ко­ђе,­да­је­сва­ка­ко­у­на­шим­усло­ви­ма­мо­гу­ћа­бо­ља,­друк­чи­ја­ве­за­кул­ту­ре­и­при­вре­де.31­И­у­овом­слу­ча­ју­упу­ћу­је­на­при­ме­ре­у­Евро­пи,­где­мно­ге­из­ло­жбе­и­зна­чај­не­кул­тур­не­ма­ни­фе­ста­ци­је­не­би­би­ле­одр­жа­не­без­та­кве­са­рад­ње­и­по­др­шке.­Ста­во­ви­о­лич­ној­ини­ци­ја­ти­ви­у­кул­ту­ри­се­углав­ном­по­ду­да­ра­ју,­па­та­ко­и­Ири­на­Су­бо­тић­од­го­ва­ра­да­кул­ту­ра­без­лич­не­ини­ци­ја­ти­ве­не­би­мо­гла­ни­да­по­сто­ји.32­­Она­се­освр­ну­ла­и­на­све­по­губ­не­по­сле­ди­це­ди­ри­го­ва­не­кул­ту­ре­у­по­сле­рат­ном­пе­ри­о­ду,­при­че­му­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­да­пи­та­ње­лич­не­ини­ци­ја­ти­ве­у­кул­ту­ри­има­и­зна­че­ње­ве­за­но­за­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни­си­стем­тзв.­јав­ног­сек­то­ра,­а­не­са­мо­при­ват­ног­и­у­то­ме­и­је­сте­про­блем.­У­свом­вр­ло­обра­зло­же­ном­од­го­во­ру,­ова­по­зна­та­исто­ри­чар­ка­умет­но­сти­по­кре­ће,­у­ства­ри,­пи­та­ње­кул­тур­ног­ле­ги­ти­ми­те­та,­од­лу­чи­ва­ња­и­оце­њи­ва­ња.­Ка­да­је­реч­о­дру­га­чи­јим­ве­за­ма­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­она­ка­же­да­је­ве­за­кул­ту­ре­и­при­вре­де­ве­за­кул­тур­не­при­вре­де,­јер­ако­се­при­вре­да­ве­зу­је­са­мо­за­не­што­по­што­ је­ни­ска­кул­ту­ра,­он­да­ је­то­по­но­во­де­бакл­кул­ту­ре­и­њи­хо­ве­по­ве­за­но­сти.33­Она­до­да­је­да­ини­ци­ја­ти­ва­тре­ба­да­по­ђе­из­кул­ту­ре­и­сма­тра­да­су­по­тен­ци­ја­ли­ве­ли­ки­у­овој­са­рад­њи.­Љу­бо­мир­Кља­кић,­ко­ји­је­у­то­вре­ме­био­је­дан­од­вр­ло­кри­тич­ки­на­стро­је­них­ин­те­лек­ту­а­ла­ца,­вр­ло­крат­ко­је­од­го­во­рио­на­пи­та­ње­о­лич­ној­ини­ци­ја­ти­ви.­Та­мо­гућ­ност­у­овом­тре­нут­ку­не­по­сто­ји,­ма­кар­не­ин­сти­ту­ци­о­нал­но­и­на­оном­ни­воу­на­ко­ме­би­то­би­ло­нор­мал­но­ста­ње­ства­ри.34­­У­сва­ком­слу­ча­ју,­ми­сли­да­ће,­без­отва­ра­ња­те­пер­спек­ти­ве,­по­сто­је­ћа­ин­сти­ту­ци­о­нал­на­кул­ту­ра­атро­фи­ра­ти.­Ка­да­је­реч­о­дру­га­чи­јим­ве­за­ма­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­ту­је­та­ко­ђе­скеп­ти­чан.­У­на­шим­усло­ви­ма­ни­при­вре­да­са­ма­са­со­бом­не­мо­же.35­Он­ве­ру­је­да­би­се­у­усло­ви­ма­ге­не­рал­не­про­ме­не­дру­штве­ног­кон­тек­ста,­ова­мо­гућ­ност­по­ја­ви­ла,­ко­ја­је­ина­че­нор­мал­на­у­дру­гим­зе­мља­ма.­Јер­ко­Де­не­гри­ је­из­ра­зи­то­на­кло­њен­при­ват­ној­ини­ци­ја­ти­ви,­јер­су­ове­ини­ци­ја­ти­ве­из­у­зет­но­ва­жне.36­Као­исто­ри­чар­умет­но­сти,­он­има­у­ви­ду­европ­ска­ис­ку­ства­са­га­ле­ри­ја­ма.­

30­Исто,­стр.­117.31­Исто,­стр.­118.32­Исто,­стр.­133.33­Исто,­стр.­135.34­Исто,­стр.­166.35­Исто,­стр.­167.36­Исто,­стр.­171­175.

Page 18: Култура у транзицији

208

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

Оне­(га­ле­ри­је)­мо­ра­ју­тра­жи­ти­рав­но­те­жу­из­ме­ђу­ква­ли­те­та­и­про­ла­зно­сти­код­пу­бли­ке­и­ку­па­ца.­ ...­Сва­ка­ко­да­мо­ра­ју­по­сто­ја­ти­и­др­жав­не­кул­тур­не­уста­но­ве­и­при­ват­не­га­ле­ри­је­ ко­је­ се­ уба­цу­ју­ у­ме­ђу­про­стор.37­Ка­да­ је­ реч­о­ дру­га­чи­јем­од­но­су­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­овај­ис­пи­та­ник­сма­тра­да­је­спон­зор­ство­не­по­у­здан­вид­тог­од­но­са.38­Уста­но­ве­кул­ту­ре,­по­ње­му,­не­сме­ју­да­бу­ду­до­ве­де­не­у­по­зи­ци­ју­стал­не­тр­ке­за­нов­цем­у­не­до­стат­ку­ста­бил­ног­фи­нан­си­ра­ња.­Зна­чај­ни­на­уч­ни­и­кул­тур­ни­про­јек­ти,­сма­тра,­мо­ра­ју­се­стал­но­фи­нан­си­ра­ти,­али­и­са­ме­уста­но­ве­кул­ту­ре­мо­ра­ју­би­ти­ди­на­мич­ни­је­(и­ово­је­вид­тран­зи­ци­је­–­М.­Н.).­Ми­хај­ло­Ми­тро­вић­ни­је­био­по­себ­но­ин­спи­ри­сан­да­од­го­ва­ра­­на­оба­ова­пи­та­ња.­Крат­ко­од­го­ва­ра:­Нео­п­ход­но­је­ма­лу­при­вре­ду­спо­ји­ти­и­по­ве­за­ти­ са­кул­тур­ним­ин­сти­ту­ци­ја­ма.­Лич­на­ини­ци­ја­ти­ва­је­нај­ја­чи­спи­ри­тус­мовенс­за­по­кре­та­ње­ак­тив­но­сти.­При­ват­не­под­у­зет­ни­ке­тре­ба­при­хва­ти­ти­и­по­хва­ли­ти.39­

Овим­се­за­о­кру­жу­је­и­ис­цр­пљу­је­са­мо­је­дан­круг­те­ма­и­лич­но­сти­ко­је­су­обра­зло­же­но­од­го­ва­ра­ле­на­по­ста­вље­на­пи­та­ња,­ко­ји,­као­што­се­мо­гло­ви­де­ти,­ни­су­ко­мен­та­ри­са­ни.­Ов­де­тре­ба­са­мо­на­по­ме­ну­ти­да­је­већ­у­то­вре­ме,­кра­јем­80­тих­го­ди­на­20.­ве­ка,­ка­да­је­овај­про­је­кат­ре­а­ли­зо­ван­по­сто­ја­ло­ви­ше­при­ват­них­из­да­ва­ча­и­га­ле­ри­ја,­а­и­не­ки­ви­до­ви­по­ве­зи­ва­ња­кул­ту­ре­и­при­вре­де.­Ме­ђу­тим,­то­не­ума­њу­је­зна­чај­свих­кри­тич­ки­из­ре­че­них­су­до­ва­о­по­ста­вље­ним­пи­та­њи­ма.

Европ­ски­кон­текст­–­пакт­за­бу­дућ­ност

Осим­по­ду­дар­но­сти­у­вре­ме­ну­–­у­оба­слу­ча­ја­ра­ди­се­о­са­мом­ кра­ју­ осам­де­се­тих­ го­ди­на­ 20.­ ве­ка­ –­ ис­тра­жи­ва­ње­ о­кул­тур­ним­по­тре­ба­ма­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре­и­је­дан­скуп­у­Же­не­ви,­не­пре­тен­ци­о­зно­на­зван­се­ми­на­ром,­у­ор­га­ни­за­ци­ји­Дру­гог­про­гра­ма­Радија­ро­ман­ске­Швај­цар­ске,­а­под­на­зи­вом­Фак­то­ри­син­те­зе­еко­но­ми­је,­кул­ту­ре­и­ко­му­ни­ка­ци­је­и­ме­та­фо­рич­ним­сло­га­ном­„Пакт­за­будућност”,­по­кла­па­ју­се­и­у­сво­јој­ин­тен­ци­о­нал­но­сти­(ау­тор­овог­ра­да­је­био­на­том­се­ми­на­ру­као­на­уч­ни­са­рад­ник­За­во­да­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка,­с­ре­фе­ра­том­„Зна­чај­кул­тур­ног­ко­ра­ка­у­Ср­би­ји”).

Пе­чат­же­нев­ском­се­ми­на­ру­дао­је­је­дан­млад­чо­век,­док­тор­пси­хо­ло­ги­је­и­аси­стент­по­зна­тог­Жа­на­Пи­ја­жеа­у­Ме­ђу­на­род­ном­цен­тру­за­ге­не­тич­ку­епи­сте­мо­ло­ги­ју,­Жан­Фред­Бур­кин,­ко­ји­је­као­уред­ник­у­по­ме­ну­том­ме­ди­ју­по­ну­дио­про­грам­ски­текст­као­под­сти­цај­ за­раз­ми­шља­ње,­а­озбиљ­ност­

37­Исто,­стр.­171­176.38­Исто,­стр.­171­177.39­Исто,­стр.­171.

Page 19: Култура у транзицији

209

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

и­те­жи­ну­у­про­спек­тив­ном­сми­слу­ве­ли­ки­број­уче­сни­ка­из­не­ко­ли­ко­европ­ских­зе­ма­ља­–­Ита­ли­је,­Фран­цу­ске,­Шпа­ни­је,­Не­мач­ке­итд.­–­и­из­раз­ли­чи­тих­дру­штве­них­по­ља,­ме­ђу­ко­ји­ма­је­био­и­Ед­гар­Мо­рен.­Као­што­је­ис­тра­жи­ва­ње­За­во­да­тра­га­ло­за­кул­тур­ним­по­тре­ба­ма­у­бу­дућ­но­сти,­та­ко­је­овај­се­ми­нар­тра­си­рао­нов­пут­у­тра­га­њу­за­об­је­ди­ња­ва­њем­зна­чај­них­ под­руч­ја­ дру­штве­ног­ жи­во­та­ или,­ бур­ди­је­ов­ски­ре­че­но,­дру­штве­них­по­ља.­Ис­по­ста­вља­се­да­је­дру­штве­на­по­за­ди­на­би­ла­слич­на.­Евро­па­је­двадесет­го­ди­на­ра­ни­је­би­ла­у­при­вред­ној­ре­це­си­ји,­с­про­ме­на­ма­у­дру­штве­ној­по­де­ли­ра­да,­с­изо­ло­ва­но­шћу­ма­лих­и­сред­њих­гра­до­ва,­с­гу­бље­њем­пер­спек­ти­ве,­а­Ср­би­ја­ је­би­ла­на­пра­гу­сво­је­ве­ли­ке­кри­зе­–­ по­ли­тич­ке,­ еко­ном­ске,­ кул­тур­не,­ дру­штве­не­ у­ це­ли­ни.40­Евро­па­ се­ тих­ по­зних­ 80­тих­ го­ди­на­ отре­зни­ла­ и­ ску­пи­ла­сна­гу­за­на­пре­дак,­а­Ср­би­ји­је­пред­сто­ја­ло­да­про­ђе­кроз­јед­ну­од­нај­ве­ћих­кри­за­у­сво­јој­но­ви­јој­исто­ри­ји.

Ко­је­су­иде­је­до­ми­ни­ра­ле­на­овом­се­ми­на­ру­и­ка­кве­по­ру­ке­до­пи­ру­из­тог­вре­ме­на­на­ма­да­нас?­У­сво­јој­за­вр­шној­ре­чи,­је­дан­од­уче­сни­ка,­Жан­Фреј­мен,­ис­та­као­ је­да­ је­се­ми­нар­био­успе­шна­ком­би­на­ци­ја­кла­сич­ног­пре­да­ва­ња­и­отво­ре­ног­ди­ја­ло­га,­ а­ по­ са­др­жи­ни­на­ овом­ се­ми­на­ру­ су­ се­ма­ни­фе­сто­ва­ли­ про­бле­ми­ ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је,­ ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­је­кул­ту­ре­и­ну­жног­по­сре­до­ва­ња­у­от­кла­ња­њу­про­тив­реч­но­сти­ ко­је­ на­ста­ју.41­Кључ­не­ ре­чи­ из­ са­мог­ на­зи­ва­ се­ми­на­ра­ука­зу­ју­на­на­ме­ру­да­се­на­нов­на­чин­са­гле­да­шта­на­ве­де­на­дру­штве­на­по­ља,­на­из­глед­уда­ље­на,­при­бли­жа­ва­јед­не­дру­ги­ма,­као­што­је­слу­чај­у­тра­ди­ци­о­нал­ној­ве­ли­кој­дру­штве­ној­по­де­ли­основ­них­дру­штве­них­де­лат­но­сти­То­се­исто­та­ко­мо­же­ви­де­ти­и­по­те­мат­ским­пот­це­ли­на­ма.­Та­ко­је­јед­на­од­под­те­ма­би­ла­„Ме­це­нат­ство­при­вре­де:­уло­га­ко­лек­тив­не­од­го­вор­но­сти”.­Већ­са­ма­фор­му­ла­ци­ја­ове­под­те­ме­ука­зу­је­на­до­бро­про­ми­шљен­при­ступ­од­но­су­кул­ту­ре­и­при­вре­де,­што­смо­и­ми­у­ана­ли­зи­ра­ном­ис­тра­жи­ва­њу­За­во­да­те­сти­ра­ли.­Ов­де­је­реч­о­ме­це­нат­ству,­ко­је­има­ду­бо­ку­тра­ди­ци­ју­у­европ­ској­кул­ту­ри,­а­из­раз­ко­лек­тив­на­од­го­вор­ност­ука­зу­је­на­то­да­се­не­ра­ди­о­по­је­ди­нач­ној­до­бр­ој­во­љи,­већ­о­не­че­му­што­је­та­ко­ре­ћи­дру­штве­на­оба­ве­за.­Под­те­ма­„Еко­но­ми­ја­и­кул­ту­ра:­но­ва­под­руч­ја­ис­тра­жи­ва­ња”,­та­ко­ђе­ко­ре­спон­ди­ра­са­те­мом­из­на­шег­до­ма­ћег­ис­тра­жи­ва­ња­„Умет­ни­ци­у­са­да­шњем­европ­ском­тре­нут­ку”,­што­је­као­рас­пра­ва,­отво­ри­ла­јед­но­круп­но­пи­та­ње­ко­је­је­и­у­Ср­би­ји­има­ло­сво­ју­ге­не­зу.­Пи­та­ње­тзв.­сло­бод­них­или­са­мо­стал­них­умет­ни­ка­би­ла­је­те­ма­За­во­да­још­сре­ди­ном­70­тих­го­ди­на­20.­ве­ка.­Сам­Жан­

40­Не­ма­њић,­М.­(1989)­Пакт­за­бу­дућ­ност:­Еко­но­ми­ја,­кул­ту­ра­и­ко­му­ни­ка­ци­је­у­син­те­зи,­Но­ви­Сад:­РТВ,­те­о­ри­ја­и­прак­са,­стр.­183.

41­Исто,­стр.­184.

Page 20: Култура у транзицији

210

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

Фред­Бур­кин­је­кроз­јед­ну­пре­зен­та­ци­ју­дао­ски­цу­за­јед­ну­но­ву­со­ли­дар­ност­у­од­но­су­еко­но­ми­је,­кул­ту­ре­и­ко­му­ни­ка­ци­је.­Већ­кључ­на­реч­по­ве­зу­је­ова­три­по­ља­на­ је­дан­нов,­со­ци­јал­но­мно­го­при­хва­тљи­ви­ји­на­чин­од­њи­хо­вог­функ­ци­о­ни­са­ња­као­по­себ­них­и­са­мо­до­вољ­них.

И­оста­ле­под­те­ме­би­ле­су­не­са­мо­ак­ту­ел­не­већ­и­ори­ги­нал­не­у­при­сту­пу­про­бле­ми­ма­ко­је­је­на­зна­чи­ла­ге­не­рал­на­те­ма.­Иза­бра­ни­сло­ган­„Пакт­за­будућност”­ја­сно­све­до­чи­о­но­вој­стра­те­ги­ји,­но­вој­фи­ло­зо­фи­ји­и­но­вом­мо­де­лу­од­но­са­из­ме­ђу­та­ко­зна­чај­них­дру­штве­них­по­ља,­као­што­су­еко­но­ми­ја,­кул­ту­ра­и­ко­му­ни­ка­ци­ја.­Све­ви­ше­уче­сни­ци­по­ста­ју­све­сни­сво­је­ме­ђу­за­ви­сно­сти­и­но­вих­од­го­вор­но­сти­ко­је­мо­ра­ју­да­пре­у­зму­пре­ма­ко­лек­ти­ви­те­ту.42­Из­та­квог­по­и­ма­ња­ро­ди­ле­су­се­мно­ге­ини­ци­ја­ти­ве­–­со­ци­јал­не,­еко­ном­ске,­кул­тур­не­у­окви­ру­гра­до­ва­и­ре­ги­о­на­Евро­пе.­Ка­да­је­реч­о­ме­це­нат­ству,­на­при­мер,­ис­так­ну­то­је­да­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­естет­ску,­етич­ку­и­по­кре­тач­ку­стра­ну­по­др­шке­кул­ту­ри­од­стра­не­ве­ли­ких­при­вред­них­пред­у­зе­ћа,­као­и­то­да­ме­це­нат­ство­не­пред­ста­вља­ су­прот­ност­ ре­дов­ном­ фи­нан­си­ра­њу.­ На­ве­де­на­је­уло­га­ве­ли­ке­фир­ме­„Филип­Морис”­у­по­др­шци­про­гра­му­ба­лет­ског­ан­сам­бла­из­Ло­за­не.­Све­ово­до­во­ди­до­про­ме­на­ком­пе­тен­ци­ја­у­но­вој­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци.­Рас­пра­ва­на­те­му­по­ло­жа­ја­умет­ни­ка­у­та­да­шњем­европ­ском­тре­нут­ку­оку­пи­ла­је­та­ква­име­на,­као­што­си­Ми­шел­Би­тор,­књи­жев­ник­и­Ралф­Ли­бер­ман,­му­зи­чар.­У­овој­рас­пра­ви­до­ми­ни­ра­ла­је­иде­ја­о­лич­ном­сти­лу,­има­ги­на­ци­ји­и­људ­ским­по­тре­ба­ма­у­пи­та­њи­ма­ква­ли­те­та­жи­во­та.­Ис­так­ну­то­је­да­су­мо­гућ­но­сти­са­рад­ње­ и­ ком­пле­мен­тар­но­сти­ из­ме­ђу­ јав­ног­ и­ при­ват­ног­сек­то­ра­вр­ло­раз­ли­чи­те.­М.­Би­тор­је­за­сту­пао­иде­ју­да­ме­це­нат­ство­на­књи­жев­ном­по­љу­не­мо­же­да­бу­де­кван­ти­та­тив­не­при­ро­де.­Иде­о­ло­ги­ја­ра­ста,­та­ко­ка­рак­те­ри­стич­на­за­ин­ду­стри­ју,­не­при­ме­ре­на­је­за­књи­жев­ну­про­дук­ци­ју.­Ми­шел­Ба­сан,­је­дан­од­ко­ор­ди­на­то­ра­у­ве­ли­ком­про­јек­ту­Евр­оп­ског­са­ве­та­„Кул­ту­ра­и­ре­ги­о­ни­Евро­пе”,­ина­че­про­фе­сор­со­ци­о­ло­ги­је­у­Ин­сти­ту­ту­за­со­ци­о­ло­ги­ју­у­Ло­за­ни,­дао­је­пе­чат­рас­пра­ви­на­те­му­о­од­но­су­еко­но­ми­је,­кул­ту­ре­и­ко­му­ни­ка­ци­је.­Ис­та­као­је­да­се­у­по­сле­ин­ду­стриј­ском­дру­штву­кул­ту­ра­ис­по­ља­ва­у­етич­кој,­естет­ској­и­со­ци­јал­ној­сфе­ри.­У­том­кон­тек­сту­чо­век­вр­ши­се­лек­ци­ју.­У­сва­че­ти­ри­ви­да­ис­по­ља­ва­ња­–­кре­а­ци­ји,­ди­фу­зи­ји,­еду­ка­ци­ји­и­по­тро­шњи­–­кул­ту­ра­да­нас­зах­те­ва­но­ве­при­сту­пе.43

На­за­вр­шној­сед­ни­ци­до­ми­ни­ра­ла­је­лич­ност­Ед­га­ра­Мо­ре­на,­ко­ји­је­био­спе­ци­јал­ни­гост­овог­се­ми­на­ра.­Сва­ка­епо­ха,­

42­Исто,­стр.­185.43­Исто,­стр.­189.

Page 21: Култура у транзицији

211

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

на­гла­сио­је­он,­до­сти­же­је­дан­ни­во­ино­ва­ци­је­у­про­из­вод­њи­ве­штач­ког­све­та­и­зах­те­ва­про­ме­ну,­од­но­сно­но­ве­ино­ва­ци­је.­­Обич­но­се­­ме­ња­сце­на­рио­за­укуп­ну­дру­штве­ну­ак­ци­ју,­та­ко­се­да­нас­по­ста­вља­пи­та­ње­сти­ца­ња­све­сти­о­­ула­ску­у­епо­ху­јед­ног­дру­га­чи­јег­све­та.­Ком­плек­сни­си­стем­ко­ји­се­из­гра­ђу­је,­пре­све­га,­под­ра­зу­ме­ва­ве­ли­ку­сло­бо­ду­уче­сни­ка.­У­том­кон­тек­сту,­ис­ти­чу­се­два­зна­чај­на­при­сту­па:­со­ли­дар­ност­и­брат­ство.­С­тач­ке­гле­ди­шта­кул­ту­ре,­на­де­лу­је­ме­та­мор­фо­за­ко­ја­на­но­во­ме­сто­по­ста­вља­кул­тур­ну­про­из­вод­њу,­да­ју­ћи­јој­мно­го­уни­вер­зал­ни­је­зна­че­ње.44­Да­нас­ове­ре­чи­зву­че­про­роч­ки­и­од­је­ку­ју­и­у­ери­ин­фор­ма­тич­ке­ре­во­лу­ци­је­и­ра­ди­кал­но­из­ме­ње­них­дру­штве­них­од­но­са.­По­ру­ка­из­тог­вре­ме­на­кра­јем­80­тих­20.­ве­ка­на­ма­ко­ји­у­пр­вој­де­це­ни­ји­21.­ве­ка­жи­ви­мо­у­зе­мљи­у­ко­јој­је­тран­зи­ци­ја­схва­ће­на­у­нај­ма­њу­ру­ку­јед­но­стра­но,­гла­си­да­се­мо­же­и­мо­ра­на­ћи­рав­но­те­жа­јав­ног­и­при­ват­ног­сек­то­ра,­из­ме­ђу­прин­ци­па­про­фи­та­и­со­ли­дар­но­сти,­из­ме­ђу­ло­кал­ног,­ре­ги­о­нал­ног­и­гло­бал­ног.­Ви­де­ће­мо­из­крат­ког­освр­та­ко­ји­сле­ди­да­су­оче­ки­ва­ња­од­ве­ли­ке­дру­штве­не­про­ме­не­на­ста­ле­на­са­мом­кра­ју­20.­ве­ка­са­мо­де­ли­мич­но­оства­ре­на.

Два­де­сет­го­ди­на­по­сле­–­од­је­ци­у­јав­но­сти

За­вр­шни­део­овог­са­оп­ште­ња,­ко­је­има­за­ци­љ­да­се­бар­де­ли­мич­но­оства­ри­увид­у­ак­ту­ел­но­ста­ње­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­Ср­би­је,­не­мо­же­да­има­ка­рак­тер­си­сте­ма­тич­не­кри­тич­ке­ана­ли­зе,­али­је­ну­жан­упра­во­због­ана­ли­тич­ких,­кри­тич­ких­и­про­јек­тив­них­оп­сер­ва­ци­ја­ и­ ре­флек­си­ја­ из­ спро­ве­де­не­ан­ке­те­кра­јем­80­тих,­а­по­себ­но­због­су­че­ља­ва­ња­са­мо­де­лом­„Пакта­за­будућност”.­Је­дан­ди­ја­лог­из­ме­ђу­Го­ри­це­Мо­јо­вић,­ осо­бе­ од­го­вор­не­ за­ пи­та­ња­ кул­ту­ре­ у­ Скуп­шти­ни­ гра­да­Бе­о­гра­да­ у­ по­сток­то­бар­ском­пе­ри­о­ду­ (прет­ход­но­ви­со­ко­ по­зи­ци­о­ни­ра­ног­ чла­на­ СК,­ ди­рек­тор­ке­ Кул­тур­ног­цен­тра­ Бе­о­гра­да­ итд.)­ и­Жи­во­ра­да­Ај­да­чи­ћа,­ пред­сед­ни­ка­Удру­же­ња­ драм­ских­ умет­ни­ка,­ ге­не­рал­ног­ се­кре­та­ра­ Кул­тур­но­про­свет­не­за­јед­ни­це­Ср­би­је­и­чла­на­Ко­ми­си­је­за­од­ре­ђи­ва­ње­ста­ту­са­уста­но­ва­кул­ту­ре,­све­до­чи­о­мно­го­че­му­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­Ср­би­је­у­ду­гом­пе­ри­о­ду,­по­нај­ви­ше­о­јед­ном­кон­фу­зном­ста­њу­(Ср­би­ја­раз­го­ва­ра:­Да­ли­је­и­за­што­кул­ту­ра­у­ко­лап­су?,­Политика,­22.­април­2013).­Су­прот­ста­вља­ју­ћи­се­јед­но­дру­гом­из­раз­ли­чи­тих­иде­о­ло­шких­оп­ци­ја­–­фа­ле­нам­још­са­мо­цен­зо­ри­(Г.­Мо­јо­вић)­од­но­сно­пар­ти­је­су­уни­шти­ле­кул­ту­ру­(Ж.­Ај­да­чић)­–­ово­дво­је­ак­те­ра,­сва­ка­ко­не­нај­зна­чај­ни­јих­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­Ср­би­је,­от­кри­ва­ју­ипак­мно­ге­ка­рак­те­ри­сти­ке­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­у­

44­Исто,­стр.­190.

Page 22: Култура у транзицији

212

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

ево­лу­ци­ји­од­јед­но­пар­тиј­ског­дру­штве­ног­кон­тек­ста­до­ње­го­ве­плу­ра­ли­стич­ке­фа­зе­и­мно­гих­лу­та­ња­ко­ја­су­усле­ди­ла.

Из­ме­ђу­ ре­до­ва,­ ко­је­ чи­та­мо­ у­ по­ме­ну­том­ раз­го­во­ру,­ сто­ји­мно­го­то­га­што­ука­зу­је,­ако­не­на­ко­лапс­у­кул­ту­ри­–­ово­је­ина­че­пре­ја­ка­реч­ко­ју­је­ме­диј­иза­брао­да­би­озна­чио­ка­рак­тер­по­ме­ну­тог­раз­го­во­ра­–­а­оно­на,­као­што­је­већ­ре­че­но,­по­при­лич­ну­кон­фу­зи­ју.­Као­нај­зна­чај­ни­је­упо­зо­ре­ње,­тре­ба­на­ве­сти­из­ја­ву­ве­ли­ког­глум­ца,­Пре­дра­га­Ми­ки­ја­Ма­ној­ло­ви­ћа:­ Кул­ту­ра­ пред­у­слов­ иден­ти­те­та­ на­ро­да.45­ То­ме­ тре­ба­до­да­ти­ већ­ у­ уво­ду­ на­ве­де­не­ ре­чи­ Ду­ша­на­ Па­ун­ко­ви­ћа­ о­не­до­пу­сти­вих­0.62­од­сто­за­кул­ту­ру.­Ако­ствар­по­сма­тра­мо­из­угла­умет­ни­ка,­ ства­ра­ла­ца,­на­и­ћи­ће­мо­на­ ве­ли­ко­не­за­до­вољ­ство,­по­себ­но­ме­ђу­глум­ци­ма:­Ов­де­ти­мо­ви­ви­ше­не­по­сто­је.­По­сто­ји­чист­ин­те­рес­и­ин­те­ре­сне­сфе­ре­ко­је­оку­пља­ју­љу­де,­а­то­ни­ка­да­ни­су­до­бри­те­ме­љи­на­ко­ји­ма­до­бра­ствар­оп­ста­је.46­Огла­си­ла­се­у­јед­ном­тре­нут­ку­и­Ду­брав­ка­Сто­ја­но­вић­Глид,­глу­ми­ца,­ука­зу­ју­ћи­на­мо­но­пол­ски­по­ло­жај­по­је­ди­них­ак­те­ра­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу,­али­ни­је­на­и­шла­на­раз­у­ме­ва­ње­у­овој­сре­ди­ни.­Су­прот­ста­ви­ли­су­ јој­се­упра­во­они­ко­ји­има­ју­до­не­кле­мо­но­пол­ски­по­ло­жај.­Све­ука­зу­је­на­то­као­да­је­кри­за­по­себ­но­и­вр­ло­ја­ко­на­че­ла­по­зо­ри­шну­ин­сти­ту­ци­ју­као­та­кву,­не­са­мо­по­је­ди­нач­на­по­зо­ри­шта­као­ор­га­ни­за­ци­о­не­фор­ме­те­ин­сти­ту­ци­је.­Сви­ма­је­у­се­ћа­њу­ду­га­и­муч­на­бор­ба­умет­нич­ког­де­ла­ко­лек­ти­ва­Ате­љеа­212­да­се­сме­ни­управ­ник­Ко­кан­Мла­де­но­вић.­Иза­глу­ма­ца­ове­по­зна­те­по­зо­ри­шне­ку­ће­ста­ло­је­сто­ти­нак­чла­но­ва­Удру­же­ња­драм­ских­умет­ни­ка,­али­је­на­та­су­још­не­ко­вре­ме­би­ла­те­жа­по­др­шка­осни­ва­ча,­гра­да­Бе­о­гра­да­од­но­сно­са­мог­гра­до­на­чел­ни­ка.­Ка­да­ се,­ нај­зад,­по­ву­као,­ од­ стра­не­пр­вог­чо­ве­ка­гра­да­био­ је­ис­пра­ћен­као­вр­ло­успе­шан­управ­ник,­јер­ се,­ на­вод­но,­ су­прот­ста­вио­ са­мо­у­пра­вљач­кој­ ло­ги­ци­ из­ра­ни­јег­пе­ри­о­да­(ова­те­ма­је­за­­је­дан­по­се­бан­окру­гли­сто,­а­ов­де­је­узе­та­са­мо­као­илу­стра­ци­ја­кон­фу­зног­ста­ња).­Слу­чај­Ју­го­сло­вен­ског­драм­ског­по­зо­ри­шта­има­дру­гу­ко­но­та­ци­ју.­Пред­ло­жи­ла­ сам­ за­тва­ра­ње­ по­зо­ри­шта,­ на­слов­ је,­ та­ко­ђе,­ин­тер­вјуа­Б.­С.­Тре­бје­ша­нин­са­Та­ма­ром­Вуч­ко­вић,­в.­д.­ди­рек­тор­ке­ овог­ по­зо­ри­шта.­Ова­мла­да­же­на­ на­ че­лу­ јед­ног­од­нај­ста­ри­јих­по­зо­ри­шта­у­гра­ду­на­во­ди­да­се­ре­пер­то­ар­ска­по­ли­ти­ка­сво­ди­на­им­про­ви­за­ци­ју­због­не­из­ве­сно­сти­у­ве­зи­са­бу­џе­том.­Про­блем­са­овом­ку­ћом­је­био­и­у­ве­зи­са­оце­ном­ко­ми­си­је­за­сти­ца­ње­ста­ту­са­уста­но­ве­од­на­ци­о­нал­ног­зна­ча­ја­или­ин­те­ре­са,­већ­ка­ко­је­то­фор­му­лиса­но.­Опет­

45­Тре­бје­ша­нин,­Б.­(23.­де­цем­бар­2012)­Кул­ту­ра­је­пред­у­слов­иден­ти­те­та­на­ро­да­–­раз­го­вор­не­де­ље:­Пре­драг­Ми­ки­Ма­ној­ло­вић,­По­ли­ти­ка

46­Тре­бје­ша­нин,­ Б.­ (13.­ ок­то­бар­ 2012)­ Ов­де­ ти­мо­ви­ ви­ше­ не­ по­сто­је­ –­разго­вор­са­Го­ра­ном­Јев­ти­ћем,­По­ли­ти­ка

Page 23: Култура у транзицији

213

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

једно­ круп­но­пи­та­ње­ –­ ниг­де­ у­ све­ту­ сва­ по­зо­ри­шта­ни­су­од­на­ци­о­нал­ног­ин­те­ре­са,­али­и­то­је­за­озбиљ­ну­рас­пра­ву.­Али,­да­се­­не­ба­ви­мо­са­мо­по­зо­ри­штем,­иа­ко­је­ова­ко­лек­тив­на­ умет­нич­ка­ де­лат­ност­ нај­по­дло­жни­ја­ ути­ца­ји­ма­ ко­ји­до­ла­зе­из­сфе­ре­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­јер,­ако­је­реч­о­фи­нан­си­ра­њу­из­бу­џе­та,­по­зо­ри­шта­по­вла­че­нај­ве­ћи­део­сред­ста­ва­из­тог­из­во­ра.­Свој­при­лог­те­ми­филм­ске­и­по­зо­ри­шне­пу­бли­ке­дао­је­и­ау­тор­овог­са­оп­ште­ња.

Ако,­ пак,­ ствар­ на­ ин­те­лек­ту­ал­ном­ по­љу­ по­сма­тра­мо­ од­стра­­не­оних­ко­јих­се­кул­ту­ра­у­би­ло­ком­ви­ду­нај­ви­ше­и­ти­че,­да­кле,­пу­бли­ке,­за­до­вољ­ства­је,­та­ко­ђе,­вр­ло­ма­ло.­Истра­жи­ва­ња­ За­во­да­ за­ проучавање­ културног­ развитка­ из­ по­след­њих­не­ко­ли­ко­ го­ди­на­по­ка­зу­ју­ма­лу­ за­ин­те­ре­со­ва­ност­свих­дру­штве­них­сло­је­ва,­по­себ­но­мла­дих,­и­за­тзв.­сцен­ску­умет­ност,­и­за­му­зич­ке­ма­ни­фе­ста­ци­је,­и­за­књи­жев­ност.­Ре­зул­та­ти­ових­ис­тра­жи­ва­ња­су­до­ступ­ни,­па­их­ов­де­не­тре­ба­по­себ­но­на­во­ди­ти,­али­за­то­не­ке­ка­рак­те­ри­стич­не­оце­не­ове­си­ту­а­ци­је­тре­ба­има­ти­у­ви­ду.­Та­ко,­на­при­мер,­Стан­ко­Цр­но­бр­ња,­ пи­шу­ћи­о­ ге­не­ра­ци­ји­ 1994.­ године,­ да­кле­они­ма­ко­ји­ове­го­ди­не­пу­не­или­су­на­пу­ни­ли­19­го­ди­на,­ка­же­сле­де­ће:­То­ком­це­лог­њи­хо­вог­жи­во­та­(бар­за­ових­не­пу­них­20­го­ди­на­–­М.­Н.),­на­јав­ној­сце­ни­Ср­би­је,­при­сут­на­је­Је­ле­на­Кар­ле­у­ша.­Од­ра­сли­у­ру­жи­ча­стом­кљу­чу,­ знат­но­ те­же­пра­ве­раз­ли­ку­из­ме­ђу­кул­ту­ре­и­не­кул­ту­ре.47­Он­за­ову­ге­не­ра­ци­ју­до­да­је­да­је­нај­пле­мен­ски­ја­од­свих­са­вре­ме­них­ге­не­ра­ци­ја,­по­зи­ва­ју­ћи­се­на­Ма­клу­а­на,­а­има­ју­ћи­у­ви­ду­да­она­сво­је­ве­сти­тра­жи­на­Ју­тју­бу.­По­зна­ти­књи­жев­ник­и­пре­во­ди­лац,­Зо­ран­Жив­ко­вић,­уз­то­и­про­фе­сор­кре­а­тив­ног­пи­са­ња­на­Фи­ло­ло­шком­фа­кул­те­ту­у­Бе­о­гра­ду,­из­ја­вио­је­да­је­про­цес­де­би­ли­за­ци­је­ко­ме­смо­из­ло­же­ни­мно­го­ефи­ка­сни­ји­од­би­ло­ка­квих­санк­ци­ја­или­рат­них­деј­ста­ва.

На­би­ло­ком­еле­мен­ту­ин­те­лек­ту­ал­ног­по­ља­да­се­за­др­жи­мо,­на­и­ћи­ће­мо­на­не­ку­вр­сту­кул­тур­не­еро­зи­је.­На­гра­де­у­кул­ту­ри,­ко­јих­је­вр­ло­мно­го,­мо­жда­су­чак­нај­и­лу­стра­тив­ни­ји­ при­мер­ ка­ко­ је­ прин­цип­ кул­тур­не­ ле­ги­тим­но­сти­ на­ру­шен­у­при­лич­но­ве­ли­ком­бро­ју­слу­ча­је­ва.­Не­ки­умет­ни­ци,­сли­ка­ри,­књи­жев­ни­ци­и­дру­ги,­по­че­ли­су­и­да­вра­ћа­ју­на­гра­де.­Не­дав­но,­то­је­учи­нио­пе­сник­Ми­лош­Јан­ко­вић,­а­не­што­ра­ни­је­по­зна­ти­књи­жев­ник­Ми­ли­сав­Са­вић.­На­гра­ду­је­вра­тио­и­ли­ков­ни­умет­ник­Дра­го­љуб­Ра­ша­Те­о­до­си­је­вић.­Па­ипак,­нај­ви­ше­је­од­јек­ну­ло­вра­ћа­ње­НИН­ове­на­гра­де­за­ро­ман,­ка­да­је­то­још­1972.­го­ди­не­учи­нио­Да­ни­ло­Киш.­Он­је­та­да­из­ра­зио­бо­ја­зан­да­књи­жев­не­на­гра­де­не­ће­спре­чи­ти­

47­Цр­но­бр­ња,­С.­ (6.­ ок­то­бар­ 2012)­Ге­не­ра­ци­ја­ 1994­–­ кул­ту­ра,­ умет­ност,­на­у­ка,­По­ли­ти­ка.

Page 24: Култура у транзицији

214

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

уса­мље­нич­ку­и­слу­чај­ну­суд­би­ну­на­гра­ђе­не­књи­ге,­ко­ја­ће­сва­ка­ко­жи­ве­ти­ у­ оса­ми,­ про­гу­та­на­ стра­вич­ном­ ти­ши­ном,­иза­зва­ном­ме­ха­ни­змом­тр­жи­шта­и­ин­ди­фе­рент­но­сти.48­Ка­ко­про­роч­ки­те­ре­чи­од­је­ку­ју­баш­да­нас.

Мо­гло­би­још­мно­го­то­га­да­се­на­бра­ја­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­што­је­дис­функ­ци­о­нал­но,­али­оста­је­оно­кључ­но­пи­та­ње:­шта­тран­зи­ци­ја­зна­чи­за­кул­ту­ру­и­ка­ко­се­овај­про­цес­ту­ма­чи­од­кре­а­то­ра­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­а­ка­ко­на­тран­зи­ци­ју­ре­а­гу­ју­ глав­ни­ ак­те­ри­ –­ де­ло­ви­ ра­зно­вр­сне­ пу­бли­ке?­Кул­ту­ра,­у­свим­сво­јим­аспек­ти­ма,­ко­шта­ла­је,­ко­шта­и­ко­шта­ће,­са­мо­се­по­ста­вља­пи­та­ње­ко­ко­ме­под­но­си­ра­чу­не­за­на­пла­ту.­Мно­ги­се­се­ћа­ју­бес­плат­ног­ле­ско­вач­ког­по­зо­ри­шта­–­ пле­ме­ни­та­ иде­ја­ књи­жев­ни­ка­ Цвет­ко­ви­ћа­ –­ по­зо­ри­шне­ко­му­не­у­Бе­о­гра­ду,­у­окви­ру­ко­је­су­се­от­ку­пљи­ва­ле­кар­те­за­чла­но­ве­ве­ли­ких­при­вред­них­пред­у­зе­ћа­ (по­сто­ји­ис­тра­жи­ва­ње­ др­Ве­ре­Ико­но­мо­ве­ из­ За­во­да­ о­ том­фе­но­ме­ну)­ и­слич­них­по­ку­ша­ја­да­се­овај­вид­кул­ту­ре­при­бли­жи­и­учи­ни­до­ступ­ним­што­ши­рем­кру­гу­пу­бли­ке­од­но­сно­да­се­при­ву­че­тзв.­не­пу­бли­ка­(из­раз­је­јед­ног­фран­цу­ског­по­сле­ни­ка­из­70­тих­го­ди­на­20.­ве­ка).­Илу­зор­но­је,­ме­ђу­тим,­би­ло­оче­ки­ва­ти­ма­сов­ни­од­зив­на­ова­кве­по­зи­ве­са­мо­за­то­што­су­ула­зни­це­би­ле­ бес­плат­не.­ Без­ кул­тур­не­ мо­ти­ва­ци­је­ све­ је­ уза­луд­но.­Да­кле,­ако­је­пи­та­ње­тран­зи­ци­је­за­кул­ту­ру­пи­та­ње­ко­ће­да­пла­ћа­тро­шко­ве­из­др­жа­ва­ња­уста­но­ва­кул­ту­ре,­за­по­сле­них­у­њи­ма,­њи­хо­вих­про­гра­ма,­он­да­је­то­та­ко­круп­но­пи­та­ње­да­не­мо­же­да­се­пре­пу­сти­им­про­ви­за­ци­ји.­Лек­ци­ја­из­Же­не­ве,­ко­хо­ће­да­је­про­у­чи­и­не­што­из­ње­из­ву­че,­вр­ло­је­упо­тре­бљи­ва­и­ко­ри­сна­баш­за­овај­тре­ну­так­ко­ји­про­жи­вља­ва­мо.­Не­мо­же­ све­на­ тр­жи­ште,­ али­не­мо­же­ни­др­жа­ва­из­ свог­бу­џе­та,­ко­ји­се­пу­ни­до­при­но­си­ма­из­по­ре­за­гра­ђа­на,­да­пла­ћа­све­ра­чу­не.­Ра­ци­о­нал­на­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­мо­ра­да­уве­де­ред,­али­ја­сним­кри­те­ри­ју­ми­ма.­Опет­јед­на­крат­ка­по­у­ка­до­ла­зи­од­чо­ве­ка­ко­ји­до­ла­зи­из­сре­ди­не­где­се­зна­ред­у­кул­ту­ри.­Де­нис­Ел­терс,­не­за­ви­сни­ку­стос­из­Хо­лан­ди­је,­по­во­дом­јед­не­из­ло­жбе­ди­зај­на­ко­ја­је­ор­га­ни­зо­ва­на­у­Бе­о­гра­ду,­дао­је­ин­тер­вју­ко­ји­је­об­ја­вљен­под­на­сло­вом­„По­хле­па­ни­је­у­мо­ди.”49­Овај­ин­тер­вју­са­др­жи­две­по­ру­ке:­тран­зи­ци­ја­се­де­ша­ва­у­сва­ком­де­лу­све­та­и­на­свим­дру­штве­ним­по­љи­ма,­јер­се­по­ка­зу­је­да­ста­ри­си­сте­ми­ко­ји­ма­смо­од­у­век­ве­ро­ва­ли­ви­ше­не­ва­же­(ов­де­по­јам­тран­зи­ци­је­има­мно­го­ши­ре­зна­че­ње­од­са­мо­еко­ном­ског­–­М.­Н.),­али,­исто­вре­ме­но,­ис­ти­че­се,­не­мо­же­мо­жи­ве­ти­у­по­хле­пи,­мо­ра­те­са­ра­ђи­ва­ти­са­дру­

48­Ди­ми­три­је­вић,­М.­(19.­но­вем­бар­2012)­Не­до­пу­сти­вих­0,62­од­сто­за­кул­ту­ру­–­раз­го­вор­са­Ду­шком­Па­ун­ко­ви­ћем,­По­ли­ти­ка

49­Ди­ми­три­је­вић,­М.­(14.­април­2013)­По­хле­па­ни­је­у­мо­ди­–­ин­тер­вју:­Де­нис­Ел­берс,­не­за­ви­сни­ку­стос,­По­ли­ти­ка

Page 25: Култура у транзицији

215

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

ги­ма­да­би­сте­оп­ста­ли.­Не­што­слич­но­смо­пре­не­ли­и­са­се­ми­на­ра­у­Же­не­ви.­Тран­зи­ци­ја­у­кул­ту­ри,­да­кле,­не­под­ра­зу­ме­ва­при­хва­та­ње­нео­ли­бе­рал­ног­мо­де­ла­–­осло­бо­ди­се­све­га­не­ко­ри­сног.­Ка­ри­ка­ту­ра­Ду­ша­на­Пе­три­чи­ћа­ у­ „Политици”­сјај­но­илу­стру­је­ова­кав­при­ступ.­Пре­ма­то­ме,­ако­тран­зи­ци­ју­схва­ти­мо­као­пре­гру­пи­са­ва­ње­ак­те­ра­на­ин­те­лек­ту­ал­ном­по­љу­и­но­ву­по­де­лу­уло­га,­он­да­она­мо­же­да­до­не­се­мно­го­до­бра­кул­ту­ри,­а­пре­све­га­да­по­др­жи­и­оја­ча­свест­о­ствар­ном­зна­ча­ју­кул­ту­ре­за­сва­ко­дру­штво.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Бур­ди­је,­П.­(2003)­Пра­ви­ла­умет­но­сти,­Бе­о­град:­Све­то­ви

Ди­ми­три­је­вић,­М.­(31.­ок­то­бар­2012)­Вра­ћа­ње­на­гра­да­кул­ту­ри,­По­ли­ти­ка

Ди­ми­три­је­вић,­М.­(19.­но­вем­бар­2012)­Не­до­пу­сти­вих­0,62­од­сто­за­кул­ту­ру­–­раз­го­вор­са­Ду­шком­Па­ун­ко­ви­ћем,­По­ли­ти­ка

Ди­ми­три­је­вић,­М.­(14.­април­2013)­По­хле­па­ни­је­у­мо­ди­–­ин­тер­вју:­Де­нис­Ел­берс,­не­за­ви­сни­ку­стос,­По­ли­ти­ка

Не­ма­њић,­М.­Ак­ту­ел­ност­пој­ма­у­са­вре­ме­ном­кул­тур­ном­кон­тек­сту,­у:­На­сле­ђе­Пје­ра­Бур­ди­јеа:­по­у­ке­и­на­дах­ну­ћа­(2006),­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка

Не­ма­њић,­М.­Кул­тур­на­ри­зни­ца­Ср­би­је­у­со­ци­јал­но­кул­тур­ном­окру­же­њу,­у:­Кул­тур­на­ри­зни­ца­Ср­би­је­(1996)­Бе­о­град:­Идеа

Не­ма­њић,­М.­(1989)­Пакт­за­бу­дућ­ност:­Еко­но­ми­ја,­кул­ту­ра­и­ко­му­ни­ка­ци­је­у­син­те­зи,­Но­ви­Сад:­РТВ,­те­о­ри­ја­и­прак­са

Не­ма­њић,­М.,­Ми­нић,­А.­и­Ди­вац,­А.­(1989)­Кул­тур­не­по­тре­бе­у­бу­дућ­но­сти­и­но­ви­мо­де­ли­ор­га­ни­зо­ва­но­сти­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­(дак­ти­ло­гра­фи­са­но)

Пе­чуј­лић,­М.­(1988)­Уни­вер­зи­тет­у­бу­дућ­но­сти,­Гле­ди­шта­бр.­11­12

Тре­бје­ша­нин,­Б.­(23.­де­цем­бар­2012)­Кул­ту­ра­је­пред­у­слов­иден­ти­те­та­на­ро­да­–­раз­го­вор­не­де­ље:­Пре­драг­Ми­ки­Ма­ној­ло­вић,­По­ли­ти­ка

Тре­бје­ша­нин,­Б.­(13.­ок­то­бар­2012)­Ов­де­ти­мо­ви­ви­ше­не­по­сто­је­–­раз­го­вор­са­Го­ра­ном­Јев­ти­ћем,­По­ли­ти­ка

Цр­но­бр­ња,­С.­(6.­ок­то­бар­2012)­Ге­не­ра­ци­ја­1994­–­кул­ту­ра,­умет­ност,­на­у­ка,­По­ли­ти­ка

Page 26: Култура у транзицији

216

МИЛОШ НЕМАЊИЋ

Miloš­NemanjićSerbian­Sociological­Association,­Belgrade

CULTURE­OF­SERBIA­AT­THE­CROSSROADS­OF­­THE­20TH­AND­21ST­CENTURIES­–­­

UNFINISHED­MODEL­

Abstract

This­piece­was­based­on­a­research,­conducted­by­the­Centre­for­Study­in­Cultural­Development­at­the­end­of­1989,­of­the­contents­and­messages­from­ a­ big­ conference­ held­ in­ the­ same­ year­ in­Geneva,­ and­ on­ the­reactions­of­the­cultural­public­to­the­state­of­culture­here­and­now.­Some­of­ the­ interviews­were­used­ from­ the­ research­ titled­Future­Cultural­Needs­and­New­Models­of­Culture­Organization­ (Kulturne­potrebe­u­budućnosti­i­novi­modeli­organizovanosti­kulture)­commissioned­by­the­Committee­for­the­third­millennium­of­the­Serbian­Academy­of­Science­and­Arts,­conducted­with­the­representatives­of­cultural­public,­authors­of­culture­columns­in­the­print­and­electronic­media­and­members­of­the­so­called­representative­public:­university­professors,­writers,­architects­etc.­ The­ international­ conference­ in­ Geneva­ called­ Pact­ for­ Future­–­Factors­ to­ Synthesis­ of­ the­Economy,­Culture­ and­Communication­offered­a­completely­new­approach­to­balancing­these­three­important­social­fields.­Finally,­ in­an­analysis­of­ the­print­media­ in­ the­ last­ six­months­ in­ regard­ to­ the­ rising­ discontent­ not­ only­ of­ the­ artists­ and­professionals,­we­have­tried­to­detect­the­opinions­of­the­cultural­public­as­ well­ as­ their­ views­ on­ the­ causes­ of­ such­ unsatisfactory­ state­ of­affairs.­A­combination­of­all­this­is­viewed­within­the­intellectual­field­concept­which,­being­part­of­the­global­social­space­tends­to­function­as­a­symbolic­space.­Incompleteness­of­culture­models­is­reflected­in­the­lack­of­a­cleaner­model­that­could­have­prevailed,­in­which­remains­of­the­old­model­would­not­be­cause­of­conflict­and­in­which­a­balance­would­ be­ achieved­ among­ state­ interventions,­ free­market­ and­main­

self­organized­stakeholders­in­the­intellectual­field.

Key­ words:­ cultural­ needs,­ intellectual­ field,­ cultural­ public,­­organization­of­culture,­synthesis­of­social­fields

Page 27: Култура у транзицији

217

Уни вер зи тет у Ни шу, Фа кул тет умет но сти, Ниш

DOI 10.5937/kultura1340217Z УДК 351.85(497.11)

316.752(497.11)оригиналан научни рад

ОБИМ­ПОЈ­МА­КУЛ­ТУ­РЕ­И­КУЛ­ТУР­НА­ПО­ЛИ­ТИ­КА

Са­же­так:­Ау­тор­отва­ра­је­дан­аспект­про­бле­ма­де­фи­ни­са­ња­пој­ма­кул­ту­ре­–­ње­гов­зна­чај­за­кон­ци­пи­ра­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­и­сле­де­ће­те­ме:­1.­ста­но­ви­ште:­тех­но­ло­шка­гло­ба­ли­за­ци­ја­–­при­вред­на­и­за­ко­но­дав­на­ин­те­гра­ци­ја­–­кул­тур­на­ко­му­ни­ка­ци­ја;­2.­не­ки­мо­мен­ти­исто­ри­је­уже­га­и­ши­ре­га­де­фи­ни­са­ња­и­за­кон­ске­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је­пој­ма­кул­ту­ре;­3.­слу­чај­Ср­би­је;­4.­пред­но­сти­и­не­до­ста­ци­те­о­риј­ске­и­ за­ко­но­дав­не­ упо­тре­бе­ уже­га­и­ши­ре­га­по­јам­кул­ту­ре,­и­праг­ма­тич­но­пре­по­ру­чи­ва­ње­уже­га­пој­ма;­5.­кул­ту­ра­као­скуп­сим­бо­лич­ких­фор­ми­и­прак­си,­и­сми­са­о­но­и­вред­но­сно­ори­јен­ти­са­ње­у­све­ту­и­жи­во­ту.­

Кључ­не­ ре­чи:­ ци­ви­ли­за­ци­ја,­ кул­ту­ра,­ иден­ти­тет­раз­ли­ка,­култур­на­по­ли­ти­ка,­сми­сао­

Ис­пи­ти­ва­ње­пој­ма­„кул­ту­ра”­у­ово­ме­ра­ду­ни­је­пр­вен­стве­но­рас­пра­ва­ака­дем­ско­га­ти­па,­тј.­те­о­риј­ски­мо­ти­ви­са­но­од­ре­ђи­ва­ње­са­др­жа­ја­и­оби­ма­јед­но­га­ста­рог,­не­пре­глед­но­мно­го­пу­та­де­фи­ни­са­но­га,­али­и­да­ље­отво­ре­но­га­пој­ма.­(За­то­ће­и­из­о­ста­ти,­ина­че­ са­мо­ме­про­бле­му­ин­хе­рент­но,­де­таљ­ни­је­раз­ма­тра­ње­те­о­риј­ских­екс­тра­по­ла­ци­ја­опре­де­љи­ва­ња­за­ужи­или­ши­ри­по­јам­кул­ту­ре.)­То­се­ис­пи­ти­ва­ње­ти­че­мо­гу­ћих­прак­тич­но­по­ли­тич­ких­кон­се­квен­ци­ја­про­грам­ско­га,­екс­пли­цит­ног­или­им­пли­цит­ног,­при­хва­та­ња­јед­но­га,­ма­ње­или­ви­ше­од­ре­ђе­но­га­или­нео­д­ре­ђе­но­га,­пој­ма­кул­ту­ре­и­ње­го­во­г­угра­ђи­ва­ња­у­за­кон­ска­и­под­за­кон­ска­ак­та,­тј.­ти­че­се,­у­крај­њој­ли­ни­ји,­про­бле­ма­фи­нан­си­ра­ња­кул­ту­ре,­ор­га­ни­за­ци­је­ кул­тур­них­ де­лат­но­сти,­ оп­стан­ка­ и­ раз­во­ја­ ин­сти­ту­ци­ја­кул­ту­ре,­ко­нач­но­–­кул­тур­но­га­би­ћа­јед­но­га­дру­штва,­у­ово­ме­слу­ча­ју­–­ср­би­јан­ско­га.

Дру­гим­ре­чи­ма,­глав­ни­мо­тив­ов­де­је­ате­о­риј­ски,­а­те­о­риј­ски­мо­мен­ти­ раз­ма­тра­ју­ се­ са­мо­ због­ње­го­вих­ ве­ро­ват­них­

ДРАГАН ЖУНИЋ

Page 28: Култура у транзицији

218

ДРАГАН ЖУНИЋ

прак­тич­них­им­пли­ка­ци­ја­и­кон­се­квен­ци­ја.­Пр­во­ате­о­риј­ско­пи­та­ње­гла­си:­Да­ли­се­ов­де,­у­Ср­би­ји,­мо­гу­при­ба­ви­ти­или­одво­ји­ти­ве­ћа­сред­ства­за­фи­нан­си­ра­ње­кул­ту­ре?­Дру­го­пи­та­ње:­Да­ли­се­одво­је­на­и­при­ба­вље­на­сред­ства,­ко­ли­ко­год­да­ их­ има,­мо­гу­ по­у­зда­но­ усме­ри­ти­ пре­ма­ кул­ту­ри­ и­ кул­тур­ним­вред­но­сти­ма,­а­не­пре­ма­псе­у­до­кул­ту­ри?­Тре­ће­пи­та­ње:­Да­ли­се­у­ова­квим­усло­ви­ма­мо­гу,­и­на­ко­ји­на­чин,­очу­ва­ти­и­про­мо­ви­са­ти­кул­тур­ни­иден­ти­те­ти,­ тј.­ кул­тур­ни­ди­вер­си­тет?­

Ова­пи­та­ња­прет­по­ста­вља­ју­не­ка­кав,­екс­пли­цит­но­или­им­пли­цит­но­од­ре­ђе­ни­по­јам­кул­ту­ре­и­кул­тур­них­вред­но­сти,­а­та­ко­ђе­и­од­ре­ђи­ва­ње­усло­ва­под­ко­ји­ма­(на­ци­о­нал­не)­кул­тур­не­по­себ­но­сти­мо­гу­би­ти­очу­ва­не­и­афир­ми­са­не­као­на­чел­но­уни­вер­зал­но­ва­же­ће.­

1.­По­зна­то­је­да­од­го­во­ри­на­гор­ња­пи­та­ња­ни­су­не­за­ви­сни­од­те­о­риј­ско­ме­то­до­ло­шко­га­али­и­иде­о­ло­шко­га­и­кул­тур­но­исто­риј­ско­га­окви­ра­у­ко­јем­се­кре­ћу­они­ко­ји­пи­та­ју­и­ко­ји­на­пи­та­ња­по­ку­ша­ва­ју­да­да­ју­при­хва­тљи­ве­од­го­во­ре.­Сто­га­ја,­нај­пре,­оме­ђа­вам­сво­је­ста­но­ви­ште.­

1.1.­Ста­но­ви­ште­у­по­гле­ду­од­но­са­гло­бал­но­га,­ре­ги­о­нал­но­га­и­ау­тен­тич­но­га,­у­ово­ме­ра­ду,­и­не­са­мо­у­ово­ме,­пред­ста­вљам­сле­де­ћом­тро­став­ном­схе­мом:­

Тех­но­ло­шка­гло­ба­ли­за­ци­ја­–­при­сут­на,­те­ку­ћа,­не­из­бе­жна­и­нео­п­ход­на­за­ци­ви­ли­за­циј­ски­оп­ста­нак­и­раз­вој;­при­вред­на­и­за­ко­но­дав­на­ин­те­гра­ци­ја­–­за­по­че­та,­по­жељ­на­и­нео­п­ход­на­ за­ оп­ста­нак­и­ раз­вој­ у­ кон­крет­ним­дру­штве­но­исто­риј­ским,­еко­ном­ским­и­по­ли­тич­ким­окол­но­сти­ма;­кул­тур­на­ко­му­ни­ка­ци­ја­–­увек­ви­ше­или,­на­жа­лост,­ма­ње­при­сут­на,­увек­по­жељ­на,­и­нео­п­ход­на­за­очу­ва­ње­кул­тур­них­иден­ти­те­та­и­оп­ста­нак­ кул­тур­но­га­ ди­вер­си­те­та­ у­ уза­јам­но­ме­ упо­зна­ва­њу­и­обо­га­ћи­ва­њу,­тј.­ну­жна­за­пре­по­зна­тљи­ви­оп­ста­нак­у­пове­сти.1

Тре­ћи­став­ове­схе­ме­озна­ча­ва­ста­но­ви­ште­од­бра­не­и­очу­ва­ња­кул­тур­них­раз­ли­чи­то­сти­као­ јед­но­г­од­нај­дра­го­це­ни­јих­бо­гат­ста­ва­људ­ско­га­све­та­ (у­усло­ви­ма­кул­тур­но­га­ни­ве­ли­са­ња,­кул­тур­не­хо­мо­ге­ни­за­ци­је­и­за­ма­ха­тзв.­„кул­ту­ре­све­та”),­што­је­мо­гу­ће­у­су­сре­ту­и­ди­ја­ло­гу­раз­ли­чи­тих­ет­

1­ С­об­зи­ром­на­то­да­се­по­јам­иден­ти­те­та,­у­усло­ви­ма­по­ста­вља­ња­зах­те­ва­за­очу­ва­њем­ре­ал­но­по­сто­је­ће­г­и­угро­же­но­га­кул­тур­ног­ди­вер­си­те­та,­мо­ра­ко­ри­сти­ти­у­мно­жи­ни,­јер­би­јед­ни­на,­па­ра­док­сал­но,­про­тив­ре­чи­ла­зах­те­ву­за­очу­ва­њем­соп­стве­но­г­иден­ти­те­та,­ва­ља­до­да­ти­да­за­ме­њи­ва­ње­ем­фа­тич­но­га­и­че­сто­иде­о­ло­шки­оп­те­ре­ће­но­га­пој­ма­„иден­ти­те­та“­на­вод­но­ ле­жер­ним­и­ аи­де­о­ло­шким­пој­мом­ „раз­ли­ке”­ (différen­ce)­ во­ди­ис­то­м­ре­зул­та­ту,­тј.­из­ла­зи­на­исто,­јер­је­реч­о­две­ма­стра­на­ма­исто­га­фе­но­ме­на:­иден­ти­те­ти­су­ен­ти­те­ти­ко­ји­се­ме­ђу­соб­но­раз­ли­ку­ју.­­­­

Page 29: Култура у транзицији

219

ДРАГАН ЖУНИЋ

нич­ких,­ на­ци­о­нал­них,­ кон­фе­си­о­нал­них,­ ре­ги­о­нал­них­ итд.­култу­ра.2­Тру­и­зам­је­ако­ка­же­мо­да­јед­на­кул­ту­ра­–­да­би­мо­гла­ући­у­кул­тур­ну­ко­му­ни­ка­ци­ју­и­раз­ме­ну,­и­да­би­пред­ста­вља­ла­зна­ча­јан­чи­ни­лац­те­ко­му­ни­ка­ци­је­–­мо­ра,­пре­све­га,­би­ти­са­ма­из­гра­ђе­на,­уоб­ли­че­на,­вред­на­и­ин­сти­ту­ци­о­нал­но­спо­соб­на­за­оп­ште­ње­и­раз­ме­ну.­Са­вре­ме­на­дру­штва­обез­бе­ђу­ју­тај­про­цес,­из­ме­ђу­оста­ло­г,­до­но­ше­њем­при­клад­них­за­кон­ских­ака­та,­уво­ђе­њем­по­себ­них­ми­ни­ста­р­ста­ва­кул­ту­ре­или­„по­кри­ва­њем”­ово­га­под­руч­ја­у­оп­се­гу­над­ле­жно­сти­дру­гих,­бли­ских­ми­ни­стар­ста­ва,­кон­ци­пи­ра­њем­и­ре­а­ли­за­ци­јом­ од­го­ва­ра­ју­ће­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ и­ при­клад­ним­ фи­нан­си­ра­њем­из­раз­ли­чи­тих­из­во­ра.

Ис­ку­ства­и­ми­шље­ња­струч­не­а­и­ши­ре­ јав­но­сти­по­ка­зу­ју­да­је­Ре­пу­бли­ка­Ср­би­ја­за­по­ста­ви­ла­све­на­зна­че­не­ни­вое­и­ме­ха­ни­зме­ово­г­про­це­са,­прав­да­ју­ћи,­ако­уоп­ште,­очи­глед­ни­ кул­тур­ни­ крах­ по­сле­ди­ца­ма­ еко­ном­ске­ кри­зе­ и­фи­нан­сиј­ских­по­но­ра.­При­све­му­то­ме,­они­исти­по­ли­ти­ча­ри­ко­ји­на­овај­на­чин­за­не­ма­ру­ју­кул­ту­ру,­не­пре­ста­ју­да­бр­бља­ју­и­га­ла­ме­о­пи­та­њи­ма­на­ци­о­нал­но­га­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та,­и­о­зна­ча­ју­њи­хо­во­га­очу­ва­ња­и­ме­ђу­на­род­не­про­мо­ци­је,­не­би­ли­се­ле­ги­ти­ми­са­ли­као­чу­ва­ри­на­ци­о­нал­но­г,­већ­при­лич­но­утр­ну­ло­г,­пла­ме­на.­Но,­има­ми­шље­ња­да­се­чак­и­у­ова­ко­те­шким,­ не­из­ве­сним­ и­ не­пред­ви­ди­вим­ тран­зи­циј­ским­ то­ко­ви­ма­по­не­што­ипак­мо­же­учи­ни­ти­за­„кул­ту­ру”­–­бо­љом,­сми­сле­ни­јом­и­под­сти­цај­ни­јом­рас­по­де­лом­по­сто­је­ћих­фи­нан­сиј­ских­ре­сур­са­и­бри­жљи­ви­јом­ор­га­ни­за­ци­јом­ка­ко­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­них­та­ко­и­ал­тер­на­тив­них­фор­ми­кул­ту­ре.­

1.2.­Сво­је­ста­но­ви­ште­у­по­гле­ду­мо­гу­ће­га­и­по­жељ­но­га­мо­де­ла­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­у­ова­квој­Ср­би­ји,­оме­ђа­вам­на­сле­де­ћи­на­чин.­Бу­ду­ћи­да­је­др­жав­ни­мо­дел­по­ка­зао­све­сво­је­сла­бо­сти,­а­да­се­ка­та­стро­фал­ни­ис­хо­ди­евен­ту­ал­не­при­ме­не­ ли­бе­рал­но­г­мо­де­ла­ у­ ова­квим­усло­ви­ма­мо­гу­ ја­сно­на­слу­ти­ти,­оста­је­мо­гућ­ност­за­ла­га­ња­за­је­дан­ме­шо­ви­ти­мо­дел­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­и­то­онај­у­ко­јем­са­ве­ти­за­кул­ту­ру­игра­ју­до­и­ста­ са­ве­то­дав­ну­уло­гу,­ а­ од­лу­ке­о­фи­нан­си­ра­њу­до­но­си­власт­(за­ко­но­дав­на­и­из­вр­шна),­али­на­пред­ло­ге­са­ветâ.­Оче­ки­ва­ти­ви­ше­од­то­га,­да­нас­у­Ср­би­ји­–­не­ре­ал­но­је.­Власт­не­ће­ис­пу­сти­ти­из­ру­ку­бу­џет­ски­но­вац,­ко­јим­сти­му­ли­ше­и­јав­ну­про­мо­ци­ју­соп­стве­не­иде­о­ло­шке­и­по­ли­тич­ке­позиције.

2­ За­ла­га­ње­за­очу­ва­ње­кул­тур­но­г­ди­вер­си­те­та­санк­ци­о­ни­са­но­је­ва­жним­до­ку­мен­ти­ма­Унеска­ (UNE­SCO­ ­­Uni­ver­sal­Dec­la­ra­tion­on­Cul­tu­ral­Di­ver­sity,­ 2­ No­vem­ber­ 2001),­ Савета­ Европе,­ Европске­ уније­ односно­Европске­комисије..

Page 30: Култура у транзицији

220

ДРАГАН ЖУНИЋ

Уз­то,­сма­трам­да­је­из­ра­да­стра­те­ги­је­раз­во­ја­кул­ту­ре,­у­про­тив­реч­ним­ и­ „тур­бу­лент­ним­ окол­но­сти­ма”,­ и­ у­ спо­ру­ око­„на­ци­о­нал­но­га”­и­„свет­ско­га”,­„елит­но­га”­и­„по­пу­лар­но­га”,­та­ко­ђе­не­из­ве­стан­и,­нај­ве­ро­ват­ни­је,­та­ко­ђе­за­лу­дан­по­сао,­те­да­је­мо­жда­бо­ље­ра­ди­ти­на­јед­но­ме­при­вре­ме­ном­про­гра­му­очу­ва­ња­већ­ско­ро­уру­ше­них­и­ка­кво­га­та­кво­га­уна­пре­ђи­ва­ња­још­увек­жи­вих­кул­тур­них­ин­сти­ту­ци­ја­и­про­гра­ма­–­до­бо­љих­вре­ме­на.­На­да­ти­се­не­че­му­ви­шем,­да­нас­у­Ср­би­ји­–­по­ма­ло­је­и­на­ив­но.­Сред­ње­ре­ше­ње­је­сте­из­ра­да­стра­те­ги­је­кул­тур­но­га­раз­вит­ка­у­ко­јој­је­јед­но­по­гла­вље­по­све­ће­но­по­ме­ну­тој­ур­гент­ној­кул­тур­но­по­ли­тич­кој­„ме­ди­ци­ни”.

2.­У­то­м­кон­тек­сту,­ја­се­ов­де­ба­вим­про­бле­мом­де­фи­ни­са­ња,­или,­на­пр­о­сто,­пре­ћут­ним­при­хва­та­њем­и­при­ме­ном­јед­но­га­прет­по­ста­вље­ног­пој­ма­кул­ту­ре,­ко­ји­се­углав­ном­пре­по­зна­је­у­ли­ци­ти­ра­њу­ин­стан­ци­ја­и­еле­ме­на­та­ње­го­во­га­са­др­жа­ја­(ци­ље­ви,­ ин­те­ре­си,­ де­лат­но­сти,­ ин­сти­ту­ци­је,­ ак­те­ри,­ про­гра­ми...).­Да­кле,­из­ме­ђу­мно­гих­пи­та­ња­де­фи­ни­са­ња­пој­ма­кул­ту­ре,­ ја­ ћу­ се­ за­др­жа­ти­ са­мо­ на­ про­бле­му­ при­хва­та­ња­ши­ре­г­или­уже­г­пој­ма­кул­ту­ре,­из­ду­ге­тра­ди­ци­је­и­ша­ро­ли­ке­са­да­шњо­сти­ње­го­во­г­од­ре­ђи­ва­ња,­и­то­на­зна­ча­ва­њем­глав­них­мо­ме­на­та­про­бле­ма­ти­ке,­без­де­таљ­но­г­за­др­жа­ва­ња­на­углав­ном­по­зна­тим­ме­сти­ма­из­те­о­ри­је­и­прак­се.­Раз­у­ме­се,­ова­кво­огра­ни­ча­ва­ње­про­бле­ма­ти­ке­по­ма­ло­је­ве­штач­ко,­јер­се­она­ну­жно­пре­пли­ће­са­ско­ро­свим­аспек­ти­ма­кул­тур­но­г­жи­во­та­јед­но­га­дру­штва,­окру­же­но­г­и,­ма­ње­или­ви­ше,­про­же­то­га­жи­во­том­дру­гих­дру­шта­ва­и­њи­хо­вих­за­јед­ни­ца.­

По­гле­дај­мо,­нај­пре,­не­ке­ка­рак­те­ри­стич­не­мо­мен­те­исто­ри­је­и­са­да­шње­га­ста­ња­од­ре­ђи­ва­ња­пој­ма­кул­ту­ре.­

2.1.­У­сво­јој­књи­зи­о­кул­тур­ној­исто­ри­ји,­Пи­тер­Берк­(Bur­ke)­са­чи­нио­је­са­свим­кра­так­пре­глед­ево­лу­ци­је­пој­ма­кул­ту­ре­–­од­„ви­со­ке­кул­ту­ре”­у­прав­цу­про­ши­ри­ва­ња­укљу­чи­ва­њем­„ни­ске”­од­но­сно­по­пу­лар­не­кул­ту­ре,­те­укљу­чи­ва­њем­–­по­ред­из­вор­них­фор­ми­умет­но­сти­и­на­у­ке­–­још­и­њи­хо­вих­по­пу­лар­них­ екви­ва­ле­на­та,­ све­ до­ „по­след­ње­ ге­не­ра­ци­је”,­ка­да­ је­ ова­ реч­ ­ „по­че­ла­ да­ се­ при­ме­њу­је­ на­ши­рок­ спек­тар­ар­те­фа­ка­та­(сли­ке,­ала­ти,­ку­ће­итд.)­и­прак­си­(раз­го­вор,­чи­та­ње,­игре)”.­Он,­шта­ви­ше,­по­ка­зу­је­да­то­и­ни­је­не­ка­ква­но­ва­упо­тре­ба­ово­га­тер­ми­на,­и­да­се­мо­же­пре­по­зна­ти­још­код­Едвар­да­Теј­ло­ра­ (Taylor),­ ко­ји­ је­1871.­ године­кул­ту­ру­де­фи­ни­сао­у­„ши­ро­ком­ет­но­граф­ском­сми­слу”­(та­ко­да­об­у­хва­та­„зна­ње,­ста­во­ве,­умет­ност,­по­у­ке,­пра­во,­оби­ча­је­и­све­дру­ге­спо­соб­но­сти­или­на­ви­ке­ко­је­је­чо­век­сте­као­као­члан­дру­штва“);­па­по­том­код­Ма­ли­нов­ско­г­(Ma­li­now­ski),­ко­ји­је­1931.­под­ши­ро­ки­по­јам­кул­ту­ре­сме­стио­„на­сле­ђе­не­ар­те­фак­те,­до­бра,­тех­нич­ке­про­це­се,­иде­је,­на­ви­ке­и­вред­но­сти”;­нај­зад,­код­Т.­С.­Ели­о­та­(Eli­ot),­ко­ји­је­1948.­у­кул­ту­ру­укљу­

Page 31: Култура у транзицији

221

ДРАГАН ЖУНИЋ

чио,­ду­хо­ви­то­и­ско­ро­ше­рет­ски,­и­Ве­ли­ки­дер­би,­пи­ка­до,­на­ро­чи­то­ спра­вље­ни­ ку­пус­и­цве­клу,­ го­тич­ке­цр­кве­из­ 19.­ве­ка,­му­зи­ку­Едвар­да­Ел­га­ра­(El­gar)­итд.3­Берк­за­кљу­чу­је­да­је­ши­ро­ко­од­ре­ђе­ње­пој­ма­кул­ту­ре­про­ис­те­кло­из­ан­тро­по­ло­шко­г­ ба­вље­ња­ сва­ко­дне­ви­цом­ и­ дру­штви­ма­ не­ра­зу­ђе­не­по­де­ле­ра­да,­те­да­су­ово­„ан­тро­по­ло­шко­схва­та­ње­кул­тур­ни­исто­ри­ча­ри­–­и­дру­ги­чла­но­ви­њи­хо­ве­ди­сци­пли­не­–­усво­ји­ли­(су)­у­по­след­њој­ге­не­ра­ци­ји,­до­бу­‘исто­риј­ске­ан­тро­по­ло­ги­је’­и­‘но­ве­кул­тур­не­исто­ри­је’­”.4­

2.2.­У­књи­зи­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка:­кра­так­во­дич,­при­руч­ни­ку­за­ак­те­ре­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­из­ра­ђе­ном­по­смер­ни­ца­ма­и­ис­ку­стви­ма­Са­ве­та­Евро­пе,­Сај­мон­Ман­ди­(Mandy)­го­во­ри­о­за­да­ци­ма­вла­да­у­обла­сти­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­по­ли­тич­ким­ци­ље­ви­ма­и­обра­зов­ним­за­да­ци­ма,­а­спро­во­ђе­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ ви­ди­ у­ обла­сти­ очу­ва­ња­ ба­шти­не,­ ту­ри­зма,­ кул­тур­не­ин­ду­стри­је,­ме­ди­ја,­у­обла­сти­ин­сти­ту­ци­ја­му­зе­ја,­би­бли­о­те­ка­и­ар­хи­ва,­и­по­себ­но­об­ра­ђу­је­по­ље­ви­зу­ал­не­умет­но­сти­и­књи­жев­но­сти,­те­по­ље­из­во­ђач­ких­умет­но­сти,­а­не­за­бо­ра­вља­ни­зна­чај­очу­ва­ња­је­зич­ке­ра­зно­ли­ко­сти.­Ина­че,­на­са­мо­м­по­чет­ку,­где­од­ре­ђу­је­ста­но­ви­ште,­ка­же­да­кул­ту­ра,­схва­ће­на­и­у­ши­ро­ком­и­у­ужем­сми­слу,­„бу­ја­на­тен­зи­ји­ко­ју­про­из­во­де­по­ли­тич­ке­и­дру­штве­не­про­ме­не“;­а­кул­ту­ра­„схва­ће­на­ши­ро­ко”­је­сте­„пре­ва­зи­ла­же­ње­све­га­што­де­фи­ни­ше­на­шу­сли­ку­о­се­би­са­ми­ма“,­док­је­„у­не­што­ужој­де­фи­ни­ци­ји”­кул­ту­ра­„ме­сто­за­по­хра­њи­ва­ње­на­ше­екс­пре­си­је”.5­Оно­ши­ро­ко­ од­ре­ђе­ње,­ прем­да­ при­лич­но­ не­ја­сно,­ упу­ћу­је­на­ ан­тро­по­ло­шки­ по­јам­ кул­ту­ре­ као­ спе­ци­фич­не­ раз­ли­ке­чо­ве­ка,­­а­оно­уже­за­пра­во­и­ни­је­то­ли­ко­уско,­јер­је­под­руч­је­људ­ске­екс­пре­си­је­не­пре­глед­но.­Ипак,­све­и­ка­да­го­во­ри­о­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци,­са­ши­ро­ким­пој­мом­кул­ту­ре,­Ман­ди­се­–­на­кључ­ним­и­кри­тич­ним­ме­сти­ма­–­по­зи­ва­на­умет­ност,­као­нај­о­се­тљи­ви­ју,­па­ра­диг­ма­тич­ну,­ори­јен­та­ци­о­ну­и­

3­ Про­ши­ри­ва­ња­пој­ма­кул­ту­ре,­ако­не­за­вр­ше­у­из­јед­на­ча­ва­њу­са­пој­мом­дру­штва,­тре­ба­да­има­ју­у­ви­ду­да­мно­ге­људ­ске­сва­ко­днев­не­де­лат­но­сти­на­сво­јим­вр­хун­ци­ма­мо­гу­до­сти­ћи­естет­ски­ни­во­ко­ји­их­свр­ста­ва­у­кор­пус­умет­но­сти.­То­нас­при­бли­жа­ва­ши­ле­ров­ско­ме­пој­му­„естет­ске­кул­ту­ре”,­али­и­пи­та­њу­о­мо­гу­ћим­по­сле­ди­ца­ма­ова­кво­г­про­ши­ри­ва­ња­пој­ма­умет­но­сти­у­јед­ној­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци.­По­јам­„естет­ске­кул­ту­ре”,­ко­ји­би­мо­гао­ за­ме­ни­ти­по­јам­„ци­ви­ли­за­ци­је”,­и­при­бли­жи­ти­пој­мо­ве­„ви­со­ке”­и­„сва­ки­да­шње”­кул­ту­ре,­до­би­ја­да­нас­на­зна­ча­ју­као­даљ­е­кул­ти­ви­са­ње­чул­но­сти­и­на­гон­ске­сфе­ре,­те­по­себ­но­као­кул­ту­ра­чул­но­сти,­кул­ту­ра­естет­ско­г­ (да­кле,­и­ерот­ско­га),­у­ин­фор­ма­тич­ко­ме­диј­ски­ане­стет­ско­ане­сте­зи­ра­ју­ћој­ци­ви­ли­за­ци­ји.­О­пој­му­„естет­ске­кул­ту­ре”,­ви­ди:­Жу­нић,­Д.­(2007)­Есте­ти­ка­–­те­о­ри­ја­естет­ске­кул­ту­ре,­Те­ме,­бр.­3,­Ниш:­Уни­вер­зи­тет­у­Ни­шу.­

4­ Берк,­П.­(2010)­Осно­ви­кул­тур­не­исто­ри­је,­Бе­о­град:­Clio,­стр.­39­40.­5­ Ман­ди,­С.­ (2002)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка:­ кра­так­ во­дич,­Но­ви­Сад:­Vеga­me­dia,­стр.­11.

Page 32: Култура у транзицији

222

ДРАГАН ЖУНИЋ

сим­бо­лич­ки­сре­ди­шњу­де­лат­ност.­На­при­мер,­ка­да­је­реч­о­про­пи­ти­ва­њу­ оп­стан­ка­ и­ кри­тич­ко­суб­вер­зив­ној­ функ­ци­ји­кул­ту­ре:­„Умет­ни­ци­и­ин­те­лек­ту­ал­ци­[...]­по­сто­је­за­то­да­би­пи­та­ли,­де­ба­то­ва­ли­и,­че­сто,­да­би­не­ги­ра­ли­при­хва­ће­ни­по­ре­дак”;6­за­тим,­ка­да­је­реч­о­ме­ри­из­ме­ђу­тра­ди­ци­о­нал­но­га­и­ аван­гард­но­га,­ по­пу­лар­но­га­ и­ ис­тра­жи­вач­ко­га:­ „У­ ствар­но­сти,­ са­вре­ме­на­ умет­ност­ чи­ни­ са­мо­ ма­ли­ део­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­Ме­ђу­тим,­она­но­си­нај­ве­ћи­те­рет­јав­не­про­це­не.­Она­спре­ча­ва­кул­ту­ру­да­се­ису­ви­ше­за­бри­не­над­соп­стве­ном­про­шло­шћу­и­спре­ча­ва­је­у­за­до­во­ља­ва­њу­оне­пу­бли­ке­ко­ја­ва­пи­за­по­зна­тим­ви­ше­не­го­за­иза­зов­ним”;7­та­ко­ђе­и­ка­да­се­ра­ди­о­од­но­су­на­ци­о­нал­но­га­и­ин­тер­на­ци­о­нал­но­га,­тј.­о­ ин­тер­на­ци­о­нал­но­ме­ про­мо­ви­са­њу­на­ци­о­нал­но­га:­ „Умет­ност,­ко­ја­је­нај­ре­чи­ти­ја­он­да­ка­да­оди­ше­сво­јим­кон­тек­стом­и­сво­јим­вре­ме­ном,­нај­ве­ћи­је­ам­ба­са­дор­ко­ји­је­у­ста­њу­да­се­чу­је­и­пре­ко­на­ци­о­нал­них­гра­ни­ца,­ет­нич­ких­гра­ни­ца,­го­ди­шта­и­по­ре­кла,­и­то­на­на­чин­ко­ји­ни­је­дан­по­ли­тич­ки­про­грам­то­ни­је­у­ста­њу”;8­нај­зад,­у­под­сет­ни­ку­за­ак­ти­ви­сте,­у­одељ­ку­о­„по­ли­тич­ким­ци­ље­ви­ма”,­пре­по­ру­чу­је­да­се­од­ме­диј­ских­ку­ћа­зах­те­ва­„да­ра­де­за­све­уку­се­и­ин­те­ре­се,­јер­смо­сви­ми­део­не­ке­ма­њи­не”,­али,­ту­се­не­ра­ди­–­ка­ко­би­се­мо­гло­оче­ки­ва­ти­–­о­про­мо­ви­са­њу­и­елит­них­и­по­пу­лар­них,­и­ма­сов­них­и­на­род­них,­и­ур­ба­них­и­ру­рал­них­кул­ту­ра,­не­го­о­оно­ме­што­је­умет­ност­у­ужем­сми­слу,­да­кле,­„ви­со­ка”­умет­ност:­ме­ди­ји­тре­ба­да­„има­ју­отво­рен­при­ступ­пре­ма­по­е­зи­ји,­дра­ми,­пле­су,­опе­ри,­ви­зу­ел­ним­умет­но­сти­ма­и­кла­сич­ној­му­зи­ци­–­фор­ма­ма­ко­је­има­ју­ве­ли­ку­али­не­увек­и­ма­сов­ну­пу­бли­ку”.9­Мо­гу­се­у­овој­књи­зи­на­ћи­и­дру­га­ме­ста­ко­ја­по­твр­ђу­ју­цен­трал­ни­зна­чај­умет­но­сти,­или­бар­кул­ту­ре­у­ужем­сми­слу,­у­са­вре­ме­ној­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци.

2.3.­Што­се­ис­тра­жи­ва­ња­прак­се­ти­че,­да­кле,­и­прак­се­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­ис­ку­ства­су­раз­ли­чи­та,­и­углав­ном­рас­по­де­ље­на­ из­ме­ђу­ мо­де­ла­ ли­бе­рал­не­ и­ др­жав­но­про­тек­тив­не­кул­тур­не­ по­ли­ти­ке.­Ми­ле­на­ Дра­ги­ће­вић­Ше­шић­ и­ Са­њин­Дра­го­је­вић,­ у­ на­сто­ја­њу­ да­ из­на­ђу­ оп­ти­мал­ни­ мо­дел­ ме­наџ­мен­та­умет­но­сти­„у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма”,­да­кле,­у­ зе­мља­ма­у­ тран­зи­ци­ји,­ за­у­зи­ма­ли­ су­кри­тич­ку­дис­тан­цу­пре­ма­ли­бе­ра­ли­стич­ко­мер­кан­ти­ли­стич­ким­ком­пе­ти­тив­ним­стра­те­ги­ја­ма­ (чи­је­ деј­ство­у­ кри­зним­под­руч­ји­ма­ сма­тра­ју­„из­ра­зи­то­ де­струк­тив­ним”),­ пле­ди­ра­ју­ћи­ за­ парт­нер­ство,­по­ве­зи­ва­ње,­ са­рад­њу,­ за­ кон­цеп­ци­ју­ кул­тур­не­ де­мо­кра­ти­је,­ као­ под­сти­ца­ња­ про­дук­ци­је­ и­ пар­ти­ци­па­ци­је­ мно­штва­

6­ Исто,­стр.­16.7­ Исто,­стр.­19.8­ Исто,­стр.­23.9­ Исто,­стр.­97.

Page 33: Култура у транзицији

223

ДРАГАН ЖУНИЋ

по­једина­ца­ и­ ло­кал­них­ гру­па,­ и­ афир­ми­са­ња­ мно­штва­кул­тур­них­ иден­ти­те­та,­ а­ не­ са­мо­ на­ци­о­нал­но­га­ кул­тур­ног­иден­тите­та.­Да­кле,­из­бе­га­ва­ју­ћи­ан­гло­сак­сон­ски­тр­жи­шни­мо­дел,­ при­бли­жи­ли­ су­ се­ не­ким­ европ­ским­ ис­ку­стви­ма­ и­по­ку­ша­ји­ма­(по­је­ди­них­др­жа­ва,­Са­ве­та­Евро­пе­и­Европ­ске­уни­је),­ кон­крет­ним­ усло­ви­ма­ при­ла­го­ђе­не­ и­ тем­пе­ри­ра­не­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке,­ но,­ исти­на,­ увек­ у­ усло­ви­ма­ зах­те­ва­ за­ отва­ра­њем­ тр­жи­шта.­Уто­ли­ко,­ сма­тра­ју­ да­ „очу­ва­ње­ло­кал­не­кул­тур­не­про­дук­ци­је­пред­ста­вља­би­тан­сег­мент­за­ре­а­ли­за­ци­ју­ по­ли­ти­ке­ кул­тур­не­ ра­зно­ли­ко­сти”,­ али­ да­ тај­про­кла­мо­ва­ни­циљ­уне­ко­ли­ко­мо­гу­оства­ри­ти­са­мо­„зе­мље­ста­бил­ног­по­ли­тич­ког­и­еко­ном­ског­си­сте­ма“,­чи­ја­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­ мо­же­ одо­ле­ти­ зах­те­ви­ма­ „ли­бе­рал­ног­ кул­тур­ног­тр­жи­шта”.10­Зе­мље­у­тран­зи­ци­ји­оста­ју­не­моћ­не­пред­на­ле­ти­ма­гло­бал­не­кул­тур­не­ин­ду­стри­је­за­ба­ве.11­

По­ну­ђе­ни­ „адап­тив­ни­ ме­наџ­мент­ ква­ли­те­та”­ (АМК),­ као­при­ступ­ау­торâ­про­грам­ско­ор­га­ни­за­ци­о­ном­и­ин­сти­ту­ци­о­нал­ном­раз­во­ју­кул­ту­ре,­у­ко­јем­се­пре­све­га­ин­си­сти­ра­на­„чу­ва­њу­ и­ раз­во­ју­ про­грам­ске­ из­вр­сно­сти”,12­ пред­ста­вља­јед­ну­хва­ле­­вред­ну­ком­би­на­ци­ју­прин­ци­па­и­стра­те­ги­ја,­са­стра­те­шким­пла­ном­као­„сре­ди­шним­ин­стру­мен­том”,­са­чи­та­вим­ ни­зом­ пла­у­зи­бил­них,­ ор­га­ни­за­ци­о­них,­ раз­вој­них­ и­вред­но­сно­кри­те­ри­о­ло­шких­­по­сту­ла­та,­са­из­о­штре­ним­слу­хом­за­за­те­че­не­еко­ном­ске,­по­ли­тич­ке­и­кул­тур­но­исто­риј­ске­раз­ли­чи­то­сти,­осо­бе­но­сти,­ста­ња­и­про­це­се,­и­са­опре­де­ље­њем­ за­ кул­тур­ну­ де­мо­кра­ти­ју,­ тај­ по­ну­ђе­ни­ при­ступ,­ве­лим,­др­жи­се­–­по­при­ро­ди­са­ме­ства­ри,­ тј.­ме­наџ­мен­та­–­ин­сти­ту­ци­ја,­ор­га­ни­за­ци­ја­и­гра­на­умет­но­сти­(уо­ста­лом,­то­је­и­под­на­сло­вом­де­фи­ни­са­ни­„ор­га­ни­за­ци­о­ни­при­ступ”).­Сто­га­ се­ те­ма­ти­зо­ва­но­ под­руч­је­ оме­ђа­ва­ на­бра­ја­њем­ тих­ин­сти­ту­ци­ја,­ор­га­ни­за­ци­ја­и­гра­на,­па­се­и­не­по­ста­вља­пи­та­ње­де­фи­ни­са­ња­основ­но­га­пој­ма,­пој­ма­„умет­но­сти”,­као­ни­об­у­хват­но­га­пој­ма­„кул­ту­ре”.­Овој­кон­цеп­ци­ји­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ и­ме­наџ­мен­та­ у­ умет­но­сти,­ ка­ко­ се­ ис­по­ста­вља,­ме­ђу­глав­ним­„фи­ло­со­фи­ја­ма­де­ло­ва­ња”­нај­бли­жи­је­„кул­

10­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2005)­Ме­наџ­мент­умет­но­сти­у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма:­ор­га­ни­за­ци­о­ни­при­ступ,­Бе­о­град:­Clio,­стр.­18.

11­Стан­ка­Ја­не­ва­(Яане­ва),­ис­пи­ту­ју­ћи­но­ви­ји­фе­но­мен­игра­ња­по­је­ди­них­ре­ги­о­нал­но­ти­пич­них­и­ка­рак­те­ри­стич­них­об­ре­да­за­ту­ри­стич­ку­пу­бли­ку,­ као­ вид­ очу­ва­ња­ тра­ди­ци­је­ и­ иден­ти­тет­ско­г­ пред­ста­вља­ња,­ ука­зу­је­на­ту­ри­стич­ко­мар­ке­тин­шку­тран­сфо­рам­ци­ју­оби­ча­ја­пре­тво­ре­ног­у­естет­ску­игру,­где­ет­но­граф­ски­зна­чај­на­про­шлост­по­ста­је­ро­ба­у­„трго­ви­ни­кул­тур­ном­раз­ли­чи­то­шћу”­Яане­ва,­С.­ (2011)­От­об­ред­към­игра:­пред­ставяне­на­тра­ди­цията,­у:­Тра­ди­ци­о­нал­на­естет­ска­кул­ту­ра:­игра,­при­ре­дио­Жу­нић,­Д.­(2011),­Ниш:­Цен­тар­за­на­уч­на­ис­тра­жи­ва­ња­СА­НУ­и­Уни­вер­зи­те­та­у­Ни­шу,­стр.­110.

12­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­нав.­де­ло,­стр.­189.

Page 34: Култура у транзицији

224

ДРАГАН ЖУНИЋ

тур­ни­функ­ци­о­на­ли­зам”.­Бу­ду­ћи­да­се­„кул­тур­ни­мер­кан­ти­ли­зам”­ екс­пли­ци­те­ од­ба­цу­је,­ због­ до­ка­за­не­ де­струк­тив­но­сти­у­тран­зи­ци­о­ним­дру­штви­ма,­оста­је­­да­се­пре­и­спи­та­по­мо­ме­су­ду­пре­бр­зо­од­ба­ци­ва­ње­тре­ће­фи­ло­со­фи­је­де­ло­ва­ња­–­ма­лр­о­ов­ски­ре­ви­ди­ра­но­га­„кул­тур­ног­ди­фу­зи­о­ни­зма”­(уз­прак­ти­ко­ва­ње­кул­тур­не­де­мо­кра­ти­је).­Да­кле,­са­мо­је­тач­ке­гле­ди­шта,­по­ну­ђе­ни­ра­ци­о­нал­ни­при­ступ­ме­наџ­мен­ту­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти,­има­у­ви­ду­–­до­ду­ше­им­пли­цит­но­–­ши­ри­по­јам­кул­ту­ре,13­па­би­га­ва­ља­ло­ис­ку­ша­ти­на­не­што­„кон­зер­ва­тив­ни­јем”­ мо­де­лу­ кул­ту­ре­ схва­ће­не­ у­ ужем­ сми­слу,­али­та­ко­ђе­уз­ува­жа­ва­ње­мно­жи­не­кул­тур­них­иден­ти­те­та.­К­то­ме,­не­тре­ба­гу­би­ти­из­ви­да­да­вр­ло­зна­чај­на­кон­цеп­ци­ја­кул­тур­не­де­мо­кра­ти­је­пре­че­сто­ко­ин­ци­ди­ра­са­ин­те­ре­си­ма­кул­тур­не­ин­ду­стри­је.­­

2.4.­ Ов­де­ ће­ би­ти,­ у­ нај­кра­ћем,­ из­ло­же­ни­ ре­зул­та­ти­ јед­не­до­и­ста­ ма­ле­ ана­ли­зе­ на­ци­о­нал­них­ де­фи­ни­ци­ја­ кул­ту­ре­ из­Ком­пен­ди­ју­ма­кул­тур­них­по­ли­ти­ка­и­трен­до­ва­у­Евро­пи­Са­ве­та­Евро­пе­ (Co­un­cil­of­Eu­ro­pe­2013),­мада­тамо­најчешће­нема­званичних­и­експлицитних­дефиниција,­него­се­ради­о­назначивању­циљева,­области,­институција,­актера...­Није­на­видику­неко­валидно­и­резултатски­обећавајуће­упоређивање­четрдесетак­земаља­и­њихових­одређења­културе­и­културних­политика,­због­веома­различитих­економских,­политичких,­културно­историјских,­ националних­ и­ конфесионалних­конкретних­ особености.­ Могу­ се­ упоређивати­ само­поједине­земље,­и­то­са­свом­методолошком­обазривошћу.­­Дакле,­могла­би­се­уочити­извесна­превлађујућа­тенденција­у­ имплицитноме­ одређивању­ појма­ културе,­ као­ основе­културне­ политике­ (уз­ гласну­ ограду­ да­ је­ ова­ раздеоба­често­на­ивици­арбитрарности).

2.4.1.­ Ужу­ дефиницију­ појма­ културе,­ која,­ по­ правилу,­набраја­институције­културе­(уметности),­али­не­изоставља­помињање­наслеђа­(традиције),­и­очувања­идентитета­(нека­врста­хуманистичке­концепције­културе)­примењује­можда­једна­четвртина­земаља.­

2.4.2.­Три­че­твр­ти­не­зе­ма­ља­при­ме­њу­је­не­ку­ва­ри­јан­ту­ши­ре­ де­фи­ни­ци­је­ кул­ту­ре­ (че­сто­пре­ма­Uni­ver­sal­Dec­la­ra­tion­on­Cul­tu­ral­Di­ver­sity),­ ко­ја­ прет­по­ста­вља­ду­хов­не,­ма­те­ри­јал­не,­ин­те­лек­ту­ал­не­и­емо­ци­о­нал­не­аспек­те,­од­умет­но­сти,­пре­ко­ тра­ди­ци­ја­ и­ ве­ро­ва­ња,­ спо­р­та­ и­ ту­ри­зма,­ кул­тур­не­ин­ду­стри­је,­до­на­чи­на­жи­во­та­и­ства­ра­ла­штва­у­нај­ши­рем­сми­слу­ (не­ка­вр­ста­ со­ци­о­ло­шко­ан­тро­по­ло­шке­кон­цеп­ци­је­

13­У­овој­књи­зи­се,­већ­по­са­мо­ме­на­сло­ву,­ра­ди­о­ме­наџ­мен­ту­умет­но­сти;­ипак,­че­сто­се,­по­при­ро­ди­ства­ри,­го­во­ри­о­кул­ту­ри,­као­ши­рем­окви­ру­умет­но­сти.

Page 35: Култура у транзицији

225

ДРАГАН ЖУНИЋ

кул­ту­ре),­где­се­та­ко­ђе­го­во­ри­о­очу­ва­њу­на­ци­о­нал­но­га­кул­тур­ног­иден­ти­те­та,­али­у­ве­о­ма­ши­ро­ком­сми­слу.­Че­сто­се­у­јед­ној­зе­мљи­кул­ту­ра­од­ре­ђу­је­и­у­ужем­и­у­ши­рем­сми­слу,­или­ши­ра­де­фи­ни­ци­ја­по­ла­ко­за­ме­њу­је­тра­ди­ци­о­нал­ну­ужу,­та­ко­да­се­ту­мо­же­го­во­ри­ти­о­ра­сту­ћој­пре­вла­сти­ши­ре­г­од­ре­ђе­ња­(прем­да­то­не­мо­ра­ука­зи­ва­ти­и­на­ствар­ни­при­о­ри­тет­у­фи­нан­си­ра­њу).­

3.­У­Ср­би­ји­се­ је­дан­ужи­и­ је­дан­ши­ри­по­јам­кул­ту­ре­мо­гу­ са­мо­по­сред­но­де­ри­ви­ра­ти­из­За­ко­на­о­ кул­ту­ри­ (2009),­док­се­нај­ши­ри­по­јам­ко­ри­сти­у­по­ли­тич­ко­м,­на­ци­о­нал­но­­апо­ло­гет­ском­или­на­ци­о­нал­но­кри­тич­ком­жар­го­ну.­Тај­нај­ши­ри­по­јам­ ко­ри­сти­ се­ и­ у­ ис­тра­жи­ва­њи­ма­ кул­ту­ре.14­Са­свим­је­ра­зу­мљи­во­да­у­ис­тра­жи­ва­њу­кул­тур­них­на­ви­ка,­по­тре­ба­и­уку­са­ва­ља­„ухва­ти­ти”­и­„сни­ми­ти”­нај­ши­ре­по­ље­кул­ту­ре.­Но,­ка­да­је­у­пи­та­њу­кон­ци­пи­ра­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­а­ра­ди­фи­нан­си­ра­ња,­да­кле,­ра­ди­кул­тур­но­га­уте­ме­ље­ња­и­из­град­ње­дру­штва­и­ње­го­ве­ме­ђу­на­род­не­про­мо­ци­је­и­ме­ста­у­кул­тур­ној­исто­ри­ји,­или­ка­да­се­ра­ди­о­стра­те­ги­ји­кул­тур­но­га­раз­во­ја­по­је­ди­них­гра­до­ва,­он­да­се­–­у­усло­ви­ма­ко­ји­су­нам­са­да­„до­су­ђе­ни”­–­мо­ра­др­жа­ти­до­уже­га­пој­ма­кул­ту­ре.15

У­ За­ко­ну­ о­ кул­ту­ри­ Ре­пу­бли­ке­ Ср­би­је­ не­ма­ де­фи­ни­ци­је­кул­ту­ре.­По­сле­на­во­ђе­ња­„на­че­ла­кул­тур­но­га­раз­во­ја”­и­„оп­ште­г­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри”,­на­бра­ја­ју­се­„обла­сти­кул­тур­не­де­лат­но­сти“.­У­по­след­њем­ста­ву­то­га­чла­на­За­ко­на­(чл.­8),­ ка­же­ се­да­ се­ „умет­нич­ком­де­лат­но­шћу,­ у­ сми­слу­овог­за­ко­на,­ сма­тра­ју­ [се]­по­сло­ви­у­обла­сти­ма­из­ ста­ва­1.­ тач.­3­8.­овог­чла­на”,­а­то­су:­3)­књи­га­и­књи­жев­ност­(ства­ра­ла­штво,­из­да­ва­штво,­књи­жар­ство,­пре­во­ди­ла­штво);­4)­му­зи­ка­(ства­ра­ла­штво,­ про­дук­ци­ја,­ ин­тер­пре­та­ци­ја);­ 5)­ ли­ков­не­ и­при­ме­ње­не­умет­но­сти,­ви­зу­ел­не­умет­но­сти­и­ар­хи­тек­ту­ра;­6)­ сцен­ско­ ства­ра­ла­штво­ и­ ин­тер­пре­та­ци­ја­ (дра­ма,­ опе­ра,­ба­лет­и­плес);­7)­ки­не­ма­то­гра­фи­ја­и­ау­дио­ви­зу­ел­но­ства­ра­ла­штво;­8)­умет­нич­ка­фо­то­гра­фи­ја.­Осим­ових­умет­нич­ких­

14­У­Ком­пен­ди­ју­му­ се­по­ми­ње­и­ис­тра­жи­ва­ње­П.­Цве­ти­ча­ни­на­о­кул­тур­ним­ по­тре­ба­ма,­ на­ви­ка­ма­ и­ уку­су­ма­ гра­ђа­на­ Ср­би­је­ и­ Ма­ке­до­ни­је:­Цветичанин,­П.­(2007)­Културне­потребе,­навике­и­укус­грађана­Србије­и­Македоније,­Ниш:­Одбор­за­грађанску­иницијативу.

15­Уо­ста­лом,­то­се­ви­ди­из­чи­ње­ни­це­да­ка­да­исти­ау­тор,­Предраг­Цве­ти­ча­нин­(са­са­рад­ни­ци­ма),­кон­ци­пи­ра­стра­те­ги­ју­кул­тур­но­га­раз­во­ја­ јед­но­г­гра­да,­он­да­су­у­фо­ку­су­пр­вен­стве­но,­као­по­себ­не­обла­сти­кул­ту­ре,­упра­во­обла­сти­и­ин­сти­ту­ци­је­умет­но­сти,­раз­у­ме­се,­уз­за­шти­ту­ба­шти­не:­ Цве­ти­ча­нин,­ П.,­ и­ др.­ (2004)­При­ло­зи­ за­ де­фи­ни­са­ње­ стра­те­ги­је­кул­тур­ног­раз­во­ја­гра­да­Ни­ша­од­2004.­до­2010.­го­ди­не,­Ниш:­Из­вр­шни­од­бор­Скуп­шти­не­гра­да­Ни­ша;­Цве­ти­ча­нин,­П.,­и­др.­(2012)­Стра­те­ги­ја­кул­тур­ног­раз­во­ја­гра­да­Ни­ша­2012­2015,­Ниш:­Град­Ниш;­Цве­ти­ча­нин,­П.­ ­(2012)­При­ло­зи­за­про­грам­раз­во­ја­кул­ту­ре­оп­шти­не­Ко­тор­2012­2016,­Ко­тор:­Ex­pe­di­tio­–­цен­тар­за­одр­жи­ви­про­стор­ни­раз­вој.­

Page 36: Култура у транзицији

226

ДРАГАН ЖУНИЋ

де­лат­но­сти,­ кул­тур­ном­де­лат­но­шћу­ сма­тра­ју­ се­и­по­сло­ви­у­ сле­де­ћим­ обла­сти­ма:­ 1)­ ис­тра­жи­ва­ње,­ за­шти­та­ и­ ко­ри­шће­ње­ кул­тур­ног­ на­сле­ђа;­ 2)­ би­бли­о­теч­ко­ин­фор­ма­ци­о­не­де­лат­но­сти;­9)­ди­ги­тал­но­ства­ра­ла­штво­и­мул­ти­ме­ди­ји;­10)­на­уч­но­и­стра­жи­вач­ке­ и­ еду­ка­тив­не­ де­лат­но­сти­ у­ кул­ту­ри;­­11)­оста­ла­му­зич­ка,­го­вор­на,­ар­ти­стич­ка,­и­сцен­ска­из­во­ђе­ња­кул­тур­них­про­гра­ма.

У­ово­ме­на­бра­ја­њу­отва­ра­ју­се­бар­три­про­бле­ма:­пр­во,­на­уч­но­и­стра­жи­вач­ке­и­еду­ка­ци­о­не­де­лат­но­сти,­без­об­зи­ра­што­се­ба­ве­по­љем­кул­ту­ре,­а­ве­ро­ват­но­и­би­бли­о­теч­ко­ин­фор­ма­ци­о­не­де­лат­но­сти,­при­па­да­ју­дру­го­ме­ми­ни­стар­ству­(про­све­те,­на­у­ке­и­тех­но­ло­шког­раз­во­ја);­дру­го,­ни­је­ја­сно­за­што­би­ди­ги­тал­но­ства­ра­ла­штво­и­мул­ти­ме­ди­ји­би­ли­ис­кљу­че­ни­из­обла­сти­„умет­нич­ких­де­лат­но­сти”­(умет­нич­ки­ме­ди­ји­су­са­мо­–­ме­ди­ји,­би­ло­тра­ди­ци­о­нал­ни­или­нај­но­ви­ји);­тре­ће,­и­нај­ва­жни­је:­од­ред­ба:­„оста­ла­му­зич­ка,­го­вор­на,­ар­ти­стич­ка,­и­сцен­ска­из­во­ђе­ња­кул­тур­них­про­гра­ма”­отва­ра­вра­та­пот­пу­но­м­ха­о­су­и­про­из­вољ­но­сти­у­фи­нан­си­ра­њу­кул­ту­ре,­јер­у­та­квој­на­мер­но­„нео­д­ре­ђе­ној­од­ред­би”­–­ле­жи­опа­сна­мо­гућ­ност­ра­си­па­ња­нов­ца­на­ма­ни­фе­ста­ци­је­про­бле­ма­тич­них­вред­но­сти.­Ова­мо­гућ­нот­отва­ра­се­до­дат­но­и­спе­ци­фи­ко­ва­њем­оп­ште­г­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри­(чл.­6).

4.­Пред­но­сти­и­ма­не­уже­г­и­ши­ре­г­пој­ма­кул­ту­ре­мо­гле­су­се­ уо­чи­ти­ још­ при­ ра­но­м­ под­ва­ја­њу­ на,­ по­јед­но­ста­вље­но­ре­че­но,­ ду­хов­ну­ од­но­сно­ ма­те­ри­јал­ну­ кул­ту­ру,­ тј.­ на­ раз­ли­ко­ва­ње­ пој­мо­ва­ „кул­ту­ре”­ и­ „ци­ви­ли­за­ци­је”­ у­ не­мач­кој­традицији.16­

4.1.­О­то­ме­се­што­шта­мо­же­про­чи­та­ти­код­Нор­бер­та­Ели­ја­са­(Eli­as).­Ели­јас­ка­же­да­пој­мо­ви­„кул­ту­ре”­и­„ци­ви­ли­за­ци­је”­„по­ти­чу­од­љу­ди­и­од­но­се­се­на­љу­де­коjи­припадаjу­ис­тој­тра­ди­ци­ји­и­на­ла­зе­се­у­ис­тој­си­ту­а­ци­ји”,17­и­да­се­„ко­лек­тив­на­исто­ри­ја­[се]­кри­ста­ли­зо­ва­ла­у­њи­ма­и­на­шла­свој­одjек”.­Да­кле,­има­мо­по­сла­са­ен­гле­ским­и­фран­цу­ским­пој­мом­„ци­ви­ли­за­ци­је”,­као­ди­стинк­тив­ним­по­стиг­ну­ћем­екс­пан­зив­но­га­ За­па­да,­ и­ не­мач­ким­ раз­ли­ко­ва­њем­ „ци­ви­ли­за­ци­је”­као­не­ке­оп­ште­ко­ри­сне­дру­го­ра­зред­но­сти­и­„кул­ту­ре”­као­ пр­во­ра­зред­но­га­ „свој­ства­ не­ког­ на­ро­да”;­ по­јам­ „ци­ви­ли­за­ци­је”,­ко­ји­се­од­но­си­„на­по­ли­тич­ке­еко­ном­ске,­вер­ске,­тех­нич­ке,­мо­рал­не­и­дру­штве­не­чи­ње­ни­це“,­„до­не­кле­бри­

16­О­про­бле­ми­ма­са­де­фи­ни­са­њем­ових­пој­мо­ва,­а­по­го­то­во­са­из­бе­га­ва­њем­де­фи­ни­са­ња,­чак­и­код­нај­у­глед­ни­јих­ау­то­ра,­пи­сао­је­Фер­нан­Бро­дел­(Bra­u­del):­Бро­дел,­Ф.­(1992)­Спи­си­о­исто­ри­ји,­Бе­о­град,­Срп­ска­књи­жев­на­за­дру­га.­­­

17­Ели­јас,­Н.­(2001)­Про­цес­ци­ви­ли­за­ци­је:­со­ци­о­ге­не­тич­ка­и­пси­хо­ге­не­тич­ка­ис­тра­жи­ва­ња,­Срем­ски­Кар­лов­ци­–­Но­ви­Сад:­Из­да­вач­ка­књи­жар­ни­ца­Зо­ра­на­Сто­ја­но­ви­ћа,­стр.­58.­

Page 37: Култура у транзицији

227

ДРАГАН ЖУНИЋ

ше­на­ци­о­нал­не­раз­ли­ке”,­док­не­мач­ки­по­јам­„кул­ту­ре”,­ко­ји­се­од­но­си­на­ин­те­лек­ту­ал­не,­умет­нич­ке­и­вер­ске­да­то­сти“,­„ис­ти­че­на­ци­о­нал­не­раз­ли­ке­и­по­себ­ност­гру­па“.18

Ов­де­би­се­мо­жда­и­мо­гао­на­ћи­део­од­го­во­ра­на­пи­та­ње­за­што,­ка­ко­се­чи­ни,­мно­ги­при­пад­ни­ци­срп­ске­на­ци­је­и­кул­ту­ре­ра­ди­је­при­ста­ју­уз­не­мач­ки­по­јам­„кул­ту­ре”:­„Док­по­јам­‘ци­ви­ли­за­ци­је’­има­функ­ци­ју­да­из­ра­зи­стал­не­екс­пан­зи­о­ни­стич­ке­те­жње­ко­ло­ни­за­тор­ских­гру­па­и­на­ци­ја,­по­јам­‘кул­ту­ра’­ од­ра­жа­ва­ са­мо­свест­ на­ци­је­ ко­ја­ мо­ра­ не­пре­ста­но­ да­тра­жи­и­учвр­шћу­је­сво­је­по­ли­тич­ке­и­ду­хов­не­‘гра­ни­це’,­да­се­стал­но­пи­та­у­че­му­се­са­сто­ји­њен­спе­ци­фич­ни­ка­рак­тер.­Усме­ре­ње­не­мач­ког­пој­ма­‘кул­ту­ра’,­те­жња­ка­по­ста­вља­њу­гра­ни­це,­на­гла­ша­ва­њу­и­ства­ра­њу­раз­ли­ка­из­ме­ђу­гру­па,­од­го­ва­ра­ упра­во­ овом­исто­риј­ском­про­це­су.­Фран­цу­зи­и­Ен­гле­зи­већ­одав­но­не­по­ста­вља­ју­се­би­пи­та­ње­о­то­ме­шта­је­истин­ски­ен­гле­ски­или­истин­ски­фран­цу­ски­ка­рак­тер”.19­

Већ­из­ових­од­ре­ђе­ња­мо­гу­се­на­го­ве­сти­ти­глав­не­пред­но­сти­и­ма­не­опре­де­љи­ва­ња­за­је­дан­или­дру­ги­по­јам:­„ци­вил­за­ци­ја”­ је­сте­ оно­ што­ обез­бе­ђу­је­ раст­ чо­ве­чан­ства,­ али­ и­до­ми­на­ци­ју­ко­ло­ни­за­тор­ско­г­За­па­да,­док­„кул­ту­ра”­ис­ти­че­осо­бе­но­сти­по­је­ди­них­на­ци­ја­и­њи­хо­вих­на­ци­о­нал­них­би­ћа,­па­да­кле­и­то­ли­ко­по­жељ­ни­ди­вер­си­тет­кул­ту­ра,­али­отва­ра­и­мо­гућ­ност­са­мо­са­гле­да­ва­ња­у­ка­те­го­ри­ја­ма­„осо­бе­но­сти“,­„ау­тен­тич­но­сти”,­„из­у­зет­но­сти”,­„иза­бра­но­сти”.­

4.2.­Кул­ту­ро­ло­зи,­со­ци­о­ло­зи­и­фи­ло­со­фи­кул­ту­ре­не­про­пу­шта­ју­да­ис­так­ну­ове­мо­гућ­но­сти.­

4.2.1.­Сре­тен­Пе­тро­вић­ сма­тра­ да­ ан­гло­сак­сон­ски­ ко­ло­ни­за­тор­ски­ им­пулс­ не­из­бе­жно­ во­ди­ раз­ли­ко­ва­њу­ „ци­ви­ли­зо­ва­них”­ и­ „ди­вљих”,­ „про­све­ће­них”­ и­ „не­про­све­ће­них”,­ са­узур­пи­ра­ним­ пра­вом,­ на­вод­но­ су­пер­и­ор­них­ пр­вих,­ тј.­ За­па­да,­на­ра­ци­о­на­ли­стич­ко­„ци­вил­зо­ва­ње”­на­вод­но­ин­фе­ри­ор­них­дру­гих,­тј.­ Ју­га­и­Ис­то­ка.­Са­дру­ге­стра­не,­не­мач­ки­по­јам­„кул­ту­ре”­ис­ти­че­ори­ги­нал­ност­и­ау­тох­то­ност­по­је­ди­них,­не­по­но­вљи­вих­кул­ту­ра,­на­ци­о­нал­ни­па­три­о­ти­зам,­али­и­пар­ти­ку­ла­ри­зам,­ а­у­ово­ме­по­себ­ном­слу­ча­ју­и­ква­ли­та­тив­ну­ до­ми­на­ци­ју­ не­мач­ко­га­ ду­ха­ и­ кул­ту­ре,­ ира­ци­о­на­ли­стич­ки­на­ци­о­на­ли­зам,­на­ци­зам­и­ра­си­зам.20

4.2.2.­У­крат­ко­м­пре­глед­ном,­али­ве­о­ма­прег­нант­ном­и­опо­ми­њу­ћем­ тек­сту­ „Кул­ту­ра­ као­ дру­штве­но­ опа­сан­ по­јам”,­Ср­ђан­Вр­цан,­по­ла­зе­ћи­од­глав­них­мо­ме­на­та­исто­ри­је­ве­ли­

18­Исто,­стр.­56­57.19­Исто,­стр.­57.20­Пе­тро­вић,­С.­(2005)­Кул­ту­ро­ло­ги­ја,­Бе­о­град:­Чи­го­ја­штам­па­–­Ле­ла,­стр.­

9­11.

Page 38: Култура у транзицији

228

ДРАГАН ЖУНИЋ

ких­рас­пра­ва­и­спо­ро­ва­око­пој­ма­кул­ту­ре,­скре­ће­па­жњу­на­са­вре­ме­не­ мо­мен­те­ спо­ра,­ за­по­че­тог­ се­дам­де­се­тих­ го­ди­на­про­шло­г­ ве­ка­ ве­зи­ва­њем­ ор­га­ни­ци­стич­ки­ и­ фа­та­ли­стич­ки­ схва­ће­не­ кул­ту­ре­ за­ иден­ти­те­те,­ чи­ме­ она­по­ста­је­ ору­ђе­су­прот­ста­вља­ња­и­ле­ги­ти­ми­са­ња­од­ре­ђе­них­по­ли­тич­ких­иде­о­ло­ги­ја­ и­ ак­ци­ја,­ по­пут­ пој­ма­ „ра­се”.­ За­ко­ра­чи­ло­ се­ у­до­ба­афир­ми­са­ња­не­по­но­вљи­вих,­изо­ло­ва­них­и­на­чел­но­ме­ђу­соб­но­не­ра­зу­мљи­вих­и­не­ко­му­ни­ка­бил­них­иден­ти­те­та,­у­кул­тур­ни­ре­ла­ти­ви­зам­у­ко­јем­се­вла­сти­та­те­ри­то­ри­ја­ли­зо­ва­на­кул­ту­ра­схва­та­као­су­пер­и­ор­на,­у­до­ба­„иден­ти­тет­ске­бор­бе”­(из­раз­Чар­лса­Теј­ло­ра,­Taylor),­иден­ти­тет­ски­за­сно­ва­не­ по­ли­ти­ке­ укљу­чи­ва­ња­ и­ ис­кљу­чи­ва­ња,­ сим­бо­лич­ко­г­раз­ли­ко­ва­ња­и­–­уби­ја­ња.­Уз­ре­ле­ван­тан­пре­глед­кључ­них­те­о­риј­ских­ чи­но­ва­ ове­ дра­ме­ де­фи­ни­са­ња,­ Вр­цан­ не­ про­пу­шта­при­ли­ку­да­се­ди­рект­но­освр­не­на­ње­ну­са­вре­ме­ну­бал­кан­ску­по­став­ку,­упо­зо­ра­ва­да­„на­ци­о­нал­на­кул­ту­ра­као­ди­стинк­тив­ни­па­кет­на­чи­на­жи­во­та­ну­жно­тра­жи­и­за­штит­нич­ки­кров­на­ци­о­нал­не­др­жа­ве­ко­ја­мо­ра­про­мо­ви­ра­ти­на­ци­о­нал­ну­кул­ту­ру­и­јам­чи­ти­ње­зин­мо­но­пол“,­и­за­кљу­чу­је­да­де­фи­ни­са­ње­кул­ту­ре,­ка­да­се­не­по­сред­но­пре­та­че­у­од­го­ва­ра­ју­ће­по­ли­тич­ко­де­ло­ва­ње­и­слу­жи­као­под­ло­га­ње­го­во­га­ле­ги­ти­ми­те­та,­„пре­ста­је­би­ти­бе­за­зле­на­пој­мов­на­игра”.21

4.3.1.­Оп­шта­ је,­ и­ ви­ше­де­це­ниј­ска,­ те­о­риј­ска­ и­ прак­тич­на­тен­ден­ци­ја­на­пу­шта­ња­уже­г­пој­ма­кул­ту­ре­и­фа­во­ри­зо­ва­ња­ши­ре­г­и­нај­ши­ре­г­пој­ма.­Та­се­тен­ден­ци­ја­за­сни­ва­на­тех­но­ло­шко­м­ ра­сту­ чо­ве­чан­ства,­ на­ ме­диј­ски­ по­сре­до­ва­ним­фор­ма­ма­ „кул­ту­ре­ све­та”,­ на­ кон­цеп­ци­ји­ „кул­тур­не­ де­мо­кра­ти­је”,­ре­зул­та­ти­ма­ути­цај­них­„сту­ди­ја­кул­ту­ре”,­као­и­на­зах­те­ви­ма­кул­тур­не­ин­ду­стри­је,­итд.­Опа­сно­сти­ове­кон­цеп­ци­је­ је­су­у­ко­ло­ни­за­тор­ској­аро­ган­ци­ји­и­на­ме­та­њу­„ци­ви­ли­зо­ва­ња”,­те­у­кул­тур­ној­уни­фи­ка­ци­ји.­Пред­но­сти­се­мо­гу­ви­де­ти­у­кул­тур­ној­ко­му­ни­ка­ци­ји­без­гра­ни­ца­и­у­пре­вла­да­ва­њу­пар­ти­ку­лар­но­сти­и­кул­тур­но­г­ау­ти­зма.

Има­ју­ћи­ у­ ви­ду­ те­о­риј­ске­ зам­ке­ и­ исто­риј­ска­ ис­ку­ства,­ ја­ћу­по­ку­ша­ти­да­ски­ци­рам­са­мо­не­ке­од­мо­гу­ћих­по­сле­ди­ца­опре­де­љи­ва­ња­за­ши­ри­од­но­сно­ужи­по­јам­кул­ту­ре­у­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је,­ко­ја­си­гур­но­не­би­мо­гла­има­ти­ко­ло­ни­за­тор­ске­и,­у­том­сми­слу,­ци­ви­ли­за­тор­ске­ам­би­ци­је­(ма­да­по­не­ко­ме­и­то­па­да­на­па­мет),­али­би­мо­гла,­и­те­ка­ко,­па­сти­у­за­нос­иден­ти­тет­ске­са­мо­љу­би­во­сти­(што­је­мно­ги­ма­већ­по­му­ти­ло­па­мет).

Наш­ скок­ из­ не­ пре­те­ра­но­ ви­со­ке­ кул­ти­ви­са­но­сти,­ тј.­ ви­со­ке­ и­ши­ро­ке­ пар­ти­ци­па­ци­је­ у­ елит­ној­ кул­ту­ри,­ рав­но­ у­

21­Вр­цан,­С.­(2001)­Кул­ту­ра­као­дру­штве­но­опа­сан­по­јам,­Реч­бр.­61/7,­март­2001.­12.­02.­2013,­http://www.b92.net/ca­so­pis_re­c/61.7/pd­f/105­112.pd­f

Page 39: Култура у транзицији

229

ДРАГАН ЖУНИЋ

кул­тур­ну­ин­ду­стри­ју,­кул­тур­ни­ту­ри­зам­и­сл.,­учи­нио­је­да­се­осло­бо­де­и­про­стор­и­вре­ме­за­до­ми­на­ци­ју­шун­да.­Осим­то­га,­као­што­сам­већ­на­по­ме­нуо,­за­кон­ско­санк­ци­о­ни­са­ње­„оста­лих­ [...]­ из­во­ђе­ња­ кул­тур­них­ про­гра­ма”­ мо­же,­ прем­да­ не­ мо­ра,­ од­шкри­ну­ти­ вра­та­ по­ли­тич­ко­м­ во­лун­та­ри­зму,­ба­ха­то­сти­и­при­ми­ти­ви­зму.­На­и­ме,­Ср­би­ја­ још­увек­не­ма,­ни­ти­ће­у­до­глед­но­вре­ме­има­ти,­ у­ тој­ме­ри­про­све­ће­не­и­кул­ти­ви­са­не­по­ли­ти­ча­ре­да­би­се­би­мо­гла­до­зво­ли­ти­лук­суз­пре­пу­шта­ња­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­до­но­ше­ња­ва­жних­од­лу­ка­њи­хо­вим­про­бле­ма­тич­ним­уку­си­ма.­Угра­ђи­ва­њем­ши­ро­ко­г­пој­ма­кул­ту­ре­у­ за­кон­ска­ак­та­не­мо­же­те­ви­ше­ за­у­ста­ви­ти­функ­ци­о­не­ре­(од­пре­ми­је­ра,­пре­ко­ми­ни­ста­ра,­до­ре­ги­о­нал­них,­град­ских,­оп­штин­ских,­ло­кал­них­по­ли­тич­ких­моћ­ни­ка)­у­ци­нич­ној­и­обе­сној­на­ва­ди­да­од­сво­јих­кул­тур­них­пре­фе­рен­ци­ја­пра­ве­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку.­Јер,­на­че­ла­афир­ми­са­ња­ло­кал­них­кул­тур­них­вред­но­сти­у­ши­рем­сми­слу,­ло­кал­них­кул­тур­них­осо­бе­но­сти,­во­ди­ће­и­да­ље­бу­џет­ско­м­фи­нан­си­ра­њу­ра­зних­„гу­ча”­и,­да­бу­дем­пра­ве­дан,­„ег­зитâ”­(ов­де­се­не­ра­ди­о­вред­но­сно­м­из­јед­на­ча­ва­њу,­већ­са­мо­о­ин­сти­ту­ци­о­нал­но­м­кла­си­фи­ко­ва­њу),­као­и­дру­гих­ина­че­про­фи­та­бил­них­ „иден­ти­тет­ских”­ ма­ни­фе­ста­ци­ја,­ ло­кал­них­ ам­бле­мат­ских­ро­шти­љи­ја­да,­ку­пу­си­ја­да,­сла­ни­ни­ја­да,­бу­рег­џи­ја­да...­Во­лео­бих­да­је­на­овим­ва­ша­ри­ма,­и­уз­ина­че­из­ван­ред­ни­„свад­бар­ски­ку­пус”,­Т.­С.­Ели­от­мо­гао­про­ве­ри­ти­ва­же­ње­и­да­ле­ко­се­жне­кон­се­квен­ци­је­сво­је­all­in­clu­si­ve­кул­ту­ро­ло­ги­је­„ку­пу­са­се­че­ног­на­ко­ма­де”­и­„цве­кле­у­сир­ће­ту”.22­Не­кул­ти­ви­са­но­м­функ­ци­о­не­ру­не­мо­же­се­оста­ви­ти­од­лу­ка­о­то­ме­шта­је­кул­ту­ра,­и­да­ли­су­по­зо­рип­та,­му­зе­ји­и­сим­фо­ниј­ски­ор­ке­стри­са­мо­на­сле­ђе­ни­те­рет­ко­ји­тре­ба­гур­ну­ти­на­тр­жи­ште,­од­но­сно­ве­ли­ко­ду­шно­„на­ми­ри­ти”­јад­ним­и­бед­ним­па­ра­ма­за­ви­ше­не­го­скро­мне­пла­те­и,­ако­је­сре­ће,­део­ма­те­ри­јал­них­тро­шко­ва.­Нај­зад,­не­до­вољ­но­пре­ци­зним­де­фи­ни­са­њем­кул­ту­ре,­у­ужем­сми­слу,­не­мо­гу­се­ва­ља­но­усме­ра­ва­ти­ни­та­шти,­или­по­ре­ски­мо­ти­ви­са­ни,­ спон­зо­ри­и­до­на­то­ри,­па­ чак­ ни­ фи­нан­сиј­ски­ за­ин­те­ре­со­ва­ни­ парт­не­ри.­ Не­ бих­имао­ни­шта­про­тив­про­фит­но­г­де­ло­ва­ња­у­кул­ту­ри,­али­под­не­мо­гу­ћим­усло­вом­да­зна­ча­јан­део­про­фи­та­оста­не­упра­во­кул­ту­ри,­а­не­на­до­буд­но­м­ула­га­чу,­и,­на­рав­но,­под­та­ко­ђе­не­мо­гу­ћим­усло­вом­да­тај­„про­ду­цент”­не­бу­де­истовре­ме­но­и­

22­Пи­шу­ћи­о­не­раз­мр­си­вој­спре­зи­кул­ту­ре­и­ре­ли­ги­је,­Ели­от­же­ли­да­упра­во­„са­тач­ке­гле­ди­шта­иден­ти­фи­ка­ци­је”­под­се­ти­чи­та­о­ца­„ко­ли­ко­је­то­га­об­у­хва­ће­но­тер­ми­ном­кул­ту­ра.­Он­укљу­чу­је­све­ка­рак­те­ри­стич­не­ак­тив­но­сти­и­ин­те­ре­со­ва­ња­јед­ног­на­ро­да:­Дан­го­ди­шњих­коњ­ских­тр­ка­код­Еп­со­ма,­Хен­ли­ре­га­ту,­Ка­уз,­Два­на­е­сти­ав­густ,­фи­на­ле­ку­па,­тр­ке­па­са,­би­ли­јар­ са­ чу­ње­ви­ма,­ та­блу­ за­ пи­ка­до,­ вен­зли­де­ил­ сир,­ ку­ва­ни­ ку­пус­исе­чен­на­ко­ма­де,­цве­клу­у­сир­ће­ту,­ гот­ске­цр­кве­де­вет­на­е­стог­ве­ка­и­Ел­га­ро­ву­му­зи­ку.­Чи­та­лац­мо­же­са­ста­ви­ти­свој­лич­ни­спи­сак“,­Ели­от,­Т.­С.­(1995)­Ка­де­фи­ни­ци­ји­кул­ту­ре,­Ниш:­Про­све­та,­стр.­29.

Page 40: Култура у транзицији

230

ДРАГАН ЖУНИЋ

сце­на­рист,­ре­ди­тељ,­ку­стос­и­ар­би­тер­кул­тур­них­про­гра­ма.­Не­бих­имао­ни­шта­про­тив­фи­нан­си­ра­ња­ни­про­је­ка­та­ти­па­„тра­ди­ци­о­нал­на­ку­хи­ња­ то­га­и­ то­га”­ (или,­ „са­вре­ме­на­ку­хи­ња...”),­ по­го­то­ву­ ако­ та­ хра­на,­ње­на­ суп­стан­ци­ја,­ на­чин­спра­вља­ња,­ вре­ме,­ме­сто­и­на­чин­узи­ма­ња,­има­ју­не­ са­мо­ну­три­тив­ну­не­го­и­сим­бо­лич­ку­ди­мен­зи­ју.23­Али,­за­ко­но­дав­ним­ или­ стра­те­гиј­ско­по­ли­тич­ким­ санк­ци­о­ни­са­њем­ хра­не­као­еле­мен­та­кул­ту­ре­у­ши­рем­сми­слу,­са­мо­би­смо­отво­ри­ли­вра­та­бу­џет­ско­м­фи­нан­си­ра­њу­ра­зних­олим­пи­ја­да­ића­и­пи­ћа­(по­не­ка­д­за­и­ста­иза­зов­них),­ко­је­су­све­од­ре­да­–­про­фи­та­бил­не­ма­ни­фе­ста­ци­је.­А­са­свим­по­себ­но­по­гла­вље­мо­ра­ло­би­се­отво­ри­ти­за­ди­ску­си­ју­о­пи­та­њу­фи­нан­си­ра­ња­ма­те­ри­јал­но­слу­ђе­них,­кул­тур­но­ско­ро­ин­ди­фе­рент­них­и­кри­те­ри­о­ло­шки­де­кон­цен­три­са­них­„јав­них­сер­ви­са”.

4.3.2.­Опа­сно­сти­ве­зи­ва­ња­за­ужи­по­јам­кул­ту­ре­ле­же­у­мо­гу­ћој­иден­ти­тет­ској­не­кри­тич­но­сти,­пар­ти­ку­ла­ри­зму,­не­ко­му­ни­ка­бил­но­сти­и­не­то­ле­рант­но­сти­ за­дру­гост­и­раз­ли­чи­тост.­Мо­гу­ћа­пред­ност­је­у­за­шти­ти­кул­тур­них­ра­зно­вр­сно­сти­под­усло­вом­не­го­ва­ња­њи­хо­ве­раз­ме­не­и­ко­му­ни­ка­ци­је.­Су­жа­ва­ње­пој­ма­кул­ту­ре,­по­го­то­ву­као­иден­ти­тет­ске­знач­ке,­као­што­ смо­ ис­ку­си­ли,­ мо­же­ би­ти­ из­вор­ озбиљ­них­ и­ чак­опа­сних­ кул­тур­них,­ на­ци­о­нал­них­и­ по­ли­тич­ких­по­ср­ну­ћа.­Ср­би­ја­је,­у­ово­ме­ча­су,­на­пра­гу­још­јед­не­по­ли­тич­ке­„на­ци­о­на­ли­за­ци­је”­кул­ту­ре,­ко­ја­је­ин­ди­фе­рент­на­пре­ма­ствар­ним­кул­тур­ним­вред­но­сти­ма,­што­је,­па­ра­док­сал­но,­на­ду­же­ста­зе,­си­гу­ран­пут­у­мар­ги­на­ли­за­ци­ју­соп­стве­не­кул­ту­ре,­а­ти­ме­и­на­ци­је.­Јер,­ства­ра­ње­кул­тур­них­вред­но­сти­је­сте­нај­по­у­зда­ни­ји­на­чин­пре­по­ру­чи­ва­ња­све­ту­и­исто­ри­ји­и­пре­по­зна­тљи­во­г­оп­стан­ка­у­њи­ма.

Ана­ли­ти­чар­мо­же­при­ме­ти­ти­да,­упр­кос­гло­бал­ној­тен­ден­ци­ји­при­хва­та­ња­ши­ре­г­пој­ма­кул­ту­ре,­ за­ко­но­дав­ци­че­сто,­у­ не­во­љи­ при­сил­но­г­ из­два­ја­ња­ све­ скром­ни­јих­ сред­ста­ва­за­ кул­ту­ру,­ при­бе­га­ва­ју­ су­жа­ва­њу­ но­ми­нал­но­ де­кла­ри­са­но­га­ши­рег­ пој­ма­ кул­ту­ре­ так­са­тив­ним­на­бра­ја­њем­де­лат­но­сти­ и­ ин­сти­ту­ци­ја­ ко­је­ ће­ фи­нан­си­ра­ти,­ и­ за­пра­во­ „зи­хе­ра­шки”­ из­бе­га­ва­ју­ кул­тур­но­по­ли­тич­ки­ ри­зик­ др­жа­њем­уз­ тра­ди­ци­о­нал­но­ по­бро­ја­не­ умет­нич­ке­ де­лат­но­сти,­ чи­је­фи­нан­си­ра­ње­не­ће­тр­пе­ти­кри­ти­ку.­У­су­шти­ни,­то­је­ је­дан­крип­то­ак­си­о­ло­шки­про­блем.­По­ка­зу­је­се­да­би,­по­ред­на­бра­ја­ња­ре­сор­них­де­лат­но­сти­и­обла­сти­кул­ту­ре,­у­за­кон­ски­акт­ тре­ба­ло­ угра­ди­ти,­ на­ не­ки­ на­чин,­ ма­кар­ им­пли­цит­но,­и­из­ве­сне­вред­но­сне­од­ред­бе­ (чи­је­би­ту­ма­че­ње,­у­прак­си,­

23­Уо­ста­лом,­исти­ар­те­фак­ти,­ суп­стан­ци­је,­чи­но­ви...,­мо­гу­има­ти­и­сво­ју­ци­ви­ли­за­циј­ску­и­сво­ју­кул­тур­ну­ди­мен­зи­ју­(нпр.­ра­зна­ору­ђа),­тј.­и­тех­нич­ку­и­сим­бо­лич­ку­функ­ци­ју,­ка­ко­у­син­хро­ниј­ској­по­ли­функ­ци­о­нал­но­сти,­та­ко­и­у­ди­ја­хро­ниј­ској­про­ме­ни­дру­штве­них­функ­ци­ја.

Page 41: Култура у транзицији

231

ДРАГАН ЖУНИЋ

представља­ло­не­ре­ши­ви­про­блем).­Ни­је­чак­до­вољ­но­ис­та­ћи­ко­је­су­од­на­ве­де­них­обла­сти­умет­нич­ке,­јер­се­ти­ме­оне­са­мо­одва­ја­ју­од­ис­тра­жи­ва­ња,­ за­шти­те­и­ко­ри­шће­ња­кул­тур­но­га­ на­сле­ђа,­ би­бли­о­теч­ко­ин­фор­ма­ци­о­не­ де­лат­но­сти,­на­уч­но­ис­тра­жи­вач­ке­ и­ еду­ка­тив­не­ де­лат­но­сти­ у­ кул­ту­ри­(али­и­од­ди­ги­тал­но­г­ства­ра­ла­штва­и­мул­ти­ме­ди­ја),­­нај­зад­и­од­„оста­лих­му­зич­ких,­го­вор­них,­ар­ти­стич­ких­и­сцен­ских­из­во­ђе­ња­кул­тур­них­про­гра­ма”­(ве­ро­ват­но­се­ми­сли­на­оно­што­се­у­јав­но­сти­на­зи­ва­„естра­дом”).­На­и­ме,­у­сви­ма­овим­де­лат­но­сти­ма­ и­ обла­сти­ма­ мо­гу­ће­ је­ има­ти­ и­ умет­ност­ и­шунд,­и­кул­ту­ру­као­кул­тур­ну­вред­ност­и­„кул­ту­ру”­као­оно­што­ са­мо­ но­ми­нал­но­ при­па­да­ до­ме­ну­ кул­ту­ре.­Шта­ он­да­фи­нан­си­ра­ти?­И­јед­но­и­дру­го,­у­на­че­лу,­или­са­мо­вред­но­сти?­Про­блем­ би­ био­ раз­ре­шен­ ка­да­ би­ се­ уна­пред­мо­гло­зна­ти­шта­ће­од­пла­ни­ра­них­про­гра­ма­би­ти­и­у­ре­зул­та­ту­–­кул­тур­на­вред­ност.­Бу­ду­ћи­да­би­та­кво­на­кнад­но­на­гра­ђи­ва­ње­ква­ли­те­та­и­вред­но­сти­зна­чи­ло­крај­тра­ди­ци­о­нал­них­ин­сти­ту­ци­ја­кул­ту­ре,­фи­нан­си­ра­ју­се­ин­сти­ту­ци­је,­ко­је­су­са­мо­фор­мал­ни­га­рант­ква­ли­те­та.­Пра­во­ре­ше­ње­про­бле­ма­је­сте­у­фи­нан­си­ра­њу­ква­ли­фи­ко­ва­но­оце­ње­них­пред­ло­же­них­про­гра­ма,­што­би­се­мо­гло­оче­ки­ва­ти­од­та­ко­зва­них­са­ве­та­за­кул­ту­ру­и­њи­хо­вих­екс­перт­ских­и­ре­цен­зент­ских­те­ла,­а­не­од­са­мих­ми­ни­стар­ста­ва­и­њи­хо­вих­слу­жби.­

5.­Има­ју­ћи­у­ви­ду­све­по­ме­ну­те­ди­мен­зи­је­про­бле­ма,­и­са­ја­сним­уви­дом­да­би­то­ за­и­ста­мо­гло­би­ти­мно­го­ви­ше­од­бе­за­зле­не­ „пој­мов­не­ игре”,­ за­ла­жем­ се­ –­ не­ из­ ор­га­ни­ци­стич­ких,­ већ­ из­ праг­ма­тич­них­ раз­ло­га­ –­ за­ при­ме­ну­ уже­г­пој­ма­ кул­ту­ре­ у­ за­ко­но­дав­но­м­ ре­гу­ли­са­њу­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­те­и­по­ли­ти­ке­фи­нан­си­ра­ња.­То­опре­де­ље­ње­нас­во­ди­пре­ма­про­бле­му­вред­но­сти.­Уто­ли­ко­ће­се­ис­по­ста­ви­ти­да­глав­но­пи­та­ње­ни­је­пи­та­ње­иден­ти­те­та­не­го­пи­та­ње­вред­но­сти.­Вред­ност­ће,­ако­је­сте­и­ва­жи,­са­ма­раз­ре­ши­ти­про­блем­пре­по­зна­ва­ња­осо­бе­но­сти­и­ау­тен­тич­но­сти­кул­ту­ре­из­ко­је­по­ти­че.24­Уни­вер­зал­но­ва­же­ње­кул­тур­них­по­себ­но­сти­мо­гу­ће­ је­са­мо­ако­су­те­кул­тур­не­по­себ­но­сти­до­и­ста­кул­тур­не­вред­но­сти.

24­Да­кле,­не­за­го­ва­рам­кул­тур­ни­пар­ти­ку­ла­ри­зам,­ко­ји­би­био­су­прот­ста­вљен­ ци­ви­ли­за­циј­ско­м­ уни­вер­за­ли­зму,­ већ­ пар­ти­ку­лар­ност­ кул­тур­не­обо­је­но­сти,­кул­тур­них­ни­јан­си­и­то­но­ва,­али,­исто­вре­ме­но­и­уни­вер­за­ли­зам­њи­хо­вих­вред­но­сти.­ Јер,­кул­тур­не­вред­но­сти­ је­су­на­чел­но­уни­вер­зал­не,­без­об­зи­ра­да­ли­ће­фак­тич­ки­има­ти­уни­вер­зал­но­при­зна­ње.­Као­у­слу­ча­ју­делâ­на­ци­о­нал­не­књи­жев­но­сти­ко­ја­по­ста­ју­део­кор­пу­са­свет­ске­књи­жев­но­сти.­Мо­жда­то­не­ва­жи­на­исти­на­чин­за­пар­ти­ку­лар­ност­оби­чајâ,­на­при­мер,­јер­они­има­ју­друк­чи­ју­кул­тур­ну­функ­ци­ју­од­књи­жев­но­сти.­Али,­и­оби­ча­ји­мо­гу­по­сти­ћи­–­бу­ду­ћи­да­има­ју­ре­ги­о­нал­но­или­ло­кал­но­ва­же­ње­–­уни­вер­зал­ност­раз­у­ме­ва­ња­њи­хо­во­г­ло­кал­но­са­мо­ра­зу­мљи­во­г­сми­сла­(а­да­и­не­го­во­ри­мо­о­њи­хо­вој­естет­ској­димен­зи­ји).

Page 42: Култура у транзицији

232

ДРАГАН ЖУНИЋ

Ка­ко­ за­кон­ска­ ак­та­ не­ мо­гу­ би­ти­ про­ша­ра­на­ вред­но­сним­кри­те­ри­ју­ми­ма­и­су­до­ви­ма,­јер­они­мо­гу­би­ти­или­не­у­по­тре­бљи­ве­де­кла­ра­ци­је­о­„вр­хун­ским­вред­но­сти­ма”­или­са­свим­ар­би­трар­не­оце­не,­оста­је­да­се,­по­ред­уо­би­ча­је­но­га­на­бра­ја­ња­кул­тур­них­де­лат­но­сти­и­ин­сти­ту­ци­ја,­ба­рем­те­о­риј­ски­отво­ри­мо­гућ­ност­из­град­ње­јед­но­г­пој­ма­кул­ту­ре­ко­ји­не­са­мо­да­прет­по­ста­вља­вред­но­сти­већ­исто­вре­ме­но­и­омогућава­пре­и­спи­ти­ва­ње­ на­сле­ђе­них­ или­ на­мет­ну­тих­ вред­но­сти­ и­псе­у­до­вред­но­сти.­То­кул­ту­ро­ло­шко­пи­та­ње­он­да­ви­ше­ни­је­са­мо­пи­та­ње­фи­ло­соф­ске­ак­си­о­ло­ги­је,­већ­и­фи­ло­со­фи­је­обра­зо­ва­ња­и,­на­рав­но,­про­свет­не­по­ли­ти­ке.­Јер,­про­свет­на­по­ли­ти­ка­мо­ра­се­за­сни­ва­ти­на­вред­но­сти­ма,­и­на­раз­ли­ко­ва­њу­вред­но­сти­од­не­вред­но­сти­и­псе­у­до­вред­но­сти,­а­то­се­мо­жда­у­нај­ве­ћој­ме­ри­од­но­си­на­кул­тур­не­вред­но­сти.­

Уто­ли­ко,­ако­под­„ци­ви­ли­за­ци­јом”­раз­у­ме­мо­укуп­ност­ма­те­ри­јал­них,­тј.­опред­ме­ће­них­од­го­во­ра­чо­ве­ка­на­при­мар­не­и­из­ве­де­не­иза­зо­ве­оп­стан­ка­у­при­род­ној­и­дру­штве­ној­сре­ди­ни­(што­прет­по­ста­вља­и­ди­мен­зи­ју­ино­ва­тив­но­сти­и­на­прет­ка),­кул­ту­ру­мо­же­мо­од­ре­ди­ти­као­скуп­сим­бо­лич­ких­прак­си­и­сим­бо­лич­ких­фор­ми­ко­ји­ма­чо­век­осми­шља­ва­еги­стен­ци­ју­и­сми­са­о­но­се­и­вред­но­сно­ори­јен­ти­ше­у­све­ту­и­жи­во­ту­ (што­ прет­по­ста­вља­ кре­а­тив­ност­ и­ ди­вер­си­тет).­ На­и­ме,­сим­бо­лич­ко­осми­шља­ва­ње­и­ сми­са­о­но­ори­јен­ти­са­ње­ни­су­са­мо­од­раз,­ре­флекс,­или­из­раз­ствар­но­г­жи­во­та­љу­ди,­већ­пред­ста­вља­ју­ ства­ра­лач­ки­ кон­сти­ту­енс­људ­ско­г­ све­та­ кул­ту­ра.­Као­свет­фор­ми,­кул­ту­ра­ни­је­ис­кљу­чи­во,­по­пут­ци­ви­ли­за­ци­је,­у­хо­ри­зон­ту­ре­фе­рен­ци­јал­но­сти­зна­чењâ­и­њи­хо­ве­исти­ни­то­сти­или­не­и­сти­ни­то­сти,­већ­укљу­чу­је­и­на­чи­не­из­ра­жа­ва­ња,­ком­по­зи­ци­о­ност,­не­ре­фе­рен­ци­јал­ност­и­ау­то­ре­фе­рен­ци­јал­ност,25­па,­без­оба­ве­зе­пред­мет­не­ве­за­но­сти­и­„вред­но­сти­исти­не”,­мо­же­–­а­по­себ­но­у­де­ли­ма­умет­но­сти­–­пре­и­спи­ти­ва­ти­ угра­ђе­не,­ по­ну­ђе­не­и­ за­те­че­не­пој­мо­ве­и­ви­до­ве­сми­сла,­и­она­то­чи­ни­на­се­би­свој­стве­н­на­чин­и­у­соп­стве­но­м­ме­ди­ју,­а­раз­ли­чи­тим­бо­ја­ма,­то­но­ви­ма­и­ра­све­тља­ва­њи­ма.­

Ка­да­ се­ кул­ту­ра­ од­ре­ди­ као­ склоп­ сим­бо­лич­ких­ фор­ми­ и­прак­си­ко­ји­ма­чо­век­осми­шља­ва­ег­зи­стен­ци­ју,­тј.­сми­са­о­но­се­и­вред­но­сно­ори­јен­ти­ше­у­све­ту­и­жи­во­ту,­од­мах­се­мо­же­по­ста­ви­ти­сле­де­ће­пи­та­ње:­Ни­је­ли­сва­ко­људ­ско­де­ла­ње­у­на­че­лу­сми­са­о­но,­те­да­ли­он­да­сва­ко­спа­да­у­област­

25­Ово­раз­ли­ко­ва­ње­„зна­че­ња”­и­„сми­сла”­у­знат­ној­се­ме­ри­осла­ња­на­­по­зна­ти­Фре­ге­ов­(Fre­ge)­рад­О­сми­слу­и­зна­че­њу,­Fre­ge,­G.­(1892)­Über­Sinn­und­Be­de­u­tung,­Ze­itschrift­ für­Phi­lo­sop­hie­ und­ phi­lo­sop­hische­Kri­tik,­NF­100,­1892,­S.­25­50,­01.­03.­2913,­https://www.tuc­hem­nitz.de/phil/en­glish/cha­irs/lin­gu­ist/in­de­pen­dent/kurs­ma­te­ri­a­lien/lo­gling/fre­ge_sin­nund­be­de­ut.pdf­

Page 43: Култура у транзицији

233

ДРАГАН ЖУНИЋ

културе,­чи­ме­је­„сми­сао”­су­штин­ски­не­са­мо­у­су­бјек­тив­но­сти­не­го­и­у­при­ват­но­сти?­Ва­ља­до­да­ти­да­се­са­мо­у­умет­но­сти­ (и­у­фи­ло­со­фи­ји)­ра­зни­сми­сло­ви­пре­и­спи­ту­ју,­кон­стру­и­шу­и­де­кон­стру­и­шу,­да­са­мо­умет­ност­и­фи­ло­со­фи­ја­ра­за­ра­ју­бе­сми­сао­и­ука­зу­ју­нам­на­не­ра­зо­ре­ни,­ вла­да­ју­ћи­бе­сми­сао,­ко­ји­се­из­да­је­за­сми­сао,­као­што­ва­ља­до­да­ти­још­и­то­да­умет­ност,­за­раз­ли­ку­од­фи­ло­со­фи­је,­тај­ви­со­ки­за­да­так­оба­вља­сред­стви­ма­ко­ја­је­чи­не­сви­ма­до­ступ­ном­(ка­да­ис­пу­не­услов­обра­зо­ва­но­сти­уку­са),­и,­шта­ви­ше,­та­ко­да­нам­ раз­гра­ђу­је­ сте­ре­о­ти­пе­ и­ пред­ра­су­де,­ да­кле,­ да­ нам­ се­су­прот­ста­вља­ –­ при­чи­ња­ва­ју­ћи­ нам­ спе­ци­фич­но­ за­до­вољ­ство.­Где­то­још­има­да­ти­се­до­па­да­про­тив­ник,­и­да­во­лиш­оно­га­ко­ји­те­„угро­жа­ва”­у­при­јат­ној­уљуљ­ка­но­сти­и­у­слат­ким­кул­тур­ним­на­ви­ка­ма!

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Берк,­П.­(2010)­Осно­ви­кул­тур­не­исто­ри­је,­Бе­о­град:­Clio

Бро­дел,­Ф.­(1992)­Спи­си­о­исто­ри­ји,­Бе­о­град:­Срп­ска­књи­жев­на­за­дру­га.

Вр­цан,­С.(2001)­Кул­ту­ра­као­дру­штве­но­опа­сан­по­јам,­Реч,­бр.­61/7,­март­2001.­12.­02.­2013,­http://www.b92.net/ca­so­pis_re­c/61.7/pd­f/105­112.pd­f­

Вукановић,­М.­(2011)­Поглед­на­културу:­закони­и­праксе­у­Србији­пет­држава­чланица­Европске­уније,­Београд:­Завод­за­проучавање­културног­развитка,­12.­02.­2013,­http://www.za­pro­kul.or­g.rs­/Me­dia/Do­cu­ment/186b2cf­15071490aa­a01614f42b7d59b.pdf­

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2005)­Ме­наџ­мент­умет­но­сти­у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма:­ор­га­ни­за­ци­о­ни­при­ступ,­Бе­о­град:­Clio­

Ели­јас,­Н.­(2001)­Про­цес­ци­ви­ли­за­ци­је:­со­ци­о­ге­не­тич­ка­и­пси­хо­ге­не­тич­ка­ис­тра­жи­ва­ња,­Срем­ски­Кар­лов­ци,­Но­ви­Сад:­Из­да­вач­ка­књи­жар­ни­ца­Зо­ра­на­Сто­ја­но­ви­ћа­

Ели­от,­Т.­С.­(1995)­Ка­де­фи­ни­ци­ји­кул­ту­ре,­Ниш:­Про­све­та

Жу­нић,­Д.­(2007)­Есте­ти­ка­–­те­о­ри­ја­естет­ске­кул­ту­ре,­Те­ме,­бр.­3,­Ниш:­Уни­вер­зи­тет­у­Ни­шу.­

За­кон­о­кул­ту­ри.­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­РС,­бр.­72/2009.­

Яане­ва,­С.­(2011)­От­об­ред­към­игра:­пред­ставяне­на­тра­ди­цията,­u:­Тра­ди­ци­о­нал­на­естет­ска­кул­ту­ра:­игра,­при­ре­дио­Жу­нић,­Д.­(2011),­Ниш:­Цен­тар­за­на­уч­на­ис­тра­жи­ва­ња­СА­НУ­и­Уни­вер­зи­те­та­у­Ни­шу­

Ман­ди,­С.­(2002)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка:­кра­так­во­дич,­Но­ви­Сад:­Ve­ga­me­dia

Пе­тро­вић,­С.­(2005)­Кул­ту­ро­ло­ги­ја,­Бе­о­град:­Чи­го­ја­штам­па­–­Лела.

Page 44: Култура у транзицији

234

ДРАГАН ЖУНИЋ

Fre­ge,­G.­(1892)­Über­Sinn­und­Be­de­u­tung,­Ze­itschrift­für­Phi­lo­sop­hie­und­phi­lo­sop­hische­Kri­tik,­NF­100,­1892,­S.­25­50,­01.­03.­2913,­https://www.tuc­hem­nitz.de/phil/en­glish/cha­irs/lin­gu­ist/in­de­pen­dent/kurs­ma­te­ri­a­lien/lo­gling/fre­ge_sin­nund­be­de­ut.pdf­

Цве­ти­ча­нин,­П.­и­дру­ги­(2004)­При­ло­зи­за­де­фи­ни­са­ње­стра­те­ги­је­кул­тур­ног­раз­во­ја­гра­да­Ни­ша­од­2004.­до­2010.­го­ди­не,­Ниш:­Из­вр­шни­од­бор­Скуп­шти­не­гра­да­Ни­ша.­­

Цве­ти­ча­нин,­П.­(2007)­Кул­тур­не­по­тре­бе,­на­ви­ке­и­укус­гра­ђа­на­Ср­би­је­и­Ма­ке­до­ни­је,­Ниш:­Од­бор­за­гра­ђан­ску­ини­ци­ја­ти­ву

Цве­ти­ча­нин,­П.­(2012)­При­ло­зи­за­про­грам­раз­во­ја­кул­ту­ре­оп­шти­не­Ко­тор­2012­2016,­Ко­тор:­Ex­pe­di­tio­–­цен­тар­за­одр­жи­ви­про­стор­ни­раз­вој.

Цве­ти­ча­нин,­П.­и­дру­ги­(2012)­Стра­те­ги­ја­кул­тур­ног­раз­во­ја­гра­да­Ни­ша­2012­2015,­Ниш:­Град­Ниш­

Co­un­cil­of­Eu­ro­pe/ERI­Carts,­Com­pen­di­um­of­Cul­tu­ral­Po­li­ci­es­and­Trends­in­Eu­ro­pe,­14th­edi­tion,­2013­|­ISSN­2222­7334,­27.­04.­2013.,­http://www.cul­tu­ral­po­li­ci­es.net­/web­/co­un­tri­es.ph­p

Dragan­ŽunićUniversity­of­Niš,­Faculty­of­Arts,­Niš

SCOPE­OF­THE­CONCEPT­OF­CULTURE­AND­CULTURAL­POLICY

Abstract

The­author­focuses­on­one­aspect­of­the­problem­in­defining­the­concept­of­culture­–­its­importance­for­the­conceiving­of­cultural­policy,­along­with­the­following­topics:­1.­A­Viewpoint:­technological­globalization­–­ economic­ and­ legislative­ integration­ –­ cultural­ communication;­2.­Some­moments­ in­ the­history­of­broader­ and­narrower­definitions­and­legal­instrumentalization­of­the­concept­of­culture;­3.­The­case­of­Serbia;­4.­Advantages­and­disadvantages­of­theoretical­and­legislative­use­of­ the­broader­and­narrower­concept­of­culture,­ and­a­pragmatic­recommendation­ for­ the­ use­ of­ the­ narrower­ term;­ 5.­ Culture­ as­ a­collection­of­symbolical­forms­and­practices,­and­a­meaningful­value­

orientation­in­the­world­and­in­life.­

Key­ words:­ civilization,­ culture,­ identity­difference,­ cultural­ policy,­meaning

Page 45: Култура у транзицији

235

Ин сти тут за пе да го шка ис тра жи ва ња, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340235A УДК 316.72(497.11)”1990/2011”

316.42:316.75(497.11)”1990/2011”оригиналан научни рад

СРП­СКА­КУЛ­ТУ­РА­У­ ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈИ­–­НО­ВЕ­ КОН­ТРА­ДИК­ЦИ­ЈЕ

Са­же­так:­Три­кључ­не­тран­зи­циј­ске­кон­тра­дик­ци­је­кул­ту­ре­у­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји­ (и­ срп­ске­ кул­ту­ре)­ су:­ 1)­ кон­фу­зан­ од­нос­ из­ме­ђу­др­жа­ве­ и­ кул­ту­ре,­ 2)­ уло­га­ тр­жи­шта­ у­ кул­ту­ри,­ 3)­ по­ли­тич­ка­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја­кул­ту­ре­и­про­блем­оп­штег­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри­ и­ умет­но­сти.­У­пр­вом­де­лу­ се­ раз­ма­тра­про­мен­љив­ од­нос­др­жа­ве­и­кул­ту­ре­од­1990.­до­2011.­го­ди­не.­Др­жа­ва­и­ње­на­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­се­кри­ти­ку­је­са­ан­ти­е­та­ти­стич­ких­по­зи­ци­ја­али­се­исто­вре­ме­но­од­ње­оче­ку­је­да­уна­пре­ди­раз­вој­кул­ту­ре.­Сло­бод­но­тр­жи­ште­као­кљу­чан­по­јам­тран­зи­ци­је­ни­је­на­и­шло­на­до­бар­при­јем­у­срп­ској­кул­ту­ри.­Не­што­због­кри­зе­не­што­због­тра­ди­ци­је,­др­жав­не­по­др­шке­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти.­У­дру­гом­де­лу­се­ука­зу­је­на­по­ли­тич­ку­упо­тре­бу­умет­нич­ког­ства­ра­ла­штва­ко­је­је­по­мог­ну­то­од­стра­не­др­жа­ве.­Кри­тич­ка­ана­ли­за­ових­по­ја­ва­су­о­ча­ва­се­са­ди­ле­ма­ма­де­мо­кра­ти­је­у­кул­ту­ри­при­че­му­се­по­ста­вља­пи­та­ње­оп­штег­на­ци­о­нал­ног­ин­те­ре­са­у­овој­обла­сти.­У­за­кључ­ку­се­под­вла­чи­ оче­ки­ва­ње­ на­став­ка­ кон­тра­дик­ци­ја­ у­ кул­тур­ној­ по­ли­ти­ци­Ср­би­је­а­не­њи­хо­во­раз­ре­ше­ње.

Кључ­не­ре­чи:­кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­др­жа­ва,­тр­жи­шно­фи­нан­си­ра­ње,­по­ли­тич­ка­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја­умет­но­сти­

Тран­зи­ци­ја­је­по­јам­ко­ји­озна­ча­ва­по­вра­так­бив­ших­со­ци­ја­ли­стич­ких­дру­шта­ва­у­ка­пи­та­ли­стич­ку­«по­ро­ди­цу»­За­пад­не­Евро­пе.­Пре­ла­зак­из­со­ци­ја­ли­стич­ког­у­ка­пи­та­ли­стич­ки­си­стем­под­ра­зу­ме­ва­сло­бод­но­тр­жи­ште,­при­ва­ти­за­ци­ју,­тр­жи­ште­ ра­да­ и­ ка­пи­та­ла,­ де­е­та­ти­за­ци­ју­ (де­су­ве­ре­ни­за­ци­ју).­У­том­про­це­су­уо­ча­ва­ју­ се­и­ве­ли­ки­про­бле­ми­ко­ји­ се­те­шко­ ре­ша­ва­ју.­ Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ска­ др­жа­ва­ још­ ни­је­из­гра­ди­ла­ сво­је­ ин­сти­ту­ци­је­ а­ на­сле­ђе­ со­ци­јал­не­ др­жа­ве­је­ду­бо­ко.­У­та­квим­окол­но­сти­ма­по­ја­вљу­је­ се­пљач­ка­шка­

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Page 46: Култура у транзицији

236

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

приватизаци­ја,­по­раст­не­за­по­сле­но­сти,­кри­ми­нал,­псе­у­до­де­мо­кра­ти­за­ци­ја.

Ујед­на­ча­ва­ње­при­вред­них­и­по­ли­тич­ких­си­сте­ма­европ­ских­др­жа­ва,­а­што­се­име­ну­је­као­ин­те­гра­ци­ја­у­Европ­ску­Уни­ју,­ не­ мо­же­ да­ ми­мо­и­ђе­ кул­ту­ру.­Шта­ се­ до­га­ђа­ са­ кул­ту­ром­ у­ тран­зи­ци­о­ним­ др­жа­ва­ма?­ На­ пр­вом­ ме­сту,­ кул­ту­ре­бив­ших­со­ци­ја­ли­стич­ких­др­жа­ва­се­су­о­ча­ва­ју­са­про­до­ром­тр­жи­шних­од­но­са­у­овој­обла­сти.­Уме­сто­др­жав­ног­бу­џе­та,­кул­тур­не­ин­сти­ту­ци­је­и­ства­ра­о­ци­се­обра­ћа­ју­спон­зо­ри­ма­или­тр­жи­шним­кон­сте­ла­ци­ја­ма.­С­дру­ге­стра­не,­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­се­све­ви­ше­отва­ра­ју­за­дру­ге­кул­ту­ре­и­њи­хо­ве­вред­но­сти.­Ка­кав­ће­сте­пен­и­оби­ма­про­жи­ма­ња­кул­ту­ра­да­се­оства­ри,­ствар­је­кон­крет­них­ак­те­ра­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти.­Ме­ђу­тим,­чи­ње­ни­ца­је­да­се­сва­ка­кул­ту­ра­јед­ним­де­лом­осла­ња­на­на­ци­о­нал­ну­трад­и­ци­ју­а­дру­гим­де­лом­се­отвара­пре­ма­ дру­гим­на­ци­о­нал­ним­и­ кул­тур­ним­ вред­но­сти­ма.­То­зна­чи­да­ кул­тур­на­ ре­про­дук­ци­ја­ дру­штва­мо­ра­ да­по­ђе­ од­чу­ва­ња­и­ши­ре­ња­на­ци­о­нал­ног­„кул­тур­ног­ка­пи­та­ла”­а­ка­да­ за­до­во­љи­ при­мар­не­ об­ра­зов­не­ по­тре­бе­ у­ је­зи­ку,­ ве­ри,­зна­њи­ма,­ вред­но­сти­ма,­ тра­ди­ци­ји,­ обра­зо­ва­њу­ при­хва­­та­у­ свој­ оквир­ ино­стра­не­ кул­тур­не­ и­ са­знај­не­ вред­но­сти.­У­том­по­гле­ду,­кон­цепт­„је­дин­ство­у­раз­ли­чи­то­сти”­мо­же­би­ти­прихва­тљив.­

Ка­да­је­реч­о­од­но­су­на­ци­о­нал­не­и­не­ке­дру­ге­(или­дру­гих)­кул­ту­ра,­он­да­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­раз­ло­ге­због­ко­јих­је­ова­пр­ва­зна­чај­ни­ја­од­дру­гих:­(1)­на­ци­о­нал­на­­кул­ту­ра­је­те­ко­ви­на­исто­риј­ског­на­сле­ђа­а­не­тре­нут­ни­про­­из­вод,­(2)­на­ци­о­нал­на­­кул­ту­ра­по­се­ду­је­од­бра­м­­бе­не­ме­ха­ни­зме­ре­ла­тив­но­не­за­ви­сне­од­ин­сти­ту­ци­ја­(ин­ди­ви­ду­ал­ни­из­бор),­(3)­раз­ли­ке­ме­ђу­на­ци­о­нал­ним­­кул­ту­ра­ма­са­мо­се­до­пу­ња­ва­ју­слич­но­сти­ма­али­је­не­ме­ња­ју.­Сра­сла­са­тра­ди­ци­јом,­кул­ту­ра­се­те­шко­под­вр­га­ва­спољ­ним­про­ме­на­ма.­У­Евро­пи­су­раз­ли­ке­у­кул­ту­ра­ма­нај­сло­же­ни­је.­Још­је­Шпен­глер­твр­дио­да­су­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­пре­пре­ке­ства­ра­њу­„европ­ског­чо­ве­ка”.

Ис­ку­ство­Ср­би­је.­Три­кључ­не­тран­зи­циј­ске­кон­тра­дик­ци­је­кул­ту­ре­у­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји­ (и­срп­ске­кул­ту­ре)­су­1)­кон­фу­зан­од­нос­др­жа­ве­и­кул­ту­ре,­2)­уло­га­тр­жи­шта­у­кул­ту­ри,­3)­по­ли­тич­ка­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја­кул­ту­ре­у­кон­тек­сту­оп­штих­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри.­Ако­1990.­го­ди­ну,­узме­мо­као­почет­ну­ го­ди­ну­ тран­зи­ци­је,­ мо­же­мо­ да­ раз­ли­ку­је­мо­ ње­не­две­фа­зе:­1)­од­1990.­до­2000.­и­од­2000.­до­2012.­У­пр­вој­фази,­др­жа­ва­­СФРЈ­се­раз­би­ја,­из­би­ја­ју­на­ци­о­нал­но­гра­ђан­

Page 47: Култура у транзицији

237

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

ски­ра­то­ви­у­Хр­ват­ској­и­БиХ,­а­1999.­го­ди­не,­Ср­би­ју­бом­бар­ду­је­НА­ТО­због­Ко­со­ва­и­Ме­то­хи­је.1

Не­ки­ис­тра­жи­ва­чи­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­Ср­би­ји­кон­цен­три­шу­се­на­пе­ри­од­од­1990.­го­ди­не.­Њи­хо­ва­је­тврд­ња­да­је­од­1990­ до­ 2000.­ го­ди­не,­ по­сто­ја­ло­ раз­до­бље­ ан­ти­тран­зи­ци­је­са­до­ла­ском­Слободана­Ми­ло­ше­ви­ћа­на­власт.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­је­би­ла­у­зна­ку­на­ци­о­на­ли­зма­при­че­му­се­кул­ту­ра,­у­том­раз­до­бљу,­схва­та­ла­као­чу­вар­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та,­а­да­су­кул­тур­не­уста­но­ве­би­ле­пот­чи­ње­не­др­жав­но­оп­штин­ским­вла­сти­ма,­ при­че­му­ се­ „за­бо­ра­вљао”­пе­ри­од­од­1945.­до­1990.­го­ди­не.­Дис­кон­ти­ну­и­тет­и­од­бра­на­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­у­усло­ви­ма­са­мо­и­зо­ла­ци­је­–­основ­не­су­ка­рак­те­ри­сти­ке­Ми­ло­ше­ви­ће­ве­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­У­ње­ном­сре­ди­шту­ су­ уки­да­ње­ са­мо­у­прав­ног­ си­сте­ма­ дру­штве­ног­пла­ни­ра­ња­и­до­го­ва­ра­ња­ко­ји­је­у­кул­ту­ри­функ­ци­о­ни­сао­од­1975.­го­ди­не.2

Ова­ква­ оце­на­ о­ кул­тур­ној­ по­ли­ти­ци­ у­Ср­би­ји­ од­ 1990.­ до­2000.­го­ди­не,­ни­је­пот­кре­пље­на­чи­ње­ни­ца­ма.­Оста­ви­мо­по­стра­ни­не­у­те­ме­ље­ни­по­ли­тич­ки­дис­курс­о­Ми­ло­ше­ви­ће­вом­ре­жи­му,­по­го­то­ву­ка­да­је­реч­о­од­но­су­не­ких­европ­ских­вла­да­пре­ма­срп­ском­пи­та­њу­из­тог­раз­до­бља.­Те­шко­је­раз­у­ме­ти,­на­при­мер,­тврд­њу­да­је­Ми­ло­ше­вић­осу­дио­Ср­би­ју­на­(са­мо)изо­ла­ци­ју­у­ме­ђу­на­род­ним­кул­тур­ним­то­ко­ви­ма.­Ако­по­гле­да­мо­чи­ње­ни­ца­ма­у­очи­ла­ко­ће­мо­кон­ста­то­ва­ти­да­у­то­вре­ме,­Ср­би­ја­до­но­си­прав­не­про­пи­се­ко­ји­омо­гу­ћа­ва­ју­при­ват­но­пред­у­зет­ни­штво­у­кул­ту­ри.­

У­Ср­би­ји­ је­ још­1971.­ го­ди­не­до­нет­За­кон­о­са­мо­стал­ном­оба­вља­њу­ умет­нич­ких­ де­лат­но­сти.­ По­ том­ за­ко­ну­ де­сет­умет­ни­ка­мо­гло­је­да­осну­је­умет­нич­ко­удру­же­ње,­рад­ну­за­јед­ни­цу­са­свој­ством­прав­ног­ли­ца.­Овај­об­лик­пред­у­зет­ни­штва­ко­ри­сти­ли­су­филм­ски­рад­ни­ци­и­естрад­ни­умет­ни­ци.­За­ко­ном­ је­омо­гу­ће­но­и­при­ват­но­пред­у­зет­ни­штво­у­из­да­вач­кој­де­лат­но­сти.­Ау­тор­де­ла­мо­же­да­из­да­сво­ју­књи­гу­на­ко­ју­има­ау­тор­ска­пра­ва.

А­у­вре­ме­„Ми­ло­ше­ви­ће­вог­то­та­ли­тар­ног­ре­жи­ма”­од­1997.­(1990)­до­2000.­го­ди­не­до­не­то­је­12­за­ко­на­о­по­је­ди­ним­кул­тур­ним­ де­лат­но­сти­ма3­ ко­ја­ је­ об­у­хва­ти­ла­ при­ват­но­ пред­у­зет­ни­штво­у­дис­ко­гра­фи­ји,­сни­ма­њу­ви­део­ка­се­та,­ре­кла­ма,­про­па­ган­де,­итд.

1­ Раз­би­ја­ње­Ју­го­сла­ви­је,­уре­дио­Ђу­рић­Ж.­(2012),­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­по­ли­тич­ке­сту­ди­је­

2­ Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(2003)­Тран­зи­ци­о­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Ан­дре­је­вић­

3­ Исто,­стр.­82.

Page 48: Култура у транзицији

238

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Ста­тус­са­мо­за­по­сле­них­умет­ни­ка­био­је­ре­гу­ли­сан­За­ко­ном­о­ са­мо­стал­ном­ оба­вља­њу­ умет­нич­ке­ или­ дру­ге­ де­лат­но­сти­у­обла­сти­кул­ту­ре­(„Слу­жбе­ни­гла­сник­РС”­бр.­39/93­и­42/98),­на­осно­ву­ко­јег­су­умет­ни­ци­има­ли­пра­во­на­здрав­стве­но,­пен­зи­о­но­и­ин­ва­лид­ско­оси­гу­ра­ње,­пла­ће­но­од­стра­не­оп­шти­не­у­ко­јој­су­при­ја­вље­ни.

Сло­бо­да­ства­ра­ла­штва­ни­је­би­ла­угро­же­на.­Власт­је­има­ла­сво­ју­ опо­зи­ци­ју­ у­ пар­ла­мен­ту­ и­ од­ре­ђе­ним­ гру­па­ма­ кул­тур­них­ ства­ра­ла­ца.­Кра­јем­ 2001.­ го­ди­не­ би­ло­ је­ 183­НВО­у­обла­сти­кул­ту­ре­(по­да­так­Ге­о­кул­тур­не­кар­те­Ср­би­је)­што­го­во­ри­да­су­те­ор­га­ни­за­ци­је­осно­ва­не­и­де­ло­ва­ле­у­Ми­ло­ше­ви­ће­вом­ре­жи­му.

Ово­ме­тре­ба­до­да­ти­и­чи­ње­ни­цу­да­ни­у­вре­ме­санк­ци­ја­и­изо­ла­ци­је­Ср­би­ја­ни­је­пре­ки­да­ла­ме­ђу­на­род­не­кул­тур­не­до­га­ђа­је­као­што­су­БИ­ТЕФ,­БЕ­МУС,­ФЕСТ,­Ок­то­бар­ске­су­сре­те­ пи­са­ца,­ Са­јам­ књи­га.­А­ оства­ре­на­ су­ вред­на­ де­ла­ у­свим­обла­сти­ма­кул­ту­ре,­умет­но­сти­и­на­у­ке.

Од­нос­др­жа­ве­и­кул­ту­ре­у­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји.­Др­жа­ва­(си­стем­ по­де­ле­ за­ко­но­дав­не,­ из­вр­шне­ и­ суд­ске­ вла­сти)­ је­ то­ком­ве­ћег­де­ла­свог­по­сто­ја­ња­увек­би­ла­зна­ча­јан­чи­ни­лац­кул­тур­ног­ и­ умет­нич­ког­жи­во­та­ дру­штва.­ Јед­на­ од­ње­них­основ­них­функ­ци­ја­ је­ и­ кул­тур­на.­Ов­де­ не­ће­мо­ ула­зи­ти­ у­рас­пра­ву­ко­ли­ко­је­под­сти­ца­ла­а­ко­ли­ко­оме­та­ла­и­спре­ча­ва­ла­кул­тур­ни­жи­вот­то­ком­свог­исто­риј­ског­раз­во­ја.­Си­гур­но­је­да­се­не­де­мо­крат­ска­и­де­мо­крат­ска­др­жа­ва­ни­је­ јед­на­ко­од­но­си­ла­пре­ма­кул­ту­ри­и­умет­но­сти,­а­са­мим­тим­ни­до­но­си­о­ци­од­лу­ка­о­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци­ни­су­би­ли­би­ра­ни­на­исти­на­чин.­Чи­ње­ни­ца­је­да­се­др­жа­ва­„ме­ша­ла”­на­раз­не­на­чи­не­у­кул­тур­ни­и­умет­нич­ки­жи­вот,­за­то­што­су­то­и­раз­вој­на­пи­та­ња­дру­штва.­Њој­су­то­омо­гу­ћа­ва­ли­пра­во­на­до­но­ше­ње­за­ко­на,­ства­ра­ње­ин­сти­ту­ци­ја,­зна­чај­но­фи­нан­си­ра­ње­кул­тур­ног­и­умет­нич­ког­ства­ра­ла­штва­–­бу­џет­ски­или­пу­тем­по­др­шке­кул­тур­них­про­је­ка­та.­Ка­ко­су­кул­ту­ра­и­умет­ност­при­ват­ни­„про­из­во­ди”­јав­ног­до­бра­сва­ког­дру­штва,­др­жа­ва­је­у­оба­ве­зи­да­по­др­жа­ва­об­ли­ке­ства­ра­ла­штва­ко­ји­су­„елит­ни”­по­ свом­ка­рак­те­ру­ али­при­па­да­ју­на­ци­о­нал­ном­фон­ду­кул­ту­ре.­ Оту­да­ ста­ра­ прак­са­ да­ се­ ин­сти­ту­ци­је­ кул­ту­ре­ и­умет­ни­ци­ обра­ћа­ју­ др­жав­ним­ ор­га­ни­ма­ за­ ма­те­ри­јал­ну­ и­прав­ну­по­др­шку.­

Кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­ и­ про­блем­ од­лу­чи­ва­ња.­ У­ те­о­риј­ским­ис­тра­жи­ва­њи­ма­ кул­ту­ре­ по­сто­ји­ са­гла­сност­ око­ кључ­ног­еле­мен­та­кул­тур­не­по­ли­ти­ке:­то­је­под­руч­је­усме­ра­ва­ња­кул­тур­ног­жи­во­та­јед­не­за­јед­ни­це­са­ста­но­ви­шта­од­ре­ђе­них­ци­ље­ва­и­уз­по­моћ­од­го­ва­ра­ју­ћих­сред­ста­ва.­Ши­ра­раз­ма­тра­ња­пој­ма­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ зах­те­ва­ју­ пре­ци­зи­ра­ња­ зна­че­ња­

Page 49: Култура у транзицији

239

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

кул­ту­ре­ (уни­вер­за­ли­стич­ко,­ со­ци­јал­но­ уте­ме­ље­ње,­ на­ци­о­нал­ни­из­раз).­Не­за­ви­сно­од­де­фи­ни­ци­је­ кул­ту­ре,­ усме­ра­ва­ње­кул­тур­ног­по­сто­ја­ња­ јед­не­др­жа­ве­ни­је­ оства­рив­без­иде­је­о­кон­ти­ну­и­те­ту.­По­су­ду­Кар­ла­Ман­хај­ма­(Есе­ји­о­со­ци­о­ло­ги­ји­ кул­ту­ре),­ „ни­шта­што­ се­ по­ја­ви­ло­ у­ кул­ту­р­ном­про­це­су­не­мо­же­на­про­сто­иш­че­зну­ти­већ­у­из­ме­ње­ном­об­ли­ку­ула­зи­у­ка­сни­је­струк­ту­ре”.­Отво­ре­но­је­пи­та­ње­у­ко­јој­ме­ри­иде­ју­о­кон­ти­ну­и­те­ту­­об­ли­ку­ју­­ин­сти­ту­ци­је­кул­ту­ре­и­ства­ра­лач­ке­лич­но­сти.

Фор­му­ли­са­ње­ци­ље­ва­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке­мо­ра­ да­по­ђе­ од­за­те­че­ног­ста­ња­у­кул­ту­ри,­од­ана­ли­тич­ког­ин­вен­та­ри­са­ња­кул­тур­не­си­ту­а­ци­је.­Број­кул­тур­них­ин­сти­ту­ци­ја­(би­бли­о­те­ка,­из­да­ва­ча,­по­зо­ри­шта,­му­зе­ја,­ар­хи­ва,­ки­не­ма­то­гра­фи­је),­струк­ту­ра­ за­по­сле­них­у­кул­ту­ри,­про­стор­ни­рас­по­ред­кул­ту­ре,­ оства­ре­ња­ кул­тур­них­ про­гра­ма­ и­ про­је­ка­та­ са­мо­ су­по­чет­ни­ ко­ра­ци­ у­ кон­ци­пи­ра­њу­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке.­ За­ми­сао­ основ­них­ ци­ље­ва­ пред­ста­вља­ дру­ги­ кључ­ни­ еле­ме­нат­усме­ра­ва­ња­кул­тур­ног­раз­вит­ка.­Пла­но­ви­у­кул­ту­ри­са­др­же­при­о­ри­те­те­кул­тур­них­по­тре­ба.­У­не­ким­дру­штве­ним­при­ли­ка­ма­при­о­ри­тет­ће­се­да­ти­др­жав­ном­ин­те­ре­су­­у­кул­ту­ри­а­у­дру­гим­оп­штин­ским­или­по­је­ди­ним­де­лат­но­сти­ма­кул­ту­ре­ (по­зо­ри­ште,­би­бли­о­те­ка,­филм,­итд).­Са­ тог­ ста­но­ви­шта,­не­мо­же­се­из­бе­ћи­пи­та­ње­на­чи­на­при­хва­та­ња­кул­тур­них­про­гра­ма­и­кул­тур­них­ак­ци­ја,­као­ни­ис­пи­ти­ва­ње­уло­ге­и­ оправ­да­но­сти­ кул­тур­них­ уста­но­ва,­ вред­но­ва­ње­њи­хо­вог­ра­да,­про­ме­ну­кул­тур­них­по­тре­ба­али­и­вла­да­ју­ћих­ме­ха­ни­за­ма­од­лу­чи­ва­ња.

Из­бор­при­о­ри­те­та­у­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци,­по­сле­ди­ца­ је­си­сте­ма­од­лу­чи­ва­ња.­Ра­спон­ци­ље­ва­кре­ће­се­од­чу­ва­ња­кул­тур­не­про­шло­сти,­под­сти­ца­ња­ства­ра­ла­штва,­раз­ви­ја­ње­ве­за­са­ме­ђу­на­род­ним­кул­тур­ним­ор­га­ни­за­ци­ја­ма,­итд.

Оства­ри­ва­ње­ци­ље­ва­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­нео­дво­ји­во­је­од­из­бо­ра­сред­ста­ва­за­њи­хо­во­оства­ри­ва­ње.­А­сред­ства­су­ра­зно­ли­ка:­ си­стем­ фи­нан­си­ра­ња,­ за­ко­но­дав­ни­ про­пи­си,­ идеј­но­­по­ли­тич­ка­ори­јен­та­ци­ја­де­ла­и­ства­ра­ла­ца,­на­гра­ђи­ва­ње,­из­бор­ка­дро­ва,­струч­на­ис­тра­жи­ва­ња.­О­сред­стви­ма­мо­же­да­се­го­во­ри­као­о­сти­му­ла­тив­ним­(за­шти­та,­сти­пен­ди­је,­на­гра­де,­от­куп)­су­зби­ја­ју­ћим­(по­ре­зи,­за­кон­ске­за­бра­не,­мо­рал­не­осу­де).­

Од­ де­фи­ни­са­них­ ци­ље­ва­ и­ иза­бра­них­ сред­ста­ва­ кул­тур­на­по­ли­ти­ка­мо­же­би­ти­праг­мат­ска­или­ели­ти­стич­ка.­Ства­ра­лач­ки­део­кул­ту­ре­ни­је­ели­ти­зам­у­од­но­су­на­функ­ци­о­нал­ни­или­ тра­ди­ци­о­нал­ни­ („осво­је­на­ кул­ту­ра”)­ кон­цепт­ кул­ту­ре.­Нај­че­шће­се­елит­на­кул­ту­ра­ве­зу­је­са­ре­мек­де­ли­ма­кул­ту­ре.­Вред­ност­ кул­ту­ре­ од­ре­ђу­ју­ ве­ли­ке­ ства­ра­лач­ке­ лич­но­сти,­

Page 50: Култура у транзицији

240

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

ко­је­се­по­ја­вљу­ју­не­на­да­но­и­не­мо­гу­се­раз­у­ме­ти­као­за­јед­нич­ко­до­стиг­ну­ће­на­ци­је.­

Кључ­но­ пи­та­ње­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ је­ иден­ти­фи­ка­ци­ја­ су­бјек­та­од­лу­чи­ва­ња.­Ко­од­лу­чу­је­о­кул­тур­ном­раз­вит­ку?­По­сто­је­два­ни­воа­од­лу­чи­ва­ња­у­кул­ту­ри:­1)­од­лу­чи­ва­ње­на­ре­ла­ци­ји­др­жа­ва­­­кул­ту­ра,­2)­од­лу­чи­ва­ње­у­кул­тур­ним­уста­но­ва­ма­ (де­ло­круг­ и­ са­др­жај).­ Пр­ви­ ни­во­ од­лу­чи­ва­ња­ нај­че­шће­при­па­да­лич­но­сти­кул­ту­ре­ко­ја­при­па­да­по­ли­тич­кој­пар­ти­ји­на­три­ни­воа:­пар­ла­мент,­вла­да,­по­ли­тич­ка­пар­ти­ја,­­дру­ги­је­ствар­кул­тур­ног­ме­на­џе­ра.­И­са­ста­но­ви­шта­те­о­ри­је­од­лу­чи­ва­ња­и­из­пер­спек­ти­ве­прак­се,­од­лу­ке­у­кул­ту­ри­мо­гу­се­кла­си­фи­ко­ва­ти­на­три­на­чи­на:­прав­но­би­ро­крат­ско,­де­мо­крат­ско,­де­ци­зи­о­но­стич­ко.­

Сва­ка­ од­лу­ка­ у­ кул­ту­ри­ мо­ра­ да­ укљу­чи­ део­ ис­ку­стве­ног­уви­да­у­при­ро­ду­де­лат­но­сти­и­њен­са­др­жај.­Зна­њу­о­спе­ци­фич­но­сти­кул­ту­р­ног­пред­ме­та­ тре­ба­до­да­ти­и­ зна­ње­о­ор­га­ни­за­ци­ји­де­лат­но­сти­и­по­ли­тич­ко­прав­ну­нор­му.­Иде­је­за­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­су­нео­п­ход­не­бу­ду­ћи­да­ва­же­ћа­ре­ше­ња­у­кул­ту­ри­ни­су­трај­на,­а­без­но­вих­иде­ја­пре­ти­опа­сност­да­ка­др­ов­ске,­ ма­те­ри­јал­не­ и­ фи­нан­сиј­ске­ мо­гућ­но­сти­ оста­ну­не­ис­ко­ри­шће­не.

Про­блем­од­лу­чи­ва­ња­о­кул­ту­ри­у­ис­ку­ству­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је­по­ја­вљу­је­се­та­мо­где­се­су­сре­ћу­и­пре­пли­ћу­над­ле­жно­сти­оп­шти­не,­ по­кра­ји­не­ и­ ре­пу­бли­ке.­По­себ­но­ је­флу­ид­на­ ре­ла­ци­ја­из­ме­ђу­Ре­пу­бли­ке­и­По­кра­ји­не­Вој­во­ди­не.­По­ка­зу­је­се­да­је­моћ­и­бор­ба­за­што­ве­ће­над­ле­жно­сти­при­сут­на­и­у­обла­сти­кул­ту­ре.­Де­цен­тра­ли­зо­ва­но­од­лу­чи­ва­ње­о­кул­ту­ри,­с­јед­не­стра­не­по­ка­зу­је­тен­ден­ци­ју­да­се­пре­у­зме­ви­ше­над­ле­жно­сти­„с­вр­ха”­а­по­ве­ћа­ју­оп­штин­ске­над­ле­жно­сти.­Та­ко­де­цен­тра­ли­за­ци­ја­по­ста­је­цен­тра­ли­за­ци­ја­на­ни­жем­ни­воу.

Раз­у­ме­ се,­ ни­је­дан­ тип­ од­лу­чи­ва­ња­ не­ га­ран­ту­је­ успе­шни­ре­зул­тат.­Оту­да­по­тре­ба­за­ева­лу­а­ци­јом­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­Ева­лу­а­ци­ја­ у­ кул­ту­ри­има­ две­функ­ци­је:­ тре­ба­ да­ уна­пре­ди­ква­ли­тет­од­лу­чи­ва­ња,­као­и­да­­по­бољ­ша­ко­му­ни­ка­ци­ју­из­ме­ђу­ оних­ ко­ји­ до­но­се­ од­лу­ке­ и­ оних­на­ ко­је­ се­ од­лу­ке­од­но­се.­Ка­да­је­реч­о­кул­тур­ним­про­гра­ми­ма,­ме­тод­ева­лу­а­ци­је­ слу­жи­да­ се­пре­ки­не­ са­кул­тур­ним­про­гра­ми­ма­ко­ји­не­оства­ру­ју­по­ста­вље­не­ци­ље­ве,­да­се­по­бољ­ша­ју­про­гра­ми­ко­ји­су­у­то­ку­ре­а­ли­за­ци­је,­да­се­по­бољ­ша­ју­про­гра­ми­ко­ји­су­у­при­пре­ми,­да­се­уна­пре­ди­спо­соб­ност­упра­вља­ња­култур­ним­уста­но­ва­ма.

По­сле­ 2000.­ го­ди­не,­ и­ про­ме­не­ вла­сти­ (ДОС­ ком­би­на­ци­јом­ си­ле­ и­ ле­гал­но­сти­ осва­ја­ власт)­ при­о­ри­те­ти­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке­су­би­ли:­1)­де­е­та­ти­за­ци­ја,­2)­де­мо­кра­ти­за­ци­ја,­3)­де­цен­тра­ли­за­ци­ја,­4)­плу­ра­ли­зам­кул­ту­ра,­5)­ал­тер­на­тив­ни­

Page 51: Култура у транзицији

241

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

из­во­ри­фи­нан­си­ра­ња,­6)­ускла­ђи­ва­ње­са­за­ко­ни­ма­ЕУ,­7)­ус­по­ста­вља­ње­ре­ги­о­нал­не­и­ме­ђу­на­род­не­са­рад­ње.4­Из­ова­ко­де­фи­ни­са­них­при­о­ри­те­та­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­про­из­ла­зи­ ја­сна­кри­ти­ка­прет­ход­не­уло­ге­др­жа­ве­у­кул­ту­ри­Ср­би­је.­Шта­је­би­ла­ал­тер­на­ти­ва?­Тр­жи­ште,­отва­ра­ње­пре­ма­ЕУ?­Не­што­тре­ће?

Де­сет­ го­ди­на­ ка­сни­је,­ оштри­ца­ кри­ти­ке­ умет­нич­ких­ ства­ра­ла­ца­окре­ну­та­је­упра­во­пре­ма­др­жа­ви.­У­јед­ном­ис­пи­ти­ва­њу­ис­так­ну­тих­ства­ра­ла­ца­из­ра­зних­де­ло­ва­кул­ту­ре,­др­жа­ва­ је­ оп­ту­же­на­ за­ рђа­во­ ста­ње­ у­ овој­ обла­сти­ дру­штва.­На­во­дим­не­ке­оце­не:­Срп­ска­по­ли­тич­ка­кла­са­и­др­жа­ва­не­ма­мно­го­раз­у­ме­ва­ња­за­кул­ту­ру.­Кул­ту­ра­се­не­по­ми­ње­у­по­ли­тич­ким­кам­па­ња­ма.­Не­ма­дру­штве­них­про­ме­на­без­сна­жних­кул­тур­них­и­обра­зов­них­уста­но­ва.­Кул­ту­ра­је­др­жав­на­оба­ве­за­пр­вог­ре­да.­Кул­ту­ра­је­оста­вље­на­по­стра­ни­пре­пу­ште­на­ен­ту­зи­ја­сти­ма­са­мих­ства­ра­ла­ца.­Не­ма­или­је­не­до­вољ­на­по­др­шка­ кул­ту­ри­ од­ стра­не­ др­жа­ве.­Кул­ту­ра­ је­ на­ зад­њем­ме­сту­што­се­ти­че­од­но­са,­фи­нан­си­ја,­по­ло­жа­ја.5

Ка­ко­ др­жа­ва­фи­нан­си­ра­ кул­ту­ру?­ Кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­ др­жа­ве­ кон­цеп­ту­а­ли­зу­је­ се­ из­ме­ђу­ два­ по­ла­ фи­нан­си­ра­ња­ ­­­бу­џе­та­и­тр­жи­шта­(при­ват­ног­пред­у­зет­ни­штва).

Све­што­се­на­ла­зи­на­под­руч­ју­кул­ту­ре­и­умет­но­сти­има­сво­ју­ це­ну.­ Ства­ра­о­ци­ ко­ри­сте­ сво­ја­ ау­тор­ска­ пра­ва,­ до­би­ја­ју­хо­но­ра­ре­за­сво­ја­де­ла­и­јав­не­на­сту­пе,­кул­тур­на­и­умет­нич­ка­де­ла­се­от­ку­пљу­ју­од­стра­не­др­жа­ве,­при­вред­них­пред­у­зе­ћа­или­љу­би­те­ља­умет­но­сти.­Пу­бли­ка­пла­ћа­ сво­је­умет­нич­ке­и­кул­тур­не­по­тре­бе,­та­ко­што­ку­пу­је­књи­гу,­ула­зни­цу­за­по­зо­ри­ште­или­филм.­Па­ипак,­фи­нан­си­ра­ње­кул­ту­ре­и­умет­но­сти­је­спе­ци­фич­но­и­раз­ли­ку­је­се­од­дру­гих­по­слов­них­рад­њи.­На­тр­жи­шту­ро­ба,­нов­ца­и­рад­не­сна­ге­кон­ку­рен­ци­ја­до­во­ди­до­успе­ха­јед­них­и­не­у­спе­ха­дру­гих.­Онај­ко­ви­ше­ула­же­не­го­што­до­би­ја­про­па­да­и­ута­па­се­у­успе­шни­ју­фир­му­или­не­ста­је­са­тр­жи­шта.

„При­вре­да”­и­фи­нан­си­је­у­кул­ту­ри­су­знат­но­дру­га­чи­ји.­Кул­тур­ни­про­из­во­ди­ни­су­про­фи­та­бил­ни­а­пу­бли­ка­ни­је­оба­ве­зна­да­за­до­во­љи­сво­је­кул­тур­не­по­тре­бе­као­што­је­то­слу­чај­са­ег­зи­стен­ци­јал­ним­по­тре­ба­ма.­То­је­раз­лог­што­сва­ка­мо­дер­на­др­жа­ва­на­сто­ји­да­ се­ „ме­ша”­у­ кул­ту­ру­ та­ко­што­је­по­ма­же­или­од­ма­же.­Ве­ћи­или­ма­њи­те­рет­фи­нан­си­ра­ња­кул­ту­ре­па­да­на­др­жа­ву­и­ин­сти­ту­ци­је­ко­је­она­осни­ва.­

4­ Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(2003)­Тран­зи­ци­о­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Ан­дре­је­вић;­Стој­ко­вић,­Б.­(2004)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­и­кул­тур­на­ра­зно­вр­сност­Ср­би­је,­Бе­о­град­

5­ Ко­га­(шта)­др­жа­ва­фа­во­ри­зу­је­у­кул­ту­ри­–­ан­ке­та,­(јул­2011)­По­ли­ти­ка,­Бе­о­град.

Page 52: Култура у транзицији

242

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Мо­дер­на­ др­жа­ва­ по­сред­ством­ бу­џе­та­ фи­нан­си­ра­ оне­ кул­тур­не­ин­сти­ту­ци­је­ко­је­су­од­на­ци­о­нал­ног­ин­те­ре­са­и­ко­је­углав­ном­ чу­ва­ју­ кул­тур­но­ на­сле­ђе.­ То­ су­ на­ци­о­нал­не­ би­бли­о­те­ке,­му­зе­ји,­по­зо­ри­шта,­опе­ре,­ар­хи­ви,­уста­но­ве­за­за­шти­ту­спо­ме­ни­ка­кул­ту­ре.­Раз­у­ме­се,­ове­уста­но­ве­кул­ту­ре­не­мо­гу­фи­нан­сиј­ски­да­оп­ста­ну­без­ма­те­ри­јал­не­по­мо­ћи­из­др­жав­не­ка­се.­Др­жа­ва­ни­је­ са­мо­вла­да­и­пар­ла­мент,­ већ­и­ње­на­вер­ти­кал­на­ор­га­ни­за­ци­ја­­­по­кра­ји­не,­оп­шти­не,­ло­кал­не­за­јед­ни­це­­­ко­је­та­ко­ђе­ути­чу­на­­фи­нан­си­ра­ње­кул­ту­ре.

Не­ке­дру­ге­де­лат­но­сти­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти­мо­гу­у­ве­ћој­ме­ри­да­се­осло­не­на­тр­жи­ште­и­ње­го­ве­за­ко­ни­то­сти.­Из­да­вач­ке­ку­ће­и­филм­ске­ком­па­ни­је,­дис­ко­граф­ске­про­дук­ци­је­мо­гу­да­ра­чу­на­ју­на­до­бит­на­тр­жи­шту.­Успе­шне­ор­га­ни­за­ци­је­у­овим­обла­сти­ма­мо­гу­да­ра­чу­на­ју­на­са­мо­фи­нан­си­ра­ње­и­у­том­слу­ча­ју­бу­џет­ска­по­моћ­ни­је­по­треб­на.­Шта­ви­ше,­ове­ор­га­ни­за­ци­је­су­до­бар­по­ре­ски­об­ве­зник.

Др­жа­ва­по­сред­ством­бу­џе­та­да­је­до­та­ци­је­и­суб­вен­ци­је­ор­га­ни­за­ци­ја­ма­и­ин­сти­ту­ци­ја­ма­кул­ту­ре­и­умет­но­сти.­По­зна­то­је­да­су­тро­шко­ви­по­зо­ри­шне­пред­ста­ве,­му­зеј­ске­по­став­ке,­ку­по­ви­не­књи­га­за­на­ци­о­нал­ну­би­бли­о­те­ку,­ви­со­ки­тро­шко­ви­и­не­мо­гу­се­ци­ље­ви­тих­уста­но­ва­оства­ри­ти­уко­ли­ко­их­др­жа­ва­сво­јим­фи­нан­си­ја­ма­не­по­мог­не.­Ме­ђу­тим,­др­жа­ва­ко­ри­сти­и­ин­стру­мен­те­по­ре­ске­по­ли­ти­ке­да­би­ути­ца­ла­на­фи­нан­сиј­ске­про­це­се­у­кул­ту­ри.­Над­ле­жно­ми­ни­стар­ство­мо­же­да­сма­њи­или­по­ве­ћа­по­ре­ску­сто­пу­не­кој­де­лат­но­сти­у­кул­ту­ри,­да­одо­бри­по­вољ­не­кре­ди­те­и­ни­же­ка­мат­не­сто­пе.­То­ за­ви­си­ од­ лич­но­сти­или­ вла­сти­ ко­је­ од­ре­ђу­ју­ кул­тур­ну­по­ли­ти­ку.­

Ор­га­ни­за­ци­је­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти­мо­гу­да­се­фи­нан­си­ра­ју­ди­рект­но­од­ко­ри­сни­ка­њи­хо­вих­де­ла­и­услу­га­и­у­том­слу­ча­ју­ они­ фор­ми­ра­ју­ сво­ју­ це­ну­ на­ тр­жи­шту.­ При­ват­на­ини­ци­ја­ти­ва­на­кул­тур­ном­тр­жи­шту­упра­во­то­зна­чи­­­сва­ки­кул­тур­ни­про­из­вод­има­сво­ју­це­ну­­­ма­ла­по­зо­ри­шна­дру­жи­на,­при­ват­на­из­да­вач­ка­ку­ћа,­ли­ков­на­га­ле­ри­ја,­дис­ко­граф­ска­про­дук­ци­ја,­итд.­Це­на­се­фор­ми­ра­на­тр­жи­шту­као­и­сва­ка­дру­га­це­на.­Циљ­је­при­ват­не­кул­тур­не­по­ну­де­да­не­бу­де­у­мањ­ку,­да­рас­хо­ди­не­бу­ду­ве­ћи­од­при­хо­да,­а­то­зна­чи­да­се­до­би­је­про­фит.­Ка­ко­до­ћи­до­про­фи­та­ствар­је­о­ко­јој­тре­ба­да­раз­ми­шља­ме­на­џер­у­кул­ту­ри.

Ин­сти­ту­ци­је­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти­пла­ни­ра­ју­при­хо­де­од­пу­бли­ке,­од­др­жа­ве,­од­фон­да­ци­ја­и­спон­зо­ра­али­и­од­дру­гих­ при­вред­них­ де­лат­но­сти­ ко­је­ су­ у­ бли­ском­ до­ди­ру­ са­кул­ту­ром­­­ту­ри­зам,­и­тзв.­ин­ду­стри­ја­кул­ту­ре.­Ту­ри­стич­ка­при­вре­да­мо­же­да­се­ко­ри­сти­и­за­фи­нан­си­ра­ње­кул­тур­них­обје­ка­та,­де­ла,­услу­га,­на­сту­па­умет­ни­ка.­Објек­ти­из­обла­

Page 53: Култура у транзицији

243

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

сти­за­шти­ће­них­спо­ме­ни­ка­кул­ту­ре­мо­гу­се­укљу­чи­ти­у­ту­ри­стич­ке­по­ну­де­са­од­го­ва­ра­ју­ћом­це­ном.­Књи­ге,­сли­ке,­ка­се­те­мо­гу­се­про­да­ва­ти­у­ту­ри­стич­ким­цен­три­ма,­умет­нич­ки­на­ступ­та­ко­ђе­се­мо­же­на­пла­ти­ти.­

Дру­ги­ вид­ фи­нан­сиј­ског­ по­ве­зи­ва­ња­ је­ ин­ду­стри­ја­ кул­ту­ре­или­при­ме­ње­на­умет­ност.­Све­што­се­ства­ра­у­кул­ту­ри­и­умет­но­сти­мо­ра­про­ћи­кроз­„ин­ду­стриј­ске­ру­ке”:­штам­па­ње­књи­га,­сни­ма­ње­пло­ча,­му­зич­ки­ин­стру­мент,­ко­сти­ми­за­опе­ру­и­по­зо­ри­ште,­филм­ска­ин­ду­стри­ја.­По­ве­зи­ва­ње­са­ин­ду­стри­јом­ко­ја­уче­ству­је­у­при­пре­ми­де­ла­кул­ту­ре,­ко­ја­омо­гу­ћа­ва­ма­те­ри­јал­но­по­ја­вљи­ва­ње­ду­ха­кул­ту­ре­и­умет­но­сти­та­ко­ђе­је­те­рен­на­ко­ме­се­мо­гу­на­ћи­фи­нан­сиј­ска­сред­ства­за­кул­тур­не­про­јек­те.­По­треб­но­је­про­на­ћи­за­јед­нич­ки­ин­те­рес­из­ме­ђу­кул­ту­ре­и­тр­жи­шних­ин­те­ре­са.­­

Др­жа­ву­ по­ти­ску­је­ при­ват­но­ пред­у­зет­ни­штво­ у­ кул­ту­ри.­По­сло­ва­ње­у­кул­ту­ри­под­ра­зу­ме­ва­про­да­ју­кул­тур­них­про­из­во­да­али­и­ши­ре­ње­кул­тур­не­све­сти­и­зна­ња­о­кул­тур­ним­чи­ње­ни­ца­ма.­ Дру­гим­ ре­чи­ма,­ при­ма­ран­ циљ­ по­сло­ва­ња­ у­кул­ту­ри­ни­је­то­ли­ко­би­знис,­за­ра­да,­сти­ца­ње­нов­ца,­ко­ли­ко­уна­пре­ђи­ва­ње,­ства­ра­ње­кул­тур­них­и­умет­нич­ких­де­ла­и­за­до­во­ља­ва­ња­кул­тур­но­умет­нич­ких­по­тре­ба­пу­бли­ке.

По­јам­ пред­у­зет­ни­штва­ об­у­хва­та­ ини­ци­ја­ти­ву,­ пред­у­зи­мљи­вост,­ ства­ра­ла­штво,­ ко­ри­шће­ње­ по­слов­них­ ин­фор­ма­ци­ја­ у­ по­слов­ном­ по­ду­хва­ту.­Ино­ва­тив­ност­ и­ скло­ност­ ка­при­хва­та­њу­ ри­зи­ка­ су­ две­ основ­не­ ка­рак­те­ри­сти­ке­ пред­у­зет­ни­штва.­То­су­по­слов­ни­љу­ди­ко­ји­стал­но­тра­га­ју­за­по­слов­ним­успе­хом­и­ са­мим­тим­по­кре­ћу­про­ме­не.­Основ­на­иде­ја­гра­ђан­ско­ка­пи­та­ли­стич­ког­дру­штва­те­ме­љи­се­на­чо­ве­ку­ко­ји­је­за­о­ку­пљен­сво­јим­ин­те­ре­си­ма­ко­је­оства­ру­је­на­тржи­шту,­све­ви­ше­гло­бал­ном­а­све­ма­ње­на­ци­о­нал­ном.­

Пред­у­зет­ни­штво­ у­ кул­ту­ри­ под­ра­зу­ме­ва­ ши­ре­ње­ ре­сур­са­(фи­нан­си­ја)­у­ци­љу­по­бољ­ша­ња­усло­ва­ра­да­(згра­да,­опре­ма,­пла­те)­и­оства­ри­ва­ња­умет­нич­ких­ци­ље­ва.­Нај­пре­тре­ба­са­гле­да­ти­са­да­шњи­прав­ни,­фи­скал­ни,­еко­ном­ски­и­ме­диј­ски­ по­ло­жај­ при­ват­ног­ пред­у­зет­ни­штва­ у­ кул­ту­ри.­ По­сле­јед­не­та­кве­ана­ли­зе­мо­ра­се­учи­ни­ти­сни­мак­кон­крет­не­си­ту­а­ци­је­ у­ при­ват­ном­ пред­у­зет­ни­штву­ кул­ту­ре­ у­ оп­шти­ни,­гра­ду,­по­кра­ји­ни,­ре­пу­бли­ци.

Уна­пре­ђи­ва­ње­ за­кон­ских­ ре­гу­ла­тив­них­ме­ха­ни­за­ма­ за­ви­си­и­од­раз­во­ја­тр­жи­шних­од­но­са.­Тр­жи­ште­јед­на­ко­ва­жи­и­за­кул­ту­ру­као­и­за­дру­ге­де­лат­но­сти.­Лу­кра­тив­ност­(про­фит)­је­мо­тив­при­ват­ног­пред­у­зет­ни­штва­и­у­кул­ту­ри,­а­оства­ру­је­се­пу­тем­тр­жи­шта.

Page 54: Култура у транзицији

244

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Од­пр­вих­об­ли­ка­при­ват­ног­пред­у­зет­ни­штва­у­кул­ту­ри­Ср­би­је­до­да­нас,­учи­њен­је­кру­пан­раз­вој­ни­ко­рак.­Све­се­ви­ше­ши­ри­и­све­пот­пу­ни­је­прав­но­нор­ма­ти­ви­зу­је.­Тран­зи­ци­ја­у­кул­ту­ри­је­на­пр­во­ме­сто­по­ста­ви­ла­при­ва­ти­за­ци­ју.­Мо­ра­се­при­ме­ти­ти­ да­ она­ ни­је­ исто­вет­на­ у­ при­вре­ди­ и­ кул­ту­ри­ и­умет­но­сти.­Др­жа­ва­ ће­и­да­ље­оста­ти­ вла­сник­ во­де­ћих­на­ци­о­нал­них­уста­но­ва­у­кул­ту­ри­(не­ће­би­ти­пре­пу­ште­ни­тр­жи­шту)­али­ће­низ­ма­њих­уста­но­ва­кул­ту­ре­би­ти­при­ва­ти­зо­ва­но­ уз­ши­ре­ње­ про­сто­ра­ за­ ства­ра­ње­ но­вих­ при­ват­них­уста­но­ва­у­кул­ту­ри.

Ме­ђу­тим,­ви­ше­не­ма­ди­ле­ме­да­тр­жи­шно­пред­у­зет­ни­штво­у­кул­ту­ри­фа­во­ри­зу­је­ко­мер­ци­јал­ни­успех­у­од­но­су­на­ви­со­ке­вред­но­сти­кул­ту­ре.­Овај­тип­пред­у­зет­ни­штва­хра­ни­ма­сов­ну­(за­бав­ну)­кул­ту­ру.­Да­ли­ је­елит­на­кул­ту­ра­пре­пу­ште­на­др­жа­ви?

Ов­де­ни­је­реч­о­про­ме­ни­ста­ту­са­це­ло­куп­не­кул­ту­ре­у­од­но­су­на­са­вре­ме­но­дру­штво,­већ­о­по­ре­ме­ћа­ју­рав­но­те­же­из­ме­ђу­кул­ту­ре­за­ба­ве­и­кул­ту­ре­ду­ха­(елит­не­кул­ту­ре).­Тр­жи­ште­са­сво­јим­­вред­но­сти­ма­и­ин­сти­ту­ци­ја­ма­по­го­ду­је­убр­за­ном­ши­ре­њу­кул­ту­ре­за­ба­ве.­То­је­она­кул­ту­ра­ко­ја­је­ути­ли­тар­но­­хе­до­ни­стич­ка­по­сво­јим­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма,­са­сна­жном­по­др­шком­елек­трон­ских­и­штам­па­них­ме­ди­ја.­­Не­ма­ни­ка­кве­сум­ње­да­је­кул­ту­ра­за­ба­ве­у­офан­зи­ви­и­да­та­квој­кул­ту­ри­од­го­ва­ра­чо­век­ко­ји­је­при­мар­но­за­о­ку­пљен­сво­јом­за­ра­дом.­Он­је­пре­ви­ше­умо­ран­да­би­се­по­све­тио­кул­ту­ри­ду­хов­ног­на­по­ра,­оној­кул­ту­ри­ко­ја­тра­жи­по­све­ће­ност­и­тра­га­ње.­О­ње­го­вом­сми­слу­жи­во­та­тре­ба­да­од­лу­чу­је­про­фит­ори­јен­та­ци­ја­а­не­ре­ли­ги­ја,­умет­ност,­иде­о­ло­ги­ја,­на­ци­ја,­др­жа­ва.­Да­ли­је­та­квом­чо­ве­ку­по­треб­на­елит­на­умет­ност­и­кул­ту­ра,­ка­да­је­це­ло­куп­на­ње­го­ва­ми­са­о­на­енер­ги­ја­усме­ре­на­на­мате­ри­јал­ни­оп­ста­нак?­

По­ли­тич­ка­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја­кул­ту­ре­и­и­оп­шти­ин­те­рес­у­кул­ту­ри.­Не­по­сто­ји­са­мо­јед­на­функ­ци­ја­кул­ту­ре.­Две­основ­не­ функ­ци­је­ кул­ту­ре­ су­ прак­тич­на­ (си­стем­ ин­сти­ту­ци­ја)­и­ду­хов­на­(си­стем­по­тре­ба).­У­окви­ру­ових­функ­ци­ја­мо­же­мо­ раз­ли­ко­ва­ти­ сле­де­ће:­ ко­рист,­ за­до­вољ­ство,­ за­ба­ва­(игра),­иде­о­ло­шка­про­па­ган­да­(по­ли­ти­ка),­са­мо­свр­ха­(свр­ха­у­се­би),­зна­ње­(исти­на,­му­дрост),­вред­ност,­ка­тар­за.­Дру­гим­ре­чи­ма,­сва­ко­де­ло­кул­ту­ре­не­че­му­слу­жи,­за­до­во­ља­ва­не­ку­функ­ци­ју,­од­но­сно­по­тре­бу.

На­ци­о­нал­но­ и­ оп­ште­и­сто­риј­ско­ ис­ку­ство­ по­ка­зу­је­ да­ се­кул­ту­ра,­ умет­ност­ и­ обра­зо­ва­ње­мо­гу­ ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ти­ за­раз­не­ци­ље­ве.­Пи­та­ње­ је­са­мо­ за­ко­је.­Ов­де­ће­мо­да­раз­мо­три­мо­ по­ја­ве­ уба­ци­ва­ња­ иде­о­ло­шких­ и­ по­ли­тич­ких­са­др­жа­ја­у­умет­нич­ку­фор­му­да­би­се­„бра­ни­ла”­као­умет­

Page 55: Култура у транзицији

245

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

нич­ко­постиг­ну­ће.­Кул­ту­ра­и­умет­ност­су,­при­ме­ра­ра­ди,­у­функ­ци­ји­раз­об­ли­ча­ва­ња­„на­ци­о­нал­ног­зла”.­Они­се,­на­тај­на­чин,­са­мо­пред­ста­вља­ју­као­не­про­бле­ма­ти­зо­ва­ни­део­кул­ту­ре­дру­штва.­Из­ове­умет­нич­ке­прак­се­сле­ди­бор­ба­за­ста­ту­сну­по­зи­ци­ју­ау­то­ра,­а­по­том­се­ствар­по­ди­же­на­ни­во­кул­ту­ре­и­умет­но­сти­као­та­кве.­Ни­је­ли­ту­реч­о­оп­штем­ин­те­ре­су­у­кул­ту­ри?­Шта­је,­за­пра­во,­оп­шти­ин­те­рес­у­кул­ту­ри?­Ко­га­де­фи­ни­ше?­У­За­ко­ну­о­кул­ту­ри­(2009)­у­чла­ну­3.­­пи­ше:

Ре­пу­бли­ка­Ср­би­ја­ста­ра­се­о­оства­ри­ва­њу­оп­штег­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри­и­о­спро­во­ђе­њу­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­као­ску­па­ци­ље­ва­и­ме­ра­под­сти­ца­ња­кул­тур­ног­раз­во­ја­ко­ји­се­за­сни­ва­на­сле­де­ћим­на­че­ли­ма:

1)­сло­бо­да­из­ра­жа­ва­ња­у­кул­тур­ном­и­умет­нич­ком­ства­ра­ла­штву;

2)­ау­то­но­ми­ја­су­бје­ка­та­у­кул­ту­ри;

3)­отво­ре­ност­и­до­ступ­ност­кул­тур­них­са­др­жа­ја­јав­но­сти­и­гра­ђа­ни­ма;

4)­ува­жа­ва­ње­кул­тур­них­и­де­мо­крат­ских­вред­но­сти­европ­ске­и­на­ци­о­нал­не­тра­ди­ци­је­и­ра­зно­ли­ко­сти­кул­тур­ног­из­ра­за;

5)­ин­те­гри­са­ње­кул­тур­ног­раз­во­ја­у­со­цио­еко­ном­ски­и­по­ли­тич­ки­ду­го­роч­ни­раз­вој­де­мо­крат­ског­дру­штва;

6)­де­мо­кра­тич­ност­кул­тур­не­по­ли­ти­ке;

7)­рав­но­прав­ност­су­бје­ка­та­у­осни­ва­њу­уста­но­ва­и­дру­гих­прав­них­ли­ца­у­кул­ту­ри­и­рав­но­прав­ност­у­ра­ду­свих­уста­но­ва­и­дру­гих­су­бје­ка­та­у­кул­ту­ри;

8)­де­цен­тра­ли­за­ци­ја­у­од­лу­чи­ва­њу,­ор­га­ни­зо­ва­њу­и­фи­нан­си­ра­њу­кул­тур­них­де­лат­но­сти;

9)­под­сти­ца­ње­кул­тур­ног­и­умет­нич­ког­ства­ра­ла­штва­и­очу­ва­ње­кул­тур­ног­и­исто­риј­ског­на­сле­ђа;

10)­под­сти­ца­ње­одр­жи­вог­раз­во­ја­кул­тур­не­сре­ди­не­као­ин­те­грал­ног­де­ла­жи­вот­не­сре­ди­не.­

Ова­ква­ли­ста­оп­штих­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри­по­ста­је­про­блем­ка­да­се­до­но­си­о­ци­др­жав­них­од­лу­ка­у­кул­ту­ри­су­о­че­са­кон­крет­ним­ про­јек­ти­ма­ и­ про­гра­ми­ма.­ Дру­гим­ ре­чи­ма,­ про­блем­у­оства­ри­ва­њу­оп­штег­ин­те­ре­са­у­кул­ту­ри­је­онај­скуп­ства­ра­лач­ких­вред­но­сти­ко­ји­се­на­ви­ше­или­ма­ње­ус­пе­ли­на­чин­по­ли­тич­ки­и­иде­о­ло­шки­ин­стру­мен­та­ли­зу­је,­а­обра­ћа­се­др­жа­ви­за­фи­нан­сиј­ску­по­др­шку.­

По­гле­дај­мо­ шта­ нам­ ну­де­ не­ки­ умет­нич­ки­ „ства­ра­о­ци”­ у­срп­ској­кул­ту­ри.­Ко­ли­ко­сле­де­иде­ал­естет­ског,­а­ко­ли­ко­се­

Page 56: Култура у транзицији

246

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

пре­да­ју­ хе­до­ни­стич­кој­ кул­ту­ри­ и­ по­ли­тич­кој­ ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји?­Ру­жне­сли­ке­на­ци­је­ су­ за­пљу­сну­ле­ са­вре­ме­ну­срп­ску­умет­ност.­Чу­је­мо­од­го­вор­да­ је­то­жи­вот.­Па­све­ је­жи­вот,­али­ни­је­све­умет­ност.­Оно­што­је­не­ка­да­би­ло­умет­ност­не­мо­ра­да­бу­де­и­да­нас.­Хе­ге­лов­ска­есте­ти­ка­са­да­се­ја­вља­као­чул­но­без­иде­је.­А­су­тра,­мо­жда­без­чул­ног­и­без­иде­је.

Ево­не­ко­ли­ко­при­ме­ра.­Ни­је­ма­ли­број­ оства­ре­ња­ у­но­ви­јој­ срп­ској­ ки­не­ма­то­гра­фи­ји­ у­ ко­ји­ма­ се­ „есте­ти­зу­је”­ срп­ски­бру­та­ли­зам­и­при­ми­ти­ви­зам.­Ме­ђу­њи­ма­има­филм­ских­ства­ра­ла­ца­ са­ фил­мо­ви­ма­ ви­со­ке­ умет­нич­ке­ и­ дру­штве­не­вред­но­сти­али­њи­хо­во­окре­та­ње­пре­ма­де­струк­тив­ној­умет­нич­кој­кри­ти­ци­срп­ске­на­ци­је,­ни­је­ус­пут­но.­На­све­ове­по­ја­ве­ан­ти­срп­ске­се­ман­ти­ке­у­срп­ским­фил­мо­ви­ма­скре­нуо­је­па­жњу­ јав­но­сти­филм­ски­кри­ти­чар­Ми­о­драг­Зар­ко­вић:­„У­про­те­клој­де­це­ни­ји­по­сла­ли­смо­у­свет­не­ко­ли­ко­де­ла­ко­ја­не­у­вер­љи­во,­не­и­сти­ни­то­и­остра­шће­но­по­ка­зу­ју­да­ је­срп­ски­на­род­јед­но­ми­ли­тант­но­пле­ме­ко­је­не­зна­ни­шта­дру­го­не­го­да­уби­ја,­пљач­ка,­си­лу­је­и­оти­ма”6.­

У­це­лој­овој­есте­ти­за­ци­ји­срп­ског­бру­та­ли­зма,­ни­је­од­спо­ред­ног­зна­чај­ко­фи­нан­си­ра­ова­кве­фил­мо­ве.­На­про­тив.­Др­жав­ним­ па­ра­ма­ оба­вља­ се­ бес­по­штед­на­ кри­ми­на­ли­за­ци­ја­и­де­мо­ни­за­ци­ја­ соп­стве­ног­на­ро­да.­Пи­та­ње­оста­је­ отво­ре­но:­да­ли­сва­ко­умет­нич­ко­зна­че­ње­мо­ра­да­ужи­ва­по­др­шку­­оних­ко­ји­од­лу­чу­ју­о­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци?

Или,­пред­ста­ва­„Зо­ран­Ђин­ђић”­у­Ате­љеу­212,­го­ди­не­2012.,­за­гре­бач­ког­ре­ди­те­ља­Оли­ве­ра­Фр­љи­ћа.­Пред­ста­ва­по­чи­ње­сце­ном­пра­ња­ру­ку­у­бу­ре­ту­пу­ном­кр­ви­на­ко­ме­пи­ше­„но­ви­ја­ срп­ска­ исто­ри­ја”,­ а­ за­вр­ша­ва­ по­вра­ћа­њем­ по­ срп­ској­за­ста­ви.­Овај­про­па­ганд­ни­пер­фор­манс­тре­ба­по­ве­за­ти­„са­ви­ше­не­го­ ви­дљи­вом­па­то­ло­ги­јом­на­ше­по­зо­ри­шне­ сце­не,­на­ко­јој,­ ових­два­де­сет­ го­ди­на,­ за­вид­ну­уло­гу,­ ако­не­пре­о­вла­ђу­ју­ћу,­ има­ју­ ко­ма­ди­ пре­пу­ни­ псов­ки,­ опро­ста­че­ња­ и­вре­ђа­ња­Ср­ба­те­ан­ти­срп­ске­про­па­ган­де­до­ни­воа­пост­мо­дер­ни­стич­ке­ тем­пи­ра­не­ ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је­ де­би­ли­зма,­кре­те­ни­зма­и­ма­зо­хи­зма.­Број­слу­ча­је­ва­пред­ста­ве­те­вр­сте,­за­јед­но­с­на­шим­фил­мом­(тзв.­Срп­ски­филм­и­оста­ли)­пред­ста­вља­ју­до­во­љан­узо­рак­ви­ше­за­пси­хо­а­на­ли­тич­ки­трет­ман­не­го­за­уо­би­ча­је­ни­кри­тич­ки­трет­ман”7.­

Али­ова­ква­(„па­три­от­ска”)­кри­ти­ка­се­оспо­ра­ва.­Ка­ко?­Лу­кав­ством.­Ко­ри­сте­се­два­ар­гу­мен­та.­Пр­ви­је­да­је­по­зоришна­

6­ (2010)­Сни­мај­срп­ски­да­те­цео­свет­за­мр­зи,­Пе­чат­бр.­128,­Бе­о­град7­ Бр­дар,­М.­(2012)­Хро­ни­ка­ра­зо­ре­не­Тро­је,­Кра­гу­је­вац:­Цен­тар­сло­бод­них­

де­лат­но­сти­

Page 57: Култура у транзицији

247

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

пред­ста­ва­фик­ци­ја,­да­је­сце­на­има­ги­нар­ни­про­стор.­Умет­ност­ру­ши­та­буе­па­за­што­би­по­сто­јао­та­бу­др­жав­не­за­ста­ве.8­Да­кле,­на­јед­ном­ме­сту­умет­ност­се­схва­та­ме­та­фи­зич­ки,­а­на­дру­гом­ре­а­ли­стич­ки.­А­ка­да­се­пљу­ва­ње­по­за­ста­ви­у­по­зо­ри­шној­сце­ни­про­гла­си­ру­ше­њем­та­буа,­на­исти­на­чин­мо­же­да­се­бра­ни­та­бу­од­ру­ше­ња.­Ни­је­да­кле­реч­о­не­ком­ван­по­зо­ри­шном­су­ди­ји­ко­ји­ће­ре­ћи­ово­мо­же­а­ово­не.­Ра­ди­се­о­пра­ву­на­оспо­ра­ва­ње­са­би­ло­ког­ста­но­ви­шта.­Па­три­от­ска­кри­ти­ка­пљу­ва­ња­на­ци­о­нал­не­за­ста­ве­у­умет­но­сти­ле­ги­тим­но­је­ко­ли­ко­и­пра­во­умет­но­сти­да­ру­ши­та­буе.­А­исто­та­ко,­пра­во­је­кри­ти­ке­да­у­то­ме­от­кри­је­иде­о­ло­шку,­по­ли­тич­ку,­или­не­ку­дру­гу­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ју­умет­но­сти.­(Уз­гред­да­под­се­тим­на­ро­ман­ди­рек­то­ра­На­род­не­би­бли­о­те­ке­Ср­би­је­од­2000.­до­2012.­го­ди­не,­Сре­те­на­Угри­чи­ћа,­Не­зна­ни­ју­нак,­штам­пан­ла­ти­ни­цом­у­ко­ме­су­са­мо­две­ре­чи­на­пи­са­не­ћи­ри­ли­цом­„Ср­би­ја”­и­ „Дик­та­тор”.­У­ро­ма­ну­се­не­зна­ном­бо­гу­жр­тву­ју­срп­ска­др­жа­ва­и­на­ци­ја,­тра­ди­ци­ја­и­кул­ту­ра.)­

Раз­у­ме­ се,­ ова­ те­за­ о­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­кој­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ји­умет­но­сти­и­кул­ту­ре,­увек­иза­зи­ва­по­ле­ми­ку.­За­штит­ни­ знак­ за­ по­ли­тич­ке­ и­ иде­о­ло­шке­ са­др­жа­је­ је­ умет­ност,­од­но­сно­кул­ту­ра.­Од­бра­на­твр­ди­да­је­то­умет­ност,­а­не­ска­ред­но­при­ка­зи­ва­ње­ста­ња­на­ци­је.­До­бро.­Али­за­што­би­ту­ма­че­ње­ ко­је­ от­кри­ва­ на­ци­о­нал­но­де­струк­тив­на­ зна­че­ња­би­ло­по­гре­шно­или­не­до­пу­сти­во?­Ме­ђу­тим,­пра­ви­про­блем­је­ у­ сле­де­ћем:­ кул­ту­ра­ је­ сло­бод­ни­ про­стор­ за­ умет­нич­ке­фор­ме.­Сло­бо­да­умет­нич­ког­ства­ра­ла­штва­је­не­у­пит­на.­Ка­ко­да­се­до­но­си­о­ци­др­жав­них­од­лу­ка­у­кул­ту­ри­од­ре­де­пре­ма­од­ре­ђе­ним­стру­ја­ма­у­умет­нич­ком­ства­ра­ла­штву­ко­је­иде­о­ло­шки­и­ан­ти­на­ци­о­нал­но­ин­стру­мен­та­ли­зу­ју­умет­ност?­Да­ли­да­бу­де­„не­у­трал­на”,­да­се­опре­де­љу­је­пре­ма­не­ким­стру­ја­ма,­да­ус­кра­ти­фи­нан­сиј­ску­по­др­шку­та­квим­де­ли­ма?­То­је­зна­чај­но­пи­та­ње­за­др­жав­ну­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је­јер­др­жа­ва­тре­ба­да­шти­ти­оп­шти­ин­те­рес­у­кул­ту­ри.­

Пи­та­ње­за­до­но­си­о­це­др­жав­них­од­лу­ка­у­кул­ту­ри­је,­да­ли­је­ све­што­ је­ по­љу­ кул­ту­ре­ за­слу­жу­је­ јед­нак­ трет­ман­ или­држав­на­власт­у­кул­ту­ри­тре­ба­да­да­је­пред­ност­оним­про­јек­ти­ма­ и­ про­гра­ми­ма­ ко­ји­ не­ до­во­де­ у­ пи­та­ње­ те­мељ­не­вред­но­сти­на­ци­о­нал­ног­по­сто­ја­ња­и­еле­мен­тар­но­до­сто­јан­ство­гра­ђа­на.­Пр­во­ста­но­ви­ште­не­раз­у­ме­при­ро­ду­и­функ­ци­је­др­жав­них­од­лу­ка.­У­сва­кој­др­жа­ви,­до­но­си­о­ци­од­лу­ка­у­кул­ту­ри­не­ким­про­јек­ти­ма­да­ју­пред­ност.­Шта­би­у­су­прот­ном­би­ла­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­де­мо­крат­ски­иза­бра­не­вла­де?­У­дру­гом­слу­ча­ју­пре­ти­опа­сност­да­се­пре­ђе­у­ре­стрик­тив­

8­ Ман­дић­Ри­го­нат,­Т.­(27.­ју­ли­2012)­Та­бу­за­ста­ве,­По­ли­ти­ка­

Page 58: Култура у транзицији

248

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

ни­ (су­зби­ја­ју­ћи)­а­не­под­сти­цај­ни­ (сти­му­ла­тив­ни)­кон­цепт­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.

Ка­ква­је­уло­га­др­жа­ве­у­ду­хов­ном­и­обра­зов­ном­жи­во­ту­на­ци­је?­Као­ор­га­ни­зо­ва­ни­си­стем­ јав­не­вла­сти,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­др­жа­ве­тре­ба­да­се­за­сни­ва­на­оп­штим­ин­те­ре­си­ма­у­овим­обла­сти­ма­на­ци­о­нал­ног­по­сто­ја­ња­и­да­у­скла­ду­са­при­о­ри­те­ти­ма­фи­нан­сиј­ски­по­ма­же­ин­сти­ту­ци­је­кул­ту­ре­и­њи­хо­ве­про­гра­ме.­Бу­џет­ско­фи­нан­си­ра­ње­кул­ту­ре­тре­ба­да­се­усме­ри­на­чу­ва­ње­ма­те­ри­јал­ног­и­не­ма­те­ри­јал­ног­на­сле­ђа­као­и­на­про­гра­ме­и­де­ла­од­на­ци­о­нал­ног­зна­ча­ја.

Ана­ли­за­ ра­да­ Ми­ни­стар­ства­ кул­ту­ре­ у­ Вла­ди­ Ре­пу­бли­ке­Срби­је,­тре­ба­да­по­ка­же­ко­ја­де­ла­(про­гра­ме)­по­ма­же­и­ка­ко­се­од­лу­чу­је­о­рас­по­де­ли­бу­џет­ских­сред­става.­Раз­у­ме­се,­не­ма­сва­ко­Ми­ни­стар­ство­кул­ту­ре­исту­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­и­та­чи­ње­ни­ца­спре­ча­ва­ге­не­ра­ли­за­ци­је­у­оце­ни­њи­хо­вог­ра­да.­Али­по­сто­је­од­лу­ке­ко­је­сиг­на­ли­зи­ра­ју­па­три­от­ски­и­на­ци­о­нал­но­дез­ин­те­гра­тив­ни­ смер.­ Ка­рак­те­ри­сти­чан­ је­ при­мер­oдбијања­Ми­ни­стар­ства­кул­ту­ре­да­по­мог­не­фи­нан­си­ра­ње­еди­ци­је­„Де­сет­ве­ко­ва­срп­ске­књи­жев­но­сти”­у­из­да­њу­Ма­ти­це­срп­ске.­Ко­ми­си­ја­за­фи­нан­си­ра­ње­ка­пи­тал­них­де­ла­у­обла­сти­кул­ту­ре­у­2010.­ го­ди­ни,­ко­ми­си­ја­Ми­ни­стар­ства­кул­ту­ре,­на­чи­јем­је­че­лу­био­проф.­др­­Љу­би­ша­Ра­јић,­до­не­ла­је­од­лу­ку­да­не­по­мог­не­овај­зна­ча­јан­про­је­кат.­У­обра­зло­же­њу­сто­ји­и­сле­де­ће:­„По­след­њих­10­15­го­ди­на­у­кон­зер­ва­тив­ним­по­ли­тич­ким­кру­го­ви­ма­об­но­вље­ни­су­зах­те­ви­за­пра­вље­ње­на­ци­о­нал­них­ка­но­на,­по­себ­но­у­књи­жев­но­сти.Да­ли­ка­нон­тре­ба­да­об­у­хва­ти­пи­сце­ко­ји­пи­шу­на­срп­ском­је­зи­ку,­ко­ји­се­ка­зу­ју­Ср­би­ма,­оне­ко­је­сма­тра­мо­Ср­би­ма­или­пи­сце­ко­ји­пи­шу­у­Ср­би­ји?”9

Овај­део­обра­зло­же­ња­го­во­ри­сам­по­се­би.­Ар­гу­мент­за­од­би­ја­ње­је­по­ли­ти­ка­„кон­зер­ва­тив­них­кру­го­ва”­ко­ја­се­ве­зу­је­за­на­ци­о­нал­не­вред­но­сти.­Раз­ли­ва­се­по­јам­иден­ти­те­та­пи­та­њи­ма­­­шта­је­срп­ско.­А­ка­да­се­по­гле­да­ко­ја­су­де­ла­до­би­ла­но­вац­из­ка­се­Ми­ни­стар­ства,­ви­де­ће­мо­да­су­ту­од­12­ка­пи­тал­них­ де­ла­ и­ Лек­си­кон­ пи­са­ца­ Ју­го­сла­ви­је,­ Еди­ци­ја­100­сло­вен­ских­ро­ма­на.­

Ка­ко­др­жа­ва­од­лу­чу­је­о­на­ци­о­нал­ном­ин­те­ре­су­у­кул­ту­ри?­Ви­ди­мо:­де­ле­ги­ра­од­лу­чи­ва­ње­(arms­lenth’s)­на­ан­ти­па­три­от­ски­ опре­де­ље­не­ ста­во­ве­ о­ на­ци­о­нал­ним­ вред­но­сти­ма.­О­др­жав­ном­нов­цу­од­лу­чу­је­не­ко­ко­при­па­да­на­ци­о­нал­но­­дез­ин­те­гра­тив­ној­стру­ји­ми­шље­ња.­Ре­зул­тат­ је­по­знат:­др­жав­ним­ нов­цем­ се­ у­ 2010.­ го­ди­ни,­ фи­нан­си­ра­ кул­тур­на­

9­ Ра­јић,­Љ.­(28.­8.­2010)­Ни­је­ка­пи­тал­но­све­што­си­ја­зла­то­ти­ском,­По­ли­ти­ка­

Page 59: Култура у транзицији

249

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

прошлост­Ју­го­сла­ви­је,­а­од­ба­цу­је­на­ци­о­нал­ни­про­је­кат­срп­ске­књи­жев­но­сти.­До­кле­ће­мо­да­стиг­не­мо­са­ова­квом­прак­сом­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­–­ни­је­пи­та­ње­за­про­ро­ка.­Сва­ко­са­здра­вим­ра­зу­мом­о­кул­тур­ним­вред­но­сти­ма­мо­же­да­од­го­во­ри­на­то­пи­та­ње.

За­кљу­чак.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­др­жа­ве­­у­Ре­пу­бли­ци­Ср­би­ји­на­ла­зи­се­из­ме­ђу­на­сле­ђа­др­жав­не­бри­ге­за­кул­ту­ру­и­тр­жи­шно­пред­у­зет­нич­ке­ре­гу­ла­ци­је.­Умет­нич­ка­прак­са­у­јед­ном­ши­ро­ком­лу­ку­по­ка­зу­је­да­се­умет­нич­ка­де­ла­по­ли­тич­ки­ин­стру­мен­та­ли­зу­ју.­Фи­нан­си­ра­ње­по­сред­ством­ тр­жи­шта­има­у­Ср­би­ји­од­ре­ђе­на­огра­ни­че­ња,­пре­све­га­у­сла­бој­ма­те­ри­јал­ној­ осно­ви­ дру­штва­ али­ и­ ве­ли­кој­ за­ин­те­ре­со­ва­но­сти­за­про­из­во­де­ма­сов­не­кул­ту­ре.­И­да­ље­су­очи­кул­тур­них­и­умет­нич­ких­ ства­ра­ла­ца­ усме­ре­на­ на­ др­жав­у­ и­ ње­ну­ ка­су.­Отво­ре­но­ је­пи­та­ње­ка­ква­тре­ба­да­бу­де­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­у­усло­ви­ма­ства­ра­ња­де­ла­са­из­ра­зи­то­ан­ти­на­ци­о­нал­ним­зна­че­њи­ма.­Да­ле­ко­од­за­бра­не,­да­ле­ко­од­цен­зу­ре,­али­да­ле­ко­и­од­од­ба­ци­ва­ња­вред­но­сти­на­ци­о­нал­ног­са­мо­по­што­ва­ња.­Про­блем­је­што­др­жав­на­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­не­мо­же­да­сна­жни­је­ути­че­на­кул­тур­не­по­тре­бе.­У­крај­њој­ли­ни­ји,­од­го­вор­ност­за­кре­та­ња­у­кул­ту­ри­па­да­на­вла­да­ју­ћи­кон­цепт­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­др­жа­ве­у­пе­ри­о­ду­тран­зи­ци­је.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Авра­мо­вић,­З.­(2006)­Кул­ту­ра,­Бе­о­град:­За­вод­за­из­да­ва­ње­уџбени­ка­

Авра­мо­вић,­З.­(2003)­Чи­ји­је­књи­жев­ник­и­ње­го­во­де­ло,­Но­ви­Сад:­Из­да­вач­ка­књи­жар­ни­ца­Зо­ра­на­Сто­ја­но­ви­ћа­

Авра­мо­вић,­З.­(1992)­Со­ци­о­ло­шка­осма­трач­ни­ца­кул­ту­ре­и­обра­зо­ва­ња,­Бе­о­град:­Ра­шка­шко­ла­

Бр­дар,­М.­(2012)­Хро­ни­ка­ра­зо­ре­не­Тро­је,­Кра­гу­је­вац:­Цен­тар­сло­бод­них­де­лат­но­сти­

Де­ре­тић,­Ј.­(2004)­Кул­тур­на­исто­ри­ја­Ср­ба,­Бе­о­град:­Фи­ло­ло­шки­фа­кул­тет­

Исто­ри­ја­срп­ске­кул­ту­ре­(1994)­Гор­њи­Ми­ла­но­вац

Лом­пар,­М.­(2012)­Дух­са­мо­по­ри­ца­ња,­Но­ви­Сад:­Ор­фе­ус­

Дру­штво­и­кул­ту­ра­Ср­ба­Ко­со­ва­и­Ме­то­хи­је­у:­збор­ни­ку,­уре­дио­Авра­мо­вић,­З.­(2006)­Ко­сов­ска­Ми­тро­ви­ца:­Фи­ло­зоф­ски­фа­кул­тет­

Пр­њат,­Б.­(2006)­Увод­у­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку,­Но­ви­Сад:­Сти­лос­

Му­лен,­Р.­(2001)­Умјет­ност­и­тр­жи­ште,­Бе­о­град:­Клио­

Ни­ко­ди­је­вић,­Д.­(2012)­Ме­наџ­мент­и­мар­ке­тинг­у­умет­но­сти,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­

Рот,­П.­(1996)­Спон­зо­ри­са­ње­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­Клио­

Page 60: Култура у транзицији

250

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Цве­ти­ча­нин,­П.­и­Ми­лан­ков,­М.­(2011)­Кул­тур­не­прак­се­гра­ђа­на­Ср­би­је,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка

На­род­на­кул­ту­ра­у­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци­Ср­би­је,­уре­дио­Ђур­ко­вић,­М.­и­Ву­ја­ди­но­вић­Д.­(2011)­Бе­о­град:­Ба­клан­култ­

Кул­тур­ни­ре­сур­си­окру­га­Ср­би­је­(2011)­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка­

Ђу­кић,­В.­(2010)­­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра­–­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти,­Ин­сти­тут­за­по­зо­ри­ште,­филм,­ра­дио­и­те­ле­ви­зи­ју

Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­и­кул­тур­на­ра­зно­вр­сност­Ср­би­је,­уре­дио­Стој­ко­вић,­Б.­(2004),­Бе­о­град

Стој­ко­вић,­Б.­(1995)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­европ­ских­ин­те­гра­ци­ја,­Бе­о­град:­ИЕС­

Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(2003)­Тран­зи­ци­о­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Ан­дре­је­вић

Стој­ко­вић,­Б.­(2004)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­и­кул­тур­на­ра­зно­вр­сност­Ср­би­је,­Бе­о­град­

Ми­тро­вић,­Љ.­(2012)­Дру­штво­у­тран­зи­ци­ји,­Ниш:­Фи­ло­зоф­ски­фа­кул­тет

Ра­јић,­Љ.­(28.­8.­2010)­Ни­је­ка­пи­тал­но­све­што­си­ја­зла­то­ти­ском,­По­ли­ти­ка­

Љу­шић,­Р.­Сро­за­ва­ње­ро­до­љу­бља,­у:­Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­бр.1­2,­(2011)­Бе­о­град­

Раз­би­ја­ње­Ју­го­сла­ви­је,­уре­дио­Ђу­рић­Ж.­(2012),­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­по­ли­тич­ке­сту­ди­је­

Page 61: Култура у транзицији

251

ЗОРАН АВРАМОВИЋ

Zoran­Avramović­Institute­for­Pedagogical­Researches,­Belgrade­

SERBIAN­CULTURE­IN­TRANSITION­–­­NEW­CONTRADICTIONS­

Abstract

Three­ key­ transition­ contradictions­ in­ the­ culture­ of­ the­Republic­ of­Serbia­ (and­Serbian­culture)­are:­1)­a­confusing­relation­between­ the­state­and­culture,­2)­the­role­of­the­market­in­culture,­and­3)­political­instrumentalization­ of­ culture­ and­ the­ problem­ of­ general­ interest­ in­culture­and­art.­The­first­part­offers­a­study­of­the­inconsistent­relation­between­ the­ state­ and­ culture­ from­ 1990­ to­ 2011.­ The­ state­ and­ its­cultural­ policy­ are­ criticized­ from­ an­ anti­étatiste­ standpoint.­At­ the­same­ time­ the­ state­ is­ expected­ to­ enable­ cultural­ development.­The­free­market,­as­a­key­factor­of­ transition,­has­not­been­well­accepted­in­ the­ Serbian­ culture­ somewhat­ due­ to­ the­ crisis,­ somewhat­ due­ to­the­traditional­state­support­to­culture­and­arts.­The­second­part­of­the­text­ points­ to­ the­ political­ utilization­ of­ state­ supported­ art.­ Critical­analysis­of­ these­phenomena­ is­ faced­with­ the­dilemmas­ referring­ to­democracy­in­culture,­where­the­issue­of­general­national­interest­arises.­The­conclusion­offers­expectations­of­a­continuation­of­contradictions­

in­cultural­policy­of­Serbia­rather­than­their­solving.­

Key­ words:­ cultural­ policy,­ state,­ market­based­ financing,­ political­­instrumentalization­of­art­

Миле­В.­Пајић,­Лоза­Светог­Симеона­Мироточивог,манастир­Хиландар,­српска­царска­лавра,­­

Света­гора­Атос

Page 62: Култура у транзицији

252

Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340252D УДК 316.72(497.113)

316.42:316.75(497.11)оригиналан научни рад

СТРА­ТЕ­ШКЕ­ДИ­ЛЕ­МЕ­САВРЕМЕ­НЕ­КУЛ­ТУР­НЕ­ПОЛИ­ТИ­КЕ­У­СР­БИ­ЈИ­–­

КО­ЛИ­КО­СМО­ДА­ЛЕ­КО­ОД­УРАВ­НО­ТЕ­ЖЕ­НОГ­

ДЕ­ЛО­ВА­ЊАСа­же­так:­Пред­мет­ра­да­су­стра­те­шке­ди­ле­ме­со­ци­јал­ног­раз­во­ја­ ко­је­ са­др­же­ зна­ча­јан­ по­тен­ци­јал­ да­ ути­чу­ на­ ква­ли­тет­жи­во­та­гра­ђа­на,­па­ти­ме­и­кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ју­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­Срби­ји,­а­ипак­су­то­ком­тран­зи­ци­о­ног­пе­ри­о­да­оста­ле­из­ван­јав­ног­ про­сто­ра­ и­ јав­них­ де­ба­та:­ уну­тра­шња­спо­ља­шња­ кул­ту­ра,­ен­до­ге­ни­ег­зо­ге­ни­ ре­сур­си,­ се­ло­град­ и­ мно­ге­ дру­ге.­Циљ­ ис­тра­жи­ва­ња­је­да­са­гле­да­ком­плек­сност­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ и­ ана­ли­зи­ра­ње­не­ ка­па­ци­те­те­ за­ де­мо­кра­ти­за­ци­ју­ кул­тур­ног­си­сте­ма­и­укљу­чи­ва­ње­се­о­ског­ста­нов­ни­штва­у­кул­тур­ни­жи­вот.­Ем­пи­риј­ско­ис­тра­жи­ва­ње­за­сно­ва­но­је­на­сту­ди­ји­слу­ча­ја­ад­ми­ни­стра­тив­ног,­ ин­ду­стриј­ског­ и­ кул­тур­ног­ цен­тра­ jу­жног­Ба­на­та­ ­­ гра­да­Пан­че­ва­и­ се­ла­на­ње­го­вој­те­ри­то­ри­ји­ко­ји­ се­мо­же­сма­тра­ти­ ре­пре­зен­та­тив­ним­ при­ме­ром­ ускла­ђе­ног­ де­ло­ва­ња­еко­ном­ске,­про­свет­не­и­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­чи­је­су­ак­тив­но­сти­од­пре­суд­ног­ути­ца­ја­на­ква­ли­тет­жи­во­та­гра­ђа­на.­Ис­тра­жи­ва­ње­по­ка­зу­је­ре­зул­та­те­јав­них­прак­тич­них­по­ли­ти­ка­во­ђе­них­по­чев­од­

ВЕСНА ЂУКИЋ

Page 63: Култура у транзицији

253

ВЕСНА ЂУКИЋ

ра­не­фа­зе­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је­по­чет­ком­18.­ве­ка,­па­све­до­да­нас,­а­ ана­ли­зи­ра­ју­ћи­њи­хо­ве­ сна­ге­ и­ сла­бо­сти,­ на­сто­ји­ да­ ука­же­ на­пра­вац­де­ло­ва­ња­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­бу­дућ­но­сти.­

Кључ­не­ре­чи:­стра­те­шке­ди­ле­ме,­одр­жи­ви­раз­вој,­урав­но­те­же­ње­де­ло­ва­ња,­јав­не­прак­тич­не­по­ли­ти­ке,­се­о­ске­за­јед­ни­це,­кул­тур­но­обра­зов­не­уста­но­ве

Увод

Кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­ се­ у­ ра­ду­ раз­у­ме­ као­ јав­на­ прак­тич­на­по­ли­ти­ка­ др­жав­них­ ор­га­на­ упра­ве­ и­ па­ра­др­жав­них­ те­ла­ у­обла­сти­кул­ту­ре­чи­ја­је­свр­ха­да­од­го­во­ри­на­по­тре­бе­и­про­бле­ме­ дру­штва­ и­ по­себ­них­ дру­штве­них­ гру­па,­ а­ де­мо­кра­ти­за­ци­ја­ кул­тур­ног­ си­сте­ма­ –­ као­ спо­соб­ност­ до­но­си­ла­ца­од­лу­ка­ на­ ло­кал­ном­ни­воу­ да­ кроз­ пар­ти­ци­па­ци­ју­ у­ упра­вља­њу­и­од­лу­чи­ва­њу­урав­но­те­же­де­ло­ва­ње­про­на­ла­же­њем­осе­тљи­ве­тач­ке­рав­но­те­же­из­ме­ђу­број­них­ди­хо­то­ми­ја.­Сва­ка­од­њих­ре­пре­зен­ту­је­по­тре­бе­и­про­бле­ме­од­ре­ђе­них­дру­штве­них­гру­па­ко­је,­без­раз­ли­ке,­има­ју­под­јед­на­ко­пра­во­на­кул­ту­ру,­и­то­ка­ко­на­ње­но­ства­ра­ње­и­ко­ри­шће­ње,­та­ко­и­на­уче­шће­у­про­це­су­од­лу­чи­ва­ња­о­пи­та­њи­ма­ко­ја­се­од­но­се­на­сва­ко­днев­ни­жи­вот.­Пре­ма­де­фи­ни­ци­ји­УНЕ­СКО­а,­кул­ту­ра­се­у­ра­ду­схва­та­као­ком­плекс­ду­хов­них,­ма­те­ри­јал­них,­ин­те­лек­ту­ал­них­и­емо­ци­о­нал­них­осо­би­на­ко­је­ка­рак­те­ри­шу­дру­штво­или­дру­штве­ну­гру­пу­об­у­хва­та­ју­ћи­не­са­мо­умет­ност­и­пи­смо,­већ­и­на­чин­жи­во­та,­људ­ска­пра­ва,­вред­но­сне­си­сте­ме,­тра­ди­ци­је­и­ве­ро­ва­ња.

Уну­тра­шња­и­спо­ља­шња­кул­ту­ра

Пр­ва­ у­ ни­зу­ ди­ле­ма­ по­ве­за­на­ је­ са­ раз­у­ме­ва­њем­ зна­че­ња­пој­ма­кул­ту­ра,­а­за­по­тре­бе­ана­ли­зе­ове­стра­те­шке­ди­ле­ме,­осло­ни­ће­мо­ се­ на­ те­о­ри­ју­ ан­тро­по­ло­га­ Едвар­да­ Са­пи­ра.1­Она­ де­фи­ни­ше­пра­ву­ ­­ уну­тра­шњу­кул­ту­ру­ ко­ја­ де­лу­је­ од­по­је­дин­ца­ ка­ ци­ље­ви­ма­ ра­зно­ли­ким­ кре­а­тив­ним­ ини­ци­ја­ти­ва­ма­ „од­до­ле­на­ го­ре”­ (bo­tom­up)­ дa­ би­ се­ за­до­во­љи­ли­ства­ра­лач­ки­ и­ емо­ци­о­нал­ни­ по­ри­ви­ по­је­ди­на­ца­ и­ кул­тур­них­гру­па­у­хе­те­ро­ге­ном­дру­штву­и,­па­тво­ре­ну­–­спо­ља­шњу­кул­ту­ру,­као­ре­зул­тат­тен­ден­ци­је­ујед­но­о­бра­жа­ва­ња­и­хо­мо­ге­ни­за­ци­је­ко­ја­се­раз­ви­ја­на­ме­та­њем­од­ре­ђе­ног­кул­тур­ног­мо­де­ла­„од­го­ре­на­до­ле”­(top­down).­

Пре­ма­Са­пи­ру,­пра­ва­кул­ту­ра­је­уну­тра­шња­и­де­лу­је­од­по­је­дин­ца­ка­ци­ље­ви­ма.­Она­не­мо­ра­би­ти­ни­ви­со­ка­ни­ни­ска­–­већ­је­са­мо­ин­хе­рент­но­хар­мо­нич­на,­урав­но­те­же­на­и­

1­ Са­пир,­Е.­(1974)­Огле­ди­из­кул­тур­не­ан­тро­по­ло­ги­је,­(пре­вео­Спа­сић,­А.­И.),­Бе­о­град:­Бигз

Page 64: Култура у транзицији

254

ВЕСНА ЂУКИЋ

са­мо­за­до­во­ља­ва­ју­ћа.­Пред­ста­вља­из­раз­„бо­га­то­ура­зно­ли­че­ног”,­ а­ипак­не­ка­ко­ је­дин­стве­ног­и­до­след­ног­ста­ва­пре­ма­жи­во­ту­са­ко­јег­се­сми­сао­сва­ког­по­је­ди­ног­еле­мен­та­ци­ви­ли­за­ци­је­са­гле­да­у­ње­го­вој­ве­зи­са­свим­дру­гим­еле­мен­ти­ма.­Пра­ва­кул­ту­ра­је,­иде­ал­но­узев,­кул­ту­ра­у­ко­јој­ни­шта­ни­је­ли­ше­но­ду­хов­ног­сми­сла,­у­ко­јој­ни­је­дан­ва­жан­део­оп­штег­де­ла­ња­не­но­си­са­со­бом­осе­ћа­ње­осу­је­ће­но­сти,­по­гре­шно­усме­ре­ног­или­емо­ци­о­нал­но­рав­но­ду­шног­прег­ну­ћа.­У­пра­вој­кул­ту­ри­се­не­при­хва­та­да­по­је­ди­нац­бу­де­пу­ки­за­вр­тањ,­ен­ти­тет­чи­ји­се­је­ди­ни­ra­i­son­d’e­tre­на­ла­зи­у­пот­чи­ња­ва­њу­не­кој­ко­лек­тив­ној­свр­си­ко­је­он­ни­је­све­стан­или­ко­ја­је­тек­од­не­ке­да­ле­ке­ре­ле­вант­но­сти­ за­ње­го­ва­ за­ни­ма­ња­и­ стре­мље­ња.­ Глав­не­ де­лат­но­сти­ по­је­дин­ца­ мо­ра­ју­ не­по­сред­но­за­до­во­ља­ва­ти­ње­го­ве­вла­сти­те­ства­ра­лач­ке­и­емо­ци­о­нал­не­по­ри­ве,­мо­ра­ју­ва­зда­би­ти­не­што­ви­ше­од­пу­ких­сред­ста­ва­за­оства­ри­ва­ње­не­ког­ци­ља.2­

Про­блем­је,­ме­ђу­тим,­у­то­ме­што­уоп­ште­но­узев,­пра­ва­кул­ту­ра­лак­ше­оп­ста­је­на­ни­жем­ни­воу­ци­ви­ли­за­ци­је­бу­ду­ћи­да­је­та­да­ура­зно­ли­ча­ва­ње­по­је­ди­на­ца­с­об­зи­ром­на­дру­штве­не­и­еко­ном­ске­функ­ци­је­мно­го­ма­ње,­па­пре­ти­и­ма­ња­мо­гућ­ност­ од­ „сво­ђе­ња­ по­је­ди­на­ца­ на­ не­појм­љив­ фраг­мент­дру­штве­ног­ор­га­ни­зма”.­За­то­је­пи­та­ње:­ка­ко­по­жње­ти­нео­спор­на­до­бра­од­ве­ли­ког­ура­зно­ли­ча­ва­ња­функ­ци­ја,­а­исто­вре­ме­но­ не­ из­гу­би­ти­ из­ ви­да­ по­је­дин­ца­ као­ је­згро­ жи­вих­кул­тур­них­ак­тив­но­сти.3­На­тај­ве­лик­и­сло­жен­про­блем­за­сва­ку­ци­ви­ли­за­ци­ју­ко­ја­се­бр­зо­усло­жња­ва,­ни­је­ла­ко­да­ти­од­го­вор,­на­ро­чи­то­има­ју­ћи­у­ви­ду­ко­јим­пу­тем­је­ци­ви­ли­за­ци­ја­кре­ну­ла­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та.­Да­про­блем­бу­де­те­жи­за­ре­ша­ва­ње,­у­Ср­би­ји­су­се­то­ком­дру­ге­по­ло­ви­не­20.­ве­ка­ пу­те­ви­ ка­пи­та­ли­стич­ког,­ ко­му­ни­стич­ког­ и­ со­ци­ја­ли­стич­ког­раз­во­ја­фор­мал­но­раз­дво­ји­ли,­иа­ко­су­се­су­штин­ски­у­ве­ли­кој­ме­ри­укр­шта­ли.­Ово­укр­шта­ње­од­но­си­се­пре­све­га­на­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју­и­ур­ба­ни­за­ци­ју­као­основ­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­мо­дер­ни­за­ци­је­у­„до­ба­раз­во­ја”.4­Те­раз­ли­ке,­као­и­слич­но­сти­у­раз­во­ју,­то­ли­ко­су­ура­зно­ли­чи­ле­дру­штве­не­и­еко­ном­ске­функ­ци­је­да­је­дру­штво,­у­Ср­би­ји­и­остат­ку­све­та,­под­јед­на­ко­те­же­ћи­мо­дер­ни­за­ци­ји,­у­ве­ли­кој­ме­ри­из­гу­би­ло­из­ви­да­по­тре­бе­и­по­тен­ци­ја­ле­по­је­дин­ца.­

Та­ко­је­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­у­Ср­би­ји­то­ком­дру­ге­по­ло­ви­не­20.­ве­ка­до­спе­ла­на­дру­гу­стра­ну­ди­хо­то­ми­је­–­до­спо­ља­шње­кул­ту­ре­ко­ја­са­му­се­бе­не­гра­ди­из­сре­ди­шњих­за­ни­ма­ња­и­

2­ Исто,­стр.­75­76.3­ Исто,­стр.­75­76,­78,­80.4­ Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­Но­ви­Сад:­Све­

то­ви

Page 65: Култура у транзицији

255

ВЕСНА ЂУКИЋ

же­ља­ње­них­но­си­ла­ца,­већ­де­лу­је­од­оп­штих­ци­ље­ва­ка­по­је­дин­цу.5­И,­док­се­уну­тра­шња­кул­ту­ра­пре­но­си­спон­та­но,­вас­пи­та­њем­ уну­тар­ по­ро­ди­це­ и­ ма­њих­ дру­штве­них­ гру­па­уну­тар­ ло­кал­не­ за­јед­ни­це­ у­ ко­ји­ма­ и­ на­ста­је,­ спо­ља­шњу­кул­ту­ру­пре­но­си­ор­га­ни­зо­ван­си­стем­раз­во­ја­кул­тур­них­по­тре­ба.6­Он­је­оли­чен­у­две­ма­ета­бли­ра­ним­ин­сти­ту­ци­о­нал­ним­фор­ма­ма­уну­тар­ко­јих­се­ор­га­ни­зо­ва­но­од­ви­ја­ју­ин­кул­ту­ра­ци­о­ни­про­це­си:­шко­ли­као­пр­вој­уста­но­ви­за­усва­ја­ње­при­хва­ће­них­ кул­тур­них­ вред­но­сти­ у­ од­ре­ђе­ној­ сре­ди­ни­ и­дру­гим­уста­но­ва­ма­кул­ту­ре­у­ко­ји­ма­су­се­чу­ва­ла­кул­тур­на­до­бра­(би­бли­о­те­ке,­ар­хи­ви­и­сл.),­по­пу­ла­ри­са­ла­и­пред­ста­вља­ла­кул­тур­ној­јав­но­сти­(му­зе­ји,­га­ле­ри­је,­по­зо­ри­шта,­кон­церт­не­дво­ра­не­и­сл.).­Овај­ор­га­ни­зо­ва­ни­си­стем­раз­вио­је­и­са­свим­спeцифичан­мо­дел­де­ло­ва­ња­у­кул­ту­ри­–­кул­тур­ни­ди­фу­зи­о­ни­зам7­с­ци­љем­да­омо­гу­ћи­пре­но­ше­ње­уни­вер­зал­них­зна­ња­и­до­ступ­ност­елит­не­кул­ту­ре­чи­је­су­ка­рак­те­ри­сти­ке­ре­пре­зен­та­тив­ност­и­из­вр­сност.­Ме­ђу­тим,­у­не­де­мо­крат­ској­Ју­го­сла­ви­ји­он­се­тран­сфор­ми­сао­у­„дик­та­ту­ру­над­по­тре­ба­ма”.8­

Сту­ди­ја­слу­ча­ја:­Дис­кон­ти­ну­и­тет­про­свет­ног­си­сте­ма­на­те­ри­то­ри­ји­Пан­че­ва­

На­про­сто­ру­ба­нат­ске­ гра­ни­це­ још­1774.­ го­ди­не­ су­по­ста­вље­ни­„прин­ци­пи­но­во­га­оп­ште­га­школ­ско­га­и­про­свет­но­га­си­сте­ма“,­а­1829.­го­ди­не­уве­де­на­је­оп­шта­на­став­на­оба­ве­за­за­сву­омла­ди­ну­спо­соб­ну­за­шко­лу.­Кра­јем­18.­ве­ка­у­гра­ду­Пан­че­ву­је,­осим­че­тво­ро­ра­зред­не­нор­мал­не­шко­ле,­по­сто­ја­ло­још­се­дам­три­ви­јал­них­шко­ла,­а­већ­1802.­­­ма­те­ма­тич­ка­и­де­во­јач­ка­шко­ла.­Исто­вре­ме­но­су­осни­ва­не­шко­ле­и­у­на­се­ље­ним­ме­сти­ма­ко­је­ су­оп­шти­не­из­др­жа­ва­ле,­ а­но­вим­„епо­хал­ним­­ре­фор­ма­ма­школ­ство­је­ре­ор­га­ни­зи­ра­но­и­по­диг­ну­то­на­ви­сок­сте­пен”­та­ко­да­је­„наш­крај­чак­и­за­пад­не­про­вин­ци­је­пре­те­као”.9­То­ком­1776.­осно­ва­на­је­и­„нор­мал­но­уре­ђе­на­шко­ла”­у­се­лу­Омо­љи­ца­у­ко­јој­је­на­ста­ва­тра­ја­ла­две­го­ди­не­„по­цео­дан­од­7.­до­9.­го­ди­не,­по­сле­че­га­је­има­ла­да­до­ђе,­у­не­дељ­не­и­пра­знич­не­да­не,­кроз­да­ље­две­

5­ Са­пир,­Е.­(1974)­Огле­ди­из­кул­тур­не­ан­тро­по­ло­ги­је,­(пре­вео­Спа­сић,­А.­И.),­Бе­о­град:­Бигз,­стр.­78.

6­ Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­ и­ Стој­ко­вић,­ Б.­ (2011)­Кул­ту­ра,­ ме­наџ­мент,­ани­ма­ци­ја,­мар­ке­тинг,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­25­33.

7­ Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2005)­Meнаџмент­умет­но­сти­у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­21.

8­ Го­лу­бо­вић,­З.­(1984)­За­што­дик­та­ту­ра­над­по­тре­ба­ма­ни­је­со­ци­ја­ли­зам,­Со­ци­о­ло­ги­ја­1­2,­Бе­о­град;­Хе­лер,­А.,­Мар­кус,­Ђ.­и­Фе­хер,­Ф.­(1986)­Дик­та­ту­ра­над­по­тре­ба­ма,­Бе­о­град:­Рад

9­ Ми­ле­кер,­ С.­ (2004)­Исто­ри­ја­ ба­нат­ске­ вој­нич­ке­ гра­ни­це­ 1764­1873.,­Пан­че­во:­Исто­риј­ски­ар­хив,­стр.­53­55,­76.

Page 66: Култура у транзицији

256

ВЕСНА ЂУКИЋ

го­ди­не­поф­тор­на­на­ста­ва“,­тј.­вер­ска­на­ста­ва­у­цр­кви.­Деј­ство­шко­ле­ни­је­из­о­ста­ја­ло­бу­ду­ћи­да­је­по­се­ћи­ва­ње­на­ста­ве­у­ срп­ским­шко­ла­ма­ „то­ком­школ­ске­1843/4.­ са­100%­би­ло­бо­ље­не­го­у­ка­ме­ра­лу­и­сву­да“,­ис­ти­че­Ми­ле­кер.­Две­ста­го­ди­на­на­кон­осни­ва­ња,­основ­на­шко­ла­„До­си­теј­Об­ра­до­вић”­у­Омо­љи­ци­­ко­ја­је­то­ком­свог­по­сто­ја­ња­че­сто­ме­ња­ла­ло­ка­ци­је,­1974.­се­пре­се­ли­ла­у­но­ву­згра­ду­у­ко­јој­ра­ди­и­да­нас.­Иа­ко­ ба­шти­ни­ јед­ну­ од­ нај­ста­ри­јих­ тра­ди­ци­ја­ европ­ског­школ­ског­си­сте­ма,­она­го­ди­шњи­цу­осни­ва­ња­бро­ји­од­усе­ље­ња,­за­бо­ра­вља­ју­ћи­чи­та­ва­два­ве­ка­прет­ход­ног­ис­ку­ства.­Про­свет­ни­си­стем­ко­ји­је­у­про­шло­сти,­до­но­сио­из­ван­ред­не­ре­зул­та­те,­да­нас­је­су­о­чен­с­чи­ње­ни­цом­да­ви­ше­од­40­од­сто­ста­нов­ни­штва­на­кон­основ­ног­не­на­ста­вља­да­ље­шко­ло­ва­ње,­или­не­за­вр­ша­ва­ни­оба­ве­зно­основ­но­обра­зо­ва­ње.­Кроз­са­др­жа­је­са­вре­ме­них­на­став­них­про­гра­ма­ко­ји­ма­се­ши­ри­ла­спо­ља­шња­кул­ту­ра­од­ма­лог­зна­ча­ја­за­на­чин­жи­во­та­и­ра­да­на­се­лу,­обра­зо­ва­ње­је­те­жи­ло­да­бу­де­сред­ство­за­из­ди­за­ње­из­над­се­љач­ког­жи­во­та,­а­не­сред­ство­за­ње­го­во­уна­пре­ђе­ње­и­раз­ви­ја­ње.­За­то­шко­ле­код­се­о­ског­ста­нов­ни­штва­ни­су­ус­пе­ле­да­раз­ви­ју­по­тре­бу­за­сти­ца­њем­зна­ња,­што­–­пре­ма­ин­ди­ка­то­ри­ма­ Стра­те­ги­је­ за­ сма­ње­ње­ си­ро­ма­штва­ (Вла­да­РС,­2003)­у­свим­ру­рал­ним­под­руч­ји­ма­у­Ср­би­ји­ге­не­ри­ше­ма­те­ри­јал­но­и­ду­хов­но­си­ро­ма­штво.

Са­пир­је­сва­ку­ду­бо­ку­про­ме­ну­у­то­ку­ци­ви­ли­за­ци­је,­на­ро­чи­то­ сва­ку­про­ме­ну­у­ње­ној­ еко­ном­ској­ осно­ви­–­ ка­ква­ је­би­ла­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја­пра­ће­на­мо­дер­ни­за­ци­јом,­ур­ба­ни­за­ци­јом­и­ор­га­ни­зо­ва­ном­ин­кул­ту­ра­ци­јом,­ви­део­као­узрок­чи­ја­је­по­сле­ди­ца­рас­ту­ра­ње­си­сте­ма­кул­тур­них­вред­но­сти,­те­њи­хо­вог­ пре­при­ла­го­ђа­ва­ња.­У­ слу­ча­ју­ до­ми­на­ци­је­ спо­ља­шње­кул­ту­ре,­као­уско­ло­ка­ли­зо­ва­ног­кул­тур­ног­мо­де­ла­ко­ји­свој­ути­цај­ши­ри­да­ле­ко­из­ван­сво­је­огра­ни­че­не­ур­ба­не­сфе­ре­„она­то­мо­же­да­чи­ни­је­ди­но­по­це­ну­раз­вод­ња­ва­ња­ду­ха,­сра­змер­но­уда­ља­ва­њу­од­свог­до­ма,­те­по­це­ну­из­ро­ђа­ва­ња­у­по­дра­жај­но­ше­пу­ре­ње.­Кад­би­смо­ја­сни­је­схва­та­ли­шта­све­под­ра­зу­ме­ва­бр­зо­ши­ре­ње­или­на­ме­та­ње­јед­не­кул­ту­ре,­до­ко­је­ме­ре­она­осва­ја­кр­ше­ћи­за­чет­ке­здра­ви­јих­са­мо­стал­них­из­да­на­ка,­ма­ње­би­смо­би­ли­ра­ди­да­до­бро­до­шли­цом­ по­здра­вља­мо­ тен­ден­ци­је­ ујед­но­о­бра­жа­ва­ња,­ и­ ма­ње­спрем­ни­да­их­сма­тра­мо­на­пред­ни­ма­по­при­ро­ди.­Кул­ту­ра­се­ла­ко­мо­же­под­ста­ћи­спо­ља,­али­ње­но­по­ти­ски­ва­ње­дру­гом­кул­ту­ром,­би­ла­ова­над­моћ­на­или­не,­ни­је­ни­ка­кав­кул­тур­ни­до­би­так­(...)­Упра­во­за­то­сва­ко­све­сно­на­сто­ја­ње­да­се­јед­на­кул­ту­ра­на­мет­не­не­по­сред­но­и­на­бр­зи­ну,­ма­ко­ли­ко­да­је­под­у­пр­та­до­бром­во­љом,­је­сте­на­ср­тај­на­дух.­Ка­да­се­још­не­ пот­кре­пљу­је­ до­бром­ во­љом­ већ­ вољ­ном­ безду­шношћу,­

Page 67: Култура у транзицији

257

ВЕСНА ЂУКИЋ

та­кав­по­кушај­је­нај­ве­ћи­мо­гу­ћи­зло­чин­про­тив­људ­ског­ду­ха­–­на­и­ме,­он­је­та­да­са­мо­по­ри­ца­ње­кул­ту­ре”.10­

Да­нас,­у­тран­зи­ци­о­ној­Ср­би­ји­су­о­че­ној­са­ду­го­роч­ним­по­сле­ди­ца­ма­ то­та­ли­тар­ног­ си­сте­ма­ „дик­та­ту­ре­ над­ по­тре­ба­ма”­и­ор­га­ни­зо­ва­ног­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ног­на­ме­та­ња­спо­ља­шње­кул­ту­ре,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­ је­пред­из­бо­ром:­да­ље­по­ри­ца­ње­кул­ту­ре­или­урав­но­те­же­ње­де­ло­ва­ња­и­де­мо­кра­ти­за­ци­ја­про­свет­ног­и­кул­тур­ног­си­сте­ма?­

Ен­до­ге­ни­и­ег­зо­ге­ни­раз­вој

На­ред­на­ ди­ле­ма:­ ен­до­ге­ни­ или­ ег­зо­ге­ни­ ре­сур­си­ ­­ од­но­си­се­на­ди­хо­то­ми­ју­уну­тра­шњи­­­спо­ља­шњи­ре­сур­си­одр­жи­вог­раз­во­ја­дру­штва­бу­ду­ћи­да­се­„до­ба­раз­во­ја”11­од­по­чет­ка­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је­до­да­нас,­за­сно­ва­но­на­спо­ља­шњим­ре­сур­си­ма,­за­вр­ша­ва­свет­ском­еко­ном­ском­и­фи­нан­сиј­ском­кри­зом.­Она­по­ка­зу­је­све­не­до­стат­ке­ег­зо­ге­не­по­ли­ти­ке­као­јед­ног­по­себ­ног­ста­ња­ду­ха,­а­ка­ко­се­ово­раз­до­бље­бли­жи­кра­ју,­све­бо­ље­се­ви­ди­да­ је­угро­же­но­или­уни­ште­но­оно­што­ни­је­ не­по­сред­но­ слу­жи­ло­ин­ду­стриј­ском­раз­во­ју­ ко­ји­је­по­стао­ra­i­son­d’e­tat.12­Зе­мља­је­ис­пра­жње­на­и­не­пре­ста­но­ ра­ња­ва­на,­ при­ро­да­ је­ за­га­ђе­на­ штет­ним­ суп­стан­ца­ма,­кул­тур­на­ра­зно­ли­кост­је­из­гу­бље­на­хо­мо­ге­ни­за­ци­јом­и­„ве­стер­ни­за­ци­јом­све­та”,13­а­пра­ва­­­уну­тра­шња­кул­ту­ра14­и­тра­ди­ци­о­нал­на­ис­ку­ства­из­про­шло­сти­на­ста­ла­у­ин­тер­ак­ци­ји­чо­ве­ка­и­при­ро­де­су­за­бо­ра­вље­ни.­Не­ка­да­шњу­уну­тра­шњу­кул­ту­ру­за­ме­ни­ла­је­спо­ља­шња­­­чи­ји­су­ци­ље­ви­би­ли­усме­ре­ни­на­со­ци­о­е­ко­ном­ски­раз­вој­по­тро­шач­ког­дру­штва­ко­јим­су­упра­вља­ли­„тр­жи­ште,­др­жа­ва­и­на­у­ка­као­ве­ли­ке­уни­вер­за­ли­зу­ју­ће­си­ле”.15

10­Са­пир,­Е.­(1974)­Огле­ди­из­кул­тур­не­ан­тро­по­ло­ги­је,­(пре­вео­Спа­сић,­А.­И.),­Бе­о­град:­Бигз,­стр.­96.

11­Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви.

12­Нан­ди,­А.­Др­жа­ва,­у:­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­уре­дио­Закс,­В.­(2001),­Но­ви­Сад:­Све­то­ви,­стр.­11.

13­Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­уре­дио­Закс,­В.­(2001),­Но­ви­Сад:­Све­то­ви,­стр.­6,­8.­и­24.

14­Сапир,­Е.­(1974)­Огледи­из­културне­антропологије,­(превео­Спасић,­А.­И.),­Београд:­Бигз,­стр.­75.

15­Закс,­В.­(2001)­Речник­развоја,­Светови,­Нови­Сад,­стр.­8.

Page 68: Култура у транзицији

258

ВЕСНА ЂУКИЋ

Сту­ди­ја­слу­ча­ја:­Ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја­Пан­че­ва­и­раз­вој­тр­жи­шта

Оп­ште­је­по­зна­то­да­је­беч­ки­двор­у­све­му­тре­ти­рао­Ба­нат­као­ сво­је­ „из­у­зет­но­ ­­ екс­пе­ри­мен­тал­но”­под­руч­је,16­ го­то­во­ре­зер­ви­са­но­за­на­се­ља­ва­ње­и­ко­ло­ни­за­ци­ју­Не­ма­ца,­по­ла­жу­ћи­ве­ли­ку­на­ду­у­њи­хо­во­про­из­вод­но­ис­ку­ство­и­при­вре­ђи­ва­ње.­За­то­и­не­чу­ди­што­је­мо­дер­ни­за­ци­ја­и­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја­на­овом­про­сто­ру­за­по­че­ла­већ­по­чет­ком­18.­ве­ка.­Од­та­да,­па­све­до­пр­ве­де­це­ни­је­21.­ве­ка,­на­те­ри­то­ри­ји­Пан­че­ва­као­ин­ду­стриј­ског­и­тр­го­вач­ког­цен­тра­Ју­го­и­сточ­ног­Ба­на­та,­би­ло­је­че­ти­ри­та­ла­са­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је.­Први­је­за­по­чео­за­вре­ме­Ау­стро­у­гар­ске­мо­нар­хи­је­већ­1722.­го­ди­не­осни­ва­њем­пи­ва­ре­и­ерар­ске­су­ва­че­(др­жав­ни­млин).­Ин­ду­стри­ја­је­у­том­пе­ри­о­ду­би­ла­за­сно­ва­на­на­пре­ра­ди­ра­тар­ских­кул­ту­ра­ко­је­су­до­бро­ра­ђа­ле­на­плод­ној­ба­нат­ској­зе­мљи­бо­га­тој­во­да­ма.­За­хва­љу­ју­ћи­кул­ти­ви­са­њу­„ду­да”­по­че­ла­ је­и­про­из­вод­ња­сви­ле,­уве­де­на­1733.­године.­Осно­ва­на­је­и­фа­бри­ка­сук­на­за­уни­фор­ми­са­ње­вој­ске­(1765)­и­За­вод­за­од­мо­та­ва­ње­сви­ле­ (1769).­Дру­ги­та­лас­у­вре­ме­Кра­ље­ви­не­Ју­го­сла­ви­је­–­ ­ тра­јао­ је­од­1931­1939.­У­том­пе­ри­о­ду­осно­ва­но­ је­се­дам­ фа­бри­ка:­ фа­бри­ка­ си­ја­ли­ца­ (1931),­ пр­ва­ ме­ха­нич­ка­фа­бри­ка­ста­кла­за­про­зо­ре­(1932),­ин­ду­стри­ја­на­ме­шта­ја­и­гра­ђе­вин­ске­ сто­ла­ри­је­ (1934),­ фа­бри­ка­ скро­ба­ (1937),­ фа­бри­ка­ави­о­на­(1937),­пре­ди­о­ни­ца,­бро­до­гра­ди­ли­ште,­ве­ли­ки­жит­ни­си­ло­си­(1938)­и­фа­бри­ка­бе­тон­ских­про­из­во­да­(1939).­На­кон­ за­вр­шет­ка­ II­ свет­ског­ ра­та,­ за­по­чео­ је­ тре­ћи­ та­лас:­осно­ван­ је­шум­ско­ин­ду­стриј­ски­ ком­би­нат­ (1946),­ ћур­чиј­ско­ко­жар­ска­ ра­ди­о­ни­ца­ Зе­мљо­рад­нич­ке­ за­дру­ге­ –­ бу­ду­ћа­Кр­зна­ра,­фа­бри­ка­ обу­ће­ (1955)­ а­ 1956.­ је­ до­не­та­ од­лу­ка­ о­по­ди­за­њу­пе­тро­хе­миј­ског­ком­плек­са.­У­вре­ме­ка­да­су­из­гра­ђе­не­пр­ве­фа­бри­ке­овог­ком­плек­са:­Азо­та­ра­(1962)­и­Ра­фи­не­ри­ја­(1968),­пре­ки­нут­је­рад­„Сви­ла­ре”­(1967)­–­јед­не­од­нај­ста­ри­јих­фа­бри­ка­у­гра­ду.­Пре­ђа­шњи­ре­ла­тив­но­из­ба­лан­си­ра­ни­ен­до­ге­но­ег­зо­ге­ни­кон­цепт­раз­во­ја,­за­ме­њен­ег­зо­ге­ним,­ство­рио­је­ин­ду­стри­ју­ко­ја­за­га­ђу­је­жи­вот­ну­сре­ди­ну­и­угро­жа­ва­уну­тра­шње­ре­сур­се.­Тех­но­ло­ги­ја­пре­ра­де­наф­те­и­нафт­них­де­ри­ва­та­је­не­ко­ли­ко­де­це­ни­ја­но­си­ла­у­се­би­обе­ћа­ње­да­ће­спа­си­ти­љу­де­„од­зно­ја,­те­шког­ра­да­и­су­за”­све­док­се­кра­јем­20.­ве­ка­ни­је­„обе­ло­да­ни­ла­тај­на­да­је­та­на­да­обич­на­из­ми­шљо­ти­на“.17­Че­твр­ти­та­лас­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је­на­са­мом­кра­ју­20.­ве­ка­по­кре­нуо­је­при­ват­ни­сек­тор­па­је­та­ко­са­мо­у­се­лу­Омо­љи­ца­осно­ва­но­не­ко­ли­ко­при­ват­них­

16­Ер­лер,­Ј.­Ј.­(2003)­Ба­нат,­Пан­че­во:­Исто­риј­ски­ар­хив­из­Пан­че­ва,­Књи­жа­ра­Про­та­Ва­са­и­Оп­штин­ска­би­бли­о­те­ка­Опо­во

17­Закс,­В.­(2001)­Речник­развоја,­Светови,­Нови­Сад,­стр.­6.

Page 69: Култура у транзицији

259

ВЕСНА ЂУКИЋ

пред­у­зе­ћа­на­прин­ци­пу­урав­но­те­же­ног­ко­ри­шће­ња­уну­тра­шњих­ и­ спо­ља­шњих­ ре­сур­са:­ „Бос­ бе­тон”­ као­ по­ро­дич­но­пред­у­зе­ће­за­из­град­њу­огра­да­и­про­из­вод­њу­бе­тон­ске­га­лан­те­ри­је,­осно­ва­но­се­дам­де­се­тих­го­ди­на­20.­ве­ка,­ко­је­од­1994.­на­ста­вља­да­во­ди­дру­га­ге­не­ра­ци­ја;­пр­ви­при­ват­ни­млин­у­Ју­жном­Ба­на­ту­„Млин”­(пред­у­зе­ће­осно­ва­но­1992.­у­ста­ром­мли­ну­ еви­ден­ти­ра­ном­ као­ ин­ду­стриј­ско­тех­нич­ко­ на­сле­ђе);­„БиС­ре­ци­кла­жни­цен­тар“­елек­трон­ског­и­елек­трич­ног­отпа­да­осно­ван­2006.­с­ми­си­јом­да­до­при­не­се­ква­ли­те­ту­жи­во­та­ и­ очу­ва­њу­жи­вот­не­ сре­ди­не.­Ме­ђу­тим,­ нај­зна­чај­ни­ји­уну­тра­шњи­раз­вој­ни­ре­сур­си­овог­де­ла­Ба­на­та­–­плод­на­зе­мља­и­бо­гат­ство­во­да,­још­увек­су­не­ис­ко­ри­шће­ни,­па­др­жа­ва­пре­го­ва­ра­са­Ује­ди­ње­ним­арап­ским­еми­ра­ти­ма­о­про­да­ји­зе­мљи­шта,­ чи­шће­њу­ за­пу­ште­них­ ка­на­ла­ за­ на­вод­ња­ва­ње,­об­но­ви­фло­те­реч­ног­бро­дар­ства­и­из­град­њи­лу­ке­у­Пан­че­ву.

Уну­тра­шњи­ ре­сур­си­ су­ обез­вре­ђе­ни,­ за­не­ма­ре­ни­ и­ за­пу­ште­ни,­а­спо­ља­шњи­ви­ше­не­са­др­же­раз­вој­не­по­тен­ци­ја­ле.­Су­о­че­но­ с­ по­сле­ди­ца­ма­ јав­них­ прак­тич­них­ по­ли­ти­ка­ ко­је­се­огле­да­ју­у­кри­зи­кул­ту­ре,­еко­но­ми­је­и­гло­бал­ним­еко­ло­шким­ка­та­стро­фа­ма,­са­вре­ме­но­дру­штво­ства­ра­но­ве­стра­те­ги­је­раз­во­ја.­За­јед­но­са­ино­ва­тив­ним­кре­а­тив­ним­еко­но­ми­ја­ма­и­очу­ва­њем­при­ро­де,­раз­ви­ја­се­свест­да­кул­тур­ни­раз­вој­­­ен­до­ге­ни­(за­сно­ван­на­уну­тра­шњим­ре­сур­си­ма­кон­крет­не­те­ри­то­ри­је)18­и­ег­зо­ге­ни­(иза­зван­или­под­стак­нут­спољ­ним­чи­ни­о­ци­ма),­под­ра­зу­ме­ва­про­цес­на­прет­ка­у­свим­до­ме­ни­ма­људ­ских­ак­тив­но­сти­и­жи­во­та.­Он­се­схва­та­као­„по­сле­ди­ца­ме­ђу­соб­них­ ути­ца­ја­ раз­ли­чи­тих­ кул­ту­ра,­ еко­ном­ског­ про­спе­ри­те­та,­тех­но­ло­шког­раз­во­ја,­про­ме­не­дру­штве­но­по­ли­тич­ког­си­сте­ма­итд.”19

Раз­ви­ја­се­кон­цепт­те­ри­то­ри­јал­но­во­ђе­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­(ter­ri­tory­dri­ven­cul­tu­ral­po­licy)­ко­ји­под­ра­зу­ме­ва­пре­у­зи­ма­ње­од­го­вор­но­сти­за­по­ди­за­ње­ква­ли­те­та­кул­тур­ног­жи­во­та20­кроз­упра­вља­ње­ак­тив­но­сти­ма­и­ре­сур­си­ма­на­ад­ми­ни­стра­тив­но­ уре­ђе­ној­ те­ри­то­ри­ји,­ би­ло­ да­ се­ ра­ди­ о­ те­ри­то­ри­ји­по­кра­ји­не,­ ре­ги­о­на,­ гра­да­ или­ оп­шти­не.21­ То­ под­ра­зу­ме­ва­

18­CE­MAT,­“Glos­sary­key­ex­pres­si­ons­used­in­spa­tial­de­ve­lop­ment­po­li­ci­es­in­Eu­ro­pe“,­Eu­ro­pean­Con­fe­ren­ce­of­Mi­ni­sters­re­spon­sa­ble­for­Spa­tial/Re­gi­o­nal­ Plan­ning­ (Lis­bon,­Co­un­cil­ of­Eu­ro­pe,­ 2006),­ http://www.coe.int/t/dg4/cul­tu­re­he­ri­ta­ge/he­ri­ta­ge/ce­mat/ver­si­on­glos­sa­i­re/Cro­a­te.pdf­­(пре­у­зе­то­30.­11.­2012).

19­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­ и­ Стој­ко­вић,­ Б.­ (2011)­Кул­ту­ра,­ ме­наџ­мент,­ани­ма­ци­ја,­мар­ке­тинг,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­63.

20­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2005)­Meнаџмент­умет­но­сти­у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма,­Бе­о­град:­Клио

21­Ђу­кић,­В.­(2012)­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра,­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти

Page 70: Култура у транзицији

260

ВЕСНА ЂУКИЋ

окре­та­ње­ уну­тра­шњим­ ре­сур­си­ма­ јед­ног­ са­свим­ кон­крет­ног­ме­ста­и­кул­тур­ни­функ­ци­о­на­ли­зам22­као­по­се­бан­мо­дел­де­ло­ва­ња­у­кул­ту­ри.­Он­се­раз­ли­ку­је­од­кул­тур­ног­ди­фу­зи­о­ни­зма­по­ин­вен­тив­но­сти,­ ди­на­мич­но­сти,­ дис­пер­зив­но­сти­и­ пар­ти­ци­па­ци­ји­ раз­ли­чи­тих­ ло­кал­них­ ак­те­ра­ ко­ји­ де­лу­ју­уну­тар­јав­ног,­при­ват­ног­и­ци­вил­ног­сек­то­ра.­Фо­ку­си­ран­на­кул­тур­ни­жи­вот­ло­кал­не­за­јед­ни­це,­а­не­на­елит­ну­кул­ту­ру­као­ до­ми­нант­ни­ мо­дел,­ он­ афир­ми­ше­ раз­ли­чи­те­ кул­тур­не­мо­де­ле­ко­ји­од­го­ва­ра­ју­на­раз­ли­чи­те­кул­тур­не­по­тре­бе­гра­ђа­на.­С­дру­ге­стра­не,­те­ри­то­ри­јал­но­во­ђе­на­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­не­ис­кљу­чу­је­спо­ља­шње­ре­сур­се­већ­кре­а­то­ри­ма­ло­кал­них­јав­них­ прак­тич­них­ по­ли­ти­ка­ ну­ди­мо­гућ­ност­ ком­плек­сног­ин­те­гра­тив­ног­при­сту­па­ко­ји,­на­ме­сто­да­би­ра­из­ме­ђу­уну­тра­шњих­и­спо­ља­шњих­ре­сур­са,­па­жљи­во­ана­ли­зи­ра­где­се,­на­ спек­тру­ из­ме­ђу­њих,­ прак­тич­на­ ло­кал­на­ по­ли­ти­ка­ тре­нут­но­на­ла­зи­и­где­би­тре­ба­ло­да­се­на­ла­зи­у­бу­дућ­но­сти­са­ста­но­ви­шта­кон­цеп­та­одр­жи­вог­раз­во­ја­дру­штва.­

Се­о­ски­и­град­ски­на­чин­жи­во­та

Сле­де­ћа­со­ци­јал­на­ди­ле­ма,­у­ве­ли­кој­ме­ри­по­ве­за­на­са­две­прет­ход­не,­од­но­си­се­на­ди­хо­то­ми­ју­се­ло­–­град­и­пи­та­ње­из­бо­ра­из­ме­ђу­се­о­ског­и­град­ског­на­чи­на­жи­во­та­и­ди­хо­том­них­кул­тур­них­иден­ти­те­та23­о­че­му­де­це­ни­ја­ма­ни­су­во­ђе­не­де­ба­те­ иа­ко­ на­ се­лу­жи­ви­ не­што­ма­ње­ од­ по­ло­ви­не­ укуп­ног­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је.­Ре­зул­тат­то­га­је­не­по­сто­ја­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­пре­ма­се­лу­за­сно­ва­не­на­очу­ва­њу­и­раз­во­ју­ра­зно­ли­ко­сти­(УНЕ­СКО­Кон­вен­ци­ја­о­за­шти­ти­ра­зно­ли­ких­кул­тур­них­из­ра­за,­2005).­­­­

Три­на­ест­ го­ди­на­ на­кон­ де­мо­крат­ских­ про­ме­на­ у­ Ср­би­ји,­струк­ту­рал­на­ ре­фор­ма­ се­о­ског­ кул­тур­ног­ под­си­сте­ма­ ни­је­спро­ве­де­на­ни­ти­је­се­о­ска­кул­тур­на­и­обра­зов­на­ин­фра­струк­ту­ра­ тран­сфор­ми­са­на.­У­ не­до­стат­ку­ де­фи­ни­са­не­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке­пре­ма­се­лу,­јав­не­уста­но­ве­на­ста­вља­ју­да­оба­вља­ју­сво­ју­ми­си­ју­као­у­вре­ме­то­та­ли­тар­ног­ре­жи­ма­дру­ге­Ју­го­сла­ви­је.24­Свр­ха­јав­них­прак­тич­них­по­ли­ти­ка­во­ђе­них­у­том­пе­ри­о­ду,­ са­ не­знат­ним­ раз­ли­ка­ма,­ био­ је­ на­ме­та­ње­ је­дин­стве­ног­ мо­де­ла­ дру­штве­ног­ по­на­ша­ња­ на­ште­ту­ кул­тур­не­ра­зно­ли­ко­сти­ из­ме­ђу­ гра­да­ и­ се­ла.­ Та­кав­ уни­тар­ни­ мо­дел­ко­ји­је­зах­те­вао­еко­ном­ски­и­кул­тур­ни­пре­о­бра­жај­се­ла,­као­

22­Драгићевић­Шешић,­М.­и­Драгојевић,­С.­(2005)­Meнаџмент­уметности­у­турбулентним­околностима,­Београд:­Клио,­стр.­21.

23­Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(1997)­Пра­во­на­раз­ли­ке­се­ло­град,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Ан­дре­је­вић;­Ђу­кић,­В.­(2012)­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра,­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти

24­Ђу­кић,­В.­(2012)­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра,­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти,­стр.­207­228.

Page 71: Култура у транзицији

261

ВЕСНА ЂУКИЋ

основ­но­на­че­ло­имао­је­уки­да­ње­раз­ли­ка.25­Стра­те­шки­циљ­ко­ји­је­про­из­и­ла­зио­из­та­квог­на­че­ла­био­је­пре­о­бра­жај­не­по­жељ­ног­ иден­ти­те­та­ се­ља­штва26­ су­прот­но­ње­го­вој­ де­фи­ни­ци­ји­„сти­му­ла­тив­ног­бо­гат­ства­ко­је­по­ве­ћа­ва­мо­гућ­ност­про­цва­та­људ­ске­вр­сте­и­под­сти­че­сва­ки­на­род­и­сва­ку­гру­пу­да­цр­пе­сна­гу­из­сво­је­про­шло­сти,­те­да­при­хва­та­спо­ља­шње­ути­ца­је­ко­ји­су­у­скла­ду­са­ње­го­вим­вла­сти­тим­осо­бе­но­сти­ма­ и­ та­ко­ на­ста­ви­ про­цес­ вла­сти­тог­ ства­ра­ња”.27­Основ­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­ тог­ иден­ти­те­та:­ еко­ном­ска­ са­мо­до­вољ­ност­и­ кул­тур­на­ ау­то­но­ми­ја28­ огле­да­ле­ су­ се­ у­ вла­сни­штву­ над­зе­мљом­као­основ­ном­вред­но­сти­се­о­ског­на­чи­на­жи­во­та­из­ко­је­су­про­из­и­ла­зи­ле­све­дру­ге­вред­но­сти.­Тач­ни­је,­кул­ту­ра­ра­да­ је­ге­не­ри­са­ла­вред­но­сне­си­сте­ме­ко­ји­су­као­обра­сци­ми­шље­ња­и­по­на­ша­ња,­би­ли­са­свим­раз­ли­чи­ти­од­обра­за­ца­ми­шље­ња­и­по­на­ша­ња­град­ског­ста­нов­ни­штва.­

Те­раз­ли­ке­пи­та­ње­ди­хо­то­ми­је­се­ло­град­до­во­де­у­не­по­сред­ну­ ве­зу­ са­ прет­ход­не­ две­ ди­хо­то­ми­је.­ Ве­за­ је­ са­да­ лак­ше­уоч­љи­ва­бу­ду­ћи­да­је­прет­ход­на­ана­ли­за­по­ка­за­ла­да­је­ме­та­то­та­ли­тар­ног­ре­жи­ма­за­пра­во­би­ла­уну­тра­шња­кул­ту­ра­се­ла­као­основ­ни­ен­до­ге­ни­раз­вој­ни­ре­сурс­ко­ји­је­омо­гу­ћа­вао­се­о­ским­за­јед­ни­ца­ма­да­се­од­у­пру­сна­жном­при­ти­ску­спо­ља­шњих­чи­ни­ла­ца­ раз­во­ја­ –­ хо­мо­ге­ни­за­ци­је­и­ ујед­на­ча­ва­ња.­По­ред­кул­ту­ре­ра­да,­дру­га­од­ли­ка­уну­тра­шње­кул­ту­ре­се­ла­би­ла­је­по­ро­ди­це­уну­тар­ко­је­су­се­од­ви­ја­ле­све­жи­вот­не­функ­ци­је.­Уну­тар­ње­се­про­из­во­ди­ло,­ор­га­ни­зо­ва­ла­по­тро­шња,­не­га,­вас­пи­та­ње­и­за­шти­та­де­це­и­вр­ши­ла­кон­тро­ла­свих­зна­чај­ни­јих­до­га­ђа­ја­у­жи­во­ту­за­јед­ни­це­и­по­је­дин­ца.­Да­кле,­у­пред­рат­ном­се­лу­ни­су­би­ле­раз­гра­на­те­ин­сти­ту­ци­је­ ко­је­ би­ ор­га­ни­зо­ва­но­ вр­ши­ле­ са­мо­стал­не­ функ­ци­је­ из­ван­по­ро­ди­це.­Ме­ђу­тим,­по­сле­II­свет­ског­ра­та,­у­со­ци­јал­но­тки­во­се­ла­по­че­ле­су­да­се­ин­кор­по­ри­ра­ју­мно­го­број­не­дру­штве­не­ин­сти­ту­ци­је­ко­је­су­ре­пре­зен­то­ва­ле­по­ли­ти­ку­пар­ти­је­на­вла­сти­и­гло­бал­не­дру­штве­не­то­ко­ве­раз­во­ја.­

У­ та­квом­ ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ном­ окви­ру,­ кул­тур­но­­про­свет­не­уста­но­ве­и­ор­га­ни­за­ци­је­би­ле­су­ зна­ча­јан­ак­тер­из­град­ње­но­вог­по­ли­тич­ког,­ со­ци­јал­ног,­ еко­ном­ског­и­кул­тур­ног­си­сте­ма.­По­чет­ком­се­дам­де­се­тих­већ­се­мо­гло­кон­ста­то­ва­ти­да­њи­хо­во­при­су­ство­на­се­лу­ди­рект­но­или­ин­ди­рект­но­ути­че­на­укуп­ни­кул­тур­ни­раз­вој,­а­ка­ко­се­ве­ро­ва­ло­

25­Ђукић­ Дојчиновић,­ В.­ (1997)­ Право­ на­ разлике­ село­град,­ Београд:­Задужбина­Андрејевић,­стр.­21­31.

26­Исто,­стр.­67­70.27­Бу­теф­но­чет,­М.­(1978)­Иде­ја­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­и­кул­тур­ни­иден­ти­тет,­Кул­тур­ни­рад­ник­бр.­3,­За­греб,­стр.­112­118.­

28­Мен­драс,­Х.­(1986)­Се­љач­ка­дру­штва,­За­греб:­Гло­бус,­стр.­9.

Page 72: Култура у транзицији

262

ВЕСНА ЂУКИЋ

„и­по­ја­ча­ва­ју­за­по­чет­рас­кид­са­про­шло­шћу,­олак­ша­ва­ју­ћи­по­ја­ву­мно­гих­но­вих­од­но­са­и­дру­штве­них­ци­ље­ва”.29­Од­го­вор­на­ствар­не­кул­тур­не­и­обра­зов­не­по­тре­бе­љу­ди­усту­пи­ло­је­ме­сто­идеј­ном­и­по­ли­тич­ком­об­ли­ко­ва­њу­„но­вог­чо­ве­ка”­ко­ји­би­под­јед­на­ко­био­„по­ме­ри”­пар­тиј­ске­иде­о­ло­ги­је­као­и­иде­о­ло­ги­је­„до­ба­раз­во­ја”.­Тај­зах­тев­за­жр­тво­ва­њем­ин­ди­ви­ду­ал­них­ ин­те­ре­са­ у­ ко­рист­ ви­шег­ ци­ља­ као­ је­дан­ од­узро­ка­дру­штве­не­кри­зе­по­след­њих­де­це­ни­ја­20.­ве­ка30­по­ка­зу­је­да­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­тран­зи­ци­о­не­Ср­би­је,­у­скла­ду­са­ УНЕ­СКО­ Де­кла­ра­ци­јом­ о­ кул­тур­ним­ по­ли­ти­ка­ма­ (до­не­та­у­Мек­си­ко­си­ти­ју,­1982.­го­ди­не)­да­нас­тре­ба­да­тра­жи­на­чи­не­да­ вред­но­сти­ се­о­ског­на­чи­на­жи­во­та­ одр­же­ви­тал­ност­до­при­но­се­ћи­ви­тал­но­сти­се­о­ских­за­јед­ни­ца­и­чи­та­вог­друштва.

Ин­хе­рент­не­уну­тра­шње­вред­но­сти­се­ла­би­ле­су­пре­по­зна­те­као­„ре­ак­ци­о­нар­не”­и­„на­зад­не”­иа­ко­су­по­сво­јој­при­ро­ди,­за­пра­во,­би­ле­опо­зи­ци­о­не.­Има­ју­ћи­у­ви­ду­да­је­ре­жим­те­жио­„по­друштвља­ва­њу”­имо­ви­не,­при­ват­но­вла­сни­штво­над­зе­мљом­ је­ пред­ста­вља­ло­ нај­ве­ћу­ прет­њу­ не­де­мо­крат­ском­ре­жи­му.­Еко­ном­ска­са­мо­до­вољ­ност­се­ља­штва­удру­же­на­са­кул­тур­ном­ау­то­но­ми­јом,­схва­ће­на­је­као­жа­ри­ште­опо­зи­ци­о­ног­де­ло­ва­ња­ко­је­је­Пар­ти­ја­на­сто­ја­ла­да­„су­зби­је”­чи­та­вим­ни­зом­ме­ра­усме­ре­них­на­са­мо­у­прав­ни­со­ци­ја­ли­стич­ки­пре­о­бра­жај­се­ла.31

Ве­ли­ки­број­љу­ди­од­ба­чен­од­„на­пред­ног­сек­то­ра”­и­уда­љен­од­ста­рих­на­чи­на­жи­во­та,­по­стао­је­из­гна­ник­у­вла­сти­тој­зе­мљи­при­ну­ђен­да­се­сна­ла­зи­из­ме­ђу­тра­ди­ци­је­и­мо­дер­ни­те­та.32­По­сле­ди­ца­та­кве­јав­не­прак­тич­не­по­ли­ти­ке­на­мет­ну­те­„од­го­ре”­био­ је­ за­бо­рав­тра­ди­ци­о­нал­них­кул­тур­них­обра­за­ца,­ис­ку­ста­ва­и­вред­но­сти.­Се­ља­штво­пре­пла­вљу­је­ур­ба­на­кул­ту­ра,33­али­–­ка­ко­Са­пир­ка­же,­по­це­ну­раз­вод­ња­ва­ња­духа,­сра­змер­но­уда­ља­ва­њу­од­свог­до­ма.

29­Су­дар­ски,­ В.­ Се­ло­ и­ кул­ту­ра,­ у:­Кон­грес­ кул­тур­не­ ак­ци­је­ СР­Ср­би­је,­(1971),­Кра­гу­је­вац,­стр.­751.

30­Го­лу­бо­вић,­З.­(1988)­Кри­за­иден­ти­те­та­са­вре­ме­ног­ју­го­сло­вен­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

31­Сто­ја­ков,­С.­Ак­ту­ел­на­идеј­но­по­ли­тич­ка­пи­та­ња­со­ци­ја­ли­стич­ког­са­мо­у­прав­ног­пре­о­бра­жа­ја­кул­ту­ре­ (увод­но­из­ла­га­ње­на­сед­ни­ци­Пред­сед­ни­штва­ПК­СКВ­у­Но­вом­Са­ду),­у:­Ак­ту­ел­но­сти­(1980),­Но­ви­Сад:­ПК­СКВ,­стр.­13.

32­Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви,­стр.­8.

33­Мен­драс,­Х.­(1986)­Се­љач­ка­дру­штва,­За­греб:­Гло­бус,­стр.­9.

Page 73: Култура у транзицији

263

ВЕСНА ЂУКИЋ

Сту­ди­ја­слу­ча­ја:­Пам­ће­ње­би­бли­о­те­ке­­До­ма­кул­ту­ре­у­Омо­љи­ци

Би­бли­о­те­ка­До­ма­кул­ту­ре­сме­ште­на­је­у­склад­но­уре­ђе­ном­про­сто­ру­ ко­јим­ до­ми­ни­ра­ ко­пи­ја­ сли­ке­ ве­ли­ког­ фор­ма­та­„Се­о­ба­ Ср­ба”­ Па­је­ Јо­ва­но­ви­ћа.­ Ме­ђу­тим,­ она­ не­ма­ за­ви­чај­ни­фонд,­ни­ти­по­зајм­љу­је­за­ви­чај­ну­гра­ђу,­већ­се­чак­и­штам­па­на­из­да­ња­об­ја­вље­на­у­ се­лу­ (ли­сто­ви­Жи­вот­се­ла,­Омољ­ча­нин)­ша­љу­Градскoj­би­бли­о­те­ци­у­Пан­че­ву.­Бу­ду­ћи­да­ни­је­про­гра­ми­ра­на­као­уста­но­ва­пам­ће­ња34­бо­га­те­исто­ри­је­и­тра­ди­ци­је­се­ла,­она­не­„пам­ти”­ни­Ве­ли­ку­се­о­бу­под­па­три­јар­хом­Чар­но­је­ви­ћем­при­ка­за­ну­на­из­ло­же­ној­ сли­ци,­ни­ти­ ус­по­ста­вља­ ве­зу­ из­ме­ђу­ се­о­ба­ и­ на­се­ља­ва­ња­ ме­ста.­Иа­ко­ре­дов­но­об­на­вља­књи­жни­фонд,­ни­је­на­ба­ви­ла­ књи­ге­Исто­риј­ског­ар­хи­ва­у­Пан­че­ву­упра­во­о­на­се­ља­ва­њу,­кул­ту­ри,­про­све­ти,­при­вре­ди­и­дру­гим­дру­штве­ним­пи­та­њи­ма­Омо­љи­це­у­ вре­ме­ба­нат­ске­ гра­ни­це­ ко­је­ су­по­ну­ђе­не­бес­плат­но.­Ти­ме­она­не­омо­гу­ћа­ва­гра­ђа­ни­ма,­у­скла­ду­са­„За­ко­ном­о­би­бли­о­теч­ко­ин­фор­ма­ци­о­ној­де­лат­но­сти”,­при­ступ­„ин­фор­ма­ци­ја­ма,­зна­њи­ма­и­иде­ја­ма”­о­кул­ту­ри­се­ла,­ка­ко­би­их­бо­ље­раз­у­ме­ли,­са­гле­да­ли­њи­хо­ве­им­пли­ка­ци­је­и­на­њи­хо­вим­по­у­ка­ма­раз­ви­ја­ли­но­ве­са­вре­ме­не­кон­цеп­те­жи­во­та.­Би­бли­о­те­ка­ове­чи­та­лач­ке­по­тре­бе­ни­је­иден­ти­фи­ко­ва­ла,­ни­ти­раз­ви­ла­код­ста­нов­ни­штва,­те­их­сво­јим­услу­га­ма­и­не­за­до­во­ља­ва.­На­пи­та­ње:­„за­што­не­по­се­ду­је­пи­са­не­из­во­ре­о­на­се­ља­ва­њу­и­исто­ри­ји­се­ла”35,­би­бли­о­те­кар­ка­је­од­го­во­ри­ла­да­се­рет­ко­по­ка­зу­је­ин­те­ре­со­ва­ње­за­та­квим­књи­га­ма­због­че­га­их­они­и­не­на­ба­вља­ју.­Де­це­ни­ја­ма­не­ме­ња­ју­ћи­струк­ту­ру­ко­ри­шће­ња­књи­жног­фон­да­и­ме­то­де­ра­да,­ори­јен­ти­ше­се­ско­ро­ис­кљу­чи­во­на­по­сто­је­ће­чи­та­лач­ке­на­ви­ке.­Та­ква­по­ли­ти­ка­ути­че­да­број­ко­ри­сни­ка­то­ком­го­ди­на­зна­чај­но­опа­да:­док­је­1984.­из­но­сио­ви­ше­до­11­од­сто­ста­нов­ни­штва,­1988.­се­сма­њио­на­око­8­од­сто36­да­би­2008.­пао­на­ма­ње­од­3­од­сто­са­све­га­100­200­чла­но­ва­–­што­је­про­сек­за­сва­се­ла­у­Пан­че­ву37.

34­Три­фу­но­вић,­ Б.­ (2010)­ За­ви­чај­не­ ди­ги­тал­не­ би­бли­о­те­ке,­Кул­ту­ра­ бр.­129,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка,­стр.­155.

35­Ин­тер­вју­спро­ве­ден­ав­гу­ста­2012.36­Ђу­кић­ Дој­чи­но­вић,­ В.­ (1995)­Ути­цај­ ор­га­ни­за­ци­је­ кул­тур­них­ де­лат­но­сти­на­об­ли­ко­ва­ње­кул­тур­ног­жи­во­та­се­ла,­док­тор­ска­ди­сер­та­ци­ја,­Бе­о­град:­Уни­вер­зи­тет­умет­но­сти­у­Бе­о­гра­ду,­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти,­стр.­210.

37­Не­дељ­ни­лист­Пан­че­вац,­http://www.pan­ce­vac­on­li­ne.rs­/arhiva/!4029/08kul­tu­ra.htm­.­(пре­у­зе­то­10.­1.­2013).­

Page 74: Култура у транзицији

264

ВЕСНА ЂУКИЋ

Пре­о­ста­ли,­ иа­ко­ зна­чај­но­ сма­њен­ по­тен­ци­јал­ се­ла­ за­ кул­тур­ну­ево­лу­ци­ју­ко­ји­је­„оп­стао­упр­кос­раз­во­ју”38­пре­нет­је­у­град­ске­му­зе­је,­ар­хи­ве­и­би­бли­о­те­ке­ко­је­се­ља­штво­ни­је­по­се­ћи­ва­ло.­На­тај­на­чин­је­ма­те­ри­јал­на­и­не­ма­те­ри­јал­на­кул­тур­на­ба­шти­на­ско­ро­у­пот­пу­но­сти­одво­је­на­од­се­о­ског­ста­нов­ни­штва­ко­је­ју­је­ге­не­ра­ци­ја­ма­уна­зад­ства­ра­ло,­а­да­нас­је­одво­је­на­и­од­град­ског­ста­нов­ни­штва­бу­ду­ћи­да­је­ве­ћи­на­му­зе­ја­за­тво­ре­на­због­не­до­стат­ка­сред­ста­ва­за­адап­та­ци­ју­и­ства­ра­ње­ оп­ти­мал­них­ усло­ва­ за­ рад­и­ из­ла­га­ње­му­зеј­ских­пред­ме­та.­Та­ко­из­ла­зи­да­је­пре­ки­ну­то­ин­сти­ту­ци­о­нал­но­се­ћа­ње­и­пам­ће­ње­те­ко­ви­на­про­шло­сти,­а­ба­шти­ни­ус­кра­ће­на­мо­гућ­ност­да­ути­че­на­раз­вој­са­вре­ме­ног­дру­штва.­

Сту­ди­ја­слу­ча­ја:­Стар­че­вач­ка­кул­ту­ра­­ис­под­зе­мље

Ства­ра­ла­штво­на­се­лу­се­же­чак­до­ра­ног­нео­ли­та­­ка­да­се­у­вре­ме­по­ја­ве­ зна­чај­них­ино­ва­ци­ја­ на­ цен­трал­ном­Бал­ка­ну,­на­те­ри­то­ри­ји­Пан­че­ва,­при­бли­жно­из­ме­ђу­5300­и­4500.­п.­н.­е.,­раз­ви­ла­„Стар­че­вач­ка­кул­ту­ра”.­Из­у­зет­но­зна­чај­ни­по­крет­ни­на­ла­зи­от­кри­ве­ни­то­ком­ви­ше­ар­хе­о­ло­шких­екс­пе­ди­ци­ја­у­се­лу­Стар­че­во,­по­чев­од­1912.­све­до­1970.­пре­не­ти­су­у­му­зе­је­у­Бе­о­гра­ду­и­Пан­че­ву.­Ло­ка­ли­тет­је­„кон­зер­ви­ран”­на­но­си­ма­зе­мље39,­та­ко­да­in­si­tu­не­ма­ма­те­ри­јал­них­и­не­ма­те­ри­јал­них­ тра­го­ва­не­по­крет­ног­ кул­тур­ног­до­бра­на­ ко­јем­су,­пре­се­дам­хи­ља­да­го­ди­на­–­за­хва­љу­ју­ћи­бли­зи­ни­Ду­на­ва­и­плод­ној­зе­мљи,­раз­ви­је­не­епо­хал­не­ино­ва­ци­је­у­на­чи­ну­жи­во­та:­до­та­да­но­мад­ско­ста­нов­ни­штво­је­по­че­ло­да­ства­ра­трај­на­стам­бе­на­на­се­ља­у­ко­ји­ма­су­за­ис­хра­ну­кул­ти­ви­са­не­ра­тар­ске­кул­ту­ре­од­при­пи­то­мље­них­би­ља­ка­(пше­ни­ца­и­је­чам)­и­уз­га­ја­не­до­ма­ће­жи­во­ти­ње­ (го­ве­че,­ сви­ња,­ов­ца­и­ко­за).­Ло­ка­ли­тет­по­ко­јем­је­нај­ста­ри­ја­кул­тур­на­гру­па­ста­ри­јег­ нео­ли­та­ на­ овом­ де­лу­ Бал­ка­на­ до­би­ла­ име­ „Стар­че­вач­ка­кул­ту­ра”,­1990.­је­про­гла­шен­за­Спо­ме­ник­кул­ту­ре­од­из­у­зет­ног­зна­ча­ја,­али­на­са­мом­ло­ка­ли­те­ту­то­ком­чи­та­вог­ве­ка­ни­је­ по­ста­вље­но­чак­ни­обе­леж­је­ ко­је­ ука­зу­је­ на­ ово­епо­ним­но­на­ла­зи­ште­ра­но­не­о­лит­ске­кул­ту­ре.

Ако­са­ове­вре­мен­ске­дис­тан­це­по­ку­ша­мо­објек­тив­но­да­са­гле­да­мо­не­по­сред­ну­про­шлост­кра­ја­20.­ве­ка,­уви­де­ће­мо­да­не­ка­да­шњи­иде­о­ло­шки­ци­ље­ви­да­нас­не­мо­гу­да­бу­ду­кон­цеп­ту­ал­на­ осно­ва­ де­мо­крат­ског­ нео­ли­бе­рал­ног­ дру­штва­ у­тран­зи­ци­ји­у­ко­јем­до­ми­ни­ра­кул­тур­ни­плу­ра­ли­зам­–­ка­ко­

38­Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви

39­Не­дељ­ник­Вре­ме­http://www.vre­me.com­/cms­/vi­ew.ph­p?id­=924851­(преузе­то­10.­1.­2013)

Page 75: Култура у транзицији

265

ВЕСНА ЂУКИЋ

у­по­гле­ду­плу­ра­ли­зма­вла­сни­штва­и­тр­жи­шта,­та­ко­и­по­ли­тич­ког­ плу­ра­ли­зма.40­Ово­бу­ду­ћи­да­при­ват­но­ вла­сни­штво­над­зе­мљом­као­основ­ним­ре­сур­сом­кул­тур­ног­и­еко­ном­ског­раз­во­ја­ се­ла­ ко­је­ је­ социјалистички­ ре­жим­де­фи­ни­сао­ као­прет­њу,­ да­нас­ са­ ста­но­ви­шта­ тр­жи­шне­ еко­но­ми­је­ –­ пред­ста­вља­сна­гу­и­мо­гућ­ност­одр­жи­вог­раз­во­ја­дру­штва­у­ко­јем­сви­гра­ђа­ни­мо­гу­да­оства­ру­ју­ути­цај­на­укуп­ну­сфе­ру­вла­сти.­С­дру­ге­стра­не,­са­свим­је­ра­зу­мљи­во­да­са­вре­ме­но­дру­штво­чи­ја­је­основ­на­вред­ност­сло­бод­но­тр­жи­ште,­при­хва­та­вред­но­сти­спо­ља­шње­кул­ту­ре­ко­ја­се­све­бр­же­ши­ри­гло­бал­ним­тр­жи­штем­и­но­вим­тех­но­ло­ги­ја­ма,­на­ста­вља­ју­ћи­да­за­не­ма­ру­је­по­је­дин­ца­и­уру­ша­ва­ен­до­ге­не­ре­сур­се­ко­ји­су­у­про­шло­сти,­за­хва­љу­ју­ћи­ге­о­стра­те­шком­по­ло­жа­ју­и­при­род­ним­по­тен­ци­ја­ли­ма­–­од­ра­ног­нео­ли­та­па­све­до­дру­ге­по­ло­ви­не­20.­ве­ка­омо­гу­ћа­ва­ли­раз­вој­ино­ва­ци­ја­епо­хал­ног­тран­сна­ци­о­нал­ног­ ка­рак­те­ра­ (Стар­че­вач­ка­ кул­ту­ра,­ ра­на­фа­за­ин­ду­стриј­ске­ре­во­лу­ци­је,­за­че­ци­европ­ског­про­свет­ног­си­сте­ма­и­сл.).

Де­мо­крат­ски­си­стем­ни­30­го­ди­на­на­кон­ак­тив­не­иде­о­ло­шке­бор­бе­про­тив­опо­зи­ци­о­них­еле­ме­на­та­се­о­ске­кул­ту­ре,­и­да­ље­не­пре­по­зна­је­се­о­ско­ста­нов­ни­штво­као­мар­ги­на­ли­зо­ва­ну­дру­штве­ну­гру­пу­ко­ју­је­по­треб­но­укљу­чи­ти­у­дру­штве­ни­и­кул­тур­ни­раз­вој.­Ни­јед­на­си­стем­ска­ме­ра­у­обла­сти­кул­ту­ре­ни­је­прак­тич­но­при­ме­ње­на,­ни­ти­је­де­ба­то­ва­на­у­јав­но­сти.­Кул­тур­на­јав­ност­у­Ср­би­ји­ни­је­за­ин­те­ре­со­ва­на­за­про­бле­ме­ се­ла,­ ни­ти­ пре­по­зна­је­ ра­зно­ли­кост­ кул­тур­них­ из­ра­за­ и­иден­ти­те­та­у­се­лу­и­гра­ду­(УНЕ­СКО­Кон­вен­ци­ја,­2005)­као­сти­му­ла­тив­но­ бо­гат­ство­ ко­је­ тре­ба­ са­чу­ва­ти­ од­ за­бо­ра­ва,­раз­ви­ја­ти,­ уна­пре­ђи­ва­ти­ и­ пре­не­ти­ бу­ду­ћим­ ге­не­ра­ци­ја­ма.­Од­Дру­гог­свет­ског­ра­та­на­ова­мо,­око­50%­се­о­ског­ста­нов­ни­штва­је­на­пу­сти­ло­се­ло,­та­ко­да­од­90%­ра­них­пе­де­се­тих,­са­да­на­се­лу­жи­ви­око­40%­укуп­ног­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је41.­Ако­се­у­бли­ској­бу­дућ­но­сти­не­пре­ду­зму­под­сти­цај­не­ме­ре­кул­тур­ног­раз­во­ја­се­ла,­за­на­ред­них­50­го­ди­на­би­се­ла­мо­гла­пот­пу­но­да­ се­ис­пра­зне­чи­ме­би­по­тен­ци­јал­ ра­зно­ли­ко­сти­кул­тур­них­из­ра­за­трај­но­и­не­по­врат­но­био­уни­штен.

40­Дра­го­је­вић,­С.­Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам,­ин­тер­кул­ту­ра­ли­зам,­тран­скул­ту­ра­ли­зам,­плу­ри­кул­ту­ра­ли­зам:­су­прот­ста­вље­ни­или­на­до­пу­њу­ју­ћи­кон­цеп­ти,­у:­Кул­ту­ра,­етич­ност,­иден­ти­тет,­уред­ник­Ча­чић­Кум­пес,­Ј.­(1999),­За­греб:­Ин­сти­тут­за­ми­гра­ци­је­и­на­род­но­сти,­На­кла­да­Је­сен­ски­и­Турк­и­Хр­ват­ско­со­ци­о­ло­шко­дру­штво,­стр.­7.

41­Пре­ма­про­це­ни­Ре­пу­блич­ког­за­во­да­за­ста­ти­сти­ку­за­2008.­го­ди­ну­у­на­се­љи­ма­ко­је­ста­ти­сти­ка­во­ди­као­„оста­ла”­(што­укљу­чу­је­се­о­ска­и­при­град­ска­на­се­ља)­жи­ви­41,­84­%­ста­нов­ни­штва­Ср­би­је.

Page 76: Култура у транзицији

266

ВЕСНА ЂУКИЋ

За­кљу­чак:­но­ви­кон­цепт­одр­жи­вог­раз­во­ја

Да­би­се­по­на­вља­ње­гре­ша­ка­мо­гло­из­бе­ћи,­раз­вој­не­шан­се­21.­ве­ка­се­на­ла­зе­у­де­мо­кра­ти­за­ци­ји­и­да­љој­де­цен­тра­ли­за­ци­ји­на­ци­о­нал­ног­ кул­тур­ног­ си­сте­ма­и­по­ди­за­њу­ње­го­вих­ка­па­ци­те­та­за­урав­но­те­же­ње­де­ло­ва­ња42­на­ди­хо­том­не­фак­то­ре­одр­жи­вог­раз­во­ја­дру­штва.­Кључ­одр­жи­во­сти­мо­гао­би­би­ти­у­ко­ри­шће­њу­спо­ља­шњих­чи­ни­ла­ца­–­укљу­чу­ју­ћи­спо­ља­шњу­кул­ту­ру,­да­би­се­ак­ти­ви­ра­ли­уну­тра­шњи­раз­вој­ни­ре­сур­си­и­уну­тра­шња­кул­ту­ра.­То­би­омо­гу­ћи­ло­да­ло­кал­не­за­јед­ни­це­–­град­ске­и­се­о­ске,­са­сво­јим­уну­тра­шњим­по­тен­ци­ја­ли­ма­по­ста­ну­про­стор­у­ко­ме­спо­ља­шњи­чи­ни­о­ци­„од­го­ре­на­до­ле”­под­сти­чу­кре­а­тив­ност,­ино­ва­ци­је­и­но­ве­кре­а­тив­не­и­ино­ва­тив­не­пред­у­зет­нич­ке­ини­ци­ја­ти­ве­„од­до­ле­на­го­ре”.­

Ова­кав­кон­цепт­одр­жи­вог­урав­но­те­же­ног­ ен­до­ге­но­ег­зо­ге­ног­раз­во­ја­под­ра­зу­ме­ва­си­стем­ска­ре­ше­ња­очу­ва­ња,­пре­но­ше­ња­и­ко­ри­шће­ња­тра­ди­ци­о­нал­них­зна­ња­и­ор­га­ни­за­ци­је­ко­ји­ се­ мо­гу­ на­у­чи­ти­ и­ на­до­гра­ди­ти­ кроз­ раз­ли­чи­те­ фор­мал­не­ и­ не­фор­мал­не­ об­ли­ке­ уче­ња­ у­ град­ским­ и­ се­о­ским­шко­ла­ма,­уста­но­ва­ма­и­ор­га­ни­за­ци­ја­ма­кул­ту­ре.­То­зах­те­ва­ини­ци­ра­ње­ тран­скул­ту­рал­ног­ и­ ин­тер­кул­тур­ног­ ди­ја­ло­га­свих­кул­тур­них­гру­па­у­до­ди­ру­и­ме­ђу­од­но­су­на­ло­кал­ном­и­на­ци­о­нал­ном,­од­но­сно­ме­ђу­на­род­ном­ни­воу43­као­си­стем­ског­де­ла­кул­тур­но­обра­зов­ног­про­це­са­с­ци­љем­да­се­ус­по­ста­ви­ин­тер­ак­ти­ван­од­нос­из­ме­ђу­ак­те­ра­ко­ји­ре­пре­зен­ту­ју­идеј­не­кон­цеп­те­два­екс­трем­на­по­ла­ди­хо­то­ми­ја­од­ко­јих­је­до­ми­нант­ни­фа­во­ри­зо­ван­од­стра­не­ јав­не­прак­тич­не­по­ли­ти­ке,­а­мар­ги­на­ли­зо­ва­ни­–­пред­мет­ре­стрик­ци­је­и­ре­пре­си­је.­Кри­за­са­вре­ме­не­ур­ба­но­ин­ду­стриј­ске­ци­ви­ли­за­ци­је­је­при­ли­ка­да­се­кроз­ин­тер­кул­ту­рал­но­обра­зо­ва­ње­бо­ље­упо­зна­ју­ти­по­ти­сну­ти­идеј­ни­кон­цеп­ти­на­дру­гом­по­лу­ди­хо­то­ми­ја,­те­да­се­у­њи­ма­на­ђу­вред­но­сти­ко­је­би­вре­де­ло­об­но­ви­ти,­па­и­угра­ди­ти­у­да­на­шње­со­ци­јал­но­тки­во.­Са­ста­но­ви­шта­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­та­кав­при­ступ­јав­не­прак­тич­не­по­ли­ти­ке­„од­го­ре”­ство­рио­би­основ­не­прет­по­став­ке­ за­со­ци­јал­ну,­кул­тур­ну­и­еко­ном­ску­ин­те­гра­ци­ју­кул­тур­но­раз­ли­чи­тих­

42­Ma­ta­ras­so,­F.­and­Lan­dry­Ch.­(1999)­Ba­lan­cing­act:­twenty­one­stra­te­gic­di­lem­mas­in­cul­tu­ral­po­licy,­Stras­bo­urg­Co­dex:­Co­un­cil­of­Eu­ro­pe­Pu­blis­hing,­р.­8.

43­Драгојевић,­ С.­ Мултикултурализам,­ интеркултурализам,­транскултурализам,­ плуриукултурализам:­ супротстављени­ или­надопуњујући­ концепти,­ у:­Култура,­ етичност,­ идентитет,­ уредник­Чачић­Кумпес,­Ј.­(1999),­Загреб:­Институт­за­миграције­и­народности,­Наклада­ Јесенски­ и­ Турк­ и­Хрватско­ социолошко­ друштво;­ Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2004)­Ин­тер­кул­тур­на­ме­ди­ја­ци­ја­на­Балка­ну,­Са­ра­је­во:­ОКО.

Page 77: Култура у транзицији

267

ВЕСНА ЂУКИЋ

дру­штве­них­гру­па­и­дру­шта­ва.­На­зван­„јед­на­ки­у­до­сто­јан­ству”­и­де­фи­ни­сан­у­Бе­лој­књи­зи­ин­тер­кул­тур­ног­ди­ја­ло­га­Са­ве­та­Евро­пе,­он­­­кроз­ИКД­и­со­ци­јал­ну­ко­хе­зи­ју­не­гу­је­јед­на­кост,­људ­ско­до­сто­јан­ство­и­сми­сао­за­јед­нич­ког­ци­ља.­На­тај­начин­те­жи­да­раз­ви­је­ду­бље­раз­у­ме­ва­ње­раз­ли­чи­тих­по­гле­да­и­прак­си,­по­ве­ћа­са­рад­њу­и­уче­ство­ва­ње,­под­стак­не­сло­бо­ду­да­се­на­пра­ви­из­бор,­осна­жи­раз­вој­и­тран­сфор­ма­ци­ју­по­је­дин­ца­и­про­мо­ви­ше­ме­ђу­соб­ну­то­ле­ран­ци­ју­и­ува­жа­ва­ње­(Бе­ла­књи­га­о­ин­тер­кул­тур­ном­ди­ја­ло­гу­2008.­го­ди­не)44.

У­ то­ме­ по­себ­но­ зна­чај­ну­ уло­гу­ мо­гу­ има­ти­ кул­тур­но­­обра­зов­ни­и­умет­нич­ки­про­гра­ми­и­про­јек­ти­јав­ног,­при­ват­ног­и­ци­вил­ног­сек­то­ра­ко­ји­при­ме­ном­пар­ти­ци­па­тив­но­сти­и­дру­гих­са­вре­ме­них­ме­то­да­ме­наџ­мен­та­у­кул­ту­ри­мо­гу­до­при­не­ти­да­ма­те­ри­јал­на­и­не­ма­те­ри­јал­на­кул­тур­на­ба­шти­на­се­ла­ по­ста­не­ фи­зич­ки,­ емо­ци­о­нал­но­ и­ ин­те­лек­ту­ал­но­ до­ступ­на­град­ском­и­се­о­ском­ста­нов­ни­штву.­На­ро­чи­ту­уло­гу­мо­гу­има­ти­се­о­ске­шко­ле­и­би­бли­о­те­ке­ко­је­до­са­да­ни­су­де­мон­стри­ра­ле­свест­о­вред­но­сти­кул­тур­ног­на­сле­ђа­се­ла,­ни­ти­о­сво­јој­уло­зи­у­ње­го­вој­за­шти­ти,­очу­ва­њу,­пре­но­ше­њу­и­ко­ри­шће­њу.­У­за­јед­ни­ца­ма­у­ко­ји­ма­су­ова­два­ти­па­кул­тур­но­обра­зов­них­ уста­но­ва­ ор­га­ни­за­ци­о­но­ одво­је­на,­ шко­ле­ и­би­бли­о­те­ке­пред­ста­вља­ју­ком­пле­мен­тар­ни­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни­оквир­по­тен­ци­јал­ног­па­рт­нер­ства­за­одр­жи­ви­раз­вој­ло­кал­не­за­јед­ни­це.­На­то­упу­ћу­ју­и­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ко­је­у­мно­гим­европ­ским­др­жа­ва­ма­по­след­њих­го­ди­на­ин­тен­зив­но­под­сти­чу­про­гра­ме­и­про­јек­те­се­ћа­ња­и­пам­ће­ња.­С­тим­у­скла­ду­и­у­Ср­би­ји­су­2007.­осно­ва­не­Ко­ми­си­ја­за­ин­тер­кул­ту­рал­ни­ди­ја­лог­и­Ко­ми­си­ја­за­кул­ту­ру­се­ћа­ња,­али­је­њи­хо­во­де­ло­ва­ње­би­ло­вре­мен­ски­и­кон­цеп­ту­ал­но­огра­ни­че­но­те­се­ни­су­ба­ви­ле­пи­та­њи­ма­ко­ја­ов­де­ана­ли­зи­ра­мо.

Бу­ду­ћи­су­би­бли­о­те­ке­про­гра­ми­ра­не­као­уста­но­ве­пам­ће­ња,­осни­ва­ње­се­о­ског­за­ви­чај­ног­фон­да,­или­за­ви­чај­не­збир­ке,­као­но­во­си­стем­ско­ре­ше­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ко­је­до­са­да­ни­је­по­сто­ја­ло­–­био­би­пр­ви­ко­рак­ка­фи­зич­кој­до­ступ­но­сти­на­сле­ђа­се­о­ском­ста­нов­ни­штву­ко­је­је­по­ли­ти­ком­„дик­та­ту­ре­над­по­тре­ба­ма”­и­„пре­о­бра­жа­ја­се­ла”­од­ње­га­би­ло­одво­је­но.­Дру­ги­ко­рак­би,­кроз­хо­ри­зон­тал­на­мул­ти­функ­ци­о­нал­на­ или­ улан­ча­на­ стра­те­шка­ парт­нер­ства45­ са­шко­ла­ма­и­дру­гим­за­ин­те­ре­со­ва­ним­ак­те­ри­ма­у­се­лу­и­гра­ду,­под­ра­зу­ме­вао­ ди­вер­си­фи­ка­ци­ју­ про­гра­ма­ с­ ци­љем­ да­ се­ ин­тер­пре­ти­ра­вред­ност­и­ зна­чај­ба­шти­не­ за­ са­вре­ме­но­дру­штво­

44­http://www.coe.int/t/dg4/in­ter­cul­tu­ral/So­ur­ce/Pu­b_Whi­te_Pa­per/Whi­te­Pa­per_ID_Ser­bi­an­Ver­sion.pdf­­При­сту­пље­но­18.мар­та­2013,­стр.­12.

45­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2004)­Ин­тер­кул­тур­на­ме­ди­ја­ци­ја­на­Бал­ка­ну,­Са­ра­је­во:­ОКО.

Page 78: Култура у транзицији

268

ВЕСНА ЂУКИЋ

и­ ти­ме­ је­ учи­не­ емо­ци­о­нал­но­и­ин­те­лек­ту­ал­но­до­ступ­ном­раз­ли­чи­тим­дру­штве­ним­гру­па­ма­у­гра­до­ви­ма­и­се­ли­ма­Ср­би­је.­Ин­тер­пре­та­ци­ја­би,­као­ин­те­грал­ни­део­про­це­са­ства­ра­ња­на­ра­ти­ва,­об­у­хва­та­ла­и­еду­ка­тив­не­про­гра­ме­за­раз­вој­ве­шти­на­и­спо­соб­но­сти­кре­и­ра­ња­про­гра­ма­и­про­је­ка­та­кре­а­тив­не­ ин­ду­стри­је­ ин­спи­ри­са­них­ ба­шти­ном.­На­ тај­ на­чин­ак­те­ри­ у­ јав­ном,­ при­ват­ном­ и­ ци­вил­ном­ сек­то­ру­ дру­штва­мо­гу­ства­ра­ти­ге­о­граф­ске­и­функ­ци­о­нал­не­кла­сте­ре46­те­јед­ни­ дру­ги­ма­ пре­но­си­ти­ ком­пе­тен­ци­је,­ ве­шти­не,­ ис­ку­ства,­кон­так­те,­ али­и­ сред­ства.­По­ди­за­ње­ин­тер­кул­ту­рал­них­ ка­па­ци­те­та,­во­ди­ло­би­не­са­мо­ка­со­ци­јал­ној­ко­хе­зи­ји­већ­и­ка­раз­во­ју­кул­тур­них­и­кре­а­тив­них­ин­ду­стри­ја­ко­је­омо­гу­ћа­ва­ју­кре­и­ра­ње­но­вих­рад­них­ме­ста­и­за­по­шља­ва­ње­у­обла­сти­кул­ту­ре.47­Ко­нач­но­тре­ћи­ко­рак­­­јав­но­де­ло­ва­ње­и­про­мо­ци­је­ко­је­би­их­пра­ти­ле,­под­ста­као­би­ло­кал­но­ста­нов­ни­штво­да­кроз­по­кло­не­и­ле­га­те­пар­ти­ци­пи­ра­ју­у­ства­ра­њу­за­ви­чај­них­фон­до­ва­и­ко­ри­шће­њу­при­ку­пље­не­гра­ђе­о­на­стан­ку­и­раз­во­ју­ме­ста.­То­би­по­ве­ћа­ло­број­ко­ри­сни­ка­би­бли­о­теч­ких­услу­га,­омо­гу­ћи­ло­им­да­стек­ну­зна­ња­о­исто­ри­ји,­при­вре­ди­и­кул­ту­ри­на­укуп­ној­те­ри­то­ри­ји­гра­да­–­за­јед­но­са­се­о­ским­за­ле­ђем,­раз­ви­ју­свест­да­се­ла­ јед­на­ко­као­град­до­при­но­се­одр­жи­вом­раз­во­ју­ре­ги­о­на,­те­да­сте­че­но­зна­ње­вас­пи­та­њем­пре­но­се­на­ред­ним­ге­не­ра­ци­ја­ма.­

На­ло­кал­ном­ни­воу,­та­ко­ус­по­ста­вље­на­со­ци­јал­на­ко­хе­зи­ја­кроз­ин­тер­кул­тур­ни­ди­ја­лог­за­сно­ван­на­по­што­ва­њу­раз­ли­чи­тих­ур­ба­них­и­ру­рал­ни­вред­но­сних­обра­за­ца,­прак­си­и­ор­га­ни­за­ци­ја­у­про­шло­сти,­као­и­са­да­шњо­сти,­до­при­не­ла­би­раз­во­ју­ефикаснијeг­и­ефек­тив­ни­јег­мо­де­ла­урав­но­те­же­ног­де­ло­ва­ња­на­ кључ­не­фак­то­ре­ одр­жи­вог­ еко­ном­ског­ и­ кул­тур­ног­ раз­во­ја­ ло­кал­них­ за­јед­ни­ца­ на­ укуп­ној­ те­ри­то­ри­ји­Ср­би­је.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Бу­теф­но­чет,­М.­(1978)­Иде­ја­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­и­кул­тур­ни­иден­ти­тет,­Кул­тур­ни­рад­ник­бр.­3,­За­греб­

Го­лу­бо­вић,­З.­(1984)­За­што­дик­та­ту­ра­над­по­тре­ба­ма­ни­је­со­ци­ја­ли­зам,­Со­ци­о­ло­ги­ја­1­2,­Бе­о­град­

Го­лу­бо­вић,­З.­(1988)­Кри­за­иден­ти­те­та­са­вре­ме­ног­ју­го­сло­вен­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Го­лу­бо­вић,­З.­и­Ја­рић,­И.­(2010)­Кул­тур­ни­пре­о­бра­жај­Ср­би­је,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник

46­Јо­ви­чић,­С.­и­Ми­кић,­Х.­ (2006)­Кре­а­тив­не­ин­ду­стри­је­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Бри­тан­ски­са­вет­Ср­би­је­и­Цр­не­Го­ре,­стр.­67.

47­Ђу­кић,­В.­(2012)­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра,­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти

Page 79: Култура у транзицији

269

ВЕСНА ЂУКИЋ

Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­Све­то­ви,­Но­ви­Сад

Јо­ви­чић,­С.­и­Ми­кић,­Х.­(2006)­Кре­а­тив­не­ин­ду­стри­је­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Бри­тан­ски­са­вет­Ср­би­је­и­Цр­не­Го­ре

Dec­la­ra­tion­of­Cul­tu­ral­Po­li­ci­es­(1982),­World­con­fe­ren­ce­on­cul­tu­ral­Po­li­ci­es,­Me­xi­co­City:­UNE­SCO

Dra­gi­ce­vic­Se­sic,­M.­and­Dra­go­je­vic,­S.­­Ima­gi­ned­di­vi­des.­Tran­scul­tu­ral­Eu­ro­pe,­ed.­Ul­ri­ke,­H.­(2006)­Me­in­hof,­Lon­don:­Pal­gro­ve­publis­her

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2004)­Ин­тер­кул­тур­на­ме­ди­ја­ци­ја­на­Бал­ка­ну,­Са­ра­је­во:­ОКО

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Дра­го­је­вић,­С.­(2005)­Meнаџмент­умет­но­сти­у­тур­бу­лент­ним­окол­но­сти­ма,­Бе­о­град:­Клио

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Стој­ко­вић,­Б.­(2011)­Кул­ту­ра,­ме­наџ­мент,­ани­ма­ци­ја,­мар­ке­тинг,­Бе­о­град:­Клио

Дра­го­је­вић,­С.­Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам,­ин­тер­кул­ту­ра­ли­зам,­транскул­ту­ра­ли­зам,­плу­ри­у­кул­ту­ра­ли­зам:­су­прот­ста­вље­ни­или­на­до­пу­њу­ју­ћи­кон­цеп­ти,­у:­Кул­ту­ра,­етич­ност,­иден­ти­тет,­уред­ник­Ча­чић­Кум­пес,­Ј.­(1999),­За­греб:­Ин­сти­тут­за­ми­гра­ци­је­и­на­род­но­сти,­На­кла­да­Је­сен­ски­и­Турк­и­Хр­ват­ско­со­ци­о­ло­шко­дру­штво

Ђу­кић,­В.­(2012)­Др­жа­ва­и­кул­ту­ра,­сту­ди­је­са­вре­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти

Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(1997)­Пра­во­на­раз­ли­ке­се­ло­град,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Ан­дре­је­вић

Ђу­кић­Дој­чи­но­вић,­В.­(1995)­Ути­цај­ор­га­ни­за­ци­је­кул­тур­них­де­лат­но­сти­на­об­ли­ко­ва­ње­кул­тур­ног­жи­во­та­се­ла,­док­тор­ска­ди­сер­та­ци­ја,­Бе­о­град:­Уни­вер­зи­тет­умет­но­сти­у­Бе­о­гра­ду,­Фа­кул­тет­драм­ских­умет­но­сти

Ђу­кић,­В.­Ути­цај­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­на­раз­вој­кре­а­тив­не­еко­но­ми­је­и­тр­жи­ште­ра­да­у­Ср­би­ји,­у:­Кул­ту­ра­и­дру­штве­ни­раз­вој,­(2012),­Бе­о­град:­Ме­га­тренд­уни­вер­зи­тет

Ер­лер,­Ј.­Ј.­(2003)­Ба­нат,­Пан­че­во:­Исто­риј­ски­ар­хив­из­Пан­че­ва,­Књи­жа­ра­Про­та­Ва­са­и­Оп­штин­ска­би­бли­о­те­ка­Опо­во

Закс,­В.­(2001)­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви

Ma­ta­ras­so,­F.­and­Lan­dry­Ch.­(1999)­Ba­lan­cing­act:­twenty­one­stra­te­gic­di­lem­mas­in­cul­tu­ral­po­licy.­Stras­bo­urg­Co­dex:­Co­un­cil­of­Eu­ro­pe­Pu­blis­hing

Ми­ле­кер,­С.­(2004)­Исто­ри­ја­ба­нат­ске­вој­нич­ке­гра­ни­це­1764­1873.­Пан­че­во:­Исто­риј­ски­ар­хив

Мен­драс,­Х.­(1986)­Се­љач­ка­дру­штва,­За­греб:­Гло­бус

Нан­ди,­А.­Др­жа­ва,­у:­Реч­ник­раз­во­ја,­во­дич­кроз­зна­ње­као­моћ,­уре­дио­Закс,­В.­(2001),­Но­ви­Сад:­Све­то­ви

Page 80: Култура у транзицији

270

ВЕСНА ЂУКИЋ

Са­пир,­Е.­(1974)­Огле­ди­из­кул­тур­не­ан­тро­по­ло­ги­је,­(пре­вео­Спа­сић,­А.­И.),­Бе­о­град:­Бигз

Сто­ја­ков,­С.­Ак­ту­ел­на­идеј­но­по­ли­тич­ка­пи­та­ња­со­ци­ја­ли­стич­ког­са­мо­у­прав­ног­пре­о­бра­жа­ја­кул­ту­ре­(увод­но­из­ла­га­ње­на­сед­ни­ци­Пред­сед­ни­штва­ПК­СКВ­у­Но­вом­Са­ду),­у:­Ак­ту­ел­но­сти­(1980),­Но­ви­Сад:­ПК­СКВ

Су­дар­ски,­В.­Се­ло­и­кул­ту­ра,­у:­Кон­грес­кул­тур­не­ак­ци­је­СР­Срби­је,­(1971),­Кра­гу­је­вац

Три­фу­но­вић,­Б.­(2010)­За­ви­чај­не­ди­ги­тал­не­би­бли­о­те­ке,­Кул­ту­ра­бр.­129,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка

Хе­лер,­А.,­Мар­кус,­Ђ.­и­Фе­хер,­Ф.­(1986)­Дик­та­ту­ра­над­по­тре­ба­ма,­Бе­о­град:­Рад

Миле­В.­Пајић,­црква­Ваведења­Пресвете­Богородице­и­пирг­Светога­Саве,­манастир­Хиландар,­­српска­царска­лавра,­Света­гора­Атос

Page 81: Култура у транзицији

271

ВЕСНА ЂУКИЋ

Vesna­DjukićUniversity­of­Arts­in­Belgrade,­Faculty­of­Drama­Arts,­Belgrade­

STRATEGIC­DILEMMAS­OF­CONTEMPORARY­CULTURAL­POLICY­IN­SERBIA­/­HOW­FAR­ARE­WE­

FROM­A­BALANCING­ACTION

Abstract

This­ paper­ deals­with­ strategic­ dilemmas­of­ social­ development­ that­have­a­great­potential­ to­affect­ the­quality­of­civil­ life­as­well­as­ the­conceptualization­ of­ Serbian­ cultural­ policies,­ but­ have­ remained­out­ of­ public­ space­ and­ public­ debates­ during­ the­ transition­ period:­interior­exterior­culture,­endogenous­exogenous­resources,­rural­urban­communities­and­many­more.­The­aim­of­this­research­is­to­look­at­the­complexities­of­contemporary­cultural­policy­and­analyze­its­capacities­for­the­democratization­of­the­cultural­system­and­the­inclusion­of­rural­population­into­cultural­life.­The­empirical­research­has­been­based­on­a­case­study­of­the­villages­Starčevo­and­Omoljica,­located­on­the­territory­of­the­administrative,­industrial­and­cultural­centre­of­South­Banat­–­the­City­of­Pančevo.­It­can­be­perceived­as­a­representative­example­of­a­balancing­action­of­the­economic,­educational­and­cultural­policies­that­have­crucial­influence­on­the­quality­of­life­of­its­citizens.­The­study­of­theoretical­and­empirical­sources­demonstrates­results­of­public­policies­led­since­the­early­phase­of­industrialization­at­the­beginning­of­the­18th­century­up­to­this­date,­and­by­analyzing­its­strengths­and­weaknesses,­it­intends­to­indicate­the­course­of­action­of­cultural­policy­in­the­future.­The­ crisis­ of­ our­ contemporary­urban­industrial­ civilization­provides­an­opportunity­ for­better­understanding­of­ repressed­concepts­on­ the­other­pole­of­the­dichotomy­(interior­culture,­endogenous­development,­rural­communities).­This­involves­discovering­values­with­the­concepts­that­ are­ worth­ reviving­ and­ incorporating­ them­ into­ contemporary­development­strategies.­Village­schools­and­libraries­have­a­particularly­significant­role­in­this­area­and­so­far­they­have­not­showed­awareness­of­ the­ value­ of­ rural­ cultural­ heritage,­ or­ its­ role­ in­ its­ protection,­preservation,­conveyance­and­usage.­In­the­communities­in­which­those­two­types­of­institutions­of­culture­and­education­are­organizationally­separate,­schools­and­libraries­represent­a­complementary­institutional­

framework­of­potential­partnership­for­sustainable­development.

Key­words:­ strategic­dilemmas,­ sustainable­development,­ balancing­action,­public­policies,­ rural­communities,­ institutions­of­culture­and­

education­

Page 82: Култура у транзицији

272

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Oдељење за со ци о ло ги ју, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340272A УДК 316.723(497.11)”199/...”

316.74:7(497.11)”199/...” 316.774(497.11)”199/...”

оригиналан научни рад

ПИНК­ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈА­У­ СР­БИ­ЈИ

ШЕСТ­ТЕ­ЗА­ЗА­РАЗ­У­МЕ­ВА­ЊЕ­НАШИХ­КУЛ­ТУР­НИХ­ПРИ­ЛИ­КА

Са­же­так:­ Ср­би­ја,­ као­ и­ дру­ге­ зе­мље­ (по­лу)пе­ри­фе­ри­је,­ то­ком­тран­зи­ци­је­ по­ста­је­ еко­ном­ска,­ по­ли­тич­ка­ и­ кул­тур­на­ ко­ло­ни­ја­тран­сна­ци­о­нал­не­ка­пи­та­ли­стич­ке­кла­се­(ТНКК)­чи­је­је­сре­ди­ште­(ме­тро­по­ла)­ у­ цен­трал­ним­дру­штви­ма­ свет­ског­ ка­пи­та­ли­стич­ког­си­сте­ма­–­САД­и­ЕУ.­Та­ко­се­и­у­Ср­би­ји­до­вр­ша­ва­уоб­ли­че­ње­си­сте­ма­ма­сов­не­кул­ту­ре­ко­ји­од­ли­ку­ју:­кул­ту­ра­за­бо­ра­ва,­по­тро­шач­ког­„осло­бо­ђе­ња”­од­ гре­ха­и­ сти­да,­фе­ти­ши­зма­сек­са­и­на­си­ља,­као­и­нор­ма­ли­за­ци­је­ („ре­лак­са­ци­је”)­па­то­ло­ги­је­и­амо­рал­но­сти.­Те­од­ли­ке­на­ла­зи­мо­и­у­„ви­со­кој­кул­ту­ри”­ко­ју­про­из­во­де­и­кон­зу­ми­ра­ју­при­пад­ни­ци­ТНКК­(као­и­кан­ди­да­ти­за­ула­зак­њу).­Нај­ве­ћи­део­„ви­со­ке­кул­ту­ре”­да­нас­је­под­кон­тро­лом­ТНКК,­ко­ја­су­штин­ски­дик­ти­ра­до­ми­нант­ни­укус.­При­пад­ни­ци­бур­жо­а­зи­је­ко­ји­ на­ (по­лу)пе­ри­фе­ри­ји­ успе­шно­ про­из­во­де­ или­ де­мон­стри­ра­ју­ ис­пра­ван­ укус,­ би­ва­ју­ ин­кор­по­ри­ра­ни­ у­ иде­о­крат­ску­фрак­ци­ју­ТНКК.­Оту­да­је­го­то­во­сва­ви­со­ка­кул­ту­ра­у­Ср­би­ји­са­др­жај­но­у­зна­ку­ком­пра­дор­ства,­а­стил­ски­у­зна­ку­„кон­цеп­ту­ал­не­умет­но­сти”.­И­као­што­је­прак­тич­но­не­мо­гу­ће,­у­тре­нут­ним­дру­штве­но­­историј­ским­усло­ви­ма,­од­ба­ци­ти­са­да­шњу­глав­ну­кул­тур­ну­функ­ци­ју­ма­сов­них­ме­ди­ја­у­Ср­би­ји­као­„ко­лек­то­ра”­по­тро­шач­ке­хип­но­зе,­та­ко­је­прак­тич­но­не­мо­гу­ће,­у­тре­нут­ној­дру­штве­но­исто­риј­ској­ кон­сте­ла­ци­ји,­ про­ме­ни­ти­ ком­пра­дор­ско­ко­ло­ни­за­тор­ски­ка­рак­тер­ ов­да­шњих­ уста­но­ва­ ви­со­ке­ кул­ту­ре.­ Јер,­ оне­ су­ са­мо­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни­из­раз­до­ми­нант­не,­ма­те­ри­јал­но­и­со­ци­јал­но­хе­ге­мо­не­кла­се­у­срп­ском­дру­штву­–­ком­пра­дор­ске­бур­жо­а­зи­је.

Кључ­не­ре­чи:­тран­сна­ци­о­нал­на­ка­пи­та­ли­стич­ка­кла­са,­ком­пра­дор­ска­бур­жо­а­зи­ја,­свет­ски­си­стем,­кул­тур­ни­ка­пи­тал,­укус

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Page 83: Култура у транзицији

273

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

„Пинк­ тран­зи­ци­ја”­ из­ на­сло­ва­ овог­ ра­да1­ не­ од­но­си­ се­ на­ТВ­Пинк.­„Пинк”­је­озна­ка­за­вр­сту­ма­сов­не­кул­ту­ре­на­ме­ње­не­ „про­ли­ма”­–­ни­жим­кла­са­ма­ свет­ског­ ка­пи­та­ли­стич­ког­си­сте­ма.­По­што­је­тран­зи­ци­ја­за­пра­во­убр­за­но­уси­са­ва­ње­еко­ном­ских,­по­ли­тич­ких,­кул­тур­них­и­дру­гих­струк­ту­ра­на­ци­о­нал­не­ др­жа­ве­ у­ тран­сна­ци­о­нал­не­ струк­ту­ре,­ „пинк­тран­зи­ци­ја­ у­Ср­би­ји”­ озна­ча­ва­ кон­со­ли­да­ци­ју­ јед­ног­ ти­па­ма­сов­не­ кул­ту­ре­ за­ ов­да­шње­ни­же­ кла­се.­Но­ ни­шта­ма­ње­ни­је­ва­жна­ни­кон­со­ли­да­ци­ја­ње­ног­пан­да­на­–­ви­со­ке­кул­ту­ре,­на­ме­ње­не­ви­шим­сред­њим­кла­са­ма­у­Ср­би­ји,­тач­ни­је­оним­со­ци­јал­ним­гру­па­ци­ја­ма­ко­је­су­кан­ди­да­ти­за­ин­те­гра­ци­ју­у­тран­сна­ци­о­нал­ну­ка­пи­та­ли­стич­ку­кла­су­(ТНКК).

У­овом­ра­ду­из­не­ћу­шест­те­за­по­мо­ћу­ко­јих­се­бо­ље­мо­гу­раз­у­ме­ти­оба­по­ме­ну­та­ти­па­кул­ту­ре­у­Ср­би­ји.

*­*­*

Тран­зи­ци­ја­у­ко­јој­жи­ви­мо­ни­је­од­со­ци­ја­ли­зма­ка­ка­пи­та­ли­зму,­ већ­ од­ со­ци­ја­ли­зма­ ка­ ко­ло­ни­ја­ли­зму.­ Ср­би­ја,­ као­и­ дру­ге­ зе­мље­ (по­лу)пе­ри­фе­ри­је,­ то­ком­ тран­зи­ци­је­ по­ста­је­еко­ном­ска,­по­ли­тич­ка­и­кул­тур­на­ко­ло­ни­ја­ТНКК­чи­је­је­сре­ди­ште­ (ме­тро­по­ла)­ у­ цен­трал­ним­ дру­штви­ма­ свет­ског­ка­пи­та­ли­стич­ког­си­сте­ма­–­САД­и­ЕУ­(„Им­пе­ри­ји”).­У­дру­штве­ном­по­гле­ду,­за­ве­ћи­ну­гра­ђа­на­Ср­би­је­овај­тип­тран­зи­ци­је­зна­чи­тран­сфор­ма­ци­ју­у­део­спољ­нег­про­ле­та­ри­ја­та­„Им­пе­ри­је”,­за­пра­во­у­по­моћ­ну­рад­ну­сна­гу­усме­ре­ну­на­ма­ну­ел­не­и­услу­жне­по­сло­ве.­

Ка­да­је­пак­реч­о­кул­ту­ри,­у­по­сто­је­ћем­свет­ском­ка­пи­та­ли­стич­ком­ си­сте­му­ТНКК­обез­бе­ђу­је­ кул­тур­ну­ хе­ге­мо­ни­ју­ у­два­прав­ца.­Је­дан­пра­вац­је­„ви­со­ка­кул­ту­ра”­ко­ја­на­гло­бал­ном­пла­ну­хо­мо­ге­ни­зу­је­раз­ли­чи­те­фрак­ци­је­ТНКК­–­кор­по­ра­тив­ну,­ета­ти­стич­ку,­тех­но­крат­ску,­иде­о­крат­ску­или­кон­зу­ме­ри­стич­ку.­Дру­ги­пра­вац­је­„ма­сов­на­кул­ту­ра”,­ко­ја­обез­бе­ђу­је­иде­о­ло­шку­до­ми­на­ци­ју­над­кул­ту­ром­(вред­но­сти­ма)­уну­тра­шњег­и­спољ­нег­про­ле­та­ри­ја­та.

За­по­че­ћу­од­ка­рак­те­ри­сти­ка­„ма­сов­не­кул­ту­ре”,­као­ни­жег­об­ли­ка­кул­ту­ре.­Основ­ни­циљ­свет­ске­ка­пи­та­ли­стич­ке­им­пе­ри­је­ је,­све­де­но­ре­че­но,­да­се­људ­ски­од­но­си­мер­кан­ти­ли­зу­ју,­то­ јест­пре­тво­ре­у­тр­жи­шне,­а­да­се­љу­ди­и­ства­ри­ко­мо­ди­фи­ку­ју,­то­јест­пре­тво­ре­у­ро­бу.­Не­са­мо­да­све­тре­ба­да­бу­де­на­про­да­ју,­већ­и­љу­ди­у­сво­јим­по­ступ­ци­ма­тре­ба­да­се­ру­ко­во­де­пр­вен­стве­но­нов­цем,­као­вред­но­сним­ме­ри­лом­све­га.­Та­ко­су­сти­ца­ње­нов­ца,­ али­и,­исто­вре­ме­но,­ње­го­во­

1­ Чла­нак­је­учи­нак­ра­да­на­про­јек­ту­Иза­зо­ви­но­ве­дру­штве­не­ин­те­гра­ци­је­у­Ср­би­ји:­кон­цеп­ти­и­ак­те­ри­(бр.­179035),­ко­ји­се­из­во­ди­на­Ин­сти­ту­ту­за­со­ци­о­ло­шка­ис­тра­жи­ва­ња­Фи­ло­зоф­ског­фа­кул­те­та­у­Бе­о­гра­ду.

Page 84: Култура у транзицији

274

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

бр­зо­тро­ше­ње,­по­ста­вље­ни­за­сре­ди­шњу­дру­штве­ну­и­лич­ну­вред­ност.­

Основ­на­дру­штве­на,­као­и­кул­тур­на­по­сле­ди­ца­ова­квог­си­сте­ма­вред­но­сти­–­у­чи­јем­сре­ди­шту­се,­сим­бо­лич­ки,­на­ла­зи­култ­фи­нан­сиј­ског­Ма­мо­на­ –­ је­сте­ да­ ти­ме­ прак­тич­но­ не­ста­је­јав­на­вр­ли­на­из­дру­штва.­Јер,­вр­ли­на­је­спрем­ност­на­жр­тву­због­не­ког­дру­гог­или­не­чег­из­ван­се­бе.­А­ма­те­ри­ја­ли­зам,­хе­до­ни­зам­и­его­и­зам­–­то­ма­мо­нит­ско­трој­ство­мо­дер­ног­ нео­ли­бе­рал­ног­ ка­пи­та­ли­зма,­ не­ тра­же­жр­тву­ та­кве­вр­сте.­Они­нам­баш­ка­жу­–­„бу­ди­што­год­хо­ћеш­и­ра­ди­што­год­хо­ћеш­–­ако­при­то­ме­тро­шиш­или­за­ра­ђу­јеш­па­ре”.­

Та­кав­про­из­во­ђач­и­по­тро­шач­је­иде­ал­ни­„но­ви­чо­век”­да­на­шњег­си­сте­ма­ко­ји,­упра­во­пре­ко­ин­ду­стри­је­ма­сов­не­кул­ту­ре,­обез­бе­ђу­је­да­„про­ли”­при­хва­те­од­го­ва­ра­ју­ћи­жи­вот­ни­обра­зац.­Од­чо­ве­ка­се­тра­жи­да­пре­под­не­бу­де­ди­сци­пли­но­ван,­по­слу­шно­ро­бо­ти­зо­ва­ни­про­из­во­ђач,­док,­на­про­тив,­по­под­не­и­уве­че,­он­тре­ба­да­бу­де­рас­пу­сни,­ла­ко­ми­сле­но­хи­сте­рич­ни­по­тро­шач.­Тај­кул­тур­ни­обра­зац­„но­вог­чо­ве­ка“­је­да­кле­дво­струк,­са­про­ти­ву­реч­ним­са­стој­ни­ца­ма,­али­ко­је­су­ баш­ због­ сво­је­ су­прот­но­сти­ ком­пле­мен­тар­не,­ па­ за­то­и­функ­ци­о­нал­не:­ „но­ви­чо­век”­до­17­ча­со­ва­ тре­ба­да­ми­сли­са­мо­ка­ко­да,­по­пра­ви­ли­ма­си­сте­ма,­за­ра­ди­што­ви­ше­но­ва­ца­(зна­чи,­пр­во­га­зди,­па­се­би),­а­од­17­ча­со­ва­са­мо­да­ми­сли­ка­ко­свој­но­вац­што­пре­и­„што­за­бав­ни­је”­да­по­тро­ши.­

Та­ко­се­„но­ви­чо­век”,­кроз­си­стем­еду­ка­ци­је­и­со­ци­ја­ли­за­ци­је,­исто­вре­ме­но­под­у­ча­ва­да­бу­де­„од­го­во­ран­рад­ник”­–­не­са­мо­ди­сци­пли­но­ван­из­вр­ши­лац­на­ре­ђе­ња­већ­и­не­ко­ко­је­по­у­ну­трио­све­за­по­ве­сти­„про­дук­тив­не­еко­но­ми­је”:­од­оне­„чу­вај­га­зди­ну­имо­ви­ну­као­зе­ни­цу­ока­сво­га”,­до­оне­„ра­ди­са­ве­сно­и­при­ље­жно,­и­не­пи­тај­за­на­гра­ду,­она­ће­до­ћи”.­Са­дру­ге­пак­стра­не,­тај­исти­„но­ви­чо­век”­се­под­у­ча­ва­да­ње­го­ва­„сло­бо­да”­на­сту­па­тек­он­да­ка­да­иза­ђе­са­по­сла,­те­да­се­та­„сло­бо­да”­пр­вен­стве­но­ова­пло­ћу­је­у­„за­ба­ви”.­А­„за­ба­ва”­је,­ка­ко­нас­учи­ма­сов­на­кул­ту­ра­–­ко­ја­је,­раз­у­ме­се,­сва­про­из­вод­кор­по­ра­ци­ја­–­тач­но­су­прот­на­у­од­но­су­на­по­сао.­Док­на­по­слу­тре­ба­да­смо­од­го­вор­ни­пре­ма­га­зди­ној­имо­ви­ни­и­ин­те­ре­си­ма,­„за­ба­ва”­зна­чи­нео­д­го­вор­ност­пре­ма­свом­нов­цу,­свом­здра­вљу­и­сво­јим­ду­го­роч­ним­ин­те­ре­си­ма.­Док­на­по­слу­тре­ба­да­смо­озбиљ­ни,­са­мо­кон­тро­ли­са­ни­и­ра­ци­о­нал­ни,­ у­ „за­ба­ви”­ тре­ба­ да­ смо­ ин­фан­тил­ни,­ рас­пу­сни­ и­ира­ци­о­нал­ни.

Глав­на­ за­ба­ва­ је,­ на­рав­но,­ „шо­пинг”,­ та­ ма­мо­нит­ска­ „мо­ли­тва”­ко­ја­се­све­ча­но­оба­вља­у­сво­је­вр­сним­хра­мо­ви­ма­–­„шо­пинг­мо­ло­ви­ма”.­Али,­и­све­дру­ге­„за­ба­ве”­–­од­спор­та­до­сек­са­–­тре­ба­да­бу­ду­спо­је­не­са­тро­ше­њем­нов­ца,­што­

Page 85: Култура у транзицији

275

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

бржим,­ то­по­жељ­ни­јим.­Спорт­се­да­нас­до­кра­ја­из­гра­дио­као­ин­ду­стри­ја­спек­та­кла,­ко­ја­омо­гу­ћа­ва­„про­ли­ма”­да­тро­ше­но­вац­на­ула­зни­це,­кла­ђе­ње­и­спорт­ске­ТВ­ка­на­ле­(за­оне­ко­ји­га­гле­да­ју),­или­пак­за­опре­му­и­су­пле­мен­те­(за­оне­ко­ји­га­упра­жња­ва­ју).­Исто­је­и­у­ин­ду­стри­ји­сек­са.­Она­нас­снаб­де­ва­не­са­мо­пор­но­граф­ском­ли­те­ра­ту­ром­и­пор­но­граф­ским­ТВ­ка­на­ли­ма,­већ­и­од­го­ва­ра­ју­ћим­„про­ми­ску­и­тет­ним­си­ту­а­ци­ја­ма”­ко­је­пла­ћа­мо,­ре­ци­мо,­ку­по­ви­ном­ула­зни­ца­за­ноћ­не­клу­бо­ве,­ку­по­ви­ном­„опу­шта­ју­ћих”­пи­ћа­(па­и­дро­га),­или­пак­ку­по­ви­ном­од­го­ва­ра­ју­ће­(сек­су­а­ли­зо­ва­не)­оде­ће.

Ко­нач­но,­ако­па­жљи­ви­је­по­гле­да­мо,­ви­де­ће­мо­да­на­мо­дер­ном­ тр­жи­шту­ нај­ве­ћи­ део­ ро­бе­ за­пра­во­ чи­не­ ко­је­шта­ри­је,­ко­је­мо­же­да­ку­пи­пр­вен­стве­но­не­ко­ко­је­ин­фан­ти­лан,­ла­ко­ми­слен­или­пак­хи­сте­ри­чан.­Оту­да­је­ин­фан­ти­ли­за­ци­ја­и­еу­фо­ри­за­ци­ја­„про­ла”­је­дан­од­ци­ље­ва­да­на­шње­„ин­ду­стри­је­ ма­сов­не­ кул­ту­ре”.­ Оли­че­ње­ то­га­ мо­жда­ је­ она­ ре­кла­ма­за­ пи­во­ ко­ја­ ка­же:­ „На­пра­ви­ то­тал­ну­ бу­да­лу­ од­ се­бе!”2.­И­то­мо­жда­и­ је­сте­кључ­ни­мо­то­ма­сов­не­кул­ту­ре­на­ме­ње­не­„про­ли­ма”­–­на­пра­ви­ти­од­при­пад­ни­ка­ни­жих­кла­са­иди­о­те,­по­но­сне­на­свој­ин­фан­ти­ли­тет,­на­соп­стве­ну­глу­пост,­на­то­што­им­се­жи­вот­са­сто­ји­од­ра­да­да­би­се­„лу­до”­за­ба­вља­ли,­и­од­„за­ба­ве”­ка­ко­би­су­тра­дан­што­мир­ни­је­и­по­слу­шни­је­ра­ди­ли.

*­*­*

Из­овог­оп­штег­пре­гле­да­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­„за­ма­су”,­мо­гу­се­из­ву­ћи­и­основ­не­од­ли­ке­до­ми­нант­не­ма­сов­не­кул­ту­ре­нео­ли­бе­рал­ног­ка­пи­та­ли­зма.­

Пр­ва­су­штин­ска­од­ли­ка­је­кул­ту­ра­за­бо­ра­ва.­За­бо­рав­се­од­но­си­на­све­оно­тра­у­ма­тич­но,­фру­стри­ра­ју­ће­или­не­при­јат­но­што­ се­ „про­ли­ма”­ де­ша­ва­ у­ еко­ном­ском­ и­ по­ли­тич­ком­си­сте­му­–­не­моћ,­по­ни­же­ње,­екс­пло­а­та­ци­ја,­ру­тин­ски­и­ме­ха­нич­ки­ рад­ („ар­га­то­ва­ње”),­ не­ху­ма­ни­ усло­ви­ ста­но­ва­ња,­од­су­ство­кон­тро­ле­над­ма­те­ри­јал­ном­ег­зи­стен­ци­јом­и­по­ли­тич­ким­од­лу­чи­ва­њем...­Упра­во­то­је­оно­што­у­„за­ба­ви”­тре­ба­за­бо­ра­ви­ти.­Оту­да­је­пр­ва­функ­ци­ја­за­ба­ве­со­ци­јал­на­нар­ко­за,­па­је­та­ко­циљ­ин­ду­стри­је­за­ба­ве­ма­сов­на­про­дук­ци­ја­хип­но­тич­ких­(нар­ко­ти­зу­ју­ћих)­пред­ста­ва.­Сто­га­се­фрак­ци­ја­ТНКК,­ан­га­жо­ва­на­на­ та­квим­псло­ви­ма­и­мо­же­на­зва­ти­хип­но­кра­ти­јом.

Но­да­би­се­до­за­бо­ра­ва­до­шло,­нај­пре­се­гра­ђа­ни­(ста­нов­ни­ци)­не­ке­зе­мље­мо­ра­ју­пре­тво­ри­ти­у­го­ми­лу.­А­то­је,­он­да,­и­дру­ги­стал­ни,­стра­те­шки­циљ­ма­сов­не­кул­ту­ре.­Го­ми­лу­

2­ www.you­tu­be.co­m/watch?v=CVjXt_v1roM

Page 86: Култура у транзицији

276

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

од­ли­ку­је­ сма­ње­ње­ра­ци­о­нал­но­сти,­ин­фан­тил­но­ми­шље­ње,­„ума­ње­ни­осе­ћај­за­од­го­вор­ност,­ни­жи­ниво­ум­не­енер­ги­је­и­ве­ћа­осе­тљи­вост­на­не­ло­гич­не­ути­ца­је”,­као­и­„рас­па­ље­на­ани­мал­на­стра­на­људ­ске­при­ро­де”3.­Тај­ма­њак­ра­зу­ма­у­го­ми­ли,­да­је­ви­шак­при­ми­тив­них­емо­ци­ја­и­нај­ни­жих­стра­сти.­Глав­ни­про­из­во­ђа­чи­го­ми­ле­да­нас­су,­на­рав­но,­ма­сов­ни­ме­ди­ји,­пр­вен­стве­но­те­ле­ви­зи­ја,­али­и­штам­па­ (та­бло­и­ди),­ра­дио­ („ла­ки”­ про­гра­ми),­ ин­тер­нет­ (че­сто­ про­јек­то­ван­ да­под­сти­че­ано­ним­ност­и­све­вр­сте­пор­но­гра­фи­је­–­тј.­пр­ља­вог­пи­са­ња).­Та­ко­се­до­би­ја­исто­риј­ски­мла­ђа­(тј.­мо­дер­на)­ро­ђа­ка­го­ми­ле­–­ма­са.

У­го­ми­ли­је­са­да­лак­ше­из­вр­ши­ти­сле­де­ћи­ко­рак­„за­ба­ви­за­ци­је”­ма­сов­не­кул­ту­ре­–­ли­кви­да­ци­ју­гре­ха­и­сти­да­(а­ти­ме­и­тра­ди­ци­о­нал­ног­мо­ра­ла).­Јер,­да­би­„за­ба­ва”­би­ла­„лу­да”,­тре­ба­обра­зо­ва­ти­што­про­стра­ни­је­по­ље­амо­рал­но­сти.­Већ­по­ми­ња­но­ма­мо­нит­ско­трој­ство­мо­дер­ног­нео­ли­бе­ал­ног­ка­пи­та­ли­зма­ –­ ма­те­ри­ја­ли­зам,­ хе­до­ни­зам­ и­ его­и­зам,­ не­пре­ста­но­се­про­из­во­ди­пу­тем­ве­ро­ват­но­глав­не­мо­дер­не­фор­ме­кул­тур­не­ со­ци­ја­ли­за­ци­је­ „про­ла”­ –­ пре­ко­ ре­кла­ма.­ Та­ла­си­ре­кла­ма,­ко­ји­нас­хип­но­пе­диј­ски­за­пљу­ску­ју­сва­ко­днев­но­из­на­ших­ ТВ­ апа­ра­та,­ осно­ва­ су­ кул­ту­ре­ его­и­стич­ке­ амо­рал­но­сти.­По­слу­шај­те­са­мо­глав­не­ло­зин­ке­ТВ­ре­кла­ма­–­„сле­ди­сво­је­ин­стинк­те”4,­„бри­ни­о­се­би”5,­„ти­то­за­слу­жу­јеш”,­„не­ка­сва­чу­ла­ужи­ва­ју”,­„згра­би­и­кре­ни”­(grab­and­go;­Co­ca­Co­la),­„згра­би­Snic­kers­и­иди­да­ље”...­Ре­кла­ме­нам­јед­но­став­но­уту­вљу­ју­у­гла­ву­да­тре­ба­да­ми­сли­мо­пр­вен­стве­но­на­се­бе­(у­по­тро­шњи,­као­цен­трал­ном­по­љу­жи­во­та,­али­он­да­и­на­дру­гим­по­љи­ма),­да­им­пул­сив­но­гра­би­мо­оно­што­нам­се­ус­хте,­да­не­раз­миш­ља­мо­о­дру­ги­ма,­али­ни­о­сво­јим­ду­го­роч­ним­ин­те­ре­си­ма­ (јер­он­да­не­би­смо­пи­ли­не­здра­ва­пи­ћа­и­је­ли­не­здра­ву­хра­ну).­Ре­кла­ме­нас,­та­ко­ђе,­уче­да­ви­ше­ни­шта­ни­је­срам­но,­да­је,­ре­ци­мо,­јав­но­под­ри­ги­ва­ње­ја­ко­за­бав­но6,­да­не­ма­про­во­да­без­сан­ду­ка­пи­ва7,­да­је­ла­га­ње­нај­бли­жих­са­свим­у­ре­ду8,­да­је­кра­ђа­(од­чо­ве­ка­у­не­во­љи)­та­ко­кул9,­да­је­гај­ба­пи­ва­ва­жни­ја­од­при­ја­те­ља10­итд.

3­ Шум­пе­тер­Ј.­(1960)­­Ка­пи­та­ли­зам,­со­ци­ја­ли­зам­и­де­мо­кра­ти­ја,­(пре­ве­ла­Ве­ра­Илић),­Бе­о­град:­Кул­ту­ра,­стр.­365.

4­ www.co­ca­co­la­hel­le­nic.rs­/Pr­o­duc­tsand­brands/Spar­kling­be­ve­ra­ges/Spri­te/­5­ www.gar­ni­er.hr/_hr/_hr/ho­me.aspx­6­ www.you­tu­be.co­m/watch?v=OOP­FQLf0Cs­7­ www.you­tu­be.co­m/watch?NR=1&fe­a­tu­re=endscreen&v=zRnCCDDHO5U­8­ www.you­tu­be.co­m/watch?v=gWYLCCDAc­I­9­ www.you­tu­be.co­m/watch?v=eW6yZs1ixQM10­www.you­tu­be.co­m/watch?v=eW6yZs1ixQM

Page 87: Култура у транзицији

277

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Но­за­ус­по­ста­вља­ње­пу­не­деј­стве­но­сти­оно­га­што­ је­То­ма­Кар­лајл­ (Tho­mas­Carlyle,­ 1795­1881)­на­звао­„фи­ло­со­фи­јом­сви­ње”­(pig­phi­lo­sophy)11,­по­треб­но­је­још­не­што­осим­го­ре­опи­са­не­сва­ко­днев­не­„мар­ке­тин­шке­мо­рал­ке”.­По­треб­но­је­да­ТВ­се­ри­је,­та­бло­и­ди,­фил­мо­ви­и­ин­тер­нет­са­др­жа­ји­не­пре­ста­но­ „про­ли­ма”­ на­ме­ћу­ два­ глав­на­кул­тур­на­фе­ти­ша­са­вре­ме­ног­ка­пи­та­ли­зма.­Пр­ви­је­секс,­дру­ги­је­на­си­ље.

Нај­пре,­као­што­је­Хак­сли­(Al­do­us­Hux­ley)­одав­но­при­ме­тио­у­пред­го­во­ру­за­Вр­ли­но­ви­свет,­„у­ме­ри­у­ко­јој­по­ли­тич­ка­и­еко­ном­ска­сло­бо­да­не­ста­је,­до­ла­зи­до­на­до­ме­шта­ју­ћег­по­ра­ста­сек­су­ал­них­сло­бо­да”12.­По­што­им­си­стем­„на­ме­ште­них­ка­ра­та”­ ус­кра­ћу­је­ дру­ге­ бит­не­ сло­бо­де,­ по­што­ их­ ли­ша­ва­дру­гих­ то­по­са­ мо­ћи­ (до­ми­на­ци­је),­ „про­ли”­ се­ усме­ра­ва­ју­да­сво­је­при­род­не­ (на­гон­ске,­људ­ске)­по­тре­бе­за­сло­бо­дом­или­за­мо­ћи­за­до­во­ља­ва­ју­у­сек­су.­Што­ма­ње­сло­бо­де­и­мо­ћи­у­ствар­ној­про­из­вод­њи­жи­во­та,­то­ви­ше­вир­ту­ел­не­сло­бо­де­и­мо­ћи­у­сек­су­(ко­ји­је,­за­ве­ћи­ну­„про­ла”,­и­сам­ви­ше­пред­ста­ва­не­го­ствар­ност,­ви­ше­вир­ту­е­лан­не­го­пра­ви).­Та­ко­пор­но­гра­фи­ја­(раз­блуд­ност,­про­ми­су­ки­тет)­по­ста­је­је­дан­од­об­ли­ка­со­ци­јал­не­кон­тро­ле­„про­ла”13.

Слич­но­је­и­са­на­си­љем.­Бес­ко­ји­про­из­и­ла­зи­из­фру­стра­ци­је­због­дру­штве­ног­по­ло­жа­ја,­од­но­сно­из­не­мо­гућ­но­сти­за­до­во­ља­ва­ња­ве­штач­ки­(мар­ке­тин­шки)­уве­ћа­них­по­тро­шач­ких­аспи­ра­ци­ја,­из­груп­ног­(кла­сног,­на­ци­о­нал­ног)­без­на­ђа­(ho­pe­les­sness),­из­ис­ква­ре­но­сти­кључ­них­уста­но­ва­си­сте­ма­ко­је­он­да­„за­ку­ца­ва­ју”­суд­би­ну­по­је­ди­на­ца­за­ни­же­пре­ча­ге­свет­ске­со­ци­јал­не­хи­је­ра­хи­је,­из­стра­шне­обез­љу­бље­но­сти­(lo­ve­les­sness)­ко­ју­про­из­во­ди­амо­рал­ност,­его­и­зам­и­вла­да­ју­ћа­кул­ту­ра­ци­ни­зма,­по­хле­пе­и­ за­бо­ра­ва,­ тај,­да­кле,­бес­мо­ра­би­ти­ис­пра­жњен­на,­за­си­стем,­без­о­па­сан­на­чин.­

Упра­во­је­спек­такл­на­си­ља,­бо­ла­и­смр­ти­то­ефи­ка­сно­сред­ство­пра­жње­ња­на­го­ми­ла­ног­бе­са­и­фру­стра­ци­је.­Као­што­је­већ­дав­но­уо­че­но14,­ оно­што­су­ гла­ди­ја­тор­ске­игре­би­ле­за­рим­ску­све­ти­ну,­то­су­за­да­на­шње­„про­ле”­све­оне­број­не­смр­ти,­зло­чин­ства­и­му­че­ња­што­их­сва­ко­днев­но­гле­да­ју­на­ТВ­екра­ни­ма­(од­„фо­рен­зич­ких”­се­ри­ја,­до­еми­си­ја­ве­сти).­

11­Carlyle,­T.­(1850)­Lat­ter­Day­Pam­phlets.­Lon­don:­Chap­man­and­Hall,­www.bo­oks.go­o­gle.rs­/bo­oks?id­=K­­nEI3Eu­cEQC&print­sec=front­co­ver&hl=sr&so­ur­ce=gb­s_ge­_sum­mary_r&cad=0#v=one­pa­ge&q&f=fal­se,­VI­II,­pp.­28­31.

12­Hux­ley,­A.­(1946­аnd­1932)­Bra­ve­New­World.­New­York,­Lon­don:­Har­per­&­Bros,­p.­XX

13­Jo­nes,­E.­M.­(2009)­Bal­let­Par­king:­Per­for­ming­The­Nut­crac­ker­as­a­Co­un­ter­Re­vo­lu­ti­o­nary­Act.­So­uth­Bend:­Fi­de­lity­Press

14­Mum­ford,­L.­(1988­and­1961)­Grad­u­hi­sto­ri­ji [The­City­in­Hi­story],­Za­greb:­Na­pri­jed,­р.­231.

Page 88: Култура у транзицији

278

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Нор­ма­ли­за­ци­ја­па­то­ло­шког,­кроз­све­по­дроб­ни­је­при­ка­зе­кр­ви,­бо­ла­и­сви­ре­по­сти­(јер­су,­вре­ме­ном,­по­треб­ни­све­ја­чи­на­дра­жа­ји­да­би­се­по­сти­гао­исти­сте­пен­са­до­ма­зо­хи­стич­ког­ужи­ва­ња15),­до­во­ди­до­пре­тва­ра­ња­чи­та­вог­мо­дер­ног­све­та­у­гло­бал­ни­па­то­по­лис­–­град­бо­ле­сти16,­ме­сто­мо­рал­не­и­људ­ске­из­о­па­че­ноп­сти,­Со­до­ма­и­Го­мо­ра.­

За­то­ је­ по­след­њи­ ко­рак­ тог­ „свет­ско­и­сто­риј­ског­ ра­да”­ма­сов­не­ кул­ту­ре­ –­ кул­ту­ра­ смр­ти­ (Cul­tu­re­ of­ De­ath17).­ Нор­ма­ли­за­ци­ја­ па­то­ло­шког,­ у­ свом­ исто­риј­ском­ то­ку,­ мо­ра­ се­за­вр­ши­ти­пре­тва­ра­њем­па­то­по­ли­са­у­не­кро­по­лис­–­пре­тва­ра­њем­гра­да­бо­ле­сти,­у­град­смр­ти18.­Јер,­ако­сте­ужи­ва­ње­про­гла­си­ли­глав­ном­вред­но­шћу­на­кон­17­ча­со­ва­(пре­17.00­је­то,­на­рав­но,­но­вац),­он­да­све­оста­ло,­укљу­чив­и­сам­људ­ски­жи­вот,­мо­ра­би­ти­пот­чи­ње­но­тој­вред­но­сти.­Та­ко­се­он­да,­ре­ци­мо,­ни­сек­су­ал­но­ужи­ва­ње­не­мо­же­и­не­сме­ни­чим­угро­зи­ти­–­па­чак­ни­„ко­ла­те­рал­ном­ште­том”­ка­ква­је­за­че­то­де­те.­Оту­да­на­ша­кул­ту­ра­смр­ти­из­во­ди­ону­срам­ну­„мо­рал­ну­ гим­на­сти­ку”:­ за­че­том­де­те­ту­од­у­зи­ма­ се­ ста­тус­чо­ве­ка,­те­му­ се­ до­де­љу­је­ ста­тус­ „фе­ту­са”,­ тј.­ не­же­ље­не­ из­ра­сли­не­(по­пут­ка­кве­жле­зде).­А­ту­„из­ра­сли­ну”,­на­рав­но,­тре­ба­„опе­ри­са­ти”.­Та­ко­кул­ту­ра­ко­ја,­ина­че,­спрем­но­не­гу­је­пре­зен­ти­стич­ки­ра­си­зам­–­уве­ре­ње­да­су­на­ши­пре­ци­би­ли­не­са­мо­ма­ње­ин­те­ли­гент­ни,­већ­и­ма­ње­мо­рал­ни­од­нас­(„ди­вља­ци”),­мо­же­у­исто­вре­ме­да­осу­ђу­је­че­до­мор­ство­у­ар­хај­ским­дру­штви­ма­(чи­ње­но­услед­де­мо­граф­ског­при­ти­ска),­а­да­са­ма­прак­ти­ку­је­„утроб­но­че­до­мор­ство”­–­при­ка­зу­ју­ћи­га,­при­том,­и­као­вр­ху­нац­„еман­ци­па­ци­је­же­на”­(„жен­ско­људ­ско­пра­во”,­„пра­во­да­се­не­ма­ју­не­же­ље­на­де­ца”).

Та­ко­ смо­ до­би­ли­ обри­се­ ма­сов­не,­ „за­ба­ви­зо­ва­не”­ кул­ту­ре­са­вре­ме­ног­ ка­пи­та­ли­зма­ –­ кул­ту­ру­ за­бо­ра­ва,­ по­тро­шач­ког­„осло­бо­ђе­ња”­од­гре­ха­и­сти­да,­фе­ти­ши­зма­сек­са­и­на­си­ља,­као­и­нор­ма­ли­за­ци­је­(„ре­лак­са­ци­је”)­па­то­ло­ги­је­и­амо­рал­но­сти.­У­сле­де­ћем­одељ­ку­овог­ра­да­ви­де­ће­мо­да­не­ке­од­тих­од­ли­ка,­на­рав­но­мо­ди­фи­ко­ва­не,­на­ла­зи­мо­и­у­„ви­со­кој­кул­ту­ри”­ко­ју­про­из­во­де­и­кон­зу­ми­ра­ју­при­пад­ни­ци­ТНКК­(као­и­кан­ди­да­ти­за­ула­зак­у­њу).

15­Кара­Мур­за,­С.­Г.­(2011­и­2000)­Ма­ни­пу­ла­ци­ја­све­шћу,­(с­ру­ског­пре­ве­ла­Са­ва­Ро­сић),­Бе­о­град:­Ве­сна­ин­фо­и­Пре­во­ди­лач­ка­ра­ди­о­ни­ца­Ро­сић,­стр.­268­269.

16­Mum­ford,­нав.­де­ло,­стр.­232.17­Evan­ge­li­um­ Vi­tae­ (1995):­ Јо­ван­ Па­вле­ II,­ ен­ци­кли­ка­ Evan­ge­li­um­ Vi­tae,­

www.va­ti­can.va­/ho­ly_fat­her/john_paul_ii/encycli­cals/do­cu­ments/hf­_jp­­ii­_en­c_25031995_evan­ge­li­um­vi­tae_en­.html,­p.­12.

18­Mum­ford,­нав.­де­ло,­стр.­236.

Page 89: Култура у транзицији

279

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

*­*­*

Но­ми­на­ли­стич­ки­од­ре­ђе­но,­„ви­со­ку­кул­ту­ру”­чи­не­де­ла­„мо­дер­не­умет­но­сти”­ко­ја­се­из­ла­жу­(при­ка­зу­ју)­у­му­зе­ји­ма­или­га­ле­ри­ја­ма­ (спе­ци­ја­ли­зо­ваним­ за­ „са­вре­ме­ну­ умет­ност”),­ко­ја­се­из­во­де­у­по­зо­ри­шти­ма­или­у­кон­церт­ним­дво­ра­на­ма,­ко­ја­се­еми­ту­ју­то­ком­„не­де­ље­аван­гард­ног­фил­ма”,­ко­ја­се­чи­та­ју­ на­ „ве­че­ри­ма­ са­вре­ме­не­по­е­зи­је”,­ итд.­Та­ де­ла,­ да­кле,­ни­су­„по­пу­лар­на”­(ни­су­на­ме­ње­на­„про­ли­ма”),­ни­ти­су­про­из­ве­де­на­да­би­до­не­ла­но­вац­са­ши­ро­ког­тр­жи­шта­(ма­да­и­она­до­но­се­но­вац).­Та­де­ла­су­по­пра­ви­лу­фи­нан­си­ра­на­из­ре­сур­са­ко­је­кон­тро­ли­шу­ви­ше­кла­се­–­би­ло­да­су­то­при­ват­ни­или­др­жав­ни­ре­сур­си.

Нај­ве­ћи­део­„ви­со­ке­кул­ту­ре”­да­нас­је­под­кон­тро­лом­ТНКК,­ко­ја­ су­штин­ски­ дик­ти­ра­ до­ми­нант­ни­ укус­ у­ ма­ти­ци­ дру­штве­ног­жи­во­та,­па­он­да­и­у­умет­но­сти­и­кул­ту­ри.­Укус­је,­ка­ко­ то­Бур­ди­је­ до­бро­ од­ре­ђу­је,­ „ди­стинк­тив­на­ пре­фе­рен­ци­ја”19­ –­ да­кле,­ вред­ност­ пре­ко­ ко­је­ се­ ус­по­ста­вља­раз­ли­ко­ва­ње.­Мо­дер­на­кул­ту­ра­ је,­ за­Бур­ди­јеа,­ си­стем­ди­стинк­тив­них­ зна­ко­ва,­ док­ је­ укус­ спо­соб­ност­њи­хо­вог­ ода­би­ра,­спо­соб­ност­ рас­по­зна­ва­ња­ на­ осно­ву­ „зна­чај­них­ раз­ли­ка”.­Ди­стинк­ци­ја­ је,­ по­де­фи­ни­ци­ји,­ ди­фе­рен­ци­ра­ње,­ по­вла­че­ње­гра­ни­це­пре­ма­дру­ги­ма,­али­у­сво­ју­ко­рист­–­она­је­на­чин­да­се­сво­јој­дру­штве­ној­ гру­пи­до­де­ли­су­пер­и­ор­ност20.­Кроз­укус,­стил­жи­во­та,­ма­ни­ре­го­во­ра­и­по­на­ша­ња,­ак­те­ри­се,­по­Бур­ди­јеу,­са­ми­кла­си­фи­ку­ју.­Онај­ко­у­то­ме­на­пра­ви­по­гре­шан­ко­рак­ри­зи­ку­је­не­га­тив­ну­ева­лу­а­ци­ју­дру­гих­(„ма­ло­гра­ђа­нин”,­„ско­ро­је­вић”,­„сноб”...).­Укус­се­огле­да­у­ни­зу­из­бо­ра­ко­ји­су­пре­све­га­сим­бо­лич­ке­и­кул­тур­не­при­ро­де,­те­је­наш­дру­штве­ни­ста­тус­од­ре­ђен­оним­што­пре­фе­ри­ра­мо,­али­и­оним­што­нам­се­не­до­па­да.

Та­спо­соб­ност­гор­ње­со­ци­јал­не­гру­пе­да­де­фи­ни­ше­хе­ге­мо­ни­си­стем­вред­но­сти,­на­чин­жи­во­та­и­уку­се­–­ко­ји­ма­за­тим­те­же­и­оста­ле­дру­штве­не­гру­па­ци­је,­на­зи­ва­се­кул­тур­на­хе­ге­мо­ни­ја.­Кул­тур­на­хе­ге­мо­ни­ја­је­из­раз­Ан­то­ни­ја­Грам­ши­ја,­ко­ји­упу­ћу­је­на­на­ме­та­ње­си­сте­ма­вред­но­сти,­обра­за­ца­по­на­ша­ња,­као­и­по­жељ­не­ли­сте­дру­штве­них­или­кул­тур­них­пи­та­ња­о­ко­ји­ма­се­раз­ми­шља.­У­том­сми­слу­се­мо­же­ре­ћи­да­се­еко­ном­ски­при­ви­ле­го­ван­по­ло­жај­не­обез­бе­ђу­је­са­мо­ди­рект­ном­кон­тро­лом­стра­на­ка,­вла­де­и­пар­ла­мен­та,­већ­и­

19­Bo­ur­di­eu,­P.­(1979)­La­Dis­tin­ction:­Cri­ti­que­so­ci­a­le­du­ju­ge­ment.­Pa­ris:­Édi­ti­ons­de­Mi­nu­it,­p.­189.

20­Спа­сић,­И.­Ди­стинк­ци­ја­на­до­ма­ћи­на­чин:­дис­кур­си­ста­ту­сног­ди­фе­рен­ци­ра­ња­у­да­на­шњој­Ср­би­ји,­у:­На­сле­ђе­Пје­ра­Бур­ди­јеа:­по­у­ке­и­на­дах­ну­ћа,­(2006)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју,­стр.­137­172.

Page 90: Култура у транзицији

280

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

кон­тро­лом­ у­ сфе­ри­ кул­ту­ре­ и­ ме­ди­ја.­ Ко­ вла­да­ кул­ту­ром,­вла­да­и­за­јед­ни­цом.

До­ми­нант­ни­кул­тур­ни­(умет­нич­ки)­укус­да­нас­од­ре­ђу­ју­не­са­мо­ли­ков­ни,­му­зич­ки,­по­зо­ри­шни,­филм­ски­или­књи­жев­ни­кри­ти­ча­ри,­већ­и­вла­сни­ци­или­упра­вља­чи­га­ле­риј­ских,­сцен­ских­ или­ му­зич­ких­ про­сто­ра,­ ме­це­не­ из­ кор­по­ра­циј­ских­или­др­жав­них­фон­до­ва,­као­и­већ­ета­бли­ра­ни­умет­ни­ци­у­овим­бран­ша­ма.­Сви­су­они,­по­пра­ви­лу,­при­пад­ни­ци­ви­ше­сред­ње­кла­се.­А­они­ко­ји­ме­ђу­њи­ма­успе­шно­де­мон­стри­ра­ју­ис­пра­ван­укус,­у­са­вре­ме­ном­ка­пи­та­ли­стич­ком­си­сте­му­би­ва­ју­ин­кор­по­ри­ра­ни­у­иде­о­крат­ску­фрак­ци­ју­тран­сна­ци­о­нал­них­ели­та.

Да­не­би­би­ло­за­бу­не­са­овим­уво­ђе­њем­кла­сне­пер­спек­ти­ве­у­кул­ту­ро­ло­шку­ана­ли­зу,­же­лим­од­мах­да­под­се­тим­на­Ха­у­зе­ро­ву­раз­ли­ку­из­ме­ђу­по­је­ди­нач­ног­умет­нич­ког­до­га­ђа­ја­(де­ла)­и­кул­тур­не­нор­ме21.­Ово­пр­во,­ко­је­мо­же­би­ти­по­је­ди­нач­на­естет­ска­но­ви­на,­лич­на­спон­та­на­иде­ја,­умет­ни­ков­бунт,­слу­чај­но­срећ­но­ре­ше­ње­–­да­кле,­по­је­ди­нач­на,­пси­хо­ло­шка­чи­ње­ни­ца­–­ни­је­кла­сно­од­ре­ђе­на.­Али,­ка­да­то­но­во,­спон­та­но­и­по­је­ди­нач­но,­по­ста­не­кул­тур­на­нор­ма,­естет­ско­пра­ви­ло,­кон­вен­ци­ја­умет­нич­ке­про­дук­ци­је,­„ин­сти­ту­ци­ја”,­стал­на­струк­ту­ра­уку­са­ко­ја­де­тер­ми­ни­ше­по­на­ша­ње­–­ка­да,­да­кле,­по­ста­не­стил,­пра­вац­или­умет­нилч­ки­ма­нир­–­то­та­да­по­ста­је­дру­штве­на­чи­ње­ни­ца.­А­на­њу­се,­он­да,­и­со­ци­о­ло­шки­ле­ги­тим­но­мо­же­при­ме­ни­ти­кла­сна­ана­ли­за.

У­да­на­шњој­пак­по­де­ли­си­стем­ских­ме­ста,­ета­бли­ра­не­кри­ти­ча­ре­и­умет­ни­ке,­ку­сто­се­и­ко­лек­ци­о­на­ре­(др­жав­не­и­при­ват­не),­умет­нич­ке­ди­рек­то­ре­и­про­ду­цен­те,­мо­же­мо­да­по­сма­тр­амо­као­дру­штве­ну­гру­пу­ко­ја,­на­осно­ву­ле­ги­ти­ми­за­ци­је­свог­ди­стинк­тив­ног­уку­са­као­си­стем­ски­до­ми­нант­ног,­за­по­се­да­од­го­ва­ра­ју­ће­со­ци­јал­не­ло­ка­ци­је,­ужи­ва­ју­ћи,­он­да,­у­тим­ло­ка­ци­ја­ма­при­па­да­ју­ћу­си­стем­ску­рен­ту.­Чла­но­ви­те­гру­пе­су­део­си­стем­ски­до­ми­нант­не­кла­се,­па,­иа­ко­по­је­ди­нач­но­ или­ ко­лек­тив­но­ не­ мо­ра­ју­ има­ти­ кла­сну­ свест,­ они­као­гру­па­де­лу­ју­кла­сно­ис­прав­но22.­За­то­се­они,­упра­во­на­осно­ву­ тог­ ди­стинк­тив­ног­ уку­са,­ пре­по­зна­ју,­ при­зна­ју­ као­део­исте­гру­па­ци­је,­осе­ћа­ју­одво­је­ност­од­дру­гих­гру­па­ци­ја,­а­че­сто­и­ус­по­ста­вља­ју­груп­ну­со­ли­дар­ност.­Као­при­пад­ни­ци­сво­је­гру­пе,­они­се­по­на­ша­ју­у­скла­ду­са­ње­ним­кла­сним­по­ло­жа­јем,­и­то­без­об­зи­ра­ је­су­ли­са­ми,­по­је­ди­нач­но­или­

21­Ха­у­зер,­А.­(1986­и1974)­Со­ци­о­ло­ги­ја­умјет­но­сти,­Књ.­1,­(пре­ве­ле­Ру­жа­и­Ја­го­да­Руб­чић),­За­греб:­Школ­ска­књи­га,­стр.­129.

22­Ха­у­зер,­исто,­стр.­62.

Page 91: Култура у транзицији

281

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

ко­лек­тив­но,­све­сни­сво­је­кла­сне­при­пад­но­сти,­или­не.­„Они­то­не­зна­ју,­али­та­ко­ра­де”,­опи­су­је­та­кав­слу­чај­Маркс23.­­­

Шта­ви­ше,­као­што­сам­на­дру­гом­ме­сту­већ­по­дро­бни­је­об­ја­снио24,­љу­ди­се­не­по­на­ша­ју­са­мо­по­нор­ма­ма­сво­је­ак­ту­ел­не­гру­пе­(кла­се),­већ­и­по­нор­ма­ма­гру­па­ци­је­у­ко­ју­же­ле­да­уђу­(нај­че­шће,­у­ко­ју­те­же­да­се­поп­ну).­Кла­сни­афи­ни­тет­је­ јед­на­ко­ сна­жна­би­хе­јви­о­рал­на­или­ ати­ту­див­на­де­тер­ми­нан­та­као­и­кла­сно­по­ре­кло.­У­са­вре­ме­ном­све­ту,­у­ко­ме­су­се­но­си­о­ци­„ви­со­ке­умет­но­сти”­ус­пе­ли­по­ди­ћи­на­ви­ше­си­стем­ске­по­зи­ци­је­–­ко­је,­на­рав­но,­до­но­се­и­од­го­ва­ра­ју­ћу­си­стем­ску­рен­ту­–­умет­ни­ци­и­умет­нич­ки­кри­ти­ча­ри­су­се­по­пр­ви­пут­у­исто­ри­ји25­кон­сти­ту­и­са­ли­као­на­ро­чи­та­со­ци­јал­на­гру­па­ци­ја­(„кул­тур­на­ели­та”),­чи­ји­је­основ­ни­за­да­так­ре­гу­ла­ци­ја­по­тра­жње­и­по­ну­де­до­ба­ра­ви­со­ке­умет­но­сти.­Да­нас­се­у­ту­гру­па­ци­ју­мо­же­ући­пр­вен­стве­но­ко­оп­та­ци­јом,­на­осно­ву­од­го­ва­ра­ју­ћег­со­ци­јал­ног­кри­те­ри­ју­ма­–­то­ јест,­де­мон­стри­ра­ња­ло­јал­но­сти­ („кре­а­тив­не­по­твр­де”)­ захте­ва­ног­ди­стинк­тив­ног­уку­са.­

*­*­*

Не­ке­естет­ске­ка­но­не­са­вре­ме­не,­свет­ско­си­стем­ски­хе­ге­мо­не,­„ви­со­ке­кул­ту­ре”­већ­сам­ана­ли­зи­рао­у­књи­зи­Кул­тур­ни­ рат­ у­Ср­би­ји26.­Ов­де­ ћу­ са­да­ обра­ти­ти­па­жњу­ са­мо­на­кул­ту­ро­ло­шке­по­сле­ди­це­до­ми­нант­не­есте­ти­ке­„ви­со­ке­кул­ту­ре”ко­је­су­умно­го­ме­слич­не­они­ма­што­их­на­ла­зи­мо­и­у­ма­сов­ној­кул­ту­ри.­Та­слич­ност,­на­рав­но,­ни­је­слу­чај­на.­Те­мељ­ни­си­стем­вред­но­сти­не­мо­же­би­ти­дру­га­чи­ји,­је­ди­но­су­дру­га­чи­ји­ зна­ци­ ко­ји­ма­ кул­тур­не­ ели­те­ де­мон­стри­ра­ју­ ди­стинк­ци­ју­у­од­но­су­на­„плебс”.

23­Маркс,­К.­(1974­и­1867)­Ка­пи­тал­I­у:­Маркс,­К.­и­Ен­глес,­Ф.­Де­ла,­(пре­ве­ли­Мо­ша­Пи­ја­де­и­Ро­до­љуб­Чо­ла­ко­вић),­Бе­о­град:­Про­све­та­и­Ин­сти­тут­за­из­у­ча­ва­ње­рад­нич­ког­по­кре­та,­стр.­76.

24­Ан­то­нић,­ С.­ (2012)­Ло­ша­ бес­ко­нач­ност:­ при­ло­зи­ со­ци­о­ло­ги­ји­ срп­ског­дру­штва.­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник.­До­ступ­но­и­као­URL­до­ку­мент:­https://fe­do­rabg.bg­.ac­.rs­/fe­do­ra/ge­t/o:3996/bdef:Con­tent/dow­nlo­ad,­стр.­64­65;­Сло­бо­дан­Ан­то­нић­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји.­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке,­стр.­27­28.

25­„Од­кра­ја­сред­њег­ве­ка­умет­ни­ци­се­на­ла­зе­у­го­то­во­не­пре­кид­ном­(со­ци­јал­ном­–­С.­А)­успо­ну”­(Ха­у­зер,­исто,­стр.­123).­Иа­ко­се­већ­у­ре­не­сан­си­дру­штве­ни­ста­тус­умет­ни­ка­одва­ја­од­ста­ту­са­за­на­тли­је,­још­увек­„ве­ћи­на­умет­ни­ка­у­16.­ ве­ку­во­ди­ скро­ман­жи­вот”­ (Ха­у­зер,­исто,­ стр.­124)­–­при­ме­ре­ни­ји­ни­жој­сред­њој,­не­го­ви­шој­сред­њој­кла­си.­У­19.­ве­ку­са­мо­нај­та­лен­то­ва­ни­ји­и­нај­по­пу­лар­ни­ји­умет­ни­ци­жи­ве­жи­во­том­ви­ше­сред­ње­кла­се.­Тек­у­20.­ве­ку,­по­го­то­во­за­умет­ни­ке­у­САД­или­ЕУ,­ви­ше­ни­је­ по­тре­бан­ та­ле­нат­ или­ по­пу­лар­ност­ да­ би­ се­ оства­ри­ва­ли­ ви­со­ки­при­хо­ди,­док­они­ко­ји­ствар­но­има­ју­та­ле­нат­или­ужи­ва­ју­по­пу­лар­ност­по­ста­ју­бо­га­ти­по­пут­при­пад­ни­ка­ви­ше­кла­се­(ко­јој­он­да­и­при­па­да­ју).

26­Исто,­стр.­12­18.

Page 92: Култура у транзицији

282

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

И­у­ви­со­кој­кул­ту­ри­не­ста­ле­су­ра­ни­је­гра­ни­це­сти­да,­при­стој­но­сти,­па­и­мо­рал­но­сти,­све­под­оправ­да­њем­да­ је­реч­о­ „умет­нич­ком­ из­ра­жа­ва­њу”­ и­ „умет­нич­ким­ сло­бо­да­ма”.­Кри­ти­чар­ска­ од­бра­на­ та­квих­ де­ла­ обич­но­ на­гла­ша­ва­ њи­хов­„иза­зи­вач­ки”­аспе­кат,­од­но­сно­на­сто­ја­ње­да­се­„шо­ки­ра­ма­ло­гра­ђан­ска­пу­бли­ка”.­Али­то­„шо­ки­ра­ње”­пу­бли­ке,­ако­ма­ло­ ду­бље­ раз­мо­три­мо­ ства­ри,­ за­пра­во­ из­ра­жа­ва­на­си­ље­–­над­пу­бли­ком,­или­умет­ни­ка­над­са­мим­со­бом,­све­јед­но.­

Та­ко­ је­ у­ мо­дер­ној­ ли­ков­ној­ (ви­зу­ел­ној)­ умет­но­сти­ сва­ки­чин­или­пред­мет­ко­ји­до­ла­зи­од­осо­бе­са­дру­штве­ном­ети­ке­том­„умет­ник”­про­гла­ше­но­умет­но­шћу­–­укљу­чив­и­та­кве­би­зар­но­сти­по­пут­шкољ­ке­од­пи­со­а­ра27,­умет­ни­ков­не­на­ме­штен­кре­вет28,­умет­ни­ков­из­мет29,­ђу­бре30,­ма­стур­би­ра­ње31,­из­го­ва­ра­ње­име­на­ку­хињ­ског­по­су­ђа32,­по­та­па­ње­Рас­пе­ћа­у­мо­кра­ћу33,­ра­се­кли­не­на­сли­кар­ском­плат­ну34,­итд.­По­себ­но­су­на­це­ни­на­ту­ра­ли­стич­ки­ак­ти­(са­мо)на­си­ља­–­по­пут­(са­мо)уба­да­ња­пр­сти­ју­но­жем35,­ (са­мо)уре­зи­ва­ња­кр­ва­ве­обр­ну­те­зве­зде­на­сто­мак36,­(са­мо)за­ку­ца­ва­ња­ек­се­ри­ма­и­цр­та­ње­жи­ле­том­по­ кожи37,­ (са­мо)ко­па­ње­очи­ју­и­ ка­стра­ци­ја38,­са­мо­у­кра­ша­ва­ње­ли­ца­цр­ви­ма39,­за­ба­да­ње­тр­ња­у­по­длак­ти­цу­и­ре­за­ње­ша­ке­жи­ле­том40,­ра­за­ра­ње­тки­ва­мет­ком41,­ка­са­

27­www.en.wi­ki­pe­dia.or­g/wi­ki/Fi­le:Mar­cel_Duc­hamp_Fo­un­tain_at­_Ta­te_Mo­dern_by_Da­vid_Shank­bo­ne.jpg­­

28­www.en.wi­ki­pe­dia.or­g/wi­ki/My_Be­d­29­www.en.wi­ki­pe­dia.or­g/wi­ki/Ar­tist’s_shit­­30­www.vi­su­a­larts.ne­t.au­/gal­lery/carlyfischer­31­www.dailymo­tion.co­m/vi­deo/x7ygp­c_vi­to­ac­con­ci­se­ed­bed­1972_cre­a­

tion#.UYYJWUplLHU­32­www.you­tu­be.co­m/watch?v=3zSA9Rm2PZA­33­www.en.wi­ki­pe­dia.or­g/wi­ki/Piss_Christ­­34­www.ar­ti­tu­de.eu­/it­/pil­lo­le/12­lu­cio­fon­ta­na­(1899­1968)­35­www.tum­blr.com­/tag­ged/ma­ri­na­abra­mo­vic;­www.you­tu­be.co­m/

watch?v=h9­HVwEbdCo­36­www.tum­blr.com­/tag­ged/lips­of­tho­mas­37­https://www.go­o­gle.rs­/se­arch?q=günter+brus&tbm=isch&tbo=u&so­ur­ce=

univ&sa=X&ei=SBmGUYHJOcftsgaP0YDQBg&ved=0CE­UQ­sAQ&bi­w=1540&bi­h=819­

38­h t t p s : / / w ww. g o ­o ­g l e . r s ­/ s e ­a r c h ? q = R u ­d o l f + S c h w a r ­z k o ­gler&hl=sr&tbm=isch&tbo=u&so­ur­ce=univ&sa=X&ei=RP­FUffhBYSHtQaE8oCYDA&ved=0CDYQsAQ&biw=1540&bih=819­

39­www.zak­hor­on­li­ne.co­m/?at­tac­hment_id­=4160­­40­www.gi­na­pa­ne.fi­les.wor­dpress.com­/2011/04/no­u­vel­le.jp­g­­­41­www.ju­le­swid­mayer­.wor­dpress.com­/2009/11/19/in­tro­to­­chris­bur­den/­­

Page 93: Култура у транзицији

283

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

пље­ње­жи­во­ти­ње­пре­ко­го­лог­људ­ског­те­ла42,­са­до­ма­зо­пор­но­гра­фи­ја43,­ма­ши­не­за­рас­те­за­ње­(му­че­ње)­из­во­ђа­ча44,­итд.

У­оба­слу­ча­ја,­и­ка­да­је­реч­о­шо­ки­ра­њу­„тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ке”­(„кон­зер­ва­тив­не”)­пу­бли­ке,­и­ка­да­је­реч­о­при­ка­зу­(са­мо)по­вре­ђи­ва­ња,­мо­же­мо­сло­бод­но­ре­ћи­да­је­по­сре­ди­из­ве­сна­умет­нич­ка­(кул­тур­на)­ле­ги­ти­ми­за­ци­ја­на­си­ља.­На­си­ље­над­не­чи­јим­уве­ре­њи­ма­или­си­сте­мом­вред­но­сти­мо­же­би­ти­јед­на­ко­по­ни­жа­ва­ју­ће­и­по­вре­ђу­ју­ће­као­и­на­си­ље­над­не­чи­јим­те­лом­или­лич­ним­ин­те­гри­те­том45.­Оту­да­је­„есте­ти­ка­шо­ки­ра­ња”,­у­свом­ду­бљем­дру­штве­ном­сми­слу,­за­пра­во­јед­на­од­де­мон­стра­ци­ја­прак­тич­но­со­ци­јал­но­нео­гра­ни­че­не­(не­ка­жњи­ве)­ во­ље­ истин­ских­ го­спо­да­ра­ дру­штва­ (ТНКК,­„Им­пе­ри­је”).­То­је­са­мо­умет­нич­ка­(кул­тур­на)­апо­те­о­за­јед­не­пре­бо­га­те­и­обе­сне­мо­ћи­да­се­–­без­ика­квих­гра­ни­ца,­без­ика­квих­скру­пу­ла­–­ура­ди­би­ло­шта.­У­овом­слу­ча­ју,­да­се­из­вр­ши­јед­на­по­себ­на,­и­зби­ља­ори­ги­нал­на,­вр­ста­на­си­ља­–­да­се­ни­шта,­ђу­бре­и­зло­про­гла­се­умет­нич­ким­де­лом.­

Упра­во­то­го­спо­да­ре­ње­над­вред­но­сти­ма,­над­са­мом­де­фи­ни­ци­јом­вред­но­сти,­мо­же­се­узе­ти­као­још­је­дан­ди­стинк­тив­ни­знак­мо­дер­ног­со­ци­јал­ног­моћ­ни­ка.­Иа­ко­се­по­пра­ви­лу­оправ­да­ва­ју­да­сво­јим,­„умет­нич­ки­ис­по­сре­до­ва­ним”­на­си­љем­за­пра­во­про­те­сту­ју­про­тив­при­су­ства­на­си­ља­у­мо­дер­ном­све­ту,­„мо­дер­ни”­(„аван­гард­ни”)­умет­ни­ци,­у­су­шти­ни,­са­мо­ не­све­сно,­ а­ кат­кад­ и­ све­сно,­ из­ра­жа­ва­ју­ обе­сну­ моћ­гло­бал­не­ели­те­–­али­и­под­зем­ни­рад­ње­не­не­чи­сте­са­ве­сти­због­по­себ­но­па­то­ло­шког­и­не­мо­рал­ног­ти­па­дру­штве­не­до­ми­на­ци­је­(ко­је­сам­го­ре­опи­сао).­

Та­кон­цеп­ци­ја­„ви­со­ке­умет­но­сти”­као­апо­ло­ги­ја­нар­ци­со­ид­не­и­обе­сне­мо­ћи/на­си­ља­(али­и­ис­по­ља­ва­ње­ко­лек­тив­не­не­чи­сте­са­ве­сти­до­ми­нант­не­кла­се,­као­ти­пич­не­„пре­ступ­нич­ке­ гру­пе”),­ ви­ди­ се­ не­ са­мо­ у­ ви­зу­ел­ној,­ већ­ и­ у­ дру­гим­ умет­но­сти­ма.­ До­бар­ при­мер­ је­ ра­за­ра­ње­ умет­нич­ке­(„озбиљне”)­му­зи­ке,­спро­ве­де­но­у­20.­ве­ку.­Кроз­раз­ли­чи­те­об­ли­ке­ „аван­гард­не”­му­зи­ке,­ као­што­ су­ ато­нал­на­ и­ до­де­ка­фон­ска­ ­ му­зи­ка,­ се­ри­ја­ли­зам,­ але­а­то­ри­ка,­ го­ми­ла­ње­ ди­со­нан­ци­итсл,­вр­ше­но­је­из­об­ли­че­ње­и­дез­ин­те­гри­са­ње­му­зи­ке,­ све­ док­ се­ни­је­ до­шло­до­ „не­слу­шљи­вог­ аку­стич­ног­

42­http://ik­blog­du­sik­ben.fi­les.wor­dpress.com­/2010/05/her­man­nitsch­blo­ed­kunst­94131.jpg­­

43­www.physi­o­lo­gus.de­/bil­der/maschi­ne.gif­(To­mi­Un­ge­rer)44­www.you­tu­be.co­m/watch?v=Wab­sr8Eo­uts,­ www.dan­ce­tech.net/vi­deo/mar­

cel­li­an­tu­nez­ro­ca­epi­zoo­45­Ка­ган,­Р.­ (2003.­и­2002)­Моћ­и­не­моћ­у:­Ка­цар­ству­до­бра­или­апо­ка­лип­си,­из­бор­Ива­но­вић,­Ж.­,­стр.­113­141.­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­130.

Page 94: Култура у транзицији

284

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

хаоса”46,­„атонал­не­бу­ке”47­ко­ја­код­слу­ша­о­ца­про­из­во­ди­са­мо­„без­ду­шну­до­са­ду”­(soul­de­stroyin­g­mo­no­tony48).­

Та­ко­је­на­ста­ла­„мо­дер­на­умет­нич­ка­му­зи­ка”­у­ко­јој­ни­са­ми­ау­то­ри­ви­ше­ни­су­у­ста­њу­да­раз­ли­ку­ју­ка­да­се­њи­хо­во­де­ло­из­во­ди­тач­но,­а­ка­да­се­сви­ра­ју­по­гре­шни­то­но­ви49,­ни­ти­пу­бли­ка,­па­чак­ни­она­му­зич­ки­нат­про­сеч­но­обра­зо­ва­на,­уме­да­раз­ли­ку­је­ка­да­слу­ша­пра­ве­ком­по­зи­ци­је,­а­ка­да­је­су­о­че­на­са­на­су­мич­ним­уда­ра­њем­по­кла­ви­ру50.

„Мо­дер­на­умет­нич­ка­му­зи­ка“­по­ста­ла­ је,­ ти­ме,­ сва­ка­про­из­вод­ња­ зву­ко­ва51,­ укљу­чив­ и­ бе­сми­сле­ну­ бу­ку52.­ „Бу­ка­ је­од­у­век­би­ла­ аку­стич­ки­ка­нал­на­си­ља,­ а­по­зна­ва­ње­ тог­ ка­на­ла­ нео­п­хо­дан­ је­ пред­у­слов­ за­ сва­ко­ успе­шно­ со­ци­о­ло­шко­ба­вље­ње­по­стро­ман­ти­чар­ском­–­или,­тач­ни­је,­аван­гар­дистич­ком­–­мо­дер­ном­му­зи­ком”53.­Са­про­гла­ше­њем­бу­ке­за­умет­ност54,­„на­си­ље­је­(...)­пре­пла­ви­ло­це­ло­куп­ну­му­зи­ку”,­до­ве­вши­до­то­га­да­се­„умет­ност­пре­тво­ри­у­чи­сто­на­си­ље,­

46­Је­ре­мић­Мол­нар,­Д.­и­Молнар­А.­(2009)­Не­ста­ја­ње­уз­ви­ше­ног­и­овла­да­ва­ње­аван­гард­ног­у­му­зи­ци­мо­дер­не­епо­хе.­књ.­1,­Му­зич­ки­уз­ви­ше­но­у­де­ли­ма­Бе­то­ве­на­и­Шен­бер­га,­књ.­2,­Му­зич­ки­аван­гар­ди­зам­у­Шен­бер­го­вој­до­де­ка­фон­ској­по­е­ти­ци­и­Адор­но­вој­кри­тич­кој­есте­ти­ци,­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­„Фи­лип­Ви­шњић”,­т.­1,­стр.­114.

47­Исто,­стр.­11.48­Mic­hael,­J.­E.­(1994)­Dionysos­Ri­sing:­The­Birth­of­Cul­tu­ral­Re­vo­lu­tion­Out­of­the­Spi­rit­of­Mu­sic.­San­Fran­ci­sco:­Ig­na­ti­us­Press,­p.­151.

49­„До­бро­је­по­зна­та­чи­ње­ни­ца­(...)­да­Шен­берг­ни­је­ни­при­ме­ћи­вао­ка­да­је­не­ко­сви­рао­по­гре­шне­но­те”­Smith,­J.­A.­(1979)­Scho­en­berg’s­Way,­Per­spec­ti­ves­of­New­Mu­sic­Vol.­18,­No.­1/2­(Au­tumn,­1979­­­Sum­mer,­1980),­pp.­258­285;­p.­264;­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­137­138.

50­„Гал­је­аме­рич­ким­и­не­мач­ким­сту­ден­ти­ма­му­зи­ке­пу­стио­сни­мак­тре­ћег­кла­вир­ског­ко­ма­да­из­Шен­бер­го­вог­оп.­19,­за­јед­но­са­још­два­на­ест­сни­ма­ка­на­ко­ји­ма­је­сам­на­су­мич­но­`лупао`­по­дир­ка­ма­кла­ви­ра.­Сту­ден­ти­су­има­ли­за­да­так­да­иден­ти­фи­ку­ју­му­зич­ки­`оригинал`­и­одво­је­га­од­на­су­мич­не­бу­ке­ко­ју­је­ство­рио­сам­Гал.­Та­чан­од­го­вор­је­да­ло­са­мо­дво­је­сту­де­на­та,­ко­ји­су­од­мах­из­ја­ви­ли­да­су­од­го­во­ри­ли­слу­чај­но“­(Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­185)

51­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­121.52­www.you­tu­be.co­m/watch?v=LYKqHzBHjlA­или­www.you­tu­be.co­m/

watch?v=aNt6a5xFO­nE&list=RD023XfeWp2y1Lk­или­­www.you­tu­be.co­m/watch?v=WyHWLkU7PgQ.­Пу­бли­ка­ово­про­да­ва­ње­бу­ке­за­му­зи­ку­нај­че­шће­стр­пљи­во­под­но­си,­че­ка­ју­ћи­дру­ги­део­кон­цер­та,­у­ко­ме­ће­чу­ти­Бе­то­ве­на­или­Чај­ков­ског­(тј.­пра­ву­му­зи­ку).­Или­пак­на­бу­ку­са­кон­церт­ног­по­ди­ју­ма­од­го­ва­ра­мја­у­ка­њем,­као­„кре­а­тив­ним­му­зич­ким­од­гла­ша­ва­њем”­(ви­де­ти­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­2,­стр.­166­167).

53­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­171.54­Му­зич­ка­есте­ти­ка­се­да­нас­са­сто­ји­у­„из­ми­шља­њу­оправ­да­ва­ња­бу­ке”­

(Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­187).

Page 95: Култура у транзицији

285

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

или,­тач­ни­је,­у­иде­о­ло­шки­за­ка­му­фли­ра­ну­бу­ку”55.­А­ако­је­му­зи­ка­по­ста­ла­„на­си­ље­над­слу­ша­о­цем”56,­сам­ком­по­зи­тор­те­на­сил­не­бу­ке­мо­рао­се­пре­тво­ри­ти­у­„уби­цу­му­зи­ке”57,­у­ка­квог­„есте­тич­ког­те­ро­ри­сту”­(aest­he­tic­ter­ro­rist58).­Јер,­ње­гов­циљ­је­фак­тич­ки­по­ста­ла­про­из­вод­ња­и­то­та­ли­тар­на­де­мон­стра­ци­ја­му­зич­ки­од­врат­ног­и­на­сил­ног.­

Ка­жем­ „то­та­ли­тар­на­ де­мон­стра­ци­ја”­ за­то­што­ та­ква­ вр­ста­умет­но­сти­–­ка­ко­му­зич­ке,­та­ко­и­ви­зу­ел­не­–­не­до­зво­ља­ва­ег­зи­стен­ци­ју­дру­га­чи­јег.­Она,­на­и­ме,­про­гла­ша­ва­ки­чем­сва­ко­но­во­умет­нич­ко­де­ло­ство­ре­но­по­нор­ма­ма­веч­не­ („кла­сич­не”,­„тра­ди­ци­о­нал­не”)­умет­но­сти.­Ши­ре­ћи­та­ко­„страх­од­ки­ча”­као­кључ­ну­ком­по­нен­ту­ди­стинк­тив­ног­уку­са­„мо­дер­но­сти”,­ она­ ле­пи­ ети­ке­ту­ „ана­хро­ног”­ или­ „ки­ча­стог”­на­сва­ко­умет­нич­ко­де­ло­ко­је­по­се­ду­је,­ре­ци­мо,­хар­мо­ни­ју­­(у­му­зи­ци)­или­фи­гу­рал­ност­(у­сли­кар­ству).­

Сто­га,­на­кон­го­то­во­сто­ле­ћа­та­кве­„по­ли­тич­ке­ко­рект­но­сти“­у­ви­со­кој­умет­но­сти,­му­зич­ко­и­ли­ков­но­на­сле­ђе­иде­о­крат­ске­фрак­ци­је­ТНКК­по­ка­зу­је­да­се­у­свет­ском­то­ку­исто­ри­је­ гло­бал­ног­ ка­пи­та­ли­зма­ из­гле­да­ па­ра­лел­но­ од­ви­ја­ју­ два­про­це­са­раз­во­ја­ –­на­ јед­ној­ стра­ни­ је­ раз­вој­ (ма­те­ри­јал­не)­ци­ви­ли­за­ци­је,­ а­ на­ дру­гој­ раз­ви­так­ (ду­хов­ног)­ вар­вар­ства,­де­гра­да­ци­је­и­при­ми­ти­ви­зма.­То­је­упра­во­до­бра­сли­ка­це­ле­ТНКК,­ али­и­ це­лог­мо­дер­ног­ ка­пи­та­ли­стич­ког­ си­сте­ма­ко­ји­ по­чи­ва­ на­ на­си­љу,­ ла­жи,­ по­хле­пи,­ за­глу­пљи­ва­њу­ и­развраћа­њу.­

*­*­*

У­Ср­би­ји­ се­ за­ма­сов­ну­кул­ту­ру­бри­не­хип­но­крат­ска,­ а­ за­ви­со­ку­ кул­ту­ру­ иде­о­крат­ска­ фрак­ци­ја­ ТНКК.­ Њи­хо­ви­ су­стра­ни­ пред­став­ни­ци­ ов­де­ ло­ци­ра­ни,­ а­ до­ма­ћи­ пред­став­ни­ци­са­чи­ња­ва­ју­блок­ком­пра­дор­ске­бур­жо­а­зи­је­ (за­ду­же­не­за­ма­сов­ну­кул­ту­ру),­од­но­сно­ком­пра­до­р­ске­ин­те­ли­ген­ци­је­(заду­же­не­за­ви­со­ку­кул­ту­ру59).

55­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­152;­под­ву­кли­ау­то­ри.56­Је­ре­мић­Мол­нар­и­Мол­нар,­исто,­т.­1,­стр.­56.57­Her­mand,­ Jost­ (1986):­ Kul­tur­ im­ Wi­e­de­ra­uf­bau.­ Die­ Bun­de­sre­pu­blik­De­utschland­ 1945­1965.­ Mun­chen:­ Nymphen­bur­ger­ Hux­ley,­ Al­do­us­(1946[1932]):­Bra­ve­New­World.­New­York,­Lon­don:­Har­per­&­Bros,­p.­404;­пре­ма­Jo­nes,­Dionysos­Ri­sing,­исто,­p.­150.

58­Jo­nes,­исто,­­p.­181.59­Од­ре­ђе­ње­обе­гру­па­ци­је­да­то­у­Ан­то­нић,­С.­Ло­ша­бес­ко­нач­ност,­исто,­

стр.­56­64.

Page 96: Култура у транзицији

286

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Де­ло­ва­ње­ком­пра­дор­ске­ели­те­у­срп­ској­кул­ту­ри­оп­шир­но­сам­опи­сао­на­дру­гом­ме­сту60,­па­ћу­ов­де­обра­ти­ти­па­жњу­са­мо­на­не­ке­аспек­те­овог­фе­но­ме­на.­Уоп­ште­но­по­сма­тра­но,­реч­је­о­фе­но­ме­ну­кул­тур­не­ко­ло­ни­за­ци­је­Ср­би­је.­За­ко­ло­ни­за­то­ра,­ об­ја­шња­ва­Ме­ми61,­ ко­ло­ни­зо­ва­ни­ је­ скуп­ соп­стве­них­не­га­тив­них­про­јек­ци­ја­ко­ло­ни­за­то­ра.­Ко­ло­ни­за­тор­је­вре­дан­–­ко­ло­ни­зо­ва­ни­лењ,­ко­ло­ни­за­тор­ин­те­лек­ту­ал­ни­ги­гант­ –­ ко­ло­ни­зо­ва­ни­ ду­хов­ни­ им­бе­цил,­ ко­ло­ни­за­тор­ ци­ви­ли­зо­ван­–ко­ло­ни­зо­ва­ни­ди­вљак...62­Ко­ло­ни­за­тор­сво­ју­до­ми­на­ци­ју­оправ­да­ва­же­љом­да­се­ко­ло­ни­зо­ва­ни­уз­диг­не­до­ступ­ња­ци­ви­ли­зо­ва­но­сти­и­мо­рал­но­сти­ко­ло­ни­за­то­ра.­Али,­у­то­ме­не­ма­успе­ха­због­су­штин­ског­де­фек­та­ко­ло­ни­зо­ва­ног­–­пр­вен­стве­но­због­„со­ци­о­ло­шке­чи­ње­ни­це­ко­ја­ је­до­би­ла­ста­тус­би­о­ло­шке,­или­још­бо­ље,­ме­та­фи­зич­ке”.­Оту­да­„ко­ло­ни­јал­ни­од­нос­из­ме­ђу­ко­ло­ни­зо­ва­ног­и­ ко­ло­ни­за­то­ра­(...)по­ста­је­ко­нач­на­ка­те­го­ри­ја.­Она­је­то­што­је­сте,­за­то­што­су­они­то­што­ је­су,­те­се­ни­ је­дан­ни­ти­дру­ги­ни­ка­да­не­ће­про­ме­ни­ти”63.

То­ је­ да­на­шњи­ оквир­ срп­ске­ кул­ту­ре,­ у­ ко­ме­ се­ кре­ће­„мејнстрим”­на­ше­умет­но­сти,­ глав­ни­ток­ра­да­на­ших­кул­тур­них­ ин­сти­ту­ци­ја­ (тач­ни­је,­ ра­да­ ели­те­ ко­ја­ њи­ма­ упра­вља).­ Сам­ дис­курс­ ко­ло­ни­ја­ли­зма­ је,­ по­Ме­ми­ју,­ оно­што­уко­на­ча­ва­ ко­ло­ни­за­ци­ју.­ Тај­ дис­курс­ чи­ни­ да­ је­ Ко­ло­ни­ја­за­ко­ва­на­у­сво­јој­веч­ној­ма­ло­лет­нич­кој­под­ло­жно­сти,­да­је­„ди­вљак”­за­ко­ван­у­ме­та­фи­зич­ком­ди­вља­штву.­На­ши­умет­ни­ци­и­„кул­тур­ни­рад­ни­ци”,­као­овла­шће­ни­го­спо­да­ри­се­ман­тич­ког­по­ља­у­Ко­ло­ни­ји,­не­пре­кид­но­нам­ис­пре­да­ју­на­ра­тив­о­на­шем­веч­ном­ди­вља­штву.­То­ди­вља­штво­ни­је­по­је­ди­ни­ наш­ма­нир,­ не­ка­ на­ша­ слу­чај­на­ осо­би­на,­ већ­ са­мо­је­згро­на­шег­на­ци­о­нал­ног­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та.

Оту­да­ је­ сва­ко­ пр­о­па­ган­ди­стич­ко­ и­ на­ту­ра­ли­стич­ко­ по­ти­ра­ње­ зна­ко­ва­ тог­ иден­ти­те­та­ –­ ма­ ко­ли­ко­ би­ло­ из­ра­же­но­при­ми­тив­ним­(не)умет­нич­ким­сред­стви­ма­–­по­де­фи­ни­ци­ји­умет­ност:­за­си­па­ње­ка­ме­њем­па­три­јар­ха­Па­вла64,­при­ка­зи­ва­ње­ све­ште­ни­ка­ као­ дем­бе­лан­ских­ блуд­ни­ка65,­ сим­бо­лич­ко­ пред­ста­вља­ње­ са­вре­ме­не­ Ср­би­је­ цр­ве­ним­ ку­ка­стим­

60­Ан­то­нић,­ С.­ (2011)­ Ви­ши­јев­ска­ Ср­би­ја.­ Бе­о­град:­ Чи­го­ја­ штам­па.­ До­ступ­но­ и­ као­ URL­ до­ку­мент:­ https://fe­do­rabg.bg­.ac­.rs­/fe­do­ra/ge­t/o:2782/bdef:Con­tent/get­,­стр.­61­183;­та­ко­ђе­и­Ан­то­нић,­С.­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке.

61­Mem­mi,­A.­(1967)­The­Co­lo­ni­zer­and­the­Co­lo­ni­zed.­Bo­ston:­Be­a­con­Press.62­Исто,­стр.­82.63­Исто,­стр.­72.64­http://www.ser­bi­an­con­tem­po­raryart­.in­fo/ra­do­vi.ph­p?lang=1&id=998­65­http://www.e­no­vi­ne.co­m/fo­to­ga­le­ri­ja/fo­to­ga­le­ri­ja­kul­tu­ra/30279­Go­spo­de­

po­mi­luj.html­

Page 97: Култура у транзицији

287

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

крстом66,­озна­ча­ва­ње­Бе­о­гра­да­и­Ср­би­је­за­ме­ста­фа­ши­зма67,­ста­вља­ње­на­пи­са­„Но­ви­ја­срп­ска­исто­ри­ја“­на­бу­ре­пу­но­кр­ви­и­по­вра­ћа­ње­по­срп­ској­за­ста­ви68,­пред­ста­вља­ње­вла­ди­ке­Ни­ко­ла­ја­Ве­ли­ми­ро­ви­ћа­као­пер­верз­ног­ди­вља­ка69,­итд.­А­ да­ то­ је­сте­умет­ност,­ и­ да­ је­ сва­ко­ ко­ дру­га­чи­је­ ми­сли­са­мо­ „при­ми­тив­ни­ на­ци­о­на­ли­ста”,­ по­тру­ди­ће­ се­ пу­бли­ци­да­об­ја­сне­ку­сто­си­и­кри­ти­ча­ри­–­од­пи­то­ма­ца­ЦИ­ТОК­а70,­до­ стал­них­ ко­мен­та­то­ра­ у­ кул­тур­ном­ до­дат­ку­Да­на­са­ или­­По­ли­ти­ке.

Ова­кав­дис­курс­је­ну­жни­део­де­мон­стри­ра­ња­дис­тин­ктивног­уку­са­на­ше­кул­тур­не­ели­те,­ко­ја­на­рав­но,­као­и­све­оста­ле­фрак­ци­је­ов­да­шње­ели­те,­не­гу­је­ сна­жне­кла­сне­афи­ни­те­те­пре­ма­ТНКК71.­Тај­укус­се­ви­ди­не­са­мо­по­те­ма­ти­ци­–­„ан­ти­на­ци­о­на­ли­стич­кој”,­ „ан­ти­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­кој”,­псе­у­до­ле­ви­чар­ској­(реч­је­о­глу­мље­њу­бун­та,­о­бун­ту­као­есте­тич­ком­ма­ни­ру,­не­о­ствар­ном­из­ра­зу­не­за­до­вољ­ства­еста­бли­шмен­том72).­Тај­укус­се­ви­ди­и­по­до­ми­нант­ном­сти­лу,­ко­ји­мо­ра­би­ти­у­скла­ду­са­оним­за­ко­ји­смо­ви­де­ли­да­чи­ни­сре­ди­ште­хе­ге­мо­не­ кул­ту­ре.­ Ре­ци­мо,­ у­ ли­ков­ној­ умет­но­сти­ –­ ни­ка­ко­фи­гу­рал­ност­тра­ди­ци­о­нал­ног­сли­кар­ства­или­ва­јар­ства,­већ­оба­ве­зно­бо­ди­арт,­пер­фор­манс,­ви­део­ин­ста­ла­ци­ја­итд.­­Тран­зи­ци­ја­бе­о­град­ског­Ок­то­бар­ског­са­ло­на­из­на­ци­о­нал­но­ре­пре­зен­та­тив­не­из­ло­жбе­у­ин­тер­на­ци­о­нал­но­по­ка­зну73,­од­но­сно­из­из­ло­жбе­сли­кар­ских­ра­до­ва­у­по­став­ку­у­ко­јој­не­ма­ни­јед­не­сли­ке­(2012),­зна­ко­вит­је­по­ка­за­тељ­тог­про­це­са.

Ово­на­рав­но­не­зна­чи­да­је­сва­на­ша­ви­со­ка­кул­ту­ра­са­др­жај­но­у­зна­ку­ком­пра­дор­ства,­а­стил­ски­у­зна­ку­„кон­цеп­ту­ал­не­ умет­но­сти”.­На­ обо­ди­ма­ глав­них­ ин­сти­ту­ци­ја,­ или­ у­под­зе­мљу­ета­бли­ра­не­кул­ту­ре,­и­да­ље­се­де­ша­ва­умет­ност­као­кре­а­тив­ни­чин­сна­жних­по­је­ди­на­ца74.­Али,­као­што­се­у­ срп­ској­ма­сов­ној­ кул­ту­ри­ глав­ни­на­ме­ди­ја­ пре­тво­ри­ла­ у­

66­http://www.msub.org.rs/iz­lo%C5%BE­ba/o­nor­mal­no­sti­67­www.li­duss.blog­spot.com/2010/03/mi­li­ca­to­mic­umet­ni­ca­bun­tov­ni­ca.html­­68­www.e­no­vi­ne.co­m/kul­tu­ra/kul­tu­ra­re­cen­zi­je/64898­Fr­lji­ev­scen­ski­me­tak.

html­69­www.blog.b92.net/ar­hi­va/no­de/5163.html­­70­Ви­де­ти­ кри­тич­ку­ ана­ли­зу­ у­ Ђур­ко­вић,­М.­ (2009)­ Сли­ка,­ звук­ и­ моћ:­

огле­ди­из­поп­по­ли­ти­ке.­Бе­о­град:­MСТ­Га­јић,­стр.­69­72.71­Ан­то­нић,­ С.­ (2012)­Ло­ша­ бес­ко­нач­ност:­ при­ло­зи­ со­ци­о­ло­ги­ји­ срп­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­,­стр.­16­20.

72­Што­је,­уо­ста­лом,­и­оче­ки­ва­но,­бу­ду­ћи­да­се­упра­во­кроз­са­мо­умет­нич­ко­де­ло­мо­ра­ући­у­ствар­ни­еста­бли­шмент­(по­што­де­ло­има­функ­ци­ју­де­мон­стри­ра­ња­ло­јал­но­сти­ко­ле­ктив­ном­ди­стинк­тив­ном­уку­су­ТНКК).

73­www.ok­to­bar­ski­sa­lon.or­g/53/uvod/­74­Не­што­од­тих­до­га­ђа­ја,­ба­рем­ка­да­је­реч­о­ли­ков­ној­умет­но­сти,­мо­гу­се­

на­ћи­у­при­ка­зи­ма­Де­ја­на­Ђо­ри­ћа­(www.pe­cat.co­.rs­/aut­hor/de­jan­djo­ric/).

Page 98: Култура у транзицији

288

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

ко­лек­то­ре­из­ко­јих­се­пу­бли­ка­за­си­па­мо­рал­ним­и­естет­ским­ђу­бре­том,­та­ко­је­и­глав­ни­на­ин­сти­ту­ци­ја­елит­не­кул­ту­ре­–­од­му­зе­ја­и­по­зо­ри­шта­са­вре­ме­не­умет­но­сти,­до­кул­тур­них­до­да­та­ка­ озбиљ­них­днев­ни­ка­и­не­дељ­ни­ка­ –­пре­тво­ре­на­ у­ме­ди­ју­ме­за­нор­ма­тив­ну­про­мо­ци­ју­по­жељ­ног­ди­стинк­тив­ног­уку­са­за­све­ов­да­шње­ам­би­ци­о­зне­кан­ди­да­те­за­ула­зак­у­не­ку­од­фрак­ци­ја­ТНКК­(од­по­ли­тич­ке,­до­иде­о­крат­ске).­

Но­као­што­је­прак­тич­но­не­мо­гу­ће,­у­тре­нут­ним­дру­штве­но­исто­риј­ским­усло­ви­ма,­од­ба­ци­ти­са­да­шњу­глав­ну­кул­тур­ну­функ­ци­ју­ ов­да­шњих­ма­сов­них­ме­ди­ја­ као­ „ко­лек­то­ра”­ по­тро­шач­ке­хип­но­зе,­та­ко­је­прак­тич­но­не­мо­гу­ће,­у­тре­нут­ној­дру­штве­но­исто­риј­ској­ кон­сте­ла­ци­ји,­ про­ме­ни­ти­ ком­пра­дор­ско­ко­ло­ни­за­тор­ски­ка­рак­тер­ов­да­шњих­уста­но­ва­ви­со­ке­кул­ту­ре.­Јер,­оне­су­са­мо­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни­из­раз­до­ми­нант­не,­ма­те­ри­јал­но­и­со­ци­јал­но­хе­ге­мо­не­кла­се­у­срп­ском­дру­штву­–­ком­пра­дор­ске­бур­жо­а­зи­је.

*­*­*

Ком­пра­дор­ска­ бур­жо­а­зи­ја­ свој­ кла­сни­ по­ло­жај­ из­во­ди­ из­функ­ци­је­ убр­за­не­ пре­да­је/про­да­је­ („ин­те­гри­са­ња”)­ еко­ном­ских,­ по­ли­тич­ких,­ кул­тур­них­ и­ дру­гих­ струк­ту­ра­ на­ци­о­нал­не­ др­жа­ве­ у­ ру­ке­ ТНКК.­ Иден­ти­тет­ ком­пра­дор­ске­бур­жо­а­зи­је­ве­зан­је­пр­вен­стве­но­за­тран­сна­ци­о­нал­не­струк­ту­ре.­Ње­ни­при­пад­ни­ци­су­за­јед­ни­ца­са­дру­гим­чла­но­ви­ма­ТНКК­ко­ји­за­у­зи­ма­ју­слич­но­ме­сто­у­гло­бал­ној­мре­жи­мо­ћи­­(тј.­ ужи­ва­ју­ исти­ тип­ си­стем­ске­ рен­те),­ или­ са­ чла­но­ви­ма­кла­се­свог­со­ци­јал­ног­афи­ни­те­та,­а­не­са­чла­но­ви­ма­дру­гих­кла­са­из­соп­стве­ног­дру­штва.­

У­ иде­ал­но­тип­ском­ сми­слу,­ на­спрам­ ком­пра­дор­ске­ бур­жо­а­зи­је,­ ко­ја­ до­ми­ни­ра­ мно­гим­ зе­мља­ма­ (по­лу)пе­ри­фе­ри­је,­сто­ји­на­ци­о­нал­на­бур­жо­а­зи­ја75.­Она­је­у­дру­штви­ма­ка­пи­та­ли­стич­ког­цен­тра­до­ми­ни­ра­ла­пре­раз­до­бља­гло­ба­ли­за­ци­је­(им­пе­ри­ја­ли­зма),­као­што­је­до­ми­нира­ла­и­у­дру­штви­ма­ко­ја­су,­баш­за­хва­љу­ју­ћи­њој,­успе­шно­из­ве­ла­еко­ном­ску­мо­дер­ни­за­ци­ју76.­Ва­жно­је­раз­у­ме­ти­да­на­ци­о­нал­на­бур­жо­а­зи­ја­мо­дер­ни­зу­ју­ћих­дру­шта­ва­до­жи­вља­ва­дру­ге­на­ци­о­нал­не­бур­жо­а­зи­је­истог­ран­га­–­а­да­нас­и­бур­жо­а­зи­ју­из­свет­ско­­ка­пи­та­ли­стич­ког­цен­тра­–­као­кон­ку­рен­те­у­бор­би­за­тр­жи­ште,­док­чла­но­ве­дру­гих­кла­са­из­соп­стве­ног­дру­штва­че­сто­

75­Ан­то­нић,­ С.­ (2012)­Ло­ша­ бес­ко­нач­ност:­ при­ло­зи­ со­ци­о­ло­ги­ји­ срп­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­стр.­67­70.

76­Ан­то­нић,­С.­(2003)­На­ци­ја­у­стру­ја­ма­про­шло­сти:­огле­ди­о­одр­жи­во­сти­ де­мо­кра­ти­је­ у­ Ср­би­ји.­ Бе­о­град:­ Чи­го­ја­ штам­па.­ До­ступ­но­ и­ као­URL­ до­ку­мент:­ https://fe­do­rabg.bg­.ac­.rs­/fe­do­ra/ge­t/o:3560/bdef:Con­tent/dow­nlo­ad;­ стр.­ 63­69;­ та­ко­ђе­ у:­Ан­то­нић,­С.­Ло­ша­бес­ко­нач­ност,­ стр.­86­88.

Page 99: Култура у транзицији

289

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

ви­ди­као­са­ве­зни­ке­у­тој­бор­би.­Сто­га­је­она,­у­иден­ти­тет­ском­сми­слу,­ипак­ви­ше­за­јед­ни­ца­са­остат­ком­дру­штва,­не­го­са­ино­стра­ном­бур­жо­а­зи­јом77.

На­ци­о­нал­на­ мо­дер­ни­за­тор­ска­ бу­р­жо­а­зи­ја,­ да­нас,­ до­ми­ни­ра­у­Ру­си­ји,­Ин­ди­ји­или­Ки­ни­(ма­ко­ли­ко­да­је­у­свим­тим­дру­штви­ма­ ја­ка­ и­ ком­пра­дор­ска­ бур­жо­а­зи­ја).­ Ели­та­ ових­зе­ма­ља,­на­и­ме,­има­ам­би­ци­ју­да­очу­ва­на­ци­о­нал­не­ре­сур­се­(укљу­чив­и­ по­ли­тич­ки­ су­ве­ре­ни­тет),­ по­диг­не­ма­те­ри­јал­ни­стан­дард­ста­нов­ни­штва­кроз­ре­ал­ну­еко­но­ми­ју,­те­уђе­у­са­мо­сре­ди­ште­свет­ског­ка­пи­та­ли­стич­ког­си­сте­ма.­Ка­ко­би­то­по­сти­гла,­она­уз­по­ли­тич­ки­су­ве­ре­ни­тет­на­сто­ји­да­обез­бе­ди­и­кул­тур­ни­су­ве­ре­ни­тет­–­у­сми­слу­ау­то­ном­ног,­од­цен­трал­ног­еста­бли­шмен­та­ТНКК­(из­САД­и­ЕУ)­не­за­ви­сног­(са­мо­свој­ног)­си­сте­ма­вред­но­сти.­

Ср­би­ји­је­по­себ­но­по­ли­тич­ки­за­ни­мљив­и­кул­тур­но­бли­зак­слу­чај­Ру­си­је78.­Ру­си­ја­ се,­у­кул­тур­но­иден­тит­етском,­па­и­по­ли­тич­ком­сми­слу,­да­нас­мо­же­ви­де­ти­као­хри­шћан­ска­кон­тра­Им­пе­ри­ја­ –­моћ­ни­ кон­ти­нен­тал­ни­по­ли­тич­ки­ ен­ти­тет­ко­ји­сто­ји­на­спрам,­већ­у­ве­ли­кој­ме­ри,­де­хри­сти­ја­ни­зо­ва­не­(се­ку­ла­ри­зо­ва­не)­атлант­ске­Им­пе­ри­је­(САД­и­ЕУ)79.­Ру­си­ја­је,­у­цар­ско­вре­ме­(до­1917),­по­се­до­ва­ла­елит­ну­европ­ску­ви­со­ку­кул­ту­ру80.­Њу­је­ко­му­ни­зам­де­ли­мич­но­кон­зер­ви­сао81,­са­чу­вав­ши­је­та­ко­од­ра­зних­об­ли­ка­„аван­га­р­ди­стич­ке”­кул­тур­не­ де­струк­ци­је.­На­ци­о­нал­на­мо­дер­ни­зу­ју­ћа­ бур­жо­а­зи­ја­Ру­си­је­је­и­у­до­ба­со­ци­ја­ли­зма,­а­то­је­слу­а­чај­и­да­нас,­за­др­жа­ла­од­ре­ђе­не­еле­мен­те­умет­нич­ког­уку­са­кла­сич­не­европ­ске­кул­ту­ре­(16­19.­ве­ка).­И­као­што­се­16­ове­ков­на­Ре­не­сан­са­вра­ти­ла­на­уз­о­ре­кла­сич­не­ан­ти­ке,­та­ко­се­да­на­шња­ру­ска­кул­ту­ра­ без­ ком­плек­са­ вра­ћа­ на­ уз­о­ре­ кла­сич­не­ европ­ске­кул­ту­ре­ (ка­ко­ за­пад­ног,­ та­ко­и­ис­точ­но­хри­шћан­ског­ко­ре­на),­раз­ви­ја­ју­ћи­их­и­на­до­гра­ђу­ју­ћи­их­у­скла­ду­са­ло­кал­ним­(тра­ди­ци­о­нал­ним)­умет­нич­ким­прак­са­ма.

77­Ан­то­нић,­С.­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке,­стр.­240­265.

78­Ан­то­нић,­С.­ (2009)­Пу­ти­ни­зам­ –­ иде­ја­ па­три­от­ске­ ели­те,­На­ци­о­нал­ни­ин­те­рес,­бр.­1­2,­год.­V,­стр.­331­339.­До­ступ­но­и­као­URL:­www.na­ci­o­nal­ni­in­te­res.rs­/ni­­2009­broj­01­02.pdf

79­Ви­де­ти:­Ан­то­нић,­С.­(2013)­На­бри­сел­ским­ши­на­ма:­по­ли­тич­ке­ана­ли­зе.­Бе­о­град:­Чи­го­ја­штам­па,­стр.­186­188.

80­Jo­nes,­E.­M.­(2009)­Bal­let­Par­king:­Per­for­ming­The­Nut­crac­ker­as­a­Co­un­ter­Re­vo­lu­ti­o­nary­Act.­So­uth­Bend:­Fi­de­lity­Press.

81­Ви­де­ти:­Ан­то­нић,­С.­(2013)­На­бри­сел­ским­ши­на­ма:­по­ли­тич­ке­ана­ли­зе.­Бе­о­град:­Чи­го­ја­штам­па

Page 100: Култура у транзицији

290

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

До­бар­при­мер­та­квог­умет­нич­ког­обра­сца­је­му­зи­ка­Ила­ри­о­на­Ал­фе­је­ва­(Стра­сти­по­Ма­те­ју82,­Бо­жић­ни­ора­то­ри­јум83,­Sta­bat­ma­ter84).­Ова­му­зи­ка­је,­по­свом­об­ли­ку,­ефект­на­син­те­за­ ру­ског­ ду­хов­ног­ по­ја­ња­ и­ за­пад­них­ ба­рок­них­ хар­мо­ниј­ских­струк­ту­ра.­Да­кле,­„син­кре­тич­ка”,­„еклек­тич­ка”­или­„ки­ча­ста”­за­укус­„му­зич­ке­аван­гар­де”,­али­за­пра­во­ду­бо­ко­емо­ци­о­нал­на,­ уз­ви­ше­на­и­пре­ле­па­ за­ слух­обра­зо­ва­не­му­зич­ке­пу­бли­ке­кла­сич­ног­(гра­ђан­ског,­бур­жо­а­ског)­уку­са.­То­је­до­бар­при­мер­кул­тур­ног­обра­сца­Ру­си­је­као­„хри­шћан­ске­кон­тра­Им­пе­ри­је”,­ али­и­ди­стинк­тив­ног­уку­са­ње­не­на­ци­о­нал­не­бур­жо­а­зи­је­и­ње­не­ели­те.­А­та­ели­та­се­не­бо­ји­да­гра­ди­осо­бе­ну­вла­сти­ту­кул­ту­ру,­ау­то­ном­ну­ка­ко­спрам­хе­ге­мо­не­кул­ту­ре­атлан­ти­стич­ког­Цен­тра,­та­ко­и­спрам­ко­ло­ни­јал­не­кул­ту­ре­ње­го­вих­ком­пра­дор­ских­ис­по­ста­ва­на­ис­точ­но­е­вроп­ској­пе­ри­фе­ри­ји.

Ср­би­ја,­ ме­ђу­тим,­ као­ ма­ла­ зе­мља­ ипак­ не­ма­ до­вољ­не­ ка­па­ци­те­те­ за­ ау­то­ном­ну­мо­дер­ни­за­ци­ју85,­ па­ он­да­ ни­ за­ ау­то­ном­ну­(не­ком­пра­дор­ску)­кул­ту­ру.­То­до­ла­зи­оту­да­што­је­на­ша­ на­ци­о­нал­на­ бур­жо­а­зи­ја­ од­већ­ сла­ба­ у­ еко­ном­ском­ и­по­ли­тич­ком86,­па­след­стве­но­и­у­кул­тур­ном­по­гле­ду.­Ве­ро­ват­но­да­ов­да­шња­на­ци­о­нал­на­бур­жо­а­зи­ја­тек­као­пра­ти­лац­мо­дер­ни­зу­ју­ће­ на­ци­о­нал­не­ бур­жо­а­зи­је­ не­ке­ дру­ге­ зе­мље­мо­же­има­ти­шан­су­да,­на­кон­на­слу­ћу­ју­ћег­сло­ма­ак­ту­ел­ног­мо­де­ла­„мо­дер­ни­за­ци­је­пре­ко­по­зи­ва”­(ко­ји­се­у­Ср­би­ји­при­ме­њу­је­од­2000),­из­ве­де­успе­шну­мо­дер­ни­за­ци­ју­„улу­че­њем­при­ли­ке”87.­

Но­ру­ска­на­ци­о­нал­на­бур­жо­а­зи­ја­до­са­да­ипак­ни­је­по­ка­зи­ва­ла­пре­ви­ше­за­ни­ма­ња­за­про­бле­ме­и­ам­би­ци­је­ма­ле­срп­ске­бур­жо­а­зи­је.­За­то­ће,­по­све­му­су­де­ћи,­и­у­на­ред­ном­раз­до­бљу­ ов­да­шња­ на­ци­о­нал­на­ бур­жо­а­зи­ја­ оста­ти­ еко­ном­ски­ и­по­ли­тич­ки­ин­фе­ри­ор­на­у­од­но­су­на­ком­пра­дор­ску.­А­та­кав­од­нос­сна­га­мо­ра­ће­он­да­пре­вла­да­ва­ти­и­у­кул­ту­ри­(пр­вен­стве­но­ви­со­кој).

То­на­рав­но­не­зна­чи­да­се­од­ре­ђе­ни­по­ма­ци­не­ће­мо­ћи­оства­ри­ти­ у­ прав­цу­ ве­ће­ урав­но­те­же­но­сти­ про­дук­ци­је­ кул­тур­них­до­ба­ра.­Ин­ди­ви­ду­ал­не­умет­нич­ке­и­на­уч­не­ра­ди­о­ни­це­

82­www.you­tu­be.co­m/watch?v=KisjhohNZNE­83­www.you­tu­be.co­m/watch?v=NrZt­zEYSkc­(де­ли­ми­чан­сни­мак)84­­www.you­tu­be.co­m/watch?v=eI0AAnL4­X885­Ан­то­нић,­ С.­ (2012)­Ло­ша­ бес­ко­нач­ност:­ при­ло­зи­ со­ци­о­ло­ги­ји­ срп­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­,­стр.­90­91.

86­Исто,­стр.­65­70.87­О­ове­две­кон­цеп­ци­је­мо­дер­ни­за­ци­је­и­ње­ној­при­ме­ни­на­Ср­би­ју,­ви­де­ти­

Ан­то­нић,­ С.­ (2012)­Ло­ша­ бес­ко­нач­ност:­ при­ло­зи­ со­ци­о­ло­ги­ји­ срп­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник,­стр.­73­94.

Page 101: Култура у транзицији

291

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

неком­пра­дор­ске­ин­те­ли­ген­ци­је­сва­ка­ко­ће­и­у­го­ди­на­ма­пред­на­ма­да­ва­ти­ва­жна­де­ла.­Али­кул­тур­на­афир­ма­ци­ја­тих­де­ла­и­ства­ра­о­ца­ну­жно­ће­би­ти­огра­ни­че­на­све­до­тле­док­у­срп­ском­ дру­штву­ до­ми­ни­ра­ са­да­шњи­ мо­дел­ „ди­стинк­тив­них­зна­ко­ва“­(то­јест,­укус)­вла­да­ју­ће­со­ци­јал­не­гру­па­ци­је.­Тек­са­про­ме­ном­до­ми­нант­не­гру­па­ци­је­–­а­она­ће­се­оства­ри­ти­са­мо­ на­кон­ из­ме­не­ стра­те­шких­ дру­штве­них­ прет­по­став­ки­(по­ли­тич­ких­и­еко­ном­ских),­мо­ћи­ће­да­до­ђе­и­до­зна­чај­ни­је­про­ме­не­у­кон­фи­гу­ра­ци­ји­ов­да­шњег­кул­тур­ног­обра­сца.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Ан­то­нић,­С.­(2013)­На­бри­сел­ским­ши­на­ма:­по­ли­тич­ке­ана­ли­зе.­Бе­о­град:­Чи­го­ја­штам­па

Ан­то­нић,­С.­(2012)­Ло­ша­бес­ко­нач­ност:­при­ло­зи­со­ци­о­ло­ги­ји­срп­ског­дру­штва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник­

Ан­то­нић,­С.­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке­и­наставна­средства

Ђур­ко­вић,­М.­(2009)­Сли­ка,­звук­и­моћ:­огле­ди­из­поп­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­MСТ­Га­јић

Је­ре­мић­Мол­нар,­Д.­и­Мол­нар,­А.­(2009)­Не­ста­ја­ње­уз­ви­ше­ног­и­овла­да­ва­ње­аван­гард­ног­у­му­зи­ци­мо­дер­не­епо­хе.­Књ.­1:­Му­зич­ки­уз­ви­ше­но­у­де­ли­ма­Бе­то­ве­на­и­Шен­бер­га.­Књ.­2:­Му­зич­ки­аван­гар­ди­зам­у­Шен­бер­го­вој­до­де­ка­фон­ској­по­е­ти­ци­и­Адор­но­вој­кри­тич­кој­есте­ти­ци.­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­„Фи­лип­Ви­шњић”

Jo­nes,­E.­M.­(2009)­Bal­let­Par­king:­Per­for­ming­The­Nut­crac­ker­as­a­Co­un­ter­Re­vo­lu­ti­o­nary­Act.,­So­uth­Bend,­in:­Fi­de­lity­Press

Jo­nes,­E.­M.­(2005)­Li­bi­do­Do­mi­nan­di:­Se­xu­al­Li­be­ra­tion­&­Po­li­ti­cal­Con­trol,­So­uth­Boud:­St.­Au­gu­sti­ne’s­Press

Jo­nes,­E.­M.­(1994)­Dionysos­Ri­sing:­The­Birth­of­Cul­tu­ral­Re­vo­lu­tion­Out­of­the­Spi­rit­of­Mu­sic.­San­Fran­ci­sco:­Ig­na­ti­us­Press

Mem­mi,­A.­(1967)­The­Co­lo­ni­zer­and­the­Co­lo­ni­zed.­Bo­ston:­Be­a­con­Press

Ре­љић,­С.­(2012)­Про­ме­на­ка­рак­те­ра­ме­ди­ја­у­са­вре­ме­ном­ка­пи­та­ли­зму:­узро­ци,­ак­те­ри,­по­сле­ди­це­(док­тор­ска­ди­сер­та­ци­ја),­Бе­о­град:­Фи­ло­зоф­ски­фа­кул­тет

Спа­сић,­И.­Ди­стинк­ци­ја­на­до­ма­ћи­на­чин:­дис­кур­си­ста­ту­сног­ди­фе­рен­ци­ра­ња­у­да­на­шњој­Ср­би­ји,­у:­На­сле­ђе­Пје­ра­Бур­ди­јеа:­по­у­ке­и­на­дах­ну­ћа,­(2006)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­фи­ло­зо­фи­ју­и­друштве­ну­те­о­ри­ју

Ха­у­зер,­А.­(1986)­Со­ци­о­ло­ги­ја­умјет­но­сти­(So­zi­o­lo­gie­der­Kunst),­књ.­1;­(пре­ве­ле­Ру­жа­и­Ја­го­да­Руб­чић),­За­греб:­Школ­ска­књи­га

Page 102: Култура у транзицији

292

СЛОБОДАН АНТОНИЋ

Slobodan­AntonićUniversity­of­Belgrade,­Faculty­of­Philosophy­–­­

Sociology­Department,­Belgrade

PINK­TRANSITION­IN­SERBIA:­SIX­THESES­CONCERNING­OUR­CULTURAL­SITUATION

Abstract

During­ transition,­ Serbia­ and­ other­ (semi)­ peripheral­ countries­ have­become­ economical,­ political­ and­ cultural­ colonies­ of­ transnational­capitalist­class­(TNCC)­whose­center­(metropolis)­is­found­in­the­main­societies­of­the­world­capitalist­system­­­the­US­and­the­EU.­This­has­influenced­the­formation­of­the­Serbian­system­of­mass­culture­that­is­characterized­by­the­culture­of­forgetting,­the­ideology­of­consumerist­“liberation”­of­sin­and­shame,­fetishism­of­sex­and­violence,­as­well­as­normalization­(“relaxation”)­of­pathology­and­amorality.­These­features­dominate­also­in­the­“high­culture”­produced­and­consumed­by­TNCC­members­(and­candidates­for­it).­Most­of­the­“high­culture”­is­now­under­TNCC­control,­which­essentially­dictates­the­dominant­tastes.­Members­of­the­bourgeoisie,­who­successfully­produce­or­demonstrate­the­right­taste­ on­ the­ (semi)­ periphery,­ are­ incorporated­ into­ the­ idiocratic­fraction­of­TNCC.­Hence­almost­all­high­culture­in­Serbia­is­marked­with­comprador­content­and­style,­and­also­marked­by­“conceptual­art”.­And­ since­ it­ is­ impossible,­ in­ the­ current­ socio­historical­ conditions,­to­ reject­ the­main­cultural­ function­of­ the­mass­media­ in­Serbia­as­a­“collector”­of­consumer­hypnosis,­it­is­also­impossible,­in­the­current­socio­historical­ constellation,­ to­ change­ the­ colonial­ comprador­character­ of­ the­ institutions­ of­ high­ culture­ in­Serbia.­They­ are­ only­an­ institutional­ expression­ of­ the­ dominant,­ financially­ and­ socially­hegemonic­classes­in­Serbian­society­–­the­comprador­bourgeoisie.

Key­words:­transnational­capitalist­class,­comprador­bourgeoisie,­the­world­system,­cultural­capital,­taste

Миле­В.­Пајић,­Пут­према­манастиру,манастир­Хиландар,­српска­царска­лавра,­­

Света­гора­Атос

Page 103: Култура у транзицији

293

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Од сек за со ци о ло ги ју, Но ви Сад

DOI 10.5937/kultura1340293K УДК 316.72(497.11)”199/200”

316.774(497.11)”199/200”316.422(497.11)”199/200”

оригиналан научни рад

КУЛ­ТУ­РА­У­КРИ­ЗИ­И­КРИ­ЗА­КУЛ­ТУ­РЕ:­СЛУ­ЧАЈ­СР­БИ­ЈЕ

Са­же­так:­Раз­до­бље­кад­се­је­дан­мо­дел­раз­во­ја,­ор­га­ни­за­ци­је­и­ин­тер­пре­та­ци­је­све­та­ис­тро­ши­а­но­ви­ни­је­на­стао­озна­ча­ва­вре­ме­кри­зе­у­нај­ши­рем­сми­слу.­Кри­за­по­га­ђа­све­гру­пе,­ин­сти­ту­ци­је,­ор­га­ни­за­ци­је­ и­ по­је­дин­це­ на­ ни­воу­ сва­ко­днев­ног­жи­во­та.­Она­ се­ у­по­чет­ку­са­гле­да­ва­кад­се­от­кри­је­да­се­од­ре­ђен­по­ре­дак­рас­па­да.­У­слу­ча­ју­кул­ту­ре­то­зна­чи­да­она­по­ста­је­су­прот­но­од­оно­га­што­је­би­ла­и­да­обра­сци­кул­ту­ре­усме­ра­ва­ју­дру­штве­не­прак­се­ка­дез­ин­те­гра­ци­ји.­Кул­ту­ра­у­Ср­би­ји­до­са­да­ни­је­би­ла­пред­мет­озбиљ­них­раз­ми­шља­ња.­То­илу­стру­је­и­чи­ње­ни­ца­не­по­сто­ја­ња­те­мељ­не­и­раз­ви­је­не­стра­те­ги­је­у­обла­сти­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­У­ра­ду­се­на­кон­крет­ним­при­ме­ри­ма­у­сфе­ри­ме­ди­ја­и­за­ба­ве­по­ка­зу­је­сво­је­вр­сна­кри­за­кул­ту­ре­у­Ср­би­ји.­

Кључ­не­ре­чи:­кул­ту­ра,­кри­за,­кри­за­кул­ту­ре,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­за­ба­ва,­ма­ни­пу­ла­ци­ја

Да­нас­је­свет­усред­кри­зе­ко­ја­је­струк­ту­рал­на­и­сто­га­те­ме­љи­та.­По­јам­„кри­за”­се­од­но­си­на­кри­тич­но­вре­мен­ско­раз­до­бље­то­ком­ко­га­ће­се­крај­из­бе­ћи­кроз­но­ве­адап­та­ци­је,­уко­ли­ко­су­оне­мо­гу­ће.­Кри­зе­мо­гу­би­ти­ду­го­трај­не,­али­не­тре­ба­ис­кљу­чи­ти­мо­гућ­ност­по­сто­ја­ња­кра­ћих­кри­за­ (уну­тар­ове­ду­ге­кри­зе)­де­фи­ни­са­них­као­пе­ри­о­ди­„дис­кон­ти­ну­и­ра­не­про­ме­не”.­Кри­за­све­по­ве­зу­је­–­она­је­ви­ше­слој­на­јер­об­у­хва­та­ кул­ту­ру,­ дух,­ еко­но­ми­ју,­ по­ли­ти­ку,­ дру­штво.­ Све­су­то­са­мо­под­руч­ја­где­се­ја­вља­кри­за­и­то­не­из­бе­жно,­не­за­у­ста­вљи­во,­не­ми­нов­но,­као­исто­риј­ска­ствар­ност­и­људ­ска­суд­би­на.­

Ра­за­ра­ње,­ рас­пад,­ дез­ор­га­ни­за­ци­ја,­ де­ка­ден­ци­ја­ др­жа­ве,­дру­штва,­кул­ту­ре,­де­струк­ци­ја­ еко­но­ми­је,­ гу­би­так­мо­ра­ла,­пу­стош­ин­тим­ног­жи­во­та­–­све­је­то­кри­за,­све­се­сво­ди­на­

ДРАГАН КОКОВИЋ

Page 104: Култура у транзицији

294

ДРАГАН КОКОВИЋ

њу.­ Кри­за1­ је­ исто­риј­ски­ про­цес,­ ра­за­ра­ју­ћа­ по­ја­ва­ ни­хи­лизма:­рас­пад­у­ни­шта.­Оно­што­се­ја­вља­на­под­руч­ју­кул­ту­ре,­ дру­штва,­ умет­но­сти,­ на­у­ке­ са­мо­ су­ спо­ља­ ви­дљи­ви­симп­то­ми­кри­зе.­Узрок­мо­же­би­ти­са­свим­уну­тра,­ду­бо­ко­и­је­дан­по­вр­шни­по­глед­мо­же­да­убе­ди­да­се­мно­ги­про­це­си­те­шко­мо­гу­из­ме­ни­ти.­Чи­ни­се­да­је­кул­ту­ра­при­мер­ова­квих­про­це­са­на­де­лу.­

Већ­одав­но­се­пи­ше­о­кри­зи­мо­дер­ни­те­та­и­она­се­раз­ма­тра­као­нео­дво­ји­ви­чи­ни­лац­ра­ста­и­ раз­во­ја,­ би­ло­ ког­пре­ла­за­(тран­зи­ци­је).­ Ед­гар­Мо­рен­ је­XX­ век­ на­звао­ ве­ком­ кри­зе,­али­ве­ком­у­ко­јем­се,­не­тре­ба­то­за­бо­ра­ви­ти,­на­пре­до­ва­ло­нај­ви­ше­ и­ нај­бр­же.­ Пи­та­ње:­ „Ка­ко­ иза­ћи­ из­ XX­ сто­ле­ћа”­је,­уства­ри,­тра­га­ње­за­од­го­во­ром­ка­ко­да­се­иза­ђе­из­кри­зе­(кри­за­на­прет­ка,­кри­за­ци­ви­ли­за­ци­је,­кри­за­кул­ту­ре,­кри­за­омла­ди­не,­кри­за­бра­ка­и­по­ро­ди­це,­кри­за­иден­ти­те­та,­кри­за­сми­сла,­итд.).

Кри­за­се­огле­да­и­у­чи­ње­ни­ци­да­се­ме­ђу­соб­на­на­до­пу­ња­ва­ња­ пре­тва­ра­ју­ у­ ан­та­го­ни­зме­ у­ бр­зом­ де­струк­ту­и­ра­њу­и­дез­ин­те­гра­ци­ји­свих­обла­сти­дру­штве­ног­жи­во­та.­Она­је­пре­кид­сре­ђе­но­сти­и­озна­ча­ва­низ­не­кон­тро­ли­са­них­про­це­са­ ко­ји­ те­же­ да­ се­ по­ја­ча­ју­ соп­стве­ним­ сна­га­ма­или­ да­ се­же­сто­ко­су­ко­бе­с­дру­гим­ан­та­го­ни­стич­ким­про­це­си­ма­ко­ји­су­и­са­ми­не­кон­тро­ли­са­ни.2­Мо­же­се­за­кљу­чи­ти­да­раз­до­бље­кад­се­је­дан­мо­дел­раз­во­ја,­ор­га­ни­за­ци­је­и­ин­тер­пре­та­ци­је­све­та­ис­тро­ши­а­но­ви­ни­је­на­стао,­озна­ча­ва­вре­ме­кри­зе­у­нај­ши­рем­сми­слу.­Она­по­га­ђа­све­гру­пе,­ин­сти­ту­ци­је,­ор­га­ни­за­ци­је­и­по­је­дин­це­на­ни­воу­сва­ко­днев­ног­жи­во­та.

Кри­за­ кул­ту­ре­ огле­да­ се­ кроз­ кри­зу­ кул­тур­них­ вред­но­сти,­кул­тур­них­ин­сти­ту­ци­ја,­те­ме­ља­на­ко­ји­ма­она­по­чи­ва.­Кон­крет­ни­је,­кри­за­кул­ту­ре­је­под­стак­ну­та:

●­Озбиљ­ним­не­до­стат­ком­сред­ста­ва­ко­ји­ је­спре­чио­кул­тур­не­ин­сти­ту­ци­је­да­бо­ље­од­го­во­ре­зах­те­ви­ма­ко­ји­се­пред­њих­по­ста­вља­ју;­

1­ У­Окс­форд­ском­реч­ни­ку­кри­за­се­де­фи­ни­ше­као­пре­крет­ни­ца,­по­себ­но­код­бо­ле­сти.­Во­ди­по­ре­кло­од­грч­ке­ре­чи­кри­сис­—­од­лу­ка.­Кри­за­је­пе­ри­од­у­то­ку­ко­јег­не­ки­„обо­ле­ли”­дру­штве­ни,­еко­ном­ски­или­по­ли­тич­ки­си­стем­не­мо­же­да­ље­да­оп­ста­не­на­исти­на­чин­као­ра­ни­је­и­при­мо­ран­је­под­прет­њом­не­стан­ка­да­се­под­врг­не­пре­о­бра­жа­ју­ко­ји­ће­му­про­ду­жи­ти­жи­вот.­Да­кле,­тај­пе­ри­од­кри­зе­је­исто­риј­ски­тре­ну­так­опа­сно­сти­или­не­из­ве­сно­сти­то­ком­ко­јег­се­до­но­се­од­лу­ке­и­вр­ше­про­ме­не­од­пре­суд­ног­зна­ча­ја­ко­ји­ће­од­лу­чи­ти­о­бу­ду­ћем­раз­во­ју­си­сте­ма,­ако­он­оп­ста­не­и­о­ње­го­вој­но­вој­дру­штве­ној,­еко­ном­ској­и­по­ли­тич­кој­осно­ви­ци,­о­не­ком­ње­го­вом­де­лу.

2­ Мо­рен,­Е.­(1983)­Ка­ко­иза­ћи­из­XX­сто­ле­ћа,­За­греб:­Гло­бус,­стр.­275.

Page 105: Култура у транзицији

295

ДРАГАН КОКОВИЋ

●­Инер­ци­јом­ко­ја­се­на­ла­зи­у­са­мим­тим­ин­сти­ту­ци­ја­ма,­из­че­га­про­из­и­ла­зи­крај­ња­спо­рост­са­ко­јом­су­оне­при­ла­го­ђа­ва­ле­сво­је­уну­тра­шње­струк­ту­ре­по­тре­ба­ма,­чак­и­кад­ни­су­би­лe­су­ви­ше­оме­та­не­не­до­вољ­но­шћу­сред­ста­ва.­

●­Инер­ци­јом­са­мог­дру­штве­ног­си­сте­ма­ко­ји­се,­ве­зан­сво­јим­ тра­ди­ци­ја­ма,­ сво­јим­ ве­ро­ва­њи­ма,­ сво­јим­ си­сте­мом­вред­но­сти­и­сво­јим­ин­сти­ту­ци­ја­ма,­по­ка­зао­као­не­спо­со­бан­да­нај­бо­ље­ис­ко­ри­сти­кул­ту­ру­и­кул­тур­не­ин­сти­ту­ци­је­у­ин­те­ре­су­на­ци­о­нал­ног­раз­во­ја.­Рас­ко­рак­из­ме­ђу­кул­тур­них­ин­сти­ту­ци­ја­и­дру­штве­не­сре­ди­не­на­ста­је­услед­ре­ла­тив­не­ау­то­но­ми­је­ових­ин­сти­ту­ци­ја.­Оне­на­сто­је­да­оста­ну­оно­што­су­би­ле­и­да­са­чу­ва­ју­соп­стве­не­ин­те­ре­се­и­вред­но­сти.­Ако­се­же­ли­са­вла­да­ти­кри­за,­са­свим­је­очи­глед­но­да­кул­ту­ра­и­дру­штво­тре­ба­да­при­ста­ну­на­ме­ђу­соб­но­уса­гла­ша­ва­ње­и­при­ла­го­ђа­ва­ње.

Сва­ка­ рас­пра­ва­ о­ кри­зи­ кул­ту­ре­ прет­по­ста­вља­ раз­го­вор­о­кри­зи­ра­да,­кри­зи­вред­но­сти,­њи­хо­вог­сми­сла­и­иден­ти­те­та.­ Ти­пи­чан­при­мер­ је­ тр­жи­шна­ ва­ло­ри­за­ци­ја­ кул­ту­ре.­Кул­ту­ра­ се­ све­ ви­ше­ тр­жи­шно­функ­ци­о­на­ли­зу­је:­ „кон­цеп­циј­ски­и­са­др­жај­но­не­за­ви­си­од­ин­сти­ту­ци­ја,­већ­јој­основ­ни­тон­и­про­фил,­це­ну­и­вред­ност,­да­је­не­ко­дру­ги,­из­ва­на.­То­мо­же­би­ти­ано­ним­ни­би­ро­крат­ски­апа­рат,­ али­и­вр­ло­сна­жно­из­ра­же­на­тен­ден­ци­ја­про­фе­си­о­нал­них­ор­га­ни­за­ци­ја­и­ дру­шта­ва­ ко­ја­ бра­не­ сво­је­ ин­те­ре­се­ у­ оп­штој­ кон­ку­рен­ци­ји­на­тр­жи­шту.­Да­на­шњи­ко­ло­ни­за­тор­је­тр­жи­ште,­ко­је­уси­са­ва­сва­ки­об­лик­от­по­ра,­узи­ма­у­об­зир­сва­ку­кри­ти­ку­на­свој­ра­чун,­ан­ти­ци­пи­ра­ је­и­пре­тва­ра­у­соп­стве­ни­про­фит.­Тржи­ште­нас­ко­ло­ни­зу­је­не­при­мет­но,­ко­ло­ни­зу­је­нас­у­на­шим­соп­стве­ним­вред­но­сти­ма,­без­об­зи­ра­да­ли­се­оне­зо­ву­иден­ти­тет,­ет­ни­ци­тет,­пра­во­на­раз­ли­чи­тост,­итд.­Про­тив­нов­ца,­ме­диј­ских­моћ­ни­ка,­кон­гло­ме­ра­та,­про­тив­мо­но­по­ла­ди­стри­бу­тер­ских­ ла­на­ца,­ све­ у­ све­му­ про­тив­ „тр­жи­шног­фун­да­мен­та­ли­зма“­ко­ји­укљу­чу­је­и­кул­ту­ру,­те­шко­је­за­ми­сли­ти­ефи­ка­сан­от­пор”.3

Сво­ђе­ње­ кул­ту­ре­ на­ по­тро­шњу­ зна­чи­ да­ не­ по­сто­ји­ ја­сан­став­о­кул­ту­ри,­јер­се­она­ин­тер­пре­ти­ра­као­скуп­по­тро­шач­ких­ вред­но­сти.­ Кул­ту­ра­ се­ нај­че­шће­ сво­ди­ на­ по­тро­шњу,­при­че­му­ још­ни­је­пре­вла­да­но­ми­шље­ње­да­ се­ за­ кул­ту­ру­„да­је”.­Очи­глед­но,­по­сто­ји­за­ви­сност­„про­из­вод­ње”­кул­ту­ре­ од­ еко­ном­ске­ про­из­вод­ње­ уоп­ште,­ од­ма­те­ри­јал­ног­ бо­гат­ства­дру­штва.­Без­об­зи­ра­на­то,­те­шко­се­мо­же­го­во­ри­ти­о­ „рен­та­бил­но­сти”­ кул­ту­ре,­ о­ чи­стим­ еко­ном­ским­ ула­га­њи­ма­у­кул­ту­ру.­Кул­ту­ра­је­не­сво­дљи­ва­са­мо­на­стан­дард­и­пи­та­ње­сред­ста­ва.­Ни­је­зна­чај­но­са­мо­да­дру­штво­из­два­ја­

3­ Угре­шић,­Д.­(2002)­За­бра­ње­но­чи­та­ње,­Бе­о­град:­Са­ми­здат,­стр.­225.

Page 106: Култура у транзицији

296

ДРАГАН КОКОВИЋ

за­кул­ту­ру,­ва­жни­ји­је­про­блем­дру­штве­ног­си­сте­ма­ка­ко­да­усво­ји­ ре­зул­та­те­ кул­ту­ре.­ Не­ тре­ба­ за­бо­ра­ви­ти­ да­ се­ по­сле­ди­це­кул­ту­ре­ја­сно­осе­ћа­ју­тек­на­не­ком­дру­гом­пла­ну,­у­све­сти­и­мен­та­ли­те­ту­љу­ди,­на­при­мер.­

Не­мо­же­се­го­во­ри­ти­о­кул­ту­ри­са­мо­кроз­при­зму­рен­та­бил­но­сти,­тр­жи­шта­и­ма­те­ри­јал­них­вред­но­сти.­Иа­ко­се­за­ла­же­мо­за­кон­цепт­тр­жи­шне­при­вре­де,­мо­же­мо­на­ни­зу­при­ме­ра­до­ка­за­ти­да­за­кон­тр­жи­шта­не­мо­ра­има­ти­ни­шта­за­јед­нич­ког­са­истин­ском­и­ау­тен­тич­ном­кул­ту­ром.­Ако­се­кул­ту­ра­све­де­са­мо­на­ло­ги­ку­про­фи­та,­он­да­се­скр­на­ве­и­су­жа­ва­ју­кул­тур­не­вред­но­сти.

Кул­ту­ра­се­ме­ња­за­јед­но­са­оста­лим­дру­штве­ним­про­ме­на­ма­и­вр­ло­је­те­шко­го­во­ри­ти­о­про­ме­на­ма­ко­је­се­де­ша­ва­ју­ис­кљу­чи­во­у­кул­ту­ри.­Не­мо­же­мо­раз­ми­шља­ти­о­одво­је­ном­кул­тур­ном­раз­во­ју,­јер­је­то­део­укуп­ног­дру­штве­ног­раз­во­ја,­али­не­као­ме­ха­нич­ки,­већ­ин­те­грал­ни­део.­

Пла­ни­ра­ње­кул­тур­них­по­тре­ба­мо­ра­во­ди­ти­ра­чу­на­о­раз­во­ју­оста­лих­дру­штве­них­де­лат­но­сти,­а­по­себ­но­о­раз­во­ју­и­о­ма­те­ри­јал­ним­мо­гућ­но­сти­ма­при­вре­де.­Про­гра­ми­ко­ји­ни­су­ускла­ђе­ни­са­дру­гим­про­гра­ми­ма­дру­штве­ног­жи­во­та,­оста­ју­спи­сак­и­„пу­ки­скуп”­же­ља­и­на­сто­ја­ња­ко­ји­вр­ло­че­сто­мо­гу­уне­ти­по­мет­њу­у­дру­штве­ни­жи­вот.­Раз­ви­ја­ње­по­је­ди­них­де­лат­но­сти­на­ра­чун­дру­гих­тре­ба­за­ме­ни­ти­рав­но­мер­ним­и­ускла­ђе­ним­пла­ни­ра­њем.­

Струк­ту­рал­не­кул­тур­не­тран­зи­ци­је­прет­по­ста­вља­ју­уну­тра­шње­ре­струк­ту­ри­ра­ње­кул­тур­них­вред­но­сти­ко­је­укљу­чу­ју:

­­ де­хи­је­рар­хи­за­ци­ју­ кул­ту­ра­и­њи­хо­во­ јав­но­про­фи­ли­са­ње­пре­ма­ фор­ми­ра­њу­ и­ афир­ма­ци­ји­ вред­но­сти­ по­је­ди­нач­них­на­ци­о­нал­них,­ет­нич­ких,­фе­ми­ни­стич­ких­и­дру­гих­кул­ту­ра;

­­екс­пан­зи­ју­мул­ти­кул­ту­рал­но­сти­и­ин­тер­кул­ту­ра­ли­зма,­што­је­по­ве­за­но­са­ја­ким­ми­гра­ци­ја­ма­ста­нов­ни­штва,­ши­ре­њем­ве­ли­ких­гра­до­ва­и­све­„мек­шим”­на­ци­о­нал­ним­гра­ни­ца­ма;

­­ускла­ђи­ва­ње­гло­бал­них­трен­до­ва­ли­бе­рал­ног­ка­пи­та­ли­зма,­по­тро­шач­ких­дру­шта­ва­и­мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма;

­­ фор­ми­ра­ње­ ин­те­гри­са­них­ „кул­тур­них­ зо­на”,­ ве­за­них­ за­еко­ном­ске­ин­те­гра­ци­је­(при­мер­Европ­ске­Уни­је);

­­ре­де­фи­ни­ци­ја­кул­тур­них­иден­ти­те­та;

­­де­те­ри­то­ри­ја­ли­за­ци­ја­кул­ту­ра;

­­хи­бри­ди­за­ци­ја­кул­ту­ра­у­окви­ри­ма­све­ви­ше­хе­те­ро­ге­них­дру­шта­ва;

­­уво­ђе­ње­но­вих­тех­но­ло­ги­ја­у­кул­тур­но­ства­ра­ла­штво;

Page 107: Култура у транзицији

297

ДРАГАН КОКОВИЋ

­­ све­отво­ре­ни­ја­ кул­тур­на­ко­му­ни­ка­ци­ја­и­ме­ди­ја­ци­ја­ кул­тур­них­вред­но­сти;

­­пла­сман­кул­тур­них­про­из­во­да­и­вред­но­сти­на­тр­жи­шту;

­­кул­тур­на­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја.4

„Не­по­вољ­на­је­окол­ност­и­то­што­кри­ти­ка­као­су­пер­е­го­кул­ту­ре­ го­то­во­не­по­сто­ји.­И­кад­по­сто­ји,­ из­гле­да­ да­ је­ње­на­нај­сла­би­ја­тач­ка.­Ни­ка­да­ни­је­ус­пе­ла­да­обез­бе­ди­сво­ју­ау­то­но­ми­ју­ни­ти­ме­то­до­ло­ги­ју­вред­но­ва­ња.­Њен­ис­ход­зна­се­уна­пред.­ Уме­сто­ да­ раз­би­ја­ не­кре­а­тив­не­ схе­ме­ –­ са­ма­ их­не­по­треб­но­ства­ра.­За­то­она­и­не­ру­ши­бре­ше­кон­зер­ва­ти­ви­зма,­ већ­ га­ по­др­жа­ва.­ Обо­ле­ла­ од­ ла­ко­ми­сле­но­сти,­ по­вр­шно­сти­ и­ рав­но­ду­шно­сти,­ та­ кри­ти­ка,­ у­ ства­ри,­ бра­ни­про­сеч­не­и­спор­не­вред­но­сти.­Сто­га­ни­је­нео­бич­но­што,­уз­ма­те­ри­јал­но­си­ро­ма­штво,­кул­тур­но­си­ро­ма­штво­и­естрад­на­свест­до­ми­ни­ра­ју­у­жи­вот­ном­сти­лу­сва­ко­дне­вља.

Кул­ту­ра­ се­ у­ нас­ не­пре­ста­но­ од­ла­же­ за­ бо­ља­ вре­ме­на.­ То­је­ ве­ли­ка­ гре­шка.­У­не­из­бе­жној­ тран­сфор­ма­ци­ји­дру­штва,­кул­ту­ра­ се­ не­ би­ сме­ла­ од­ла­га­ти­ за­ срећ­на­ вре­ме­на­ јер­ је­она­прет­по­став­ка­за­сва­ку­су­штин­ску­про­ме­ну­дру­штва.­У­сло­бод­ној­ и­ кри­тич­кој­ јав­но­сти­ –­ у­ ко­јој­ би­пре­вла­да­ва­ли­плу­ра­ли­зам­гле­ди­шта,­кре­а­тив­на­де­ба­та­и­сло­бо­да­ми­шље­ња,­а­је­ња­ва­ла­ис­пра­зна­по­ли­тич­ка­ре­то­ри­ка­–­до­шло­би­се­до­успо­на­вред­но­сти­ко­је­би­оспо­ра­ва­ле­вла­да­ви­ну­ба­нал­но­сти,­са­мо­до­вољ­но­сти­и­глу­по­сти­естра­де”.5

Кри­за­кул­ту­ре­на­шла­се­и­у­окри­љу­опо­зи­ци­је­ло­кал­но­и­гло­бал­но.­За­ову­опо­зи­ци­ју­се­сма­тра­да­је­јед­на­од­нај­ма­ни­пу­ла­тив­ни­јих­фор­му­ла­гло­бал­не­иде­о­ло­ги­је,­за­то­што­ло­кал­но­(на­ци­о­нал­но,­ ет­нич­ко,­ ре­ги­о­нал­но)­ под­ра­зу­ме­ва­ пра­во­ на­раз­ли­чи­тост­ на­су­прот­ гло­бал­но­ме­ ко­је­ пре­ти­ да­ те­ раз­ли­чи­то­сти­уни­фор­ми­ше,­стан­дар­ди­зу­је­и­ти­пи­зи­ра.­„Та­ко­се­у­прак­си,­по­кри­ве­ни­иде­о­ло­ги­јом­ко­ја­им­да­је­за­пра­во,­ло­кал­ни­ ма­ни­пу­ла­то­ри­ мо­гу­ за­ба­ви­ти­ мрач­ним­ по­сло­ви­ма­ уну­тра­шње­хо­мо­ге­ни­за­ци­је­и­ло­кал­не­кон­тро­ле.­Они­ма­ко­ји­не­при­ста­ју­на­ову­за­ме­ну,­вред­ност­гло­бал­ног­по­ста­је­је­ди­ним­из­ла­зом,­по­љем­сло­бо­де“...­Мој­страх­од­ло­кал­но­га­ја­чи­је­од­мо­је­скеп­се­пре­ма­гло­бал­но­ме.­Та­ко,­на­тра­у­мат­ском­ис­ку­ству­ло­кал­но­га,­гло­бал­но­уби­ра­до­дат­не­по­е­не”.6

4­ Швоб­Ђо­кић,­Н.,­При­мо­рац,­ Ј.­и­ Јур­лин,­К.­ (2008)­Кул­ту­ра­ за­бо­ра­ва,­За­греб:­Је­сен­ски­и­Турк,­стр.­37­38.­

5­ Бо­жо­вић,­ Р.­ Од­ по­пу­ли­зма­ до­ естра­де,­ у:­ До­ме­ти­ тран­зи­ци­је­ од­ со­ци­ја­ли­зма­ ка­ ка­пи­та­ли­зму,­ уре­дио­ Ми­ха­и­ло­вић,­ С.­ (2011),­ Бе­о­град:­Фридрих­Еберт­Стифтунг,­стр.­38.­

6­ Угре­шић,­Д.­(2002)­За­бра­ње­но­чи­та­ње,­Бе­о­град:­Са­ми­здат.

Page 108: Култура у транзицији

298

ДРАГАН КОКОВИЋ

Прак­са­је­по­ка­за­ла­да­у­пе­ри­о­ду­пре­тран­зи­ци­о­них­про­ме­на,­„ак­ци­ја”­кул­ту­ре­ни­је­не­по­сред­но­би­ла­ма­те­ри­јал­на­ сфе­ра­ра­да,­ већ­њен­ ре­зул­тат­ –­ рас­по­де­ла­ укуп­ног­ при­хо­да­ пре­ко­ до­при­но­са.­ Др­жа­ва­ је­ гра­ди­ла­ од­го­ва­ра­ју­ћу­ струк­ту­ру­кул­тур­них­и­ свих­ дру­гих­ин­сти­ту­ци­ја.­ Би­ро­крат­ски­ од­нос­пре­ма­кул­ту­ри,­би­ро­кра­ти­зо­ва­на­кул­ту­ра,­нај­че­шће­је­за­ме­њи­ва­ла­функ­ци­ју­љу­ди­у­ба­вље­њу­дру­штве­ним­по­сло­ви­ма.­За­о­би­ла­зи­ла­је­свет­њи­хо­вих­по­тре­ба,­јер­јој­је­циљ­био­да­се­за­др­жи­одво­је­ност­про­из­вод­ње­и­кул­ту­ре.­На­тај­на­чин,­кул­ту­ра­је­по­ста­ла­ди­ри­го­ва­ни­акт­где­су­мо­гућ­но­сти­ма­ни­пу­ла­ци­је­би­ле­огром­не.­

Нео­п­ход­но­је­утвр­ди­ти:­где­је­сме­ште­на­­кул­ту­ра?­У­рад­или­из­ван­ње­га?­­У­рас­по­де­ли­или­по­тро­шњи?

Про­све­ти­тељ­ство,­ко­је­је­„за­до­је­но”­иде­јом­да­у­од­ре­ђе­ном­дру­штву­ма­њи­на­увек­кре­и­ра­и­по­кла­ња­кул­ту­ру,­би­ло­је­но­си­лац­ „кр­њег”­ схва­та­ња­ по­ ко­ме­ кул­ту­ра­ ег­зи­сти­ра­ из­ван­про­из­вод­ног­жи­во­та,­а­у­те­про­сто­ре­се­уно­си­спо­ља,­вас­пи­та­ва­њем,­обра­зо­ва­њем­или­кул­тур­ном­ани­ма­ци­јом.­Да­нас­је­ова­те­за­те­шко­при­хва­тљи­ва­и­на­и­ла­зи­на­мно­го­број­на­про­ти­вље­ња.­На­про­сто,­кул­ту­ра­се­по­чи­ње­по­ве­зи­ва­ти­са­уче­шћем­и­ ства­ра­њем­у­це­ло­куп­ном­на­чи­ну­жи­во­та,­рад­ним­сре­ди­на­ма­ и­ ло­кал­ним­ за­јед­ни­ца­ма,­ и­ све­ че­шће­ по­ста­је­зах­тев­ за­ од­ре­ђе­ним­на­чи­ном­жи­во­та.­Кул­ту­ра­ се­не­мо­же­схва­ти­ти­одво­је­но­од­про­из­во­ђа­ча,­као­на­мет­ко­ји­се­да­је­у­рет­ким­тре­ну­ци­ма,­као­не­ки­украс,­лук­суз,­уз­лет­и­из­лет,­та­на­ни­скок­дру­штва,­есте­тич­ки­та­лог­или­па­сив­на­до­пу­на.­Кул­тур­ни­жи­вот­ни­је­са­мо­оно­што­се­при­сва­ја,­не­го­и­оно­што­се­да­је­и­у­че­му­се­ак­тив­но­уче­ству­је.­По­сто­ји­људ­ска­сва­ки­да­шњи­ца,­ ра­зно­вр­сна­ под­руч­ја­ сва­ко­днев­ног­ жи­во­та­ко­ја­ тре­ба­ кул­ти­ви­са­ти­ (рад,­ сло­бод­но­ вре­ме,­ ста­но­ва­ње,­по­ли­тич­ко­ по­на­ша­ње).­ Очи­глед­но­ је­ да­ је­ сва­ки­ тре­ну­так­људ­ског­жи­вље­ња­део­кул­ту­ре­као­и­све­сфе­ре­ег­зи­стен­ци­је.­Оту­да­го­вор­о­кул­ту­ри­ра­да,­кул­ту­ри­сло­бод­ног­вре­ме­на,­кул­ту­ри­ ста­но­ва­ња,­ по­ли­тич­кој­ кул­ту­ри,­фи­зич­кој­ кул­ту­ри,­умет­нич­кој­кул­ту­ри,­по­зо­ри­шној­кул­ту­ри,­ви­зу­ел­ној­кул­ту­ри,­тех­нич­кој­кул­ту­ри,­са­о­бра­ћај­ној­кул­ту­ри,­итд.­Та­ко,­на­при­мер,­код­нас­ве­ли­ке­ин­ве­сти­ци­о­не­по­ду­хва­те­у­при­вре­ди­нај­че­шће­не­пра­ти­кул­тур­на­ди­мен­зи­ја,­ко­ја­на­про­сто­ни­је­укал­ку­ли­са­на­јер­се,­на­вод­но,­не­ви­ди­„рен­та­бил­ност”­кул­ту­ре.­

С­дру­ге­стра­не,­ма­ло­се­зна­о­спе­ци­фич­ним­кул­тур­ним­по­тре­ба­ма­ по­је­ди­них­ дру­штве­них­ сло­је­ва,­ ге­не­ра­ци­ја,­ дру­штве­них­ сре­ди­на,­ ло­кал­них­ за­јед­ни­ца.­ До­хо­дак­ нај­че­шће­не­ пру­жа,­ на­ро­чи­то­ у­ си­ту­а­ци­ји­ кри­зе,­ би­ло­ ка­кву­шан­су­

Page 109: Култура у транзицији

299

ДРАГАН КОКОВИЋ

за­кул­тур­ну­еман­ци­па­ци­ју.­У­та­квој­си­ту­а­ци­ји­с­пра­вом­се­по­ста­вља­пи­та­ње:­По­сто­ји­ли­по­тре­ба­да­се­има­кул­тур­на­по­тре­ба?­Сви­ови­мо­мен­ти­ути­чу­да­се­кул­ту­ра­схва­та­као­ре­зи­ду­ал­ни­еле­мент,­не­ка­ну­жност­услед­по­сто­ја­ња­на­сле­ђа­про­шло­сти­или­не­ка­су­ви­шност­у­из­у­ми­ра­њу.­Јед­но­став­но­ре­че­но,­за­бо­ра­вља­се­да­кул­ту­ра­мо­же­би­ти­по­лу­га­укуп­ног­дру­штве­ног­раз­во­ја.­За­го­вор­ни­ци­тра­ди­ци­о­нал­ног­кон­цеп­та­кул­ту­ре­про­па­ги­ра­ли­су­иде­ју­да­сви­мо­гу­ко­ри­сти­ти­пло­до­ве­кул­ту­ре.­При­том­су­за­по­ста­вља­ли­пи­та­ња­кла­сног­по­ло­жа­ја,­кон­цеп­та­и­са­др­жа­ја­кул­ту­ре­као­и­њен,­по­не­кад­вр­ло­ уоч­љив,­ ели­ти­зам.­ Ни­је­ би­ло­ го­во­ра­ о­ до­ми­нант­ној­кул­ту­ри­ко­ја­ се­на­ме­та­ла­це­ло­куп­ном­дру­штву,­као­ни­ис­тра­жи­ва­ња­о­то­ме­ко­ли­ко­кла­сна­по­де­ла­до­при­но­си­под­ва­ја­њи­ма­у­кул­ту­ри.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­је­нај­че­шће­сво­ђе­на­на­кул­тур­ни­сек­тор,­ко­јим­су­се­ба­ви­ли­„за­ду­же­ни”­за­кул­ту­ру.­Кул­ту­ра­као­зна­чај­но­под­руч­је­се­не­мо­же­сво­ди­ти­са­мо­на­„сек­тор”,­не­сме­се­пре­пу­сти­ти­слу­ча­ју;­она­се­мо­ра­усме­ра­ва­ти­и­вред­но­ва­ти­(про­це­њи­ва­ти).­Због­то­га­је­нео­п­ход­но­ја­сно­ар­ти­ку­ли­са­ти­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку,­но­ве­кул­тур­не­стра­те­ги­је.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­усме­ра­ва­дру­штво­пре­ма­кул­ту­ри,­али­и­кул­ту­ру­пре­ма­дру­штву­и­пре­ма­се­би­са­мој.­Она­об­у­хва­та­на­че­ла­усме­ра­ва­ња­кул­тур­не­де­лат­но­сти­дру­штва­чи­ји­су­ак­те­ри­по­је­дин­ци,­ гру­пе,­ор­га­ни­за­ци­је,­уста­но­ве­и­дру­штво­у­це­ли­ни.­

Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­тра­си­ра­прав­це­раз­во­ја,­од­но­сно­ци­ље­ве­и­сред­ства­по­мо­ћу­ко­јих­се­то­усме­ра­ва­ње­оства­ру­је­(ма­те­ри­јал­ни­и­људ­ски­ре­сур­си,­фи­нан­сиј­ски­ре­сур­си,­про­грам­ска,­ ин­сти­ту­ци­о­нал­на­ и­ гран­ска­ ре­ше­ња).­ Та­ тра­си­ра­ња­ и­про­це­не­тре­ба­увек­да­по­ђу­од­сни­ма­ња­по­сто­је­ће­кул­тур­не­си­ту­а­ци­је,­да­би­се­на­тим­те­ме­љи­ма­гра­ди­ли­бит­ни­ци­ље­ви­кул­тур­ног­раз­вит­ка­и­из­на­ла­зи­ла­сред­ства­за­њи­хо­во­оства­ре­ње,­на­чи­ни­ко­ји­се­ко­ри­сте­за­по­сти­за­ње­та­квих­ци­ље­ва­на­нај­е­ко­но­мич­ни­ји­на­чин.­

Нео­п­ход­но­је­раз­мо­три­ти­и­ана­ли­зи­ра­ти­чи­сто­кул­тур­не­на­ме­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­Без­об­зи­ра­на­ра­зно­вр­сна­од­ре­ђе­ња­кул­ту­ре­и­кул­тур­них­са­др­жа­ја,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­се­не­мо­же­из­дво­ји­ти­из­оста­лих­др­жав­них­по­сло­ва.7

Сва­ко­ор­га­ни­зо­ва­но­дру­штво­оства­ру­је­од­ре­ђе­ну­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку,­ко­ја­као­је­дин­ствен­по­јам,­озна­ча­ва­су­срет­по­ли­ти­ке­и­кул­ту­ре­(сек­тор­по­ли­ти­ке­и­сек­тор­кул­ту­ре).­Ова­два­под­руч­ја­ни­су­увек­у­са­гла­сно­сти,­че­шће­су­у­су­ко­бу,­па­је­због­то­га­за­да­так­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­да­се­кри­тич­ки­су­о­чи­са­на­пе­то­сти­ма­(ан­та­го­ни­зми­ма)­ко­ји­вла­да­ју­из­ме­ђу­по­ли­ти­ке­и­кул­ту­ре.

7­ Тро­зби,­Д.­(2012)­Еко­но­ми­ка­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­43.­

Page 110: Култура у транзицији

300

ДРАГАН КОКОВИЋ

Да­би­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­иза­зва­ла­ак­тив­ни­став­и­од­нос­дру­штва­пре­ма­кул­ту­ри,­ни­је­до­вољ­но­да­са­мо­дру­штво­де­фи­ни­ше­став­пре­ма­кул­ту­ри,­већ­и­да­кул­ту­ра­по­ста­не­све­сна­сво­јих­мо­гућ­но­сти.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­са­гле­да­ва­сми­сао­и­зна­чај­ко­ји­кул­ту­ра­има­у­од­ре­ђе­ном­дру­штву,­опре­де­ље­ња­и­на­сто­ја­ња­дру­штва­да­кре­и­ра­(за­ми­сли)­и­при­хва­ти­од­ре­ђе­не­мо­де­ле­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­

Сва­ки­мо­дел­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­је­ре­зул­тат­укр­шта­ња­раз­ли­чи­тих­дру­штве­них­и­кул­тур­них­ин­те­ре­са,­по­тре­ба­и­аспи­ра­ци­ја.­Мо­де­ли­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­фор­ми­ра­ли­су­се­у­за­ви­сно­сти­од­вла­да­ју­ћих­дру­штве­них­од­но­са.­У­ис­тра­жи­ва­њи­ма­се­нај­че­шће­го­во­ри­о­ау­то­ри­тар­ном­и­де­мо­крат­ском­мо­де­лу­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­За­пр­ви­мо­дел­је­ка­рак­те­ри­стич­но­под­ре­ђи­ва­ње­кул­ту­ре­др­жа­ви­ко­ја­пла­ни­ра­и­усме­ра­ва­кул­ту­ру­у­це­ли­ни,­од­лу­чу­је­о­при­о­ри­те­ти­ма,­од­ре­ђу­је­по­ли­ти­ку­фи­нан­си­ра­ња.­Ау­то­ри­тар­ни­кул­тур­ни­мо­дел­иде­о­ло­шки­од­ре­ђу­је­кул­тур­но­ства­ра­ла­штво­и­чу­ва­кул­ту­ру­као­кла­си­чан­ин­сти­ту­ци­о­нал­ни­сек­тор.­Ау­то­ри­та­ри­зам­у­кул­ту­ри­знао­је­че­сто­да­по­ти­сне­или­пре­о­бли­ку­је­мно­ге­вред­но­сти­ко­је­су­ство­ре­не­у­про­шло­сти,­уко­ли­ко­оне­ни­су­од­го­ва­ра­ле­по­ли­тич­ким­ци­ље­ви­ма­и­ин­те­ре­си­ма.­

По­сле­ди­ца­ова­квог­мо­де­ла­огле­да­се­у­то­ме­што­др­жа­ва­пре­у­зи­ма­кул­ту­ру­под­сво­ју­упра­ву.­За­то­се­вр­ло­че­сто­го­во­ри­о­кул­тур­ном­ета­ти­зму,­јер­др­жа­ва­кул­ту­ру­ста­вља­под­над­зор­и­кон­тро­лу.­Кул­тур­ни­ета­ти­зам­је,­осим­то­га,­склон­ка­ис­кри­вља­ва­њу­из­ве­сних­сме­ро­ва­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­у­за­ви­сно­сти­од­ин­те­ре­са­и­по­тре­ба­др­жав­ног­апа­ра­та­и­ад­ми­ни­стра­ци­је­као­ње­ног­ из­вр­шног­ де­ла­ ко­ји­ у­ кул­ту­ру­ уме­ће­ соп­стве­не­ин­те­ре­се­ као­ пр­во­ра­зред­не,­ а­ за­не­ма­ру­је­ онај­ део­ кул­ту­ре­ко­ји­се­не­од­но­си­на­не­по­сред­не­ин­те­ре­се­др­жав­ног­апа­ра­та­и­ад­ми­ни­стра­ци­је.­Др­жа­ва­се­та­да­ја­вља­као­је­ди­ни­или­по­вла­шће­ни­но­си­лац­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­ту­мач­кул­ту­ре­за­све­љу­де.­Тај­мо­но­пол­она­сма­тра­не­ком­вр­стом­при­род­ног­пра­ва.

Де­мо­крат­ски­мо­дел­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­за­ла­же­се­за­сло­бо­ду­ ства­ра­ња­и­ува­жа­ва­ња­пра­ва­на­кул­ту­ру­као­де­ла­људ­ских­пра­ва.­Овај­мо­дел­на­сто­ји­да­кул­тур­ни­мо­но­пол­др­жа­ве­за­ме­ни­кул­тур­ним­ра­зно­ли­ко­сти­ма­(оби­љем).­Он­се­за­ла­же­за­кул­тур­ни­плу­ра­ли­зам­ко­ји­ну­ди­нај­ви­ше­мо­гућ­но­сти­да­сва­ки­по­је­ди­нац­или­гру­па­за­до­во­ље­сво­је­кул­тур­не­по­тре­бе.­Украт­ко,­др­жа­ва­ниг­де,­па­ни­у­обла­сти­кул­ту­ре,­не­тре­ба­да­бу­де­си­ла­из­над­дру­штва.­На­чи­ни­ути­ца­ја­др­жа­ве­на­кул­ту­ру­и­кул­тур­ни­жи­вот­за­ви­се­од­по­ли­тич­ких­и­кул­тур­них­тра­ди­ци­ја,­од­схва­та­ња­уло­ге­ко­ју­кул­ту­ра­мо­же­има­ти­у­жи­во­ту­за­јед­ни­це­и­по­је­дин­ца.­У­окви­ру­ово­га­мо­де­ла,­кул­ту­ра­се­че­сто­пре­пу­шта­тр­жи­шту,­што­до­во­ди­до­ње­не­пре­ве­ли­ке­

Page 111: Култура у транзицији

301

ДРАГАН КОКОВИЋ

ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­је.­То­је­на­ро­чи­то­ка­рак­те­ри­стич­но­за­САД,­где­ функ­ци­о­ни­ше­ де­мо­крат­ски­ тр­жи­шни­ мо­дел­ кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­за­раз­ли­ку­од­европ­ског­кул­тур­ног­про­сто­ра­ко­ји­је­по­ред­тр­жи­шта­по­што­вао­и­уче­шће­(ба­лан­си­ра­ње)­др­жа­ве­у­усме­ра­ва­њу­кул­ту­ре.­

По­ред­на­ве­де­на­два­кла­сич­на­мо­де­ла­(ау­то­крат­ски­и­де­мо­крат­ски),­у­ис­тра­жи­ва­њи­ма­су­сре­ће­мо­и­дру­ге­мо­де­ле­(ти­по­ве)­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.8­

Ком­плек­сни­(сло­же­ни)­мо­дел,­кул­ту­ру­и­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­сма­тра­ са­став­ним­де­лом­оп­ште­дру­штве­ног­ кре­та­ња.­Сла­бо­сти­ово­га­мо­де­ла­са­сто­је­се­у­че­стом­за­не­ма­ри­ва­њу­уну­тра­шњих­(ау­то­ном­них)­свој­ста­ва­кул­ту­ре,­ње­не­по­себ­но­сти­и­спе­ци­фич­но­сти.­То­за­не­ма­ри­ва­ње­има­за­по­сле­ди­цу­да­се­кул­ту­ра,­као­по­себ­на­тво­ре­ви­на­и­област­спе­ци­фич­не­осе­ћај­но­сти,­ме­ха­нич­ки­из­јед­на­ча­ва­са­свим­дру­гим­обла­сти­ма­дру­штве­ног­жи­во­та.

Суп­сти­ту­ци­о­нал­ни­мо­дел­ (мо­дел­за­ме­не),­на­гла­ша­ва­(под­сти­че)­тр­жи­шну­усме­ре­ност­кул­ту­ре.­У­та­квим­слу­ча­је­ви­ма,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­из­гра­ђу­је­се­као­не­ка­вр­ста­за­ме­не­за­све­оно­што­ни­је­под­ло­жно­тр­жи­шту­и­што­на­ње­му­ни­је­на­шло­сво­је­ме­сто.­Овај­мо­дел­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ис­пра­вља­не­до­стат­ке­и­про­пу­сте­тр­жи­шта­(тр­жи­шне­ини­ци­ја­ти­ве).­Кул­ту­ра­се­не­мо­же­вред­но­ва­ти­са­мо­на­тр­жи­шту­и­овај­мо­дел,­на­не­ки­на­чин,­не­у­тра­ли­ше­не­по­вољ­но­де­ло­ва­ње­тр­жи­шта­на­кул­ту­ру.­

Мо­дел­под­сти­ца­ња­кул­тур­ног­за­о­ста­ја­ња­не­во­ди­ра­чу­на­и­не­ма­це­ло­вит­и­за­о­кру­жен­про­грам­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­Овај­мо­дел­се­за­ни­ма­за­про­це­ну­ко­је­су­кул­тур­не­сре­ди­не­и­де­лат­но­сти­у­ за­о­стат­ку.­Ње­га­ин­те­ре­су­је­„кул­тур­ни­ јаз”­ко­ји­по­сто­ји­из­ме­ђу­нај­ра­зли­чи­ти­јих­ гра­на­и­под­руч­ја­кул­ту­ре.­При­ста­ли­це­ овог­мо­де­ла­ сма­тра­ју­ да­ тре­ба­ин­тер­ве­ни­са­ти­и­по­мо­ћи­оне­обла­сти­ко­је­су­у­за­о­стат­ку.­Оне­су­у­ве­ли­кој­ме­ри­рав­но­ду­шне,­не­за­ин­те­ре­со­ва­не­и­па­сив­не­за­све­дру­ге­обла­сти­или­под­руч­ја­кул­ту­ре.­

Мо­дел­ кул­тур­не­ са­мо­свој­но­сти­ се­ за­ни­ма,­ пре­ све­га,­ за­оно­што­је­ори­ги­нал­но­и­ау­тен­тич­но,­што­је­до­при­нос­свет­ској­ ри­зни­ци­ од­ре­ђе­не­ кул­ту­ре.­ Све­ оно­ што­ не­ при­па­да­врхунским­до­ме­ти­ма,­не­на­ла­зи­се­у­вид­ном­по­љу­овог­мо­де­ла­и­не­узи­ма­се­у­до­вољ­ној­ме­ри­у­об­зир.­Та­ко­ђе,­овај­модел­у­пр­ви­план­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ста­вља­са­мо­оно­по­че­му­ се­ кул­ту­ре­ме­ђу­соб­но­раз­ли­ку­ју,­ а­ не­ оно­што­ им­ је­

8­ Пр­њат,­Б.­(2006)­Увод­у­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку,­Но­ви­Сад:­Сти­лос.­

Page 112: Култура у транзицији

302

ДРАГАН КОКОВИЋ

слич­но­и­за­јед­нич­ко­и­што­је­у­из­ве­сном­сми­слу­оп­ште­људ­ско.9­

По­себ­но­ се­ из­два­ја­ју­ кул­тур­ни­ мо­дел­ ма­сов­не­ кул­ту­ре­ у­окви­ру­ ко­га­ се­ го­во­ри­ о­ стан­дард­ном­ кул­тур­ном­ мо­де­лу­и­ по­пу­ли­стич­ком­ (но­во­ком­по­но­ва­ном)­ кул­тур­ном­ мо­де­лу.­Првом­ при­па­да­ју­ слу­жбе­ни­ци,­ тех­нич­ка­ ин­те­ли­ген­ци­ја­ и­сред­њи­ сло­је­ви,­ а­ по­пу­ли­стич­ком­ при­пад­ни­ци­ рад­нич­ког­сти­ла­жи­во­та,­ни­жа­сред­ња­кла­са­и­се­о­ска­по­пу­ла­ци­ја.­Као­тре­ћа­вр­ста­кул­тур­них­мо­де­ла­ис­ти­чу­се­ал­тер­на­тив­ни­кул­тур­ни­ мо­де­ли­ (ал­тер­на­тив­не­ пот­кул­ту­ре,­ кон­тра­кул­ту­ре,­дру­штве­ни­ по­кре­ти).­ Ка­рак­те­ри­сти­ка­ овог­ мо­де­ла­ је­ сим­бо­лич­ки­про­тест­у­од­но­су­на­до­ми­нант­не­кул­тур­не­мо­де­ле.­

Кри­за­кул­ту­ре­огле­да­се­у­ре­ду­ко­ва­њу­кул­ту­ре­на­за­бав­не­и­спорт­ско­ре­кре­а­тив­не­про­гра­ме.­

Те­ле­ви­зи­ја­као­„хла­дан”­ме­диј­увек­је­зна­ла­да­шо­ки­ра,­по­го­то­во­да­нас­у­пост­мо­дер­ном­до­бу­у­ко­јем­је­све­до­зво­ље­но­и­ све­про­ла­зи­и­ где­ је­ до­шло­не­ са­мо­до­по­ре­ме­ћа­ја­ и­кон­фу­зи­је­ си­сте­ма­вред­но­сти,­већ­до­њи­хо­вог­дру­штве­ног­сло­ма.­Те­ле­ви­зи­ја­је­и­да­ље­ме­диј­ко­ји­ути­че­на­стан­дар­ди­за­ци­ју­по­на­ша­ња,­уку­са­и­ми­шље­ња­код­ве­ћи­не­љу­ди.­Ри­ја­ли­ти­шоу­про­гра­ми­су­при­ча­не­са­мо­о­на­шим,­већ­о­људ­ској­при­ро­ди­и­на­ра­ви­ма­уоп­ште,­ о­же­љи­да­ се­до­жи­ви­не­што­нео­бич­но,­екс­цен­трич­но,­по­не­кад­би­зар­но.­Оту­да­по­ма­ма­за­овим­про­гра­ми­ма­ко­ји­по­при­ма­ју­ сво­је­вр­сни­обра­зац­ епи­де­ми­је.­Ве­ли­ки­брат­је­еми­то­ван­пр­ви­пут­1999.­го­ди­не,­на­јед­ној­хо­ланд­ској­те­ле­ви­зи­ји,­по­узо­ру­на­ле­ген­дар­ни­ро­ман­Џор­џа­Ор­ве­ла­–­„1984”,­чи­је­књи­ге­су­пред­ста­вља­ле­ин­спи­ра­ци­ју­за­Ве­ли­ког­бра­та,­али­и­за­Фар­му.­

Нај­но­ви­је­ ис­тра­жи­ва­ње­ пра­ће­ња­ ме­диј­ских­ са­др­жа­ја,­ по­себ­но­ри­ја­ли­ти­про­гра­ма­у­Ср­би­ји10­по­ка­за­ло­ је­да­ се­ови­про­гра­ми­ гле­да­ју­ у­ ве­ли­кој­ ме­ри­ и­ да­ се­ све­ пи­кан­те­ри­је­пра­те­у­но­ви­на­ма­и­на­ин­тер­не­ту.­Сва­ка­ко­да­ово­оп­те­ре­ћу­је­бу­џет­вре­ме­на­и­сло­бод­но­вре­ме­ко­је­ је­на­рас­по­ла­га­њу­по­је­дин­ци­ма,­ из­у­зев­ оних­ ко­ји­ осе­ћа­ју­ же­сток­ „де­фи­цит”­сло­бод­ног­ вре­ме­на.­ Бли­зу­ пе­де­сет­ ис­пи­та­ни­ка­ из­ја­ви­ло­ је­да­ им­ се­ ови­ про­гра­ми­ до­па­да­ју,­ ве­ро­ват­но­ због­ то­га­што­55%­гле­да­ла­ца­има­зна­ти­же­љу­да­за­ви­ри­у­ту­ђу­ин­ти­му.­То­је­ сво­је­вр­сни­ знак­ да­ ови­ про­гра­ми­ ин­спи­ри­шу­ искон­ску­те­жњу­ чо­ве­ка­ за­ во­а­је­ри­змом­ оних­ ко­ји­ сво­ју­ ин­ти­му,­ не­кри­тич­ки­и­без­сти­да,­из­но­се­на­„па­зар”.­Чи­ни­се­да­ је­на­де­лу­сво­је­вр­сно­уки­да­ње­сти­да,­јер­пре­о­вла­ђу­ју­ба­нал­ност,­

9­ Илић,­М.­(1979)­Со­ци­о­ло­ги­ја­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке­и­на­став­на­сред­ства.­

10­По­да­ци­аген­ци­је­Фак­тор­плус­из­Бе­о­гра­да.­Узо­рак­је­био­1200­ис­пи­та­ни­ка.

Page 113: Култура у транзицији

303

ДРАГАН КОКОВИЋ

псов­ка,­ вул­га­ри­зми,­ итд.­До­ду­ше,­ ве­ли­ки­ број­ ис­пи­та­ни­ка­то­не­одо­бра­ва,­али­се­чи­ни­да­су­ипак­у­фа­зи­иш­че­ки­ва­ња­да­се­до­го­де­не­ке­ла­сцив­не­сце­не,­а­по­го­то­во­у­фа­зи­срећ­ног­иш­че­ки­ва­ња­да­ће­се­до­го­ди­ти­секс.­Та­ко­ђе­ис­ти­чу­да­би­ве­ћи­на­њих­ра­до­уче­ство­ва­ла­у­не­ком­ри­ја­ли­ти­про­гра­му,­пре­све­га­због­нов­ца.­

Та­бе­ла­1­Из­ког­раз­ло­га­би­сте­се­при­ја­ви­ли­за­ри­ја­ли­ти­шоу?­(мо­гућ­ност­ви­ше­од­го­во­ра)

Овај­по­да­так­го­во­ри­да­се­не­би­ра­ју­сред­ства­ка­ко­би­се­ис­ко­ра­чи­ло­из­кул­ту­ре­си­ро­ма­штва­и­на­ше­не­ве­се­ле­ствар­но­сти.­Но­вац­и­ме­диј­ско­екс­по­ни­ра­ње,­ис­пи­та­ни­ци­ве­зу­ју­ за­јав­не­лич­но­сти.­Та­ко­ђе­је­за­ни­мљи­во­да­ве­ћи­на­сма­тра­ка­ко­је­по­ја­вљи­ва­ње­у­ри­ја­ли­ти­про­гра­ми­ма­не­ким­јав­ним­лич­но­сти­ма­до­не­ло­ште­ту.­

Та­бе­ла­2­Ка­ко­ри­ја­ли­ти­про­гра­ми­ути­чу­на­раз­ми­шља­ње­мла­дих­о­све­ту­и­по­на­ша­ње­у­дру­штву?­­

(мо­гућ­ност­ви­ше­од­го­во­ра)

Page 114: Култура у транзицији

304

ДРАГАН КОКОВИЋ

Ипак,­ве­ћи­на­њих­ис­ти­че­да­ни­кад­не­би­би­ли­за­то­да­њи­хо­во­де­те­уче­ству­је­у­овој­вр­сти­про­гра­ма,­што­ је­ сва­ка­ко­до­бро­у­вре­ме­ни­ма­кад­се­де­чи­ја­не­ви­ност­екс­пло­а­ти­ше­и­зло­у­по­тре­бља­ва­у­ре­кла­ма­ма­и­не­ким­ри­ја­ли­ти­про­гра­ми­ма,­у­ко­ји­ма­де­ца­по­ста­ју­„стар­ма­ла”,­сле­де­ћи­уста­ље­ни­и­из­ве­шта­че­ни­обра­зац­ста­ри­јих.­Ве­ћи­на­ис­пи­та­ни­ка­ове­про­гра­ме­сма­тра­ис­пра­зном­за­ба­вом­ко­ја­тра­си­ра­став­о­во­а­је­ри­зму­и­ се­де­лач­ком­ на­чи­ну­жи­во­та­ (63%),­ не­кри­тич­ком­ гле­да­њу­све­га­ што­ се­ на­ те­ле­ви­зи­ји­ еми­ту­је­ –­ на­си­ље,­ ба­нал­ност,­бру­тал­ност.­ Ве­ћи­на­ њих­ сма­тра­ да­ су­ ови­ про­гра­ми­ од­раз­тре­нут­ног­ста­ња­и­вред­но­сти­(кр­њих­вред­но­сти­нашег­друштва).­

Со­ци­о­ло­шки­је­за­ни­мљи­во­да­је­ско­ро­70%­ис­пи­та­ни­ка­из­ја­ви­ло­да­ри­ја­ли­ти­про­гра­ма­има­пре­ви­ше,­што­је­до­каз­да­„фа­за­ижи­вља­ва­ња”,­ко­ја­ је­ка­рак­те­ри­стич­на­за­сва­ко­дру­штво­и­по­је­дин­ца,­по­ла­ко­про­ла­зи­и­код­нас,­што­мо­же­би­ти­до­бар­знак.­Ве­ћи­на­је­ис­та­кла­да­ри­ја­ли­ти­про­гра­ми­усва­ја­ју­обра­сце­за­пад­ња­штва,­као­го­ло­ими­та­тор­ство,­што­је­нај­бо­ље­све­до­чан­ство­да­не­ма­све­жих­иде­ја­и­да­нам­не­до­ста­ју­кул­тур­ни­и­обра­зов­ни­про­гра­ми.­

Та­бе­ла­3­Шта­за­сту­пље­ност­ри­ја­ли­ти­про­гра­ма­на­ка­на­ли­ма­го­во­ри­о­на­шем­дру­штву?­(мо­гућ­

ност­ви­ше­од­го­во­ра)

Па­ра­док­сал­но­је­да­ве­ли­ки­број­зе­ма­ља­исто­риј­ски­кон­текст­соп­стве­них­ кул­ту­ра­ од­ре­ђу­ју­ на­ осно­ву­ за­пад­но­е­вроп­ских­обра­за­ца,­ко­ји­про­па­ги­ра­ју­ого­ље­ни­ко­мер­ци­ја­ли­зам.­То­ је­нај­бо­љи­до­каз­да­раз­ми­шља­ња­о­зби­ва­њу­кул­ту­ра­и­кул­тур­ном­ раз­во­ју,­ пре­ла­зе­ гра­ни­це­ нео­сми­шље­ног­ и­ не­по­сред­ног­од­но­са­пре­ма­кул­ту­ри.­Без­об­зи­ра­на­то­да­ли­је­реч­о­кул­ту­ри­ма­са­или­елит­ној­кул­ту­ри,­кул­тур­но­пи­та­ње­до­би­ја­исто­риј­ску­раз­вој­ну­ре­ле­вант­ност,­иа­ко­се­оно­че­сто­гу­би­у­

Page 115: Култура у транзицији

305

ДРАГАН КОКОВИЋ

бес­плод­ним­по­ку­ша­ји­ма­ускла­ђи­ва­ња­са­ме­ри­ли­ма­што­их­на­ме­ћу­за­пад­но­европ­ске­вред­но­сти.11­

Ме­ди­ји­ути­чу­да­се­за­ба­ва­при­хва­та­у­нео­гра­ни­че­ним­ко­ли­чи­на­ма.­Ме­диј­ско­ко­му­ни­ци­ра­ње­уре­ђу­је­се­пре­ма­за­ко­ни­ма­за­ба­ве­и­ра­зо­но­де.

За­ба­ва­нај­че­шће­оправ­да­ва­са­му­се­бе­и­не­ма­не­ке­озбиљ­ни­је­ци­ље­ве­и­по­ру­ке.­Ни­је­без­раз­ло­га­упо­зо­ре­но­да­чо­век­ко­ји­не­ма­шта­да­ра­ди­осим­да­се­за­ба­вља,­на­кра­ју­кра­је­ва,­по­чи­ње­да­се­до­са­ђу­је.­Исто­ри­ја­по­зна­је­мно­ге­при­ме­ре­кад­је­нео­б­у­зда­на­жеђ­за­за­ба­вом­ву­кла­са­со­бом­мо­рал­ну­де­гра­да­ци­ју­и­раз­вој­су­ро­вих­и­си­ро­вих­стра­сти.­Ве­о­ма­је­бит­но­да­ли­се­за­ба­ва­по­сма­тра­са­ста­но­ви­шта­оних­ко­ји­уче­ству­ју­у­њој,­или­из­угла­оних­ко­ји­је­ор­га­ни­зу­ју.­За­ба­ва­у­раз­ви­је­ним­зе­мља­ма­је­на­ви­со­ком­тех­нич­ком­ни­воу­–­пу­бли­ка­у­тим­зе­мља­ма­по­ста­вља­ве­ли­ке­зах­те­ве­пред­„ин­ду­стри­ју­за­ба­ве”­и­тра­жи­„чи­сту­за­ба­ву”.­

За­ба­ва­је­ак­тив­но­уче­шће­и­стал­на­сме­на­ути­са­ка:­из­во­ђач­и­гле­да­лац­ни­су­оштро­одво­је­ни.­За­раз­ли­ку­од­за­ба­ве,­ра­зо­но­ду­нај­че­шће­ка­рак­те­ри­ше­не­ак­тив­ност­и­оштра­по­дво­је­ност­па­сив­ног­по­сма­тра­ча­од­до­га­ђа­ја­ко­ји­се­од­ви­ја.­Ра­зо­но­да­увек­под­ра­зу­ме­ва­од­ре­ђен­сте­пен­кон­фор­ми­зма.­

Чу­ве­ни­ ис­тра­жи­вач­ Зи­но­вјев­ је­ при­ме­тио­ да­ ме­ди­ји­ бу­квал­но­ за­ се­бе­ ве­зу­ју­ па­жњу­ огром­не­ ве­ћи­не­ ста­нов­ни­штва,­снаб­де­ва­ју­ћи­љу­де­у­из­о­би­љу­прак­тич­ки­би­ло­ка­квом­ин­фор­ма­ци­јом­ ко­ја­ им­ је­ по­треб­на­ –­ сплет­ка­ма,­ за­ба­вом,­сен­за­ци­ја­ма.­Они­има­ју­за­ово­нео­гра­ни­че­на­сред­ства,­нај­са­вре­ме­ни­ју­ тех­но­ло­ги­ју­ и­ раз­ра­ђе­не­ ме­то­де.­Не­мо­гу­ће­ је­из­ра­чу­на­ти­ко­ли­ко­вре­ме­на­и­сна­ге­гу­бе­љу­ди­се­де­ћи­пред­те­ле­ви­зо­ром,­чи­та­ју­ћи­но­ви­не­и­ча­со­пи­се,­слу­ша­ју­ћи­ра­дио.­Чо­век­мо­же­да­тро­ши­про­дук­ци­ју­ме­ди­ја­и­у­са­мо­ћи­се­де­ћи­код­ку­ће,­док­је­у­пре­во­зу,­чак­и­за­вре­ме­ра­да.

Те­ле­ви­зи­ја­је­жи­во­све­до­чан­ство­та­квих­про­це­са.­Став­гле­да­ла­ца­да­ове­про­гра­ме­не­тре­ба­ни­ка­ко­уки­ну­ти­или­сма­њи­ти,­до­каз­су­јед­ног­пре­о­вла­ђу­ју­ћег­ду­ха­вре­ме­на,­у­ко­ме­те­ле­ви­зи­ја­по­ку­ша­ва­да­кон­стру­и­ше­ствар­ност,­из­ми­шља­ју­ћи­и­ну­де­ћи­бес­крај­ну­за­ба­ву.

За­ба­ва­под­ра­зу­ме­ва­иде­о­ло­шку­и­тех­нич­ку­стан­дар­ди­за­ци­ју.­Под­иде­о­ло­шком­стан­дар­ди­за­ци­јом­под­ра­зу­ме­ва­се­удо­во­ља­ва­ње­зах­те­ви­ма­и­ин­те­ре­си­ма­од­ре­ђе­не­гру­пе,­про­па­ги­ра­ње­сти­ла­и­спе­ци­фич­ног­на­чи­на­жи­во­та.­Кроз­мно­ге­на­пи­се­о­за­ба­ви­и­се­ри­је­ко­је­се­еми­ту­ју,­„про­да­је”­се­иде­о­ло­ги­ја.­

11­Цве­ти­ча­нин,­Б.,­Швоб­Ђо­кић,­Н.­и­Је­лић,­Ј.­(1982)­Кул­ту­ра­и­но­ви­ме­ђу­на­род­ни­еко­ном­ски­по­ре­дак,­Бе­о­град:­Ју­го­сло­вен­ска­ко­ми­си­ја­за­са­рад­њу­са­Уне­ском,­стр.­45.

Page 116: Култура у транзицији

306

ДРАГАН КОКОВИЋ

Иде­о­ло­шка­стан­дар­ди­за­ци­ја­се­оства­ру­је­пу­тем­нор­ми,­ко­је­су­у­функ­ци­ји­очу­ва­ња­од­ре­ђе­ног­на­чи­на­жи­во­та­и­по­на­ша­ња­(на­За­па­ду­то­је­нај­че­шће­на­чин­жи­во­та­сред­ње­кла­се).­Ше­мат­ски­ и­ кон­вен­ци­о­нал­ни­ при­ступ­ про­бле­ми­ма­ бра­ка­и­љу­ба­ви­та­ко­ђе­ука­зу­је­на­крај­њу­на­ме­ру­да­се­ове­ко­ве­че­нор­ме­од­ре­ђе­них­сло­је­ва­дру­штва.­

На­су­прот­иде­о­ло­шкој,­тех­нич­ка­стан­дар­ди­за­ци­ја,­ре­гу­ли­ше­струк­ту­ру­се­ри­ја:­го­то­во­без­из­у­зе­та­ка­сва­ки­на­ста­вак­мо­ра­са­чи­ња­ва­ти­не­за­ви­сну­це­ли­ну­и­пре­ки­да­ти­се­кад­је­рад­ња­нај­не­и­зве­сни­ја.­

Обе­на­ве­де­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­за­ба­ве­ни­су­у­функ­ци­ји­дру­штве­не­про­ме­не­већ­у­функ­ци­ји­очу­ва­ња­по­сто­је­ћег­ста­ња.­

Ме­ди­ји­ су­ у­ функ­ци­ји­ ‘уби­ја­ња­ вре­ме­на’­ ко­је­ пред­ста­вља­је­дан­од­нај­ва­жни­јих­про­бле­ма­са­вре­ме­не­ци­ви­ли­за­ци­је;­ин­ду­стри­ја­за­ба­ве­и­ра­зо­но­де­на­сто­ји­да­под­ми­ри­те­но­ве­људ­ске­по­тре­бе­ко­је­се­на­гло­умно­жа­ва­ју­и­по­при­ма­ју­не­слу­ће­не­раз­ме­ре­–­ри­ја­ли­ти­шоу­про­гра­ми­и­спорт­су­нај­бо­љи­при­мер­за­то.­

Сло­бо­да­у­из­бо­ру­за­ба­ве­уи­сти­ну­је­при­вид­на.­Чу­је­се­и­ви­ди­оно­што­је­уна­пред­при­пре­мље­но.­Бег­у­за­ба­ву­и­илу­зи­је,­огле­да­ло­је­све­ко­ли­ког­жи­во­та,­и­њој­се­је­ди­но­мо­же­су­прот­ста­ви­ти­лич­ност­ко­ја­има­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­око­ли­ни.­За­до­вољ­ство­ се­ не­мо­же­ по­сти­ћи­ ис­пра­зним­ за­ба­вља­њем,­већ­што­ ак­тив­ни­јим­ при­хва­та­њем­ ствар­них­ вред­но­сти­ са­вре­ме­них­ци­ви­ли­за­ци­ја.­Ме­ди­ји­из­ве­шта­ва­ју­ о­ све­му­оно­ме­што­је­ство­ри­ла­ин­ду­стри­ја­до­ко­ли­це,­ко­ју­ка­рак­те­ри­ше­тр­ка­за­про­фи­том.­Чо­век­са­вре­ме­не­ци­ви­ли­за­ци­је­осе­ћа­де­пре­си­ју­и­до­са­ду,­ко­ја­се­ма­ни­фе­сту­је­ка­да­је­сам­или­ка­да­је­с­они­ма­ко­ји­су­му­нај­бли­жи.­Ме­ди­ји­тре­ба­да­из­гра­де­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­по­на­ша­њу­и­укла­па­њу­са­вре­ме­ног­чо­ве­ка­у­по­тро­шач­ку­до­ко­ли­цу.­Док­се­фор­си­ра­њем­за­бав­но­сти,­бе­гом­и­ком­пен­за­ци­јом­по­је­ди­нац­оту­ђу­је­од­за­јед­ни­це­(све­се­ви­ше­ута­па­у­вла­сти­ту­оса­мље­ност­и­не­са­вла­ди­ву­до­са­ду­и­те­ско­бу),­до­тле­про­дук­тив­ним­од­но­сом­пре­ма­се­би­и­дру­ги­ма­чо­век­жи­ви­ау­тен­ти­чан­жи­вот­(нпр.­ак­тив­но­ба­вље­ње­спор­том­и­не­кри­тич­ко,­па­сив­но­по­сма­тра­ње­ТВ­пре­но­са).

За­ба­ва­се­не­мо­же­све­сти­са­мо­на­оно­за­шта­се­за­ла­жу­са­вре­ме­ни­ме­ди­ји:­опу­шта­ње,­раз­би­бри­гу,­на­ста­ње­ома­мље­но­сти­и­‘ижи­вља­ва­ња’.­За­ба­ва­че­сто­зна­чи­ла­жну­сло­бо­ду,­сло­бо­ду­за­ме­ну,­‘сло­бо­ду­у­ре­зер­ва­ту’.­Ње­на­основ­на­функ­ци­ја­сво­ди­се­на­одва­ја­ње­љу­ди­од­сва­ко­днев­них­бри­га,­на­њи­хо­во­ рас­те­ре­ћи­ва­ње­ и­ „олак­ша­ва­ње”.­ Ме­ђу­тим,­ ако­ је­за­ба­ва,­до­пу­на,­при­вре­ме­но­бек­ство­у­дру­ге­про­сто­ре,­она­за­час­ по­ста­је­ ла­жна­ по­ са­др­жа­ју­ и­ сми­слу.­ Бе­жа­ње­ од­про­бле­ма,­тра­же­ње­раз­би­бри­ге,­на­док­на­де­и­за­ме­не,­зна­чи­

Page 117: Култура у транзицији

307

ДРАГАН КОКОВИЋ

удаља­ва­ње­ за­ба­ве­ од­ нас­ са­мих,­њен­пад­ у­ де­ху­ма­ни­за­ци­ју,­ко­ја­у­ства­ри­чо­ве­ка­во­ди­у­бе­сми­сао­и­„до­ба­пра­зни­не”.­Ме­ди­ји­би­овом­про­бле­му­мо­ра­ли­да­при­ђу­и­да­му­да­ју­но­ву­ди­мен­зи­ју­и­но­во­ви­ђе­ње­оно­га­што­спу­та­ва­мо­гућ­но­сти­са­вре­ме­ног­чо­ве­ка.­Они­тре­ба­да­бу­ду­у­функ­ци­ји­осло­ба­ђа­ња­на­шег­по­тен­ци­ја­ла,­су­о­ча­ва­ње­са­„оним­што­је­дру­го­у­на­ма”.­На­том­нај­ши­рем­пла­ну,­тре­ба­тра­жи­ти­и­од­го­во­ре­на­пи­та­ње­у­ко­јем­сми­слу­ме­ди­ји­мо­гу­би­ти­по­ја­ва­иде­о­ло­ги­је.­

Од­нос­из­ме­ђу­за­ба­ве­и­иде­о­ло­ги­је,­мо­гао­би­се­фор­му­ли­са­ти­на­сле­де­ћи­на­чин:­што­је­ви­ше­бри­га­и­стреп­њи,­то­је­ве­ћа­по­тре­ба­за­за­ба­вом­и­спек­та­кли­ма.­У­том­по­гле­ду­огром­ну­уло­гу­игра­ју­ма­сов­ни­ме­ди­ји­ко­ји­пре­но­се­спек­та­кле­где­се­љу­ди­у­го­ми­ли­и­на­исти­на­чин­за­ба­вља­ју,­по­ти­ру­ћи­сво­ју­ин­ди­ви­ду­ал­ност.

Ма­сов­ни­ме­ди­ји­у­огром­ним­ко­ли­чи­на­ма­екс­пло­а­ти­шу­свет­за­ба­ве.­Њи­хо­ви­се­ри­ја­ли­о­по­зна­тим­лич­но­сти­ма­и­идо­ли­ма­са­мо­су­знак­да­се­за­о­би­ла­зе­озбиљ­ни­и­ур­гент­ни­дру­штве­ни­про­бле­ми.

Су­шти­на­ма­сов­них­ме­ди­ја­са­сто­ји­се­у­то­ме­да­од­вра­те­па­жњу­љу­ди.­Во­де­ћи­љу­ди­и­по­ли­тич­ка­ели­та­као­да­по­ру­чу­ју:­не­ка­ра­де­не­што­дру­го,­не­ка­нам­не­сме­та­ју,­не­ка­се­за­ба­вља­ју.­Не­ка­сва­ко­по­ста­не­за­лу­ђен­секс­скан­да­ли­ма­или­по­зна­тим­лич­но­сти­ма­и­њи­хо­вим­про­бле­ми­ма,­или­не­чим­слич­ним.­Би­ло­чи­ме,­са­мо­да­ни­је­озбиљ­но.­На­рав­но,­озбиљ­не­ства­ри­су­за­глав­не­љу­де.­Ми­се­бри­не­мо­о­то­ме.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Бо­жо­вић,­Р.­(1984)­Ла­ви­рин­ти­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­Рад­нич­ка­штам­па

Бо­жо­вић,­Р.­Од­по­пу­ли­зма­до­естра­де,­у:­До­ме­ти­тран­зи­ци­је­од­со­ци­ја­ли­зма­ка­ка­пи­та­ли­зму,­уре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2011),­Бе­о­град:­Фри­дрих­Еберт­Стиф­тунг­

Цве­ти­ча­нин,­Б.,­Швоб­Ђо­кић,­Н.­и­Је­лић,­Ј.­(1982)­Кул­ту­ра­и­но­ви­ме­ђу­на­род­ни­еко­ном­ски­по­ре­дак,­Бе­о­град:­Ју­го­сло­вен­ска­ко­ми­си­ја­за­са­рад­њу­са­Уне­ском

Хам­ваш,­Б.­(2006)­Пси­хо­ло­ги­ја­кри­зе,­Књи­жев­ност­бр.­1

Илић,­М.­(1979)­Со­ци­о­ло­ги­ја­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке­и­на­став­на­сред­ства­

Ко­ко­вић,­Д.­(1993)­За­бо­ра­вље­на­кул­ту­ра,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви­

Ко­ко­вић,­Д.­(1998)­На­зи­ра­ње­умет­но­сти,­Но­ви­Сад:­Фу­ту­ра­

Ко­ко­вић,­Д.­(2005)­Со­ци­о­ло­ги­ја­кул­ту­ре,­Но­ви­Сад:­Ака­де­ми­ја­умет­но­сти­

Ко­ко­вић,­Д.­(2005)­Пу­ко­ти­не­кул­ту­ре,­Но­ви­Сад:­Про­ме­теј­

Page 118: Култура у транзицији

308

ДРАГАН КОКОВИЋ

Ко­ко­вић,­Д.­(2007)­Дру­штво­и­ме­диј­ски­иза­зо­ви,­Но­ви­Сад:­Фи­ло­зоф­ски­фа­кул­тет­

Мо­рен,­Е.­(1983)­Ка­ко­иза­ћи­из­XX­сто­ле­ћа,­За­греб:­Гло­бус

Пр­њат,­Б.­(2006)­Увод­у­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку,­Но­ви­Сад:­Сти­лос­

Scol­lon,­R.,­Scol­lon,­S.W.­(2001)­In­ter­cul­tu­ral­Com­mu­ni­ca­tion,­Ox­ford:­Blac­kwell

Швоб­Ђо­кић,­Н.,­При­мо­рац,­Ј.­и­Јур­лин,­К.­(2008)­Кул­ту­ра­за­бо­ра­ва,­За­греб:­Је­сен­ски­и­Турк­

Та­у­си,­Р.­(2012)­Еко­но­ми­ка­кул­ту­ре,­Бе­о­град:­Клио­

Тро­зби,­Д.­(2012)­Еко­но­ми­ка­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­Бе­о­град:­Клио­

Угре­шић,­Д.­(2002)­За­бра­ње­но­чи­та­ње,­Бе­о­град:­Са­ми­здат

Миле­В.­Пајић,­Пирг­Светога­Саве,манастир­Хиландар,­српска­царска­лавра,­­

Света­гора­Атос

Page 119: Култура у транзицији

309

ДРАГАН КОКОВИЋ

Dragan­KokovićUniversity­of­Novi­Sad,­Faculty­of­Philosophy­–­­

Sociology­Department,­Novi­Sad

CRISIS­CULTURE­AND­CULTURE­CRISIS:­­THE­CASE­OF­SERBIA

Abstract

The­ crisis­ of­ culture­ reflects­ in­ the­ crisis­ of­ cultural­ values,­ cultural­institutions­and­the­foundations­on­which­it­rests.­More­specifically,­the­culture­crisis­is­driven­by:­a­serious­lack­of­funds­which­prevents­the­cultural­ institutions­ from­better­ responding­ to­ the­demands­ that­have­been­placed­upon­them;­inertia­found­in­the­very­institutions,­resulting­in­ extreme­ slowness­ with­ which­ they­ adapt­ their­ internal­ structures­to­ the­needs,­ even­ if­ they­ are­not­ too­ affected­by­ lack­of­ funds;­ and­inertia­of­the­social­system,­bounded­by­traditions,­beliefs­and­values,­­which­ has­ proven­ to­ be­ incapable­ of­making­ the­ best­ use­ of­ culture­and­ cultural­ institutions­ in­ the­ interest­ of­ national­ development.­The­gap­between­cultural­institutions­and­social­environment­is­caused­by­relative­autonomy­of­these­institutions.­They­tend­to­remain­what­they­have­always­been­in­order­to­protect­their­own­interests­and­values.­In­order­to­overcome­the­crisis,­it­is­quite­obvious­that­the­culture­and­the­society­must­agree­on­the­need­for­mutual­adjustment­and­adaptation.­Planning­ of­ cultural­ needs­ must­ take­ into­ account­ the­ development­of­ other­ social­ activities,­ in­ particular­ the­ development­ and­financial­aspect­ of­ the­ economy.­ Programs­ that­ do­ not­ comply­ with­ other­programs­of­social­life­remain­a­mere­collection­of­wishes­and­efforts­that­ can­ often­ bring­ confusion­ into­ the­ social­ life.­The­ development­of­certain­activities­over­others­should­be­replaced­by­a­balanced­and­coordinated­ planning­ of­ all­ activities.­ Practice­ has­ shown­ that­ “the­activity”­of­culture­in­the­period­of­pre­transitional­changes­was­not­just­part­of­the­material­sphere­of­work,­but­also­its­result­–­a­distribution­of­total­income­through­contributions.­The­state­has­set­up­the­necessary­infrastructure­ and­ established­ various­ cultural­ institutions.­ However,­bureaucratic­attitude­towards­culture­and­bureaucratic­culture­has­often­neglected­ the­ function­of­people­ in­dealing­with­social­affairs.­ It­has­bypassed­ the­world­ of­ their­ needs,­ because­ its­ objective­ has­ been­ to­keep­the­production­and­the­culture­separated.­This­is­how­the­culture­has­become­a­guided­activity,­where­the­possibilities­of­manipulation­

are­huge.

Key­words:­culture,­crisis,­culture­crisis,­cultural­policies,­­entertainment,­manipulation

Page 120: Култура у транзицији

310

Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11)

316.73(497)оригиналан научни рад

ТРА­ГОМ­ЈЕД­НОГ­ИСТРАЖИВА­ЊА:­НЕ­КЕ­

ВРЕДНО­СНЕ­НЕ­ДО­У­МИ­ЦЕ­КУЛ­ТУР­НЕ­ПО­ЛИ­ТИ­КЕ­

СР­БИ­ЈЕ­Са­же­так:­На­кон­раз­ја­шње­ња­основ­них­пој­мо­ва,­рад­кре­ће­у­ана­ли­зу­ре­зул­та­та­јед­ног­од­рет­ких­ем­пи­риј­ских­ис­тра­жи­ва­ња­ко­је­је­ јед­ним­сво­јим­де­лом­би­ло­по­све­ће­но­и­екс­пли­цит­ним­ста­во­ви­ма­гра­ђа­на­Ср­би­је­о­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци.­Ра­ди­се­о­ис­тра­жи­ва­њу­ко­је­је­об­у­хва­ти­ло­пет­окру­га­ју­го­и­сточ­не­Ср­би­је­(Ни­шав­ски,­То­плич­ки,­Пи­рот­ски,­Ја­бла­нич­ки­и­Пчињ­ски),­а­ре­зул­та­ти­су­ин­ди­ка­тив­ни­за­пе­ри­од­на­кон­де­мо­крат­ских­про­ме­на­у­Ср­би­ји,­и­омо­гу­ћа­ва­ју­ком­па­ра­ци­ју­са­на­ла­зи­ма­дру­гих­и­бу­ду­ћих­ис­тра­жи­ва­ња.­Но­ве­окол­но­сти­ста­вља­ју­у­пр­ви­план­не­ка­ва­жна­кул­тур­на­пи­та­ња,­као­што­су:­ка­ко­про­фи­ли­са­ти­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­Ср­би­је;­че­му­би­она­тре­ба­ло­да­те­жи;­ка­ко­сто­ји­ствар­са­на­ци­о­нал­ном­кул­ту­ром­(Ср­ба)­а­ка­ко­са­ко­смо­по­ли­ти­змом;­да­ли­су­гра­ђа­ни­Ср­би­је­упла­ше­ни­од­европ­ских­или­аме­рич­ких­вред­но­сти­(и­у­ко­јој­ме­ри);­да­ли­је­у­од­го­во­ри­ма­на­прет­ход­на­пи­та­ња­Ср­би­ја­спе­ци­фич­на­у­од­но­су­на­Бал­кан;­у­ко­јој­ме­ри­је­Ср­би­ја­уну­тар­се­бе­по­де­ље­на­по­тим­пи­та­њи­ма­ ­­има­ју­ћи­у­ви­ду­стан­дард­не­со­цио­де­мо­граф­ске­ка­рак­те­ри­сти­ке­сво­јих­гра­ђа­на.

Кључ­не­ ре­чи:­ кул­тур­на­ по­ли­ти­ка,­ пре­фе­рен­ци­је­ гра­ђа­на,­ угро­же­ност­ кул­ту­ре,­ ко­смо­по­лит­ска­ кул­ту­ра,­ на­ци­о­нал­на­ кул­ту­ра,­по­зна­ва­ње­кул­ту­ре

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Page 121: Култура у транзицији

311

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

“Основ­ни­про­блем­сва­ке­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­је,­...,­

про­блем­ства­ра­ња­но­ве­ху­ма­ни­стич­ке­кул­ту­ре.­

Ја­сно­је­да­пред­тим­џи­нов­ским­про­бле­мом­

сва­ко­бе­жи­и­ра­ди­је­го­во­ри­о­не­чем­дру­гом.“­

(Ед­гар­Мо­рен)

Без­ сум­ње,­ на­кон­ ма­ње­ви­ше­ ле­тар­гич­ног­ со­ци­ја­ли­стич­ког­ ис­ку­ства,­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ ве­ћи­не­ бал­кан­ских­ зе­ма­ља,­укљу­чу­ју­ћи­и­Ср­би­ју,­су­о­чи­ле­су­се­са­чи­та­вим­ни­зом­пи­та­ња­ка­ко­стра­те­шке­та­ко­и­ин­стру­мен­тал­не­при­ро­де.­У­прак­тич­ном­во­ђе­њу­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­ни­јед­но­од­њих­не­мо­же­би­ти­са­свим­из­бег­ну­то.1­Услед­де­мон­та­же­не­ка­да­шњег­дру­штве­но­по­ли­тич­ког­ си­сте­ма,­ чи­та­во­ по­ље­ кул­ту­ре­ по­ста­ло­је­знат­но­не­стал­ни­је,­флу­ид­ни­је,­про­мен­љи­ви­је.­Та­ко­ђе,­услед­ши­ро­ких­де­мо­крат­ских­про­це­са,­онај­ко­спро­во­ди­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­ви­ше­не­мо­же­у­пот­пу­но­сти­да­пла­ни­ра­од­ре­ђе­не­ре­зул­та­те.­Он,­на­рав­но,­мо­же­да­се­на­да­не­ким­же­ље­ним­по­сле­ди­ца­ма­у­кул­тур­ној­сфе­ри,­али­је­то­не­што­бит­но­раз­ли­чи­то­од­не­ка­да­шњег­без­бед­ног­оче­ки­ва­ња­уна­пред­утвр­ђе­них­ре­зул­та­та­за­ко­је­су­уло­же­на­„до­вољ­на”­ма­те­ри­јал­на­сред­ства.­Уз­ува­жа­ва­ње­прет­ход­ног,­ме­ђу­тим,­не­сме­се­смет­ну­ти­с­ума­да­је­је­дан­од­нај­ва­жни­јих­од­ли­ка­де­мо­крат­ске­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­ње­на­све­сност,­на­ме­ра­ва­ност,­план­ско­де­ло­ва­ње,­а­не­тр­жи­шна­сти­хи­ја­или­пре­пу­шта­ње­спон­та­ном­„то­ку­ства­ри”­да­до­ве­де­до­же­ље­них­ре­зул­та­та.­А­ти­же­ље­ни­ре­зул­та­ти­у­сво­јој­укуп­но­сти,­се­и­да­нас,­баш­као­и­ју­че,­(по­узо­ру­на­Мо­ре­но­ве­на­во­де­из­за­гла­вља­овог­тек­ста)­ мо­гу­ на­зи­ва­ти­ је­ди­но­ еле­мен­ти­ма­ ху­ма­ни­стич­ке­ кул­ту­ре­–­ма­ко­ли­ко­да­смо­не­за­до­вољ­ни­ње­ним­при­су­ством­у­акту­ел­ној,­дру­штве­ној­и­кул­тур­ној­ствар­но­сти­Ср­би­је.

У­овом­тек­сту­не­мо­же­мо­на­ши­ро­ко­рас­пра­вља­ти­о­са­мом­пој­му­кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­о­ко­ме,­раз­у­ме­се,­по­сто­ји­обим­на­ли­те­ра­ту­ра.­Ве­ћи­на­ау­то­ра­под­кул­тур­ном­по­ли­ти­ком­под­ра­зу­ме­ва­ не­ка­кву­ су­му­ или­ то­та­ли­тет­ на­ме­ра­ва­них­ ак­тив­но­сти­ ко­јим­ се­ на­ осно­ву­ не­ких­ оп­штих­прин­ци­па­ усмерава­

1­ Рад­се­за­сни­ва­на­ре­зул­та­ти­ма­ис­тра­жи­ва­ња­ко­је­је­спро­ве­де­но­у­окви­ру­про­јек­та­„Кул­тур­ни­и­ет­нич­ки­од­но­си­на­Бал­ка­ну­–­мо­гућ­но­сти­ре­ги­о­нал­не­и­европ­ске­ин­те­гра­ци­је”­(2002–2005),­чи­ји­је­но­си­лац­био­Ин­сти­тут­за­со­ци­о­ло­ги­ју­Фи­ло­зоф­ског­фа­кул­те­та­у­Ни­шу­а­фи­нан­си­јер­­­Ми­ни­стар­ство­за­просвету,­на­у­ку­и­тех­но­ло­шки­раз­вој­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је.­Ем­пи­риј­ско­ис­тра­жи­ва­ње­„Ква­ли­тет­ме­ђу­ет­нич­ких­од­но­са,­свест­о­ре­ги­о­нал­ном­иден­ти­те­ту­и­мо­гућ­но­сти­са­рад­ње­и­ин­те­гра­ци­је­на­Бал­ка­ну”­је­спро­ве­де­но­на­узор­ку­од­1786­ис­пи­та­ни­ка­у­пет­окру­га­ ју­го­и­сточ­не­Ср­би­је­ (Ни­шав­ски,­То­плич­ки,­Пи­рот­ски,­ Ја­бла­нич­ки­и­Пчињ­ски),­три­оп­шти­не­се­ве­ро­за­пад­не­Ма­ке­до­ни­је­и­две­обла­сти­цен­трал­не­и­за­пад­не­Бу­гар­ске.

Page 122: Култура у транзицији

312

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

култур­ни­ раз­вој,­ али­ и­ рас­про­сти­ру­ кул­тур­не­ вре­дно­сти­пре­ма­свим­ње­го­вим­при­пад­ни­ци­ма.2­Јед­на­има­нент­на­ана­ли­за­ пој­ма­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ би­ сва­ка­ко­ ука­за­ла­ на­ не­ке­ње­го­ве­струк­тур­не­ка­рак­те­ри­сти­ке,­а­то­су,­пре­све­га­си­сте­ма­тич­ност,­ свр­хо­ви­тост­ и­ де­мо­кра­тич­ност­ кул­тур­них­чи­но­ва­уз­не­за­о­би­ла­зни­ху­ма­ни­зам­као­те­мељ­но­вред­но­сно­на­че­ло.­Пре­ма­не­ким­је­дно­став­ни­јим­од­ре­ђе­њи­ма,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­пред­ста­вља­сва­ко­све­сно­и­си­стем­ско­ме­ша­ње­вла­сти­у­сфе­ри­кул­ту­ре,­ко­јим­се­ма­ни­фе­сту­је­и­од­ре­ђе­на­ви­зи­ја­функ­ци­о­ни­са­ња­и­раз­во­ја­сек­то­ра­кул­ту­ре.­Да­ка­ко,­не­по­сто­ја­ње­екс­пли­цит­них­до­ку­мен­ата­у­ве­зи­са­стра­те­ги­јом­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­не­кој­зе­мљи,­не­зна­чи­да­у­њој­уоп­ште­и­не­по­сто­ји­не­ка­ква­кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­јер­се­ова­огле­да,­пре­све­га,­у­соп­стве­ној­ре­а­ли­за­ци­ји.­Су­шти­на­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­је­ду­го­ро­чан­уплив­др­жа­ве­у­сфе­ру­кул­ту­ре,­а­ка­да­се­ра­ди­о­де­мо­крат­ским­дру­штви­ма­­­исто­вре­ме­но­и­обез­бе­ђи­ва­ње­до­вољ­не­дис­тан­це­из­ме­ђу­вла­сти­и­кул­ту­ре,­да­би­се­спре­чи­ла­ње­на­иде­о­ло­шка­ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја.­На­ро­чи­то­су­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­зе­ма­ља­бив­шег­ре­ал­ног­со­ци­ја­ли­зма­осе­тљи­ве­на­иде­о­ло­ги­за­ци­ју­кул­ту­ре,­др­же­ћи­се­прин­ци­па­да­власт­тре­ба­др­жа­ти­„на­дис­тан­ци”.3

У­ пе­ри­о­ду­ со­ци­ја­ли­зма,­ у­ Ср­би­ји­ су­ се­ пој­мо­ви­ кул­ту­ре,­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­кул­тур­ног­раз­во­ја­ ве­зи­ва­ли­ за­оства­ре­ње­Марк­со­вог­(Маrx)­„ко­му­ни­стич­ког”­­­бес­кла­сног­дру­штва­ си­ту­и­ра­ног­ у­ да­ле­кој­ бу­дућ­но­сти.­Не­ би­ тре­ба­ло­ за­бо­ра­ви­ти­да­су­у­Марк­со­вим­ра­до­ви­ма­пој­мо­ви­ко­му­ни­зам,­дру­штво,­кул­ту­ра,­рад­и­ху­ма­ни­зам,­у­су­шти­ни,­тен­ди­ра­ли­да­пред­ста­вља­ју­јед­но­те­исто­–­му­ко­тр­пан­пут­ка­људ­ској­

2­ Та­ко­на­при­мер,­у­не­ка­да­шњем­со­ци­ја­ли­стич­ком­ду­ху,­Т.­Мар­ти­нић­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­де­фи­ни­ше­као­„укуп­ност­пла­ни­ра­них­кул­тур­них­ак­ци­ја­на­те­ме­љу­гло­бал­не­ви­зи­је­дру­штве­ног­раз­вит­ка,­од­ре­ђе­них­кул­тур­них­по­тре­ба­и­за­те­че­ног­кул­тур­ног­стан­дар­да”­(Мар­ти­нић,­Т.­(1986)­Кул­ту­ра­као­са­мо­о­дре­ђе­ње,­За­греб:­Це­ка­де,­стр.­53).­За­М.­Ран­ко­ви­ћа,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­је­„скуп­дру­штве­них­ак­ци­ја­и­тен­ден­ци­ја­ко­ји­на­ор­га­ни­зо­ван­на­чин­сти­му­ли­шу­и­усме­ра­ва­ју­раз­ви­так­кул­ту­ре­на­ба­зи­оп­штих­ху­ма­ни­стич­ких­прин­ци­па­у­прав­цу­сло­бод­ног­ства­ра­ња­и­кул­тур­но­аде­кват­ног­ши­ре­ња­ау­тен­тич­них­кул­тур­них­вред­но­сти­у­кру­гу­свих­при­пад­ни­ка­дру­штве­не­за­јед­ни­це”­(Ран­ко­вић,­М.­(1974)­Кул­ту­ра­и­не­кул­ту­ра,­Бе­о­град:­Вук­Ка­ра­џић,­стр.­196).

3­ У­ве­зи­са­пој­мом­дис­тан­це,­ње­го­во­зна­че­ње­се­да­нас­екс­пли­цит­но­на­ла­зи­у­јед­ном­од­три­до­ми­нант­на­основ­на­мо­де­ла­кул­тур­не­по­ли­ти­ке.­Ра­ди­се­о­мо­де­лу­ко­ји­се­на­зи­ва­па­ра­др­жав­ни­или­мо­дел­на­од­сто­ја­њу­(тзв.­arm’s­length­prip­ci­ple)­у­ко­ме­др­жа­ва­пре­но­си­сво­ју­од­го­вор­ност­за­кул­ту­ру­па­ра­др­жав­ним­Са­ве­ти­ма­за­кул­ту­ру­и­умет­ност.­Дру­ги­мо­дел­је­др­жав­ни­(или­ла­тин­ски­или­би­ро­крат­ски),­у­ко­ме­се­све­кључ­не­од­лу­ке­до­но­се­на­ни­воу­др­жав­не­ад­ми­ни­стра­ци­је.­Тре­ћи­је­ли­бе­рал­ни­мо­дел­и­под­ра­зу­ме­ва­из­о­ста­нак­би­ло­ка­кве­ин­тер­вен­ци­је­др­жа­ве­у­кул­ту­ри­ко­ја­је­у­пот­пу­но­сти­пре­пу­ште­на­тр­жи­шту,­док­др­жа­ва­кре­ира­од­го­ва­ра­ју­ћу­сре­ди­ну­за­раз­вој­кул­ту­ре.

Page 123: Култура у транзицији

313

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

еман­ци­па­ци­ји­кроз­„осло­бо­ђе­ње”­ра­да­и­про­цват­чо­ве­ко­вог­ства­ра­ла­штва.­На­кра­ју­ве­ли­ког­исто­риј­ског­про­це­са,­ко­ји­је­марк­си­зам­пре­тво­рио­у­но­вог­Бо­га4,­на­ла­зи­ла­се­„све­стра­но­раз­ви­је­на­лич­ност”­ко­ја­у­се­би­об­је­ди­њу­је­и­рад­ни­ка­и­„по­ли­тех­ни­ча­ра”­и­по­е­ту,­реч­ју­­­ра­зо­ту­ђе­ни­чо­век­ко­ји­је­из­но­ва­при­гр­лио­све­сво­је­про­дук­те­ко­је­му­је­кла­сна­ци­ви­ли­за­ци­ја­не­пра­вед­но­од­у­зе­ла.­У­осно­ви,­ци­ље­ви­со­ци­ја­ли­стич­ке­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­би­ли­су­ши­ро­ка­ди­фу­зи­ја­кул­ту­ре,­кул­тур­на­ еман­ци­па­ци­ја­ ма­са,­ усва­ја­ње­ тзв.­ „со­ци­ја­ли­стич­ког­по­гле­да­на­свет”­и­кул­тур­на­јед­на­кост.­Ру­ко­во­ђе­ње­кул­тур­ним­ин­сти­ту­ци­ја­ма­углав­ном­се­вр­ши­ло­на­осно­ву­по­ли­тич­ких­ди­рек­ти­ва,­док­се­њи­хо­во­фи­нан­си­ра­ње­спро­во­ди­ло­у­фор­ми­до­та­ци­ја­на­осно­ву­пла­но­ва­ко­је­су­оне­(ин­сти­ту­ци­је)­ре­дов­но­ до­ста­вља­ле­ по­ли­тич­ким­ (ви­шим­ или­ ни­жим)­ др­жав­ним­ ор­га­ни­ма.­ Ко­му­ни­стич­кој­ иде­о­ло­шкој­ про­јек­ци­ји­билa­су­подређенa­го­то­во­сва­про­ми­шља­ња­кул­ту­ре,­што­је­ре­зул­ти­ра­ло­ства­ра­њем­ јед­не,­ма­ње­ви­ше,­ко­хе­рент­не­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­али­и­си­сте­ма­свих­дру­гих­бит­них­дру­штве­них­вре­дно­сти­и­ве­ро­ва­ња­и­зна­че­ња.­Ка­да­се,­ме­ђу­тим,­тај­об­је­ди­ња­ва­ју­ћи­над­на­ци­о­нал­ни­про­је­кат­уру­шио,­а­с­њим­и­ши­ри­со­ци­ја­ли­стич­ки­иден­ти­тет,­на­о­ко­„спо­ред­ни”­на­ци­о­нал­ни­и­ре­ли­гиј­ски­иден­ти­те­ти­про­бу­ди­ли­су­се­из­ду­бо­ког­„зим­ског­сна”­и­по­ја­ча­ли­до­не­слу­ће­них­раз­ме­ра.­Не­са­мо­на­ про­сто­ру­ бив­ше­ „Дру­ге­ Ју­го­сла­ви­је”,­ већ­ и­ у­ чи­та­вој­пост­со­ци­ја­ли­стич­кој­Ис­точ­ној­Eвропи,­ет­но­на­ци­о­на­ли­зам­се­по­ја­вио­да­по­пу­ни­из­ве­стан­„пра­зан­про­стор”­ко­ји­се­по­ја­вио­на­кон­што­су­се­ра­спр­ши­ли­иде­а­ли­со­ци­ја­ли­стич­ког­ин­тер­на­ци­о­на­ли­зма.­ Тзв.­ ет­нич­ки­ и­ ре­ли­гиј­ски­ „ре­ви­вал”­на­бал­кан­ским­про­сто­ри­ма­у­по­след­њој­де­це­ни­ји­20.­ве­ка,­у­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци­је­до­вео­до­пре­ва­ге­кон­цеп­та­ре­афир­ма­ци­је­на­ци­о­нал­ног­кул­тур­ног­иден­ти­те­та.5

У­мно­гим­сво­јим­аспек­ти­ма­па­и­у­сфе­ри­кул­ту­ре,­ср­би­јан­ско­дру­штво­још­увек­ба­шти­ни­ја­ке­на­но­се­со­ци­ја­ли­стич­ког­

4­ Та­ко­је­ок­то­бар­ска­ре­во­лу­ци­ја­би­ла­­­„ми­то­ло­шки­мо­мент­par­ex­cel­len­ce­те­исто­ри­је­ко­ја­је­по­ста­ла­ако­не­за­ме­на­за­спа­се­ње,­он­да­бар­ме­сто­из­ми­ре­ња­чо­ве­ка­са­са­мим­со­бом”­(Фи­ре,­Ф.­(1996)­Про­шлост­јед­не­илу­зи­је,­Ко­му­ни­зам­у­два­де­се­том­ве­ку.­Бе­о­град:­Pa­i­de­ia,­стр.­96).

5­ У­слу­ча­ју­бив­ше­СФРЈ,­ка­ко­ис­ти­че­С.­Хан­тинг­тон­(Hun­ting­ton),­„Мно­го­за­јед­ни­штво­је­ис­па­ри­ло­и­сва­ка­гру­па­се­све­ви­ше­иден­ти­фи­ко­ва­ла­са­ кул­тур­ном­ за­јед­ни­цом­и­ од­ре­ђи­ва­ла­ у­ ре­ли­гиј­ским­пој­мо­ви­ма.­ Бо­сан­ски­Ср­би­по­ста­ли­су­екс­трем­ни­срп­ски­на­ци­о­на­ли­сти­иден­ти­фи­ку­ју­ћи­ се­ са­Ве­ли­ком­Ср­би­јом,­ срп­ском­пра­во­слав­ном­цр­квом­и­ши­ром­пра­во­слав­ном­за­јед­ни­цом.­Бо­сан­ски­Хр­ва­ти­су­би­ли­нај­же­шћи­хр­ват­ски­на­ци­о­на­ли­сти,­ се­бе­ су­ сма­тра­ли­ гра­ђа­ни­ма­Хр­ват­ске,­ на­гла­ша­ва­ли­ су­свој­ ка­то­ли­ци­зам­ и,­ за­јед­но­ са­Хр­ва­ти­ма­ из­Хр­ват­ске,­ свој­ иден­ти­тет­са­ка­то­лич­ким­За­па­дом.”­(Хан­тинг­тон,­С.­(2000)­Су­коб­ци­ви­ли­за­ци­ја­и­пре­о­бли­ко­ва­ње­свет­ског­по­рет­ка,­Под­го­ри­ца:­ЦИД­и­Ба­ња­Лу­ка:­Ро­ма­нов,­стр.­298).

Page 124: Култура у транзицији

314

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

дру­штве­ног­мо­де­ла.­У­со­ци­ја­ли­стич­ким­дру­штви­ма­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­је­за­ви­си­ла­по­нај­ви­ше­од­два­фак­то­ра:­од­ка­рак­те­ри­сти­ка­план­ске­при­вре­де­ (у­ср­би­јан­ском­слу­ча­ју­ко­ји­ је­не­што­спе­ци­фич­ни­ји,­од­тзв.­„до­го­во­р­не­еко­но­ми­је“­ко­ја­је­вр­ве­ла­од­во­лун­та­ри­зма­и­не­струч­но­сти)­и­од­функ­ци­је­по­ли­тич­ке­ле­ги­ти­ма­ци­је­ко­ју­је­овим­дру­штви­ма­при­ба­вља­ла­и­кул­ту­ра.­Пр­ви­фак­тор­ко­ји­је­еко­ном­ске­при­ро­де­је­углав­ном­де­ло­вао­не­га­тив­но,­док­је­по­ли­тич­ка­ле­ги­ти­ма­ци­ја­углав­ном­до­во­ди­ла­ до­ по­бољ­ша­ња­ фи­нан­сиј­ског­ ста­ња­ у­ кул­ту­ри.6­Со­ци­ја­ли­стич­ка­план­ска­про­из­вод­ња­има­ла­је­чи­тав­низ­по­сле­ди­ца­по­кул­ту­ру,­од­ко­јих­су­пре­суд­не­би­ле­три.­Пр­во,­у­не­до­стат­ку­ре­гу­ла­ци­је­по­мо­ћу­тр­жи­шта,­по­ну­да­ни­је­сле­ди­ла­ствар­ну­по­тра­жњу,­што­је­до­во­ди­ло­до­по­ја­ве­­„при­вре­де­не­ста­ши­ца“.­Дру­го,­ин­тер­ак­ци­је­им­пер­со­нал­ног­ти­па­ка­рак­те­ри­стич­не­за­тр­жи­шне­од­но­се­при­вред­них­су­бје­ка­та,­би­ле­су­ за­ме­ње­не­ игром­лич­них­ ве­за­ ко­ја­ је­ про­цес­ пла­ни­ра­ња­претвoрила­у­пра­во­цењ­ка­ње­о­пла­ну.­Нај­зад,­са­ма­при­вред­на­функ­ци­ја­др­жа­ве­би­ла­ је­про­ти­ву­реч­на:­др­жа­ва­ је­би­ла­ди­рект­но­од­го­вор­на­за­функ­ци­о­ни­са­ње­пред­у­зе­ћа,­док­је­с­дру­ге­стра­не­мо­ра­ла­пре­у­зе­ти­и­тра­ди­ци­о­нал­ну­уло­гу­у­фи­нан­си­ра­њу­јав­ног­сек­то­ра,­во­ђе­њу­со­ци­јал­не­по­ли­ти­ке­итд.­Тај­дво­стру­ки­те­рет­је­ства­рао­огро­ман­при­ти­сак­на­др­жав­ни­бу­џет­па­се­не­про­из­вод­ни­сек­тор­фи­нан­си­рао­оним­што­је­из­бу­џе­та­слу­чај­но­пре­о­ста­ја­ло­као­ви­шак.­Крај­њи­ре­зул­тат­ је­ био­ да­ се­ у­ прак­си­план­ске­при­вре­де­ кул­ту­ра­ на­ла­зи­ла­у­дво­стру­ко­не­по­вољ­ном­по­ло­жа­ју:­ду­го­роч­но,­као­део­„не­про­из­вод­ног­сек­то­ра”­и­крат­ко­роч­но,­као­сфе­ра­у­ко­јој­до­ми­ни­ра­ју­јав­не­уста­но­ве­ко­је­фи­нан­си­ра­др­жа­ва.­Што­се­ти­че­функ­ци­је­по­ли­тич­ке­ле­ги­ти­ма­ци­је,­она­је­до­не­кле­по­бољ­ша­ва­ла­ње­ну­пре­го­ва­рач­ку­по­зи­ци­ју­у­бор­би­за­оскуд­на­бу­џет­ска­сред­ства.­Ин­сти­ту­ци­је­кул­ту­ре­су­се,­та­ко­ђе,­че­сто­ста­вља­ле­у­функ­ци­ју­про­мо­ви­са­ња­од­ре­ђе­не­лич­но­сти,­тра­га­ју­ћи­за­по­ли­тич­ким­„све­ци­ма”­или­за­штит­ни­ци­ма­ко­ји­би­им­ обез­бе­ђи­ва­ли­ ко­ри­шће­ње­ бу­џет­ских­ ре­зер­ви,­ спон­зор­ста­ва­итд.­Реч­ју,­при­кље­ште­на­из­ме­ђу­цењ­ка­ња­о­др­жав­ним­фон­до­ви­ма­и­при­стан­ка­да­бу­де­сред­ство­за­по­ли­тич­ку­ле­ги­ти­ма­ци­ју,­кул­ту­ра­је­у­со­ци­ја­ли­стич­ким­дру­штви­ма­ре­дов­но­до­ла­зи­ла­у­ста­ње­си­ро­ма­штва,­за­ви­сно­сти­и­инер­ци­је.­

Да­нас,­на­кон­уру­ше­ња­со­ци­ја­ли­зма,­де­мо­кра­ти­за­ци­је,­пост­мо­дер­ни­за­ци­је,­ али­и­ет­нич­ког­ре­ви­ва­ла,­ гра­ђан­ских­ра­то­ва,­ксе­но­фо­би­је,­стра­ног­вој­ног­при­су­ства,­иде­о­ло­ги­је­људ­ских­пра­ва,­кре­та­ња­у­прав­цу­европ­ских­и­ши­рих­ин­те­гра­ци­ја,­ и­ све­га­ дру­гог­што­ ка­рак­те­ри­ше­ но­ви­ми­ле­ни­јум­ на­Бал­ка­ну,­пр­во­пи­та­ње­на­ко­је­ва­ља­од­го­во­ри­ти­је­сте­ко­је­то­

6­ Мар­шал,­М.­(1988)­Про­бле­ми­фи­нан­си­ра­ња­кул­ту­ре­у­при­вре­ди­с­цен­тра­ли­зи­ра­ним­пла­ни­ра­њем:­слу­чај,­стр.­112.

Page 125: Култура у транзицији

315

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

вредности­мо­гу­би­ти­од­зна­ча­ја­за­ак­ту­ел­ну­кул­тур­но­по­ли­тич­ку­прак­су.­Оно­што­се­на­по­чет­ку­за­си­гур­но­мо­гло­ре­ћи­је­да­за­јед­но­са­марк­си­стич­ки­схва­ће­ним­мо­дер­ни­змом,­не­би­тре­ба­ло­од­ба­ци­ти­и­те­мељ­на­мо­дер­ни­стич­ка­на­че­ла.­Да­се­ у­ са­вре­ме­ном­ све­ту­ не­ мо­же­ ци­ви­ли­зо­ва­но­жи­ве­ти­ без­не­ких­основ­них­мо­дер­ни­стич­ких­иде­а­ла,­бол­но­су­по­твр­ди­ла­и­дра­ма­тич­на­де­ша­ва­ња­(не­са­мо­у­кул­ту­ри)­на­про­сто­ру­бив­ше­СФР­Ју­го­сла­ви­је,­ко­ја­су­пр­вен­стве­но­би­ла­узро­ко­ва­на­пре­мо­дер­ним,­ира­ци­о­нал­ним­стра­хом­од­ра­за­ра­ња­на­ци­о­нал­них­кул­ту­ра­и­спе­ци­фич­но­сти­на­ци­о­нал­них­иден­ти­те­та.­У­исто­вре­ме,­по­ка­за­ло­се­у­ко­јој­ме­ри­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­за­ви­си­од­укуп­них­дру­штве­них­про­це­са,­еко­ном­ске­мо­ћи­дру­штва,­исто­риј­ског­на­сле­ђа,­по­ло­жа­ја­гра­ђа­на­у­по­ли­тич­ком­си­сте­му­и­на­ро­чи­то­од­­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре.­

Не­би­тре­ба­ло­за­бо­ра­ви­ти­да­је­Ср­би­ја­по­чет­ком­20.­ве­ка­би­ла­јед­на­од­из­ра­зи­то­ру­рал­них­зе­ма­ља­у­Евро­пи7,­да­је­ка­сно­по­че­ла­са­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­јом­и­ур­ба­ни­за­ци­јом,­због­че­га­је­срп­ска­кул­ту­ра­ду­го­оста­ја­ла­у­гра­ни­ца­ма­пред­мо­дер­ног,­не­до­се­жу­ћи­раз­ли­ку­из­ме­ђу­при­ват­ног­и­ јав­ног,­лич­ног­и­оп­штег­ин­те­ре­са.­Ова­ко­лек­ти­ви­стич­ки­ори­јен­ти­са­на­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ка­свест,­об­но­ви­ла­се­услед­по­зна­тих­до­га­ђа­ја­и­то­ком­де­ве­де­се­тих­го­ди­на­20.­ве­ка,­су­зби­ја­ју­ћи­тен­ден­ци­је­ка­мо­дер­ном,­плу­рал­ном,­отво­ре­ном­и­ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­ном­дру­штву­ко­је­ува­жа­ва­раз­ли­чи­тост,­спрем­но­је­на­ко­му­ни­ка­ци­ју,­са­рад­њу­и­не­на­сил­но­ре­ше­ње­су­ко­ба.­О­то­ме­от­куд­по­ме­ну­ти­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­(и­гру­би­на­ци­о­на­ли­зам)­у­свој­ње­го­вој­си­ли­ни,­не­ма­са­гла­сно­сти­у­на­уч­ним­кру­го­ви­ма.­Док­јед­ни­сма­тра­ју­да­се­на­ци­о­нал­ни­кон­флик­ти­из­тог­до­ба­мо­ра­ју­ту­ма­чи­ти­као­ре­зул­та­ти­не­про­ме­ње­не­и­искон­ске­исто­риј­ске­мр­жње­из­ме­ђу­на­ци­ја,­дру­ги­у­њи­ма­ви­де­од­го­вор­на­иза­зо­ве­кра­ја­20.­и­по­чет­ка­21.­ве­ка,­од­но­сно­„пост­хлад­но­ра­тов­ског­све­та”.8­На­рав­но,­ти­ме­спи­сак­мо­гу­ћих­од­го­во­ра­ни­

7­ Од­укуп­но­10.620.000­ста­нов­ни­ка­на­тлу­ко­је­је­ка­сни­је­об­у­хва­ти­ла­др­жа­ва­Ју­го­сла­ви­ја,­у­1890.­г.­83,8%­чи­ни­ло­је­по­љо­при­вред­но­ста­нов­ни­штво.­На­кон­20­го­ди­на­(1910)­удео­по­љо­при­вред­ног­још­увек­је­из­но­сио,­81,0%.­С­ова­квом­со­ци­јал­ном­струк­ту­ром­у­ко­јој­се­за­сту­пље­ност­се­ља­ка­у­по­је­ди­ним­ре­ги­о­ни­ма­кре­та­ла­од­76%­до­94%,­Кра­ље­ви­на­Ју­го­сла­ви­ја­је­би­ла­јед­на­од­нај­се­љач­ки­јих­зе­ма­ља­у­Евро­пи.­На­кон­пр­вог­свет­ског­ра­та,­1921.­г,­удео­по­љо­при­вред­ног­у­укуп­ном­ста­нов­ни­штву­па­да­на­78,8%,­а­1939.­г.­на­75,1%.­Опа­да­ње­уде­ла­по­љо­при­вред­ног­ста­нов­ни­штва­у­укуп­ном­ста­нов­ни­штву­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та­кре­та­ло­се­у­сле­де­ћим­вред­но­сти­ма:­од­67,2%­(1948),­на­60,9%­(1953),­од­но­сно­на­49,6%­(1961)­и­36,4%­1971.­го­ди­не­(Ћи­рић,­Ј.­(1979)­Осно­ви­со­ци­о­ло­ги­је­на­се­ља­и­со­ци­о­ло­ги­је­се­ла,­Ниш:­Гра­ди­на,­стр.­143­144).

8­ Или,­ка­ко­у­свом­за­кључ­ку­ка­же­је­дан­до­бар­по­зна­ва­лац­ак­ту­ел­них­ет­но­­кул­тур­них­ги­ба­ња­у­Ис­точ­ној­евро­пи,­К.­Ђор­да­но­(Gi­or­da­no)­­­„По­што­је­оду­ван­тан­ки­ин­тер­на­ци­она­ли­стич­ки­вео­со­ци­ја­ли­зма,­мо­гли­су­по­но­во­да­се­ра­ши­ре­про­јек­ти­иде­ни­те­та­ко­ји­ис­кљу­чи­во­по­чи­ва­ју­на­те­ри­то­ри­јал­но­усред­сре­ђе­ним­кон­струк­ци­ја­ма­иден­ти­те­та.­Тај­те­ри­то­ри­јал­но­

Page 126: Култура у транзицији

316

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

из­бли­за­ни­је­ис­цр­пљен,­али­то­ни­је­про­блем­ко­јим­мо­же­мо­да­се­ба­ви­мо­у­на­став­ку.­Шта­год­да­је­од­го­вор­на­пре­тход­но­пи­та­ње,­тај­„но­ви”­на­ци­о­на­ли­зам,­од­но­сно­за­те­че­но­кул­тур­но­ ста­ње­у­ко­ме­ је­ до­ми­нан­тан­кон­цепт­ре­а­фир­ма­ци­је­на­ци­о­нал­ног­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та,­уве­ли­ко­се­раз­ли­ку­је­од­кон­цеп­та­са­вре­ме­ног­де­мо­крат­ског­дру­штва­и­ње­го­ве­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­ко­ји­по­де­фи­ни­ци­ји­ра­чу­на­ју­на­раз­ли­ке­и­плу­ра­ли­зам,­укљу­чу­ју­ћи­и­онај­ет­но­кул­тур­ни.­

У­кул­тур­ним­по­ли­ти­ка­ма­ко­је­се­пре­све­га­бри­ну­за­очу­ва­ње­на­ци­о­нал­ног­кул­тур­ног­иден­ти­те­та,­ја­сно­је,­пред­ност­мо­же­да­има­са­мо­ве­ћин­ска­ет­нич­ка­гру­па,­пре­ма­ко­јој­се­де­фи­ни­ше­и­на­ци­о­нал­ни­кул­тур­ни­ин­те­рес­и­иден­ти­тет­др­жа­ве.9­Та­кав­на­ци­о­нал­но­мо­ни­стич­ки­при­ступ­ кул­ту­ри,­ме­ђу­тим,­не­рет­ко­по­вла­чи­за­со­бом­и­не­то­ле­ран­тан­од­нос­пре­ма­кул­тур­ној­ра­зно­ли­ко­сти­уну­тар­са­ме­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­и­из­бе­га­ва­ње­кон­та­ка­та­са­дру­гим­кул­ту­ра­ма.­Усме­ре­ност­пре­ма­са­мој­се­би­и­сво­јој­про­шло­сти­за­тва­ра­кул­ту­ру­у­на­ци­о­нал­не­окви­ре­и­до­при­но­си­хо­мо­ге­ни­за­ци­ји­на­ци­је,­нај­че­шће­на­ба­зи­на­ци­о­на­ли­зма­као­је­ди­но­ис­прав­не­зва­нич­не­иде­о­ло­ги­је­­­на­ко­ји­на­чин­се­чи­та­ва­кул­ту­ра­сро­за­ва­на­сред­ство­пу­ке­по­ли­тич­ке­ин­док­три­на­ци­је­и­оне­мо­гу­ћа­ва­сва­ко­ау­то­ном­но­кул­тур­но­де­ла­ње­ко­је­ни­је­у­слу­жби­др­жав­не­по­ли­ти­ке.­­

Да­на­шње­ срп­ско­ пост­со­ци­ја­ли­стич­ко­ дру­штво,­ ме­ђу­тим,­уве­ли­ко­пра­те:­не­ма­шти­на,­не­ре­гу­ли­са­ни­ еко­ном­ски­од­но­си,­ не­ста­бил­ност­ по­ли­тич­ког­ си­сте­ма,­ а­ у­ кул­ту­ри­ не­кри­тич­ко­пре­пу­шта­ње­тр­жи­шту­и­жи­ла­ви­оп­ста­нак­по­ли­тич­ког­идо­ло­по­клон­ства­ и­ иде­о­ло­шко­пар­тиј­ске­ цен­зу­ре.­ Та­ко­ђе,­др­жа­ва­не­из­два­ја­до­вољ­на­ сред­ства­ за­кул­ту­ру,­ни­во­кул­тур­них­по­тре­ба­се­сни­зио,­а­умет­нич­ко­ства­ра­ла­штво­се­не­вред­ну­је­као­не­кад.­Под­из­го­во­ром­да­„на­ро­ду­да­ју­оно­што­он­тра­жи”,­на­пример,­ве­ћи­на­те­ле­ви­зи­ја­у­Ср­би­ји­у­удар­ним­тер­ми­ни­ма­еми­ту­је­три­ви­јал­не­са­др­жа­је­на­ме­ње­не­за­ба­ви,­ти­па­тзв.­ри­а­ли­ти­шоу­а.­Реч­ју,­на­де­лу­је­по­тро­шач­ко­по­и­ма­ње­кул­ту­ре,­у­ко­ме­се­кул­ту­ра­сво­ди­на­за­ба­ву­и­крат­ко­трај­ни­хе­до­ни­зам­чи­ја­ је­свр­ха­да­код­по­тро­ша­ча­ода­гна­„ло­ше­ми­сли”­у­ве­зи­са­не­из­ве­сном­и­ту­роб­ном­ствар­но­шћу.­

уте­ме­љен­ет­ни­ци­тет,­као­кон­стру­и­сан­ком­плекс­про­стор­них­и­ет­но­кул­тур­них­фак­то­ра­ иден­ти­те­та,­ под­ им­пул­сом­ гло­ба­ли­за­ци­је­ ко­ји­ у­ овом­де­лу­кон­ти­нен­та­ра­ни­је­ни­је­био­та­ко­из­ра­жен,­учвр­шћу­је­се­да­нас­као­те­мељ­са­да­шње­‘иден­ти­тет­ске­ар­хи­тек­ту­ре’­цен­трал­но­е­вроп­ских­и­ис­точ­но­е­вроп­ских­на­ци­о­нал­них­дру­шта­ва.­Ре­те­ри­то­ри­ја­ли­за­ци­ја­иден­ти­те­та­и­са­њи­ма­по­ве­за­них­кон­фли­ка­та­не­сме­да­се­ту­ма­чи­као­жи­ла­во­тра­ја­ње­јед­не­‘за­мр­зну­те­те­о­ри­је’­не­го­у­њој­тре­ба­ви­де­ти­и­од­го­вор­на­иза­зо­ве­XXI­ве­ка.”­(Ђор­да­но,­К.­(2001)­Огле­ди­о­ин­тер­кул­тур­ној­ко­му­ни­ка­ци­ји,­Бе­о­град:­Би­бли­о­те­ка­XX­век,­стр.­239­240).­

9­ Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Стој­ко­вић,­Б.­ (2011)­Кул­ту­ра­–­ме­наџ­мент,­ани­ма­ци­ја,­мар­ке­тинг.­Бе­о­град:­Клио,­стр.­41­42.­

Page 127: Култура у транзицији

317

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Ре­зул­та­ти­ис­тра­жи­ва­ња,­ме­ђу­тим,­по­ка­зу­ју­да­се­пре­фе­рен­ци­је­ста­нов­ни­ка­на­ју­гу­Ср­би­је,­ка­да­су­у­пи­та­њу­ме­диј­ски­про­из­ве­де­ни­про­гра­ми,­не­по­ду­да­ра­ју­са­ова­квом­епи­ку­реј­ско­еска­пи­стич­ком­кул­тур­ном­прак­сом.

Гра­фи­кон­ 1­ Ср­би­ја­ /­ У­ ме­ди­ји­ма­ нај­че­шће­пратим­сле­де­ће­са­др­жа­је

Фре­квен­ци­је­ при­сут­них­ ме­диј­ских­ са­др­жа­ја,­ по­ка­зу­ју­ да­љу­ди,­осим­за­ба­ве,­има­ју­по­тре­бе­и­за­не­ким­дру­гим­са­др­жа­ји­ма­ ко­је­ ва­ља­ и­ да­ље­ еми­то­ва­ти­ и­ раз­ви­ја­ти.­У­ са­мом­ис­тра­жи­ва­њу,­ екс­пли­цит­ни­ за­бав­ни­ са­др­жа­ји­ су­ при­лич­но­ни­ско­вред­но­ва­ни­(4,8%),­у­тој­ме­ри­да­чак­ра­ђа­ју­сум­њу­у­ве­зи­са­искре­но­шћу­од­го­во­ра­ис­пи­та­ни­ка.­Ка­ко­би­ло,­уко­ли­ко­ се­ за­при­ло­ге­ из­ кул­ту­ре­ опре­де­љу­је­ са­мо­0,2%­а­за­обра­зов­не­при­ло­ге­ све­га­0,3%­ис­пи­та­ни­ка,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­Ср­би­је­ ни­је­ и­ не­ мо­же­ би­ти­ део­ не­ка­квог­ ве­ли­ког­исто­риј­ског­ про­це­са­ на­ чи­јем­ кра­ју­ се­ на­ла­зи­ „све­стра­но­раз­ви­је­на­лич­ност”­–­што­је­као­иде­ал­би­ло­про­јек­то­ва­но­у­некaдашњој­марк­си­стич­ки­фун­ди­ра­ној­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци.­Као­и­све­дру­ге­„по­ли­ти­ке”,­и­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­се­не­мо­же­са­гле­да­ва­ти­ни­ти­раз­ви­ја­ти­ван­кре­та­ња­и­раз­во­ја­укуп­ног­дру­штва.­Она­ је­усло­вље­на­укуп­но­шћу­дру­штве­них­и­еко­ном­ских­од­но­са,­као­и­„оп­штом­по­ли­ти­ком”­ко­ја­кул­тур­ној­по­ли­ти­ци­од­ре­ђу­је­осно­ве­за­стра­те­гиј­ске­ци­ље­ве­и­за­дат­ке.­У­том­сми­слу­се­ис­ти­че­да­је­сми­сао­и­са­др­жи­на­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­за­ви­сно­сти­од­при­ро­де­дру­штве­ног­си­сте­ма,­од­кул­тур­них­аспи­ра­ци­ја­во­де­ћих­дру­штве­них­сна­га,­кул­тур­не­тра­ди­ци­је­и­сл.10­

Су­че­ља­ва­ње­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­са­„кул­тур­ном­ствар­но­шћу”­се,­ ме­ђу­тим,­ од­ви­ја­ и­ пу­тем­ оп­ште­при­хва­ће­них­ пре­ми­са,­вред­но­сти­и­ци­ље­ва.­По­сто­је­ћи­мо­де­ли­кул­тур­них­по­ли­ти­ка­

10­Пр­њат,­Б.­(1986)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­и­кул­тур­ни­раз­вој,­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја,­стр.­11.

Page 128: Култура у транзицији

318

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

не­ пред­ста­вља­ју­ дру­го­ до­ ску­по­ве­ те­о­риј­ско­ ак­си­о­ло­шких­пре­ми­са­ко­ји­кроз­сво­ју­ор­га­ни­за­ци­ју­ци­ље­ва­и­свр­ха­про­те­жи­ра­ју­ од­ре­ђе­не­ ти­по­ве­ кул­тур­ног­ раз­во­ја.­Сто­га­ је­ оно­што­ пред­сто­ји­ Ср­би­ји­ плод­на­ спре­га­ по­ли­ти­ке­ и­ кул­ту­ре:­на­јед­ној­стра­ни­ка­рак­тер­и­ин­тен­ци­је­дру­штва­а­на­дру­гој­ду­хов­не­по­тре­бе­и­оче­ки­ва­ња­дру­штве­них­гру­па­и­по­је­ди­на­ца­–­за­ко­је­ви­ди­мо­да­ни­су­у­пот­пу­но­сти­окре­ну­ти­за­ба­ви­и­„ла­ким­са­др­жа­ји­ма”.­На­су­прот­при­мор­ди­ја­ли­стич­ком­кон­цеп­ту­о­ко­јем­је­би­ло­ре­чи,­про­стор­са­вре­ме­не­кул­ту­ре­за­си­гур­но­ни­је­прост­из­раз­јед­ног­на­ци­о­нал­ног­ду­ха­на­од­ре­ђе­ној­ те­ри­то­ри­ји,­ већ­ и­ про­стор­ ко­му­ни­ка­ци­је,­ по­ље­ у­ко­јем­се­раз­ме­њу­ју­го­то­ва­кул­тур­на­до­бра­и­ства­ра­ју­но­ва.­Кул­ту­ре­ не­ма­ју­ ви­ше­ од­ де­сет­ про­це­на­та­ сво­јих­ из­вор­них­еле­ме­на­та,­док­су­сви­оста­ли­из­дру­гих­кул­ту­ра.11­Кул­тур­ни­еле­мен­ти­од­ко­јих­се­са­сто­ји­сва­ка­по­је­ди­нач­на­кул­ту­ра­су­пу­то­ва­ли­и­пу­ту­ју­кроз­вре­ме­и­про­стор,­та­ко­да­се­оно­што­се­да­нас­ сма­тра­на­ци­о­нал­ном­или­не­ком­дру­гом­„ау­тох­то­ном­кул­ту­ром”­са­мо­ма­ње­или­ви­ше­успе­шна­ком­би­на­ци­ја­ових­прет­ход­них.­Де­мо­крат­ско­дру­штво­зах­те­ва­кул­ту­ру­као­про­стор­лич­не­сло­бо­де­и­људ­ског­ за­јед­ни­штва,­ јед­ну­уни­вер­за­ли­зо­ва­ну­и­у­исто­вре­ме­ин­ди­ви­ду­а­ли­зо­ва­ну­кул­ту­ру.­То­не­про­тив­ре­чи­сми­слу­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­ко­ји­се­са­сто­ји­и­у­ очу­ва­њу­и­раз­во­ју­ кул­тур­не­ба­шти­не­и­иден­ти­те­та.­Иден­ти­те­ти­се­не­чу­ва­ју­са­мо­за­шти­том,­већ­пре­све­га­­­„по­др­шком­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­оп­ти­мал­ном­раз­во­ју­ства­ра­ла­штва­ у­ јед­ној­ сре­ди­ни,­ јер­ са­мо­но­вим­ вред­но­сти­ма­ де­ла­прет­ход­них­ге­не­ра­ци­ја­до­би­ја­ју­сми­сао­и­зна­чај.”12­

У­ве­зи­с­прет­ход­ним,­ин­ди­ка­тив­на­је­на­кло­ност­ис­пи­та­ни­ка­да­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­пре­све­га­бу­де­ори­јен­ти­са­на­ка­свет­ској­кул­тур­ној­ба­шти­ни­(28%)­и­на­ци­о­нал­ној­кул­ту­ри­(26%),­а­знат­но­ма­ње­ка­бал­кан­ској­кул­тур­ној­ба­шти­ни­(8%),­док­се­ло­кал­на­кул­ту­ра­на­шла­на­са­мом­за­че­љу­(7%).­Про­из­и­ла­зи­да­се­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­Ср­би­је­су­о­ча­ва­са­ва­жном­ди­ле­мом­ко­ја­се­ти­че­рав­но­те­же­из­ме­ђу­на­ци­о­нал­не­и­ин­тер­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре.­Ка­ко­је­кул­ту­ра­и­на­чин­на­ко­ји­се­из­ра­жа­ва­ју­на­ци­о­нал­ни,­ет­нич­ки,­ре­ги­о­нал­ни­и­дру­ги­иден­ти­те­ти,­не­из­не­на­ђу­је­што­ ис­пи­та­ни­ци­ ви­со­ко­ ран­ги­ра­ју­ на­ци­о­нал­ну­кул­ту­ру.­Па­ра­лел­но­ с­ тим,­ ме­ђу­тим,­ од­го­во­ри­ ис­пи­та­ни­ка­све­до­че­и­о­до­жи­вље­ном­и­про­жи­вље­ном­плу­ра­ли­зму­и­мул­ти­кул­ту­ра­ли­зму­кул­ту­ра­уну­тар­и­из­ван­Ср­би­је.­Овај­дру­ги,­

11­Ка­ле,­Е.­(1982)­Увод­у­зна­ност­о­кул­ту­ри,­За­греб:­Школ­ска­књи­га,­стр.­131.

12­Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­на­ци­о­на­ли­зам­и­европ­ске­ин­те­гра­ци­је,­у:­Би­ти­из/ван.­Ка­ре­де­фи­ни­са­њу­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Ср­би­је,­уред­ни­ци­То­јић,­К.­и­Си­му,­М.­(2010)­Бе­о­град:­Kul­tur­klam­mer,­стр.­107.­

Page 129: Култура у транзицији

319

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

ко­ји­про­ис­ти­че­из­ме­ђу­на­род­них­кон­та­ка­та,­ни­је­са­мо­про­тив­те­жа­из­ве­сним­на­ци­о­на­ли­стич­ким­на­ме­ра­ма,­већ­и­јед­на­од­те­мељ­них­чи­ње­ни­ца­са­вре­ме­ног­све­та,­ за­хва­ће­ног­про­це­сом­гло­ба­ли­за­ци­је.­След­стве­но­то­ме,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­Ср­би­је­би­тре­ба­ло­да­про­мо­ви­ше­и­вред­но­сти­на­ци­о­нал­не­кул­ту­ре­и­у­исто­вре­ме­да­бу­де­отво­ре­на­за­уче­шће­(и­ути­ца­је)­ из­ ино­стран­ства,­ да­ по­спе­шу­је­ кул­тур­не­ ино­ва­ци­је­и­ по­шту­је­ оп­шти­је­ трен­до­ве­ европ­ског­ кул­тур­ног­ раз­во­ја.­Реч­ је­ о­ по­ли­ти­ци­ уте­ме­ље­ној­ на­ ува­жа­ва­њу­ кул­тур­них­ и­на­ци­о­нал­них­ раз­ли­чи­то­сти­ и­ на­ не­го­ва­њу­ свих­ из­вор­них­об­ли­ка­ мул­ти­кул­тур­ног­ и­ ин­тер­кул­тур­ног­жи­во­та,­ ко­ји­ ће­до­при­но­си­ти­ства­ра­њу­и­ја­ча­њу­ме­ђу­соб­ног­по­ве­ре­ња­и­то­ле­ранције.13

Гра­фи­кон­бр.­2.­Ср­би­ја­/­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­тре­ба­ло­би­пре­вас­ход­но­да­бу­де­ори­јен­ти­са­на­ка:

С­об­зи­ром­на­мул­ти­на­ци­о­нал­ни­са­став­де­ла­Ср­би­је­из­ко­јег­су­би­ли­ис­пи­та­ни­ци,­би­ло­је­зна­чај­но­уви­де­ти­за­ко­ји­мо­дел­по­ли­ти­ке­ у­ кул­ту­ри­ се­ опре­де­љу­ју­ при­пад­ни­ци­ по­је­ди­них­на­ци­ја.­До­ве­де­мо­ли,­да­кле,­у­ве­зу­мо­де­ле­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­са­на­ци­о­нал­ном­при­пад­но­шћу­ис­пи­та­ни­ка,­про­из­и­ла­зи­да­ко­смо­по­лит­ски­мо­дел­по­ли­ти­ке­у­кул­ту­ри­нај­ви­ше­за­сту­па­ју­при­пад­ни­ци­бу­гар­ске­на­ци­је­(42,4%­ан­ке­ти­ра­них),­за­тим­сле­де­Ал­бан­ци­(32,2%),­Ро­ми­(30,2%)­и,­на­кра­ју,­Срби­

13­Ка­да­се­ра­ди­о­све­три­зе­мље­ко­је­су­би­ле­пред­мет­ана­ли­зе,­оних­ко­ји­пре­фе­ри­ра­ју­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­усме­ре­ну­пре­ма­ко­смо­по­ли­ти­ској­кул­ту­ри­на­чи­та­вом­Бал­ка­ну,­нај­ви­ше­је­би­ло­у­Ма­ке­до­ни­ји­(49,8%),­за­тим­у­Ср­би­ји­(31,7%)­и,­на­кра­ју,­Бу­гар­ској­(26,7%)­–­што­је­би­ло­из­не­на­ђу­ју­ће,­с­об­зи­ром­на­та­да­шњу­офи­ци­јел­ну­бу­гар­ску­опре­де­ље­ност­да­што­пре­уђе­у­Европ­ску­уни­ју­а­уз­то­је­већ­би­ла­и­чла­ни­ца­НА­ТО­са­ве­за.­На­дру­гом­ме­сту­је­из­бор­на­ци­о­нал­ног­мо­де­ла­по­ли­ти­ке­у­кул­ту­ри,­ко­ји­су­у­нај­ве­ћој­ме­ри­по­др­жа­ли­ис­пи­та­ни­ци­из­Ср­би­је­(32,1%),­а­под­јед­на­ко­(по­25,9%)­ис­пи­та­ни­ци­из­Бу­гар­ске­и­Ма­ке­до­ни­је.­Бал­кан­ској­кул­тур­ној­ба­шти­ни­нај­ве­ћи­зна­чај­при­да­је­под­јед­нак­број­ан­ке­ти­ра­них­из­­све­три­др­жа­ве­(али­све­га­9%).­

Page 130: Култура у транзицији

320

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

(28,1%).­ За­уз­врат,­ на­ци­о­нал­ни­ мо­дел­ по­ли­ти­ке­ у­ кул­ту­ри­нај­ви­ше­при­хва­та­ју­Ср­би­(42,6%),­по­том­Ал­бан­ци­(33,1%),­Ро­ми­ (20,8%)­ а­ нај­ма­ње­ Бу­га­ри­ (15,2%).­Бал­кан­ски­ мо­дел­по­ли­ти­ке­ у­ кул­ту­ри­да­ле­ко­ за­о­ста­је,­ па­не­пре­ла­зи­мак­си­мал­них­16,3%­(код­Бу­га­ра),­док­је­ло­кал­ни­мо­дел­са­свим­у­де­фан­зи­ви,­са­мак­си­мал­них­9,1%­(код­Ал­ба­на­ца).­

Та­бе­ла­бр.­1.­Ср­би­ја/­На­ци­о­нал­на­при­пад­ност­и­из­бор­кул­тур­не­по­ли­ти­ке

Би­ло­ је­ за­ни­мљи­во­и­уо­чи­ти­кул­тур­ну­ори­јен­ти­са­ност­ис­пи­та­ни­ка­у­за­ви­сно­сти­од­школ­ске­спре­ме,­ста­ро­сног­до­ба­и­ме­ста­ста­но­ва­ња­(што­је­при­ка­за­но­у­сле­де­ћим­та­бе­ла­ма).­Што­се­ти­че­оних­без­шко­ле,­нај­ве­ћи­део­њих­(41,5%)­о­овом­пи­та­њу­„не­ма­став”,­а­од­по­је­ди­нач­них­усме­ре­ња­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­они­пре­фе­ри­ра­ју­ко­смо­по­лит­ски­мо­дел­(28,7%).­За­бал­кан­ски­мо­дел­кул­тур­не­по­ли­ти­ке,­про­цен­ту­ал­но­нај­ви­ше­су­се­из­ја­сни­ли­ис­пи­та­ни­ци­са­за­вр­ше­ном­основ­ном­шко­лом­(14,4%),­што­је­ипак­го­то­во­дво­стру­ко­ма­ње­од­про­це­на­та­тих­истих­ис­пи­та­ни­ка­ко­ји­би,­та­ко­ђе,­ра­ди­је­да­ви­де­кул­тур­ну­по­ли­ти­ку­усме­ре­ну­ка­свет­ској­кул­тур­ној­ба­шти­ни­(27,2%).­У­од­но­су­на­све­обра­зов­не­гру­па­ци­је,­ко­смо­по­лит­ска­кул­ту­ра­је­нај­по­жељ­ни­ја­код­оних­са­за­вр­ше­ном­ви­шом­шко­лом,­фа­кул­те­том­или­ака­де­ми­јом­(35,5%),­прем­да­се­ова­гру­па­у­по­гле­ду­пре­фе­ри­ра­них­по­је­ди­нач­них­усме­ре­ња­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­нај­ве­ћем­про­цен­ту­опре­де­ли­ла­за­на­ци­о­нал­ну­кул­ту­ру­(36,6%).

Та­бе­ла­бр.­2.­Ср­би­ја­/­Школ­ска­спре­ма­и­из­бор­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­(%)

Ка светској културној баштини

Ка балканској културној баштини

Ка националној култури

Ка локалној култури

Немам став

Без школе

28,3 7,5 17,0 5,7 41,5

Незавршена основна школа

29,5 3,3 29,5 4,9 32,8

Основна школа 27,2 14,4 33,6 5,6 19,2 Трогодишња стручна школа

33,3 11,1 27,8 5,6 22,2

Завршена средња школа

33,9 7,5 35,5 6,5 16,7

Завршена виша школа, факултет или академија

35,5 11,8 36,6 2,2 14,0

Ка светској културној баштини

Ка балканској културној баштини

Ка националној култури

Ка локалној култури

Немам став

Србин 28,1% 8,0% 42,6% 3,6% 17,7%

Ром 30,2% 5,7% 20,8% 3,8% 39,6%

Aлбaнaц 32,2% 11,6% 33,1% 9,1% 14,0%

Бугaрин 42,4% 16,3% 15,2% 5,4% 20,7%

Page 131: Култура у транзицији

321

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Пре­фе­рен­ци­је­мо­де­ла­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­у­од­но­су­на­го­ди­не­ста­ро­сти­у­Ср­би­ји,­из­гле­да­ју­ова­ко:­од­по­је­ди­нач­них­усме­ре­ња­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке­ нај­ви­ше­ се­ це­ни­ оно­ ка­ свет­ској­кул­тур­ној­ба­шти­ни­–­у­ра­спо­ну­од­30,2­(они­пре­ко­60­го­ди­на)­до­34,8%­(19­29­го­ди­на),­осим­у­слу­ча­ју­оних­из­ме­ђу­50­59­го­ди­на­ста­ро­сти­код­ко­јих­је­на­ци­о­нал­на­кул­ту­ра­од­не­ла­пре­ва­гу­(33,8%)­у­од­но­су­на­прет­ход­ну­(26%).­Уоп­ште­узев,­глав­на­кон­ку­рент­ска­бит­ка­се­во­ди­ла­из­ме­ђу­на­ци­о­нал­ног­и­ко­смо­по­лит­ског­мо­де­ла,­што­је­ви­дљи­во­и­у­по­да­ци­ма­ко­ји­се­од­но­се­на­ме­сто­ста­но­ва­ња­ис­пи­та­ни­ка.­Опре­де­ље­ња­за­је­дан­ или­ дру­ги­мо­дел­ кул­тур­не­ по­ли­ти­ке,­ ре­дов­но­ за­у­зи­ма­ју­не­где­око­две­тре­ћи­не­укуп­ног­бро­ја­из­ра­же­них­ста­во­ва.­Пре­о­ста­ла­тре­ћи­на­је­при­лич­но­не­у­јед­на­че­но­по­пу­ње­на­оним­ ста­во­ви­ма­ ко­ји­ се­ из­ја­шња­ва­ју­ у­ при­лог­ бал­кан­ској­или­ло­кал­ној­кул­ту­ри,­уз­зна­тан­про­це­нат­оних­ко­ји­по­овом­пи­та­њу­јед­но­став­но­–­„не­ма­ју­став”.

Та­бе­ла­ бр.­ 3.­ Ср­би­ја­ /­ Ста­ро­сна­ доб­ ­­ Кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­ пре­вас­ход­но­ тре­ба­ да­ бу­де­

оријентисана:

Та­бе­ла­бр.­4.­Ср­би­ја­/­Ме­сто­ста­но­ва­ња­и­из­бор­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­(%)

Прет­ход­на­опре­де­ље­ња­за­мо­де­ле­по­ли­ти­ке­у­кул­ту­ри­мо­гу­се,­ма­кар­де­ли­мич­но,­об­ја­сни­ти­уко­ли­ко­се­до­ве­ду­у­не­по­сред­ни­ју­ве­зу­са­по­зна­ва­њем­бал­кан­ске­кул­тур­не­ба­шти­не.­Оних­ко­ји­др­же­да­су­у­пот­пу­но­сти­упо­зна­ти­са­кул­тур­ном­исто­ри­јом­бал­кан­ских­на­ро­да­је­14,6%,­­де­ли­мич­но­упо­зна­тих­ са­ кул­тур­ном­ исто­ри­јом­ бал­кан­ских­ на­ро­да­ је­ 59,9%,­док­про­це­нат­оних­ко­ји­при­зна­ју­да­ни­су­упо­зна­ти­са­кул­тур­ном­ историјoм­ бал­кан­ских­ на­ро­да­ из­но­си­ (знат­них)­25,4%.­ Јед­на­ че­твр­ти­на­ ис­пи­та­ни­ка­ ко­ја­ ни­је­ упо­зна­та­ са­кул­тур­ном­исто­ри­јом­бал­кан­ских­на­ро­да,­упу­ћу­је­на­за­кљу­

ка светској културној баштини

ка балканској културној баштини

ка националној култури

ка локалној култури

немам став

19-29 34,8% 6,7% 31,1% 5,2% 22,2%30-39 32,3% 13,1% 32,3% 6,9% 15,4%40-49 32,1% 11,9% 33,6% 2,2% 20,1%50-59 26,0% 7,8% 33,8% 7,8% 24,7%преко 60 30,2% 6,3% 30,2% 5,2% 28,1%

Ка светској културној баштини

Ка балканској културној баштини

Ка националној култури

Ка локалној култури

Немам став

Село 30,3 9,7 36,6 5,5 17,9 Град 31,1 8,2 29,4 5,4 26,0 Приградско насеље

37,8 14,9 36,5 4,1 6,8

Page 132: Култура у транзицији

322

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

чак­ да­ су­ програм­ски­ са­др­жа­ји­ о­ кул­тур­ној­ исто­ри­ји­ бал­кан­ских­на­ро­да­у­обра­зов­ном­си­сте­му­Ср­би­је,­јед­но­став­но,­не­до­вољ­но­ за­сту­пље­ни.14­ За­кљу­чак­ ко­ји­ се­ на­ме­ће­ сам­по­се­би,­је­да­не­са­мо­Ср­би­ји­већ­и­чи­та­вом­Бал­ка­ну­пред­сто­ји­не­ка­вр­ста­до­го­ва­ра­ња­око­јед­на­ке­за­сту­пље­но­сти­кул­тур­не­исто­ри­је­бал­кан­ских­на­ро­да­у­на­став­ним­про­гра­ми­ма­њи­хо­вих­обра­зов­них­уста­но­ва.­При­том,­што­је­два­да­је­по­треб­но­по­ме­ну­ти,­на­ро­чи­ту­па­жњу­ва­ља­обра­ти­ти­на­оне­про­грам­ске­ са­др­жа­је­ ко­ји­ афир­ми­шу­ за­јед­нич­ку­ кул­тур­ну­ осно­ву­бал­кан­ских­ мул­ти­ет­нич­ких,­ мул­ти­кон­фе­си­о­нал­них­ и­ мул­ти­кул­тур­них­дру­шта­ва,­а­све­у­ци­љу­при­бли­жа­ва­ња,­ин­тен­зив­ни­је­са­рад­ње­и­раз­у­ме­ва­ња­бал­кан­ских­на­ро­да­у­њи­хо­вој­раз­ли­чи­то­сти.15­

Ин­те­ре­сант­но­ је­да­су­са­бал­кан­ским­кул­тур­ним­на­сле­ђем­по­нај­ви­ше­упо­зна­ти­они­нај­мла­ђи­(гра­фи­кон­бр.­3),­што­про­тив­ре­чи­увре­же­ном­ми­шље­њу­о­мла­дим­љу­ди­ма­као­осо­ба­ма­ко­је­жи­ве­„ов­де­и­са­да“­и­као­„не­зна­ли­ца­ма­истори­је“.

Гра­фи­кон­бр.­ 3.­Ср­би­ја/Ста­ро­сна­доб­и­по­зна­ва­ње­кул­тур­не­исто­ри­је­бал­кан­ских­на­ро­да­(%)

Пи­та­ње­је,­до­ду­ше,­ко­ли­ко­је­то­зна­ње­ре­ал­но,­али­би­се­то­исто­та­кво­пи­та­ње­мо­гло­у­још­оштри­јем­об­ли­ку,­по­ста­ви­ти­

14­Ин­те­ре­сант­но­ је­да­ је­у­Бу­гар­ској­чак­ви­ше­од­по­ло­ви­не­ан­ке­ти­ра­них­из­ја­ви­ло­да­ни­је­упо­зна­то­са­кул­тур­ном­исто­ри­јом­бал­кан­ских­на­ро­да,­док­је­то­у­Ма­ке­до­ни­ји­из­ја­ви­ло­не­што­ви­ше­од­јед­не­пе­ти­не.­

15­У­ве­зи­с­тим,­охра­бру­је­по­да­так­(на­рав­но,­уко­ли­ко­су­ис­пи­та­ни­ци­би­ли­са­свим­ис­кре­ни­у­сво­јим­од­го­во­ри­ма)­да­је­го­то­во­две­тре­ћи­не­ис­пи­та­ни­ка­у­Ср­би­ји­де­ли­мич­но­или­пот­пу­но­упо­зна­то­са­кул­тур­ном­исто­ри­јом­бал­кан­ских­на­ро­да,­­па­сто­га­још­има­до­дат­ну­по­тре­бу­да­упо­зна­и­свет­ско­кул­тур­но­на­сле­ђе.­Оно­је­сва­ка­ко­нео­п­ход­но­за­укљу­чи­ва­ње­бал­кан­ских­на­ро­да­у­европ­ске­и­пла­не­тар­не­ин­те­гра­ци­је,­у­ко­ји­ма­и­са­ми­ис­пи­та­ни­ци­ви­де­мо­гућ­ност­бр­жег­раз­во­ја­Ср­би­је­и­бал­кан­ског­ре­ги­о­на­у­це­ли­ни.

Page 133: Култура у транзицији

323

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

и­у­ве­зи­са­по­ме­ну­тим­зна­њем­ста­ри­јих­ге­не­ра­ци­ја.­Шта­ви­ше,­на­осно­ву­свих­дру­гих­од­го­во­ра­из­упит­ни­ка,­оно­што­се­мо­же­на­слу­ти­ти­је­за­пра­во­то­да­је­зна­ње­оних­ста­ри­јих­о­Бал­ка­ну­не­са­мо­не­до­вољ­но,­већ­и­оп­те­ре­ће­но­ра­зним­пред­ра­су­да­ма.­Сто­га­ је­мо­жда­и­бо­ље­не­ма­ти­би­ло­ка­кво­по­зи­тив­но­„зна­ње”,­не­го­има­ти­ис­кри­вље­ну­пред­ста­ву­о­не­че­му­или­не­ко­ме.­Ка­да­се­ра­ди­о­пред­ра­су­да­ма­или­не­а­де­кват­ном­зна­њу­о­чи­та­вим­на­ро­ди­ма­или­кул­ту­ра­ма,­оне­су­у­про­шло­сти­ве­о­ма­че­сто­има­ле­ за­по­сле­ди­цу­и­дра­ма­тич­не­фи­зич­ке­об­ра­чу­не­ме­ђу­бал­кан­ци­ма.­За­то­пред­ра­су­де­о­су­сед­ним­ет­нич­ким­за­јед­ни­ца­ма,­др­жа­ва­ма­и­њи­хо­вим­пре­ва­лент­ним­вред­но­сти­ма,­за­бал­кан­ске­на­ро­де­да­нас­пред­ста­вља­ју­та­кву­вр­сту­ ­ ин­те­лек­ту­ал­ног­ и­ сва­ког­ дру­гог­ „лук­су­за”­ ко­је­ они­се­би­ви­ше­јед­но­став­но­не­би­сме­ли­до­пу­сти­ти.­

Упр­кос­деј­ству­прет­ход­но­по­ме­ну­тих­фак­то­ра­ко­је­вр­ху­не­у­овом­или­оном,­бла­жем­или­оштри­јем­об­ли­ку­на­ци­о­на­ли­зма,­ве­ћи­на­ис­пи­та­ни­ка­у­Ср­би­ји­(55%)­из­ја­вљу­је­да­су­на­ро­ди­Бал­ка­на­слич­ни­ји­ме­ђу­соб­но,­у­од­но­су­на­дру­ге­на­ро­де­Евро­пе,­17,9%­сма­тра­да­то­ни­је­слу­чај,­док­27,1%­о­то­ме­ни­је­има­ло­став.­Ми­шље­ња­о­слич­но­сти­су,­ме­ђу­тим,­при­лич­но­по­де­ље­на­по­на­ци­о­нал­ној­осно­ви.­На­при­мер,­са­мо­23%­ис­пи­та­них­Ал­ба­на­ца­сма­тра­да­су­на­ро­ди­на­Бал­ка­ну­слич­ни,­34%­о­то­ме­не­ма­став,­док­42,9%­на­ово­пи­та­ње­од­го­ва­ра­са­“не“!­На­су­прот­ном­по­лу­је­бу­гар­ска­на­ци­о­нал­на­ма­њи­на­у­Ср­би­ји­ко­ја­се­у­75,5%­слу­ча­је­ва­из­ја­сни­ла­за­слич­ност­ме­ђу­на­ро­ди­ма­Бал­ка­на,­за­ко­јом­сле­де­Ср­би­(67,3%)­и­зна­чај­но­ма­ње­Ро­ми­(43,5%).16

Та­бе­ла­бр.­5.­Ср­би­ја:­На­ци­о­нал­но­сти­/­На­ро­ди­Бал­ка­на­су­слич­ни­ји­ме­ђу­соб­но­у­од­но­су­на­дру­ге­на­ро­де­Евро­пе

За­ сми­ри­ва­ње­ ет­нич­ких­ на­пе­то­сти­ у­ ре­ги­о­ну,­ то­ сва­ка­ко­ни­је­ до­бар­ знак.­ За­ прет­по­ста­ви­ти­ је­ да­ Ал­бан­ци­ као­ из­раз­не­слич­но­сти­бал­кан­ских­на­ро­да­у­пр­вом­ре­ду­узи­ма­ју­са­ми­се­бе,­сма­тра­ју­ћи­се­по­не­ким­сво­јим­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­раз­ли­чи­тим­или­из­у­зет­ним.­Ве­ћи­на­Ал­ба­на­ца­је­му­сли­ман­ске­ ве­ро­и­спо­ве­сти­ (што­ их­ раз­ли­ку­је­ од­ пра­во­слав­но­

16­Сиг­ни­фи­кант­но­ је­ да­ и­ у­ Ма­ке­до­ни­ји­ све­га­ јед­на­ тре­ћи­на­ Ал­ба­на­ца­(32,1%)­сма­тра­да­слич­ност­по­сто­ји,­за­раз­ли­ку­од­Ср­ба­у­ис­тој­др­жа­ви­ко­ји­чак­у­81,4%­слу­ча­је­ва­твр­де­да­су­бал­кан­ски­на­ро­ди­слич­ни,­као­и­77,5%­ве­ћин­ских­Ма­ке­до­на­ца­и­69,7%­Ро­ма.­

Бугарин 75,5% Србин 67,3% Ром 43,5% Албанац 23,0%

Page 134: Култура у транзицији

324

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

хришћанског­окру­же­ња­њи­ма­су­сед­них­на­ро­да)­као­што­и­нај­ве­ћи­ део­ њих­ чвр­сто­ ве­ру­је­ у­ сво­је­ ста­рин­ско­ илир­ско­по­ре­кло.­И­док­оста­ле­на­ци­о­нал­не­ма­њи­не­у­бал­кан­ским­зе­мља­ма­из­гле­да­да­по­ку­ша­ва­ју­да­на­не­ки­на­чин­убла­же­још­увек­ја­ке­на­ци­о­на­ли­стич­ке­„ве­тро­ве”­ко­ји­ду­ва­ју­овим­про­сто­ри­ма­–­им­пли­цит­ном­тврд­њом­да­ су­ду­го­трај­ном­акул­ту­ра­ци­јом­ бал­кан­ски­ на­ро­ди­ по­при­ми­ли­ не­ка­ за­јед­нич­ка­ди­стинк­тив­на­обе­леж­ја,­ве­ћи­на­Ал­ба­на­ца­у­та­обе­леж­ја­из­гле­да­да­не­ве­ру­је.­Оста­је­да­се­ви­ди­ка­ко­ће­у­но­во­на­ста­лим­по­ли­тич­ким­окол­но­сти­ма,­Ал­бан­ци­ус­пе­ти­да­по­ми­ре­соп­стве­ни­на­ци­о­нал­ни­екс­клу­зи­ви­зам­и­ро­ман­ти­зам­са­ин­те­гра­тив­ним­про­це­си­ма­не­са­мо­на­Бал­ка­ну­већ­и­у­ европ­ским­окви­ри­ма­–­ко­ји­зах­те­ва­ју­за­јед­ни­штво,­пар­ти­ци­па­ци­ју,­уни­вер­зал­не­прин­ци­пе­и­то­ле­ран­ци­ју.­

Сма­тра­се­да­је­ме­ђу­бал­кан­ским­на­ро­ди­ма­уко­ре­ње­но­и­ми­шље­ње­да­про­цес­ује­ди­ње­ња­са­Евро­пом­мо­же­да­на­ру­ши­иден­ти­тет­и­угро­зи­ет­нич­ко­би­ће­од­ре­ђе­не­дру­штве­не­гру­пе.­Не­ка­од­пи­та­ња­из­упит­ни­ка­­ди­рект­но­су­се­од­но­си­ла­на­про­ве­ру­тач­но­сти­­ово­га­убе­ђе­ња.­Јед­но­од­њих­је­гла­си­ло:­„Да­ли­сма­тра­те­да­ је­Ва­ша­кул­ту­ра­и­тра­ди­ци­ја­угро­же­на­про­до­ром­вред­но­сти­ко­је­до­ла­зе­из­европ­ских­зе­ма­ља?”­Од­го­во­ри­у­све­три­зе­мље­су­по­ка­за­ли­да­да­нас­ве­ћи­на­ис­пи­та­ни­ка­са­те­ри­то­ри­је­Бал­ка­на­не­ми­сли­та­ко.­Та­ко­је,­на­при­мер,­у­Ср­би­ји­на­ово­пи­та­ње­­61,9%­ис­пи­та­ни­ка­од­го­во­ри­ло­са­„не”,­а­38,1%­са­„да”.17­Дру­га­чи­је­сто­ји­ствар­са­аме­рич­ким­вред­но­сти­ма­у­све­три­зе­мље,­по­себ­но­у­Ма­ке­до­ни­ји,­где­ је­ страх­ од­ аме­ри­ка­ни­за­ци­је­ (57%),­ чак­ од­нео­пре­ва­гу­над­осе­ћа­јем­да­је­ау­тен­тич­на­кул­ту­ра­до­ма­ћи­на­за­шти­ће­на­(42,7%).­У­Бу­гар­ској­се,­пак,­аме­ри­ка­ни­за­ци­је­пла­ше­не­што­ви­ше­од­„евро­пе­и­за­ци­је”,­али­још­увек­у­ре­ла­тив­но­ни­ском­сте­пе­ну­ (35,2%­ се­ пла­ши,­ а­ 64%­ се­ не­ пла­ши­ аме­рич­ких­вред­но­сти).­

У­Ср­би­ји­се,­ме­ђу­тим,­од­и­гра­ва­пра­ва­дра­ма­око­овог­пи­та­ња,­с­об­зи­ром­да­је­раз­ли­ка­из­ме­ђу­оних­ко­ји­би­да­чу­ва­ју­ау­тох­то­ну­кул­ту­ру­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је­(47,5%)­и­оних­ко­ји­се­ове­по­след­ње­не­пла­ше­(52,5%)­ве­о­ма­ма­ла­тј.­из­но­си­све­га­5­про­це­на­та.­Си­ту­а­ци­ја­се­чи­ни­још­озбиљ­ни­јом,­ка­да­се­упо­ре­де­од­го­во­ри­у­од­но­су­на­на­ци­о­нал­ну­при­пад­ност­ис­пи­та­ни­ка­у­Ср­би­ји,­из­ко­јих­про­из­и­ла­зи­да­ве­ћин­ски­Ср­би­у­чак­63%­слу­ча­је­ва­сма­тра­ју­да­је­њи­хо­ва­кул­ту­ра­угро­же­на­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је.­

17­У­ Бу­гар­ској­ је­ страх­ од­ угро­жа­ва­ња­ иден­ти­те­та­ евро­пе­и­за­ци­јом­ још­ма­њи,­ јер­ је­ све­га­ 22,6%­ис­пи­та­ни­ка­ од­го­во­ри­ло­ са­ „да­ ”,­ а­ 77,4%­са­„не“,­док­је­у­Ма­ке­до­ни­ји­став­по­овом­пи­та­њу­го­то­во­иден­ти­чан­оном­у­Срби­ји­(59,2%­ис­пи­та­ни­ка­се­не­пла­ши­европ­ских­вред­но­сти,­а­40,8%­се­осе­ћа­угро­же­ним).­

Page 135: Култура у транзицији

325

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

На­кон­ана­ли­зе­по­да­та­ка­у­Ср­би­ји­ко­ји­се­од­но­се­на­бо­ја­зан­од­ евро­пе­и­за­ци­је,­ а­ у­ ве­зи­ са­ школ­ском­ спре­мом,­ ме­стом­ста­но­ва­ња,­на­ци­о­нал­ном­при­пад­но­шћу,­ста­ро­сним­до­бом­и­ма­те­ри­јал­ним­по­ло­жа­јем,­до­би­ли­смо­ре­зул­та­те­ко­ји­су­при­ка­за­ни­у­на­ред­ним­та­бе­ла­ма.­

Та­бе­ла­ бр.­ 6.­ Ср­би­ја­ ­­ Школ­ска­ спре­ма­ /­ Да­ли­ сма­тра­те­ да­ је­ Ва­ша­ кул­ту­ра­ и­ тра­ди­ци­ја­угро­же­на­ про­до­ром­ вред­но­сти­ ко­је­ до­ла­зе­ из­

европских­зе­ма­ља?­(%)

Та­бе­ла­ бр.­ 7.­ Ср­би­ја­ ­­ Ме­сто­ ста­но­ва­ња­ /­ Да­ли­ сма­тра­те­ да­ је­ Ва­ша­ кул­ту­ра­ и­ тра­ди­ци­ја­угро­же­на­ про­до­ром­ вред­но­сти­ ко­је­ до­ла­зе­ из­

европских­зе­ма­ља?­(%)

Та­бе­ла­бр.­8.­Ср­би­ја­–­Ста­ро­сна­доб­/­Да­ли­сма­тра­те­да­је­Ва­ша­кул­ту­ра­и­тра­ди­ци­ја­угро­же­на­про­до­ром­ вред­но­сти­ ко­је­ до­ла­зе­ из­ европ­ских­

зе­ма­ља?­(%)

Та­бе­ла­бр.­9.­Ср­би­ја­–­Ма­те­ри­јал­ни­по­ло­жај­/­Да­ли­сма­тра­те­да­је­Ва­ша­кул­ту­ра­и­тра­ди­ци­ја­угро­же­на­про­до­ром­вред­но­сти­ко­је­до­ла­зе­из­европ­ских­зе­ма­ља?­(%)

Школска спрема Да Не Без школе 42,3 57,7 Незавршена основна школа 40,3 59,7 Основна школа 40,2 59,8 Трогодишња стручна школа 42,6 57,4 Завршена средња школа 34,0 66,0 Завршена виша школа, факултет или академија 36,8 63,2

Место становања Да Не Село 33,6 66,4 Приградско насеље 28,0 72,0 Град 41,7 58,3

Године старости Да Не 19-29 35,5% 64,5% 30-39 42,8% 57,2% 40-49 28,5% 71,5% 50-59 44,9% 55,1% преко 60 43,9% 56,1%

Материјални положај Да Не веома добар 52,4% 47,6% релативно добар 33,0% 67,0% релативно лош 36,1% 63,9% веома лош 45,5% 54,5% неподношљив 64,0% 36,0%

Page 136: Култура у транзицији

326

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Та­бе­ла­ бр.­ 10.­ Ср­би­ја­ ­­ На­ци­о­нал­но­сти­ /­ Да­ли­ сма­тра­те­ да­ је­ Ва­ша­ кул­ту­ра­ и­ тра­ди­ци­ја­угро­же­на­ про­до­ром­ вред­но­сти­ ко­је­ до­ла­зе­ из­

европских­зе­ма­ља?­(%)

За­оче­ки­ва­ти­је­би­ло­да­ин­те­лек­ту­ал­ци­бу­ду­отво­ре­ни­ји­пре­ма­ кул­тур­ним­ вред­но­сти­ма­ ко­је­ при­сти­жу­ из­ Евро­пе.­ Ре­зул­та­ти­до­би­је­ни­од­оних­са­за­вр­ше­ном­основ­ном­шко­лом,­ме­ђу­тим,­опо­вр­га­ва­ју­ми­шље­ње­о­њи­хо­вој­ре­зер­ви­са­но­сти­у­по­гле­ду­про­жи­ма­ња­на­ци­о­нал­не­и­европ­ске­кул­ту­ре,­и­то­у­по­зи­тив­ном­сми­слу.­На­дру­гој­стра­ни,­ако­су­се­од­го­во­ри­град­ских­ис­пи­та­ни­ка­и­мо­гли­при­бли­жно­пред­ви­де­ти,­ма­ње­је­ би­ло­ оче­ки­ва­но­ у­ тој­ме­ри­ „евро­фил­ско”­ми­шље­ње­ ис­пи­та­ни­ка­ са­ се­ла­ по­во­дом­ овог­ пи­та­ња.­ Од­бој­ност­ пре­ма­европ­ским­ вред­но­сти­ма­ не­ по­ка­зу­ју­ ни­ љу­ди­ из­ при­град­ских­ на­се­ља,­ иа­ко­ њи­хо­ви­ на­се­ље­ни­ци­ уме­ју­ по­не­кад­ да­бу­ду­и­ис­кљу­чи­ви­код­ова­ко­осе­тљи­вих­пи­та­ња.­Кул­тур­на­хо­мо­ге­ни­за­ци­ја­ је,­ очи­то,­из­вр­ши­ла­из­ве­сна­со­ци­јал­на­по­ме­ра­ња­ и­ ре­ла­тив­но­ из­ни­ве­ли­са­ла­ не­ка­да­шње­ из­ра­же­ни­је­раз­ли­ке­у­ста­во­ви­ма­по­сма­тра­них­ка­те­го­ри­ја­љу­ди.­

Нај­ма­ње­стра­ха­у­од­но­су­на­вред­но­сти­Евро­пе,­пре­ма­оче­ки­ва­њи­ма,­ на­ла­зи­ се­ ме­ђу­ обра­зо­ва­ни­јим,­ при­пад­ни­ци­ма­сред­ње­и­мла­ђе­ге­не­ра­ци­је.­То­су­гру­пе­ко­је­и­ина­че­по­ка­зу­ју­тен­ден­ци­ју­ка­усва­ја­њу­ши­рих­гео­по­ли­тич­ких­иден­ти­те­та­(иден­ти­фи­ку­ју­се­уче­ста­ли­је­са­Евро­пом­и­чо­ве­чан­ством­од­оста­лих­ка­те­го­ри­ја­ста­нов­ни­штва).­Ме­ђу­тим,­чак­и­ма­ње­обра­зо­ва­ни­и­ста­ри­ји­у­ве­ћи­ни­сма­тра­ју­да­им­од­европ­ских­вред­но­сти­ не­ пре­ти­ опа­сност.­ Сво­је­вр­сни­ изо­ла­ци­о­ни­зам,­тј.­ схва­та­ње­да­ је­ срп­ска­кул­ту­ра­угро­же­на­од­Евро­пе,­ ве­ћин­ски­за­сту­па­ју­са­мо­они­ис­пи­та­ни­ци­ко­ји­су­свој­ма­те­ри­јал­ни­по­ло­жај­ока­рак­те­ри­са­ли­као­„не­под­но­шљив”.­Љу­ди­ма­ко­ји­се­на­ђу­у­без­из­глед­ној­ег­зи­стен­ци­јал­ној­си­ту­а­ци­ји,­очи­то,­ма­ло­то­га­из­гле­да­при­ма­мљи­во,­па­ни­при­че­о­про­спе­ри­тет­ној­Евро­пи­ко­је­(као­при­че)­не­мо­гу­да­на­пу­не­сто­мак­и­обез­бе­де­ко­ли­ко­то­ли­ко­при­стој­ну­бу­дућ­ност.­По­стра­ни­од­ове­чи­ње­ни­це,­од­ко­је­ни­ка­ко­не­би­смо­сме­ли­од­ма­хи­ва­ти­гла­вом,­ова­кав­њи­хов­став,­по­свој­при­ли­ци,­од­ра­жа­ва­и­тра­ди­ци­о­на­ли­зам,­ сла­бу­оба­ве­ште­ност­као­и­при­јем­чи­вост­ за­ре­ци­ди­ве­офи­ци­јел­не­по­пу­ли­стич­ке­иде­о­ло­ги­је­не­ка­да­шњег­со­ци­ја­ли­стич­ког­ре­жи­ма.

Националности Да Не Србин 47,3% 52,7% Албанац 38,4% 61,6% Ром 28,4% 71,6% Бугарин 23,2% 76,8%

Page 137: Култура у транзицији

327

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Што­ се­ ти­че­ при­пад­ни­ка­ раз­ли­чи­тих­ на­ци­о­нал­но­сти­ у­Срби­ји,­нај­ма­њи­страх­од­евро­пе­и­за­ци­је­по­ка­зу­ју­Бу­га­ри­и­Ро­ми­(23,2­од­но­сно­28,4%),­за­тим­сле­де­Ал­бан­ци­а­са­свим­на­ за­че­љу­на­ла­зе­ се­ ве­ћин­ски­Ср­би,­ као­ са­свим­по­де­ље­на­на­ци­ја­по­овом­пи­та­њу.­Др­жи­мо­да­су­ова­кви­ста­во­ви­и­код­Ал­ба­на­ца­и­код­Ср­ба­ин­ду­ко­ва­ни­пр­вен­стве­но­по­ли­тич­ком­и­со­ци­јал­ном­си­ту­а­ци­јом­у­ко­јој­су­се­ове­две­на­ци­је­на­шле.­Још­увек­жи­ви­по­ли­тич­ки­до­га­ђа­ји,­ по­пут­ санк­ци­ја­УН­а,­НА­ТО­ бом­бар­до­ва­ња­ из­ 1999.­ год.­ и­ ка­сни­ји­ раз­вој­ до­га­ђа­ја­ на­Ко­со­ву­ и­Ме­то­хи­ји,­ ути­ца­ли­ су­ на­ да­љи­ оп­ста­нак­из­ве­сног­кул­тур­ног­изо­ла­ци­о­ни­зма­код­Ср­ба­и­ње­му­од­го­ва­ра­ју­ћег­ (али­и­су­де­ћи­пре­ма­ре­зул­та­ти­ма,­у­до­број­ме­ри­фик­тив­ног)­на­ци­о­нал­ног­„отва­ра­ња”­Ал­ба­на­ца­пре­ма­Евро­пи­­­иа­ко­су­и­јед­на­и­дру­га­на­ци­ја­ још­увек­у­знат­ној­ме­ри­оп­те­ре­ће­ни­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ким­вред­но­сти­ма­и­ ја­ком­на­ци­о­нал­ном­ве­за­но­шћу.­Ра­ши­ре­ност­изо­ла­ци­о­ни­зма­ме­ђу­срп­ским­ жи­вљем­ у­ це­ли­ни,­ ме­ђу­тим,­ ни­ у­ вре­ме­ нај­го­ре­еска­ла­ци­је­ме­ђу­на­ци­о­нал­них­су­ко­ба­у­„Дру­гој­Ју­го­сла­ви­ји”­ни­је­пре­ла­зи­ла­ јед­ну­тре­ћи­ну,­док­су­спо­ра­дич­ни­до­га­ђа­ји­(по­пут­пот­пи­си­ва­ња­Деј­тон­ског­спо­ра­зу­ма)­у­ве­о­ма­крат­ком­ро­ку­до­во­ди­ли­до­сни­жа­ва­ња­сна­ге­и­ра­ши­ре­но­сти­срп­ског­на­ци­о­на­ли­зма.­Ка­ко­за­бе­ле­же­на­ви­со­ка­ре­зи­стент­ност­Ср­ба­у­од­но­су­на­европ­ске­вред­но­сти­ни­је­пра­ће­на­и­по­ве­ћа­њем­оби­ма­на­ци­о­нал­не­ис­кљу­чи­во­сти­у­укуп­ној­по­пу­ла­ци­ји,­мо­же­се­прет­по­ста­ви­ти­да­је­она­пре­ре­зул­тат­ак­ту­ел­них­по­ли­тич­ких­окол­но­сти­но­што­је­не­ка­ква­трај­ни­ја­срп­ска­дис­по­зи­ци­ја­или­од­ли­ка­„не­про­мен­љи­вог­срп­ског­мен­та­ли­те­та”.­Да­је­пак,­Ал­бан­ско­оду­ше­вље­ње­европ­ским­вред­но­сти­ма­у­нај­ве­ћој­ме­ри­фик­тив­но,­по­ка­зу­ју­и­не­ки­дру­ги­од­го­во­ри­ко­је­смо­до­би­ли­од­при­пад­ни­ка.­На­при­мер,­за­ве­ћи­ну­ис­пи­та­них­Ал­ба­на­ца­оно­што­пре­све­га­одва­ја­Бал­кан­од­Евро­пе­је­сте­–­пра­во­сла­вље,­бал­кан­ски­на­ро­ди­ме­ђу­соб­но­ни­су­слич­ни,­као­што­и­три­пу­та­че­шће­од­Ср­ба­(не­кри­тич­ки)­из­ја­вљу­ју­да­је­Бал­кан­„пр­ва­и­пра­ва­Евро­па”.­Уку­пан­про­це­нат­ис­ка­за­Ал­ба­на­ца­са­ју­га­Ср­би­је­ко­ји­Бал­кан­већ­си­ту­и­ра­ју­у­Евро­пу­или­га­сма­тра­ју­„пра­вом­Евро­пом”­из­но­си­64,8,­за­раз­ли­ку­од­Ср­ба­код­ко­јих­он­из­но­си­56,9.­На­осно­ву­ових­по­да­та­ка­тре­ба­ло­би­оче­ки­ва­ти­да­Ал­бан­ци­бу­ду­не­што­ре­зер­ви­са­ни­ји­од­Ср­ба­у­од­но­су­на­евро­пе­и­за­ци­ју,­али­они­то­ни­су­(раз­у­ме­се,­у­сво­јим­ан­кет­ним­ис­ка­зи­ма).­

Још­ма­ње­су­Ал­бан­ци­упла­ше­ни­од­аме­рич­ких­вред­но­сти,­јер­са­мо­18,4%­њих­сма­тра­да­је­њи­хо­ва­кул­ту­ра­угро­же­на­аме­ри­ка­ни­за­ци­јом,­док­81%­твр­ди­су­прот­но.­За­јед­ну­ма­ње­ви­ше­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки­од­ре­ђе­ну­на­ци­ју,­та­кви­ста­во­ви­ве­ћи­не­ ис­пи­та­них­ Ал­ба­на­ца­ пре­ма,­ у­ осно­ви­ ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ки­ори­јен­ти­са­ним­аме­рич­ким­вред­но­сти­ма,­се­не­би­мо­гли­об­ја­сни­ти­без­по­сре­ду­ју­ћих­(си­ту­а­ци­о­них)­фак­то­ра­у­

Page 138: Култура у транзицији

328

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

њи­хо­вом­об­ли­ко­ва­њу.­Је­дан­та­кав­фак­тор­је,­у­пр­вом­ре­ду,­спољ­на­ по­ли­ти­ка­САД­на­Бал­ка­ну­ с­ кра­ја­ 20.­ ве­ка,­ а­ ко­ја­је­у­ве­ли­кој­ме­ри­фа­во­ри­зо­ва­ла­же­љу­Ал­ба­на­ца­ за­про­ме­ном­њи­хо­вог­др­жав­но­прав­ног­ста­ту­са­у­оним­бал­кан­ским­зе­мља­ма­у­ко­ји­ма­не­чи­не­ет­нич­ку­ве­ћи­ну.­Да­ је­ ал­бан­ска­при­јем­чи­вост­за­аме­рич­ке­вред­но­сти­не­што­бит­но­кон­тра­дик­тор­но,­по­сред­но­­све­до­че­и­по­да­ци­о­не­сра­змер­ном­ни­жем­ сте­пе­ну­ при­хва­та­ња­ тих­ истих­ вред­но­сти­ од­ стра­не­оста­лих­ на­ци­о­нал­них­ за­јед­ни­ца­ на­ Бал­ка­ну.­ Осим­ Ро­ма,­ко­ји­ су­у­не­што­ ве­ћем­про­цен­ту­ (66,7%),­ али­ипак­ знат­но­ма­ње­не­го­Ал­бан­ци,­из­ра­зи­ли­скло­ност­ка­аме­рич­ким­вред­но­сти­ма,­при­пад­ни­ци­оста­ла­два­на­ци­о­на­у­Ср­би­ји­(Бу­га­ри­и­Ср­би),­ве­ћин­ски­сма­тра­ју­да­је­њи­хо­ва­ау­тох­то­на­кул­ту­ра­за­пра­во­угро­же­на­аме­ри­ка­ни­за­ци­јом.­Ис­пи­та­ни­ци­из­ре­до­ва­бу­гар­ске­на­ци­о­нал­не­ма­њи­не­у­Ср­би­ји­др­же­у­нат­по­ло­вич­них­55,9%­слу­ча­је­ва­да­аме­рич­ке­вред­но­сти­­угро­жа­ва­ју­њи­хо­ву­ кул­ту­ру,­што­ тврди­ и­ 63,9%­ ве­ћин­ских­Ср­ба.­Мо­гу­ће­је,­да­ка­ко,­да­Ал­бан­ци­сма­тра­ју­и­да­је­њи­хо­ва­кул­ту­ра­у­тој­ме­ри­по­сто­ја­на­и­ко­хе­рент­на­да­јој­ни­ка­кви­упли­ви­са­ стра­не,­ укљу­чу­ју­ћи­ и­ оне­ од­ стра­не­ аме­рич­ке­ кул­ту­ре,­не­мо­гу­угро­зи­ти­ ­ње­ну­„кул­тур­ну­око­сни­цу”­ ­­ка­ко­би­то­ре­кли­кул­ту­ро­ло­зи.­Ми­смо,­ипак,­скло­ни­ји­то­ме­да­по­ја­ча­ну­при­јем­чи­вост­за­аме­рич­ке­кул­тур­не­вред­но­сти­од­стра­не­ал­бан­ске­за­јед­ни­це­при­пи­ше­мо­ак­ту­ел­ним­по­ли­тич­ким­де­ша­ва­њи­ма­на­тлу­Бал­ка­на­из­ко­јих­је­она­нај­ви­ше­про­фи­ти­ра­ла,­а­на­ко­ја­су­по­нај­ви­ше­ути­ца­ле­моћ­не­си­ле­са­За­па­да,­пре­свих­Аме­ри­ка­а­тек­он­да,­и­ујед­но­знат­но­ма­ње­­­си­ле­из­Евро­пе.­За­и­ста,­не­ма­ни­ти­јед­ног­стрикт­но­кул­ту­ро­ло­шког­раз­ло­га­да­Ал­бан­ци­сма­тра­ју­у­38,4%­слу­ча­је­ва­да­су­угро­же­ни­европ­ским­вред­но­сти­ма,­а­да­то­исто,­у­ве­зи­са­аме­рич­ким­вред­но­сти­ма,­твр­ди­ви­ше­од­ду­пло­ма­ње­љу­ди,­тј.­са­мо­16,4%.­

За­прет­по­ста­ви­ти­је­да­се­раз­ли­ка­у­при­хва­та­њу­европ­ске­и­аме­рич­ке­кул­ту­ре­на­Бал­ка­ну­ба­зи­ра­и­на­не­ким­њи­хо­вим­ква­ли­та­тив­ним­свој­стви­ма,­јер­Бу­га­ри­у­Ср­би­ји­(пре­ма­ко­ји­ма­ је­аме­рич­ка­спољ­на­по­ли­ти­ка­про­те­клих­го­ди­на­би­ла­са­свим­ин­ди­фе­рент­на)­не­сма­тра­ју­у­ве­ћи­ни­да­су­угро­же­ни­европ­ском,­већ­­­аме­рич­ком­кул­ту­ром,­а­и­код­Ср­ба­се­сте­пе­ни­угро­же­но­сти­од­стра­не­европ­ских­у­од­но­су­на­аме­рич­ке­вред­но­сти­знат­но­раз­ли­ку­ју.­То­да­аме­рич­ке­вред­но­сти­угро­жа­ва­ју­срп­ску­кул­ту­ру­твр­ди­­(ве­ћин­ских)­63,9­%­ис­пи­та­них­Ср­ба,­док­је­у­слу­ча­ју­европ­ских­вред­но­сти­тај­по­сто­так­зна­чај­но­ни­жи­и­из­но­си­(ма­њин­ских)­47%.18

18­У­Бу­гар­ској,­сте­пен­угро­же­но­сти­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је­код­свих­на­ци­ја­се­кре­ће­од­34,1%­до­39,8%,­осим­код­Ту­ра­ка­код­ко­јих­је­за­јед­ну­тре­ћи­ну­ни­жи­(24,8%).­

Page 139: Култура у транзицији

329

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Гра­фи­кон­ бр.­ 4.­ Ср­би­ја/На­ци­о­нал­ност­ –­ Мо­ја­кул­ту­ра­ и­ тра­ди­ци­ја­ су­ угро­же­ни­ аме­ри­ка­ни­

заци­јом

Упо­ре­ди­мо­ли­прет­ход­не­по­дат­ке­са­оним­ко­ји­се­од­но­се­на­осе­ћа­ње­угро­же­но­сти­од­европ­ских­вред­но­сти,­ути­сак­ко­ји­се­на­ме­ће­са­про­сто­ра­све­три­ис­пи­ти­ва­не­зе­мље­је­да­су,­по­стра­ни­од­ак­ту­ел­них­по­ли­тич­ких­сим­па­ти­ја­и­ан­ти­па­ти­ја,­а­у­ве­зи­са­ква­ли­та­тив­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­европ­ске­и­аме­рич­ке­кул­ту­ре,­бал­кан­ски­на­ро­ди­знат­но­су­здр­жа­ни­ји­пре­ма­аме­рич­ким­вред­но­сти­ма­у­од­но­су­на­европ­ске.­У­Ср­би­ји­се­ве­ћи­на­Ср­ба­(63,9%)­осе­ћа­угро­же­но­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је,­као­што­се­52,7%­истих­не­осе­ћа­угро­же­ним­од­евро­пе­и­за­ци­је.­У­Ма­ке­до­ни­ји­је­страх­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је­од­нео­пре­ва­гу­(57%)­над­осе­ћа­јем­да­је­ау­тен­тич­на­кул­ту­ра­до­ма­ћи­на­за­шти­ће­на­ (42,7%),­ док­ је­ став­ по­ пи­та­њу­ упли­ва­ европ­ских­ вред­но­сти­ го­то­во­ иден­ти­чан­ оном­ у­ Ср­би­ји­ (ве­ћи­на­од­59,2%­ис­пи­та­ни­ка­се­не­пла­ши­европ­ских­вред­но­сти,­а­ма­њи­на­од­40,8%­се­осе­ћа­угро­же­ним).­У­овој­зе­мљи­су­од­аме­ри­ка­ни­за­ци­је­ упла­ше­ни­ и­ Ро­ми­ (76,6%)­ и­ Ср­би­ (62%)­и­ве­ћин­ски­Ма­ке­дон­ци­ (66,7%),­да­кле­сви­осим­ ­­Ал­ба­на­ца­ко­ји­(због­већ­по­ме­ну­тих,­си­ту­а­ци­о­них­раз­ло­га)­у­77,3%­слу­ча­је­ва­из­ја­вљу­ју­да­ни­су­угро­же­ни­аме­ри­ка­ни­за­ци­јом.­

На­са­мом­кра­ју,­јед­но­од­пи­та­ња­ко­је­се­ти­ца­ло­на­ци­о­нал­ног­и­ет­нич­ког­иден­ти­те­та,­су­о­чи­ло­је­ди­рект­но­ове­прет­ход­не­са­про­це­сом­ује­ди­ње­ња­Евро­пе.­Од­го­ва­ра­ју­ћи­на­пи­та­ње­да­ли­по­ме­ну­ти­про­цес­мо­же­да­на­ру­ши­на­ци­о­нал­ни­и­ет­нич­ки­иден­ти­тет­на­ро­да,­нај­ве­ћи­део­ис­пи­та­ни­ка­се­сло­жио­са­не­у­трал­ном­тврд­њом­„да­укљу­че­ње­у­Евро­пу­не­зна­чи­и­гу­би­так­на­ци­о­нал­ног­и­ет­нич­ког­иден­ти­те­та”­(31,%).­Иза­овог­од­го­во­ра­по­уче­ста­ло­сти­сле­де­од­го­во­ри­„не­мам­став”­и­онај­по­ко­ме­„укљу­че­ње­у­Евро­пу­не­зна­чи­пот­пу­ни­гу­би­так­већ­из­ве­сно­при­ла­го­ђа­ва­ње­на­ци­о­нал­ног­и­ет­нич­ког­иден­ти­те­та”­(из­ра­же­ни­са­по­22%­слу­ча­је­ва).­Прет­ход­ни­од­го­во­ри­све­до­че­о­не­ма­лој­збу­ње­но­сти­ср­би­јан­ских­ис­пи­та­ни­ка­по­овом­осе­тљи­вом­пи­та­њу,­јер­шта­би­то­„при­ла­го­ђа­ва­ње“­мо­гло­да­

Page 140: Култура у транзицији

330

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

об­у­хва­ти,­ма­ло­ко­је­у­вре­ме­спро­во­ђе­ња­ис­тра­жи­ва­ња­мо­гао­да­зна,­па­ни­на­ши­ис­пи­та­ни­ци­­­ко­ји­су­се­у­на­став­ку­опре­де­љи­ва­ли­и­за­од­го­во­ре­по­ко­ји­ма­је­за­пра­во­„од­ри­ца­ње­од­на­ци­о­нал­ног­и­ет­нич­ког­иден­ти­те­та­ну­жна­це­на­за­ула­зак­у­Евро­пу”­(у­11%­слу­ча­је­ва)­или­про­гла­ша­ва­ли­„на­ци­о­нал­не­и­ет­нич­ке­иден­ти­те­те­ства­ри­ма­ко­ји­при­па­да­ју­про­шло­сти”­(у­7%­слу­ча­је­ва).­Нај­зад,­7%­ис­пи­та­ни­ка­се­опре­де­ли­ло­и­за­кон­тро­вер­зан­од­го­вор­по­ко­ме­„укљу­че­ње­у­Евро­пу­афир­ми­ше­на­ци­о­нал­ни­и­ет­нич­ки­иден­ти­тет”.­

Гра­фи­кон­ бр.­ 5.­ Ср­би­ја:­Про­цес­ ује­ди­ње­ња­ са­Евро­пом­мо­же­да­на­ру­ши­на­ци­о­нал­ни­и­ет­нич­ки­иден­ти­тет.­Са­ко­јом­се­од­на­ве­де­них­тврд­њи­

сла­же­те:­

Украт­ко,­не­ма­пи­та­ња­ко­је­је­ви­ше­по­дво­ји­ло­ми­шље­ња­на­ших­ис­пи­та­ни­ка,­што­сва­ка­ко­не­мо­же­да­бу­де­до­бар­знак.­Је­дан­та­ко­ва­жан­дру­штве­ни­про­цес­као­што­је­при­кљу­че­ње­ЕУ,­мо­ра­би­ти­пра­ћен­до­вољ­ним­сте­пе­ном­са­гла­сно­сти­око­не­ких­нај­ва­жни­јих­вред­но­сти,­као­и­око­„це­не”­ко­ја­мо­ра­да­се­пла­ти­да­би­оне­за­жи­ве­ле.­Те­са­гла­сно­сти­у­Ср­би­ји­на­кон­2000­те­ни­је­би­ло­на­ви­ди­ку,­а­не­ма­је,­по­свој­при­ли­ци,­ни­да­нас.­На­рав­но,­то­не­зна­чи­да­је­она­не­до­хват­на,­већ­ће­се­до­ње­до­ла­зи­ти­не­што­по­ступ­ни­је­и­спо­ри­је­но­што­би­они­ко­ји­је­при­жељ­ку­ју­(ка­ко­про­из­и­ла­зи,­још­увек­ви­ше­де­кла­ра­тив­но­а­не­ствар­но)­же­ле­ли.

Page 141: Култура у транзицији

331

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­и­Стој­ко­вић,­Б.­(2011)­Кул­ту­ра­–­ме­наџ­мент,­ани­ма­ци­ја,­мар­ке­тинг.­Бе­о­град:­Клио­

Дра­ги­ће­вић­Ше­шић,­М.­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка,­на­ци­о­на­ли­зам­и­европ­ске­ин­те­гра­ци­је,­у:­Би­ти­из/ван.­Ка­ре­де­фи­ни­са­њу­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Ср­би­је,­уред­ни­ци­То­јић,­К.­и­Си­му,­М.­(2010)­Бе­о­град:­Kul­tur­klam­mer

Ђор­да­но,­К.­(2001)­Огле­ди­о­ин­тер­кул­тур­ној­ко­му­ни­ка­ци­ји,­Бе­о­град:­Би­бли­о­те­ка­XX­век

Ка­ле,­Е.­(1982)­Увод­у­зна­ност­о­кул­ту­ри,­За­греб:­Школ­ска­књи­га­

Ћи­рић,­Ј.­(1979)­Осно­ви­со­ци­о­ло­ги­је­на­се­ља­и­со­ци­о­ло­ги­је­се­ла,­Ниш:­Гра­ди­на

Мар­ти­нић,­Т.­(1986)­Кул­ту­ра­као­са­мо­о­дре­ђе­ње,­За­греб:­Це­ка­де­

Мар­шал,­М.­(1988)­Про­бле­ми­фи­нан­си­ра­ња­кул­ту­ре­у­при­вре­ди­с­цен­тра­ли­зи­ра­ним­пла­ни­ра­њем:­слу­чај­Ма­ђар­ске,­За­греб:­Кул­турни­рад­ник­бр.­5/1988,­За­греб

Пр­њат,­Б.­(1986)­Кул­тур­на­по­ли­ти­ка­и­кул­тур­ни­раз­вој,­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја

Ран­ко­вић,­М.­(1974)­Кул­ту­ра­и­не­кул­ту­ра,­Бе­о­град:­Вук­Ка­ра­џић

Фи­ре,­Ф.­(1996)­Про­шлост­јед­не­илу­зи­је,­Ко­му­ни­зам­у­два­де­се­том­ве­ку.­Бе­о­град:­Pa­i­de­ia

Хан­тинг­тон,­С.­(2000)­Су­коб­ци­ви­ли­за­ци­ја­и­пре­о­бли­ко­ва­ње­свет­ског­по­рет­ка,­Под­го­ри­ца:­ЦИД­и­Ба­ња­Лу­ка:­Ро­ма­нов

Page 142: Култура у транзицији

332

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Branislav­StevanovićUniversity­of­Niš,­Faculty­of­Philosophy­–­Sociology­Department,­Niš

TRACING­A­SURVEY:­SOME­DOUBTS­ABOUT­­VALUES­IN­SERBIAN­CULTURAL­POLICY

Abstract

After­ clarification­ of­ some­ basic­ notions,­ the­ text­ moves­ towards­analysis­of­the­results­of­one­of­the­very­few­empirical­studies­dedicated­to­ explicit­ attitudes­ of­ Serbian­ citizens­ about­ cultural­ policy.­This­ is­a­survey­conducted­by­the­Institute­of­Sociology­of­the­University­of­Niš­ in­ the­ period­ from­ 2002­2005,­ by­ collecting­ empirical­ material­in­ five­ districts­ of­ southeastern­ Serbia­ (Nišavski,­ Toplički,­ Pirotski,­Jablanički­and­Pčinjski).­The­results­are­indicative­for­the­period­after­the­democratic­changes­in­Serbia,­and­allow­a­comparison­with­other­findings­ and­ future­ research.­ After­ the­ implosion­ of­ socialism­ and­dramatic­ events­ at­ the­ end­ of­ the­ last­ century­ in­ former­Yugoslavia,­which­ were­ primarily­ caused­ by­ the­ fear­ of­ destruction­ of­ national­culture­and­national­identity,­it­appears­that­the­cultural­policy­largely­depends­ on­ the­ overall­ social­ processes,­ economic­ power­ of­ society,­position­ of­ citizens­ in­ the­ political­ system,­ historical­ heritage­ and­prevalent­ cultural­ values.­ New­ developments­ have­ drawn­ attention­to­ some­ important­cultural­questions,­ like­how­ to­profile­ the­cultural­policy­ of­ Serbia,­what­ it­ should­ be­ oriented­ at,­what­ is­ the­ stand­ of­the­ national­ culture­ (of­ Serbs)­ in­ comparison­ to­ cosmopolitanism,­whether­ citizens­ are­ scared­ of­European­ or­American­ values­ (and­ to­what­extent),­whether­the­answers­to­the­such­questions­make­Serbia­specific­in­the­Balkans,­and­to­what­extent­is­Serbia­internally­divided­on­these­issues­–­given­the­standard­socio­demographic­characteristics­of­its­population?­The­text­is­looking­for­the­answers­to­these­and­other­dilemmas­ in­ the­ responses­of­Serbian­ citizens­ in­ the­ aforementioned­

survey.

Key­words:­cultural­policy,­the­preferences­of­citizens,­vulnerability­of­culture,­cosmopolitan­culture,­national­culture,­knowledge­of­culture

Page 143: Култура у транзицији

333

Универзитет у Београду, Фа кул тет ор га ни за ци о них на у ка, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340333M УДК 316.422:316.752(497.11)

316.72(497.11)оригиналан научни рад

КОН­СТАН­ТЕ­КУЛ­ТУР­НОГ­КОНТЕК­СТА­И­ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈА

Са­же­так:­ Тран­зи­ци­ја­ је­ до­ста­то­га­про­ме­ни­ла­ у­Ср­би­ји,­ но­по­сто­ји­је­дан­број­кон­стан­ти­кул­тур­ног­кон­тек­ста­ко­је­тран­зи­ци­ја­ни­је­ус­пе­ла­да­про­ме­ни.­Пре­би­се­мо­гло­ре­ћи­да­су­те­кон­стан­те­об­ли­ко­ва­ле­ток­тран­зи­ци­је.­Ов­де,­пре­све­га­тре­ба­има­ти­у­ви­ду­гло­бал­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је­ко­је­су­тра­ди­ци­јом­уко­ре­ње­не­у­дру­штве­но­би­ће­овог­про­сто­ра­и­ко­је­се­увек­из­но­ва­по­ја­вљу­ју­у­ста­рој­су­шти­ни­и­но­вом­по­јав­ном­об­ли­ку.­Те­кон­стан­те,­на­ду­ги­рок,­оте­жа­ва­ју­ква­ли­та­тив­не­ско­ко­ве­а­мо­дер­ни­за­циј­ским­трен­до­ви­ма­да­ју­спе­ци­фич­ну­фор­му.­У­њих­спа­да­ју­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ ау­то­ри­тар­ност­ као­ и­њи­хо­ви­ раз­ли­чи­ти­ де­ри­ва­ти.­Ра­ди­ се­ о­гло­бал­ним­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­ко­ји­ма­се­на­сто­ји­по­ве­за­ти­про­шлост­са­бу­дућ­но­шћу­и­ти­ме­оства­ри­ти­исто­риј­ски­кон­ти­ну­и­тет­дру­штва.­Оне­дру­штво­чи­не­из­ну­тра­про­тив­реч­ним­и­не­при­јем­чи­вим­за­ино­ва­ци­је.

Кључ­не­ре­чи:­кул­ту­ра,­вред­но­сти,­тран­зи­ци­ја,­мо­дер­ни­за­ци­ја

Тран­зи­ци­ја­дру­штва­Ср­би­је­је­ре­зул­тат­си­мул­та­них­про­це­са­рас­па­да­ со­ци­ја­ли­зма­ као­ гло­бал­ног­ дру­штве­ног­ си­сте­ма­ и­рас­па­да­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је­ко­ји­се­од­ви­јао­у­те­шком­и­кр­ва­вом­ра­ту.1­По­ли­тич­ка­де­мо­кра­ти­за­ци­ја­дру­штва­и­ожи­вља­ва­ње­тр­жи­шне­при­вре­де­од­ви­ја­ју­се­у­су­о­ча­ва­њу­са­на­сле­ђем­со­ци­ја­ли­зма­и­гра­ђан­ског­ра­та­и­при­ла­го­ђа­ва­њу­гло­ба­ли­за­циј­ским­то­ко­ви­ма,­европ­ским­ин­те­гра­ци­ја­ма­и,­као­ну­жном­

1­ Рад­је­ура­ђен­у­окви­ру­про­јек­та­Тра­ди­ци­ја,­мо­дер­ни­за­ци­ја­и­на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет­у­Ср­би­ји­и­на­Бал­ка­ну­у­про­це­су­европ­ских­ин­те­гра­ци­ја­(179074)­ко­ји­ре­а­ли­зу­је­Цен­тар­за­со­ци­о­ло­шка­ис­тра­жи­ва­ња­Фи­ло­зоф­ског­фа­кул­те­та­ у­Ни­шу,­ а­фи­нан­си­ра­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­ и­ на­у­ке­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је.

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Page 144: Култура у транзицији

334

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

злу,­ нео­ли­бе­ра­ли­зму.2­ У­ пр­вом­ мо­мен­ту­ се­ чи­ни­ло­ да­ ће­се­про­ме­не­од­ви­ја­ти­ре­ла­тив­но­бр­зо,­но­то­је­би­ло­са­мо­за­кратко.­Вр­ло­бр­зо­се­схва­ти­ло­да­нас­че­ка­пот­пу­но­не­из­ве­сна­дру­штве­на­тран­сфор­ма­ци­ја.­

Иа­ко­ исто­риј­ски­ раз­вој­ не­дво­сми­сле­но­ пред­ста­вља­ ди­на­мич­ку­ка­те­го­ри­ју,­он­ипак­у­се­бе­укљу­чу­је­и­од­ре­ђе­не­раз­вој­не­кон­стан­те.­Те­кон­стан­те­се­мо­гу­на­ћи­на­раз­ли­чи­тим­по­љи­ма,­у­до­ме­ну­со­ци­јал­не­струк­ту­ре,­еко­ном­ских­или­по­ли­тич­ких­од­но­са­али­и­кул­ту­ре­као­це­ли­не­или­у­по­је­ди­ним­ње­ним­сег­мен­ти­ма,­нпр.­ре­ли­ги­ји,­си­сте­му­вред­но­сти­и­др.­Ко­ли­ко­год­нам­се­чи­ни­ло­да­се­све­ме­ња,­увек­по­сто­ји­оно­не­што­што­жи­ла­во­одо­ле­ва­зу­бу­вре­ме­на­и­оп­ста­је­на­ду­ги­рок­ оне­мо­гу­ћа­ва­ју­ћи,­ ако­ не­ исто­риј­ске­ а­ оно­ бар­ крат­ко­роч­не,­ге­не­ра­циј­ске­дис­кон­ти­ну­и­те­те­и­раз­вој­не­ско­ко­ве.­У­скла­ду­с­тим­је­и­тран­зи­ци­ја­у­Ср­би­ји­би­ла­успо­ре­на­од­ре­ђе­ним­раз­вој­ним­кон­стан­та­ма.­Њих­је,­мо­жда,­по­нај­ви­ше­би­ло­у­со­ци­јал­ној­струк­ту­ри­и­кул­ту­ри,­али­та­ко­ђе­и­у­оста­лим­сег­мен­ти­ма­дру­штва.­У­да­љем­тек­сту­ће­не­што­ве­ћа­па­жња­би­ти­по­све­ће­на­кул­тур­ним­кон­стан­та­ма.

Ако­кул­ту­ру­од­ре­ди­мо­у­Хоф­ште­де­о­вом­(Hof­ste­de)­ма­ни­ру­као­ко­лек­тив­но­про­гра­ми­ра­ње­ума­ко­је­чла­но­ве­јед­ног­дру­штве­ног­ми­љеа­чи­ни­раз­ли­чи­тим­од­дру­гих­љу­ди3­те­ако­за­ње­ну­цен­трал­ну­тач­ку­узме­мо­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­та­да­је­са­свим­ре­ал­но­оче­ки­ва­ти­да­ће­се­у­до­ме­ну­вред­но­сти­на­ћи­кул­тур­не­кон­стан­те­ко­је­од­ре­ђу­ју­дух­ јед­ног­вре­ме­на­и­про­сто­ра,­тј.­дух­јед­ног­дру­штва.­Реч­је­о­вред­но­сти­ма­ко­је­оп­ста­ју­упр­кос­ра­ди­кал­ним­дру­штве­ним­про­ме­на­ма.­Шта­ви­ше,­у­исто­риј­ски­кон­крет­ним­си­ту­а­ци­ја­ма­ра­ди­кал­не­про­ме­не­мо­гу­под­ста­ћи­жи­ла­ву­твр­до­кор­ност­по­је­ди­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја.­Ти­ме­се­ула­зи­у­за­ча­ра­ни­круг­ме­ђу­соб­не­де­тер­ми­на­ци­је­уко­ре­ње­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­и,­не­рет­ко­ре­тро­град­ног,­раз­во­ја.

На­рав­но,­ сва­ко­по­је­ди­нач­но­дру­штво­има­сво­је­ спе­ци­фич­но­сти­и­да­би­се­раз­у­ме­ла­де­ша­ва­ња­у­ње­му­тре­ба­по­ћи­од­ње­го­вих­кул­тур­но­исто­риј­ских­спе­ци­фич­но­сти,­од­тра­ди­ци­о­нал­но­при­хва­ће­них­обра­за­ца­дру­штве­ног­по­на­ша­ња,­од­ло­кал­них­спе­ци­фич­но­сти,­ре­ли­ги­је,­ми­то­ло­ги­је,­на­ци­о­нал­ног,­ло­кал­ног­и­ре­ги­о­нал­ног­ка­рак­те­ра,­ко­ји­мо­гу­би­ти,­за­ви­сно­од­окол­но­сти,­за­раз­ли­чи­те­ет­нич­ке,­ре­ли­гиј­ске,­со­ци­јал­не­

2­ Ру­жи­ца,­ М.­ Др­жа­ва­ и/или­ тр­жи­ште­ ­­ нео­ли­бе­ра­ли­зам­ и/или­ со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­ у:­ Ка­ко­ гра­ђа­ни­ Ср­би­је­ ви­де­ тран­зи­ци­ју,­ при­ре­дио­Михаиловић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­31.

3­ Hof­ste­de,­G.­H.­(2001)­Cul­tu­re’s­Con­se­qu­en­ces:­Com­pa­ring­Va­lu­es,­Be­ha­vi­ors,­ In­sti­tu­ti­ons­and­Or­ga­ni­za­ti­ons­Ac­ross­Na­ti­ons,­Tho­u­sand­Oaks,­CA:­SA­GE­Pu­bli­ca­ti­ons,­р.­9.

Page 145: Култура у транзицији

335

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

и,­уоп­ште­кул­тур­не,­гру­пе­са­не­ког­про­сто­ра­исти,­слич­ни­али­и­бит­но­раз­ли­чи­ти.­

Круп­не­дру­штве­не,­еко­ном­ске­и­по­ли­тич­ке­про­ме­не,­ко­је­се­у­не­ко­ли­ко­по­след­њих­де­це­ни­ја­де­ша­ва­ју­у­Ср­би­ји,­и­те­ка­ко­су­се­од­ра­жа­ва­ле­на­тран­сфор­ма­ци­ју­си­сте­ма­вред­но­сти­уну­тар­ког­су­се­де­ша­ва­ли­и­ још­увек­се­де­ша­ва­ју­ве­ли­ки­обр­ти.­ Про­ме­не­ на­ кул­тур­ном­ пла­ну­ се­ ма­ни­фе­сту­ју­ кроз­ра­за­ра­ње­ вред­но­сног­ си­сте­ма,­ кри­зу­ иден­ти­те­та,­ раз­ли­чи­те­фру­стра­ци­је­и­пси­хо­ло­шка­оп­те­ре­ће­ња­пра­ће­на­осе­ћа­јем­бес­пер­спек­тив­но­сти.­Пр­ва­де­це­ни­ја­тран­зи­ци­је­је­пред­ста­вља­ла­пе­ри­од­ра­ди­кал­ног­од­ба­ци­ва­ња­ста­рог­ а­да­ се­но­во­још­увек­ни­је­офор­ми­ло.­С­јед­не­стра­не­су­вид­на­на­сто­ја­ња­раз­ли­чи­тих­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ких­сна­га­да­упра­вља­ју­про­це­си­ма­по­ли­тич­ке,­ еко­ном­ске­и­ кул­тур­не­ тран­сфор­ма­ци­је,­док­с­дру­ге­стра­не­по­сто­ји­те­жња­истих­ка­очу­ва­њу­ста­ту­са­кво,­или­пре­ци­зни­је­ре­че­но­ка­очу­ва­њу­по­сто­је­ћих­обра­за­ца­рас­по­де­ле­дру­штве­не­мо­ћи,­за­те­че­них­из­прет­ход­ног,­со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да,­ не­ би­ ли­ на­ тај­ на­чин­ омо­гу­ћи­ли/про­ду­жи­ли­очу­ва­ње­кон­тро­ле­над­кључ­ним­дру­штве­ним­то­ко­ви­ма­од­но­сно­оп­ста­ја­ње­у­овла­да­ва­њу­то­та­ли­те­том­дру­штве­них­од­но­са.­У­том­кон­тек­сту­им­је­би­ло­ва­жно­да­очу­ва­ју­ау­то­ри­тар­ни­вред­но­сни­по­глед­јер­је­на­ба­зи­ње­га­мо­гу­ће­но­ве­про­це­се­упа­ко­ва­ти­у­тра­ди­ци­о­нал­не­обра­сце­под­оправ­да­њем­да­се­ра­ди­о­„при­род­ном­ре­ду­ства­ри”.

Да­кле,­као­и­у­свим­дру­гим­обла­сти­ма­дру­штве­ног­жи­во­та,­та­ко­се­и­у­кул­ту­ри­мо­гу­на­ћи­од­ре­ђе­не­кон­стан­те,­кул­тур­не­кон­стан­те,­ко­је­обе­ле­жа­ва­ју­епо­хе,­ве­ко­ве,­ви­ше­ге­не­ра­циј­ске­пе­ри­о­де­и­ко­је­обез­бе­ђу­ју­кул­тур­ни­и­ду­хов­ни­кон­ти­ну­и­тет.­ Ра­ди­ се­ о­ кон­стан­та­ма­ ко­је­ обе­ле­жа­ва­ју­мен­та­ли­тет4­љу­ди­од­ре­ђе­ног­про­стор­но­вре­мен­ског­ло­ка­ли­те­та.­Не­ки­ау­то­ри­кон­стан­те­на­шег­мен­та­ли­те­та­ви­де­у­ди­на­ми­ци­суко­ба­два­ши­ро­ко­схва­ће­на­и,­у­прин­ци­пу,­не­пре­ци­зно­де­фи­ни­са­на­ен­ти­те­та­на­чи­јој­гра­ни­ци­се­на­ла­зи­мо­већ­ве­ко­ви­ма­–­Ис­то­ка­и­За­па­да.­Шу­шњић­на­сто­ји­да­кон­стан­те­на­шег­мен­та­ли­те­та­све­де­на­чвр­сте­обра­сце­(на­ци­о­нал­не,­по­ли­тич­ке­и­кул­тур­не)­ми­шље­ња,­ ве­ро­ва­ња­и­по­на­ша­ња,5­ чи­ме­пре­ци­зи­ра­ову­иде­ју­и­да­је­јој­кул­ту­ро­ло­шку­ди­мен­зи­ју­усва­ја­ју­ћи­Бро­де­ло­ву­кон­ста­та­ци­ју­да­се­ра­ди­о­пој­мо­ви­ма­ду­гог­тра­ја­ња.­У­ кон­тек­сту­ кул­ту­ро­ло­шких­ раз­ма­тра­ња­Шу­шњић­ из­два­ја­сле­де­ће­ком­по­нен­те:­тра­ди­ци­о­на­ли­зам,­ау­то­ри­тар­ни­мен­та­ли­тет,­по­ли­тич­ку­не/кул­ту­ру,­ан­ти­ин­те­лек­ту­а­ли­зам,­пред­ра­

4­ Вук­че­вић,­Д.­К.­(2003)­Иза­нор­ми:­со­ци­о­ло­шки­и­прав­ни­есе­ји,­Под­го­ри­ца:­ЦиД,­стр.­193.

5­ Шу­шњић,­Ђ.­ (2005)­Пре­пре­ке­на­пу­ту­раз­у­ме­ва­ња,­по­ве­ре­ња­и­по­ми­ре­ња,­у:­Ве­ра­–­зна­ње­–­мир,­при­ре­ди­ли­Си­тар­ски,­М.­и­Ву­чи­нић,­М.­Бе­о­град:­Бе­о­град­ска­отво­ре­на­шко­ла,­стр.­103.

Page 146: Култура у транзицији

336

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

су­де­и­не­по­сто­ја­ње­кри­тич­ке­јав­но­сти.­У­крај­њој­ли­ни­ји­би­све­по­ме­ну­то­мо­гло­да­се­све­де­на­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­та­р­ни­си­стем­вред­но­сти.­

Тра­ди­ци­о­на­ли­зам­ и­ ау­то­ри­тар­на­ свест­ и­ ау­то­ри­та­р­ни­ си­стем­вред­но­сти­се­ме­ђу­соб­но­под­у­пи­ру­и­по­др­жа­ва­ју­чи­не­ћи­та­ко­кул­ту­ро­ло­шки­син­дром­ко­ји­се­мо­же­сма­тра­ти­кул­тур­но­исто­риј­ском­ кон­стан­том­ са­вре­ме­ног­ до­ба­ на­ши­рем­про­сто­ру­ за­пад­ног­ Бал­ка­на.­ Ова­ кон­стан­та­ с­ јед­не­ стра­не­обез­бе­ђу­је­ вред­но­сни­кон­ти­ну­и­тет­и­по­ве­зу­је­ обра­сце­ми­шље­ња,­ве­ро­ва­ња­и­по­на­ша­ња­са­да­шње­са­прет­ход­ним­ге­не­ра­ци­ја­ма­а,­с­дру­ге­стра­не,­на­ло­кал­ном­ни­воу­успо­ра­ва­гло­бал­ну­ ди­на­ми­ку­ дру­штве­ног­ раз­во­ја.­ Сто­га­ их­ мо­же­мо­по­сма­тра­ти­ као­ кул­ту­ро­ло­шке­фак­то­ре­ ко­ји­ успо­ра­ва­ју­тран­зи­ци­ју­а­дру­штво­Ср­би­је­чи­не­на­из­глед­ста­тич­ним.­Ка­же­мо­на­из­глед­за­то­што­ди­на­ми­ка­дру­штве­ног­раз­во­ја­не­у­мит­но­те­че­иа­ко­се­очи­та­ва­као­ко­рак­у­ме­сту.­Исто­ри­ја­ је­жи­ва­струк­ту­ра­ко­ја­се­од­ви­ја­„ов­де­и­са­да”­ма­кар­ко­ли­ко­то­од­ви­ја­ње­би­ло­успо­ре­но­и­ма­кар­ко­ли­ко­из­гле­да­ло­ста­тич­но.­

Ау­то­ри­тар­ност­је­ви­ше­зна­чан­по­јам­и­он­се­мо­же­по­сма­тра­ти­и­као­пси­хо­ло­шко­свој­ство­ка­рак­те­ри­стич­но­за­по­је­дин­це­али­и­ као­ вред­но­сна­ ори­јен­та­ци­ја,­ чи­ме­до­би­ја­ не­дво­сми­сле­но­со­ци­о­ло­шку­ди­мен­зи­ју.­У­сва­ком­слу­ча­ју,­со­ци­о­ло­шка­и­ пси­хо­ло­шка­ ра­ван­ овог­ пој­ма­ су­ме­ђу­соб­но­ ком­пле­мен­тар­не­ и­ у­ ве­ли­кој­ ме­ри­ зна­чај­но­ по­ве­за­не­ са­ дру­гим­ дру­штве­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма.

По­јам­ау­то­ри­тар­но­сти­се­до­во­ди­у­ве­зу­са­ау­то­ри­те­том­и­од­но­си­ма­мо­ћи­у­дру­штву.­Он­у­исто­вре­ме­пред­ста­вља­и­дру­штве­ни­од­нос­ али­и­пси­хо­ло­шко­ста­ње­по­во­дом­дру­штве­них­од­но­са,­пре­ци­зни­је­од­но­са­мо­ћи­и­ау­то­ри­те­та.­С­об­зи­ром­да­је­ау­то­ри­тет­ви­ше­зна­чан­по­јам­то­је­ва­жно­пре­ци­зни­је­га­од­ре­ди­ти.­Нај­че­шће­се­под­њим­под­ра­зу­ме­ва­углед­или­ути­цај­ за­сно­ван­ на­ зна­њу­ и­ спо­соб­но­сти­ ко­ји­ им­пли­ци­ра­из­ве­сну­до­зу­ме­ро­дав­но­сти.6­Не­тре­ба­за­не­ма­ри­ти­ни­по­да­так­да­се­под­овим­пој­мом­че­сто­под­ра­зу­ме­ва­и­власт­(енгл.­the­authorities­–­др­жав­на­власт).­У­том­кон­тек­сту­из­ве­ден­по­јам­ ау­то­ри­тар­но­сти­ под­ра­зу­ме­ва­ ду­а­ли­зам­ не­де­мо­крат­ске­струк­ту­ре­ вла­да­ња­ ко­ју­ од­ли­ку­је­ зах­тев­ за­ бес­по­го­вор­ном­по­слу­шно­шћу­с­јед­не­стра­не­и­спрем­ност­на­пот­чи­ња­ва­ње­ау­то­ри­те­ту­с­дру­ге­стра­не.­Ра­ди­се­о­дво­смер­ном­ста­њу.­С­јед­не­ стра­не­ се­ ау­то­ри­тар­ност­ ис­ка­зу­је­ као­ при­хва­та­ње­ и­иде­а­ли­зо­ва­ње­прин­ци­па­хи­је­рар­хи­је­и­оних­ко­ји­су­на­хи­је­рар­хиј­ски­ви­шим­по­зи­ци­ја­ма­као­и­по­ко­ра­ва­ње­ис­ти­ма­а,­с­дру­ге­стра­не,­као­до­ми­на­ци­ја­над­они­ма­ко­ји­су­на­хи­је­

6­ Клајн,­И.­и­Шип­ка,­М.­(2006)­Ве­ли­ки­реч­ник­стра­них­ре­чи­и­из­ра­за,­Но­ви­Сад:­Про­ме­теј

Page 147: Култура у транзицији

337

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

рар­хиј­ски­ни­жим­по­зи­ци­ја­ма­и­оче­ки­ва­ње­њи­хо­ве­по­кор­но­сти.­Реч­је­о­ста­би­ли­зо­ва­ној­и­трај­ној­спрем­но­сти­на­та­кво­по­на­ша­ње­уз­уве­ре­ње­да­је­оно­при­род­но,­ис­прав­но­и­дру­штве­но­по­жељ­но.­Ње­га­пра­ти­и­ге­не­рал­но­обо­жа­ва­ње­мо­ћи­и­ау­то­ри­те­та.7

Већ­су­пр­ва­ис­тра­жи­ва­ња­ау­то­ри­та­р­но­сти­до­шла­до­за­кљу­ча­ка­ да­ је­ ова­ по­ве­за­на­ са­ број­ним­ дру­штве­ним­ по­ја­ва­ма­ме­ђу­ ко­ји­ма­ зна­чај­но­ме­сто­ за­у­зи­ма­ју­ пред­ра­су­де,­ ан­ти­се­ми­ти­зам,­ ет­но­цен­три­зам,­ кон­фор­ми­зам,­ при­хва­та­ње­ де­струк­тив­них­и­дру­гих­иде­о­ло­ги­ја­(као­што­су­нпр.­фа­ши­зам,­по­ли­тич­ко­еко­ном­ски­ кон­зер­ва­ти­ви­зам,­ а­ то­ме­ би­смо­ мо­гли­до­да­ти­и­ко­му­ни­зам­али­и­дру­ге­по­ли­тич­ко­иде­о­ло­шке­систе­ме).8

У­ис­тра­жи­ва­њи­ма­Адор­на­и­са­рад­ни­ка­се­по­ла­зи­од­то­га­да­ау­то­ри­тар­ни­ син­дром­ на­ста­је­ у­ од­брам­бе­ној­ иден­ти­фи­ка­ци­ји­ са­ стро­гим­оцем­као­ агре­со­ром­ те­да­ се­иде­а­ли­за­ци­ја­ау­то­ри­те­та­оца­ка­сни­је­пре­но­си­и­на­оста­ле­ау­то­ри­те­те­у­дру­штву.­По­ње­го­вом­ту­ма­че­њу,­ ау­то­ри­тар­ност­као­пси­хо­ло­шка­по­сле­ди­ца­по­ро­дич­ног­на­си­ља­над­де­цом­се­ма­ни­фе­сту­је­као­по­ти­сну­та­агре­сив­ност­ко­ја­се­углав­ном­ис­по­ља­ва­пре­ма­мар­ги­нал­ним­гру­па­ма­и­по­је­дин­ци­ма­тј.­пре­ма­они­ма­ко­ји­има­ју­ни­жи­ста­тус­и­ма­њу­дру­штве­ну­моћ­те­сто­га­по­сто­ји­и­бли­ска­ве­за­ау­то­ри­тар­но­сти­и­пред­ра­су­да.­До­ве­де­но­уве­зу­са­ау­то­ри­тар­но­шћу,­пред­ра­су­де­су­део­ши­рег­кул­тур­но­иде­о­ло­шког­кон­тек­ста­ те­ је­ скло­ност­по­је­ди­на­ца­ка­при­хва­та­њу­од­ре­ђе­не­иде­о­ло­ги­је­и­њој­од­го­ва­ра­ју­ћих­ау­то­ри­те­та­у­ зна­чај­ној­ ко­ре­ла­ци­ји­ са­ње­го­вим­пси­хо­ло­шким­по­тре­ба­ма­и­цр­та­ма­лич­но­сти.­

Адор­но­ ов­де­ пре­на­гла­ша­ва­ зна­чај­ пси­хо­ло­шких­ чи­ни­ла­ца­на­ра­чун­со­ци­јал­них.­Про­блем­је­у­то­ма­што­је­Адор­но­ва­ска­ла­ау­то­ри­тар­но­сти­има­ла­пр­во­бит­ну­на­ме­ру­да­ме­ри­трај­не­ка­рак­те­ри­сти­ке­лич­но­сти­ко­је­опре­де­љу­ју­скло­ност­ка­при­хва­та­њу­фа­ши­стич­ке­иде­о­ло­ги­је.­Ка­сни­ја­ис­тра­жи­ва­ња­су­оспо­ри­ла­те­зу­да­Адор­но­ва­ска­ла­ме­ри­ду­бо­ко­уса­ђе­не­цр­те­лич­но­сти.­Рот­и­Ха­вел­ка9­сма­тра­ју­да­је­реч­о­про­ши­ре­ним­нор­ма­ма­и­ста­во­ви­ма­тра­ди­ци­о­нал­не­кул­ту­ре.­У­том­кон­тек­сту­до­из­ра­жа­ја­до­ла­зи­не­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­ау­то­ри­те­ту­и­чвр­стој­хи­је­рар­хи­ји­и­не­кри­тич­ко­за­сту­па­ње­пра­ва­

7­ Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­ за­ ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­89.

8­ Ador­no,­T.­(1950)­The­Au­to­ri­ta­rian­Per­so­na­lity,­Nеw­York:­Har­per.9­ Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­омла­ди­не.­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­пси­хо­ло­ги­ју­и­ИДН.

Page 148: Култура у транзицији

338

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

но­си­ла­ца­ау­то­ри­те­та­да­зах­те­ва­ју­бес­по­го­вор­ну­по­корност10,­од­но­сно­ до­ из­ра­жа­ја­ до­ла­зи­ пре­у­ве­ли­ча­ва­ње­ зна­ча­ја­ ау­то­рите­та,­во­ђа­и­хи­је­рар­хи­је.11­Б.­Ку­зма­но­вић­на­ла­зи­да­је­нај­зна­чај­ни­ја­ ком­по­нен­та­ пој­ма­ ау­то­ри­тар­но­сти­ не­кри­тич­ко­при­хва­та­ње­ау­то­ри­те­та­и­прин­ци­па­хи­је­рар­хи­је,­за­тим­не­то­ле­рант­ност­пре­ма­они­ма­ко­ји­ми­сле­и­по­на­ша­ју­се­дру­га­чи­је­од­ве­ћи­не­тј­ко­ји­кр­ше­кон­вен­ци­о­нал­не­нор­ме.12

У­со­ци­о­ло­шком­кон­тек­сту,­по­ме­ну­та­ска­ла­ме­ри­ста­во­ве­и­уве­ре­ња­ка­рак­те­ри­стич­не­за­раз­ли­чи­те­кул­ту­ре.­У­кул­ту­ра­ма­ко­је­мо­же­мо­ сма­тра­ти­ ау­то­ри­тар­ним­не­ки­од­ових­ ста­во­ва­има­ју­ ка­рак­тер­оп­ште­ва­же­ћих­исти­на­док­ се­не­ки­од­њих­мо­гу­сма­тра­ти­оп­штим­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­па­три­јар­хал­ног­ тра­ди­ци­о­на­ли­зма.­Н.­ Рот­ и­Н.­Ха­вел­ка­ сма­тра­ју­ да­ је­ов­де­ оправ­да­но­ го­во­ри­ти­ о­ то­ме­ да­ зна­тан­ део­ тврд­њи­ из­Адор­но­ве­ска­ле­пред­ста­вља­ра­ши­ре­на­и­оп­ште­при­хва­ће­на­уве­ре­ња,­у­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки­ори­јен­ти­са­ним­кул­ту­ра­ма,­о­од­ре­ђе­ним­дру­штве­ним­по­ја­ва­ма­и­од­но­си­ма.­Та­уве­ре­ња­по­себ­но­по­др­жа­ва­ју­по­је­дин­ци­ко­ји­не­ма­ју­до­вољ­но­ши­ро­ко­обра­зо­ва­ње,­на­ро­чи­то­у­обла­сти­дру­штве­них­и­ху­ма­ни­стич­ких­на­у­ка.13­

Сто­га­је­и­ре­ал­но­да­се­на­ис­тој­тач­ки­со­ци­јал­ног­про­сто­ра,­у­исто­вре­ме,­на­ђу­ау­то­ри­тар­на­суб­ма­сив­ност­(пре­ма­они­ма­ко­ји­за­у­зи­ма­ју­хи­је­рар­хиј­ски­ви­ше­по­зи­ци­је)­и­ау­то­ри­тар­на­до­ми­нант­ност­ и­ агре­сив­ност­ (пре­ма­ они­ма­ ко­ји­ за­у­зи­ма­ју­хи­је­рар­хиј­ски­ ни­же­ по­зи­ци­је).­ Овим­ прин­ци­пом­ но­си­о­ци­ау­то­ри­те­та­за­се­бе­обез­бе­ђу­ју­пот­чи­ња­ва­ње­оних­ко­ји­су­на­ни­жим­хи­је­рар­хиј­ским­по­зи­ци­ја­ма­док­ови­дру­ги­се­би­отва­ра­ју­про­стор­за­усме­ра­ва­ње­не­за­до­вољ­ства­и­по­себ­но­агре­сив­но­сти­ка­они­ма­на­са­мом­дну­хи­је­рар­хи­је­али,­што­је­још­зна­чај­ни­је,­и­ка­раз­ли­чи­тим­ма­њи­на­ма­и­мар­ги­на­ли­зо­ва­ним­гру­па­ма­и­по­је­дин­ци­ма.­Овим­се­отвара­про­стор­за­раз­у­ме­ва­ње­фе­но­ме­на­ма­се,­го­ми­ле,­„де­ша­ва­ња­на­ро­да”­и­слич­них­по­ја­ва­ко­је­су­обе­ле­жи­ле­увод­у­про­ме­не­као­и­сам­по­че­так­

10­Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­као­со­ци­јал­ноп­си­хол­шка­ка­рак­те­ри­сти­ка,­у:­Дру­штве­ни­ка­рак­тер­и­дру­штве­не­про­ме­не­у­све­тлу­на­ци­о­нал­них­су­ко­ба,­при­ре­ди­ли­Го­лу­бо­вић,­З.,­Ку­зма­но­вић,­Б.­и­Ва­со­вић,­М.­(1995)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­ за­Фи­ло­зо­фи­ју­ и­ дру­штве­ну­ те­о­ри­ју­ и­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­61­95.

11­Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­ за­ ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­91.

12­Ку­зма­но­вић,­ Б.­ Ау­то­ри­тар­ност­ у:­ Ра­за­ра­ње­ дру­штва,­ Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­М.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­160.

13­Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­ омла­ди­не.­ Бе­о­град:­ Ин­сти­тут­ за­ пси­хо­ло­ги­ју­ и­ ИДН,­ стр.­153­154.

Page 149: Култура у транзицији

339

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

дру­штве­них­ тран­сфор­ма­ци­ја­ то­ком­осам­де­се­тих­и­ де­ве­де­се­тих­го­ди­на­XX­ве­ка.

На­на­шем­про­сто­ру­је,­у­ду­го­роч­ној­пер­спек­ти­ви,­ура­ђен­ве­ћи­број­ис­тра­жи­ва­ња­ау­то­ри­тар­но­сти­и­сва­та­ис­тра­жи­ва­ња­ука­зу­ју­да­је­ау­то­ри­тар­ност­ре­ла­тив­но­трај­на­ка­рак­те­ри­сти­ка­са­вре­ме­ног­кул­тур­но­и­сто­риј­ског­кон­тек­ста­те­да­ је­зна­чај­но­по­ве­за­на­са­мно­гим­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­ко­је­при­па­да­ју­кру­гу­па­три­јар­хал­ног­тра­ди­ци­о­на­ли­зма­а­ко­је­су­и­те­ка­ко­при­сут­не­као­дру­штве­на­ре­ал­ност­са­вре­ме­ног­до­ма­ћег­кон­тек­ста.­Шта­ви­ше,­мо­же­се­твр­ди­ти­да­је­про­стор­за­пад­ног­Бал­ка­на­ко­јем­при­па­да­ју­ка­ко­Ср­би­ја­та­ко­и­ве­ћи­број­др­жа­ва­по­те­клих­из­бив­ше­СФР­Ју­го­сла­ви­је,­то­ком­но­ви­јег­пе­ри­о­да,­при­па­дао­зо­ни­са­нај­ве­ћом­из­ме­ре­ном­ау­то­ри­тар­но­шћу­у­Евро­пи.14

Ан­ти­се­ми­ти­зам­ ко­ји­ се­ по­ја­вљу­је­ као­ ком­по­нен­та­ ау­то­ри­тар­но­сти­ у­ Адор­но­вом­ ис­тра­жи­ва­њу­ је­ по­ве­зан­ са­ ет­но­цен­три­змом­и­по­ли­тич­ким­кон­зер­ва­ти­ви­змом­и­он­се­мо­же­по­сма­тра­ти­као­по­се­бан­слу­чај­ет­но­цен­три­зма.­То­зна­чи­да­Је­вре­ји­(као­ет­нич­ка­гру­па)­ни­су­од­су­штин­ске­ва­жно­сти­за­фа­ши­стич­ку­ иде­о­ло­ги­ју.­ Ако­ ан­ти­се­ми­ти­зам­ по­сма­тра­мо­као­од­раз­ка­ко­ду­бљих­по­ри­ва­и­кон­фли­ка­та­у­лич­но­сти­та­ко­и­уну­тра­шњих­дру­штве­них­про­тив­реч­но­сти­не­мач­ког­дру­штва­од­пре­Дру­гог­свет­ског­ра­та­та­да­до­ла­зи­мо­до­за­кључ­ка­да­објек­ти­пред­ра­су­да­мо­гу­би­ти­ме­ђу­соб­но­за­мен­љи­ви­у­за­ви­сно­сти­ од­ да­тих­ дру­штве­них­ окол­но­сти.­Ан­ти­се­ми­ти­зам­се­ов­де­по­ја­вљу­је­са­мо­као­ва­ри­ја­ци­ја­на­те­му­ет­но­цен­три­зма,­шта­ви­ше­он­је­са­мо­пр­ви­ко­рак­ка­ис­ка­зи­ва­њу­не­тр­пе­љи­во­сти­ка­дру­гим­ма­њин­ским­гру­па­ма.­Те­ма­њин­ске­гру­пе­не­мо­ра­ју­би­ти­са­мо­ет­нич­ке­(или­ре­ли­гиј­ске)­гру­пе­већ­мо­гу­би­ти­и­со­ци­јал­не,­еко­ном­ске,­кул­тур­не,­сек­су­ал­не­и­дру­ге­ма­њи­не.­Не­то­ле­рант­не­иде­о­ло­ги­је­су­скло­не­да­тра­же­и­из­ми­шља­ју­не­при­ја­те­ље­чак­и­ та­мо­ где­их­при­род­но­не­ма,­те­да­си­сте­мат­ски­гра­де­и­ши­ре­пред­ра­су­де­о­њи­ма.­На­рав­но,­од­та­квих­пред­ра­су­да­нерет­ко­се­огра­ђу­ју­али­их­ипак­пре­ћут­но­при­хва­та­ју­и­по­др­жа­ва­ју.­

То­ком­чи­та­вог­со­ци­ја­ли­стич­ког­пе­ри­о­да­смо­мо­гли­ви­де­ти­ка­ко­вла­да­ју­ћа­иде­о­ло­ги­ја­из­ми­шља­не­при­ја­те­ље­свих­бо­ја­и­идеј­них­ори­јен­та­ци­ја.­Рас­па­дом­со­ци­ја­ли­зма­и­ ју­го­сло­вен­ске­др­жа­ве­та­прак­са­се­на­ста­ви­ла.­Раз­ли­ка­је­са­мо­у­то­ме­што­се­про­ме­нио­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­оквир­али­се­ни­је­про­ме­нио­ши­ри­ вред­но­сни­ кон­текст.­И­да­ље­ се­ оста­ло­на­те­ре­ну­ ау­то­ри­тар­но­тра­ди­ци­о­нал­ног­мо­де­ла.­Из­ме­ње­ни­ су­иден­ти­фи­ка­ци­о­ни­окви­ри.­Ју­го­сло­вен­ство­се­вр­ло­бр­зо­ис­

14­Stan­kov,­L.­(1977)­So­me­Ex­pe­ri­en­ces­with­the­F­sca­le­in­Yugo­sla­via,­Bri­tish­Jo­ur­nal­of­So­cial­and­Cli­ni­cal­Psi­ho­logy­2,­vol.­XVI.

Page 150: Култура у транзицији

340

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

то­пи­ло­а­упра­жње­но­ме­сто­је­за­у­зе­ла­на­ци­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја.­У­скла­ду­с­тим­су­из­ме­ње­ни­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­не­при­ја­те­љи.­Са­да,­до­ју­че­брат­ски­на­ро­ди­по­ста­ју­не­при­ја­те­љи­до­кр­ви.­До­ју­че­ин­кри­ми­ни­са­не­ет­но­цен­трич­не­иде­о­ло­ги­је­са­да­по­ста­ју­со­ци­јал­но­при­хва­тљи­ве,­по­жељ­не­па­чак­и­под­ра­зу­ме­ва­ју­ће.

На­по­ли­тич­кој­сце­ни­је­јед­но­пар­тиј­ски­си­стем­за­ме­њен­по­ли­тич­ким­ плу­ра­ли­змом.­ Тр­жи­ште,­ као­ тран­зи­ци­о­на­ но­ви­на,­ се­ пр­во­ по­ја­ви­ло­ у­ по­ли­тич­ком­ под­си­сте­му­ дру­штва.­По­ли­тич­ко­ тр­жи­ште­ је­ на­ све­тло­ да­на­ из­не­ло­ ле­гал­ност­али­не­и­ле­ги­тим­ност­по­ли­тич­ког­плу­ра­ли­зма.­Ау­то­ри­тар­но­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки­дру­штве­ни­кон­текст­ је­ре­зул­ти­рао­по­ја­вом­ме­ђу­соб­но­не­тр­пе­љи­вих­иде­о­ло­ги­ја­и­по­ли­ти­ка,­с­јед­не­стра­не,­и­по­ја­вом­ве­ћег­бро­ја­ха­ри­змат­ских­во­ђа­као­ре­пре­зен­та­на­та­раз­ли­чи­тих­по­ли­ти­ка­и­иде­о­ло­ги­ја,­с­дру­ге­стра­не.­По­чет­ком­де­ве­де­се­тих­ су­на­ јав­ној­ сце­ни­до­ми­ни­ра­ли­ ха­ри­зма­тич­ни­ на­ци­о­на­ли­сти,­ тек­ ка­сни­је,­ сре­ди­ном­де­ве­де­се­тих­ ет­но­цен­три­зам­ пре­ста­је­ да­ бу­де­ до­ми­нан­тан­иде­о­ло­шко­по­ли­тич­ки­оквир.­Та­да­по­чи­њу­да­ја­ча­ју­и­дру­ге­иде­о­ло­шке­ ори­јен­та­ци­је.­ Тен­ден­ци­ја­ ка­ по­што­ва­њу­ ха­ри­змат­ског­во­ђе­ука­зу­је­на­чи­ње­ни­цу­да­се­ау­то­ри­тар­ни­вред­но­сни­кон­текст­све­вре­ме­одр­жа­ва­као­кон­стан­та­а­пре­ла­зак­на­ет­но­цен­трич­не­обра­сце­то­са­мо­по­твр­ђу­је.

Ет­но­цен­три­зам,­ као­ вред­но­сни­ оквир,­ пред­ста­вља­ по­глед­на­ свет­ пре­ма­ ко­јем­ се­ соп­стве­на­ ет­нич­ка­ гру­па­ ста­вља­ у­цен­тар­око­ко­јег­је­цео­свет­ор­га­ни­зо­ван.15­Соп­стве­на­ет­нич­ка­гру­па­се­по­сма­тра­као­оп­шти­ре­фе­рент­ни­оквир­и­ме­ра­вред­но­сти.­Да­кле,­ет­но­цен­три­зам­се­мо­же­од­ре­ди­ти­као­си­стем­по­ве­за­них­ста­во­ва­ко­ји­на­гла­ша­ва­ју­се­лек­тив­ност,­при­стра­сност­и­ме­ђу­соб­но­не­по­ве­ре­ње­у­од­но­си­ма­при­пад­ни­ка­раз­ли­чи­тих­ет­нич­ких­гру­па,­те­као­пре­на­гла­ша­ва­ње­вред­но­сти­соп­стве­не­ет­нич­ке­гру­пе­и­ње­но­до­жи­вља­ва­ње­као­про­ши­ре­не­по­ро­ди­це­уз­при­су­ство­осе­ћа­ја­оп­ште­угро­же­но­сти­али­и­су­пер­и­ор­но­сти­и­пред­ра­су­да­пре­ма­дру­гим­ет­нич­ким­гру­па­ма,­као­и­по­тре­бе­за­на­ци­о­нал­ном­хо­мо­ге­ни­за­ци­јом.16­Ау­то­ри­тар­ност­и­ет­но­цен­три­зам­ је­су­у­бли­ској­али­не­и­у­јед­но­знач­ној­по­ве­за­но­сти.­И­ јед­на­и­дру­га­по­ја­ва­су­по­ве­за­не­са­ве­ли­ким­бро­јем­кул­тур­но­исто­риј­ских,­еко­ном­ских,­со­ци­јал­но­по­ли­тич­ких,­ пси­хо­ло­шких­ али­ та­ко­ђе­ и­ ис­ку­стве­них,­си­ту­а­ци­о­них­и­дру­гих­чи­ни­ла­ца.

15­Уза­ре­виц,­Ц.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Со­ци­о­ло­шки­реч­ник,­при­ре­ди­ли­Ми­ми­ца,­А.­и­Бог­да­но­вић,­М.­(2007),­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке,­стр.­126.

16­Шрам,­ З.­ (2002)­Ди­мен­зи­је­ ет­но­цен­три­зма­ и­ на­ци­о­нал­на­ при­пад­ност,­Дру­штве­на­ис­тра­жи­ва­ња­1,­стр.­16­17.

Page 151: Култура у транзицији

341

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Реч­ ет­но­цен­три­зам­ пр­ви­ је­ упо­тре­био­ Сам­нер17­ (Sum­ner)­под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи­ под­ њом­ тен­ден­ци­ју­ иде­а­ли­зо­ва­ња­ соп­стве­не­гру­пе­ко­ја­се­сма­тра­су­пер­и­ор­ном­у­од­но­су­на­оста­ле­гру­пе,­чи­је­се­вред­но­сти­обич­но­ни­по­да­шта­ва­ју.­Дру­га­чи­је­ре­че­но,­соп­стве­ни­на­род­се­уз­ди­же­на­пи­је­де­стал­све­та­пра­вих­вред­но­сти­и­слу­жи­као­ре­фе­рент­ни­оквир­ка­ко­за­оце­ну­соп­стве­не­ вред­но­сти­ та­ко­и­ за­оце­ну­вред­но­сти­ свих­дру­гих­из­че­га­оче­ки­ва­но­сле­ди­ис­ти­ца­ње­вред­но­сти­соп­стве­не­у­од­но­су­на­дру­ге­ет­нич­ке­гру­пе.­Ет­но­цен­три­зам­се,­на­овај­на­чин,­по­ја­вљу­је­као­из­раз­ко­лек­тив­ног­са­мо­љу­бља­и­его­цен­три­зма­ко­ји­мо­гу­да­се­про­те­жу­све­до­отво­ре­ног­ис­ка­зи­ва­ња­не­тр­пе­љи­во­сти­и­мр­жње­пре­ма­дру­гим­ет­нич­ким­гру­па­ма.18­

Ве­за­ ет­но­цен­три­зма­и­ау­то­ри­тар­но­сти­на­на­шем­про­сто­ру­је­ утвр­ђе­на­ још­ у­ ис­тра­жи­ва­њу­ из­ 1973.­ (Рот­ и­Ха­вел­ка),­по­ред­ау­то­ри­тар­но­сти,­ ет­но­цен­три­зам­ је­био­у­по­зи­тив­ној­ко­ре­ла­ци­ји­ и­ са­ по­зи­тив­ним­ вред­но­ва­њем­ ре­ли­ги­о­зно­сти,­ау­то­кра­ти­је,­не­рав­но­прав­но­сти­по­ло­ва­и­оста­лих­ком­по­нен­ти­тра­ди­ци­о­нал­ног­по­гле­да­на­свет,­уз­на­по­ме­ну­да­се­ни­је­мо­гао­ утвр­ди­ти­ ре­до­след­ де­тер­ми­на­ци­је­ ових­ вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­већ­са­мо­њи­хо­ва­ме­ђу­за­ви­сност.

То­се­упра­во­и­по­ка­за­ло­на­де­лу­уо­чи­и­по­чет­ком­тран­зи­ци­је­а­по­сле­ди­це­се­про­те­жу­све­до­да­на­шњих­да­на.­Та­да­су­се­по­ја­ви­ли­иде­о­ло­зи­но­вих­по­ли­ти­ка­ко­ји­су­про­па­ги­ра­ли­тврд­ње­да­ме­ђу­по­је­ди­ним­на­ро­ди­ма­по­сто­ји­чак­и­ге­нет­ска­мр­жња.­То­су­би­ли­тре­ну­ци­отво­ре­не­дру­штве­не­кри­зе­ко­ји­ма­ су­по­го­до­ва­ле­при­јем­чи­ве­ ра­ци­о­на­ли­за­ци­је­ еви­дент­ног­дру­штве­ног­ха­о­са.­С­об­зи­ром­на­до­не­дав­ни­ви­ше­на­ци­о­нал­ни­кон­текст,­би­ло­је­нај­јед­но­став­ни­је­из­вр­ши­ти­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју­кри­зе­тврд­ња­ма­да­је­дан­на­род­мр­зи­или­екс­пло­а­ти­ше­дру­ги.­Ау­то­ри­тар­ност­се­ту­по­ја­ви­ла­као­мен­тал­ни­склоп­по­је­ди­на­ца­али­и­као­вред­но­сни­оквир­ко­ји­је­по­др­жао­при­хва­та­ње­ ет­но­цен­три­зма­ као­ под­ра­зу­ме­ва­ју­ће­ ра­ци­о­на­ли­за­ци­је­гло­бал­не­дру­штве­не­кри­зе.

Не­ тре­ба­ по­себ­но­ ко­мен­та­ри­са­ти­ тврд­њу­ да­ су­ пре­ди­спо­зи­ци­је­дру­штве­ног­по­на­ша­ња­са­др­жа­не­ка­ко­у­лич­ним­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­по­је­ди­на­ца­та­ко­и­у­гло­бал­ним­и­ло­кал­ним­вред­но­сним­ори­јен­та­ци­ја­ма­при­сут­ним­у­ши­рем­дру­штве­ном­окру­же­њу.­Ово­ме­ тре­ба­до­да­ти­и­ си­ту­а­ци­о­не­фак­то­ре­ко­ји,­ у­ зна­чај­ној­ ме­ри,­ у­ са­деј­ству­ са­ прет­ход­но­ по­ме­ну­тим­осо­би­на­ма­лич­но­сти­и­си­сте­мом­вред­но­сти­до­при­но­се­

17­Sum­ner,­W.­G.­(1906)­Folk­ways:­a­study­of­the­so­ci­o­lo­gi­cal­im­por­tan­ce­of­usa­ges,­man­ners,­cu­stoms,­mo­res,­and­mo­rals,­Bo­ston:­Ginn­and­Co.

18­Ма­тић,­М.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Ен­ци­кло­пе­ди­ја­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­(1993),­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја,­стр.­310­315.

Page 152: Култура у транзицији

342

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

форми­ра­њу­ин­ди­ви­ду­ал­них­и­ко­лек­тив­них­иден­ти­те­та.­За­ви­сно­од­то­га­на­ко­ји­на­чин­ће­се­сви­по­ме­ну­ти,­а­и­мно­ги­дру­ги,­фак­то­ри­со­ци­јал­не­сре­ди­не­уком­би­но­ва­ти­у­лич­не­и­ко­лек­тив­не­иден­ти­те­те­за­ви­си­да­ли­ће­ти­иден­ти­те­ти­би­ти­отво­ре­ни­или­за­тво­ре­ни­за­ко­му­ни­ка­ци­ју­са­дру­ги­ма­и­дру­га­чи­ји­ма­тј.­да­ли­ће­би­ти­при­јем­чи­ви­за­при­хва­та­ње­раз­ли­ка­и­ра­зних­ со­ци­јал­них­ино­ва­ци­ја,­ од­но­сно­да­ли­ће­би­ти­то­ле­рант­ни.19

На­на­шем­про­сто­ру­тран­зи­ци­ја­је­по­кре­ну­та­рас­па­дом­бив­ше­ Ју­го­сла­ви­је.­ Исто­вре­ме­но­ се­ за­хук­та­вао­ и­ про­цес­ на­ци­о­нал­ног­бу­ђе­ња­ко­ји­ је­по­чео­знат­но­пре­рас­па­да­СФРЈ.­Број­на­ис­тра­жи­ва­ња­на­ци­о­нал­них­од­но­са­оба­вље­на­уо­чи­и­у­вре­ме­рас­па­да­за­јед­нич­ке­др­жа­ве­ка­жу­да­је­та­да­још­увек­би­ла­зна­чај­но­при­сут­на­ју­го­сло­вен­ска­па­и­европ­ска­иден­ти­фи­ка­ци­ја­гра­ђа­на.20­Го­то­во­да­не­ма­по­тре­бе­до­ка­зи­ва­ти­да­се­она­за­ве­о­ма­крат­ко­вре­ме­из­гу­би­ла­и­пре­то­чи­ла­у­на­ци­о­нал­ну­па­и­ло­кал­ни­и­ре­ги­о­нал­ну­иден­ти­фи­ка­ци­ју.­

У­том­кон­тек­сту­се­окре­та­ње­од­ју­го­сло­вен­ског­и­европ­ског­иден­ти­те­та­ ка­ на­ци­о­нал­ном­мо­же­ схва­ти­ти­ као­по­сле­ди­ца­ви­ше­фак­то­ра­ме­ђу­ко­ји­ма­се­мо­гу­из­дво­ји­ти­тра­ди­ци­о­нал­но­и­па­три­јар­хал­но­кул­тур­но­на­сле­ђе,­на­сле­ђе­ау­то­ри­тар­ног­ре­жи­ма­ со­ци­ја­ли­стич­ког­ и­ пред­со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да­као­и­ра­зни­си­ту­а­ци­о­ни­фак­то­ри.21­Ра­ди­се­о­ре­гре­сив­ном­про­це­су­об­на­вља­ња­тра­ди­ци­о­нал­не­све­сти­а­исту­ка­рак­те­ри­шу­ ори­јен­та­ци­ја­ ка­ при­мар­ним­ гру­па­ма,­ ко­лек­ти­ви­зам,­уну­таргру­пна­хо­мо­ге­ни­за­ци­ја­и­за­тво­ре­ност,­пре­на­гла­ша­ва­ње­зна­ча­ја­ет­нич­ке­при­пад­но­сти.­

Со­ци­о­струк­ту­рал­ну­ сли­ку­на­шег­ дру­штва­ с­ по­чет­ка­ от­по­чи­ња­ња­ тран­зи­ци­је­ обе­ле­жа­ва­ зна­чај­но­ при­су­ство­ гру­па­при­јем­чи­вих­за­тра­ди­ци­о­нал­ни­вред­но­сни­си­стем­(ру­рал­но­ста­нов­ни­штво,­ ни­ско­обра­зо­ва­ни,­ ста­ри­ја­ по­пу­ла­ци­ја).­ Ра­ди­ се­ о­ сег­мен­ти­ма­ по­пу­ла­ци­је­ ко­ји­ кроз­ про­це­се­ де­а­гра­ри­за­ци­је,­ ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је­ и­ ур­ба­ни­за­ци­је­ ни­су­ ус­пе­ли­да­ се­при­ла­го­де­мо­дер­ни­за­циј­ским­ то­ко­ви­ма­ те­ су­и­да­ље­на­ста­ви­ли­да­жи­ве­по­обра­сци­ма­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва.­Рас­пад­со­ци­ја­ли­стич­ког­по­рет­ка­је­за­њих­са­мо­пред­ста­вљао­вра­ћа­ње­у­ко­ло­те­чи­ну­њи­ма­по­зна­тог­на­чи­на­жи­во­та.­Чак­се­

19­Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2008)­Ко­лек­тив­на­ис­ку­ства­мла­дих­у­пе­рио­ду­по­ли­тич­ке­не­ста­бил­но­сти­и­про­ме­не­окви­ра­ко­лек­тив­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­на­про­сто­ру­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­4,­год.­XLII,­стр.­510.

20­Ба­ће­вић,­Љ.­ (ур)­ (1991)­Ју­го­сла­ви­ја­на­кри­зној­пре­крет­ни­ци,­Бе­о­град:­ИДН

21­Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2011)­Де­мо­крат­ске­про­ме­не­у­Ср­би­ји­и­про­цес­де­ет­ни­фи­ка­ци­је­дру­штве­не­све­сти,­Го­ди­шњак­бр.­5,­Фа­кул­тет­по­ли­тич­ких­на­у­ка,­стр.­105.

Page 153: Култура у транзицији

343

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

и­је­дан­број­оних­ко­ји­би,­по­ло­ги­ци­ства­ри,­тре­ба­ло­да­бу­ду­оријенти­са­ни­ка­мо­дер­ни­за­циј­ским­вред­но­сти­ма­окре­нуо­на­ци­о­нал­ној­ иден­ти­фи­ка­ци­о­ној­ма­три­ци­ ко­ја­ је­ у­ том­мо­мен­ту­за­мно­ге­пред­ста­вља­ла­уто­чи­ште­ко­је­ну­ди­си­гур­ност­у­тур­бу­лент­ним­вре­ме­ни­ма.

Је­дан­од­ве­ли­ких­про­бле­ма­ве­за­них­за­про­цес­от­по­чи­ња­ња­круп­них­дру­штве­них­про­ме­на­би­ла­је­њи­хо­ва­сти­хиј­ност­и­не­кон­зи­стент­ност.­М.­Ва­со­вић­и­М.­Гли­го­ри­је­вић­при­ме­ћу­ју­да­ је­про­цес­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­у­Ср­би­ји­у­не­ким­сег­мен­ти­ма­био­ве­о­ма­по­ја­чан­(нпр.­на­ци­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја),­у­не­ким­уме­рен­(кон­фе­си­о­нал­на­иден­ти­фи­ка­ци­ја)­док­у­не­ким­аспек­ти­ма­ни­је­био­ви­дан­би­ло­ка­кав­об­лик­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­(нпр.­пи­та­ње­пол­не­рав­но­прав­но­сти).22­То­зна­чи­да­и­по­ред­вид­ног­по­ра­ста­број­них­мо­дер­ни­за­циј­ских­тен­ден­ци­ја­из­пе­ри­о­да­со­ци­ја­ли­зма­(тех­нич­ка­мо­дер­ни­за­ци­ја,­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја,­ур­ба­ни­за­ци­ја,­по­ве­ћа­на­со­цио­про­стор­на­мо­бил­ност,­екс­пан­зи­ја­обра­зо­ва­ња­и­сл.)­ни­је­до­шло­до­ зна­чај­не­ кул­тур­не­ мо­дер­ни­за­ци­је.­ Ве­ћи­ део­ ста­нов­ни­штва­је­и­да­ље­прак­ти­ко­вао­тра­ди­ци­о­нал­не­со­цио­кул­тур­не­обра­сце­сва­ко­днев­ног­жи­во­та.

Ово­су­ра­зу­мљи­ви­про­це­си­с­об­зи­ром­да­је­пи­та­ње­ет­ни­ци­те­та,­ то­ком­ со­ци­ја­ли­стич­ког­ пе­ри­о­да,­ би­ло­ по­ти­ски­ва­но­ у­дру­ги­план­те­је­рас­па­дом­јед­не­ви­ше­на­ци­о­нал­не­за­јед­ни­це­као­што­је­би­ла­Ју­го­сла­ви­ја,­вра­ћа­ње­ет­нич­ким­ко­ре­ни­ма­и­вред­но­сти­ма­би­ло­не­што­са­свим­оче­ки­ва­но­и­ло­гич­но.­Без­то­га­те­шко­да­би­се­рас­пад­мо­гао­ра­ци­о­на­ли­зо­ва­ти­на­ио­ле­при­хва­тљив­на­чин­(нпр.­екс­пло­а­та­ци­јом­јед­ног­на­ро­да­од­дру­гог­кроз­пи­та­ње­из­ме­шта­ња­фа­бри­ка­из­јед­не­ре­пу­бли­ке­у­ дру­гу­ или­ кроз­ме­тро­по­ли­за­ци­ју­ уну­тар­ ви­ше­на­ци­о­нал­них­фе­де­рал­них­је­ди­ни­ца.­Са­мо­да­спо­ме­не­мо,­као­ти­пи­чан­при­мер,­је­дан­од­сло­га­на­ал­бан­ских­се­па­ра­ти­ста­на­Ко­со­ву:­При­шти­на­ра­ди­–­Бе­о­град­се­гра­ди.).­Оста­је­ди­ску­та­бил­но­пи­та­ње­да­ ли­ је­ ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­ја­ у­ сме­ру­ кон­фе­си­о­нал­не­иден­ти­фи­ка­ци­је,­ка­ко­на­во­де­Ва­со­ви­ће­ва­и­Гли­го­ри­је­ви­ће­ва,­ пред­ста­вља­ла­ уме­рен­или­по­ја­чан­про­цес.­Ве­ро­ват­но­ да­ се­ она­ тре­ба­ раз­ли­чи­то­ по­сма­тра­ти­ у­ ур­ба­ним­ и­ру­рал­ним­под­руч­ји­ма­или­код­раз­ли­чи­тих­ста­ро­сних­и­со­ци­јал­них­ гру­па­ те­ се­ о­ уме­ре­но­сти­мо­жда­мо­же­ го­во­ри­ти­као­о­про­се­ку­или­пре­се­ку­ста­ња.­Што­се­ти­че­пол­не­рав­но­прав­но­сти,­не­по­сто­ја­ње­би­ло­ка­кве­ре­тра­ди­ци­о­на­ли­за­ци­је­ко­је­еви­ден­ти­ра­ју­ау­то­ри­би­се­мо­гла­сма­тра­ти­по­твр­дом­по­сто­ја­ња­ кул­тур­них­ кон­стан­ти­ у­ вред­но­сном­окви­ру,­ пре­све­га­по­ми­ња­ног­тра­ди­ци­о­на­ли­зма,­ко­је­ни­су­би­ле­зна­чај­но­уз­др­ма­не­тех­нич­ком­мо­дер­ни­за­ци­јом­из­пе­ри­о­да­пе­де­се­тих,­

22­Исто,­стр.­106.

Page 154: Култура у транзицији

344

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ше­зде­се­тих­и­се­дам­де­се­тих­као­ни­пра­те­ћим­мо­дер­ни­за­циј­ским­ то­ко­ви­ма­ ти­па­ про­стор­не­ и­ со­ци­јал­не­ мо­бил­но­сти,­екс­пан­зи­је­обра­зо­ва­ња­и­зна­чај­ног­укљу­чи­ва­ња­же­на­у­рад­ни­про­цес.

У­свим­овим­про­це­си­ма­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­је­био­у­бли­ској­ве­зи­са­ау­то­ри­тар­но­шћу­ко­ја­ зах­те­ва­груп­ну­ло­јал­ност.­Да­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­тар­ност­на­овом­про­сто­ру­пред­ста­вља­ју­ кул­тур­не­ кон­стан­те­ по­твр­ђу­је­ и­ чи­ње­ни­ца­ да­ су­они­омо­гу­ћи­ли­и­по­др­жа­ли­ус­по­ста­вља­ње­со­ци­ја­ли­стич­ког­по­рет­ка­што­се­ви­де­ло­кроз­ус­по­ста­вља­ње­кул­та­лич­но­сти,­при­хва­та­ња­ пар­тиј­ске­ ди­сци­пли­не­ и­ гра­ђан­ске/по­да­нич­ке­по­слу­шно­сти.­Ау­то­ри­та­р­ност­је­по­др­жа­ла­усто­ли­че­ње­дру­штве­ног­по­рет­ка­док­је­дру­штве­ни­по­ре­дак­до­при­нео­учвр­шћи­ва­њу­ау­то­ри­та­р­но­сти.­Ра­ди­се­о­ау­то­ри­тар­ном­вред­но­сном­кон­тек­сту­ко­ји­ је­про­ду­ко­вао­ри­гид­ност­и­по­да­нич­ки­мен­та­ли­тет,­ка­рак­те­ри­стич­не­за­тра­ди­ци­о­нал­но­дру­штво,­на­ба­зи­ко­јих­је­би­ло­мо­гу­ће­ма­су­ста­нов­ни­штва­учи­ни­ти­жр­твом­по­ли­тич­ких­де­ма­го­га­а­на­јав­ну­сце­ну­уве­сти­по­пу­ли­зам,­оли­гар­хиј­ску­струк­ту­ру­по­ли­тич­ких­ин­сти­ту­ци­ја,­ксе­но­фо­би­ју,­иде­о­ло­шку,­ет­нич­ко­ре­ли­гиј­ску­али­и­сва­ку­дру­гу­не­тр­пе­љи­вост­и­сл.­Ка­да­ово­узме­мо­у­об­зир,­по­ста­је­ја­сно­да­ оно­што­ се­ у­ та­да­шњем­по­ли­тич­ком­жар­го­ну­на­зи­ва­ло­де­ша­ва­ње­на­ро­да­у­сво­јој­су­шти­ни­ни­је­би­ло­ни­шта­дру­го­до­акт­ма­ни­пу­ла­ци­је­по­ли­тич­ки­моћ­них.­Ма­ни­пу­ла­ци­ја­ је,­осло­ње­на­ на­ ау­то­ри­тар­ни­ вред­но­сни­ кон­текст,­ про­из­ве­ла­осе­ћа­ње­ оп­ште­ ма­сов­не­ не­си­гур­но­сти­ а­ на­ци­ју­ по­ну­ди­ла­као­је­ди­но­мо­гу­ће­уто­чи­ште­и­је­ди­ни­при­хва­тљи­ви­иден­ти­фи­ка­ци­о­ни­оквир.­Уме­сто­да­се­рас­по­ло­жи­ви­еко­ном­ски­ре­сур­си­и­по­тен­ци­ја­ли­усме­ре­на­ста­би­ли­за­ци­ју­при­вре­де­они­су­би­ли­окре­ну­ти­ка­про­из­вод­њи­су­ко­ба.

Ово­ва­жи­не­са­мо­за­пи­та­ње­иден­ти­те­та­већ­и­за­ге­не­рал­ну­иде­о­ло­шку­ма­три­цу­тј.­си­стем­со­ци­ја­ли­стич­ких­вред­но­сти.­За­ве­о­ма­крат­ко­вре­ме­је­оно­што­би­смо­на­зва­ли­вла­да­ју­ћом­иде­о­ло­ги­јом­у­сми­слу­по­ли­тич­ки­ре­ле­вант­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја­по­ку­ша­но­да­се­за­ме­ни­не­чим­но­вим­и­бит­но­дру­га­чи­јим.­То­но­во­ни­је­ре­зул­ти­ра­ло­из­про­ме­на­у­на­чи­ну­про­из­вод­ње­већ­из­не­у­са­гла­ше­них­же­ља­и­на­ме­ра­но­си­ла­ца­по­ли­тич­ке­мо­ћи­да­се­не­што­пре­о­кре­не­у­њи­хо­ву­ко­рист.­Дру­гим­ре­чи­ма,­су­бјек­ти­­­но­си­о­ци­ра­ди­кал­них­дру­штве­них­про­ме­на,­мо­гу­по­ка­за­ти­спрем­ност­да­ис­ко­ри­сте­вла­да­ју­ће­вред­но­сти­као­ло­ги­стич­ку­по­др­шку­у­ре­а­ли­за­ци­ји­соп­стве­них­ци­ље­ва,­као­ко­ри­то­ко­јим­ће­те­ћи­бу­ји­ца­но­вих­де­ша­ва­ња­кон­тро­ли­са­на­увре­же­ним­иде­ја­ма­и­иде­а­ли­ма.­Исти­или­слич­ни­вред­но­сни­окви­ри­и­ори­јен­ти­ри­мо­гу­би­ти­упо­тре­бље­ни­као­иде­а­ли­и­пу­то­ка­зи­за­раз­ли­чи­те­сме­ро­ве­со­ци­јал­

Page 155: Култура у транзицији

345

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

не­ак­ци­је,­та­ко­да­ни­је­ни­шта­нео­бич­но­ако­се­при­том­кре­не­ди­ја­ме­трал­но­су­прот­ним­сме­ро­ви­ма.

Рас­пад­со­ци­ја­ли­стич­ких­си­сте­ма­по­стао­је­со­ци­јал­на­чи­ње­ни­ца­ко­ја­те­шко­да­се­мо­гла­оспо­ра­ва­ти.­Би­ло­је­са­мо­пи­та­ње­у­ком­сме­ру­ће­тај­рас­пад­те­ћи­тј.­да­ли­ће­он­под­ра­зу­ме­ва­ти­ком­плет­ну­про­ме­ну­на­чи­на­дру­штве­ног­жи­во­та­или­са­мо­пар­ци­јал­не­ре­фор­ме­у­еко­ном­ском­или­мо­жда­са­мо­у­по­ли­тич­ком­жи­во­ту.­С­об­зи­ром­на­ви­ше­на­ци­о­нал­ни­ка­рак­тер­до­та­да­шње­за­јед­нич­ке­др­жа­ве­и­не­и­жи­вље­но­на­ци­о­нал­но­пи­та­ње­на­мет­нут­је­као­је­ди­но­мо­гућ­и­ло­ги­чан­пут­ис­цр­та­ва­ња­ет­нич­ких­гра­ни­ца­и­оти­ма­ња­око­те­ри­то­ри­ја.­

У­овим­бур­ним­де­ша­ва­њи­ма­оп­ста­ја­ла­је­као­кон­стан­та­по­сто­ја­ност­ до­ми­на­ци­је­ ау­то­ри­тар­ног­ обра­сца.­ Оно­ што­ је­спе­ци­фич­но­је­то­да­се­про­ме­нио­ау­то­ри­тет­и­то,­ка­ко­у­пер­со­нал­ном­сми­слу,­та­ко­и­у­вред­но­сно­иде­о­ло­шком.­Уме­сто­до­та­да­шње­ над­на­ци­о­нал­не­ ју­го­сло­вен­ске,­ па­ чак­ и­ про­е­вроп­ске­ иден­ти­фи­ка­ци­је,­ но­си­о­ци­ по­ли­тич­ке­ мо­ћи,­ од­но­сно­вла­да­ју­ће­ели­те,­про­кла­мо­ва­ли­су­обра­сце­на­ци­о­нал­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­са­свим­пред­но­сти­ма­и­не­до­ста­ци­ма­ко­је­су­они­има­ли.­Ра­пид­на­про­ме­на­вред­но­сних­обра­за­ца­ове­вр­сте­мо­гла­је­да­на­ђе­плод­но­тле­је­ди­но­у­ста­њу­дру­штве­не­ано­ми­је.­ Ге­не­рал­но­ се­мо­же­ кон­ста­то­ва­ти­ за­ све­ тран­зи­ци­о­не­зе­мље­ да­ је­ от­по­чи­ња­ње­ тран­зи­ци­је­ ре­ак­ту­а­ли­зо­ва­ло­ рас­пра­ву­о­ве­за­ма­и­од­но­си­ма­три­кључ­не­иде­о­ло­шке­па­ра­диг­ме­ мо­дер­ног­ до­ба:­ ли­бе­ра­ли­зма,­ со­ци­ја­ли­зма­ и­ кла­сич­ног­кон­зер­ва­ти­ви­зма.23­

Ис­тра­жи­ва­ње­из­2010.­ка­зу­је­да­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­др­жа­ву­као­кључ­ног­но­си­о­ца­ра­зних­дру­штве­них­функ­ци­ја.24­Де­ли­мич­но­се­то­мо­же­при­пи­са­ти­иде­о­ло­шком­на­сле­ђу­со­ци­ја­ли­зма.­Ме­ђу­тим,­ не­ тре­ба­ за­не­ма­ри­ти­ чи­ње­ни­цу­ да­ је­ со­ци­ја­ли­зам­пре­у­зео­ау­то­ри­тар­ни­обра­зац­из­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва­ те­да­ га­ је­ до­пу­нио­но­во­фор­ми­ра­ним­ре­во­лу­ци­о­нар­ним­тра­ди­ци­о­на­ли­змом.­На­тај­на­чин­се­со­ци­ја­ли­стич­ки­ дру­штве­ни­ си­стем,­ уме­сто­ да­ пред­ста­вља­ об­лик­ но­вог,­мо­дер­ног­ин­ду­стриј­ског­дру­штва,­вр­ло­бр­зо­пре­тва­ра­у­но­ви­об­лик­кон­зер­ва­тив­ног­и­ау­то­ри­тар­ног­дру­штва.­Већ­ви­ше­од­две­де­це­ни­је­по­зва­нич­ном­рас­па­ду­со­ци­ја­ли­зма­на­ју­го­сло­вен­ском­про­сто­ру­се­чак­и­ре­форм­ски­и­де­мо­крат­ски­ори­јен­ти­са­не­по­ли­тич­ке­пар­ти­је,­у­сво­јој­по­ли­тич­кој­ре­то­ри­ци,­

23­Гре­дељ,­С.­До­ми­нант­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­M.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­176.

24­Ру­жи­ца,­М.­Др­жа­ва­и/или­тр­жи­ште­­­нео­ли­бе­ра­ли­зам­и/или­со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­29­46.

Page 156: Култура у транзицији

346

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

осла­ња­ју­на­др­жа­ву­као­кључ­ног­но­си­о­ца­дру­штве­ног­раз­во­ја­и­уоп­ште­дру­штве­них­про­ме­на.­Сто­га­и­не­из­не­на­ђу­је­по­да­так­да­се­три­че­твр­ти­не­ис­пи­та­ни­ка­сла­же­са­ста­вом­да­„Вла­да­тре­ба­да­за­до­во­љи­основ­не­по­тре­бе­гра­ђа­на­у­слу­ча­ју­бо­ле­сти,­си­ро­ма­штва­и­не­за­по­сле­но­сти”­(75%).­Не­знат­но­је­ма­ња­са­гла­сност­са­тврд­њом­„Др­жа­ва­тре­ба­да­се­бри­не­о­отва­ра­њу­но­вих­рад­них­ме­ста,­пре­ква­ли­фи­ка­ци­ји­и­по­мо­ћи­не­за­по­сле­ни­ма”­(73%).­

Ко­ли­ко­год­ову­са­гла­сност­по­сма­тра­ли­у­кон­тек­сту­на­сле­ђа­со­ци­ја­ли­зма­и­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва­она­је­ипак­део­до­ми­нант­ног­вред­но­сног­си­сте­ма­ко­ји­се­осла­ња­на­ау­то­ри­те­те,­у­кон­крет­ном­слу­ча­ју­је­то­ау­то­ри­тет­др­жа­ве­али­у­ма­ло­дру­га­чи­јим­окол­но­сти­ма­ то­мо­же­би­ти­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ван­ или­ не­ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ван­ ау­то­ри­тет­ пар­ти­је,­ во­ђе,­не­ке­оли­гар­хи­је­или­ор­га­ни­за­ци­је­и­сл.­што­ је­све­већ­ви­ђе­но­у­на­шој­но­ви­јој­по­ли­тич­кој­исто­ри­ји.­Чак­и­у­ слу­ча­ју­ре­дук­ци­је­уче­шћа­др­жа­ве­у­не­ким­ва­жним­дру­штве­ним­про­јек­ти­ма­ и­ про­гра­ми­ма,­ ле­ги­тим­ност­ др­жав­них­ ау­то­ри­те­та­ у­ тим­ про­це­си­ма­ се­ не­ до­во­ди­ у­ пи­та­ње.­Све­ се­ ово­мо­же­по­сма­тра­ти­као­по­сле­ди­ца­чи­ње­ни­це­да­је­тра­ди­ци­о­нал­но­дру­штво­на­на­шем­про­сто­ру­још­увек­ве­о­ма­жи­во­и­оно­у­по­ро­ди­ци,­род­бин­ској­или­ло­кал­ној­за­јед­ни­ци­на­ла­зи­осло­нац­и­кључ­не­ме­ха­ни­зме­дру­штве­не­по­др­шке.­Др­жа­ва­се­по­ја­вљу­је­као­про­ду­же­так­ин­сти­ту­ци­ја­ко­је­обе­ле­жа­ва­ју­ау­то­ри­тет­тра­ди­ци­о­нал­ног­дру­штва.­

Пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­са­уже­и­ши­ре­по­ро­ди­це­и­ло­кал­не­(се­о­ске)­за­јед­ни­це­на­др­жа­ву­је­де­ли­мич­но­про­дукт­мо­дер­ни­за­циј­ских­про­це­са­ ко­ји­на­сто­је­ да­ те­жи­ште­дру­штве­ног­жи­во­та­пре­ба­це­са­за­јед­ни­це­на­по­је­дин­ца.­Оно­што­не­до­ста­је,­ да­ би­смо­ го­во­ри­ли­ о­ по­сто­ја­њу­ мо­дер­ни­за­циј­ских­про­це­са,­је­пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­на­гра­ђа­ни­на,­струч­ња­ка­ или­ крај­њег­ ко­ри­сни­ка­ јав­них­ услу­га.­То­ би­пот­ко­па­ло­ау­то­ри­тет­др­жа­ве­и­ње­ну­пер­со­на­ли­за­ци­ју.­Без­то­га,­др­жа­ва­се­и­да­ље­на­ла­зи­у­фо­ку­су­ин­те­ре­со­ва­ња­на­ших­гра­ђа­на­и­она­се­до­жи­вља­ва­као­глав­ни­ак­тер­у­кре­и­ра­њу­тран­зи­ци­је,­упра­вља­њу­при­вре­дом­и­из­ла­ску­из­кри­зе.25­

Пре­ба­ци­ва­ње­ау­то­ри­те­та­са­др­жа­ве­на­гра­ђа­не­пред­ста­вља­вид­ со­ци­јал­не­ ак­ци­је­ у­ ко­јој­ гра­ђа­ни­ пре­у­зи­ма­ју­ ини­ци­ја­ти­ву.­Про­блем­је­у­то­ме­што­ау­то­ри­тар­ни­си­сте­ми­по­ка­зу­ју­тен­ден­ци­ју­да­офор­ме­со­ци­јал­ну­струк­ту­ру­у­ко­јој­ће­нај­ве­ћи­део­дру­штве­не­мо­ћи­би­ти­у­ру­ка­ма­ма­њи­не­ко­ја­за­у­зи­ма­вр­хун­ске­упра­вљач­ке­по­зи­ци­је­и­ко­јој­је­у­ин­те­ре­су­да­оста­так­ста­нов­ни­штва­не­по­ка­зу­је­ини­ци­ја­ти­ву­за­би­ло­ка­кву­ио­ле­ва­жни­ју­со­ци­јал­ну­ак­ци­ју.­Они­се,­прак­тич­но,­у­дру­штву­

25­Исто,­стр.­40­41.

Page 157: Култура у транзицији

347

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

по­ста­вља­ју­као­ели­та­ко­ја­те­жи­да­на­су­прот­се­бе­има­ма­су­са­вр­ло­ма­ло­или­ни­ма­ло­дру­штве­не­мо­ћи­и­ко­ја­тре­ба­да­пред­ста­вља­па­сив­ни­прин­цип­у­со­ци­јал­ној­ди­на­ми­ци.­Ели­ти­ ко­ја­ пред­ста­вља­ ак­ти­ван­ прин­цип­ со­ци­јал­не­ ди­на­ми­ке,­ко­ја­ је­ор­га­ни­зо­ва­на,­уну­тар­се­бе­по­ве­за­на,­има­тен­ден­ци­ју­ да­ ства­ра­иде­о­ло­ги­је­ и­ да­ма­ни­пу­ли­ше­ јав­ним­мње­њем­од­го­ва­ра­да,­као­сво­ју­про­тив­те­жу­у­дру­штве­ној­струк­ту­ри,­има­ма­су­ ко­ја­ је­ по­ свим­ став­ка­ма­ па­сив­на.­Па­сив­ност­ се­си­стем­ски­ одр­жа­ва­ кроз­ ма­ни­пу­ла­ци­ју­ по­сре­до­ва­ну­ обра­зов­ним­си­сте­мом,­ма­сов­ним­ме­ди­ји­ма,­кроз­ства­ра­ње­и­ши­ре­ње­при­хва­тљи­вих­иде­о­ло­ги­ја­и­ми­то­ва­и­дру­гим­слич­ним­ме­ха­ни­зми­ма.

Је­дан­од­зна­чај­них­ме­то­да­одр­жа­ва­ња­па­сив­но­сти­ши­ро­ких­ма­са­ је­ кроз­ фор­ми­ра­ње­ од­го­ва­ра­ју­ћих­ кул­тур­них­ на­ви­ка.­Ис­тра­жи­ва­ње­ кул­тур­них­ на­ви­ка­ ста­нов­ни­штва­ Ср­би­је­ а­по­себ­но­мла­ђе­по­пу­ла­ци­је,26­ то­ком­ви­ше­де­це­ниј­ског­пе­ри­о­да­кри­зе,­ је­ука­за­ло­на­њи­хо­ву­скло­ност­ка­па­сив­ном­ко­ри­шће­њу­сло­бод­ног­вре­ме­на.­Мо­же­се­ла­ко­прет­по­ста­ви­ти­да­ слич­ну­ па­сив­ност­ ис­ка­зу­ју­ и­ ста­ри­је­ ге­не­ра­ци­је.­Шта­ви­ше,­ они­ ко­ји­ су­ у­ по­чет­ним­ ис­тра­жи­ва­њи­ма­ при­па­да­ли­мла­ђој­по­пу­ла­ци­ји­са­да­су­сре­до­веч­на­ако­не­чак­и­ста­ри­ја­ге­не­ра­ци­ја.­Ов­де­тре­ба­до­да­ти­да­је,­по­при­ро­ди­свог­би­ћа,­омла­ди­на­увек­по­ка­зи­ва­ла­тен­ден­ци­ју­бун­тов­ни­штва,­ре­во­лу­ци­о­нар­но­сти­и­ини­ци­ра­ња­ко­лек­тив­не­ак­ци­је,­тен­ден­ци­ју­при­хва­та­ња­но­ви­на­и­кри­тич­ки­од­нос­пре­ма­све­ту­око­се­бе.­Де­ве­де­се­те­су­за­и­ста­би­ле­обе­ле­же­не­из­у­зет­ним­ак­ти­ви­змом­омла­ди­не.­Тре­ба­на­по­ме­ну­ти­да­су­нај­ак­тив­ни­ји­би­ли­пред­став­ни­ци­сту­дент­ске­по­пу­ла­ци­је­и­ујед­но­мо­дер­ни­за­циј­ски­на­стро­је­ни.­Кроз­сту­дент­ске­про­те­сте­се­ис­ка­зи­ва­ла­же­ља­за­про­ме­ном­по­ли­тич­ке­и­еко­ном­ске­си­ту­а­ци­је­у­зе­мљи.­Ме­ђу­тим,­ван­уни­вер­зи­тет­ских­цен­та­ра­со­ци­јал­на­ак­ци­ја­мла­дих­и­ин­си­сти­ра­ње­на­про­ме­на­ма­су­из­о­ста­ли.­Ве­ћи­део­омла­ди­не­је­по­ка­зао­па­сив­ност­и­скло­ност­да­при­хва­та­за­те­че­но­ста­ње­ као­ не­што­ са­свим­ нор­мал­но.­На­про­сто­ су­ се­ по­ми­ри­ли­са­суд­би­ном­ми­сле­ћи­да­они­ни­шта­не­мо­гу­да­учи­не­

26­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­По­па­дић,­Д.­(2002)­Мла­ди­у­Ср­би­ји­2002­–­на­ци­о­нал­но­ис­тра­жи­ва­ње­омла­ди­не,­Бе­о­град:­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­;­По­па­дић,­Д.,­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­Бог­да­но­вић,­Н.­(2003)­Омла­ди­на­Ср­би­је­пред­иза­зо­ви­ма­бу­дућ­но­сти,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­Ми­ни­стар­ства­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­ сту­дент­ски­ стан­дард­и­Pro­ni­ In­sti­tu­te­ for­ So­cial­Edu­ca­tion,­Швед­ска;­Мр­ђа,­С.­(2000)­Кул­тур­ни­жи­вот­сту­де­на­та­Уни­вер­зи­те­та­у­Бе­о­гра­ду,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка;­Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­ за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ ко­му­ни­ка­ци­је;­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­ и­ дру­ги­ (1990)­Де­ца­ кри­зе,­ Бе­о­град:­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка;­Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ко­му­ни­ка­ци­је.

Page 158: Култура у транзицији

348

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

те­ да­ је­ на­ др­жа­ви­ и­ње­ним­ ау­то­ри­те­ти­ма­ да­ ар­ти­ку­ли­шу­по­ли­тич­ки­жи­вот.­

С­об­зи­ром­на­пер­ма­нент­но­тра­ја­ње­кри­зе,­те­шко­да­ је­мо­гу­ће­да­су­се­мла­ди­скло­ни­па­сив­ном­ко­ри­шће­њу­свог­сло­бод­ног­вре­ме­на­сво­јим­са­зре­ва­њем­пре­о­ри­јен­ти­са­ли­на­ак­тив­но­ ко­ри­шће­ње­ истог.­Па­сив­ност­ у­ при­ма­њу­ кул­тур­них­са­др­жа­ја­им­пли­ци­ра­не­до­ста­так­кри­тич­ког­ра­су­ђи­ва­ња­ко­ји,­са­сво­је­стра­не,­чи­ни­та­кву­осо­бу­под­ло­жну­ма­ни­пу­ла­ци­ји­и­ не­кри­тич­ком­ при­хва­та­њу­ ау­то­ри­те­та­ и­њи­хо­вих­ иде­ја­ и­иде­о­ло­ги­ја.­

Јед­но­но­ви­је­ис­тра­жи­ва­ње27­на­ла­зи­да­са­мо­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма,­дру­же­ње­с­при­ја­те­љи­ма,­шет­ња­и­спа­ва­ње/ле­шка­ре­ње/дре­ма­ње­чи­не­оми­ље­не­ак­тив­но­сти­у­сло­бод­ном­вре­ме­ну­код­ско­ро­две­тре­ћи­не­гра­ђа­на­Ср­би­је­док­с­дру­ге­стра­не­тек­6%­њих­се­опре­де­љу­је­за­чи­та­ње­књи­га,­ак­тив­но­ко­ри­шће­ње­сло­бод­ног­вре­ме­на­а­спорт­и­ре­кре­а­ци­ју­или­хо­би­је­ти­па­ура­ди­сам­и­сл.­би­ра­ма­ње­од­10%­гра­ђа­на.­Убе­дљи­во­нај­че­шће­је­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма­за­ко­ји­се­као­нај­о­ми­ље­ни­ји­вид­ко­ри­шће­ња­сло­бод­ног­вре­ме­на­опре­де­љу­је­сва­ки­че­твр­ти­ста­нов­ник­Ср­би­је­(25,3%).­За­ни­мљи­во­је­да­што­су­ни­жи­со­ци­јал­ни­ста­тус,­ма­те­ри­јал­ни­по­ло­жај­и­обра­зо­ва­ње­то­је­за­сту­пље­ни­је­упра­во­гле­да­ње­ТВ­про­гра­ма­у­струк­ту­ри­сло­бод­ног­вре­ме­на.

Ако­се­под­се­ти­мо­де­ве­де­се­тих­и­ве­ли­ког­ути­ца­ја­те­ле­ви­зи­је­на­кре­и­ра­ње­јав­ног­мње­ња­као­и­про­па­ганд­ну­ма­ни­пу­ла­ци­ју­та­да­шњег­ре­жи­ма­по­ста­је­ја­сно­да­је­одр­жа­ва­ње­ау­то­ри­тар­не­све­сти­би­ло­у­зна­чај­ној­ко­ре­ла­ци­ји­упра­во­са­ор­га­ни­за­ци­јом­ко­ри­шће­ња­сло­бод­ног­вре­ме­на.­Окре­ну­тост­ка­па­сив­ном­про­во­ђе­њу­истог­је­у­не­по­сред­ној­ве­зи­са­не­кри­тич­ким­при­хва­та­њем­ин­фор­ма­ци­ја­ко­је­до­ла­зе­из­спољ­ног­све­та­али­и­са­ре­ла­тив­но­ве­ли­ким­по­ве­ре­њем­у­ин­фор­ма­ци­је­ко­је­та­кви­ко­ри­сни­ци­при­ма­ју­из­окру­же­ња,­по­себ­но­ако­та­кве­ин­фор­ма­ци­је­еми­ту­ју­ин­сти­ту­ци­је­ко­је­сто­је­иза­ау­то­ри­те­та­др­жа­ве­као­што­су­у­кон­крет­ном­слу­ча­ју­би­ли­др­жав­ни­ме­ди­ји.­

Ре­жим­из­де­ве­де­се­тих­се­оби­ла­то­слу­жио­те­ле­ви­зи­јом­као­нај­е­фи­ка­сни­јим­ин­стру­мен­том­ у­ кре­и­ра­њу­ јав­ног­ми­шље­ња.­То­се­ни­је­ви­де­ло­са­мо­у­пра­ће­њу­ин­фор­ма­тив­ног­про­гра­ма­и­пла­си­ра­њу­днев­но­по­ли­тич­ки­ак­ту­ел­них­ко­мен­та­ра,­у­функ­ци­ји­ ве­ли­ча­ња­ вла­да­ју­ће­ вр­ху­шке­и­ње­не­ на­ци­о­на­ли­стич­ки­обо­је­не­по­ли­ти­ке.­То­се­ви­де­ло­и­кроз­пла­си­ра­ње­за­бав­них­са­др­жа­ја­по­чев­од­пет­па­рач­ке­му­зи­ке­и­истог­ти­па­ТВ­се­ри­ја­па­све­до­да­ва­ња­ме­диј­ског­про­сто­ра­астро­лозима,­

27­Спа­сић,­И.­Кул­тур­ни­обра­сци­и­сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји­по­сле­2000­го­ди­не,­у:­Су­жи­вот­са­ре­фор­ма­ма,­при­ре­дио­Цве­јић,­С.­(2010),­Бе­о­град:­Чи­го­ја,­стр.­171­201.

Page 159: Култура у транзицији

349

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

про­ро­ци­ма,­вра­ча­ра­ма­и­слич­ним­чи­ја­ је­кључ­на­функ­ци­ја­би­ла­под­сти­ца­ње­и­одр­жа­ва­ње­обра­за­ца­не­кри­тич­ког­на­чи­на­ми­шље­ња­код­ши­ро­ких­на­род­них­ма­са.­

Ре­жи­му­је­ишла­на­ру­ку­чи­ње­ни­ца­да­је­у­укуп­ној­по­пу­ла­ци­ји­тек­не­где­око­5%­од­ра­слих­ста­нов­ни­ка­има­ло­ви­ше­или­ви­со­ко­ обра­зо­ва­ње.­ Обра­зо­ва­ње­ се,­ по­ред­ ста­ро­сти,­ по­ја­вљи­ва­ло­као­је­дан­од­нај­зна­чај­ни­јих­фак­то­ра­дис­кри­ми­на­ци­је­ста­во­ва­пре­ма­раз­ли­чи­тим­ти­по­ви­ма­кул­тур­них­са­др­жа­ја.­Ако­узме­мо­у­об­зир­да­је­то­ком­де­ве­де­се­тих­(на­жа­лост,­још­увек­је­та­ко)­око­две­тре­ћи­не­гра­ђа­на­има­ло­обра­зо­ва­ње­ис­под­ни­воа­сред­ње­шко­ле­он­да­по­ста­је­ја­сно­ко­ли­ке­су­би­ле­мо­гућ­но­сти­зло­у­по­тре­бе­ме­диј­ске­ма­ни­пу­ла­ци­је­ра­ди­кре­и­ра­ња­раз­ли­чи­тих­днев­но­по­ли­тич­ких­ста­во­ва­и­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја,­ по­ли­тич­ког­ ет­но­цен­три­зма­ и­ рат­но­ху­шкач­ке­по­ли­ти­ке.­Ово­ме­мо­же­мо­до­да­ти­и­чи­ње­ни­це­да­је­дру­штво­Ср­би­је­дру­штво­са­ви­со­ким­по­стот­ком­ста­рог­ста­нов­ни­штва­а­та­ко­ђе­и­дру­штво­ко­је­је,­тек­по­чет­ком­де­ве­де­се­тих,­ушло­у­круг­дру­шта­ва­са­ви­ше­од­50%­ур­ба­ног­ста­нов­ни­штва.­

Да­кле,­би­ли­су­(и­на­жа­лост,­још­увек­су)­ис­пу­ње­ни­кључ­ни­усло­ви­за­одр­жа­ва­ње­ау­то­ри­тар­не­све­сти­а­по­сред­ством­ње­ и­ успо­ре­ног­ при­хва­та­ња­ мо­дер­ни­за­циј­ских­ те­ко­ви­на.­Јад­на­од­та­ча­ка­на­ко­јој­се­ово­пре­по­зна­је­ је­и­став­пре­ма­про­шло­сти.­Уве­ре­ње­ да­ не­ки­ пе­ри­од­ у­ до­глед­ној­ про­шло­сти­ пред­ста­вља­ ста­ра­ до­бра­ вре­ме­на­ је­ сво­је­вр­стан­ об­лик­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ког­гле­да­ња­на­са­да­шњост­по­ко­ме­је­са­да­шњост­ин­фи­ци­ра­на­раз­ли­чи­тим­но­ви­на­ма­и­пред­ста­вља­ко­рак­на­зад­у­од­но­су­на­не­ки­ра­ни­ји­пе­ри­од­о­ко­јем­има­мо­бо­љу­пред­ста­ву­у­на­шем­се­ћа­њу.

По­па­дић­за­кљу­чу­је­да­је­ра­ши­ре­но­гле­да­ње­да­је­про­шлост­у­се­ћа­њи­ма­леп­ша­од­са­да­шњо­сти­не­за­то­што­је­не­по­врат­но­про­шла­већ­за­то­што­су­љу­ди­у­њој­мла­ђи,­здра­ви­ји,­леп­ши,­за­до­вољ­ни­ји­ ствар­но­шћу,­ јед­ном­ реч­ју­ ис­пу­ње­ни­ји­ не­го­ у­тре­нут­ку­се­ћа­ња.­То­по­себ­но­до­ла­зи­до­из­ра­жа­ја­при­ли­ком­ис­тра­жи­ва­ња­ста­во­ва­о­учин­ку­тран­зи­ци­је­ка­да­се­од­ис­пи­та­ни­ка­тра­жи­да­се­при­се­те­ка­ко­про­те­клог­вре­ме­на­та­ко­и­соп­стве­ног­жи­во­та­у­вре­мен­ској­пер­спек­ти­ви.­Ов­де­је­реч­о­се­лек­тив­ном­пам­ће­њу­оно­га­што­нам­се­до­па­да­ло­и­што­је­у­на­ма­оста­ви­ло­траг­не­ка­квог­ за­до­вољ­ства.­Оно­што­смо­скло­ни­да­у­сва­ко­днев­ном­го­во­ру­на­зи­ва­мо­ста­рим­до­брим­вре­ме­ни­ма­не­мо­ра­за­и­ста­би­ти­до­бро,­ра­ди­се­са­мо­о­на­шем­су­бјек­тив­ном­до­жи­вља­ју­под­ути­ца­јем­се­лек­тив­ног­се­ћа­ња­и­мо­гу­ћег­не­за­до­вољ­ства­или­не­до­вољ­ног­за­до­вољ­ства­тре­нут­ним­ста­њем.­

Да­се­обич­но­ра­ди­са­мо­о­ро­ман­тич­ној­ви­зи­ји­про­шлих­до­га­ђа­ја­и­вре­ме­на­по­твр­ђу­је­По­па­ди­ћев­на­лаз­да­су­ис­пи­та­ни­

Page 160: Култура у транзицији

350

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ци,­по­де­ље­ни­у­пе­то­го­ди­шње­ге­не­ра­циј­ске­ко­хор­те,­пе­ри­од­„ка­да­је­у­овој­зе­мљи­(а­не­њи­ма­лич­но)­би­ло­нај­бо­ље”­нај­че­шће­ло­ци­ра­ли­у­до­ба­ка­да­су­би­ли­у­мла­ђим­или­сред­њим­го­ди­на­ма­ (ста­ри­ји­ ис­пи­та­ни­ци).­ Две­хи­ља­ди­те­ го­ди­не­ су­нат­про­сеч­но­до­бро­оце­ње­не­од­ис­пи­та­ни­ка­ро­ђе­них­из­ме­ђу­1984.­и­1990.­године.­Пе­ри­од­де­ве­де­се­тих­тек­поне­ко­оце­њу­је­као­нај­бо­љи­(6,2%).­Осам­де­се­те­го­ди­не­(пост­ти­тов­ски­пе­ри­од)­су­оце­ње­не­као­нај­бо­ље­од­стра­не­ско­ро­по­ло­ви­не­гра­ђа­на­(44,9%)­а­нај­бо­ље­га­оце­њу­ју­ро­ђе­ни­из­ме­ђу­1964.­и­1975.­го­ди­не.­Пе­ри­од­ше­зде­се­тих­и­се­дам­де­се­тих­го­ди­на­је­би­ран­у­про­се­ку­од­тре­ћи­не­ис­пи­та­ни­ка­и­оми­љен­је­код­ро­ђе­них­пре­1959.­Пе­де­се­те­го­ди­не­би­ра­као­нај­бо­ље­тек­3%­гра­ђа­на.­Два­или­три­пу­та­че­шће­од­про­се­ка­га­би­ра­ју­ро­ђе­ни­до­1944.­го­ди­не.28

Еви­дент­но­ је­ да­ по­сто­ји­ од­ре­ђе­на­ пра­вил­ност­ у­ оце­њи­ва­њу­ко­ји­је­пе­ри­од­у­до­глед­ној­про­шло­сти­био­нај­бо­љи­те­да­се­оце­њи­ва­ње­ве­зу­је­и­за­ге­не­ра­циј­ску­при­пад­ност­и­де­лом­од­но­си­на­пе­ри­од­мла­до­сти­или­„нај­бо­љих­го­ди­на“­ис­пи­та­ни­ка.­Но,­пи­та­ње­је­да­ли­пси­хо­ло­шко­ту­ма­че­ње­мо­же­да­ти­ком­пле­тан­од­го­вор­на­пи­та­ње­за­што­је­та­ко.­

Ово­ме­ипак­не­до­ста­је­дру­штве­ни­оквир.­По­сма­тра­но­у­со­ци­о­ло­шкој­ пер­спек­ти­ви,­ осам­де­се­те­ го­ди­не,­ као­ нај­бо­ље­оце­ње­не­ од­ стра­не­ ве­ћи­не­ ис­пи­та­ни­ка­ ипак­ ни­су­ би­ле­ ни­ма­ло­иди­лич­не.­То­су­ го­ди­не­ве­ли­ке­по­ли­тич­ке­кри­зе­ко­ја­ни­је­пре­ста­ла­ни­до­да­нас.­Сам­по­че­так­де­це­ни­је­је­обе­ле­жен­не­ми­ри­ма­на­Ко­со­ву,­сре­ди­на­ве­ли­ким­про­те­сти­ма,­„де­ша­ва­њем­на­ро­да”­ у­мно­гим­ сре­ди­на­ма,­ пре­ко­мер­ном­упо­тре­бом­по­ли­циј­ске­си­ле­у­по­је­ди­ним­тре­ну­ци­ма­итд.­Дру­га­по­ло­ви­на­ де­це­ни­је­ је­ обе­ле­же­на­ за­о­штра­ва­њем­по­ли­тич­ке­кри­зе,­ иш­че­ки­ва­њем­ по­бу­не­ ал­бан­ског­ ста­нов­ни­штва­ на­Ко­со­ву,­убр­за­ва­њем­ин­фла­ци­је,­мо­би­ли­за­ци­ја­ма­итд.­Све­у­све­му­то­ је­де­це­ни­ја­у­ко­јој­ је­пре­ки­ну­та­иди­лич­на­ат­мос­фе­ра­ре­ла­тив­но­про­спе­ри­тет­ног­дру­штва­из­ду­жег­пе­ри­о­да­по­рат­не­об­но­ве­и­из­град­ње.­

Оста­је­као­отво­ре­на­мо­гућ­ност­да­се­трен­до­ви­иде­а­ли­за­ци­је­„ста­рих­до­брих­вре­ме­на”­схва­те­као­вид­зна­чај­ног­при­су­ства­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ке­и­ау­то­ри­тар­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је.­Ра­ди­се­о­то­ме­да­сва­ка­ге­не­ра­ци­ја­но­си­оп­те­ре­ће­ње­иде­о­ло­шких­трен­до­ва­сво­је­мла­до­сти,­да­ве­ру­је­да­је­од­ре­ђе­ни­пе­ри­од­био­бо­љи­од­са­да­шњо­сти­за­то­што­су­у­њи­хо­ву­свест­кроз­по­чет­на­жи­вот­на­ис­ку­ства,­ кућ­но­ вас­пи­та­ње­и­школ­

28­По­па­дић,­Д.­Уло­га­лич­ног­и­кол­ке­тив­ног­пам­ће­ња­у­јав­ном­њен­ским­ис­пи­ти­ва­њи­ма,­ у:­До­ме­ти­тран­зи­ци­је:­ од­ со­ци­ја­ли­зма­ ка­ ка­пи­та­ли­зму,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2011),­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung,­стр.­291­300.

Page 161: Култура у транзицији

351

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

ску­ин­док­три­на­ци­ју,­ко­је­је­обе­ле­жи­ла­ја­ка­иде­о­ло­ги­за­ци­ја,­уса­ђе­ни­по­зи­тив­ни­иде­о­ло­шки­по­гле­ди­на­да­ти­исто­риј­ски­тре­ну­так.­Ти­по­гле­ди­су­чвр­сто­уко­ре­ње­ни­и­њих­се­је­те­шко­осло­бо­ди­ти.­Због­њих­су­љу­ди­скло­ни­да­не­кри­тич­ки­по­сма­тра­ју­са­да­шњост,­да­у­њу­сум­ња­ју,­да­не­ве­ру­ју­но­ви­на­ма­и­про­ме­на­ма.­Ста­ро­је­на­овај­или­онај­на­чин,­пре­жи­ве­ло­зуб­вре­ме­на­и­не­рет­ко­се­по­сту­ли­ра­као­бо­ље­од­не­из­ве­сне­са­да­шњо­сти.­Че­сто­се­то­ста­ро­ве­зу­је­и­за­од­ре­ђе­не­ха­ри­змат­ске­лич­но­сти­ко­је­су­ужи­ва­ле­ма­сов­но­по­ве­ре­ње.­

Ге­не­рал­но­ се­ мо­же­ кон­ста­то­ва­ти­ да­ је­ сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји,­то­ком­но­ви­јег­пе­ри­о­да,­био­обе­ле­жен­од­ре­ђе­ним­кул­тур­ним­кон­стан­та­ма­ко­је­су­има­ле­јак­ути­цај­на­ток­тран­зи­ци­је.­На­и­ме­тра­ди­ци­о­на­ли­зам­и­ау­то­ри­тар­ност­као­вред­но­сне­ ори­јен­та­ци­је­ су­ се­ то­ком­ прет­ход­них­ пар­ де­це­ни­ја­твр­до­кор­но­одр­жа­ва­ле­и­по­ред­број­них­ути­ца­ја­ко­ји­су­до­ла­зи­ли­из­бли­жег­или­да­љег­дру­штве­ног­окру­же­ња.­Тех­нич­ки­и­тех­но­ло­шки­раз­вој­ су­по­кре­ну­ли­број­не­дру­штве­не­про­ме­не­као­што­су­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја,­про­сто­р­на­и­со­ци­јал­на­мо­бил­ност,­екс­пан­зи­ја­обра­зо­ва­ња,­мо­дер­ни­за­ци­ја­сва­ко­днев­ног­жи­во­та­кроз­при­ме­ну­ра­зних­кућ­них­апа­ра­та,­ди­фу­зи­ја­раз­ли­чи­тих­кул­тур­них­ути­ца­ја,­пре­све­га­из­раз­ви­је­ног­све­та,­по­сред­ством­по­ве­ћа­ног­бро­ја­ту­ри­стич­ких­пу­то­ва­ња­или­од­ла­за­ка­на­рад­у­ино­стран­ство­али­та­ко­ђе­и­укљу­чи­ва­ња­у­гло­бал­ни­ме­диј­ски­про­стор­(пу­тем­ра­ди­ја,­фил­ма,­те­ле­ви­зи­је,­пре­во­да­стра­не­књи­жев­но­сти­и­сл.).­Но,­и­по­ред­све­га­то­га,­осе­ћа­се­зна­чај­на­за­др­шка­у­про­ме­ни­вред­но­сног­си­сте­ма­у­сме­ру­из­град­ње­мо­дер­ни­за­циј­ски­ори­јен­ти­са­них­вред­но­сних­ори­јен­та­ци­ја.­

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Ador­no,­T.­(1950)­The­Au­to­ri­ta­rian­Per­so­na­lity,­Nеw­York:­Har­per

Ба­ће­вић,­Љ.­(ур)­(1991)­Ју­го­сла­ви­ја­на­кри­зној­пре­крет­ни­ци,­Бе­о­град:­ИДН

Гре­дељ,­С.­До­ми­нант­не­вред­но­сне­ори­јен­та­ци­је,­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­M.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Hof­ste­de,­G.­H.­(2001)­Cul­tu­re’s­Con­se­qu­en­ces:­Com­pa­ring­Va­lu­es,­Be­ha­vi­ors,­In­sti­tu­ti­ons­and­Or­ga­ni­za­ti­ons­Ac­ross­Na­ti­ons,­Tho­u­sand­Oaks,­CA:­SA­GE­Pu­bli­ca­ti­ons

Клајн,­И.­и­Шип­ка,­М.­(2006)­Ве­ли­ки­реч­ник­стра­них­ре­чи­и­из­ра­за,­Но­ви­Сад:­Про­ме­теј

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­у:­Ра­за­ра­ње­дру­штва,­Ју­го­сло­вен­ско­дру­штво­у­кри­зи­90­их,­при­ре­дио­Ла­зић,­М.­(1994),­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Page 162: Култура у транзицији

352

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­као­со­ци­јал­ноп­си­хол­шка­ка­рак­те­ри­сти­ка,­у:­Дру­штве­ни­ка­рак­тер­и­дру­штве­не­про­ме­не­у­све­тлу­на­ци­о­нал­них­су­ко­ба,­при­ре­ди­ли­Го­лу­бо­вић,­З.,­Ку­зма­но­вић,­Б.­и­Ва­со­вић,­М.­(1995)­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­Фи­ло­зо­фи­ју­и­дру­штве­ну­те­о­ри­ју­и­Фи­лип­Ви­шњић

Ку­зма­но­вић,­Б.­Ау­то­ри­тар­ност­–­ва­пај­за­ја­ким­и­по­у­зда­ним­во­ђа­ма­и­ди­сци­пли­ном,­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

Ма­тић,­М.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Ен­ци­кло­пе­ди­ја­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­(1993),­Бе­о­град:­Са­вре­ме­на­ад­ми­ни­стра­ци­ја

Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­дру­ги­(1990)­Де­ца­кри­зе,­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка

Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­По­па­дић,­Д.­(2002)­Мла­ди­у­Ср­би­ји­2002­–­на­ци­о­нал­но­ис­тра­жи­ва­ње­омла­ди­не,­Бе­о­град:­Ми­ни­стар­ство­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­

Ми­ла­ди­но­вић,­С.­(2008)­Дру­штво­у­рас­ко­ра­ку,­Бе­о­град:­Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао

Мр­ђа,­С.­(2000)­Кул­тур­ни­жи­вот­сту­де­на­та­Уни­вер­зи­те­та­у­Бе­о­гра­ду,­Бе­о­град:­За­вод­за­про­у­ча­ва­ње­кул­тур­ног­раз­вит­ка

Мр­ђа,­С.­(2004)­Мла­ди­умет­ни­ци­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­ви­зу­ел­на­ис­тра­жи­ва­ња­и­ко­му­ни­ка­ци­је

Мр­ђа,­С.­Кул­тур­ни­ха­би­тус­омла­ди­не,­у:­Омла­ди­на­за­гу­бље­на­у­тран­зи­ци­ји,­уре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2004),­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ве

По­па­дић,­Д.­Уло­га­лич­ног­и­кол­ке­тив­ног­пам­ће­ња­у­јав­ном­њен­ским­ис­пи­ти­ва­њи­ма,­у:­До­ме­ти­тран­зи­ци­је:­од­со­ци­ја­ли­зма­ка­ка­пи­та­ли­зму,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2011),­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

По­па­дић,­Д.,­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­и­Бог­да­но­вић,­Н.­(2003)­Омла­ди­на­Ср­би­је­пред­иза­зо­ви­ма­бу­дућ­но­сти,­Бе­о­град:­Цен­тар­за­про­у­ча­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва­Ми­ни­стар­ства­про­све­те­и­спор­та­–­Сек­тор­за­уче­нич­ки­и­сту­дент­ски­стан­дард­и­Pro­ni­In­sti­tu­te­for­So­cial­Edu­ca­tion,­Швед­ска

Рот,­Н.­и­Ха­вел­ка,­Н.­(1973)­На­ци­о­нал­на­ве­за­ност­и­вред­но­сти­код­сред­њо­школ­ске­омла­ди­не.­Бе­о­град:­Ин­сти­тут­за­пси­хо­ло­ги­ју­и­ИДН

Ру­жи­ца,­М.­Др­жа­ва­и/или­тр­жи­ште­­­нео­ли­бе­ра­ли­зам­и/или­со­ци­јал­де­мо­кра­ти­ја­у:­Ка­ко­гра­ђа­ни­Ср­би­је­ви­де­тран­зи­ци­ју,­при­ре­дио­Ми­ха­и­ло­вић,­С.­(2010)­Бе­о­град:­Fri­e­drich­Ebert­Stif­tung

Спа­сић,­И.­Кул­тур­ни­обра­сци­и­сва­ко­днев­ни­жи­вот­у­Ср­би­ји­по­сле­2000­го­ди­не,­у:­Су­жи­вот­са­ре­фор­ма­ма,­при­ре­дио­Цве­јић,­С.­(2010),­Бе­о­град:­Чи­го­ја

Stan­kov,­L.­(1977)­So­me­Ex­pe­ri­en­ces­with­the­F­sca­le­in­Yugo­sla­via,­Bri­tish­Jo­ur­nal­of­So­cial­and­Cli­ni­cal­Psi­ho­logy­2,­vol.­XVI

Page 163: Култура у транзицији

353

СЛОБОДАН МИЛАДИНОВИЋ

Sum­ner,­W.­G.­(1906)­Folk­ways:­a­study­of­the­so­ci­o­lo­gi­cal­im­por­tan­ce­of­usa­ges,­man­ners,­cu­stoms,­mo­res,­and­mo­rals,­Bo­ston:­Ginn­and­Co.

Шрам,­З.­(2002)­Ди­мен­зи­је­ет­но­цен­три­зма­и­на­ци­о­нал­на­при­пад­ност,­Дру­штве­на­ис­тра­жи­ва­ња­1

Шу­шњић,­Ђ.­(2005)­Пре­пре­ке­на­пу­ту­раз­у­ме­ва­ња,­по­ве­ре­ња­и­по­ми­ре­ња,­у:­Ве­ра­–­зна­ње­–­мир,­при­ре­ди­ли­Си­тар­ски,­М.­и­Ву­чи­нић,­М.­Бе­о­град:­Бе­о­град­ска­отво­ре­на­шко­ла

Уза­ре­виц,­Ц.­Ет­но­цен­три­зам,­у:­Со­ци­о­ло­шки­реч­ник,­при­ре­ди­ли­Ми­ми­ца,­А.­и­Бог­да­но­вић,­М.­(2007),­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке

Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2008)­Ко­лек­тив­на­ис­ку­ства­мла­дих­у­пе­ри­оду­по­ли­тич­ке­не­ста­бил­но­сти­и­про­ме­не­окви­ра­ко­лек­тив­не­иден­ти­фи­ка­ци­је­на­про­сто­ру­бив­ше­Ју­го­сла­ви­је,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­4,­год.­XLII

Ва­со­вић,­М.­и­Гли­го­ри­је­вић,­М.­(2011)­Де­мо­крат­ске­про­ме­не­у­Ср­би­ји­и­про­цес­де­ет­ни­фи­ка­ци­је­дру­штве­не­све­сти,­Го­ди­шњак­бр.­5,­Фа­кул­тет­по­ли­тич­ких­на­у­ка

Вук­че­вић,­Д.­К.­(2003)­Иза­нор­ми:­со­ци­о­ло­шки­и­прав­ни­есе­ји,­Под­го­ри­ца:­ЦиД

Slobodan­MiladinovićFaculty­of­Organizational­Sciences,­Belgrade­

CONSTANTS­OF­THE­CULTURAL­­CONTEXT­AND­TRANSITION

Abstract

The­transition­has­changed­a­ lot­ in­Serbia,­but­ there­are­a­number­of­constants­of­the­cultural­context­that­the­transition­has­not­managed­to­affect.­It­could­even­be­said­that­these­constants­shaped­the­course­of­transition.­We­need­to­keep­in­mind­the­global­value­orientations­that­are­ rooted­ in­ the­ tradition­ of­ the­ social­ being­ of­ the­Serbian­ people,­which­continually­reappear­in­both­old­sense­and­in­new­forms.­In­the­long­term,­these­constants­make­any­qualitative­leaps­difficult­and­give­a­specific­form­to­modernization­trends.­These­include­traditionalism,­authoritarianism­and­ their­various­derivative­ forms.­These­are­global­value­orientations­that­seek­to­connect­the­past­with­the­future­and­thus­ensure­historical­continuity­of­the­society.­They­shape­a­society­which­

is­internally­contradictory­and­insusceptible­to­innovation.

Key­words:­culture,­values,­transition,­modernization

Page 164: Култура у транзицији

354

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад

DOI 10.5937/kultura1340354V УДК 316.7

821.163.41.09оригиналан научни рад

ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈА­КАО­ПРЕ­ЛАЗ­ОД­КУЛ­ТУ­РЕ­ПО­ЛИ­СА­У­

КУЛ­ТУ­РУ­МЕ­ГА­ЛО­ПО­ЛИ­САСа­же­так:­У­тек­сту­ се,­ на­ при­ме­ру­ Ду­чи­ће­вог­ту­ма­че­ња­ по­е­зи­је­Во­ји­сла­ва­Или­ћа,­ опи­су­је­ кон­сти­ту­и­са­ње­ кул­ту­ре­ по­ли­са,­ као­исто­вре­ме­ног­од­го­во­ра­на­зах­тев­мо­дер­ни­за­ци­је­и­зах­тев­за­очу­ва­њем­на­ци­о­нал­ног­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та.­Кул­ту­ра­по­ли­са­ је­као­та­ква­ би­ла­ су­прот­ста­вље­на­ ро­ман­ти­чар­ској­ кул­тур­ној­ма­три­ци.­У­на­став­ку­тек­ста,­по­ка­зу­ју­се­раз­ли­ке­из­ме­ђу­та­ко­схва­ће­не­ кул­ту­ре­ по­ли­са­ и­ кул­ту­ре­ Ме­га­ло­по­ли­са,­ од­но­сно­ ур­ба­ног­дис­кур­са,­ ко­ји­ пу­тем­ши­ро­ко­ схва­ће­ног­ пој­ма­ бран­да,­ ис­кљу­чу­је­по­је­дин­ца­из­ње­го­ве­на­ци­о­нал­не­и­кул­тур­не­тра­ди­ци­је.­На­тај­на­чин,­он­га­пре­тва­ра­у­че­сти­цу­би­о­ма­се,­ко­ја­сто­ји­на­рас­по­ла­га­њу­Ме­га­ло­по­ли­су.

Кључ­не­ре­чи:­иден­ти­тет,­по­лис,­ме­га­ло­по­лис,­бренд­

Го­ди­не­1902.­Јо­ван­Ду­чић­је­одр­жао­го­вор­при­ли­ком­от­кри­ва­ња­ спо­ме­ни­ка­ Во­ји­сла­ву­ Или­ћу­ у­ Бе­о­гра­ду.1­ Та­ бе­се­да­пред­ста­вља­зна­ча­јан­аут­по­е­тич­ки­до­ку­мент­у­ко­ме­се­раз­от­кри­ва­Ду­чи­ћев­кон­цепт­по­е­зи­је.­Ме­ђу­тим,­она­би­мо­гла­би­ти­зна­чај­на­и­за­со­ци­о­ло­ге,­бу­ду­ћи­да­се­у­њој­раз­от­кри­ва­ју­обри­си­не­че­га­што­же­лим­да­на­зо­вем­кул­ту­ром­по­ли­са.­Та­син­таг­ма­је­оправ­да­на­ве­зом­из­ме­ђу­умет­но­сти­и­дру­штве­ног­жи­во­та­ ве­ли­ких­ гра­до­ва­ ко­ју­ Ду­чић­ спо­ми­ње­ на­во­де­ћи­Или­ће­ве­пе­сме­,,Да­ро­ви­не­ба”­и­,,Пе­сник”.­За­по­ме­ну­те­

1­ Рад­је­на­стао­као­ре­зул­тат­ис­тра­жи­ва­ња­на­про­јек­ту­бр.­178005­под­на­зи­вом­,,Аспек­ти­иден­ти­те­та­и­њи­хо­во­об­ли­ко­ва­ње­у­срп­ској­књи­жев­но­сти”,­ко­ји­фи­нан­си­ра­Ми­ни­стар­ство­за­про­све­ту­и­на­у­ку­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је.

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

Page 165: Култура у транзицији

355

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

пе­сме­он­твр­ди­да­би­нас­пред­ста­ви­ле­ ,,стран­ци­ма,­ако­не­тач­ни­је,­а­оно­без­сум­ње,­љеп­ше­не­го­и­јед­на­књи­га­–­пред­ста­ви­ле­би­нас­као­јед­но­ин­те­ли­гент­но­пле­ме,­от­ме­но,­и­ко­је­има­не­ко­ли­ко­ви­је­ко­ва­ци­ви­ли­за­ци­је,­ко­је­жи­ви­дру­штве­ним­жи­во­том­ве­ли­ких­гра­до­ва,­и­ко­је­је­слу­чај­но­на­Ори­јен­ту.”2­

Не­ко­ли­ко­ства­ри­тре­ба­за­па­зи­ти­по­во­дом­ци­ти­ра­не­Ду­чи­ће­ве­ опа­ске:­ пр­во,­ Ду­чић­ твр­ди­ да­ је­дан­ пе­сник­ –­Во­ји­слав­Илић­–­за­ко­га­се­у­истом­тек­сту­ка­же­да­ни­је­био­,,та­ко­зва­ни­на­род­ни­пе­сник”3,­ипак­пред­ста­вља­је­дан­на­род­или­га­бар­мо­же­пред­ста­ви­ти.­Дру­го:­по­Ду­чи­ћу,­Илић­нас­пред­ста­вља­као­јед­но­ин­те­ли­гент­но,­от­ме­но,­ци­ви­ли­зо­ва­но­пле­ме,­а­све­те­вред­но­сти­кру­ни­са­не­су­син­таг­мом­дру­штве­ног­жи­во­та­ве­ли­ких­гра­до­ва.­Та­син­таг­ма­пред­ста­вља­Ду­чи­ћев­иде­ал,­у­ко­ји­су­укљу­че­не­и­вред­но­сти­као­што­су­Ле­по­та,­ци­ви­ли­зо­ва­ност,­от­ме­ност,­ра­ци­о­нал­ност.­У­њи­ма­ла­ко­пре­по­зна­је­мо­иде­је­ гра­ђан­ског­ду­ха­и­до­ми­нант­ног­то­ка­фран­цу­ске­кул­ту­ре­ у­ го­ди­на­ма­ пре­Ве­ли­ког­ ра­та,­ ко­је­ су­фор­ми­ра­ле­ ду­хов­ни­ став­не­ са­мо­Ду­чи­ћа­већ­и­ срп­ске­ ели­те­у­це­ло­сти.­На­су­прот­ ових­ вред­но­сти,­ сто­ји­ Ори­јент­ ко­ји­ тре­ба­ схва­ти­ти­ши­ре­ од­ опо­зи­ци­је­ из­ме­ђу­ ге­о­граф­ског­Ок­ци­ден­та­ и­Ори­јен­та.­Ори­јент­је­за­Ду­чи­ћа­сим­бол­не­са­мо­Ис­то­ка,­већ­и­јед­не­књи­жев­не,­али­и­кул­тур­не­па­ра­диг­ме­ко­ја­је­вла­да­ла­срп­ском­књи­жев­но­шћу­пре­Во­ји­сла­ва.­То­је­ро­ман­ти­зам.­Ро­ман­ти­чар­ски­кон­цепт­иден­ти­те­та,­уте­ме­љен­на­Хер­де­ро­вим­иде­ја­ма,­под­ра­зу­ме­ва­да­иден­ти­тет­јед­ног­на­ро­да­про­из­и­ла­зи­из­ње­го­вог­ду­ха,­ко­ји­је­не­про­ме­њив­и­ко­ји­се­нај­ја­сни­је­из­ра­жа­ва­у­ње­го­вој­усме­ној/на­род­ној­књи­жев­но­сти.­От­пор­пре­ма­гра­ду­је­при­су­тан­у­свим­европ­ским­ро­ман­ти­зми­ма,­пре­све­га­за­то­што­се­град­по­и­ма­као­твр­ђа­ва­ра­ци­о­нал­но­сти­пре­ма­ко­јој­су­ро­ман­ти­ча­ри­га­ји­ли­осе­ћа­ње­не­тр­пе­љи­во­сти.­Ме­ђу­тим,­у­срп­ском­ро­ман­ти­зму,­код­Бран­ка­Ра­ди­че­ви­ћа­на­при­мер,­град­је­про­ка­зан­и­због­мо­ћи­да­од­ро­ди­по­је­дин­ца­од­на­ци­о­нал­не­за­јед­ни­це­и­кул­ту­ре­ко­јој­при­па­да.­За­ро­ман­ти­ча­ре,­град­је­про­бле­ма­ти­чан­за­то­што­је­мо­де­ран,­за­то­што­мо­дер­ни­зу­је.­

Пре­ма­ то­ме,­ ка­да­Ду­чић­ка­же­да­ње­го­во­пле­ме­жи­ви­дру­штве­ним­ жи­во­том­ ве­ли­ких­ гра­до­ва,­ он­да­ то­ пред­ста­вља­симп­том­ зна­чај­не­ про­ме­не­ па­ра­диг­ме­ на­ци­о­нал­ног­ и­ кул­тур­ног­иден­ти­те­та.­Нај­кра­ће­ре­че­но,­кул­тур­ни­иден­ти­тет­се­дис­тан­ци­ра­од­ро­ман­ти­чар­ске­па­ра­диг­ме­по­ко­ме­ је­Дру­ги­че­шће­ не­при­ја­тељ,­ не­го­ при­ја­тељ,­ док­ је­ соп­ство­ за­о­кру­же­но­ у­ сво­јој­ не­про­ме­њи­во­сти­ и­ да­то­сти,­ па­ је­ као­ та­кво­

2­ Ду­чић,­Ј.­(1957)­Пе­сме,­пу­то­пи­си,­есе­ји,­Но­ви­Сад:­Ма­ти­ца­срп­ска,­Бе­о­град:­Срп­ска­књи­жев­на­за­дру­га,­стр.­352.

3­ Исто,­стр.­351.

Page 166: Култура у транзицији

356

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

дис­тан­ци­ра­но­од­ве­ли­ког­ гра­да­ко­ји­ те­жи­да­уни­фор­ми­зу­је/про­ме­ни­иден­ти­тет­сво­јих­гра­ђа­на­без­об­зи­ра­на­њи­хо­ве­,,при­род­не”­иден­ти­те­те.­По­ве­зу­ју­ћи­на­ци­о­нал­ни­и­кул­тур­ни­иден­ти­тет­са­ве­ли­ким­гра­до­ви­ма,­Ду­чић­же­ли­да­соп­стве­ни­на­род­ пред­ста­ви­ дру­га­чи­је­ од­ до­ми­нант­не­ ро­ман­ти­чар­ске­па­ра­диг­ме,­од­но­сно­же­ли­да­га­при­бли­жи­јед­ном­но­вом­се­ту­вред­но­сти­ко­је­ се­ вр­ху­не­у­ ве­ли­ким­ гра­до­ви­ма­За­па­да.­Та­же­ља­од­го­ва­ра­пре­ла­зу­из­ро­ман­ти­чар­ске­кул­ту­ре­у­кул­ту­ру­по­ли­са.

Са­дру­ге­стра­не,­Ду­чић­­не­твр­ди­да­ње­го­во­,,пле­ме”­тј.­ње­гов­ на­род­ те­ вред­но­сти­ не­ма,­ па­ да­ сто­га­ мо­ра­ да­ их­ учи­или­при­хва­та.­То­ је­би­тан­гест,­ јер­го­во­ри­да­тран­сфор­ма­ци­ја­кул­тур­не­па­ра­диг­ме­ни­је­из­раз­ра­ди­кал­не,­већ­кон­тро­ли­са­не­или­кон­зер­ва­тив­не­мо­дер­ни­за­ци­је­ко­ја­под­ра­зу­ме­ва­да­но­ва­кул­ту­рна­ма­три­ца­не­сме­њу­је­ста­ру,­не­го­се­на­њу­на­ста­вља.­Ду­чи­ћу­Во­ји­слав­Илић­слу­жи­као­при­мер­да­су­те­но­ве­вред­но­сти­већ­у­ње­го­вом­пле­ме­ну/на­ро­ду,­што­зна­чи­да­чин­мо­дер­ни­за­ци­је­као­сим­бо­лич­ки­пре­лаз­из­Ори­јен­та­(ро­ман­ти­зма)­у­ве­ли­ке­гра­до­ве­(Ок­ци­дант)­ни­је­по­ве­зан­са­уки­да­њем­јед­ног­иден­ти­те­та­и­пре­у­зи­ма­њем­дру­гог,­већ­са­про­ме­ном­ак­цен­та­у­се­ту­већ­по­сто­је­ћих­вред­но­сти.­

Ду­чи­ћев­текст­нам­пру­жа­мо­гућ­ност­да­ма­кар­оквир­но­де­фи­ни­ше­мо­шта­би­то­би­ла­кул­ту­ра­По­ли­са:­ра­ди­се­о­син­таг­ми­ко­ја­по­ве­зу­је­на­ци­о­нал­ну­кул­ту­ру­и­мо­дер­ност,­али­та­ко­да­про­цес­мо­дер­ни­за­ци­је­не­до­ве­де­у­пи­та­ње­иден­ти­тет.­Мо­дер­ни­за­ци­ја­не­рас­ки­да­са­иден­ти­те­том,­већ­га­пре­о­бли­ку­је­и­то­та­ко­што­отва­ра­дру­га­чи­ју­кул­тур­ну­ма­три­цу­уну­тар­већ­по­сто­је­ћег­ кул­тур­ног­ иден­ти­те­та.­ Реч­ ,,по­лис”­ у­ син­таг­ми­кул­ту­ра­по­ли­са­упу­ћу­је­да­је­та­но­ва­кул­тур­на­ма­три­ца­кул­ту­ра­гра­до­ва,­али­исто­вре­ме­но­упу­ћу­је­и­на­осе­ћа­ње­гра­ђан­ске­ме­ре­у­са­мом­про­це­су­мо­дер­ни­за­ци­је.4

На­пе­тост­из­ме­ђу­мо­дер­ни­за­ци­је­и­кон­зер­ва­ци­је­пред­ста­вља­основ­ни­ мо­тив­ у­ кул­ту­ри­ по­ли­са.­Она­ се­ по­на­вља­ у­ ни­зу­опу­са­срп­ских­пи­са­ца­и­пе­сни­ка­ко­ји­су­на­ста­вља­ли­ли­ни­ју­ове­вр­сте­кул­тур­ног­опре­де­ље­ња,­чак­и­у­вре­ме­ну­ка­да­гра­ђан­ско­дру­штво­у­Ср­би­ји­би­ва­по­ли­тич­ки­по­ра­же­но:­чак­и­та­да,­у­де­ли­ма­Пе­ки­ћа,­Јо­ва­на­Хри­сти­ћа,­Ива­на­В.­Ла­ли­ћа­и­Ми­ло­ра­да­Па­ви­ћа,­ из­ме­ђу­ оста­лих,­ ви­ди­мо­ на­пор­ да­ се­умет­ност­ства­ра­уну­тар­јед­не­ма­три­це­ко­ја­ће­исто­вре­ме­но­би­ти­и­мо­дер­на­и­кон­зер­ва­тив­на,­што­ће­ре­ћи­да­ге­сто­ви­мо­

4­ До­бар­ при­мер­ за­ текст­ ко­ји­ на­ста­је­ уну­тар­ ова­ко­ за­ми­шље­не­ кул­ту­ре­по­ли­са­је­сте­по­зна­та­Ра­ки­ће­ва­пе­сма­,,На­Га­зи­Ме­ста­ну”.­У­њој­Ра­кић­усва­ја­тип­сти­ха­ко­ји­је­ка­рак­те­ри­сти­чан­за­та­да­шњу­фран­цу­ску­по­е­зи­ју­да­би­ту­фор­мал­ну­мо­дер­ни­за­ци­ју­укро­тио­ге­стом­кон­зер­ва­ци­је­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­оли­че­ног­у­ко­сов­ском­ми­ту.­Сто­га­пе­сма­и­но­си­на­зив­,,На­Га­зи­ме­ста­ну.”

Page 167: Култура у транзицији

357

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

дер­ности­не­ће­во­ди­ти­ка­от­кло­ну­од­на­ци­о­нал­не­кул­тур­не­тра­ди­ци­је,­већ­ће,­пре­све­га,­функ­ци­о­ни­са­ти­као­чин­ње­ног­пре­о­бли­ко­ва­ња.

Још­ јед­на­ осо­бе­ност­ кул­ту­ре­ по­ли­са­ је­сте­ у­ то­ме­ да­ се­ у­окви­ру­ ове­ кул­тур­не­ ма­три­це­ об­ли­ку­је­ иден­ти­тет­ гра­да.­Град­та­да­по­ста­је­не­сво­див­на­дру­ге­гра­до­ве,­он­има­сво­ју­ду­шу,­свој­дух,­сво­је­по­себ­но­сти­ко­је­га­раз­ли­ку­ју.­Ка­да­је­у­пи­та­њу­иден­ти­тет­Пре­сто­ни­це,­ он­да­ се­иден­ти­тет­ гра­да­по­сма­тра­као­си­нег­до­ха­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та.­То­се­до­бро­ви­ди­у­мо­ну­мен­тал­ној­Цр­њан­ско­вој­пе­сми­,,Ла­мент­над­Бе­о­гра­дом”,­ ко­ја­ ни­је­ са­мо­ пе­сма­ о­Бе­о­гра­ду,­ већ­ши­фро­ва­на­па­три­от­ска­пе­сма.­Бе­о­град­ се­не­из­ди­же­ ту­у­ од­но­су­на­ про­вин­ци­ју,­ по­пут­Шпен­гле­ро­вог­ свет­ског­ гра­да,­ већ­ у­од­но­су­на­свет­ска­ис­ку­ства­лир­ског­су­бјек­та­ко­ја­не­мо­гу­ни­да­за­ме­не,­ни­да­над­ви­се­ис­ку­ство­ода­бра­ног­гра­да,­од­но­сно­срп­ске­пре­сто­ни­це,­ ко­ја­ је­исто­вре­ме­но­и­ сим­бол­до­мо­ви­не.­Исто­та­ко,­ афир­ма­ци­ја­Бе­о­гра­да­код­Ду­ша­на­Ра­до­ви­ћа­(Бе­о­гра­де,­до­бро­ју­тро)­или­у­про­зи­Мо­ме­Ка­по­ра,­та­ко­ђе­не­озна­ча­ва­из­ди­за­ње­пре­сто­ни­це­у­од­но­су­на­про­вин­ци­ју,­већ­пре­утвр­ђи­ва­ње­јед­ног­за­јед­нич­ког­ду­ха­гра­да­(код­Ра­до­ви­ћа),­од­но­сно­ње­го­во­угра­ђи­ва­ње­у­мре­жу­свет­ских­ве­ле­гра­да,­али­та­ко­да­се­из­бег­не­хи­је­рар­хиј­ски­од­нос­из­ме­ђу­та­ча­ка­те­мре­же­(Ка­пор).

Де­ве­де­се­тих­го­ди­на­про­шлог­ве­ка­–­у­окви­ру­тран­зи­ци­је­–­до­ла­зи­ до­ про­ме­не­ кул­тур­не­ па­ра­диг­ме.­ Кул­ту­ру­ По­ли­са,­схва­ће­ну­ као­ гест­ исто­вре­ме­не­мо­дер­ни­за­ци­је­ и­ кон­зер­ва­ци­је­иден­ти­те­та,­за­ме­њу­је­кон­цепт­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са.­Основ­на­раз­ли­ка­из­ме­ђу­кул­ту­ре­по­ли­са­и­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­је­сте­у­то­ме­што­је­кул­ту­ра­по­ли­са­још­увек­ве­за­на­за­не­ко­,,ми”:­на­ци­о­нал­но­ми,­ко­ји­се­исто­вре­ме­но­ме­ња­и­не­ме­ња­(Ра­кић)­од­но­сно­ми­гра­да/пре­сто­ни­це­ко­ја­има­сво­ју­не­сво­ди­ву­ по­себ­ност,­ па­ пре­ма­ то­ме­ и­ пра­во­ на­ ег­зи­стен­ци­ју.­На­су­прот­то­ме,­кул­ту­ра­Ме­га­ло­по­ли­са­је­усме­ре­на­ка­по­је­дин­цу­ко­га­из­два­ја­из­ко­лек­ти­ва­и­ње­го­вог­јав­ног­про­сто­ра.­Кул­ту­ра­Ме­га­ло­по­ли­са­то­чи­ни­та­ко­што­по­је­дин­ца­тран­сфор­ми­ше­у­по­тро­ша­ча,­при­че­му­исто­вре­ме­но­уки­да­ње­гов­гра­ђан­ски­и­на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет:­оста­ју­ћи­без­иче­га,­та­квом­по­тро­ша­чу­је­по­треб­но­све,­јер­се­бе­ви­ди­као­не­ко­га­ко­не­ма­ни­шта.­Дру­гим­ре­чи­ма,­док­је­кул­ту­ра­по­ли­са­гра­ђа­ни­на­ви­де­ла­као­про­из­во­ђа­ча­кул­ту­ре­јед­ног­за­јед­нич­ког­иден­ти­те­та­(на­ци­је­или­гра­да)­кул­ту­ра­ме­га­ло­по­ли­са­су­бјект­про­из­вод­ње­ (гра­ђа­ни­на)­пре­тва­ра­у­објект­про­из­вод­ње,­у­оно­га­ко­се­про­из­во­ди,­у­сам­про­из­вод.

Да­би­смо­раз­у­ме­ли­функ­ци­о­ни­са­ње­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са,­по­треб­но­је­да­об­ја­сни­мо­зна­че­ње­са­ме­ре­чи­Ме­га­ло­по­лис.­Та­реч­не­озна­ча­ва­са­мо­ве­ли­ки­град,­већ­и­хи­је­рар­хи­ју­ве­ле­

Page 168: Култура у транзицији

358

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

гра­до­ва­уну­тар­ јед­не­ци­ви­ли­за­ци­је.­Ме­га­ло­по­лис­ је­да­кле,­на­зив­ те­ хи­је­рар­хиј­ске­ мре­же­ гра­до­ва.­ Исто­вре­ме­но­ то­ је­збир­но­име­цен­трал­ног­по­ља­уну­тар­те­мре­же.­У­то­цен­трал­но­по­ље­су­сти­чу­се­пу­те­ви­би­о­ма­се­из­пе­ри­фе­ри­је,­док­се­из­тог­по­ља­ши­ри­ур­ба­ни­дис­курс­ко­ји­ле­ги­ти­ми­зу­је­по­сто­је­ћу­хи­је­рар­хи­ју­као­и­(кон­тро­ли­са­ну,­огра­ни­че­ну)­мо­бил­ност­би­о­ма­се.­Ур­ба­ни­дис­курс­ тре­ба­раз­у­ме­ти­као­ме­та­ди­скурс­уну­тар­ко­га­деј­ству­ју­раз­ли­чи­ти­дис­курси­по­пут­сту­ди­ја­на­ци­о­на­ли­зма­ (ко­је­ раз­гра­ђу­ју­ на­ци­о­нал­ни­ иден­ти­тет)­ пост­ко­ло­ни­јал­не­ сту­ди­је­ (ко­је­ афир­ми­шу­ хи­брид­ни­ иден­ти­тет­по­ве­зу­ју­ћи­ га­ са­ при­пад­ни­штвом­ Ме­га­ло­по­ли­су),­ сту­ди­је­кул­ту­ре­ (ко­је­ пре­ме­шта­ју­ ин­те­ре­со­ва­ње­ са­ на­ци­о­нал­них­књи­жев­них­ка­но­на­на­про­из­во­де­кул­тур­не­ин­ду­стри­је­ко­ји­на­ста­ју­у­Ме­га­ло­по­ли­су).­Ме­ђу­тим,­нај­ви­дљи­ви­ји­еле­мент­ур­ба­ног­дис­кур­са­сва­ка­ко­је­сам­по­јам­ур­ба­ног­по­ко­ме­смо­дис­курс­и­на­зва­ли.5

Реч­ ,,ур­ба­но”­ни­је­но­ва,­ али­ је­ње­на­ ви­со­ка­фре­квент­ност­у­јав­ном­про­сто­ру­Ср­би­је­ре­ла­тив­но­ско­ра­по­ја­ва.­По­ве­ћа­ње­ње­не­фре­квент­но­сти­упу­ћу­је­на­тран­зи­ци­ју­из­ме­ђу­две­кул­тур­не­ма­три­це.­Ре­ци­мо,­у­пред­го­во­ру­Ра­до­ви­ће­ве­књи­ге­Бе­о­гра­де­ до­бро­ ју­тро,­ атри­бут­ ур­ба­но­ се­ не­ спо­ми­ње.­Уме­сто­ње­га,­по­ја­вљу­је­се­при­свој­ни­при­дев­,,бе­о­град­ски”.­Ра­до­вић­пи­ше:­,,Ау­тор­би­нај­ра­ди­је­и­еми­си­ју­и­књи­гу­сма­трао­ скром­ним­ до­при­но­сом­ бе­о­град­ском­ фол­кло­ру,­ усме­ном­пре­да­њу­Бе­о­гра­да­на­шег­вре­ме­на.”6­Ме­та­фо­ра­бе­о­град­ског­фол­кло­ра­упу­ћу­је­нас­на­то­да­Ра­до­вић­сво­ју­еми­си­ју­за­ми­шља­као­за­сни­ва­ње­ду­ха/иден­ти­те­та­гра­да­по­ана­ло­ги­ји­са­усме­ном/на­род­ном­књи­жев­но­шћу­ко­ја­уте­ме­љу­је­је­дан­ко­лек­тив­уну­тар­ко­га­та­књи­жев­ност­цир­ку­ли­ше.­Иа­ко­је­у­Ра­до­ви­ће­вом­за­па­жа­њу,­при­су­тан­благ­на­нос­иро­ни­је,­ипак­та­ ана­ло­ги­ја­има­ сми­сла,­ бу­ду­ћи­да­Ра­до­ви­ће­ви­ афо­ри­зми­за­и­ста­за­сни­ва­ју­иден­ти­тет­Бе­о­гра­да­и­та­ко­им­пли­цит­но­од­ње­га­гра­де­по­лис­–­да­кле,­тач­ку­у­мре­жи­гра­до­ва­не­сво­ди­вих­је­дан­на­дру­ги.

Ако­ нам­ да­нас­ ре­то­ри­ка­ Ра­до­ви­ће­вог­ ту­ма­че­ња­ вла­сти­тог­де­ла­из­гле­да­за­ста­ре­ла,­он­да­је­то­ја­сан­сиг­нал­да­се­на­ла­зи­мо­у­ епо­си­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­ –­ оно­што­нам­не­до­ста­је­ је­сте­ атри­бут­ ур­ба­но.­Ње­гов­ из­о­ста­нак­ је­ по­сле­ди­ца­при­су­ства­при­свој­ног­атри­бу­та­,,бе­о­град­ски”­и­са­мог­име­на­гра­да:­та­чи­ње­ни­ца­нам­по­ка­зу­је­да­по­раст­фре­квент­но­сти­упо­тре­бе­ атри­бу­та­ ,,ур­ба­но”­ ко­ре­спон­ди­ра­ са­ сма­ње­ном­упо­тре­бом­ атри­бу­та­ ,,бе­о­град­ски”.­ Из­ то­га­ мо­же­мо­ да­ за­

5­ Ви­ди:­Вла­ду­шић,­С.­(2011)­Цр­њан­ски,­Ме­га­ло­по­лис,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник

6­ Ра­до­вић,­Д.­(2006)­Баш­сва­шта,­Бе­о­град:­За­вод­за­из­да­ва­ње­уџ­бе­ни­ка,­стр.­880.

Page 169: Култура у транзицији

359

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

кљу­чи­мо­да­се­,,ур­ба­но”­не­су­прот­ста­вља­,,ру­рал­ном”,­не­го­пре­све­га­,,град­ском”,­у­сми­слу­за­себ­ног­иден­ти­те­та­гра­да,­(бе­о­град­ском,­ни­шком,­но­во­сад­ском...)­од­но­сно­,,на­ци­о­нал­ном”.­Уну­тар­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­не­мо­гу­ће­је­да­кле,­про­из­ве­сти­иден­ти­тет­гра­да­или­дух­ме­ста,­пре­све­га­за­то­што­по­јам­ ур­ба­ног­ уну­тар­ ове­ кул­тур­не­ ма­три­це­ има­ основ­ни­за­да­так­ да­ из­бри­ше­на­ци­о­нал­ни/град­ски­иден­ти­тет,­ да­ из­бри­ше­ве­зе­са­кул­тур­ном­тра­ди­ци­јом­и­да­та­ко­оне­мо­гу­ћи­про­из­вод­њу­иден­ти­те­та­ на­ на­чин­на­ ко­ји­ то­ чи­ни­ кул­ту­ра­по­ли­са­ –­исто­вре­ме­ним­ ге­стом­мо­дер­ни­за­ци­је­ и­ кон­зер­ва­ци­је.­Би­ти­ур­бан­зна­чи­сто­га­би­ти­одво­јен­од­про­сто­ра­у­ко­ме­се­бо­ра­ви,­од­за­јед­ни­це­ко­јој­се­при­па­да.­Ур­ба­но­пра­зни­иден­ти­тет­про­сто­ра­и­за­јед­ни­це­ко­ја­га­на­се­ља­ва,­при­ка­зу­ју­ћи­их­као­не­у­р­ба­не­и­то­по­сред­ством­ја­ке­би­нар­не­опо­зи­ци­је­у­ко­јој­све­што­ни­је­ур­ба­но­по­ста­је­ ,,ру­рал­но”,­ ,,ло­кал­но”,­,,за­о­ста­ло”.­Ур­ба­но­да­кле,­ни­је­ду­чи­ћев­ски­по­зив­на­мо­дер­ни­за­циј­ско­пре­о­бли­ко­ва­ње­иден­ти­те­та,­већ­на­лог­за­ње­го­во­на­пу­шта­ње.­

Ур­ба­но­је­у­кул­ту­ри­Ме­га­ло­по­ли­са­ова­пло­ће­но­у­фе­но­ме­ну­брен­да.­Основ­но­свој­ство­брен­да­ко­је­га­раз­ли­ку­је­од­роб­не­мар­ке,­или­ано­ним­ног­про­из­во­да­је­сте­ње­го­ва­моћ­атрак­ци­је.­Бренд­при­вла­чи­ње­го­вог­по­тро­ша­ча­Ме­га­ло­по­ли­су,­ али­исто­вре­ме­но­и­оне­мо­гу­ћу­је­по­ја­вљи­ва­ње­до­ма­ћих­брен­до­ва.­Ур­ба­но,­на­и­ме,­уни­шта­ва­иден­ти­тет­по­ли­са,­па­то­он­да,­зна­чи­да­брен­до­ви­ни­ка­да­не­мо­гу­да­на­ста­ну­у­са­мом­по­ли­су,­већ­са­мо­у­Ме­га­ло­по­ли­су.­За­раз­ли­ку­од­кул­ту­ре­По­ли­са­уну­тар­ко­је­се­про­из­во­дио­иден­ти­тет,­уну­тар­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­мо­гу­ћа­је­са­мо­по­тро­шња­брен­до­ва­чи­је­је­ме­сто­по­ре­кла­Ме­га­ло­по­лис,­чак­и­он­да­ка­да­,,бренд”­на­ста­је­у­до­ма­ћем­про­сто­ру.­

По­ка­за­ће­мо­то­на­не­ко­ли­ко­при­ме­ра:­за­вре­ме­јед­ног­ду­жег­бо­рав­ка­у­Пољ­ској­са­знао­сам­од­јед­ног­та­мо­шњег­ко­ле­ге­да­је­ла­нац­бу­ти­ка­гар­де­ро­бе­под­име­ном­,,Re­ser­ved”­за­пра­во­у­вла­сни­штву­јед­не­пољ­ске­фир­ме,­иа­ко­би­се,­по­ен­гле­ском­на­зи­ву,­ка­за­ло­да­је­у­пи­та­њу­свет­ски­бренд.­Очи­глед­но,­ен­гле­ски­је­зик,­као­је­зик­Ме­га­ло­по­ли­са,­по­слу­жио­је­ов­де­да­иза­зо­ве­ефе­кат­свет­ско­сти­брен­да,­тј.­брен­да­чи­је­је­по­ре­кло­Ме­га­ло­по­лис.­Слич­но­се­де­ша­ва­и­у­Ср­би­ји,­где­до­ма­ће­ком­па­ни­је­све­сно­узи­ма­ју­стра­не­на­зи­ве,­ка­ко­би­по­сти­гли­сли­чан­ефе­кат­–­при­мер­би­мо­гла­би­ти­упра­во­фир­ма­,,Le­gend”,­иза­ко­је­сто­ји­озна­ка­,,world­wi­de”,­иа­ко­ње­на­де­лат­ност­нај­ве­ро­ват­ни­је­не­пре­ла­зи­гра­ни­це­ре­ги­о­на.­Нај­зад,­до­вољ­но­је­по­гле­да­ти­и­ре­кла­ме­на­срп­ским­те­ле­ви­зи­ја­ма:­чак­и­ако­су­ком­па­ни­је­ ко­је­ се­ ре­кла­ми­ра­ју­ још­увек­у­ вла­сни­штву­др­жа­ве,­по­пут­МТС­а,­на­при­мер,­сце­но­гра­фи­ја­тих­ре­кла­ма­ства­ра­ути­сак­као­да­ се­ све­де­ша­ва­не­где­да­ле­ко,­ а­не­ов­

Page 170: Култура у транзицији

360

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

де,­јер­пре­по­зна­тљи­вост­то­по­ни­ма­ни­ка­да­ни­је­сим­бо­лич­ки­опле­ме­ње­на­–­пре­по­зна­тљи­вост­је­пре­оно­што­се­за­ба­шу­ру­је,­не­го­што­се­от­кри­ва.

Слич­но­се­мо­же­за­кљу­чи­ти­из­при­ме­ра­из­са­вре­ме­не­срп­ске­књи­жев­но­сти:­у­ро­ма­ну­Ви­ше­од­ну­ле,­Звон­ка­Ка­ра­но­ви­ћа,­у­ко­ме­је­ве­ро­ват­но­нај­у­пе­ча­тљи­ви­је­при­ка­за­но­де­ло­ва­ње­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­или­ур­ба­не­кул­ту­ре,­на­и­ла­зи­мо­на­ју­на­ке­ко­ји­ин­си­сти­ра­ју­на­то­ме­да­слу­ша­ју­са­мо­стра­ну­му­зи­ку,­а­ни­ка­ко­до­ма­ћу,­или­пак­да­чи­та­ју­са­мо­стра­ну­књи­жев­ност,­али­не­и­до­ма­ћу.­Ево­и­при­ме­ра:­глав­ни­ју­нак­ро­ма­на,­Алек­сан­дар­Ђор­ђе­вић­Кор­то,­из­ја­вљу­је:­,,Не­мам­ни­јед­ног­до­ма­ћег­пи­сца,­ни­је­дан­до­ма­ћи­CD.”7­

Уну­тар­кул­ту­ре­по­ли­са­ова­ква­ре­стрик­ци­ја­би­мо­гла­да­иза­зо­ве­са­мо­ху­мор­ни­ефе­кат,­ко­ји­би­смо­мо­гли­на­зва­ти­ефек­том­ по­кон­ди­ре­не­ ти­кве,­ по­ по­зна­тој­ Сте­ри­ји­ној­ ко­ме­ди­ји,­док­у­окви­ри­ма­кул­ту­ре­Ме­га­ло­по­ли­са­она­мо­же­би­ти­об­ја­вље­на­као­нај­чи­сти­ји­об­лик­при­влач­не­мо­ћи­Ме­га­ло­по­ли­са­ко­ја­ис­кљу­чу­је­по­је­дин­ца­из­ње­го­вог­до­ма­ћег­окру­же­ња­(до­ма­ћа­му­зи­ка,­до­ма­ћа­књи­жев­ност)­и­укљу­чу­је­га­у­сфе­ру­Ме­га­ло­по­ли­са.­

Бренд­да­кле,­има­уло­гу­да­при­ву­че­Ме­га­ло­по­ли­су­по­је­дин­це­ко­ји­су­из­у­зе­ти­из­свог­про­сто­ра­и­сво­је­за­јед­ни­це:­та­ко­се­ства­ра­јед­на­но­ва­вр­ста­иден­ти­те­та­и­је­дан­но­ви­тип­ин­ди­ви­дуе­ко­ју­би­смо­мо­гли­на­зва­ти­вир­ту­ел­ни­ста­нов­ник­Ме­га­ло­по­ли­са.­Он­у­по­ли­тич­кој,­ еко­ном­ској­и­кул­тур­ној­ сфе­ри­при­па­да­Ме­га­ло­по­ли­су,­док­исто­вре­ме­но,­Ме­га­ло­по­лис­пре­ма­ње­му­не­ма­ни­ка­кве­оба­ве­зе;­ни­по­ли­тич­ке,­ни­еко­ном­ске,­ни­прав­не.­То­са­мо­по­ка­зу­је­да­је­при­ро­да­брен­до­ва­ла­жна:­они­су­обе­ћа­ње­бли­ско­сти­ко­је­се­ни­ка­да­не­ис­пу­ња­ва,­али­ко­је­на­ста­вља­да­се­обе­ћа­ва.­Услед­те­не­ис­пу­ње­не­бли­ско­сти­ко­ја­се­же­ли,­јер­се­у­ур­ба­ној­кул­ту­ри­ни­шта­дру­го­не­мо­же­ни­же­ле­ти,­вир­ту­ел­ног­ста­нов­ни­ка­Ме­га­ло­по­ли­са­про­жи­ма­исто­вре­ме­но­и­же­ља­за­фи­зич­ким­при­су­ством­у­Ме­га­ло­по­ли­су­ и­ ау­то­шо­ви­ни­зам,­ од­но­сно­ мр­жња­ пре­ма­ вла­сти­том­иден­ти­те­ту­ оли­че­ном­у­ тра­ди­ци­ји­ ко­ја­му­ сто­ји­ на­ рас­по­ла­га­њу,­на­ци­о­нал­ном­иден­ти­те­ту­и­иден­ти­те­ту­по­ли­са.­До­те­мр­жње­се­до­ла­зи­услед­са­ме­при­ро­де­брен­до­ва:­они­обе­ћа­ва­ју­не­што­што­ни­ка­да­не­же­ле­да­ис­пу­не,­јер­ка­да­би­то­обе­ћа­ње­би­ло­ис­пу­ње­но,­брен­до­ви­би­пре­ста­ли­да­по­сто­је.­За­раз­ли­ку­од­кул­ту­ре­по­ли­са,­ко­ја­ је­град­по­сма­тра­ла­као­чво­ри­ште­у­ко­ме­су­се­склад­но­укр­шта­ла­на­ци­о­нал­на­тра­ди­ци­ја­и­спољ­ни­ути­ца­ји­ко­ји­су­ је­опле­ме­њи­ва­ли,­ур­ба­на­кул­ту­ра­је­ме­ђу­про­стор­ко­ји­на­се­ља­ва­ју­они­ко­ји­су­не­што­пре­ста­ли­да­бу­ду,­а­да­ни­шта­дру­го­ни­су­по­ста­ли.

7­ Ка­ра­но­вић,­З.­(2004)­Ви­ше­од­ну­ле,­Ниш:­Зо­граф,­стр.­34.

Page 171: Култура у транзицији

361

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

По­сле­ди­ца­ до­ми­нант­не­ кул­ту­ре­ Ме­га­ло­по­ли­са­ у­ Ср­би­ји­су­ ка­та­стро­фал­не:­ не­ са­мо­ да­ је­ по­пу­ла­ци­ја­ увек­ спрем­на­за­ на­пу­шта­њем­ зе­мље­ (чи­ме­ се­ ис­пу­ња­ва­ функ­ци­ја­ ур­ба­ног­дис­кур­са)­већ­не­по­сто­ји­ни­ка­ква­свест­да­те­љу­де­тре­ба­ за­др­жа­ти­ у­ зе­мљи.­Сем­ то­га,­ ло­јал­ност­ ко­ју­ вир­ту­ел­ни­ста­нов­ни­ци­Ме­га­ло­по­ли­са­ га­је­ пре­ма­Ме­га­ло­по­ли­су,­ а­ да­му­ ре­ал­но­ и­ по­ли­тич­ки­не­ при­па­да­ју,­ чи­не­ кул­ту­ру­Ме­га­ло­по­ли­са­са­вр­ше­ном­иде­о­ло­шком­ма­три­цом­ко­ја­омо­гу­ћа­ва­пот­пу­но­пре­у­зи­ма­ње­ре­сур­са­јед­не­зе­мље­од­стра­не­Ме­га­ло­по­ли­са.­Тач­ни­је­ре­че­но,­кул­ту­ру­Ме­га­ло­по­ли­са­би­тре­ба­ло­раз­у­ме­ти­као­но­ву­им­пе­ри­јал­ну­ма­три­цу­ко­ја­се­на­до­ве­зу­је­на­прет­ход­ну­ко­јом­до­ми­ни­ра­оправ­да­ње­ко­ло­ни­за­ци­је­кроз­на­ра­ци­ју­о­мо­дер­ни­за­ци­ји­од­но­сно­о­не­спо­соб­но­сти­ко­ло­ни­ја­да­вла­да­ју­са­ме­со­бом.­Едвард­Се­ид­(Ed­ward­Said)­та­кву­при­ро­ду­тра­ди­ци­о­нал­не­ко­ло­ни­за­тор­ске­ма­три­це­до­бро­при­ме­ћу­је­из­ме­ђу­оста­лог­и­на­при­ме­ру­те­о­ри­је­ко­ја­упра­вља­ко­ло­ни­за­ци­јом­Егип­та:­ ,,По­сто­је­За­пад­ња­ци­и­по­сто­је­Ори­јен­тал­ци.­Пр­ви­ вла­да­ју;­ дру­ги­ма­ се­мо­ра­ вла­да­ти­што­обич­но­зна­чи­да­се­мо­ра­оку­пи­ра­ти­њи­хо­ва­зе­мља,­да­се­њи­хо­ви­уну­тра­шњи­по­сло­ви­мо­ра­ју­стро­го­кон­тро­ли­са­ти,­да­се­све­што­ они­има­ју­мо­ра­ ста­ви­ти­на­ рас­по­ла­га­ње­ овој­ или­оној­за­пад­ној­си­ли.”8­

Но­ва­ко­ло­ни­за­тор­ска­ма­три­ца­ко­ја­из­ни­че­на­кон­цеп­ту­Ме­га­ло­по­ли­са­до­да­је­овом­ба­зич­ном­ко­ло­ни­јал­ном­дис­кур­су­и­је­дан­но­ви­мо­тив,­а­то­је­обе­ћа­ње­ко­ло­ни­ји­да­ће­то­пре­ста­ти­да­бу­де­чим­при­ста­не­на­свој­ко­ло­ни­јал­ни­ста­тус­у­пот­пу­но­сти.­Са­мо­по­се­би,­та­кво­обе­ћа­ње­је­ап­сурд­но,­али­са­мо­на­ пр­ви­по­глед.­На­и­ме,­ уко­ли­ко­при­ста­не­ на­ вла­сти­ти­ ко­ло­ни­јал­ни­ста­тус­ко­ло­ни­ја­зби­ља­пре­ста­је­да­бу­де­ко­ло­ни­ја­и­по­ста­ја­део­Ме­га­ло­по­ли­са.­За­раз­ли­ку­од­ко­ло­ни­јал­ног­дис­кур­са­ко­ји­је­ше­зде­се­тих­го­ди­на­про­шлог­ве­ка­по­кле­као­пред­на­ра­ци­јом­о­на­ци­о­нал­ном­са­мо­о­пре­де­ље­њу,­овај­но­ви­ко­ло­ни­јал­ни­ дис­курс­ на­сто­ји­ да­ обе­сми­сли­ при­чу­ о­ са­мо­о­пре­де­ље­њу­упра­во­на­ра­ци­јом­о­Ме­га­ло­по­ли­су­као­мре­жи­гло­бал­них­гра­до­ва­из­ме­ђу­ко­јих­не­по­сто­ји­од­нос­Ме­тро­по­ла­–­ко­ло­ни­ја.9­Ме­ђу­тим,­оно­што­кул­ту­ра­Ме­га­ло­по­ли­са­не­же­ли­ да­ при­зна,­ је­сте­ да­ је­ та­ гло­бал­на­мре­жа­ хи­је­рар­хи­зо­ва­на­ и­ да­ је­ бив­шим­ ко­ло­ни­ја­ма­ у­њој­ на­ме­ње­но­ме­сто­пе­ри­фе­ри­је.­Но­ми­нал­но­ сло­бод­не,­ оне­ су­ за­пра­во­ све­де­не­на­ба­зу­раз­ли­чи­тих­вр­ста­ре­сур­са­ ко­је­ у­пот­пу­но­сти­ сто­је­на­рас­по­ла­га­њу­цен­тру­Ме­га­ло­по­ли­са­ко­ји­тим­про­сто­ри­ма­вла­да­пу­тем­кли­је­на­та,­док­кул­ту­ра­Ме­га­ло­по­ли­са­да­је­та­квој­вла­сти­по­ли­тич­ки­и­фи­ло­зоф­ски­ле­ги­ти­ми­тет.

8­ Са­ид,­Е.­(2000)­Ори­јен­та­ли­зам,­Бе­о­град:­Би­бли­о­те­ка­XX­век,­стр.­51­52.9­ Ви­ди:­Sas­sen,­S.­ (2005)­The­glo­bal­ city,­Brown­Jo­ur­nal­of­World­Af­fa­irs,­

Vo­lu­me­XI,­Is­sue­2.,­Brown­Uni­ver­sity,­p.­27­43.

Page 172: Култура у транзицији

362

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

Ако­ели­ту­јед­не­на­ци­је­де­фи­ни­ше­мо­као­гру­пу­љу­ди­чи­ја­је­моћ­са­гле­да­ва­ња­све­та­ши­ра­од­лич­не­ко­ри­сти,­он­да­је­пред­та­квом­на­ци­о­нал­ном­ ели­том­ епо­хал­ни­ за­да­так:­ како­пре­о­сми­сли­ти­кул­ту­ру­По­ли­са­та­ко­да­она­мо­же­да­де­кон­стру­и­ше­кул­ту­ру­Ме­га­ло­по­ли­са,­а­да­при­том­са­чу­ва­мо­гућ­ност­мо­дер­ни­за­ци­је.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Вла­ду­шић,­С.­(2011)­Цр­њан­ски,­Ме­га­ло­по­лис,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник

Ду­чић,­Ј.­(1957)­Пе­сме,­пу­то­пи­си,­есе­ји,­Но­ви­Сад:­Ма­ти­ца­српска,­Бе­о­град:­Срп­ска­књи­жев­на­за­дру­га

Ка­ра­но­вић,­З.­(2004)­Ви­ше­од­ну­ле,­Ниш:­Зо­граф

Ра­до­вић,­Д.­(2006)­Баш­сва­шта,­Бе­о­град:­За­вод­за­из­да­ва­ње­уџбени­ка

Са­ид,­Е.­(2000)­Ори­јен­та­ли­зам,­Бе­о­град:­XX­век

Sas­sen,­S.­(2005)­The­glo­bal­city,­Brown­Jo­ur­nal­of­World­Af­fa­irs,­Volu­me­XI,­Is­sue­2.,­Brown­Uni­ver­sity

Page 173: Култура у транзицији

363

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

Slobodan­VladušićUniversity­of­Novi­Sad,­Faculty­of­Philosophy­­­­Department­of­Serbian­Literature,­Novi­Sad­

TRANSITION­AS­A­TRANSFER­OF­CULTURE­FROM­POLIS­TO­MEGALOPOLIS

Abstract

In­ this­ text­ the­ difference­ between­ two­ cultural­ matrixes­ is­ being­examined:­the­culture­of­Polis­and­the­culture­of­Megalopolis.­Taking­for­example­Dučić­and­his­glorification­of­social­life­in­big­cities,­dating­from­1902,­the­roots­of­the­culture­of­polis­in­Serbian­culture­are­being­shown.­It­stands­against­the­dominant­romantic­matrix­but­not­in­a­way­that­denies­national­identity­deriving­from­that­matrix,­but­in­a­way­that­recognizes­a­set­of­civil­and­modern­values­within­the­national­culture­and­ identity.­As­ opposed­ to­ this,­ the­ culture­ of­Megalopolis­ turns­ a­citizen­into­a­consumer,­characterized­by­feeling­of­radical­emptiness.­By­using­brands,­it­turns­him­or­her­into­a­virtual­citizen­of­Megalopolis­who­has­negative­sentiments­towards­its­own­cultural­tradition­because­he/she­ experiences­ it­ as­ something­ that­ prevents­ his/her­ connection­with­the­Megalopolis.­Thus­this­cultural­matrix­acts­as­an­instrument­of­separation­of­an­individual­and­his­or­her­cultural­tradition,­by­which­he­or­she­is­turned­into­a­virtual­resident­of­Megalopolis.­Therefore­it­supports­the­turnover­of­a­national­state­into­suburbia­which­is­entirely­

at­the­disposal­of­Megalopolis.

Key­words:­identity,­polis,­megalopolis,­brand

Миле­В.­Пајић,­Крст­цара­Душана,на­путу­према­манастиру­Хиландару,­­српској­царској­лаври,­Света­гора­Атос

Page 174: Култура у транзицији

364

Српско социолошко друштво, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340364R УДК 321.7:327.8(100)”19/20”

321.7:316.324.8 321.7:316.75(497.11)”20”

оригиналан научни рад

ШИ­РЕ­ЊЕ­ДЕ­МО­КРАТ­СКЕ­КУЛ­ТУ­РЕ­КАО­ИН­ДУ­СТРИ­ЈE­

НО­ВЕ­КО­ЛО­НИ­ЈАЛ­НЕ­СВЕСТИ

ДА­ЛИ­ЈЕ­КУЛТУ­РА­ОТ­ПО­РА­ЈЕ­ДИ­НА­ ДЕ­МО­КРАТ­СКА­КУЛ­ТУ­РА­ДАНАС­У­

СР­БИ­ЈИСа­же­так:­ Рад­ ана­ли­зи­ра­ на­чи­не­ на­ме­та­ња­ иде­о­ло­ги­је­ екс­пор­то­ва­не­де­мо­кра­ти­је­у­срп­ску­по­ли­тич­ку­кул­ту­ру­–­по­вр­шност­и­хи­брид­ност­тог­про­це­са,­не­при­ла­го­ђе­ност­ло­кал­ним­спе­ци­фич­но­сти­ма­тех­ни­ка­и­ме­то­да­на­ме­та­ња­и­на­ступ­до­ма­ћих­и­стра­них­„ми­си­о­на­ра”.­Рад­се­ба­ви­раз­ло­зи­ма,­це­ном­и­сми­слом­по­стиг­ну­тих­ ре­зул­та­та­ про­це­са­ и­ ду­би­ном­ им­пле­мен­та­ци­је­ ко­ло­ни­јал­не­де­мо­кра­ти­је­и­де­мо­крат­ске­кул­ту­ре­у­срп­ско­дру­штво.­Утвр­ђу­је­се­сми­сао­раз­ло­га­за­што­се­ни­је­ин­си­сти­ра­ло­да­ли­је­де­мо­крат­ска­ кул­ту­ра­ „спро­ве­де­на­ из­ну­тра­ или­ на­мет­ну­та­ спо­ља”­ као­ и­по­на­вља­ње­ста­рог­обра­сца­да­„ли­бе­рал­не­де­мо­кра­ти­је­у­зе­мља­ма­Пр­вог­ре­да­увек­зах­те­ва­ју­да­дру­ги­на­ро­ди­пла­те­–­по­ли­тич­ки,­дру­штве­но­и­еко­ном­ски­–­за­оно­што­њи­хо­ва­дру­штва­ужи­ва­ју”.­

Кључ­не­ ре­чи:­ кул­ту­ра­ от­по­ра,­ ко­ло­ни­јал­на­ де­мо­кра­ти­ја,­ по­за­пад­ња­ва­ње,­ че­твр­ти­ свет,­ пе­ри­фе­ри­ја,­ ан­ти­сла­ви­зам,­ иден­ти­тет

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

Page 175: Култура у транзицији

365

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

I

На­ по­вр­ши­ни­ на­ше­ уста­ја­ле­ јав­не­ мо­чва­ре­ пре­о­вла­ђу­је­инерт­на­ми­сао­да­не­ма­по­тре­бе­да­се­гле­да­око­ло,­да­се­на­ше­сла­бо­сти­и­гу­би­ци­ни­слу­чај­но­не­ме­ре­с­ту­ђим­слабoстима­и­гу­би­ци­ма,­не­го­да­се­им­пе­ра­тив­но­кон­цен­три­ше­мо­на­сво­је­не­де­ло.­Чу­ве­на­је­до­ско­чи­ца­тог­ми­са­о­ног­ко­р­пу­са:­по­ме­ти­мо­ми­пред­сво­јим­вра­ти­ма­и­не­ба­ви­мо­се­дру­гим,­на­шим­су­се­ди­ма,­а­тек­Евр­о­пом­или­Аме­ри­ком,­ни­слу­чај­но.­По­ре­ђе­ња­и­ме­ре­ња­ су­до­пу­сти­ва­ са­мо­кад­нам­ стиг­ну­ са­„над­ле­жног­ме­ста”,­а­на­на­шу­не­мер­љи­ву­ин­фе­ри­ор­ност,­на­наш­не­до­ста­так­мо­гућ­но­сти­и­са­гле­да­ва­ња­би­ло­ка­квог­ре­ле­вант­ног­ре­ше­ња,­кад­се­же­ли­до­ка­за­ти­ка­ко­„на­шем­при­ми­ти­ви­зму­не­ма­рав­ног”,­ка­ко­је­„на­ше­(не)де­ло”­не­у­по­ре­ди­во­са­све­тлим­при­ме­ри­ма­и­при­па­да­кор­пу­су­не­модерности.­

Ова­ква­до­сет­ка­де­мо­крат­ских­„ми­си­о­на­ра”­у­срп­ском­дру­штву­са­свим­је­у­скла­ду­с­јед­ном­од­не­из­бе­жних­и­ти­пич­них­­ва­шинг­тон­ских­ „аро­ган­ци­ја­мо­ћи”­ (В.­Фул­брајт),­ а­ ко­ја­ је­ва­ри­ја­ци­ја­по­ру­ке­Ри­мља­на­да­оно­што­је­до­пу­ште­но­Ју­пи­те­ру­не­ће­би­ти­до­пу­ште­но­и­во­лу.­До­ду­ше,­Аме­ри­кан­ци­се­ни­су­тру­ди­ли­да­то­ме­да­ју­не­ку­стил­ску­фор­му.­Они­то­ди­рект­но:­I’m­co­un­ting­on­You!­Do­what­we­say,­not­what­we­do!­(Ра­чу­на­мо­на­вас:­ра­ди­те­што­вам­ка­же­мо­а­не­шта­ми­ра­ди­мо!)

Ово­је­јед­на­од­глав­них­смер­ни­ца­ко­је­Им­пе­ри­ја­еми­ту­је­Ко­ло­ни­ји­ у­ про­це­су­ ус­по­ста­вља­ња­ ко­ло­ни­јал­не­ де­мо­кра­ти­је­(Зи­но­вјев).­Овај­про­цес,­обе­ћан­као­по­за­пад­ња­ва­ње,­у­сво­јој­су­шти­ни­је­­„на­ме­та­ње­не­за­пад­ним­на­ро­ди­ма­и­зе­мља­ма­со­ци­јал­ног­по­рет­ка,­ еко­но­ми­је,­ по­ли­тич­ког­ си­сте­ма,­ иде­о­ло­ги­је,­ кул­ту­ре­ и­ на­чи­на­жи­во­та,­ ко­ји­ су­ слич­ни­или­ ко­ји­ими­ти­ра­ју­за­пад­не­обра­сце“.1­Све­се­то­ши­ро­ком­ор­га­ни­зо­ва­ном­про­па­ганд­ном­ опе­ра­ци­јом­ пред­ста­вља­ „као­ ху­ма­на,­не­се­бич­на­и­осло­бо­ди­лач­ка­ми­си­ја”.­А­нај­ци­нич­ни­је­је­би­ло­„кључ­но­об­ја­шње­ње­ за,­ тран­зи­ци­ју­ис­точ­не­и­ ју­го­и­сточ­не­Евро­пе­ка­сних­80­их­и­по­чет­ком­1990.­ године­са­др­жа­но­у­тврд­њи­о­по­врат­ку­овог­ре­ги­о­на­ку­ћи,­по­вра­так­у­Евро­пу”.2

На­ро­ди­на­ко­јима­се­из­во­ди­про­цес­по­за­пад­ња­ва­ња­углав­ном­се­пре­тва­ра­ју­у­сим­па­тич­не­до­мо­ро­це­ко­ји­ма­се­до­но­се­ђин­ђу­ве­и­огле­дал­ца,­а­они­се­не­се­бич­но­осло­ба­ђа­ју­си­ро­ви­на­и­пред­мо­дер­них­вред­но­сти.­Услов­је­да­се­уло­га­Ро­бин­зо­но­вог­Пет­ка­при­хва­та­са­искре­ним­и­не­ви­ним­оду­ше­вље­

1­ Зи­но­вјев,­А.­ (1999)­Ве­ли­ка­пре­крет­ни­ца,­Бе­о­град:­Наш­дом­–­L’age­d’­hom­me,­стр.­68.

2­ Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Евр­оп­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен,­стр.104.

Page 176: Култура у транзицији

366

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

њем­ка­ко­је­то­Да­ни­јел­Де­фо­опи­сао­по­чет­ком­XVI­II­ве­ка,­а­за­пад­њач­ка­по­тро­шач­ка­рас­кош,­на­гра­ди­ца­као­за­кућ­ног­љу­бим­ца,­сти­же­од­мах­за­ода­бра­не­али­и­са­обе­ћа­њи­ма­да­ће­би­ти­за­све,­јер­ће­­уско­ро­сви­би­ти­–­сред­ња­кла­са.­Или,­ако­се­су­прот­ста­ве­као­Ср­би­де­ве­де­се­тих,­он­да­су­„ру­жни,­пр­ља­ви,­зли”,­има­да­пла­те­и­–­у­им­пе­ри­јал­ном­ре­ду­ства­ри­су­на­род­ за­ од­стрел:­ „За­пад­ је­по­гре­шио­што­ је­по­след­ње­че­ти­ри­го­ди­не­Ср­бе­тре­ти­рао­као­ра­ци­о­нал­не­љу­де­с­ко­ји­ма­се­мо­же­рас­пра­вља­ти,­пре­го­ва­ра­ти,­пра­ви­ти­ком­про­ми­си­и­до­го­во­ри.­У­ства­ри,­они­по­шту­ју­је­ди­но­си­лу­или­не­дво­сми­сле­ну­и­ увер­љи­ву­прет­њу­да­ ће­ она­ би­ти­ ‘упо­тре­бље­на’­”.­Ово­је­ми­сао­Ри­чар­да­Хол­бру­ка­(Ric­hard­Char­les­Al­bert­Hol­bro­o­ke)­из­ње­го­ве­књи­ге­на­сло­вље­не­као­„Мо­ја­ми­си­ја”.­Ми­си­ја­јед­ног­де­мо­кра­те.­Ре­пре­зен­та­тив­ног­при­мер­ка­де­мо­крат­ске­кул­ту­ре.

Та­ко­се­буч­но­и­бес­ком­про­ми­сно­у­ко­ло­ни­ја­ма­се­је­се­ме­„де­мо­крат­ске­кул­ту­ре”,­али­ге­нет­ски­мо­ди­фи­ко­ва­не­као­што­је­и­са­ма­ко­ло­ни­јал­на­де­мо­кра­ти­ја­ге­нет­ски­мо­ди­фи­ко­ван­об­лик­упра­вља­ња­од­оног­иде­а­ла­–­„вла­да­ви­не­на­ро­да,­од­на­ро­да­и­за­на­род”­(Абра­хам­Лин­колн)­а­до­упра­вља­ња­им­пе­ри­јал­них­би­ро­крат­ских­струк­ту­ра­ко­ло­ни­јал­ним,­као­што­би­опи­сао­Алек­сан­дар­Па­на­рин­(Александар­Панарин),­„од­ба­че­ним”­и­пре­зре­ним­ма­са­ма­из­„че­твр­тог­све­та”,­и­за­­­„аме­рич­ки­на­ци­о­нал­ни­ин­те­рес”.

Ти­про­це­си­се­од­и­гра­ва­ју­у­ко­ор­ди­нат­ном­си­сте­му­не­ка­кве­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­или­„по­ли­тич­ке­кул­ту­ре”.­

Кул­ту­ра­је,­у­нај­ши­рем­сми­слу,­„на­чин­на­ко­ји­љу­ди­жи­ве”,­а­ што­ со­ци­о­ло­зи­ и­ ан­тро­по­ло­зи­ раз­ли­ку­ју­ од­ „при­роде”.­Кул­ту­ру­чо­век­ства­ра­и­она­се­пре­но­си­са­ге­не­ра­ци­је­на­ге­не­ра­ци­ју,­за­раз­ли­ку­од­„би­о­ло­шког­на­сле­ђа”­ко­је­му­је­да­тост.­По­ли­тич­ка­кул­ту­ра,­ као­под­си­стем,­ се­пре­но­си­у­на­шим­ гла­ва­ма­ кроз­ „на­ше­ иде­је,­ вред­но­сти­ и­ прет­по­став­ке­о­то­ме­ка­ко­би­дру­штво­тре­ба­ло­да­бу­де­ор­га­ни­зо­ва­но,­као­и­оче­ки­ва­ња,­на­да­ња­и­стра­хо­ва­ња­од­вла­сти”.­И­то­„ка­ко­ми­ви­ди­мо­дру­штво­у­ко­ме­жи­ви­мо”­сма­тра­Ен­дру­Хеј­вуд­(An­drew­Heywo­od)­„мо­же­би­ти­ва­жни­је­од­ње­го­ве­ствар­не­струк­ту­ре­мо­ћи­и­рас­по­де­ле­ре­сур­са...­Пер­цеп­ци­ја­не­са­мо­да­мо­же­да­бу­де­ва­жни­ја­од­ствар­но­сти,­већ­прак­тич­но­мо­же­да­бу­де­ствар­ност”.3­[И,­ва­ља­раз­ли­ко­ва­ти­„по­ли­тич­ку­кул­ту­ру“­од­јав­ног­мње­ња­јер­она­(по­ли­тич­ка­кул­ту­ра)­„об­ли­ку­је­трај­не­вред­но­сти­а­не­днев­но­ре­а­го­ва­ње­љу­ди­на­од­ре­ђе­не­по­ли­ти­ке­и­про­бле­ме”.]

3­ Хеј­вуд,­Е.­(2004)­По­ли­ти­ка,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­379.

Page 177: Култура у транзицији

367

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

Пи­та­ње­уте­ме­ље­но­сти­и­ау­тен­тич­но­сти­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­ни­је­ ни­ка­ква­ мар­ги­на­ли­ја.­Ве­ро­ва­ње­љу­ди,­ сим­бо­ли­ и­њи­хо­ве­вред­но­сти,­че­сто­пот­це­ње­ни­од­вул­гар­ног­по­ли­тич­ког­праг­ма­ти­зма,­ у­ ства­ри­ су,­ осно­ва­ на­ ко­јој­ сто­ји­ чи­ње­ни­ца­„да­ли­(љу­ди)­сма­тра­ју­свој­си­стем­за­ко­ни­тим,­од­но­сно­ле­ги­тим­ним.­Ле­ги­ти­ми­тет­је,­да­кле,­кљу­чан­за­по­ли­тич­ку­ста­бил­ност­и­пред­ста­вља­из­вор­оп­стан­ка­и­успе­ха­ре­жи­ма”.4­­Ен­дру­ Хеј­вуд,­ кре­ди­би­лан­ аме­рич­ки­ ау­тор,­ ин­си­сти­ра­ на­„свом”­си­сте­му,­јер­ако­си­стем­ни­је­„наш“­по­ли­тич­ка­кул­ту­ра­–­ни­је­ва­жно­да­ли­је­де­мо­крат­ска­(ко­ја­ин­си­сти­ра­на­пар­ти­ци­па­тив­но­сти),­ по­да­нич­ка­или­па­ро­хи­јал­на­ ­ –­по­ста­вља­­и­по­је­дин­ца­и­дру­штво­у­гард­„про­тив”.­Та­ло­ги­ка­дру­штва­ва­жи­от­кад­по­сто­је­по­ли­тич­ке­ор­га­ни­за­ци­је:­оне­мо­гу­би­ти­на­ше­или­сна­га­ко­је­су­нас­оку­пи­ра­ле.­Ста­ње­оку­пи­ра­но­сти­је­исто­риј­ски­ле­ги­тим­но,­али­је­став­пре­ма­ње­му­на­чел­но­–­став­од­ба­ци­ва­ња,­чак­и­у­слу­ча­ју­да­оно,­евен­ту­ал­но,­до­но­си­дру­штву­ма­те­ри­јал­ну­ко­рист.

По­ку­шај­ про­ме­не­ те­ исто­риј­ске­ кон­стан­те­ је­ за­пад­њач­ки­про­дукт­„ин­ду­стри­ја­све­сти”­(Be­wusstse­in­In­du­strie),­a­за­ко­ју­је­Ханс­Маг­нус­Ен­цес­бер­гер­(Hans­Mag­nus­En­zen­sber­ger)­­још­ше­зде­се­тих­твр­дио­да­је­„кључ­на­ин­ду­стри­ја­XX­ве­ка”.­Тих­го­ди­на­је­још­ва­жи­ло­као­очи­глед­но­да­­„где­год­се­да­нас­оку­пи­ра­или­осло­бо­ди­не­ка­ви­со­ко­ра­зви­је­на­зе­мља,­где­год­до­ђе­до­др­жав­ног­уда­ра,­ре­во­лу­ци­је,­пре­вра­та­но­ви­ре­жим­не­осва­ја­пу­те­ве­и­сред­ства­те­шке­ин­ду­стри­је,­не­го­ра­дио­ста­ни­це,­штам­па­ри­је,­те­ле­граф­ске­слу­жбе”.5­Ана­ли­за­по­сле­ди­ца­је­по­ка­зи­ва­ла­„успон”­тог­на­по­ра.­Ин­ду­стри­ја­све­сти­је­по­ста­ла­ста­ње­ду­ха.­„Ко­је­го­спо­дар,­а­ко­слу­га­не­ре­ша­ва­се­са­мо­на­осно­ву­то­га­ко­рас­по­ла­же­ка­пи­та­лом,­фа­бри­ка­ма­и­оруж­јем­–­не­го­што­да­ље,­то­ја­сни­је­–­ко­рас­по­ла­же­све­шћу­дру­гих”.6­Ин­ду­стри­ја­ све­сти­ је­ дру­штве­на­ кон­стан­та.­„Већ­да­нас...­не­ма­вла­сти­ко­ја­се­мо­же­од­ре­ћи­тих­де­ло­ва­ња”,­кон­ста­ту­је­Ханс­Маг­нус­Ен­цес­бер­гер.

Ипак,­по­што­су­чи­ње­ни­це­„твр­до­гла­ве”,­по­сле­не­ког­вре­ме­на­ма­са­ на­ ко­јој­ се­ из­во­ди­ опе­ра­ци­ја­ по­за­пад­ња­ва­ња­ поч­не­да­схва­та­да­ве­ли­ка­обе­ћа­ња­ни­кад­не­ће­би­ти­ис­пу­ње­на.­Сред­ња­кла­са­и­она­ко­тан­ка,­не­ста­је.­Али,­по­ход­по­за­пад­ња­ва­ња­се­не­освр­ће­на­тај­ре­зул­тат.­Он­­има­и­ја­сну­ло­ги­ку­и­ ред:­ „дис­кре­ди­то­ва­ти­ све­ основ­не­ атри­бу­те­ дру­штве­ног­уре­ђе­ња­зе­мље­ко­ју­је­по­треб­но­по­за­пад­ња­чи­ти;­де­ста­би­ли­зо­ва­ти­ је;­до­при­не­ти­кри­зи­еко­но­ми­је,­др­жав­ног­апа­ра­та­и­

4­ Исто,­стр.­379.5­ Ен­цес­бер­гер,­Х.­М.­(1980)­Не­мач­ка,­Не­мач­ка­из­ме­ђу­оста­лог,­Бе­о­град:­

БИГЗ­,­стр.­10.6­ Исто,­стр.­13.­

Page 178: Култура у транзицији

368

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

иде­о­ло­ги­је;­по­це­па­ти­ста­нов­ни­штво­зе­мље­на­не­при­ја­тељ­ске­гру­пе,­ато­ми­зи­ра­ти­га,­по­др­жа­ва­ти­све­опо­зи­ци­о­не­по­кре­те,­пот­ку­пи­ти­ин­те­лек­ту­ал­ну­ели­ту­и­при­ви­ле­го­ва­не­сло­је­ве;­исто­вре­ме­но­вр­ши­ти­про­па­ган­ду­о­вр­ли­на­ма­за­пад­ног­на­чи­на­жи­во­та;­под­сти­ца­ти­за­вист­ме­ђу­ста­нов­ни­штвом­зе­мље­ко­ја­се­по­за­пад­ња­чу­је­пре­ма­за­пад­ном­из­о­би­љу;­ства­ра­ти­илу­зи­ју­да­је­ово­из­о­би­ље­до­сти­жно­у­нај­кра­ћем­мо­гу­ћем­ро­ку­ уко­ли­ко­ње­го­ва­ зе­мља­ сту­пи­ на­ пут­ тран­сфор­ма­ци­је­по­за­пад­ним­обра­сци­ма;­за­ра­зи­ти­на­род­по­ро­ци­ма­за­пад­ног­дру­штва,­пред­ста­вља­ју­ћи­по­ро­ке­као­вр­ли­не,­као­истин­ско­ис­по­ља­ва­ње­сло­бо­де­лич­но­сти;­пру­жи­ти­по­моћ­зе­мљи­ко­ја­се­по­за­пад­ња­чу­је­у­оној­ме­ри,­у­ко­јој­се­ко­ри­сти­ра­за­ра­ње­ње­не­еко­но­ми­је,­ра­ђа­па­ра­зи­ти­зам­у­ зе­мљи,­ства­ра­За­па­ду­ре­пу­та­ци­ја­не­се­бич­ног­спа­си­о­ца­по­за­пад­ње­не­зе­мље­од­ма­на­ње­ног­пре­ђа­шњег­на­чи­на­жи­во­та”.7­Ци­тат­је­сте­при­лич­но­дуг,­али­те­шко­је­ово­ре­ћи­са­ма­ње­ре­чи.­

II

По­сто­ји­не­ма­ли­део­да­на­шње­срп­ске­екс­перт­ске­ели­те­ко­ји­би­ова­квим­очи­глед­но­сти­ма­мо­гао­при­го­во­ри­ти­за­то­што­их­ је­уо­чио­ин­те­лек­ту­а­лац­Алек­сан­дар­Зи­но­вјев­(Алек­сан­дар­Алек­сан­дро­вич­Зи­новьев­).­Зи­но­вје­ву­се­при­зна­је­да­ је­тач­но­опи­сао­мрак­со­вјет­ског­би­ро­кра­ти­зма,­али­се­на­ње­го­ву­по­зну­„кри­ти­ку­за­пад­не­хе­ге­мо­ни­је”­гле­да­су­здр­жа­но.­За­то­де­лу­је­увер­љи­ви­је­кад­се­по­зо­ве­те­и­на­Ива­на­Кра­сте­ва­(Иван­Крыстев)­ ко­ји­ је­де­це­ни­ју­и­по­ка­сни­је­ „на­ те­ре­ну”­уо­чио­да­су,­на­при­мер,­„бал­кан­ске­де­мо­кра­ти­је­по­ли­тич­ки­ре­жи­ми­у­ко­ји­ма­су­гла­са­чи­сло­бод­ни­да­ме­ња­ју­вла­де,­али­су­вр­ло­огра­ни­че­ни­у­ме­ња­њу­по­ли­ти­ке.­Би­ло­ка­кав­при­ти­сак­ од­о­здо­ ау­то­мат­ски­ је­ ока­рак­те­ри­сан­ као­ ‘по­пу­ли­стич­ки’”,­а­за­ви­сност­од­За­па­да­уна­пред­и­не­у­пит­но­дик­ти­ра­да­се­„де­мо­кра­ти­за­ци­ја­схва­та­као­при­ла­го­ђа­ва­ње­стан­да­р­ди­ма­Евр­оп­ске­уни­је”.­Ау­стриј­ски­ау­тор­Ха­нес­Хоф­ба­у­ер­(Han­nes­Hof­ba­u­er)­ће­то­ди­рект­но­на­зва­ти­„ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је”.­Та­ко­се­жи­ви­с­па­ра­док­сом­да­„ме­ђу­на­род­ни­фак­тор”­без­ко­га­де­мо­кра­ти­за­ци­ја­не­би­има­ла­га­рант­ни­лист­„не­ви­ди­ни­шта­ло­ше­у­то­ме­што­па­р­ти­је­до­би­ја­ју­из­бо­ре­игра­ју­ћи­на­ка­р­ту­по­пу­ли­зма,­а­вла­да­ју­игра­ју­ћи­на­ка­р­ту­ММФ­а”.8­

И­ова­ко­уљуд­но­ре­че­но­ово­зву­чи­по­ра­зно:­у­ко­ло­ни­јал­ним­де­мо­кра­ти­ја­ма­на­род­ни­шта­не­мо­же­да­про­ме­ни­ни­ти­да­од­лу­чу­је­о­сво­јој­суд­би­ни.­Он­са­мо­слу­жи­да­у­„де­мо­крат­

7­ Зи­но­вјев,­А.­ (1999)­Ве­ли­ка­пре­крет­ни­ца,­Бе­о­град:­Наш­дом­–­L’age­d’­hom­me,­стр.­69.

8­ Кра­стев,­И.­(2004)­Зам­ка­ен­флек­си­бил­но­сти­–­фру­стри­ра­а­на­дру­штва,­сла­бе­др­жа­ве­и­де­мо­кра­ти­ја,­Бе­о­град:­Про­грам­за­раз­вој­УН­и­Бе­о­град­ски­фонд­за­по­ли­тич­ку­из­у­зет­ност,­стр.­29.

Page 179: Култура у транзицији

369

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ском­ве­ку”­[тако­је­Лип­сет­(Seymo­ur­Mar­tin­Lip­set)­озна­чио­XX­век]­да­је­по­кри­ће­да­се­од­лу­ке­ко­је­су­од­ствар­ног­зна­ча­ја,­а­сва­ка­ко­се­до­но­се­из­ван­ути­ца­ја­де­мо­са,­мо­гу­на­зва­ти­„де­мо­крат­ске”.­Ко­ло­ни­јал­не­ оку­па­ци­је­ су­ би­ле­ су­ро­ви­је­ и­не­со­фи­сти­ци­ра­ни­је,­али­не­у­по­ре­ди­во­тран­спа­рент­ни­је,­од­го­вор­ни­је­пре­ма­Ко­ло­ни­ји­и,­у­сва­ком­по­гле­ду,­мо­рал­ни­је.­

Та­ма­ни­пу­ла­ци­ја­се­у­по­ли­тич­ком­праг­ма­ти­зму­ове­ра­ва­као­„по­јам­успе­ха­ре­фор­ми”­иа­ко­је­она­„ду­го­роч­но­гле­да­но­де­струк­ти­вна”,­јер­ства­ра­опа­сно­ста­ње­„кон­стант­ног­не­у­спе­ха­гла­са­ча­да­из­гла­са­ју­про­ме­ну­по­ли­ти­ке”.­Кра­стев­упо­зо­ра­ва­да­то­„мо­же­до­ве­сти­на­власт­пар­ти­ју­ко­ја­је­су­штин­ски­ан­ти­си­стем­ска”,­ а­и­ „раз­два­ја­из­бор­ну­кам­па­њу­и­ ствар­ну­при­ме­ну­вла­сти,­те­чи­ни­не­мо­гу­ћим­да­по­ли­ти­ча­ри­од­го­ва­ра­ју­за­сво­је­по­ступ­ке”.­То­ јав­ну­ко­му­ни­ка­ци­ју­пре­тва­ра­у­бе­стид­ну­раз­ме­ну­го­лих­ла­жи,­а­јав­но­мње­ње­је­ба­ру­шти­на­у­ко­јој­тру­ну­ве­ли­ки­иде­а­ли­и­уз­ви­ше­на­обе­ћа­ња­–­а­дру­штво­ви­ше­ни­о­че­му­не­зна­ни­шта.­Кра­стев­под­се­ћа­да­је­ве­ли­ка­бу­ка­око­ко­руп­ци­је,­(нај­о­ми­ље­ни­ја­те­ма­за­раз­га­љи­ва­ње­ви­ди­ка­ умор­ног­ де­мо­са)­ ко­ју­ то­ли­ко­ под­гре­ја­ва­ју­ спољ­ни­фак­то­ри,­уства­ри,­де­лом­ствар­на­ко­руп­ци­ја,­али­не­ма­ње­­­„еска­ла­ци­ја­ан­ти­ко­руп­циј­ске­пер­цеп­ци­је”.­„Сту­ди­је­спро­ве­де­не­од­стра­не­Цен­тра­за­ли­бе­рал­не­стра­те­ги­је­по­ка­за­ле­су­да­ан­ти­ко­руп­циј­ска­осе­ћа­ња­у­Бу­гар­ској­ни­су­у­то­ли­кој­ме­ри­по­сле­ди­це­ствар­ног­сте­пе­на­ко­руп­ци­је,­ко­ли­ко­пот­пу­ног­раз­о­ча­ре­ња­ре­зул­та­ти­ма­тран­зи­ци­је­и­по­ве­ћа­ња­дру­штве­не­не­јед­на­ко­сти­уоп­ште”.9

Све­то­до­но­си­„кул­ту­ру­ци­ни­зма”­у­ко­јој­„љу­ди­ве­ру­ју­да­су­њи­хо­ви­на­по­ри­осу­ђе­ни­на­про­паст­и­да­ће­ре­зул­та­ти­све­га­би­ти­не­у­спех”­–­70­од­сто­Бу­га­ра­се­сма­тра­гу­бит­ни­ци­ма­тран­зи­ци­је,­њих­62­од­сто­„би­же­ле­ло­да­жи­ви­у­не­ком­дру­гом­вре­ме­ну.­Ста­ти­сти­ка­из­Ма­ке­до­ни­је­још­је­ви­ше­за­стра­шу­ју­ћа.­ На­ пи­та­ње­ да­ ли­ сма­тра­ју­ да,­ уоп­ште­но­ гле­да­но,­Ма­ке­до­ни­ја­ иде­ у­ пра­вом­ сме­ру,­ 62­ про­цен­та­ гра­ђа­на­ ове­др­жа­ве­од­го­во­ри­ло­је­‘не’,­а­са­мо­12­про­це­на­та­одо­бра­ва­пут­ко­јим­је­Ма­ке­до­ни­ја­кре­ну­ла”.10­Пси­хо­ло­ги­ја­ћо­р­со­ка­ка­по­диг­ну­та­на­па­жљи­во­и­сва­ко­днев­но­гра­ђе­ном­осе­ћа­њу­ин­фе­ри­ор­но­сти­у­од­но­су­на­Им­пе­ри­ју­–­да­где­год­да­сам­кре­неш­ниг­де­не­ћеш­сти­ћи­–­кон­стант­но­је­ста­ње­ко­ло­ни­ја­ли­зо­ва­не­ко­лек­тив­не­све­сти.­

У­свом­оча­ја­њу­љу­ди­на­Бал­ка­ну­су­ве­ро­ва­ли­у­до­бре­на­ме­ре­„ме­ђу­на­род­не­за­јед­ни­це”,­ка­ко­во­ле­да­се­бе­зо­ву­САД­и­ЕУ,­и­оче­ки­ва­ли­ра­ци­о­нал­ну­по­моћ.­Али­„ме­ђу­на­род­ни­ак­те­ри...­не­ка­жња­ва­ју­ели­ту­због­кр­ше­ња­обе­ћа­ња­да­тих­би­рачима,­

9­ Исто,­стр.­25.10­Исто,­стр.­8.

Page 180: Култура у транзицији

370

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

већ­ их,­ на­про­тив­ охра­бру­ју­ да­ то­ ура­де.­Ме­ђу­на­род­на­ за­јед­ни­ца­ ка­жња­ва­ вла­де­ ко­је­ не­ис­пу­ња­ва­ју­ оба­ве­зе­ пре­ма­ММФ­у,­али­ни­је­за­ин­те­ре­со­ва­на­да­утвр­ди­до­ко­је­ме­ре­по­ли­ти­ча­ри­ ис­пу­ња­ва­ју­ обе­ћа­ња­ да­та­ би­ра­чи­ма”.11­ „Ме­ђу­на­род­на­за­јед­ни­ца”­до­зво­ља­ва­да­се­та­др­жа­ва­по­зи­ва­на­су­ве­ре­ни­тет­ми­ми­крич­но,­али­не­и­да­се­по­на­ша­су­ве­ре­но.­Она­се­тру­ди­да­„на­те­ре­ну”­на­ђе­до­ма­ће­ка­дро­ве­ко­ји­не­у­мор­но­об­ја­шња­ва­ју­ка­ко­је­то­нор­мал­но.

Ра­ди­ се­на­ си­сте­мат­ском­пре­тва­ра­њу­др­жа­ве­у­ „те­ри­то­ри­ју”­,­без­ика­квог­и­еко­ном­ског­су­ве­ре­ни­те­та,­чак­и­са­за­бра­ном­ по­ми­шља­ња­ на­ мо­гућ­ност­ са­мо­стал­но­сти­ на­ еко­ном­ском­пла­ну.­ „Зе­мље­бив­шег­ со­вјет­ског­ бло­ка,­ ко­је­ су­про­шле­ тран­зи­ци­ју­ од­ со­ци­ја­ли­стич­ког,­ не­тр­жи­шног­ си­сте­ма­у­ тр­жи­шни­ ка­пи­та­ли­зам...­ би­ле­ су­ вр­ло­ ра­њи­ве”,­ под­се­ћа­еко­ном­ски­ исто­ри­чар­ Иван­ Т.­ Бе­ренд­ (Iván­ Ti­bor­ Be­rend)­и­као­та­кве­по­ста­ле­су­„ја­ко­за­ви­сне­од­моћ­них­еко­но­ми­ја­Евр­о­пе”.­ Је­дан­од­кључ­них­по­ка­за­те­ља­ је­кон­тро­ла­то­ко­ва­нов­ца­–­ „јер­ је,­ у­про­се­ку,­ 87%­њи­хо­вог­бан­кар­ског­ ка­пи­та­ла­би­ло­у­ру­ка­ма­за­пад­них­ба­на­ка...­та­ко­да­је­у­пе­ри­о­ду­2005­2008,­88%­ру­мун­ског,­96%­сло­вач­ког­и­99%­естон­ског“­бан­кар­ског­сек­то­ра­у­за­пад­ном­вла­сни­штву.­Зе­мље­ис­точ­не­Евро­пе­су,­тра­ди­ци­о­нал­но,­сла­би­је­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не­а­у­њи­хо­ва­кул­тур­на­пра­ви­ла­и­оби­ча­је­су­уко­ре­ње­не­дру­га­чи­је­пе­р­цеп­ци­је­ка­пи­та­ли­зма.­„Се­љач­ка­дру­штва­на­Бал­ка­ну­но­се­јак­ко­лек­ти­ви­стич­ки­ан­ти­ка­пи­та­ли­стич­ки­ле­га­ли­тет...­То­је­исто­риј­ска­по­сле­ди­ца”.12

Исто­ри­ја­их­је­на­у­чи­ла­да­и­кад­„сти­жу”­­­за­пад­ни­да­ро­ви­су­ да­нај­ски.­Али­ сва­ки­ пут,­ ка­ко­ то­ би­ва­ у­ си­ро­ма­штву­ и­рас­па­ду,­за­пад­ни­сјај­и­про­па­ган­да­ути­чу­и­на­њи­хов­на­гон­за­по­хле­пом­ко­ји­им­под­гре­ва­на­ду­да­и­они,­у­тре­ну,­мо­гу­по­ста­ти­бо­га­ти­ји­и­моћ­ни­ји.­Та­ко­не­што­у­исто­ри­ји­не­би­ва.­А­„па­ра­диг­ма­тран­зи­ци­је”­ка­ко­се­на­зи­ва­по­глед­на­сав­тај­му­тљаг­„че­сто­не­ви­ди­ка­ко­гра­ђа­ни­до­жи­вља­ва­ју­по­ли­тич­ки­ре­жим­сво­је­др­жа­ве”.­За­то­они­мо­гу­да­уз­вра­те­ти­хим­по­ка­зи­ва­њем­оча­ја­ња:­„Ре­зул­тат­ово­га­је­сте­да­гра­ђа­ни­гласа­ју­про­тив­ вла­да­ ко­је­ су­ хва­ље­не­ и­ ‘ран­ги­ра­не’­ од­ стра­не­ За­па­да”.13­Али­за­то­им­на­ту­„па­сив­ну­ре­зи­стен­ци­ју”­сле­ду­је­си­сте­мат­ско­„ру­же­ње­на­ро­да”.­„Ме­ђу­на­род­на­за­јед­ни­ца”­то­ра­ди­ру­тин­ски.

11­Исто,­стр.­30.12­Be­rend,­ I.­ T.­ (2013)­Eu­ro­pe­ in­ Cri­sis­ –­ Bolt­ from­ the­ blue?,­New­York:­

Routled­ge,­р.­36.13­Кра­стев,­И.­(2004)­Зам­ка­не­флек­си­бил­но­сти­–­фру­стри­р­а­на­дру­штва,­сла­бе­др­жа­ве­и­де­мо­кра­ти­ја,­Бе­о­град:­Про­грам­за­раз­вој­УН­и­Бе­о­град­ски­фонд­за­по­ли­тич­ку­из­у­зет­ност,­стр.­14.

Page 181: Култура у транзицији

371

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

III

Нор­ве­шки­еко­но­ми­ста­Ерик­Рај­нерт­(Erik­S.­Re­i­nert)­твр­ди­да­су­ова­ко­усме­ре­ни­и­дик­ти­ра­ни­еко­ном­ски­то­ко­ви­у­ко­ло­ни­јал­ним­де­мо­кра­ти­ја­ма­„Мор­ген­та­у­ов­план­за­Тре­ћи­свет”.­На­и­ме,­ аме­рич­ки­ ми­ни­стар­ фи­нан­си­ја­ Хен­ри­ Мор­ген­тау­(1934­1945)­(He­nry­Mor­gent­hau)­као­од­го­вор­на­пи­та­ње­шта­са­Не­мач­ком­ко­ја­је­за­са­мо­30­го­ди­на­за­по­че­ла­два­свет­ска­ра­та­ –­ сма­трао­ је­нај­бо­љим­ре­ше­њем­ ­да­ту­ зе­мљу­тре­ба­де­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­ти.­„Све­ин­ду­стриј­ске­­ма­ши­не­тре­ба­ло­је­укло­ни­ти,­а­руд­ни­ке­по­пу­ни­ти­во­дом­и­це­мен­том...­план­–­су­са­ве­зни­ци­при­хва­ти­ли­на­са­стан­ку­у­Ка­на­ди­1943.­и­он­је­по­кре­нут­чим­је­Не­мач­ка­ка­пи­ту­ли­ра­ла­1945“.14­Због­ве­ли­ког­стра­ха­од­екс­пан­зи­је­ко­му­ни­стич­ког­Ис­то­ка,­Мо­нр­ген­та­у­ов­план­је­„ти­хо­за­у­ста­вљен”­и­по­кре­нут­је­Ма­р­ша­лов­план­„ко­ји­је­за­циљ­имао­пот­пу­но­су­прот­ну­иде­ју...­ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју­Не­мач­ке­и­остат­ка­(за­пад­не),­Евр­о­пе”.15­

Кад­је­по­ла­ве­ка­ка­сни­је,­по­сле­па­да­Бер­лин­ског­зи­да,­по­че­ла­де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја­зе­ма­ља­дру­гог­бло­ка­и­Тре­ћег­све­та,­по­вам­пи­рио­се­и­Мо­р­ген­та­у­ов­план.­„Сла­бе­ин­ду­стриј­ске­др­жа­ве­у­Дру­гом­и­Тре­ћем­све­ту­би­ле­су­из­ло­же­не­шок­те­ра­пи­ји,­по­не­кад­се­отва­ра­ју­ћи­за­сло­бод­ну­тр­го­ви­ну­пре­ко­но­ћи.­ На­ци­је­ као­што­ је,­ ре­ци­мо,­Мон­го­ли­ја,­ из­гу­би­ле­ су­око­90%­сво­је­не­та­ко­ма­ле­ин­ду­стри­је­у­ро­ку­од­2­3­го­ди­не;­у­зе­мља­ма­као­што­су­Пе­ру­и­Ру­си­ја,­по­ло­ви­на­ин­ду­стриј­ских­рад­них­ме­ста­је­не­ста­ла­за­са­мо­пар­го­ди­на,­док­су­се,­исто­вре­ме­но,­ре­ал­не­пла­те­пре­по­ло­ви­ле...­Гло­ба­ли­за­ци­ја­је­по­ста­ла­нео­ко­ло­ни­ја­ли­зам­ко­ји­на­ста­је­ кроз­de­ fac­to­Мор­ген­та­у­ов­план:­ко­ло­ни­ја­ је­у­су­шти­ни­др­жа­ва­ко­ја­има­до­зво­лу­да­про­из­во­ди­са­мо­си­ро­ви­не”.16­Глав­ни­ин­стру­мен­ти­за­спр­о­во­ђе­ње­тог­„пла­на”­су­Свет­ска­бан­ка­и­ММФ,­ко­ји­се­упор­но­све­ту­пред­ста­вља­ју­као­до­бро­тво­ри­и­не­се­бич­но­ну­де­са­ве­те.

Про­фе­сор­ Рај­нерт­ је­ у­ не­ве­ли­кој­ али­ дра­го­це­ној­ књи­жи­ци­„Гло­бал­на­еко­но­ми­ја­–­ка­ко­су­бо­га­ти­по­ста­ли­бо­га­ти­и­ за­што­ си­ро­ма­шни­ по­ста­ју­ си­ро­ма­шни­ји”­ од­го­во­рио­ и­на­кључ­ну­мо­рал­ну­ди­ле­му­ко­ја,­очи­глед­но­му­чи­са­мо­си­ро­ма­шне.­ На­и­ме,­ пред­ јед­но­ ње­го­во­ пре­да­ва­ње­ у­ Ару­ши,­Тан­за­ни­ја,­ма­ја­2003,­пи­тао­га­је­тан­за­ниј­ски­ге­не­рал,­члан­па­р­ла­мен­та:­„‘Про­чи­тао­сам­оно­што­сте­на­пи­са­ли­и­имам­са­мо­јед­но­пи­та­ње’,­ре­као­је.­‘Да­ли­нас­на­мер­но­те­ра­ју­у­не­

14­Ре­и­нерт­С.­Е.­(2006)­Гло­бал­на­еко­но­ми­ја­–­ка­ко­су­бо­га­ти­по­ста­ли­бо­га­ти­и­за­што­си­ро­ма­шни­по­ста­ју­си­ро­ма­шни­ји,­Бе­о­град:­Чи­го­ја­Штам­па,­стр.­99.

15­Исто,­стр.­101.16­Исто,­стр.­123.

Page 182: Култура у транзицији

372

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

раз­ви­је­ност?’­”­Од­го­вор­за­слу­жу­је­да­бу­де­ци­ти­ран:­„Сте­као­сам­по­што­ва­ње­пре­ма­круп­ном­ге­не­ра­лу­пу­ном­ду­ха,­ ко­ји­се­ по­ка­зао­ као­ спо­со­бан­ пред­се­да­ва­ју­ћи­ на­ са­стан­ку­ па­р­ла­мен­та­ тог­ ју­тра.­ (Ра­ди­се­о­ за­се­да­њу­ за­јед­нич­ког­ис­точ­но­африч­ког­па­р­ла­мен­та­Ке­ни­је,­Уган­де­и­Тан­за­ни­је,­прим.­С.Р.).­На­ла­зи­ли­смо­се­у­ша­то­ру­на­сред­ста­ре­план­та­же­ка­фе­ко­ја­је­за­тво­ре­на,­јер­су­ни­ске­це­не­на­свет­ском­тр­жи­шту­учи­ни­ле­ да­ ју­ је­ не­про­фи­та­бил­но­ из­др­жа­ва­ти,­ упр­кос­ми­ни­мал­ним­пла­та­ма.­Од­не­ко­ли­ци­не­ин­ду­стри­ја­ко­је­је­Тан­за­ни­ја­има­ла,­ве­ћи­на­је­не­ста­ла­то­ком­мно­го­го­ди­на­упор­не­по­ли­ти­ке­ струк­тур­них­ ре­фор­ми­Свет­ске­ бан­ке­и­ММФ­а.­Не­за­по­сле­ност­и­си­ро­ма­штво­­би­ли­су­сву­да­око­нас.

‘Искре­но,­ви­дим­са­мо­два­мо­гу­ћа­од­го­во­ра’,­од­го­во­рио­сам­ге­не­ра­лу.­‘Или­то­ра­де­из­не­зна­ња,­или­због­то­га­што­су­зли.­И­ком­би­на­ци­ја­ових­фак­то­ра­на­рав­но­је­мо­гу­ћа.­Мо­жда­мо­же­мо­ре­ћи­да­си­стем­те­ра­љу­де­да­то­ра­де.’­‘Хва­ла’,­ре­че­он,­‘са­мо­ме­је­то­ин­те­ре­со­ва­ло.’­Мо­гао­сам­да­до­дам­да­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та,­‘си­стем­ме­је­на­те­рао­да­то­ра­дим’­ни­је­ви­ше­при­хва­тљив­ар­гу­мент”.17

Јер,­упра­во­су­САД­кад­се­ра­ди­ло­о­За­пад­ној­Не­мач­кој,­Ја­па­ну­или­Ју­жној­Ко­ре­ји,­као­„шти­ту”­тзв.­„сло­бод­ног­све­та”,­­не­у­пит­но­ зна­ле­ да­ је­ ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја­ нај­ја­че­ оруж­је.­„Ка­да­је­опа­сност­од­ко­му­ни­зма­про­шла,­САД­су­по­кре­ну­ле­по­ли­ти­ку­ко­ја­ је­има­ла­су­про­тан­ефе­кат­у­си­ро­ма­шним­др­жа­ва­ма­ и­ ко­ја­ је­ за­бри­ња­ва­ју­ће­ слич­на­ ста­рој­ ен­гле­ској­ко­ло­ни­јал­ној­по­ли­ти­ци”.18­Има­ли­сми­сла,­у­„де­мо­крат­ској­кул­ту­ри“­ ка­ква­ нам­ се­ им­пле­мен­ти­ра,­ искре­но­ се­ пи­та­ти:­„За­што­то­ви­ше­не­зна­ју?­Или­­је­ло­гич­ни­је­за­пи­та­ти­се:­За­што­се­не­за­шти­ти­мо­од­ова­ко­спро­во­ђе­ног­по­за­пад­ња­ва­ња?­То­је­пи­та­ње­оп­стан­ка.­Ако­се­ми­не­бо­ри­мо­ни­ко­нас­дру­ги­за­шти­ти­ не­ће.­ На­ро­ди­ без­ спо­соб­но­сти­ са­мо­од­бра­не­ си­ђу­са­исто­риј­ске­по­зор­ни­це­ме­ђу­од­у­мр­ле­кул­ту­ре­на­ро­да­ко­ји­ су­ „јед­ном­ све­сно­ при­хва­ти­ли­ по­ни­же­ње,­ пре­да­ли­ се­ и­­про­да­ли”.

У­вре­ме­„ве­ли­ке­тран­зи­ци­је”­као­оправ­да­ње­се­мо­же­узи­ма­ти­да­су­мно­ги­на­ро­ди­у­слич­ном­по­ло­жа­ју.­Јер­кад­је­јед­ном­„план­за­жи­вео”,­то­је­већ­ци­ви­ли­за­циј­ска­­ма­ши­на­за­пљач­ку:“Европ­ска­ уни­ја­ и­ ММФ­ ин­ста­ли­ра­ју­ сво­је­ мо­не­тар­не­са­ве­те­ко­ји­из­во­де­ин­тер­вен­ци­је­у­на­ци­о­нал­ним­бу­џе­ти­ма...­Све­ ове­ме­ре­ га­ран­ту­ју­ кон­стан­тан­ од­лив­ ка­пи­та­ла­ из­ пе­ри­фе­ри­је­ЕУ­у­цен­тре­ве­ли­ких­кон­цер­на.­Вра­ћа­ње­до­би­ти­оства­ре­не­ на­ осно­ву­ ин­ве­сти­ра­ног­ ка­пи­та­ла­ из­ го­ди­не­ у­го­ди­ну­знат­но­пре­ма­шу­је­но­ве­ин­ве­сти­ци­је...­у­2010...­сли­

17­Исто,­стр.­130.18­Исто.

Page 183: Култура у транзицији

373

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ка­је­из­гле­да­ла:­10,5­ми­ли­јар­ди­евра­од­ли­ве­но­као­до­бит­на­осно­ву­уло­же­ног­ка­пи­та­ла­из­Че­шке­(при­том­су­но­ве­ин­ве­сти­ци­је­из­но­си­ле­са­мо­5­ми­ли­јар­ди),­12­ми­ли­јар­ди­евра­од­ли­ло­се­из­Пољ­ске­(уз­7­ми­ли­јар­ди­но­вих­ин­ве­сти­ци­ја)­и­6­ми­ли­јар­ди­из­Ма­ђар­ске­(уз­но­ве­ин­ве­сти­ци­је­у­из­но­су­од­1,5­ми­ли­јар­ди)”.19­Ина­че,­у­го­ди­ни­ве­ли­ког­сло­ма­„2008.­го­ди­не­про­сеч­на­сто­па­ре­па­три­ра­ног­про­фи­та­(ко­ји­је­вра­ћен­из­Ис­точ­не­Евро­пе,­прим.­С.Р.)­на­осно­ву­уло­же­ног­про­фи­та­је­70%“.20­Ово­је­нај­ви­ша­сто­па­„у­20­го­ди­шњој­исто­ри­ји­не­рав­но­прав­них­од­но­са­ис­то­ка­и­за­па­да­европ­ског­кон­ти­нен­та”.­Раз­лог­–­Ве­ли­ка­кри­за.

IV

Кроз­пра­ши­ну­по­диг­ну­ту­од­ве­ли­ких­дру­штве­них­раз­ва­ли­на­је­зди­ме­на­џе­р­ско­ка­пи­та­ли­стич­ка­фа­лан­га­са­лап­то­по­ви­ма­и­сво­јим­пра­ви­ли­ма,­сво­јом­(не)ети­ком;­буч­на,­аро­гант­на­и­бру­тал­на­она­ре­гру­ту­је­и­са­рад­ни­ке­„на­те­ре­ну”­–­љу­де­­ло­ших­ка­рак­те­ра,­ не­скло­не­по­што­ва­њу­ре­да,­ бес­кру­пу­ло­зне,­су­ро­ве,­ скло­не­ сва­кој­ вр­сти­ пре­у­зи­ма­ња,­ раз­но­ше­ња­ или­оти­ма­ња.­Тај­про­цес­се­он­да­са­свим­озбиљ­но­на­зи­ва­„хар­мо­ни­за­ци­ја”­и­на­њој­пре­да­но­ра­де­од­ре­ди­тран­сна­ци­о­нал­не­би­ро­крат­ско­ши­ћар­џиј­ске­вој­ске­од­Бри­се­ла­и­Ва­шинг­то­на,­пре­ко­за­пад­них­пре­сто­ни­ца­до­ло­кал­них­НВО­ми­си­о­на­ра­и­на­ бр­зи­ну­ еду­ко­ва­них­ ег­зе­ку­то­ра­ из­ др­жав­них­ ре­сур­са­ на­свим­ни­во­и­ма.

Сви­ти­из­во­ђа­чи­ра­до­ва­су,­у­крај­њој­ли­ни­ји,­део­„но­ве­гло­бал­не­ ари­сто­кра­ти­је”­ (Кри­сто­фер­ Лаш)­ (Cri­stop­her­ Lasch)­ко­ју­од­ли­ку­је­„кон­ти­ну­и­ра­на­фа­сци­на­ци­ја­ка­пи­та­ли­стич­ким­тр­жи­штем­ и­ њи­хо­ва­ фре­не­тич­на­ по­тра­га­ за­ про­фи­том”.21­На­сту­па­ју­као­не­кад­хи­сте­рич­ни­тра­га­чи­за­зла­том­чи­ји­жи­вот­ни­циљ­ста­је­у­не­мо­гућ­ност­да­се­од­у­пру­зо­ву­пре­ко­ноћ­ног­бо­га­ће­ња.­А­„њи­хо­ва­ло­јал­ност­–­ако­тај­из­раз­у­овом­кон­тек­сту­већ­сам­по­се­би­ни­је­ана­хрон­–­ин­тер­на­ци­о­нал­на,­а­не­ре­ги­о­нал­на,­на­ци­о­нал­на­или­ло­кал­на“.22­Це­ну­по­ди­за­ња­но­ве­гло­бал­не­кла­се­су­пла­ти­ли­и­пла­ћа­ју­сред­ња­и­рад­нич­ка­ кла­са.­Бо­р­ба­про­тив­овог­па­ра­зи­та,­ ина­че­ ­ је­мно­го­сло­же­ни­ја­не­го­у­кла­сич­ном­бур­жо­а­ском­дру­штву.­И­да­нас­ви­ше­ни­је­про­блем­у­то­ме­да­кон­тро­ла­над­њом­по­ста­је­не­мо­гу­ћа­ ­­што­су­штин­ски­угро­жа­ва­основ­ни­кон­цепт­де­мо­кра­ти­је­­­већ­је­„реч­о­ве­ро­ват­но­ћи­да­ће­мо­из­гу­би­ти­на­ци­о­

19­Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен,­стр.­19.

20­Исто,­стр.­48.21­Лаш,­К.­(1996)­По­бу­на­ел­и­та­и­из­да­ја­де­мо­кра­ти­је,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви,­

стр.­36­37.22­Исто,­стр.­37.

Page 184: Култура у транзицији

374

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

нал­ну­де­мо­кра­ти­ју,­а­до­би­ти­оту­ђе­ну­и­аро­гант­ну,­гло­бал­ну­ари­сто­кра­ти­ју”.23

Ти­ме­се­по­за­ба­вио­Алек­сан­дар­С.­Па­на­рин,­ру­ски­со­ци­о­лог,­ко­ји­је­с­тим­сло­јем­имао­ис­ку­стве­ни­кон­такт.­Он­ука­зу­је­на­кључ­ну­осо­би­ну­но­ве­ели­те­на­европ­ском­Ис­то­ку­ („за­пад­ња­ка”,­„мо­дер­ни­за­то­ра”,­„евро­пе­ја­ца”):­да­она­„не­ће­да­че­ка­ре­зул­та­те­мо­дер­ни­за­ци­је­за­јед­но­са­соп­стве­ним­на­ро­дом,­већ­хо­ће­од­мах­да­жи­ви­у­‘бо­га­том­ци­ви­ли­за­циј­ском­про­сто­ру’­ као­ ко­оп­ти­ра­ни­члан­ гло­бал­ног­ елит­ног­ дру­штва”.­Тaj­део­дру­штва­стал­но­пре­ти­од­ла­ском,­а,­ина­че,­се­„шко­лу­је­и­ле­чи­у­ино­стран­ству,­за­ба­вља­се­у­ино­стран­ству,­ду­хов­но­жи­ви­у­ино­стран­ству.­Сто­га­она­ко­ја­тре­ба­да­бри­не­о­бла­го­ста­њу­на­ро­да­ви­ше­уоп­ште­ни­је­за­ин­те­ре­со­ва­на­за­до­ма­ће­­шко­ле,­бол­ни­це­или­по­зо­ри­шта”.24­

Као­по­сле­ди­ца­те­„из­да­је­ели­та”­на­ста­је­ен­ти­тет­за­ко­ји­ је­и­„тре­ћи­свет”­не­што­–­и­Па­на­рин­то­на­зи­ва­„че­твр­ти­свет“­или­ „про­стор­ од­ба­че­них”.­ А­ он­да­ оту­ђе­на­ ели­та­ кре­ће­ у­крста­шки­рат­за­до­ка­зи­ва­ње­ау­тох­то­не­кри­ви­це­са­мог­на­ро­да­за­–­ка­та­стро­фал­но­ста­ње.­Не­са­мо­да­их­пљач­ка­ју,­дра­стич­но­си­ро­ма­ше­и­ли­ша­ва­ју­еле­мен­тар­них­људ­ских­пра­ва,­не­го­се­„тру­де­да­их­дис­кре­ди­ту­ју­свим­сред­стви­ма”,­а­по­нај­бо­љим­ко­ло­ни­јал­ним­обра­сци­ма.­„Ор­га­ни­за­то­ри­огр­ом­не­де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је,­ко­ја­је­ли­ши­ла­ми­ли­о­не­пра­ва­на­рад,­при­ча­ју­о­не­по­пра­вљи­вој­ле­њо­сти­‘ово­га’­на­ро­да.­Ли­кви­да­то­ри­со­ци­јал­не­др­жа­ве,­ко­ји­су­ли­ши­ли­же­не­свих­со­ци­јал­них­ пра­ва­ и­ до­ве­ли­ их­ у­ си­ту­а­ци­ју­ да­ про­да­ју­ сво­је­ те­ло,­бе­сне­про­тив­про­па­да­ња­мо­ра­ла.­Кул­тур­тре­ге­ри­ве­стер­ни­за­ци­је,­ко­ји­су­по­жу­ри­ли­да­дис­кре­ди­ту­ју­на­род­ну­кул­ту­ру­и­мо­рал,­ко­ји­су­под­по­до­зре­њем­да­су­тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки,­ври­ште­о­лум­пен­ској­пси­хо­ло­ги­ји­ни­жих­на­род­них­сло­је­ва.­Јед­ном­реч­ју,­сви­м­про­го­ње­ни­ма­и­сум­њи­ви­ма­а­ко­ји­су­не­а­дап­ти­ра­ни­на­свет­ско­тр­жи­ште­при­ши­ва­се­да­су­от­пад­ни­ци,­не­при­ја­те­љи­са­вре­ме­не­ци­ви­ли­за­ци­је“.­Па­на­рин­на­ја­вљу­је­„да­је­про­па­ганд­ни­рат­с­не­а­дап­ти­ра­ном­ве­ћи­ном­свет­ске­и­на­ци­о­нал­не­пе­ри­фе­ри­је­са­мо­при­пре­ма­за­фи­зич­ко­на­си­ље­и­ге­но­цид­ко­ји­ће­усле­ди­ти”.25­

Сме­шта­ју­ћи­ их­ у­ „ан­ти­ли­бе­рал­ни­ ло­би”,­ Сло­бо­дан­Ан­то­нић­ ­ је­ели­ту­ко­ло­ни­јал­не­де­мо­кра­ти­је­ви­део­у­че­ти­ри­ко­ло­не­ко­је­на­сту­па­ју­упо­ре­до­и­ко­ор­ди­ни­ра­но:­„ме­ђу­на­род­не­

23­Ан­то­нић,­С.­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџ­бе­ни­ке­и­на­став­на­сред­ства,­стр.­23.

24­Панарин,­А.­С.­(2001)­Народ­без­элиты:­между­отчаянием­и­надеждой,­Наш­ современник­ бр.­ 11,­ Москва;­ http://derzava.com/art_desc.php?aid=259#ixzz2PsCqQjYy

25­Исто.

Page 185: Култура у транзицији

375

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

би­ро­кра­те...­из­Бри­се­ла­или­Ва­шинг­то­на­све­јед­но,­за­ду­же­ни­за­‘ре­кон­струк­ци­ју’­или­‘ин­те­гра­ци­ју’­ис­точ­но­е­вроп­ских­дру­шта­ва”.­Уз­њих­су­ам­ба­са­до­ри­за­пад­них­др­жа­ва,­слу­жбе­ни­ци­аме­рич­ких­и­европ­ских­аген­ци­ја­за­„ре­фор­ме”­и­„раз­вој”­(USAID,­Eu­ro­ean­Agency­for­Re­con­stuc­tion,­The­Eu­ro­pean­Com­mis­si­on’s­De­le­ga­tion,­Sta­bi­lity­Pact,­итд),­за­тим­пред­став­ни­ци­гло­бал­них­не­вла­ди­них­ор­га­ни­за­ци­ја­(Fre­e­dom­Ho­u­se,­Am­nesty­ In­ter­na­ti­o­nal,­Tran­spa­rency­ In­ter­na­ti­o­nal,­The­ In­ter­na­ti­o­nal­ Cri­sis­ Gro­up­ –­ ICG,­ The­ In­ter­na­ti­o­nal­ Re­pu­bli­can­In­sti­tu­te,­NDI­–­Na­ti­o­nal­De­moc­ra­tic­In­sti­tu­te,­Fri­drich­Ebert­Stif­tung,­Kon­rad­Ade­na­u­er­Stif­tung,­итд),­а­ту­су­и­пред­став­ни­ци­ ме­ђу­на­род­них­ фи­нан­сиј­ских­ ин­сти­ту­ци­ја­ (Свет­ска­бан­ка,­ ММФ,­ СТО,­ итд).­ Та­ уи­гра­на­ еки­па­ ко­ја­ ода­је,­ на­пр­ви­по­глед,­ути­сак­раз­у­ђе­ног­фрон­та­про­це­са­де­мо­кра­ти­за­ци­је,­уства­ри,­на­јед­но­о­бра­зан­на­чин­пре­па­ри­ра­др­жав­не­слу­жбе­и­слу­жбе­ни­ке,­уни­вер­зи­те­те­и­ме­ди­је,­за­син­хро­ни­зо­ва­ну­ ак­ци­ју­ на­ оства­ри­ва­њу­ ин­те­ре­са­ за­пад­них­ др­жа­ва;­те­ до­ма­ће­ сна­ге,­љу­ди­ од­ за­пад­ног­ по­ве­ре­ња,­ „сво­је­вр­сни­‘ре­форм­ско­мо­дер­ни­за­циј­ски’­ ста­леж­ стра­нач­ких­ по­ли­ти­ча­ра­ и­ др­жав­них­ ад­ми­ни­стра­то­ра”.26­ У­ ак­ци­ји­ на­ те­ре­ну­„њи­хов­ за­да­так­ је­ да­ стр­о­го­ спро­во­де­ упут­ства­ (спољ­них)­ева­лу­а­то­ра”,­а­за­то­су­„на­гра­ђе­ни­мо­гућ­но­шћу­нео­гра­ни­че­не­пљач­ке­(на­рав­но,­са­мо­вла­сти­те­др­жа­ве­и­вла­сти­тог­на­ро­да)”;­­би­зни­сме­ни­су­ту­да­обез­бе­де­„‘отво­ре­но’­и­‘ста­бил­но’­тр­жи­ште.­Што­за­пра­во­зна­чи­да­се­мо­ра­укло­ни­ти­др­жа­ва­као­кон­ку­рент­ни­вла­сник­или­пред­у­зет­ник­чак­и­у­стра­те­шким­гра­на­ма.­А­до­ма­ће­ста­нов­ни­штво­мо­ра­ис­кљу­чи­ти­из­вла­сни­штва­ или­ упра­вља­ња.­ Али,­ нај­ва­жни­ји­ за­да­так­ ове­фрак­ци­је­је­сте­обез­бе­ђе­ње­нов­ча­них­на­гра­да­ре­фор­ма­то­ри­ма­(али­вр­ло­че­сто­и­ева­лу­а­то­ри­ма)­кроз­си­стем­ску­ко­руп­ци­ју”.­И­на­кра­ју­тог­лан­ца­су­­ми­си­о­на­ри­„ме­сна­по­дру­жни­ца­тран­сна­ци­о­нал­не­оп­слу­жу­ју­ће­кла­се­(Se­r­vi­ce­Class).­То­је­до­ма­ћа­ака­дем­ска,­ме­диј­ска­и­кул­тур­на­ели­та­ко­ја­про­по­ве­да­и­одр­жа­ва­иде­о­ло­ги­ју­‘ре­фор­ме’,­‘мо­дер­ни­за­ци­је’­и­‘евро­а­тлант­ске­ин­те­гра­ци­је’­”.27­

V

Ко­ло­ни­јал­ној­де­мо­кра­ти­ји,­по­ло­гич­ном­им­пе­ри­јал­ном­ре­ду­ сле­ду­је­ ко­ло­ни­јал­ни­ трет­ман­ и­ –­ при­ла­го­ђе­на­ ко­ло­ни­јал­на­ по­ли­тич­ка­ кул­ту­ра.­ То­ је­ све­ исто­риј­ски­ уте­ме­ље­но­и­ка­на­ли­са­но,­као­што­је­по­ка­зао­Едвард­Са­ид­(Ed­ward­W.­Said)­ у­ кла­сич­ном­ де­лу­ „Ори­јен­та­ли­зам”.­На­ при­мер,­ оно­што­се­на­зи­ва­„иде­јом­Евр­о­пе,­ко­лек­тив­ним­пој­мом­о­‘на­ма’­

26­Ан­то­нић,­ С.­ (2009)­ Ели­та,­ гра­ђан­ство­ и­ сла­ба­ др­жа­ва,­ Бе­о­град:­Службе­ни­гла­сник,­стр.­36.

27­Исто,­стр.­37.

Page 186: Култура у транзицији

376

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

Евро­пља­ни­ма,­као­су­прот­ним­свим­‘они­ма’­не­Евро­пља­ни­ма;­и­оди­ста,­има­раз­ло­га­да­ се­ твр­ди­да­ је­упра­во­ глав­на­ком­по­нен­та­европ­ске­кул­ту­ре­оно­што­је­ту­кул­ту­ру­учи­ни­ло­хе­ге­мо­ном­ка­ко­уну­тар­та­ко­и­из­ван­Евро­пе:­на­и­ме,­иде­ја­ европ­ског­иден­ти­те­та­ ко­ји­ је­ над­мо­ћан­у­ од­но­су­на­ све­не­европ­ске­на­ро­де­и­кул­ту­ре”.28­То­је­„иде­о­ло­шки­про­дор­уни­вер­за­ли­зма­ко­ји­по­чи­ва­на­осе­ћа­њу­за­пад­но­рим­ске­кул­тур­не­над­мо­ћи­чи­ји­је­вр­ху­нац­да­нас­у­по­зи­ву­на­рат­за­по­што­ва­ње­људ­ских­пра­ва”.29

Тај­за­кљу­чак­ни­је­нов­и­Ори­јент­ни­је­је­ди­на­ин­спи­ра­ци­ја­за­европ­ски­хе­ге­мо­ни­зам.­Има­век­и­по­ка­ко­је­и­Ни­ко­лај­Да­ни­лев­ски­(Ни­ко­лай­Яко­вле­вич­Да­ни­левский)­у­све­вре­мен­ској­књи­зи­Ру­си­ја­и­Евро­па­рас­пра­вљао­те­зу­да­не­спо­ра­зу­ми­та­два­кључ­на­ен­ти­те­та­на­ше­ци­ви­ли­за­ци­је­до­ла­зе­отуд­што­се­они­сла­бо­по­зна­ју­ме­ђу­соб­но.­„За­што­Евро­па,­ко­ја­све­зна,­од­сан­скрит­ског­је­зи­ка­до­иро­ке­шких­го­во­ра,­од­за­ко­на­кре­та­ња­ сло­же­них­ си­сте­ма­ зве­зда­ до­ са­ста­ва­ ми­кро­скоп­ских­ор­га­ни­за­ма,­не­по­зна­је­са­мо­Ру­си­ју?”­Не­мо­же­мо­ја­сно­раз­у­ме­ти­ка­ко­ су­ ти­ ар­гу­мен­ти­ зву­ча­ли­кра­јем­XIX­ве­ка,­ али­да­нас­из­гле­да­ју­као­да­ста­ри­Ни­ко­лај­се­ди­го­ре­не­где,­гле­да­ме­теж­у­на­шој­до­ли­ни­и­пи­ше­–­блог.­„Евро­па­не­зна­за­то­што­же­ли­да­не­зна­или,­бо­ље­ре­че­но,­зна­оно­ли­ко­ко­ли­ко­хо­ће,­тј.­ка­ко­од­го­ва­ра­ње­ним­пред­ра­су­да­ма,­стра­сти­ма,­по­но­су,­мр­жњи­и­пре­зи­ру.“­За­кљу­чак­је­прост:­„Ствар­је­у­то­ме­да­нас­Евро­па­не­при­зна­је­за­сво­је”.30

Са­ид­­је­утвр­дио­сву­ду­би­ну­и­ра­ши­ре­ност­те­кул­тур­не­чи­ње­ни­це,­ те­ да­ она­ уве­ли­ко­ пре­ва­зи­ла­зи­Ро­бин­зо­на­Кру­соа­Да­ни­је­ла­Де­фа­и­да­ је­од­нос­пре­ма­Пет­ку­за­ко­ни­то­ста­ње­за­пад­но­е­вроп­ског­ду­ха:­„Мо­дер­ном­спе­ци­ја­ли­сти­за­вик­то­ри­јан­ски­пе­ри­од­не­ће­тре­ба­ти­мно­го­да­при­зна­да­су­хе­ро­ји­ли­бе­рал­не­кул­ту­ре,­ка­кви­су­би­ли­Џон­Сту­јарт­Мил,­Ар­нолд,­Кар­лајл,­Њу­мен,­Ма­ко­ли,­Рас­кин,­Џорџ­Ели­от,­па­чак­и­Ди­кенс,­има­ли­вр­ло­од­ре­ђе­не­по­гле­де­на­ра­су­и­им­пе­ри­ја­ли­зам,­ко­је­ће­мо­вр­ло­ла­ко­на­ћи­на­де­лу­у­њи­хо­вим­спи­си­ма...­Иста­вр­ста­па­ра­док­са­мо­же­се­на­ћи­и­код­Марк­са“.31­

По­што­је­ути­цај­со­ци­ја­ли­стич­ких­иде­ја­на­наш­про­стор­еви­ден­тан­ва­жно­ је­ раз­у­ме­ти­и­да­ су­Карл­Маркс­и­Фри­дрих­Ен­глес,­ са­гла­сно­ гер­ман­ској­ кул­ту­ри­у­ко­ју­ су­уте­ме­ље­ни,­

28­Са­ид,­ Е.­ Л.­ (2000)­ Ор­јен­та­ли­зам,­ Бе­о­град:­ Би­бли­о­те­ка­ XX­ век,­­стр.­16­17.­

29­Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен,­стр.­13.

30­Да­ни­лев­ски,­Н.­ (1994)­Ру­си­ја­и­Евро­па,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­лист­СРЈ,­стр.­83.

31­Са­ид,­Е.­Л.­(2000)­Ор­јен­та­ли­зам,­Бе­о­град:­Би­бли­о­те­ка­XX­век,­стр.­26.

Page 187: Култура у транзицији

377

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

под­ра­зу­ме­ва­ли­да­по­сто­је­зре­ли,­европ­ски­на­ро­ди­и­они­ко­ји­ма­не­до­ста­ју­„исто­риј­ски,­ге­о­граф­ски,­по­ли­тич­ки­и­ин­ду­стриј­ски­ пред­у­сло­ви­ са­мо­стал­но­сти­ и­ жи­вот­не­ спо­соб­но­сти“­–­што­су­оне­1848.­так­са­тив­но­на­бро­ја­но,­по­њи­ма,­би­ли­­­Че­си,­Сло­ва­ци,­Хр­ва­ти,­Ср­би­и­Укра­јин­ци­(hr.wi­ki­pe­dia.or­g,­од­ред­ни­ца­„расизам”).­

Ан­ти­сла­ви­зам­ је­ био­ не­што­што­ је­ би­ло­ те­шко­ за­о­би­ћи­ у­том­дру­штву,­а­за­то­и­ни­је­би­ло­по­тре­бе­ни­при­кри­ва­ти­га.­Чу­ђе­ње­над­њим­је­из­не­ких­по­то­њих­вре­ме­на.­„Да­се­сло­вен­ским­ вар­ва­ри­ма­ кр­ва­во­ осве­ти,­ из­ра­зио­ је­ же­љу­ Фри­дрих­ Ен­гелс­ у­ члан­ку­ ко­ји­ се­ по­ја­вио­ 15.­ ја­ну­а­ра­ 1849.­ у­Ne­ue­Rhe­i­nische­Ze­i­tung­у”.32­Бес­код­Ен­гел­са­ је­про­бу­ди­ло­уче­шће­ Ба­на­ Је­ла­чи­ћа­ у­ гу­ше­њу­ ре­во­лу­ци­је­ у­Ау­стри­ји­ и­Ма­ђар­ској.­И­то­му­је­„да­ло­за­пра­во­да­тзв.­Ју­жним­Сло­ве­ни­ма­при­пи­ше­кон­тра­ре­во­лу­ци­о­нар­на­убе­ђе­ња­и­на­зо­ре­по­че­му­се­раз­ли­ку­ју­од­Не­ма­ца,­По­ља­ка­и­Ма­ђа­ра­ко­ји­су­се,­по­ње­му,­ак­тив­но­упли­та­ли­у­исто­ри­ју­и­пред­ста­вља­ју­но­си­о­це­про­гре­са”.33­За­то­би­ти­на­ро­ди­мо­ра­ли­„за­јед­но­са­слич­ним­ма­лим­и­не­ис­то­риј­ским­от­па­ди­ма­и­ру­и­на­ма­од­на­ро­да,­да­не­ста­ну­са­ли­ца­зе­мље­у­сле­де­ћем­свет­ском­ра­ту”­ка­да­ће­исто­ри­ја­„збри­са­ти­са­зе­мљи­не­ку­гле­не­са­мо­ре­ак­ци­о­нар­не­кла­се­и­ди­на­сти­је­не­го­и­чи­та­ве­ре­ак­ци­о­нар­не­на­ро­де.­То­је­та­ко­ђе­про­грес”.34

Про­фе­сор­ са­вре­ме­не­ исто­ри­је­ на­ бер­лин­ском­ Сло­бод­ном­уни­вер­зи­те­ту­ Вол­фганг­ Ви­пер­ман­ (Wol­fgang­Wip­per­mann)­под­се­ћа­да­тај­ду­ги­марш­од­Хе­ге­ло­ве­те­зе­о­„по­сто­ја­њу­не­ис­то­риј­ских­на­ро­да”,­пре­ко­Мак­са­Ве­бе­ра,­Марк­са,­Ка­уц­ког­па­све­до­са­вре­ме­них­ми­сли­ла­ца­но­си­у­се­би­и­је­дан­„ан­ти­сло­вен­ски­код”:­“Чи­ни­се­да­је­упра­во­у­ле­ви­чар­ским­кру­го­ви­ма­[данас]­шик­да­се­при­ча­ју­ви­це­ви­о­глу­пим­По­ља­ци­ма,­да­ се­ го­во­ри­ о­ де­спот­ској­ вла­да­ви­ни­Пу­ти­на­ као­ ти­пич­но­ру­ској­и­уоп­ште­се­уз­бу­ђи­ва­ти­због­за­о­ста­ло­сти­и­кр­во­лоч­но­сти­Сло­ве­на­на­Ко­со­ву­и­би­ло­где­дру­где”.35­

У­по­зна­том­тек­сту­„Бе­сти­јал­ност­и­ху­ма­ност”,­об­ја­вље­ном­у­не­мач­ком­ма­га­зи­ну­„Цајт”­у­вре­ме­НА­ТО­бом­бар­до­ва­ња­Ср­би­је,­ Јир­ген­ Ха­бер­мас­ (Jürgen­ Ha­ber­mas)­ је­ бес­прав­ну­агре­си­ју­на­су­ве­ре­ну­зе­мљу,­бал­кан­ску­и­сло­вен­ску,­прав­дао­­„ус­по­ста­вља­њем­–­уме­сто­ме­ђу­на­род­ног­пра­ва­–­ко­смо­по­лит­ског­про­јек­та”,­али­по­што­то­де­лу­је­прав­но­ана­хро­но­а­ло­гич­ки­не­у­те­ме­ље­но­он­да­се­дао­на­ак­ту­е­ли­зо­ва­ње­ста­рих­

32­Wip­per­mann,­W.­(2007)­An­den­sla­wische­Bar­ba­ren­blu­ti­ge­Rac­he­neh­men­–­Über­lin­ken­und­rec­hten­An­ti­sla­wi­smus,­Ber­lin:­Pha­se­2

33­Исто.­34­Исто.35­Исто.­

Page 188: Култура у транзицији

378

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ау­то­ри­те­та.­„Ова­је­тра­ди­ци­ја­по­сто­ја­ла­и­код­нас­од­Кан­та­до­Кел­зе­на.­Али­њу­тек­сад­јед­на­не­мач­ка­вла­да­за­и­ста­схва­та­ озбиљ­но”.36­ Ха­бер­ма­са­ срп­ски­ на­ци­о­на­ли­зам­ „нај­ви­ше­под­се­ћа­на­не­мач­ког­исто­ри­ча­ра­и­књи­жев­ни­ка­Ернст­Мо­риц­Ар­нта.­По­зна­то­је­да­је­Арнт­у­свом­че­тве­ро­том­ном­де­лу­Ge­ist­der­Ze­it­(1806­18)­и­у­број­ним­па­три­от­ским­пе­сма­ма­и­по­ли­тич­ким­пам­фле­ти­ма…­до­при­нео­ар­ти­ку­ли­са­њу­от­по­ра­Не­ма­ца­На­по­ле­о­но­вој­ин­ва­зи­ји­и­фор­му­ли­са­њу­све­сти­о­не­мач­ком­на­ци­о­нал­ном­је­дин­ству”.37­Про­фе­сор­Ве­ра­Вра­ту­ша­ту­ма­чи­Ха­бер­ма­со­во­де­за­ву­и­са­ње­срп­ске­по­зи­ци­је­ти­ме­што­он­„ова­квим­по­ре­ђе­њем...­су­ге­ри­ше­да­је­де­вет­на­е­сто­ве­ков­ни­др­жа­во­твор­ни­на­ци­о­на­ли­зам­исто­риј­ски­пре­ва­зи­ђен,­без­об­зи­ра­о­ко­јем­се­на­ро­ду­ра­ди­ло.­Ха­бер­мас­ме­ђу­тим­ниг­де­не­су­ге­ри­ше­да­би­у­име­пре­ва­зи­ђе­но­сти­на­ци­о­на­ли­зма­тре­ба­ло­по­но­во­по­де­ли­ти­Не­мач­ку­на­низ­др­жа­ви­ца,­или­ба­рем­на­две,­као­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та”.38

По­зи­ци­ја­ им­пе­ри­јал­не­ мо­ћи­ зна­чи­ пра­во­ на­ ми­шље­ње­ о­про­из­вод­њи­ јед­но­крат­них­пра­ви­ла,­кад­Ха­бер­мас­ци­нич­но­кон­ста­ту­је­да­„са­мо­о­вла­шћи­ва­ње­НА­ТО­а”­да­из­вр­ши­агре­си­ју­„не­сме­да­по­ста­не­пра­ви­ло”.­Што­је­до­зво­ље­но­Им­пе­ри­ји­не­оста­вља­мо­гућ­ност­да­по­ста­не­пра­во­за­дру­ге.­„Он­да­кле­не­за­у­зи­ма­прин­ци­пи­јел­но­ста­но­ви­ште­и­не­до­во­ди­у­пи­та­ње­ле­ги­тим­ност­кр­ше­ња­ва­же­ћег­ме­ђу­на­род­ног­пра­ва­и­у­слу­ча­ју­Ју­го­сла­ви­је.­Кан­тов­ски­ка­те­го­рич­ки­им­пе­ра­тив­мо­рал­ног­де­ла­ња­–­не­чи­ни­дру­го­ме­што­не­же­лиш­да­дру­ги­учи­ни­ те­би,­Ха­бер­мас­ је­ за­ме­нио­ма­ки­ја­ве­ли­стич­ком­мак­си­мом­да­циљ­оправ­да­ва­сред­ство,­на­ро­чи­то­ако­си­до­вољ­но­мо­ћан­ да­ спре­чиш­да­ исто­ сред­ство­ бу­де­ упо­тре­бље­но­против­те­бе”.39

Ха­бер­ма­сов­ при­ступ­ про­из­и­ла­зи­ из­ за­пад­ног­ се­ку­лар­ног­уни­вер­за­ли­зма,­ко­ји,­„по­пут­рим­ског­пап­ства,­не­тр­пи­ни­ка­кав­ре­ла­ти­ви­зам“­а­већ­је­по­стао­„осно­ва­јед­не­но­ве­ми­си­је­ко­ја­тре­ба­да­до­не­се­и­у­по­след­њи­ку­так­све­та­вред­но­сти­као­што­су­де­мо­кра­ти­ја­и­тр­жи­шна­при­вре­да,­а­да­се­при­том­не­узи­ма­ју­у­об­зир­ни­ка­кве­ло­кал­не­од­но­сно­на­ци­о­нал­не­или­ре­ли­ги­о­зне­спе­ци­фич­но­сти.­Де­мо­кра­ти­ја­се­при­том­схва­та­као­ гра­ђан­ско­пар­ла­мен­тар­на­ док­ се­ кре­до­ тр­жи­шне­ при­вре­де­не­скри­ве­но­пред­ста­вља­као­еко­ном­ски­екс­пан­зи­о­ни­

36­Ха­бер­мас,­Ј.­(1999)­Бе­сти­јал­ност­и­ху­ма­ност­–­рат­на­гра­ни­ци­пра­ва­и­мо­ра­ла,­Реч­–­ча­со­пис­за­књи­жев­ност,­кул­ту­ру­и­дру­штве­на­пи­та­ња­1/55,­Бе­о­град,­стр.­102­106.

37­Вра­ту­ша­Жу­њић,­В.­(2000)­Тран­сфор­ма­ци­ја­кри­тич­ке­те­о­ри­је­у­апо­ло­ги­ју­у­де­лу­Јир­ге­на­Ха­бер­ма­са,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­1­2,­вол.­XXXIV,­стр.­23­47;­стр.­38.

38­Исто,­стр.­38.39­Исто,­стр.­40.

Page 189: Култура у транзицији

379

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

зам­нај­сна­жни­јих­ка­пи­тал­гру­па”.40­То­је­не­из­бе­жан­оквир­у­ко­јем­се­од­и­гра­ва­чи­тав­про­цес.­

VI

Kолонијална­ де­мо­кра­ти­ја­ „по­ни­зу­ ка­рак­те­ри­сти­ка,­ је­на­ста­вак­прет­ход­не­ко­ло­ни­јал­не­стра­те­ги­је­за­пад­но­е­вроп­ских­зе­ма­ља”,­али­je,­ипак,­и­­­но­ва­по­ја­ва.­Јер,­та­ква­де­мо­кра­ти­ја­„ни­је­ре­зул­тат­при­род­не­ево­лу­ци­је­да­те­зе­мље­на­осно­ву­ње­них­ уну­тра­шњих­ усло­ва­ и­ за­ко­ни­то­сти­ ње­ног­ исто­риј­ски­фор­ми­ра­ног­со­ци­јал­но­по­ли­тич­ког­устрој­ства”.41­Она­је­спо­ља­на­мет­ну­та­и­под­у­пи­ре­се­ко­ло­ни­јал­ним­ме­ра­ма;­ве­ли­ке­зе­мље­се­дез­ин­те­гри­шу­(СССР,­Ју­го­сла­ви­ја),­ма­ње­еко­ном­ски­ко­ло­ни­зу­ју,­а­као­ма­ни­пу­ла­ци­ја­се­ко­ри­сте­и­„иде­ја­осло­бо­ђе­ња­и­на­ци­о­нал­не­не­за­ви­сно­сти”.

У­про­па­ганд­ним­кам­па­ња­ма­ко­је­пу­не­зва­нич­на­ту­ма­че­ња,­школ­ске­ са­др­жа­је­ и­ ме­диј­ске­ ин­тер­пре­та­ци­је­ де­мо­кра­ти­ја­се­ пред­ста­вља­ као­ ци­ви­ли­за­циј­ски­ не­у­пит­на­ уни­вер­зал­на­вред­ност­и­оспо­ра­ва­тек­у­до­сет­ка­ма.­Оми­ље­на­је­она­ко­ја­се­при­пи­су­је­Вин­сто­ну­Чер­чи­лу­ко­ји,­док­гле­да­кроз­дим­ко­ји­се­ди­же­из­над­де­бе­ле­ци­га­ре,­она­ко­ше­рет­ски­ве­ли:­„Де­мо­кра­ти­ја­је­нај­ло­ши­ја­др­жав­на­фор­ма,­ако­из­у­зме­мо­све­оста­ле.”­У­ том­ко­лек­тив­ном­ ста­њу­ „по­кон­ди­ре­не­ ти­кве”­ от­па­да­про­ду­бље­ни­је­са­мо­по­сма­тра­ње­у­ко­ме­би­се­на­то­ста­ње­гле­да­ло­и­као­на­де­мо­крат­ски­ели­ти­зам­­­да­је­де­мо­кра­ти­ја,­као­што­је­пи­сао­Јо­зеф­Шум­пе­тер­(Jo­seph­Alo­is­Schum­pe­ter)­сре­ди­ном­про­шлог­ве­ка,­тек­„вла­да­ви­на­по­др­жа­ва­на­од­на­ро­да“­и­да­се­сво­ди­на­мо­гућ­ност­на­ро­да­да­при­хва­ти­или­од­би­је­оне­ко­ји­њим­и­ина­че­вла­да­ју,­­а­то­су­кор­по­ра­тив­ни­чел­ни­ци­тзв.­„ме­на­џер­ске­кла­се”­и­по­ли­тич­ка­ели­та­.­У­ко­ло­ни­јал­ној­де­мо­кра­ти­ји­та­ква­вр­ста­уви­ђа­ња­су­шти­не­дру­штве­них­од­но­са,­ко­ји­се­дру­штву­на­ме­ћу,­жи­го­ше­се­као­„гу­бље­ње­вре­ме­на”.

Зе­мљи­ се,­ ина­че,­ не­ од­у­зи­ма­ фор­мал­ност­ су­ве­ре­ни­те­та­ и­­„с­њом­се­ ус­по­ста­вља­ју­ од­но­си­ као­ са­ то­бо­же­рав­но­прав­ним­парт­не­ром”.42­Ства­ра­ју­се­цен­три­еко­но­ми­је­по­за­пад­ном­обра­сцу­„под­кон­тро­лом­за­пад­них­ба­на­ка­и­кон­цер­на”;­спо­ља­шњи­ обра­сци­ де­мо­кра­ти­је­ се­ ко­ри­сте­ као­ „сред­ства­јед­ног­са­свим­не­де­мо­крат­ског­си­сте­ма”;­не­зна­тан­део­ста­нов­ни­штва­ је­пот­ку­пљен­да­би­се­мо­гла­оба­вља­ти­екс­пло­а­та­ци­ја­ це­лог­ дру­штва;­ „ко­ло­ни­зо­ва­на­ зе­мља­ се­ у­ сва­ком­

40­Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен,­стр.­120.

41­Зи­но­вјев,­А.­ (1999)­Ве­ли­ка­пре­крет­ни­ца,­Бе­о­град:­Наш­дом­–­L’age­d’­hom­me,­стр.­70.

42­Исто,­стр.­70.

Page 190: Култура у транзицији

380

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

по­гле­ду­ до­во­ди­ до­ та­квог­ ста­ња­ да­ по­ста­је­ не­спо­соб­на­ за­са­мо­стал­ну­ ег­зи­стен­ци­ју;­ де­сет­ку­је­ се­ вој­ска,­ на­ци­о­нал­на­кул­ту­ра­се­пре­тва­ра­у­ба­ру­шти­ну­из­ко­је­ра­сте­„псе­у­до­кул­ту­ра­за­пад­ња­штва”.­И:­„ма­са­ма­ста­нов­ни­штва­се­ну­ди­су­ро­гат­де­мо­кра­ти­је­у­ви­ду­рас­пу­ште­но­сти,­сла­бље­ња­кон­тро­ле­од­стр­ане­вла­сти,­при­сту­пач­не­за­ба­ве,­пре­пу­ште­ност­са­мом­се­би,­си­стем­вред­но­сти­ко­ји­осло­ба­ђа­љу­де­од­тру­да­над­со­бом­и­од­мо­рал­них­огра­ни­че­ња”.43

За­пад­ (исти­на­не­ са­мо­у­ко­ло­ни­ја­ма)­уни­шта­ва­мо­гућ­ност­оп­стан­ка­„жа­ри­шта­из­ко­га­би­мо­гло­из­ник­ну­ти­не­што­спо­соб­но­ за­но­ви­об­лик­ ево­лу­ци­је...­ За­пад,­ осва­ја­ју­ћи­ свет­ за­свој­ ра­чун,­ уни­шта­ва­ сва­ки­ мо­гу­ћи­ кон­ку­рент­ски­ за­ме­так­дру­га­чи­је­ево­лу­ци­је”.44

„Де­мо­крат­ска­кул­ту­ра”­ко­ја­на­ста­је­као­по­сле­ди­ца­про­це­са­по­за­пад­ња­ва­ња­ ства­ра­ кул­тур­ну­ пе­ри­фе­ри­ју­ у­ ко­јој­ је­ до­стиг­ну­ће­умет­ност­ко­пи­ра­ња,­а­умет­ни­ци­су­јав­но­по­но­сни­због­сво­је­„по­кон­ди­ре­но­сти”­и­ста­ња­ин­фе­ри­ор­но­сти,­а­пу­бли­ка­–­то­је­пу­бли­ка­про­вин­ци­је­чи­ја­свест­жи­ви­с­уве­ре­њем­да­је­„свет­не­где­дру­где”­и­да­се­чи­тав­жи­вот­гра­ђа­ни­на­сво­ди­на­че­ка­ње­да­од­не­куд­до­ђе­Не­ко­или­стиг­не­Не­што­че­му­се­мо­ра­на­трен­при­бли­жи­ти­и­од­тог­се­ћа­ња­жи­ве­ти.­Та­ква­кул­ту­ра­од­су­ства­ам­би­ци­ја,­кул­ту­ра­па­сив­но­сти,­кул­ту­ра­по­кор­но­сти­је­про­дукт­ве­ли­ке­за­пад­не­ин­ду­стри­је­све­сти­а­ко­ја­не­у­пит­но­на­се­ља­ва­на­ше­јав­не­сер­ви­се,­за­у­зи­ма­во­де­ће­по­зи­ци­је­ у­на­шим­ко­мер­ци­јал­ним­ме­ди­ји­ма­и­ „за­слу­жу­је”­по­др­шку­на­ших­ми­ни­стар­ста­ва.­Са­свим­окрај­на­шег­јав­ног­мне­ња­про­ми­че­по­ли­тич­ки­не­ко­рект­на­кул­ту­ра,­кул­ту­ра­на­ше­ тра­ди­ци­је,­ на­ че­му­ се­ фор­ми­ра­ кул­ту­ра­ от­по­ра­ по­за­пад­ња­ва­њу,­ко­ја­је­у­не­кој­ди­мен­зи­ји­кре­а­тив­на­–­а­чи­ји­ће­ус­пе­си­(ако­ни­су­не­ким­слу­ча­јем­ус­пе­ли­да­пре­ђу­гра­ни­це­на­ших­зва­нич­них­и­јав­них­огра­ни­че­ња,­као­Ку­сту­ри­ца,­нпр,­или­ва­шар­у­Гу­чи)­би­ти­пре­зре­ни,­ње­на­до­стиг­ну­ћа­це­па­на­и­га­же­на­а­умет­ни­ци­оп­ту­жи­ва­ни­за­ло­ка­ли­зам,­тра­ди­ци­о­на­ли­зам,­на­ци­о­на­ли­зам.

Али­кул­ту­ра­от­по­ра­се­не­мо­же­уки­ну­ти.­Она­се­мо­же­пре­кри­ти­сја­јем­и­бе­дом­по­тро­шач­ке­кул­ту­ре,­она­се­мо­же­уни­жа­ва­ти­не­у­пут­ним­по­ре­ђе­њи­ма,­али­по­твр­ђе­ни­и­из­јав­но­сти­екс­ко­му­ни­ци­ра­ни­на­род­не­мо­же­без­ње­ног­сла­бог­ле­лу­ја­вог­све­тла.­Она­про­ла­зи­три­фа­зе:

А)­Ду­бин­ског­от­по­ра­у­ко­ме­се­ме­ша­кул­ту­ра­оча­ја­ња­и­ло­ги­ка­ла­тент­не­ре­зи­стен­ци­ја;­то­је­оно­што­је­не­мо­гу­ће­са­вла­да­ти­у­чо­ве­ку­као­дру­штве­ном­би­ћу.­То­ је­Ап­тон­Син­клер­

43­Исто,­стр.­71.44­Исто,­стр.­71.

Page 191: Култура у транзицији

381

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

(Up­ton­ Sin­cla­ir)­ на­дах­ну­то­ опи­сао­ као­ „по­след­њу­ од­бра­ну­чо­ве­чан­ства”­од­пре­тва­ра­ња­Чо­ве­ка­у­Ни­шта­ви­ло.­То­је­„тај­глас­ко­ји­над­ја­ча­ва­прет­њу­и­за­по­ве­сти­ти­ра­ни­је,­глас­ко­ји­го­во­ри:­Ја­сам­Чо­век­и­ја­одо­ле­вам...­­Ја­сам­Исти­на,­и­хо­ћу­да­ме­свет­чу­је.­Ја­сам­Прав­да,­и­хо­ћу­да­се­вр­шим­у­све­ту.­Ја­сам­Сло­бо­да,­и­ло­мим­све­за­ко­не,­пр­ко­сим­сва­ком­на­си­љу,­кли­чем,­об­ја­вљу­јем­осло­бо­ђе­ње!­–­и­за­то­што­је­у­сва­ко­до­ба­и­сва­ком­под­не­бљу­та­све­та­моћ­жи­ве­ла­у­чо­ве­чи­јој­ду­ши,­за­то­што­је­у­њој­го­во­рио­тај­та­јан­стве­ни­глас,­чо­ве­чан­ство­је­иза­шло­из­та­ме­и­ди­вља­штва,­бар­у­сан­о­ле­пом­и­срећ­ном­жи­во­ту”.45

Па­сив­на­ ре­зи­стен­ци­ја­ под­ра­зу­ме­ва­ „от­пор­ вла­сто­др­шци­ма­без­уз­вра­ћа­ња­си­ле”,­што­зна­чи­од­би­ја­ње­из­вр­ша­ва­ња­оба­ве­за­ко­је­по­ста­вља­по­ли­тич­ка­власт,­би­ло­ле­гал­на­или­иле­гал­на­др­жав­на­власт­или­оку­па­тор­ска­власт.­У­дру­штви­ма­европ­ског­ Ис­то­ка­ „по­ли­тич­ки­ Фран­кен­штајн”­ ства­ра­ на­из­глед­ ап­сурд­ну­ си­ту­а­ци­ју:­ ле­га­ли­зо­ва­на­ тзв.­ де­мо­крат­ска­власт,­ сна­жно­ по­др­жа­ва­на­ од­ „зе­ма­ља­ ста­ре­ де­мо­кра­ти­је”­во­ди­ти­хи­и­си­сте­мат­ски­рат­про­тив­на­ро­да­и­сво­јом­хе­ге­мо­ном­про­па­ганд­ном­ма­ши­ном­–­сво­је­на­си­ље­пре­зен­ту­је­као­ус­по­ста­вља­ње­де­мо­крат­ског­си­сте­ма­и­ау­то­ри­зо­ва­но­ши­ре­ње­де­мо­крат­ске­кул­ту­ре,­а­от­пор­на­ро­да­је­„пред­де­мо­крат­ско­ста­ње”,­су­коб­с­ма­сом­ко­јој­тре­ба­ме­ња­ти­свест,­учи­ти­га­„де­мо­крат­ској­кул­ту­ри”.­Ко­ли­ко­год­је­овај­про­цес­ми­си­о­нар­ски,­то­ли­ко­је­и­ан­ти­де­мо­крат­ски,­про­тив­на­род­ни,­па­те­р­на­ли­стич­ки,­то­та­ли­та­ран.

Ко­је­су­шан­се­да­на­том­тлу­из­ра­сту­цве­то­ви­де­мо­кра­ти­је?­Ма­ле.­Го­то­во­ис­кљу­че­не.­Али­да­се­дру­штво­та­ко­уво­ди­у­ка­љу­гу­ко­ло­ни­јал­не­де­мо­кра­ти­је,­то­је­са­свим­из­ве­сно.­„Но­ви­европ­ски­по­ре­дак”,­ка­ко­ау­стриј­ски­ау­тор­Ха­нес­Хоф­ба­у­ер­опи­су­је­оно­што­ди­рект­но­на­зи­ва­„ко­ло­ни­ја­ли­зам“,­сло­жен­ је­ си­стем­ко­ји­ се­еко­ном­ски­„са­сто­ји­од­из­ра­бљи­ва­ња­из­во­ра­ (ре­сур­са)­ и­ ула­га­ње­ (‘ко­ри­шће­ње­ ка­пи­та­ла’)­ ра­ди­из­вла­че­ња­про­фи­та”;­по­ли­тич­ки­он­до­но­си­„уво­ђе­ње­стра­не­упра­ве­над­ко­ло­ни­зо­ва­ном”;­кул­тур­но­је­то­„ми­си­ја­ци­ви­ли­зо­ва­ња­и­оправ­да­ва­ње­из­ра­бљи­ва­ња”;­прав­но­до­но­си­„раз­ли­чи­то­де­фи­ни­са­ни­ста­тус­љу­ди­и­ре­ги­о­на­у­цен­тру­и­на­пе­ри­фер­ни”;­вој­но­су­ту­„сна­ге­за­ин­тер­вен­ци­ју­ко­ло­ни­за­то­ра.­Сви­ови­еле­мен­ти­су­у­по­ра­сту­ко­ји­се­мо­же­ја­сно­пра­ти­ти­у­про­те­кле­две­де­це­ни­је”.46

Б)­Кад­вре­ме­иле­гал­но­сти­кул­ту­ре­от­по­ра­још­тра­је,­али­се­њен­из­ла­зак­у­јав­ност­не­мо­же­за­у­ста­ви­ти­и­по­чи­ње­про­цес­

45­Син­клер,­А.­(1947)­Џи­ми­Хи­гинз,­Бе­о­град:­Кул­ту­ра,­стр.­299.­46­Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен,­стр.­13.

Page 192: Култура у транзицији

382

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

за­до­би­ја­ња­ јав­ног­ ле­ги­ти­ми­те­та­ кад­ зва­нич­на­ по­ли­тич­ка­кул­ту­ра­(„де­мо­крат­ска”)­не­мо­же­да­твр­ди­да­кул­ту­ра­от­по­ра­не­по­сто­ји;­

В)­Фор­ми­ра­ње­но­ве­по­ли­тич­ке­кул­ту­ре­ко­ја­је­по­ста­ла­као­микс­кре­а­тив­не­кул­ту­ре­ко­ја­је­по­кре­ну­та­из­ду­би­не­на­сто­ја­ња­де­мо­са­да­ис­ка­же­ сво­је­по­тре­бе­и­ ста­ре­ кул­ту­ре­ ко­ја­је­не­ги­ра­ла­мо­гућ­ност­ње­ног­на­стан­ка;­она­је­ускла­ђе­на­са­свет­ским­и­ци­ви­ли­за­циј­ским­то­ко­ви­ма­сло­бо­де­а­ле­ги­ти­ми­са­на­је­и­код­оних­ко­ји­ма­се­вла­да;

Ми­се­да­нас­на­ла­зи­мо­у­дру­гој­фа­зи­и­то­у­вре­ме­ну­кад­се­ста­тич­ни­про­це­си­дра­ма­тич­ним­чи­ње­ни­ца­ма­кри­зе­убрзавају.

VII

А­по­сле­ди­це,­или­би­то­би­ло­тач­ни­је­на­зва­ти­ре­зул­та­ти,­им­пле­мен­та­ци­је­ ко­ло­ни­јал­не­ де­мо­кра­ти­је­ су­ ка­та­стро­фал­ни.­Глав­ни­мам­ци­за­ма­се­су­обе­ћа­ња­да­ка­пи­та­ли­стич­ко­при­вре­ђи­ва­ње­но­си­уз­ди­за­ње­свих­при­пад­ни­ка­ан­ти­кла­се­­­ко­ја­се­под­ ге­не­рич­ким­име­ном­„сред­ња­кла­са”­ ­­ну­ди­као­лек­за­све.­Али­зар­ни­је­за­по­сле­ње,­под­усло­ви­ма­ко­ји­обез­бе­ђу­ју­пра­вед­ну­рас­по­де­лу,­оно­што­би­пре­све­га­тре­ба­ло­да­ка­рак­те­ри­ше­„др­жа­ву­до­брог­ста­ња”.­Ме­ђу­тим,­у­да­на­шњој­Ср­би­ји­бар­че­твр­ти­на­рад­но­спо­соб­ног­ста­нов­ни­штва­не­ра­ди.­Од­5.­ок­то­бра­2000,­да­ту­ма­ко­ји­се­узи­ма­као­пре­ло­ман­у­про­це­су­по­за­пад­ња­ва­ња,­кад­Ср­би­ја­„пу­ним­је­дри­ма”­кре­ће­пут­не­за­у­ста­вљи­вог­про­гре­са,­„без­по­сла­је­оста­ло­363.292­осо­бе.­ На­и­ме­ 2000­те­ го­ди­не­ би­ло­ је­ за­по­сле­но­ 2.089.292­љу­ди,­док­их­ је­да­нас­1.725.960­ (по­да­ци­су­за­2012.).­Број­за­по­сле­них­ да­нас­ је­ма­њи­ за­ 17,4­ од­сто­ у­ од­но­су­ на­ пе­ти­ок­то­бар­2000­те.­Да­кле...­ сва­ки­ше­сти­рад­ник­ је­остао­без­по­сла”.47

Да­ре­зул­тат­бу­де­по­ра­зни­ји­ва­ља­до­да­ти­да­су­„нај­ви­ше­без­по­сла­ оста­ја­ли­ они­ ко­ји­ су­ ра­ди­ли­ у­ про­из­вод­њи”.­А­ још­је­дан­ек­сер­у­овом­мр­твач­ком­ков­че­гу­„нео­ли­бе­рал­ном­ка­пи­та­ли­зму”­је­фа­кат­да­је­у­„мо­дер­ни­зо­ва­ној”­Ср­би­ји­„по­ве­ћан­за­око­15.000­број­за­по­сле­них­ко­ји­при­ма­ју­сред­ства­из­бу­џе­та“.48­И:­да­ви­ше­од­50­од­сто­мла­дих,­њих­пре­ко­200­хи­ља­да­не­ма­ни­на­ви­ди­ку­ни­ка­кав­по­сао.­Али­то­ни­је­све:­кра­јем­2012.­го­ди­не­бар­60.000­за­по­сле­них­је­ра­ди­ло­а­да­ни­је­до­би­ја­ло­пла­ту.­То­ста­ње­по­ста­је­–­тра­гич­на­нор­мал­ност.­„Сва­ки­тре­ћи­рад­ник­у­Ср­би­ји...­не­мо­же­да­ра­чу­на­на­ре­дов­ну­пла­ту...­(у­при­ват­ном­сек­то­ру)­чак­480.000­за­по­сле­них­ко­ве­рат­

47­Грк,­ С.­ (2012)­ Еко­но­ми­ја­ по­ни­ра­ња,­ Срп­ска­ по­ли­тич­ка­ ми­сао,­ број­4/2012.­год.­19,­vol.­38,­Бе­о­град­,­стр.­171­196,­стр.­174.

48­Исто,­стр.­174.

Page 193: Култура у транзицији

383

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

у­про­се­ку­че­ка­два­ме­се­ца,­а­са­ка­шње­њем­пла­та­до­30­да­на­су­о­ча­ва­се­и­170.000­рад­ни­ка­из­јав­них­пред­у­зе­ћа”­(Ве­чер­ње­Но­во­сти,­27.­март,­2013).

Је­ди­на­„до­бра­вест”­ за­ гра­ђа­не­Ср­би­је­ је­што­су­са­чу­ва­ли­спо­соб­ност­сна­ла­же­ња­за­свој­оп­ста­нак­ван­зо­не­у­ко­јој­би­им­„по­ма­га­ла”­ова­ква­др­жа­ва:­„Љу­ди­у­Ср­би­ји­пре­жи­вља­ва­ју­за­хва­љу­ју­ћи­си­вој­еко­но­ми­ји.­Чак­ви­ше­од­650.000­­је­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не­ан­га­жо­ва­но­у­си­вој­еко­но­ми­ји,­а­про­це­нат­оних­ко­ји­ра­де­‘на­цр­но’­се­стал­но­по­ве­ћа­ва”.49­Јер­по­ме­ра­ма­ста­ти­сти­ке­(иа­ко­се­ме­то­до­ло­ги­је­стал­но­при­ла­го­ђа­ва­ју)­оби­чан­Ср­бин­је­већ­умро­од­гла­ди.­„Пре­ма­зва­нич­ној­ста­ти­сти­ци­про­сеч­на­не­то­за­ра­да­у­Ср­би­ји­из­но­си­42.122­ди­на­ра­за­ав­густ­2012.­го­ди­не,­али­тај­про­сек­‘одр­жа­ва­ју’­за­по­сле­ни­у­јав­ном­сек­то­ру.­Исто­вре­ме­но,­по­тро­шач­ка­кор­па­је­58.000­ди­на­ра...­Ме­ђу­тим,­објек­тив­но­са­гле­да­ва­ју­ћи­ре­ал­на­по­тро­шач­ка­кор­па­(хра­на,­пи­ће,­ра­чу­ни,­оде­ћа,­обу­ћа)­за­тро­чла­но­до­ма­ћин­ство­вре­ди­ви­ше­од­100.000­ди­на­ра”.50

По­сле­ди­ца­је­овог­„за­стра­шу­ју­ћег­по­да­тка­да­је­ин­ду­стриј­ска­про­из­вод­ња­у­Ср­би­ји­на­око­40­од­сто­ни­воа­из­1989.­го­ди­не.­А­бру­то­до­ма­ћи­про­из­вод­(БДП)­је­за­32­од­сто­ма­њи­не­го­ пре­ 30­ го­ди­на”.51­ Укуп­ни­ спољ­ни­ дуг­ је­ „пре­ма­шио­24,21­ми­ли­јар­де­евра,­што­је­79,0­од­сто­БДП“.­Ка­да­су­„из­да­ци­за­ка­ма­ту...­три­пу­та­ве­ћи­од­укуп­ног­бу­џе­та­за­по­љо­при­вре­ду”­смрт­ни­отров­ду­жнич­ког­роп­ства­зе­мљу­оста­вља­без­на­де.

VI­II

Де­мо­кра­ти­ја­у­Ср­би­ји,­по­сле­две­де­це­ни­је,­им­пле­мен­ти­ра­ња­сти­гла­је­до­кон­ста­та­ци­ја­им­пле­мен­та­то­ра­да­–­свест­на­ро­да­ни­је­у­ре­ду­и­да­тре­ба­„ме­ња­ти­свест”.­Ми­си­о­на­ри­кре­ћу­у­ве­ли­ку­офан­зи­ву­и­по­чи­ње­„од­луч­ни­бој“­по­сле­ко­га­ће­пред­„европ­ску­по­ро­ди­цу­на­ро­да“­иза­ћи­Но­ви­Ср­би.­Лин­кол­но­во­на­ив­но­схва­та­ње­(„вла­да­ви­на­на­ро­да,­од­на­ро­да­и­за­на­род”)­­у­ „де­мо­крат­ском­ ве­ку”­ је­ де­фи­ни­тив­но­ пре­ва­зи­ђе­но­ и­ да­нас­је­ми­си­о­на­ри­ма­ја­сно­да­је­пот­пу­но­„ан­ти­де­мо­крат­ски“­сло­жи­ти­се­са­кри­ком­на­ро­да­да­с­по­стран­зи­циј­ским­мо­де­лом­ по­за­пад­ња­ва­ња­ не­што­ ни­је­ у­ ре­ду.­ Вре­ме­ је­ да­ се­ он­на­ци­ја­ма­на­вла­чи­као­„шпан­ска­ко­шу­ља“.

Ме­ђу­тим,­ да­ „де­мо­крат­ску­ кул­ту­ру”,­ упр­кос­ пот­пу­ној­ не­кри­тич­но­сти­ ко­ја­ ју­ у­ зе­мља­ма­ тран­зи­ци­је­ пра­ти,­ „кра­се”­не­под­но­шљи­ве­ма­не,­са­свим­је­ја­сно,­а­и­овла­шна­ем­пи­риј­

49­Исто,­стр.­175.50­Исто,­стр.­176.51­Исто,­стр.­172.­

Page 194: Култура у транзицији

384

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ска­ис­тра­жи­ва­ња,­ко­ја­су­крај­пу­та­ши­те­кул­ту­ре,­ће­то­по­ка­за­ти.­Узе­ће­мо­оно­што­се­у­мо­дер­ној­те­о­ри­ји­зо­ве­„со­ци­јал­ни­ка­пи­тал”­а­што­је­у­ко­ре­ла­ци­ји­са­те­о­ри­јом­о­„по­ли­тич­кој­кул­ту­ри“,­и­што­се,­упр­кос­углав­ном­не­до­ку­чи­вој­сло­же­но­сти,­ка­ко­та­ко­кван­ти­фи­ку­је­и­та­ко­по­ста­је­под­ло­жно­по­ре­ђе­њи­ма.­ „Со­ци­јал­ни­ ка­пи­тал“­ чи­не­ три­ кључ­на­ еле­мен­та:­„на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет­као­ме­ра­по­но­са­и­ве­ре­у­зе­мљу;­тип­дру­штве­ног­уре­ђе­ња­(за­до­вољ­ство­гра­ђа­на­на­чи­ном­на­ко­ји­де­мо­кра­ти­ја­или­не­ки­дру­ги­по­ли­тич­ки­ си­стем­функ­ци­о­ни­ше­у­зе­мљи);­ ге­не­рал­но­по­ве­ре­ње­у­по­себ­не­и­ак­ту­ел­не­ин­сти­ту­ци­је­јед­не­зе­мље”.52­То­до­но­си­вред­ност­„дру­штве­не­по­ве­за­но­сти,­ко­ја­се­огле­да­у­мре­жа­ма­по­ве­за­но­сти,­нор­ма­ма­и­по­ве­ре­њу,­што­под­сти­че­гра­ђан­ско­ан­га­жо­ва­ње.­Со­ци­јал­ни­ка­пи­тал­ је,­ та­ко,­пред­у­слов­по­сто­ја­ња­успе­шне­за­јед­ни­це­и­до­брог­упра­вља­ња”.53­То­су­„кул­тур­ни­и­мо­рал­ни­ре­сур­си”­дру­штва.

Иа­ко­су­рас­пра­ве­о­де­мо­крат­ској­кул­ту­ри­ ­се­дам­де­се­тих­и­осам­де­се­тих­већ­би­ле­на­спо­ред­ном­ко­ло­се­ку,­оне­су­„об­но­вље­не­по­чет­ком­де­ве­де­се­тих,­услед­те­жњи­да­се­у­Ис­точ­ној­Евро­пи,­ на­ ру­ше­ви­на­ма­ ко­му­ни­зма,­ ус­по­ста­ви­ де­мо­кра­ти­ја”.54­Ина­че,­ у­ то­ вре­ме­ се­ и­ у­ зре­лим­ де­мо­кра­ти­ја­ма,­ као­што­је­САД,­све­озбиљ­ни­је­раз­ма­тра­ју­­„сма­ње­ња­со­ци­јал­ног­ка­пи­та­ла­и­гра­ђан­ске­ан­га­жо­ва­но­сти”.­И­то­се­по­чи­ње­нор­мал­но­тре­ти­ра­ти­као­„гло­бал­ни­фе­но­мен­опа­да­ња­по­ве­ре­ња­гра­ђа­на­у­ин­сти­ту­ци­је­си­сте­ма”.­Ис­тра­жи­ва­ња­чи­ји­се­ре­зул­та­ти­мо­гу­узе­ти­као­ре­пре­зен­та­тив­ни­„ука­зу­ју­на­ви­со­ко­не­по­ве­ре­ње...­у­аме­рич­ки­си­стем.­Та­ко­је­23%­Аме­ри­ка­на­ца­у­ка­те­го­ри­ји­са­нај­ни­жим­по­ве­ре­њем­у­ин­сти­ту­ци­је,­28%­...­у­сре­ди­шњој­ка­те­го­ри­ји...­док­су­оста­ли­са­ви­со­ким­сте­пе­ном­по­ве­ре­ња­у­си­стем.­На­пи­та­ње­да­ли­ве­ру­ју­да­вла­да­ра­ди­оно­што­је­ис­прав­но,­54%­Аме­ри­ка­на­ца­од­го­ва­ра­са­ни­ка­да­или­по­не­кад;­док­63%...­од­го­ва­ра­да­је­вла­да­ру­ко­во­ђе­на­ин­те­ре­си­ма­не­ко­ли­ци­не­моћ­них­љу­ди”.55

Кад­су­се­за­пад­ни­ми­си­о­на­ри,­са­та­ко­на­гри­же­ним­по­ве­ре­њем­у­си­стем­ко­ји­су­„про­да­ва­ли”,­по­ја­ви­ли­на­европ­ском­Ис­то­ку­то­је­је­ди­но­мо­гло­да­се­пре­тво­ри­у­ка­ри­ка­ту­ру­де­мо­кра­ти­је.­Вр­шен­је­ве­ли­ки­спољ­ни­при­ти­сак­док­та­дру­штва­ни­су­ усво­ји­ла­ ха­о­тич­ни­ ви­ше­пар­тиј­ски­ си­стем,­ бес­циљ­не­

52­Ми­ло­ше­вић­Ђор­ђе­вић,­Ј.­(2012)­Па­ра­ме­тар­со­ци­јал­ног­ка­пи­та­ла:­по­ве­ре­ње­ гра­ђа­на­Ср­би­је­у­по­ли­тич­ке­ин­сти­ту­ци­је,­Бе­о­град:­Срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­бр.­4/2012.­год.­19,­vol.­38,­стр.­197­­212;­стр.­199.­

53­­Хеј­вуд,­Е.­(2004)­По­ли­ти­ка,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­397.54­­Исто,­стр.­381.55­­Ми­ло­ше­вић­Ђор­ђе­вић,­Ј.­(2012)­Па­ра­ме­тар­со­ци­јал­ног­ка­пи­та­ла:­по­ве­

ре­ње­ гра­ђа­на­Ср­би­је­у­по­ли­тич­ке­ин­сти­ту­ци­је,­Бе­о­град:­Срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­бр.­4/2012.­год.­19,­vol.­38,­стр.­197­212,­стр.­201.­

Page 195: Култура у транзицији

385

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

из­бор­не­про­це­се­и­нео­те­са­не­фор­ме­вла­да­ња,­и­док­–­што­је­ нај­ка­ри­ка­ту­рал­ни­је,­ ниje­ на­мет­нут­NGO­Sec­tor,­ под­два­усло­ва:­да­се­уни­зе­и­мар­ги­на­ли­зу­ју­прет­ход­на­„удру­же­ња­гра­ђа­на”­ко­ја­су­има­ла­ду­гу­тра­ди­ци­ју­у­тим­дру­штви­ма­и­ус­по­ста­ви­но­ви­по­за­пад­ња­че­ни­НВО­или­тзв.­не­про­фит­ни­сек­тор­ко­ји­је,­у­по­чет­ку,­до­ни­ран­са­За­па­да,­а­он­да­угу­ран­на­др­жав­не­ја­сле­–­иа­ко­је­на­ста­вио­да­сле­ди­ло­ги­ку­ис­пу­ња­ва­ња­за­пад­них­ин­те­ре­са.­На­тим­осно­ва­ма­је­тре­ба­ло­да­из­ра­сте­по­ве­ре­ње­у­де­мо­кра­ти­ју­као­си­стем­и­да­се­уко­ре­ни­де­мо­крат­ска­кул­ту­ра.­Ни­че­га­у­то­ме­ни­је­би­ло­што­би­им­пор­то­ва­ну­де­мо­кра­ти­ју­и­ци­нич­ни­си­стем­вред­но­сти­мо­гло­да­оми­ли­на­ро­ду.­Док­би­не­ки­при­пад­ник­на­ро­да­при­па­дао­гру­па­ци­ји­ ко­ја­ је­ има­ла­ ди­рект­не­ ко­ри­сти­ од­ де­мо­кра­ти­је­ (што­обич­но­ зна­чи­ин­ста­ли­ра­ње­ у­ вла­сти­и­ ко­ри­шће­ње­по­ло­жа­ја­до­го­лог­пљач­ка­ња­др­жа­ва­и­уз­по­моћ­др­жав­них­ор­га­на)­до­тле­ је­ње­го­во­по­ве­ре­ње­би­ва­ло­ви­со­ко,­не­би­се­мо­гло­с­њим­раз­го­ва­ра­ти­ни­о­че­му­дру­гом,­при­ти­сак­да­сви­то­при­хва­те­био­је­глав­на­цр­та­те­де­мо­крат­ске­кре­а­ту­ре.­Ка­ко­ би­ та­ је­дин­ка­ из­гу­би­ла­ по­ло­жај­ у­ хи­је­рар­хи­ји,­ та­ко­ би­на­пу­шта­ла­и­ за­луд­но­ гу­бље­ње­вре­ме­на­у­пар­тиј­ским­про­сто­ри­ја­ма,­и­све­се­пре­тва­ра­ло­у­из­ви­ња­ва­ју­ћа­оправ­да­ња­и­дис­тан­ци­ра­ње­од­–­сво­је­де­мо­крат­ске­уло­ге.

Осве­та­ на­ро­да­ би­би­ва­ла­ окре­та­ње­ ле­ђа­ „ре­фор­ма­то­ри­ма”­ко­је­су­по­др­жа­ва­ле­за­пад­не­вла­де­а­ко­ји­су­свом­на­ро­ду­увек­ис­по­ру­чи­ва­ле­све­го­ре­ре­ал­но­ста­ње­и­увек­но­ва­ма­да­јед­но­знач­на­оправ­да­ња:­„ре­фор­ме­ни­су­по­пу­лар­не”,­„на­род­не­во­ли­ве­ли­ке­ре­зо­ве“,­мо­ра­мо­про­ме­ни­ти­свест,­итд.­­За­пад­ни­ана­ли­ти­ча­ри­су­пу­ни­ли­сво­ја­об­ја­шње­ња­са­све­ви­ше­ци­ни­зма­и­пре­зи­ра,­за­пад­ни­зва­нич­ни­ци­до­ла­зе­у­по­се­те­као­да­оби­ла­зе­до­мо­ве­за­мла­де­пре­ступ­ни­ке.­Док­су­у­вре­ме­хлад­ног­ра­та­о­Ис­то­ку­го­во­ри­ло­као­о­вој­ном­ло­го­ру­–­све­си­во­и­пу­но­опа­сног­ре­да,­али­чвр­сто­и­ре­спек­табил­но,­да­нас­се­о­ис­точ­ним­дру­штви­ма­го­во­ри­као­о­ци­ган­ма­ли:­ру­жни,­пр­ља­ви,­не­ки­зли­а­дру­ги­јад­ни,­не­по­у­зда­ни,­не­до­ра­сли­пра­вом­ре­ду;­ту­и­та­мо­из­би­је­по­не­ки­те­ни­сер,­фуд­ба­лер,­ви­о­ли­ни­ста,­ба­цач­ку­гле,­али­–­све­у­све­му,­ту­га­и­јад.

IX

Ис­тра­жи­ва­ња­у­пе­ри­о­ду­од­2005.­до­2012.­у­Ср­би­ји­по­ка­за­ће­да­гра­ђа­ни­ве­ру­ју­у,­са­За­па­да­им­пор­то­ва­не­де­мо­крат­ске­ин­сти­ту­ци­је­и­вред­но­сти,­та­ман­ко­ли­ко­За­пад­ве­ру­је­у­при­вр­же­ност­тих­екс­прес­гра­ђа­на­де­мо­кра­ти­ји.­Нај­ма­ње­по­ве­ре­ње­гра­ђа­на­ је­у­„три­сту­ба­др­жа­ве”,­у­вла­ду,­скуп­шти­ну­и­суд­ство.­„По­ве­ре­ње...­ је­ма­ње­од­20%­то­ком­це­лог­ис­пи­ти­ва­ног­пе­ри­о­да.“­Ви­ше­по­ве­ре­ња,­од­20­40%­има­ју­вој­ска,­пред­сед­ник­ре­пу­бли­ке­и­по­ли­ци­ја.­А­нај­ви­ше­ је­по­ве­ре­ња­

Page 196: Култура у транзицији

386

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

у­цр­кву.­„У­ову­ин­сти­ту­ци­ју­има­по­ве­ре­ња­пре­ко­50%­гра­ђа­на...­То­ је­ујед­но­и­ је­ди­на­ин­сти­ту­ци­ја­ у­пр­вој­ гру­пи”.56­И­тај­ре­зул­тат­ је­ ­­упр­кос­то­ме,­или­мо­жда­баш­због­то­га,­што­по­за­пад­ња­че­ни­ме­ха­ни­зми­и­ми­си­о­на­ри­ рет­ко­про­пу­шта­ју­при­ли­ку­да­нај­о­штри­је­оп­ту­же­Цр­кву­за­све­и­сва­шта,­од­„кле­ро­фа­ши­зма”­што­је­оми­ље­на­син­таг­ма­сва­ко­вр­сних­„ли­бе­ра­ла”,­ пре­ко­ не­хри­шћан­ске­ скло­но­сти­ бо­га­ће­њу,­ до­ин­си­сти­ра­ња­на­не­дво­сми­сле­ној­тач­но­сти­ме­диј­ских­ин­си­ну­а­ци­ја­сек­су­ал­ним­из­о­па­че­но­сти­ма.­

И­по­ред­пер­ма­нент­не­ан­ти­тра­ди­ци­о­нал­не­кам­па­ње­и­ин­си­сти­ра­ња­на­не­до­ку­чи­во­сти­и­ви­си­ни­за­пад­них­вред­но­сти­на­ранг­ли­сти­нај­не­по­пу­лар­ни­јих­у­Ср­би­ји­во­де­НА­ТО­(13%)­и­Ха­шки­три­бу­нал­(13%).­По­ли­тич­ке­пар­ти­је­чи­је­при­су­ство­у­ јав­но­сти­ над­ма­шу­је­ све­ уче­сни­ке­ у­ јав­ном­жи­во­ту­ има­ју­18%­по­др­шке,­а­ор­га­ни­за­ци­је­ко­је­би,­по­ло­ги­ци­ства­ри,­тре­ба­ло­да­бу­ду­ди­рект­на­ема­на­ци­ја­гра­ђан­ске­во­ље­–­НВО,­има­ју­ тек­ 22%­ по­др­шке­ гра­ђа­на.­ Про­це­на­ гра­ђа­на­ да­ се­Срби­ја­ кре­ће­ пра­вим­ пу­тем­ ва­ри­ра­ од­ 17%­ до­ ре­корд­них­37%­–­ово­дру­го­су­са­мо­уда­ри­крат­ког­оду­ше­вље­ња­кад­је­одо­бре­на­ ви­зна­ ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­ но­вем­бра­ 2009.­ или­ по­сле­про­ме­не­нај­е­вроп­ски­је­ („Евро­па­не­ма­ал­тер­на­ти­ву”)­де­мо­крат­ске­вла­сти­–­ма­ја­2012.

Шта­је­де­мо­крат­ско­у­овој­по­ли­тич­кој­кул­ту­ри?­Без­сум­ње,­упра­во­от­пор­по­за­пад­ња­ва­њу­ко­је­се­пред­ста­ви­ло­у­нај­го­рој­по­јав­но­сти.­На­род­ни­от­пор.­От­пор­ко­ји­је­по­сво­јој­при­ро­ди­па­си­ван­и­нео­р­јен­ти­сан­са­ста­но­ви­шта­кре­та­ња­дру­штва.­Он­је­сте­по­ри­нут­у­тра­ди­ци­ју.­Где­би­се­уо­ста­лом­уко­ре­нио?­То­је­кул­ту­ра­од­би­ја­ња.­Ира­ци­о­нал­на­са­ста­но­ви­шта­ва­же­ћих­пра­ва­ца­кре­та­ња­и­ци­ље­ва.­

Да­ли­је­ово­де­мо­крат­ска­кул­ту­ра?­Ако­се­др­жи­те­уџ­бе­нич­ких­ де­фи­ни­ци­ја­ –­ ни­је.­ Чак­ је­ ан­ти­де­мо­крат­ска.­ Али­ она­је­сте­из­раз­на­род­не­во­ље­да­се­опи­ре,­до­ста­ефи­ка­сно,­ус­по­ста­вља­њу­за­пад­њач­ког­ге­нет­ски­мо­ди­фи­ко­ва­ног­па­ра­зит­ског­си­сте­ма.­От­пор­на­ро­да­фор­ма­ли­зо­ва­ном­и­ту­ђим­ин­те­ре­сом­де­фи­ни­са­ном­ „де­мо­крат­ском­пу­ту”.­И­по­сле­ди­ца­ је­да­ту­не­ма­ни­ка­квог­де­мо­крат­ског­ре­зул­та­та.­Јер­то­би­мо­ра­ло­про­из­ве­сти­не­ка­кву­„ве­ру­у­ле­ги­ти­ми­тет”­(Макс­Ве­бер).­Бри­тан­ски­со­ци­о­лог­Деј­вид­Би­тем­(Da­vid­Be­et­ham)­кон­ста­ту­је­„да­се­за­власт­мо­же­ре­ћи­да­ је­ле­ги­тим­на”­ако­ис­пу­ња­ва­три­усло­ва:­пр­ви,­да­се­вр­ши­у­скла­ду­са­пра­ви­ли­ма­–­пи­са­ним­или­не­фор­мал­ним;­дру­ги,­ова­пра­ви­ла­мо­ра­ју­би­ти­ус­по­ста­вље­на­на­за­јед­нич­ким­ве­ро­ва­њи­ма­вла­де­и­оних­

56­Исто,­стр.­206.­

Page 197: Култура у транзицији

387

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ко­ји­ма­се­вла­да;­тре­ћи­–­ле­ги­ти­ми­тет­мо­ра­да­бу­де­из­ра­жен­при­стан­ком­оних­ко­ји­ма­се­вла­да.57

Ле­ги­ти­ми­тет­ је­у­кри­зи­и­у­зре­лим­де­мо­кра­ти­ја­ма,­а­у­ко­ло­ни­јал­ним­де­мо­кра­ти­ја­ма­се­свео­са­мо­на­про­па­ган­де­по­ру­ке­ко­је­пре­кри­ва­ју­про­стор­и­ата­ку­ју­на­мо­зго­ве­гра­ђа­на.­Пра­ви­ла­су­нео­ко­ло­ни­ја­ма­–­ок­тро­и­са­на,­у­про­це­су­хар­мо­ни­за­ци­је.­На­са­мом­по­чет­ку,­у­пра­ши­ни­од­па­да­Бер­лин­ског­зи­да,­би­ло­је­мно­го­ви­ше­осло­бо­ђе­не­на­де­не­го­кул­ти­ви­са­ног­ве­ро­ва­ња.­Он­да­се­де­мос­по­ву­као­с­јав­не­сце­не,­а­ели­те­кон­цен­три­са­не­око­вла­сти­као­„про­фит­ног­цен­тра”­да­ле­су­се­у­ди­вљи­лов­у­рас­по­ја­са­ним­при­ва­ти­за­ци­ја­ма,­не­кон­тр­о­ли­са­ним­рас­про­да­ја­ма­и­смут­ној­тран­зи­ци­ји.­­Њи­хо­ва­ве­ра­би­се­мо­гла­упо­ре­ди­ти­са­ве­ром­пљач­ка­ша­бан­ке­у­сеф­ко­ји­он­пра­зни.­На­кра­ју­је­оста­ло­„при­ста­ја­ње”­из­оча­ја­у­по­ли­тич­кој­кул­ту­ри­од­би­ја­ња.­Под­но­си­се­си­стем­у­ко­ји­не­ве­ру­је­ни­пе­ти­на­гра­ђан­ства,­у­ко­јем­и­ро­ди­те­љи­и­де­ца­уче­да­је­„жи­вот­не­где­дру­где”,­ а­пот­пу­но­ јав­но­се­ле­ги­ти­ми­ше­као­жи­вот­ни­циљ­„оти­ћи­одав­де“.

Уме­сто­за­кључ­ка

Исто­ри­ја­нас­учи­да­се­сва­ки­дру­штве­ни­за­стој,­пре­или­ка­сни­је,­мо­ра­раз­ре­ша­ва­ти.­Ка­ко?­По­след­њи­ме­ђу­на­слов­у­де­се­том­по­гла­вљу­„По­ли­тич­ка­кул­ту­ра,­ко­му­ни­ка­ци­ја­и­ле­ги­ти­ми­тет“,­Хеј­ву­до­вог­ка­пи­тал­ног­де­ла­„По­ли­ти­ка”­–­гла­си:­За­што­се­до­га­ђа­ју­ре­во­лу­ци­је.­Про­сто:­„По­што­ле­ги­ти­ми­тет­до­при­но­си­по­ли­тич­кој­ста­бил­но­сти­и­оп­стан­ку­ре­жи­ма,­ка­да­он­не­ста­не­ве­ро­ва­тан­ре­зул­тат­је­или­при­бе­га­ва­ње­ре­пре­си­ји­или­ду­бо­ка­по­ли­тич­ка­про­ме­на”.58­Или­обо­је,­као­це­ли­на­дру­штве­не­ак­ци­је.

Рас­пра­ва­о­ре­ше­њи­ма­ни­је­пред­мет­овог­ра­да.­Са­мо­не­ко­ли­ко­на­по­ме­на.­Ре­во­лу­ци­је­од­Слав­не­(1688),­Фран­цу­ске­(1789)­до­Цр­ве­не­(1917)­и­Ки­не­ске­(1949)­се­раз­ли­ку­ју­од­на­род­ног­устан­ка­или­co­up­d’­etat­(пре­вра­та)­по­то­ме­што­„до­во­де­до­су­штин­ских­про­ме­на­(про­ме­на­са­мог­по­ли­тич­ког­си­сте­ма),­а­не­са­мо­до­про­ме­не­по­ли­ти­ке­и­вла­да­ју­ће­ели­те”.­Ре­во­лу­ци­ја­ма­су­се­нај­о­збиљ­ни­је­ба­ви­ли­марк­си­сти,­али­је­и­Алек­сис­де­То­квил­го­во­рио­да­је­„нај­о­па­сни­ји­тре­ну­так­за­ло­шу­власт­онај­ка­да­по­ку­ша­ва­да­се­по­пра­ви”.­Ни­је­ли­ово­баш­„то­кви­лов­ски­мо­ме­нат”?­Али,­ са­свим­ из­ве­сно,­ ре­во­лу­ци­је­су­сло­же­ни­фе­но­ме­ни­за­чи­је­по­кре­та­ње­је­по­треб­но­ви­ше­од­ла­тент­ног­не­за­до­вољ­ства­уни­же­ног­на­ро­да.

57­Хеј­вуд,­Е.­(2004)­По­ли­ти­ка,­Бе­о­град:­Клио,­стр.­403.58­Исто,­стр.­409.

Page 198: Култура у транзицији

388

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Ан­то­нић,­С.­(2008)­Кул­тур­ни­рат­у­Ср­би­ји,­Бе­о­град:­За­вод­за­уџбе­ни­ке­и­на­став­на­сред­ства

Ан­то­нић,­С.­(2009)­Ели­та,­гра­ђан­ство­и­сла­ба­др­жа­ва,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник

Be­rend,­I.­T.­(2013)­Eu­ro­pe­in­Cri­sis­–­Bolt­from­the­blue?,­New­York:­Ro­u­tled­ge

Грк,­С.­(2012)­Еко­но­ми­ја­по­ни­ра­ња,­Срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­број­4/2012.­год.­19,­vol.­38,­Бе­о­град­

Да­ни­лев­ски,­Н.­(1994)­Ру­си­ја­и­Евр­о­па,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­лист­СРЈ

Ен­цес­бер­гер,­Х.­М.­(1980)­Не­мач­ка,­Не­мач­ка­из­ме­ђу­оста­лог,­Бе­о­град:­БИГЗ­

Ха­бер­мас,­Ј.­(1999)­Бе­сти­јал­ност­и­ху­ма­ност­–­рат­на­гра­ни­ци­пра­ва­и­мо­ра­ла,­Реч­–­­ча­со­пис­за­књи­жев­ност,­кул­ту­ру­и­друштве­на­пи­та­ња­1/55,­Бе­о­град

Хеј­вуд,­Е.­(2004)­По­ли­ти­ка,­Бе­о­град:­Клио

Хоф­ба­у­ер,­Х.­(2012)­На­ру­че­на­исти­на,­ку­пље­на­прав­да­–­ко­ло­ни­ја­ли­зам­Европ­ске­уни­је,­Бе­о­град:­Ја­сен

Кра­стев,­И.­(2004)­Зам­ка­нефлек­си­бил­но­сти­–­фру­стри­ра­на­дру­штва,­сла­бе­др­жа­ве­и­де­мо­кра­ти­ја,­Бе­о­град:­Про­грам­за­раз­вој­УН­и­Бе­о­град­ски­фонд­за­по­ли­тич­ку­из­у­зет­ност

Лаш,­К.­(1996)­По­бу­на­ел­и­та­и­из­да­ја­де­мо­кра­ти­је,­Но­ви­Сад:­Све­то­ви

Лип­сет,­С.­М.­и­Леј­кин­Џ.­М.­(2006)­Де­мо­крат­ски­век,­Бе­о­град:­Ale­xen­dria­Press

Ми­ло­ше­вић­Ђор­ђе­вић,­Ј.­(2012)­Па­ра­ме­тар­со­ци­јал­ног­ка­пи­та­ла:­по­ве­ре­ње­гра­ђа­на­Ср­би­је­у­по­ли­тич­ке­ин­сти­ту­ци­је,­Бе­о­град:­Српска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­бр.­4/2012.­год.­19,­vol.­38­

Панарин,­А.­С.­(2001)­Народ­без­элиты:­между­отчаянием­и­надеждой,­Наш­современник­бр.­11,­Москва;­http://derzava.com/art_desc.php?aid=259#ixzz2PsCqQjYy

Ре­и­нерт­С.­Е.­(2006)­Гло­бал­на­еко­но­ми­ја­–­ка­ко­су­бо­га­ти­по­ста­ли­бо­га­ти­и­за­што­си­ро­ма­шни­по­ста­ју­си­ро­ма­шни­ји,­Бе­о­град:­Чи­го­ја­Штам­па

Са­ид,­Е.­Л.­(2000)­Ор­јен­та­ли­зам,­Бе­о­град:­Би­бли­о­те­ка­XX­век­

Син­клер,­А.­(1947)­Џи­ми­Хи­гинз,­Бе­о­град:­Кул­ту­ра

Вра­ту­ша­Жу­њић,­В.­(2000)­Тран­сфор­ма­ци­ја­кри­тич­ке­те­о­ри­је­у­апо­ло­ги­ју­у­де­лу­Ји­р­ге­на­Ха­бер­ма­са,­Со­ци­о­ло­шки­пре­глед­бр.­1­2,­вол.­XXXIV­

Зи­но­вјев,­А.­(1999)­Ве­ли­ка­пре­крет­ни­ца,­Бе­о­град:­Наш­дом­–­L’age­d’­hom­me

Page 199: Култура у транзицији

389

СЛОБОДАН РЕЉИЋ

Wip­per­mann,­W.­(2007)­An­den­sla­wische­Ba­r­ba­ren­blu­ti­ge­Rac­he­neh­men­–­Über­lin­ken­und­rec­hten­An­ti­sla­wi­smus,­Ber­lin:­Pha­se­2

Slobodan­ReljićSerbian­Sociological­Association,­Belgrade

SPREADING­OF­THE­DEMOCRATIC­CULTURE­AS­AN­INDUSTRY­OF­THE­NEW­COLONIAL­CONSCIOUSNESS­

OR:­IS­CULTURE­OF­RESISTANCE­THE­ONLY­DEMOCRATIC­CULTURE­TODAY­IN­SERBIA

Abstract

This­ piece­ analyzes­ the­ ways­ of­ imposing­ ideology­ of­ exported­democracy­ into­ Serbian­ political­ culture:­ the­ superficiality­ and­hybridity­of­the­process,­the­incompatibility­of­the­imposing­techniques­and­methods­with­the­local­specifics,­as­well­as­domestic­and­foreign­missionaries­at­work.­It­is­about­the­reasons,­the­price­and­the­meaning­of­the­results­achieved­in­the­process,­about­the­reach­of­the­colonial­democracy­and­the­implementation­of­the­democratic­culture­into­the­Serbian­society.­The­roots­of­the­reasons­for­which­no­one­insisted­on­seeing­whether­the­democratic­culture­has­been­“instituted­from­inside­or­imposed­from­outside”­is­being­determined,­as­well­as­the­repetition­of­the­old­pattern­which­imposes­that­“liberal­democracies­in­the­First­world­countries­always­demand­that­the­other­nations­pay­–­politically,­socially­and­economically­–­for­what­their­countries­are­enjoying”.

Key­words:­culture­of­resistance,­colonial­democracy,­westernization,­Fourth­world,­periphery,­identity

Миле­В.­Пајић,­Порта­манастира­Хиландара,­српска­царска­лавра,­­Света­гора­Атос

Page 200: Култура у транзицији

390

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, По љо при вред ни фа кул тет, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340390LУДК 327::911.3(497.1:73)”1945/1990”

327::911.3(497.11:73)”1990/...”оригиналан научни рад

КУЛ­ТУР­НИ­ОБРА­ЗАЦ­ГЕОПОЛИ­ТИЧ­КОГ­ ПА­РА­ЗИ­ТИ­ЗМА

Са­же­так:­ У­ тек­сту­ је­ ана­ли­зи­ра­на­ ју­го­сло­вен­ска­ ге­о­по­ли­тич­ка­тран­зи­ци­ја­и­њен­ути­цај­на­по­ја­ву­ко­руп­ци­је­на­бал­кан­ском­про­сто­ру­ с­ по­себ­ним­ освр­том­ на­ уло­гу­ ЈНА.­ Ге­о­по­ли­тич­ки­ па­ра­зи­ти­зам­раз­вио­се­и­уко­ре­нио­у­вре­ме­1945­1980­и­то­сто­га­што­је­ко­му­ни­стич­ка­др­жа­ва­ус­пе­ла­да­обез­бе­ди­спољ­но­по­ли­тич­ко­при­зна­ње­и­да­за­свој­про­јекат­при­до­би­је­ве­ли­ки­број­ста­нов­ни­ка.­У­сре­ди­шту­вој­ног­и­без­бед­но­сног­апа­ра­та­за­че­та­је­ко­руп­ци­ја­ко­ја­се­пред­рас­пад­СФРЈ­раз­ви­ла­и­раз­бук­та­ла­у­свим­др­жа­ва­ма­на­ста­лим­на­про­сто­ру­бив­ше­СФРЈ.

Кључ­не­ре­чи:­СФРЈ,­ЈНА­(Ју­го­сло­вен­ска­На­род­на­Ар­ми­ја),­ге­о­по­ли­тич­ка­тран­зи­ци­ја,­ко­руп­ци­ја­

Сре­ди­ном­ про­шлог­ ве­ка­Сло­бо­дан­ Јо­ва­но­вић­ је­ при­ме­тио­да­ на­ша­ ин­те­ли­ген­ци­ја­ ни­је­ пре­са­ди­ла­ ни­ је­дан­ кул­тур­ни­обра­зац­ни­ти­пак­из­кул­тур­них­еле­ме­на­та­на­шег­на­род­ног­жи­во­та­ из­ро­ди­ла­ је­дан­ ори­ги­на­лан­ обра­зац.1­ Али­ не­што­се­про­ме­ни­ло.­У­дру­гој­по­ло­ви­ни­20.­ве­ка,­у­нас­је­древ­ни­кон­цепт­ге­о­по­ли­тич­ког­рен­ти­јер­ства,­пре­ра­стао­у­кул­тур­ни­обра­зац­ ге­о­по­ли­тич­ког­ па­ра­зи­ти­зма.­ Док­ је­ ге­о­по­ли­тич­ко­рен­ти­јер­ство­при­хо­до­ва­ње­јед­ног­на­ро­да­(др­жа­ве)­по­осно­ву­из­у­зет­ног­и­вред­ног­ге­о­граф­ског­и­по­ли­тич­ког­по­ло­жа­ја,­до­тле­ ге­о­по­ли­тич­ки­ па­ра­зи­ти­зам­ пред­ста­вља­ жи­вот­ на­ро­да­(др­жа­ве)­на­ра­чун­ве­ли­ких­си­ла,­сво­је­вр­сну­зло­у­по­тре­бу­соп­стве­ног­ ге­о­по­ли­тич­ког­ по­ло­жа­ја.­ Док­ се­ ге­о­по­ли­тич­ко­

1­ Јо­ва­но­вић,­С.­(1991)­О­кул­тур­ном­обра­сцу,­у:­Исто­ри­ја­и­књи­жев­но­сти­II,­Бе­о­град:­БИГЗ,­Ју­го­сла­ви­ја­пу­блик,­СКЗ,­стр.­568.

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

Page 201: Култура у транзицији

391

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

рен­ти­је­р­ство­на­сла­ња­на­ау­тох­то­не­ин­те­ре­се­и­на­по­ре­на­ро­да­да­чу­ва­и­уз­ди­же­сво­је­ду­хов­не­и­ма­те­ри­јал­не­сна­ге,­до­тле­се­ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам­ја­вља­као­па­сив­ни­од­нос­на­ро­да­и­ве­ли­ких­си­ла,­не­спрем­ног­да­бра­ни­и­од­бра­ни­свој­по­ло­жај­у­про­сто­ру­и­у­вре­ме­ну.

Исто­риј­ски­при­мер­ге­о­по­ли­тич­ког­рен­ти­јер­ства­да­је­је­вреј­ска­ др­жа­ва­Изра­ел,­ спрем­на­ и­ спо­соб­на­ да­ очу­ва­ свој­ по­ло­жај­и­да­сту­пи­у­сло­же­не­од­но­се­са­су­се­ди­ма­и­ве­ли­ким­си­ла­ма.­Ње­на­су­прот­ност­је­бив­ша­СФРЈ­не­спрем­на­да­бра­ни­свој­ге­о­по­ли­тич­ки­по­ло­жај,­др­жа­ва­на­ста­ла­на­про­сто­ру­ко­ји­је,­са­Кав­ка­зом­и­Бли­ским­ис­то­ком,­од­дав­ни­на­ва­жан­у­ми­то­ло­ги­ји­и­по­ли­ти­ци.­У­пр­вој­по­ло­ви­ни­20.­сто­ле­ћа­СФРЈ­је­ би­ла­ ка­ри­ка­ са­ни­тар­ног­ кор­до­на­из­ме­ђу­Ру­са­и­Не­ма­ца­те­су­ин­те­рес­за­ње­гов­ге­о­граф­ски­и­по­ли­тич­ки­по­ло­жај­по­ка­зи­ва­ли­Бри­тан­ци,­Гер­ма­ни­и­ис­точ­ни­Сло­ве­ни.­У­дру­гој­по­ло­ви­ни­20.­ве­ка­би­ла­је­у­си­вој­европ­ској­зо­ни­из­ме­ђу­два­бло­ка.2­Ге­о­по­ли­тич­ка­тран­зи­ци­ја3­до­ве­ла­је­до­рас­па­да­СФРЈ­и­раз­ма­ха­ко­руп­ци­је­и­кри­ми­на­ла­у­но­во­о­бра­зо­ва­ним­др­жа­ва­ма,­те­сно­по­ве­за­ним­са­ге­о­по­ли­тич­ким­па­ра­зи­ти­змом.

Дру­штве­на­сво­ји­на­и­ге­о­по­ли­тич­ко­­рен­ти­јер­ство

До­20.­ве­ка­ни­јед­на­ре­во­лу­ци­ја,­ни­пар­ти­ја,­ни­су­се­би­по­ста­ви­ле­за­да­так­као­што­је­из­гра­ђи­ва­ње­дру­штве­них­од­но­са,­тј.­но­вог­дру­штва.­У­ко­му­ни­стич­ким­ре­во­лу­ци­ја­ма­баш­то­је­би­ла­њи­хо­ва­прет­по­став­ка.4­Ко­му­ни­стич­ка­пар­ти­ја­пре­у­зе­ла­је­на­се­бе­исто­риј­ску­ми­си­ју­да­из­вр­ши­ан­ти­ка­пи­та­ли­стич­ку­ ре­во­лу­ци­ју­ и­ ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју.5­ При­мат­ еко­ном­ског­на­про­сто­ру­ко­јим­вла­да­Ре­во­лу­ци­ја­на­гла­шен­је­не­са­мо­у­по­ли­ти­ци­и­иде­о­ло­ги­ји­већ­и­у­обла­сти­сво­јин­ских­од­но­са.­У­СФРЈ­је,­као­и­у­дру­гим­со­ци­ја­ли­стич­ким­зе­мља­ма,­до­ми­ни­ра­ла­ је­дру­штве­на­сво­ји­на,­ али­та­ква­она­бе­ше­са­мо­по­име­ну­што­је­по­ста­ло­ја­сно­у­вре­ме­тран­зи­ци­је­на­кон­2000.­го­ди­не.­

Ко­му­ни­стич­ка­но­мен­кла­ту­ра,­од­мах­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та,­уки­ну­ла­је­до­та­да­шње­пре­о­вла­ђу­ју­ће­сво­јин­ске­об­ли­ке,­кон­цен­три­са­ла­све­ре­сур­се­у­сво­је­ру­ке­и­за­по­че­ла­нео­б­у­зда­ну­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју.­Та­ко­ је­и­на­ста­ла­за­јед­ни­ца­у­ко­јој­је­др­жа­ва­би­ла­је­ди­ни­по­сло­да­вац.6­Али­упо­ре­до­с­тим,­

2­ Па­вић,­ Р.­ (1974)­Ре­ги­о­нал­на­по­ли­тич­ка­ ге­о­гра­фи­ја­ и­ ге­о­по­ли­ти­ка,­ За­греб:­Све­у­чи­ли­ште­у­За­гре­бу,­стр.­40.

3­ Dic­ti­o­nary­of­ge­o­po­li­tics­(1994)­еd.­by­O’Lo­ug­hlin,­J.­V.,­Gre­en­wo­od­Press­4­ Ђи­лас,­М.­(1990)­Но­ва­кла­са,­На­род­на­књи­га,­Бе­о­град,­стр.­26.5­ Исто,­стр.­23.6­ Исто,­стр.­102.

Page 202: Култура у транзицији

392

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

ко­ри­сте­ћи­ по­год­но­сти­ ге­о­по­ли­тич­ког­ по­ло­жа­ја,­ ушла­ је­ у­пре­го­во­ре­са­ка­пи­та­ли­сти­ма­с­ко­ји­ма­је­исто­вре­ме­но­би­ла­у­ра­ту­ре­чи­ма.­Же­ле­ла­је­да­уби­ра­ње­ге­о­по­ли­тич­ке­рен­те­и­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју­спо­ји­са­из­град­њом­ко­му­ни­зма,­а­при­том­је­до­бро­зна­ла­да­онај­ко­ји­по­се­ду­је­од­го­ва­ра­ју­ћи­про­стор­и­по­ло­жај­мо­ра­би­ти­ка­дар­да­га­бра­ни.­Из­ду­го­трај­ног­па­сив­ног­ уби­ра­ња­ ге­о­по­ли­тич­ке­ рен­те­ раз­вио­ се­ ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам,­ уоб­ли­чен­ при­ кра­ју­ вла­да­ви­не­ Јо­си­па­ Бро­за,­а­ бе­зо­бал­на­ дру­штве­на­ сво­ји­на­ и­ да­ре­жљи­вост­ Им­пе­ри­је­би­ли­су­плод­но­тло­за­ње­гов­раз­вој.­За­чу­до,­ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам­ду­бо­ко­се­уко­ре­нио­у­пре­де­ли­ма­где­је­зе­мљо­рад­ња,­уз­бла­го­род­ну­кли­му,­да­ва­ла­зна­чај­не­ви­шко­ве.

По­сле­ ус­по­ста­вља­ња­ дру­штве­не­ сво­ји­не­ пред­ ко­му­ни­сти­ма­су­би­ла­два­пу­та.­Пр­ви­очу­ва­ње,­до­тад­не­по­зна­тог,­сво­јин­ског­об­ли­ка­ко­ји­им­је­омо­гу­ћио­кон­тро­лу­над­имо­ви­ном­свих­чла­но­ва­за­јед­ни­це.­Но,­по­што­ни­су­ус­пе­ли­да­из­гра­де­ко­му­ни­зам­кре­ну­ли­су­дру­гим­пу­тем­и­при­ва­ти­зо­ва­ли­дру­штве­ну­сво­ји­ну,­тј.­по­ста­ли­су­ка­пи­та­ли­сти.­И­та­ко­се­и­де­си­ло­да­је­имо­ви­на­са­две­де­се­так­ми­ли­о­на­иде­ал­них­де­ло­ва­„дру­штве­не­ сво­ји­не”­ пре­шла­ на­ два­де­се­так­ хи­ља­да­ вла­сни­ка­и­то­на­осно­ву­уго­во­ра­из­ме­ђу­аван­гар­де­и­рад­нич­ке­кла­се.­Цео­тај­про­цес­оза­ко­нио­ је­но­во­ро­бо­вла­сни­штво­у­сфе­ри­ду­ха­и­фе­у­дал­не­од­но­се­у­сфе­ри­еко­но­ми­је.­На­рав­но,­де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја­ је­из­и­гра­на­ка­ко­би­се­ума­њи­ла­по­тра­жи­ва­ња­бив­ших­ка­пи­та­ли­ста­и­вла­сни­ка­имо­ви­не­раз­ба­шти­ње­них­ по­сле­ дру­гог­ свет­ског­ ра­та.­ Ти­ме­ је­ спре­че­на­ би­ло­ка­ква­јав­на­рас­пра­ва­о­по­де­ли­оте­те­и­сте­че­не­имо­ви­не­али­и­ско­ро­не­за­па­же­но­про­шла­по­др­шка­Им­пе­ри­је­но­вим­сво­јин­ским­од­но­си­ма.­

Ипак­леб­ди­пи­та­ње:­ка­ко­је­ко­руп­ци­ја­не­за­пам­ће­них­раз­ме­ра­мо­гла­да­на­ста­не­по­сле­пре­ла­ска­ ко­му­ни­зма­ (со­ци­ја­ли­зма)­пар­тиј­ских­по­ште­ња­чи­на­у­де­мо­кра­ти­ју?­Ка­ко­је­је­дан­по­ре­дак­без­при­ват­не­ сво­ји­не,­ по­том­де­мо­крат­ски­и­ ка­пи­та­ли­стич­ки,­мо­гао­да­из­не­дри­ово­ли­ку­ко­руп­ци­ју?­Ва­ља­се­при­се­ти­ти­да­је­у­ко­му­ни­стич­ком­раз­до­бљу­би­ло­мно­го­ра­си­па­ња,­кра­ђе­и­про­не­ве­ра,­ма­да­не­као­да­нас,­скри­ва­не­од­јав­но­сти­ за­хва­љу­ју­ћи­ кон­тро­ли­са­ним­ гла­си­ли­ма.­ Ка­ко­ не­кад­та­ко­и­сад,­пар­тиј­ски­ка­др­о­ви­за­то­ни­су­од­го­ва­ра­ли­већ­су­ис­пра­вља­ли­„уо­че­не­гре­шке”,­а­про­го­ну­су­из­ла­га­ни­тек­ако­су­„иде­о­ло­шки­скре­ну­ли”.7­

Бу­ду­ћи­да­су­ко­руп­ци­ја­и­ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам­те­ко­ви­на­јед­ног­сто­ле­ћа­и­ва­жно­сред­ство­Им­пе­ри­је,­не­мо­гу­се­ла­ко­ис­ко­ре­ни­ти,­по­себ­но­не­по­ду­хва­том­по­ли­ци­је­и­пра­во­

7­ Исто,­стр.­113.

Page 203: Култура у транзицији

393

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

су­ђа,­ме­ра­ма­и­ак­ци­ја­ма­не­ко­ли­ци­не­од­луч­них­и­ча­сто­љу­би­вих­по­ли­ти­ча­ра,­већ­прег­ну­ћем­ви­шег­ре­да.

Ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ње­ко­руп­ци­је

Да­би­се­уте­ме­љио­и­одр­жао­уго­вор­Ре­во­лу­ци­је­и­Им­пе­ри­је­ну­жно­је­би­ло,­осим­сво­јин­ских­од­но­са,­уста­но­ви­ти­фор­му­лу­рас­по­де­ле­ви­шка­вред­но­сти.­На­и­ме,­дру­штве­на­сво­ји­на­омо­гу­ћи­ла­ је­ ко­му­ни­сти­ма­ да­ при­сво­је­ ско­ро­ цео­ ви­шак­вред­но­сти­ те­ је­ би­ло­ по­треб­но­ да­ се­ еко­ном­ски,­ иде­о­ло­шки­ и­ по­ли­тич­ки­ по­тла­че­ни­ кме­то­ви­ (рад­нич­ка­ кла­са­ без­се­ља­штва)­обе­ште­те­ус­по­ста­вља­њем­ва­нин­сти­ту­ци­о­нал­них­ме­ха­ни­за­ма­ком­пен­за­ци­је.­Ва­ља­ло­ је­да­кле,­ута­на­чи­ти­ме­ха­ни­зме­за­шти­те­ра­сип­ни­штва­и­ко­руп­ци­је­и­уло­гу­ми­та­и­ко­руп­ци­је­у­за­јед­ни­ци.­

По­сто­ји­ми­шље­ње­да­су­у­ко­му­ни­стич­кој­Ју­го­сла­ви­ји,­на­кон­ду­жег­уоб­ли­ча­ва­ња,­скло­пље­на­два­ва­жна,­пре­ћут­на­уго­во­ра.­Пр­ви­је­из­ме­ђу­др­жа­ве­и­гра­ђа­на­а­дру­ги­из­ме­ђу­по­ли­тич­ких­вла­сто­др­жа­ца­и­њи­хо­вих­слу­жбе­ни­ка­(би­ро­кра­ти­је).8­Пр­вим­уго­во­ром­уста­но­вље­но­је­да­ће­власт­гра­ђа­ни­ма­„гле­да­ти­кроз­пр­сте”­уко­ли­ко­не­по­шту­ју­не­ке­за­ко­не­а­зауз­врат­гра­ђа­ни­не­ће­ди­за­ти­мно­го­га­ла­ме­ако­власт­чи­ни­то­исто,­јер­власт­мо­же­про­ме­ни­ти­ћу­рак­и­ за­ве­сти­оштри­је­ме­ре.9­Дру­ги­уго­вор,­из­ме­ђу­по­ли­ти­ча­ра­и­би­ро­кра­ти­је,­оба­ве­зи­вао­је­др­жав­не­слу­жбе­ни­ке­да­спро­во­де­по­ли­тич­ке­од­лу­ке­вла­сто­др­жа­ца­и­за­ко­не,­а­зауз­врат­да­вао­им­је­при­ли­ку­да­за­вер­но­ слу­жбо­ва­ње­ и­ пре­по­зна­ва­ње­ иде­о­ло­шких­ ин­те­ре­са­ до­би­ју­по­ред­ре­дов­них­при­ма­ња­и­од­ре­ђе­не­при­ви­ле­ги­је­(ста­но­ве,­слу­жбе­не­ау­то­мо­би­ле,­пу­то­ва­ња­и­др.).­Нај­са­ве­сни­ји­др­жав­ни­слу­жбе­ни­ци­не­сме­та­но­су­на­пре­до­ва­ли­а­нај­бо­љи­ме­ђу­њи­ма,­по­себ­но­на­гра­ђи­ва­ни,­пре­ла­зи­ли­су­у­по­ли­тич­ку­и­упра­вљач­ку­ели­ту.10­У­вре­ме­рас­па­да­СФРЈ­овај­дру­ги­уго­вор­зна­чај­но­је­ре­ви­ди­ран­по­што­је­власт,­услед­еко­ном­ске­кри­зе,­све­те­же­ис­пу­ња­ва­ла­усло­ве­те­је­би­ла­при­ну­ђе­на­да­сво­је­по­да­ни­ке­сла­би­је­пла­ћа­али­им­је­омо­гу­ћи­ла­да­сво­је­услу­ге­на­пла­ћу­ју­не­зва­нич­но,­тј.­пу­тем­ко­руп­ци­је,­на­рав­но­без­ика­квих­по­сле­ди­ца.11­Власт­је,­на­рав­но,­за­др­жа­ла­за­се­бе­пра­во­да­од­лу­чи­ка­да­и­на­ко­ји­на­чин­ње­ни­по­да­ни­ци­мо­гу­да­ пре­кр­ше­или­ за­о­би­ђу­ за­кон­ без­ по­сле­ди­ца,­ чи­ме­ је­ ус­по­ста­вље­на­хи­је­рар­хи­ја­прав­них­нор­ми.12­Овом­си­ту­а­ци­јом,­

8­ Ву­ко­вић,­С.­(2005)­Пра­во,­мо­рал­и­ко­руп­ци­ја,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка,­стр.­7­8.­

9­ Исто,­стр.­7.10­Исто,­стр.­8.11­Исто,­стр.­9.12­Исто.

Page 204: Култура у транзицији

394

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

сви­су­за­до­вољ­ни,­вла­сто­др­шци­јер­из­гле­да­ју­као­по­пу­стљи­ве­де­мо­кра­те,­а­ко­руп­ци­о­на­ши,­јер­су­на­кна­ди­ли­из­гу­бље­не­при­ви­ле­ги­је­ус­по­ста­вље­не­сре­ди­ном­про­шлог­ве­ка.

На­по­кон,­би­ла­би­ве­ли­ка­ за­блу­да­од­го­вор­ност­ за­ко­руп­ци­ју­ сва­ли­ти­ са­мо­на­пле­ћа­ ко­му­ни­ста­или­пак­њи­хо­вих­на­след­ни­ка.­Ко­руп­ци­је­бе­ше­и­ра­ни­је,­под­кра­ље­ви­ма,­о­че­му­све­до­чи­и­Гли­ши­ће­ва­„Гла­ва­ше­ће­ра”.­У­вре­ме­ко­му­ни­зма­ко­руп­ци­ја­је­зва­нич­но­не­ста­ла­а­у­ствар­но­сти­она­је­та­да­до­би­ла­нов­об­лик­и­за­мах­и­јед­ну­осо­би­ту,­при­кри­ве­ну­фор­му­о­че­му­све­до­че­два­по­ме­ну­та­уго­во­ра.­

Ипак,­ако­би­се­да­на­шњи­ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам­и­нео­б­у­зда­на­ко­руп­ци­ја­ту­ма­чи­ли­два­ма­уго­во­ри­ма­за­јед­ни­ца­би­би­ла­је­ди­на­од­го­вор­на­за­ко­руп­ци­ју­бу­ду­ћи­да­је­ко­ри­сник­пра­ва­из­уго­во­ра.­А­ни­је.­Јер­два­спо­ме­ну­та­уго­во­ра­скло­пље­на­су­до­бр­о­вољ­но­али­тек­по­сле­јед­ног­про­це­са­пре­ва­спи­та­ња­за­јед­ни­це.­Зар­би­се­за­јед­ни­ца­упу­шта­ла,­без­пре­ке­по­тре­бе,­у­скла­па­ње­уго­во­ра­ко­јим­но­мен­кла­ту­ра­сти­че­по­год­но­сти­а­за­јед­ни­ца­тр­пи­и­спо­ра­дич­но­до­би­ја­огра­ни­че­не­на­гра­де­из­за­јед­нич­ке­ка­се?­Све­у­све­му,­за­јед­ни­ца­је­на­кон­Ја­се­нов­ца,­ Ја­ји­на­ца,­ срем­ског­ фрон­та,­ ша­бач­ког­ и­ дру­гих­ло­го­ра­1944/45,­до­бро­зна­ла­шта­је­че­ка­ако­не­скло­пи­уго­вор­са­но­мен­кла­ту­ром.­Као­што­да­нас­зна,­да­раз­вр­га­ва­њем­оба­уго­во­ра­мо­же­да­оспо­ри­са­вез­Ре­во­лу­ци­је­и­Им­пе­ри­је­а­исто­та­ко­и­да­би­дру­га­стра­на­то­до­жи­ве­ла­не­као­рас­кид­уго­во­ра,­већ­као­отво­ре­ну­по­бу­ну.

Не­пот­пу­на­и­па­ра­лел­на­др­жа­ва

Док­је­по­сто­ја­ла,­СФРЈ­је,­ми­сле­ћим­са­вре­ме­ни­ци­ма,­из­гле­да­ла­као­не­до­вр­ше­на­др­жа­ва,­отво­ре­на­оп­ци­ја­ко­ја­се­опи­ре­сва­кој­де­фи­ни­ци­ји­и­пред­ста­вља­сво­је­вр­сни­три­јумф­ин­тер­пре­та­ци­је­над­ствар­но­шћу.13­Да­нас­пак,­чи­ни­се­да­је­бив­ша­СФРЈ­би­ла­не­пот­пу­на­др­жа­ва­на­ста­ла­сло­же­ним­пре­но­сом­су­ве­ре­ни­те­та­на­ро­да­на­дру­ге­ак­те­ре.­Пр­во­је­пред­став­нич­ко­те­ло­на­ро­да­пре­да­ло­су­ве­ре­ни­тет­у­ру­ке­рад­нич­ке­кла­се­а­ова­га­је­да­ла­на­ста­ра­ње­аван­гар­ди­рад­нич­ке­кла­се­–­Пар­ти­ји.­Ти­ме­је­др­жа­ва­пре­тво­ре­на­у­не­пот­пу­ну­др­жа­ву.­Уки­да­ње­на­род­ног­су­ве­ре­ни­те­та­при­кри­ва­но­је­кри­ла­ти­цом­о­вла­сти­рад­нич­ке­кла­се­а­не­пот­пу­на­др­жа­ва­осу­је­ће­на­је­да­по­ста­ви­пи­та­ње­су­ве­ре­ни­те­та.­Бу­ду­ћи­да­се­ћа­ње­на­су­ве­ре­ност­ни­је­мо­гу­ће­бр­зо­и­ла­ко­па­ци­фи­ко­ва­ти­ус­по­ста­вље­на­је­па­ра­лел­на­др­жа­ва­–­се­ди­ште­по­ли­ти­ке­и­иде­о­ло­ги­је,­про­јек­тант­све­тле­бу­дућ­но­сти.­Сто­га­је­па­ра­лел­на­др­жа­ва­по­ста­ла­глав­ни­но­си­лац­ме­та­фи­зич­ких­ци­ље­ва­Ре­во­лу­ци­је­али­и­тре­зор­

13­Ђин­ђић,­З.­(1988)­Ју­го­сла­ви­ја­као­не­до­вр­ше­на­др­жа­ва,­Но­ви­Сад:­Књи­жев­на­за­јед­ни­ца­Но­вог­Са­да,­стр.­19.

Page 205: Култура у транзицији

395

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

фе­у­дал­них­по­вла­сти­ца­по­пут­ра­зних­на­ме­ште­ња­у­ве­ли­ким­фир­ма­ма,­ди­пло­ма­ти­ји,­у­Са­ве­ту­фе­де­ра­ци­је,­а­по­сле­2000.­да­ро­да­вац­на­ци­о­нал­них­пен­зи­ја,­члан­ства­у­управ­ним­од­бо­ри­ма­и­сл.­Да­кле,­у­ствар­но­сти­па­ра­лел­на­др­жа­ва­од­лу­чу­је­а­не­пот­пу­на­из­вр­ша­ва­а­за­јед­ни­ца­пред­ста­вља­спрет­ну­ме­ша­ви­ну­пред­мо­дер­ног­и­по­стин­ду­стриј­ског.­Па­ра­лел­на­др­жа­ва,­ли­ше­на­устав­но­прав­ног­ста­ту­са,­сво­је­вр­сни­по­ли­тич­ки­Per­pe­tu­um­mo­bi­le,­за­до­би­ла­је­нео­гра­ни­че­на­овла­шће­ња.­А­ње­на­нео­гра­ни­че­на­моћ­до­ла­зи­ла­је­ода­тле­што­ни­је­под­ле­га­ла­јав­ној­кон­тро­ли.­Ка­ко­кон­тро­ли­са­ти­оног­ко­не­ма­устав­но­прав­ни­ста­тус­а­уз­то­са­мо­да­је­пре­по­ру­ке,­ми­шље­ња­или­пред­ла­же­ме­ре?

Ус­по­ста­вља­ње­не­пот­пу­не­ др­жа­ве­ зна­чи­ло­ је­ уво­ђе­ње­нео­гра­ни­че­ног­ван­ред­ног­ста­ња,­скри­ве­ног­уда­ље­ним,­ме­та­по­ли­тич­ким­ ци­ље­ви­ма­ а­што,­ по­себ­но,­ по­ка­зу­је­ прак­са­ вла­да­ви­не­ уред­ба­ма­ и­ ни­жим­ прав­ним­ ак­ти­ма.­ У­ па­ра­лел­ној­др­жа­ви,­ко­ја­је­за­јед­ни­цу­уве­ла­у­ван­ред­но­ста­ње­у­ко­ме­га­и­да­нас­др­жи,­до­но­се­се­раз­ли­чи­те­од­лу­ке­о­„бор­би­про­тив­си­ро­ма­штва”,­„бор­би­про­тив­ко­руп­ци­је”,­„но­вој­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ји”­(ре­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ји)­и­сл.­Ра­ни­је­бе­ху­„кри­тич­ке­ана­ли­зе”,­„смер­ни­це”,­„прав­ци­раз­во­ја­са­мо­у­пра­вља­ња”,­„про­грам­ду­го­роч­не­ста­би­ли­за­ци­је”­или­Бро­зо­ви­го­во­ри­са­сна­гом­ме­ра,­свој­стве­них­пре­ду­став­ном­ста­њу­у­ко­ме­не­по­сто­ји­дру­штво­ни­за­ко­ни.

Ге­о­по­ли­тич­ко­рен­ти­јер­ство­и­ЈНА

За­ са­вре­ме­ни­ке­ је­ од­ по­себ­не­ ва­жно­сти­ ка­ко­ је­ до­шло­ до­раз­гра­ни­че­ња­из­ме­ђу­Им­пе­ри­је­и­СФРЈ­у­по­гле­ду­пра­ва­и­ме­ђу­соб­них­оба­ве­за,­по­себ­но­ка­ко­су­раз­де­ље­ни­су­ве­ре­ни­тет,­ге­о­по­ли­тич­ка­рен­та,­пра­ва­и­оба­ве­зе?­То­јест,­ко­је­ко­ме­ду­жан,­и­да­ли­су­из­вр­ша­ва­ни­до­го­во­ри?14­Ово­пи­та­ње­по­ста­вље­но­је­у­јав­но­сти,­али­до­са­да­ни­је­има­ло­од­је­ка­ни­ти­је­би­ло­те­ма­озбиљ­не­рас­пра­ве­ме­ђу­иза­бра­ним­по­ли­тич­ким­пред­став­ни­ци­ма,­ни­ти­пак­ме­ђу­љу­ди­ма­из­ака­дем­ских­кру­го­ва.­ Да­нас­ на­слу­ћу­је­мо­ ка­ко­ је­ ЈНА­ ка­та­ли­шу­ћи­ про­цес­обра­зо­ва­ња­скри­ве­не­оли­гар­хи­је­при­пре­ма­ла­ге­о­по­ли­тич­ки­ди­рек­то­рат­за­ду­жен­за­опе­ра­ци­је­на­про­сто­ру­бив­ше­СФРЈ.­Тек­ако­се­кре­не­тим­пу­тем­сти­же­се­до­за­ви­ча­ја­да­на­шње­ги­гант­ске­ко­руп­ци­је,­ме­те­жа­и­про­па­да­ња.­

Упра­во­је­сна­жан­апа­рат­ЈНА­био­ин­ку­ба­тор­ко­руп­ци­је,­бу­ду­ћи­да­је­кон­тро­ли­сао­све­сфе­ре­жи­во­та,­а­са­ма­вој­на­ин­ду­

14­Пи­та­ње­ме­ђу­соб­них­оба­ве­за­Бе­о­гра­да­и­Пен­та­го­на­из­пре­го­во­ра­по­пут­оних­ из­ме­ђу­ Бро­за­ и­ ге­не­ра­ла­Ко­лин­са­ те­Ко­че­По­по­ви­ћа­ и­ ге­не­ра­ла­Ај­зен­ха­у­е­ра­истакaо­ је­ јав­но­у­жи­во­пи­сним­ин­тер­вју­и­ма­2011.­ го­ди­не­Љубишa­ Ри­стић,­ ре­жи­сер­ (при­сту­пље­но­ 1.5.2013):­ www.you­tu­be.co­m/watch?v=caNNv3kZ_ps­и­www.you­tu­be.co­m/watch?v=Q9WSaSb7EXs

Page 206: Култура у транзицији

396

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

стри­ја­би­ла­је­из­вор­нај­ве­ћег­де­ла­ви­шка­вред­но­сти­о­чи­јој­рас­по­де­ли­се­до­го­ва­ра­ло­у­је­згру­оба­ве­штај­ног­апа­ра­та.­Не­рет­ко­ је­ ЈНА­из­јед­на­ча­ва­на­ са­ др­жа­вом.­ Јав­на­ и­ тај­на­ по­моћ­­упу­ћи­ва­на­у­СФРЈ,­упра­во­је­до­ла­зи­ла­и­рас­по­де­љи­ва­на­пре­ко­оба­ве­штај­них­струк­ту­ра­(пре­нос­и­над­зор)­и­ЈНА­(из­во­ђе­ње­ра­до­ва­–­по­ди­за­ња­фа­бри­ка,­вој­них­ба­за).­Пен­та­гон­је­по­ве­рио­бив­шој­ЈНА­за­шти­ту­прав­ца­Со­лун­Ско­пље­­Бео­град­и­од­бра­ну­љу­бљан­ског­про­ла­за­ко­ји­обез­бе­ђу­је­при­лаз­Тр­сту,­Ве­не­ци­ји­и­до­ли­ни­ре­ке­По,­од­со­вјет­ских­тру­па­рас­по­ре­ђе­них­у­Ма­ђар­ској,­Ру­му­ни­ји­и­Бу­гар­ској.15­За­овај­за­да­так­СФРЈ­је­при­ми­ла­тро­крат­ну­по­моћ­од­2,5­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра­из­ме­ђу­1950­1957.16­Сте­фан­Де­ди­јер,­ди­рек­тор­Ин­сти­ту­та­за­без­бед­ност­у­Лу­ан­ди­ (Швед­ска)­про­це­нио­ је­да­је­укуп­на­по­моћ­НА­ТО­а­Ју­го­сла­ви­ји­из­ме­ђу­1945.­и­1990.­би­ла­око­35­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра.17­

Са­вре­ме­ном­по­сма­тра­чу­ни­је­те­шко­да­уо­чи­да­је­тех­нич­ко­тех­но­ло­шка­и­фи­нан­сиј­ска­по­моћ­ зе­ма­ља­Атлант­ског­пак­та­со­ци­ја­ли­стич­кој­Ју­го­сла­ви­ји,­док­је­по­сто­ја­ла­ЈНА,­би­ла­све­о­бу­хват­ни­ја­и­ве­ћа­не­го­ин­ве­сти­ци­је­мул­ти­на­ци­о­нал­них­ком­па­ни­ја­ у­ еко­но­ми­је­ ка­пи­та­ли­стич­ких­ др­жа­ва­ на­ста­лих­на­ раз­ва­ли­на­ма­ СФРЈ.­ Да­нас­ се,­ не­рет­ко,­ одва­ја­ју­ раз­вој­ју­го­сло­вен­ске­ по­љо­при­вре­де­ или­ ин­ду­стри­је,­ од­ од­луч­не­по­мо­ћи­Им­пе­ри­је­ бив­шој­СФРЈ.­Ко­му­ни­сти­ма­ се­не­мо­же­по­ре­ћи­зна­ча­јан­ор­га­ни­за­ци­о­ни­успех,­пре­све­га­при­осва­ја­њу­вла­сти­и­пре­го­во­ри­ма­о­на­пла­ти­рен­те­1944­52,­али­обим­по­мо­ћи­Им­пе­ри­је­под­сти­че­сум­њу­да­ли­је­тај­успех­за­и­ста­та­ко­упе­ча­тљив?­

У­ ства­ри,­ ко­ре­не­ да­на­шње­ ко­руп­ци­је­ али­ и­ ге­о­по­ли­тич­ке­па­ни­ке­срп­ских­вла­сти,­ва­ља­тра­жи­ти­код­ЈНА,­га­ран­та­одр­жа­ва­ња­из­најм­ље­ног­зда­ња­СФРЈ.­Уки­да­њем­ЈНА­(1992)­ни­је­дан­по­тен­ци­јал­ни­за­ку­пац­ви­ше­ни­је­имао­с­ким­да­пре­го­ва­ра­о­усло­ви­ма­и­ви­си­ни­за­ку­па.­Рен­ти­јер­се­упо­ко­јио­а­зда­ње,­из­ло­же­но­зу­бу­вре­ме­на,­обез­вре­ђе­но­је­за­хва­љу­ју­ћи­не­до­стој­ним­прав­ним­след­бе­ни­ци­ма,­па­ра­зи­ти­ма­не­спрем­ним­ да­ осим­ уби­ра­ња­ рен­те­ одр­жа­ва­ју­ на­сле­ђе­но­ зда­ње.­Уства­ри,­ ста­ри­ за­ку­пац­ је­ од­био­ да­ пла­ћа­ ки­ри­ју­ не­са­гла­сним­на­след­ни­ци­ма­фор­мал­но­се­по­зи­ва­ју­ћи­на­сво­је­ра­ни­је­ин­ве­сти­ци­је­и­тро­шко­ве­одр­жа­ва­ња­за­ку­пље­ног­објек­та.­А­и­да­се­на­шао­но­ви­ки­ри­џи­ја­пред­њим­би­би­ло­не­ре­ши­во­пи­та­ње:­ко­ме­да­пла­ти­за­куп?­Лум­пен­про­ле­те­ри­ма­из­не­пот­пу­не­др­жа­ве?­

15­Труд,­А.­ (2007)­Ге­о­по­ли­ти­ка­Ср­би­је,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник,­стр.­143.­

16­­Исто,­стр.­143.17­­Исто.

Page 207: Култура у транзицији

397

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

Еко­ном­ска­тран­зи­ци­ја­и­ре­фе­у­да­ли­за­ци­ја

Прет­ње­вр­хов­ни­ка­Пен­та­го­на­да­ће­Ср­би­ју­вра­ти­ти­у­ка­ме­но­до­ба­да­нас­су­ско­ро­оства­ре­не­бу­ду­ћи­да­ је­за­јед­ни­ца­вра­ће­на­у­пред­по­ли­тич­ко­ста­ње­а­при­вре­да­де­сет­ко­ва­на.­И­не­са­мо­ то,­Им­пе­ри­ја­ је­ га­се­ћи­ вој­ску­ и­ вој­ну­ ин­ду­стри­ју­ из­вре­ме­на­СФРЈ,­ус­пе­ла­да­спре­чи­раз­го­вор­о­сво­јим­уго­вор­ним­оба­ве­за­ма­скло­пље­ним­сре­ди­ном­про­шлог­ве­ка.­

Та­ко­је­те­шка­ин­ду­стри­ја,­углав­ном­по­ве­за­на­са­по­сло­ви­ма­бив­ше­ЈНА­(же­ле­за­ра,­ма­шин­ска­ин­ду­стри­ја,­бро­до­град­ња,­хе­миј­ска­ин­ду­стри­ја,­из­воз­на­о­ру­жа­ња),­све­де­на­на­не­за­до­во­ља­ва­ју­ћи­тех­но­ло­шки­ни­во,­при­ва­ти­зо­ва­на­или­уга­ше­на.­Део­ ин­ду­стри­је­ по­пут­ це­мен­та­ра­ и­ ка­ме­но­ло­ма,­ при­ва­ти­зо­ван­ је­и­пре­пу­штен­ино­стра­ним­фир­ма­ма,­та­ко­да­ је­ло­кал­на­за­јед­ни­ца­из­гу­би­ла­кон­тро­лу­над­ре­сур­си­ма­ко­ји­ма­се­ко­ри­сте­ гра­ђе­ви­на­ри.­ За­ма­шна­ ре­кон­струк­ци­ја­ про­сто­ра­ и­ре­сур­са­об­у­хва­ти­ла­је­и­пре­храм­бе­ну­ин­ду­стри­ју­те­су­мле­ка­ре,­пи­ва­ре,­пе­ка­ре,­ин­ду­стри­ју­кон­ди­тор­ских­про­из­во­да,­по­ку­по­ва­ле­ мул­ти­на­ци­о­нал­не­ ком­па­ни­је,­ да­ би­ се­ сек­тор­пре­ра­де­хра­не­на­шао­у­си­гур­ним­ру­ка­ма­и­над­зи­ра­ле­по­тре­бе­ло­кал­ног­ста­нов­ни­штва.­Срп­ска­нафт­на­и­ду­ван­ска­ин­ду­стри­ја­про­да­те­су­и­та­ко­је­си­гу­ран­из­вор­бу­џет­ских­при­хо­да­до­шао­у­ру­ке­нај­моћ­ни­јих­свет­ских­ком­па­ни­ја.­На­по­кон,­на­раз­не­ на­чи­не­ при­ва­ти­зо­ван­ је­ зна­ча­јан­ део­ об­ра­ди­вог­ зе­мљи­шта,­иле­гал­ним­пре­но­сом­у­ру­ке­хр­ват­ских­пред­у­зе­ћа­и­до­ма­ћих­маг­на­та.­Та­ко­је,­уз­про­из­вод­њу­и­пре­ра­ду­наф­те,­пре­у­зе­та­и­при­мар­на­про­из­вод­ња­хра­не.­Осим­па­ци­фи­ко­ва­ња­вој­ног­ком­плек­са,­Пен­та­гон­да­нас­кон­тро­ли­ше­про­стор­од­зна­ча­ја­за­ње­го­ву­вој­ну­ге­о­гра­фи­ју:­Кри­во­лак,­Ту­злу,­Мо­стар,­Бонд­стил,­Пле­со­итд.­На­по­кон,­под­над­зор­Пен­та­го­на­ста­вљен­ је­ и­ вир­ту­ел­ни­ про­стор­ ­­ про­ток­ нов­ца­ и­ ин­фор­ма­ци­ја­ пре­ко­ На­род­не­ бан­ке­ Ср­би­је­ и­ мре­же­ ино­стра­них­фран­ши­зних­ба­на­ка.­Чи­та­ва­не­пот­пу­на­др­жа­ва­пре­у­зе­та­је,­без­ма­ло­нео­сет­но.

Че­му,­да­кле,­др­жа­ва­(тј.­ЈНА)­ако­се­од­у­ста­је­од­град­ње­вој­них­ ба­за,­ ае­ро­дро­ма,­ но­вих­ фа­бри­ка­ оруж­ја­ и­ опре­ма­ња­оклоп­них­ди­ви­зи­ја?­Кон­тро­ла­тран­спор­та­на­р­ко­ти­ка,­пра­ња­нов­ца,­ тр­го­ви­не­ оруж­јем,­љу­ди­ма,­ ор­га­ни­ма,­ и­ сл.­мо­гу­ћа­је­уз­по­моћ­по­ли­циј­ских­сна­га­и­де­сет­ко­ва­ног­апа­ра­та­не­пот­пу­не­др­жа­ве.­Са­мим­тим­про­ме­ње­ни­су­за­да­ци­др­жав­ног­апа­ра­та­и­по­ло­жај­ло­кал­ног­ста­нов­ни­штва­и­њи­хо­вих­по­ли­тич­ких­пред­став­ни­ка.­Од­вре­ме­на­ка­да­се­ба­ви­ла­ме­та­фи­зи­ком­(оства­ре­ње­све­тлих­ци­ље­ва­рад­нич­ке­кла­се)­и­свет­ском­по­ли­ти­ком­(на­о­ру­жа­ва­њем­при­ја­тељ­ских­и­не­свр­ста­них­др­жа­ва)­Ре­во­лу­ци­ја­је­па­ла­на­ни­ске­гра­не­–­по­ста­ла­је­по­сло­да­вац­сит­них­ди­ле­ра­и­пе­ра­ча­нов­ца.

Page 208: Култура у транзицији

398

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

Са­до­вољ­не­уда­ље­но­сти­од­ко­му­ни­стич­ког­раз­до­бља,­а­ипак­не­по­сред­но­за­хва­ће­ни­ње­го­вим­по­сле­ди­ца­ма,­мо­же­мо,­сти­ша­них­стра­сти­пре­ма­не­по­сред­ним­ак­те­ри­ма,­ко­ји­ско­ро­да­ви­ше­ни­су­ме­ђу­жи­ви­ма,­мир­но­ре­ћи:­на­бал­кан­ским­про­сто­ри­ма­ни­је­дан­рат­или­рат­на­пљач­ка­ни­су­би­ли­та­ко­пу­сто­но­сни­као­ова­ко­ју­је­из­вр­ши­ла­Ре­во­лу­ци­ја,­ јер­су­ју­го­сло­вен­ски­ ко­му­ни­сти­ дру­штве­ну­ сво­ји­ну­ учи­ни­ли­ све­о­бу­хват­ни­јом­од­би­ло­ког,­до­сад­по­зна­тог,­сво­јин­ског­об­ли­ка.18­Ок­то­бар­ска­ре­во­лу­ци­ја­пре­тво­ри­ла­се­у­при­ват­ну­кор­по­ра­ци­ју­ко­ја­је­пре­у­зе­ла­ру­ске­ре­сур­се­и­њен­је­дин­ствен­кул­тур­но­исто­риј­ски­по­ло­жај­у­Евро­а­зи­ји­а­ју­го­сло­вен­ска­је­ба­га­те­ли­са­ла­и­кри­во­тво­ри­ла­све­што­се­мо­гло­на­зва­ти­кул­ту­ром­и­исто­ри­јом­и­ге­о­по­ли­тич­ким­па­ра­зи­ти­змом­и­нео­б­у­зда­ном­ко­руп­ци­јом,­сру­би­ла­све­што­се­мо­гло­на­зва­ти­еко­но­ми­јом­и­дру­штвом.­

Да­нас­ се­ чи­ни­ да­ је­ скри­ве­на­ оли­гар­хи­ја­ по­год­ни­ји­ са­ве­зник­Им­пе­ри­је­од­ра­ни­јих­ко­му­ни­стич­ких­де­спо­та.­Раз­лог­је­што­је­Им­пе­ри­ји­по­тре­бан­про­стор­а­не­уре­ђе­на­гра­ђан­ска­др­жа­ва­на­Бал­ка­ну,­ те­ она­ ра­до­ усту­па­по­ре­ске­ об­ве­зни­ке­оном­ко­ји­тра­жи­плен­а­не­те­ри­то­ри­је.­Осим­то­га,­скри­ве­на­оли­гар­хи­ја,­за­раз­ли­ку­од­де­спот­ског­вла­да­ра,­не­по­ку­ша­ва­да­по­ве­же­по­лу­ге­мо­ћи­са­су­ве­ре­ни­те­том­те­ни­је­спо­соб­на­да­се­су­пр­от­ста­ви­Им­пе­ри­ји.­Да­кле,­скри­ве­на­оли­гар­хи­ја­је­из­ван­ре­дан­са­ве­зник­јер­сим­бо­ли­ше­дик­та­ту­ру­без­тра­го­ва­су­ве­ре­ни­те­та,­а­ње­на­власт­је­пу­ка­по­ли­тич­ка­ме­ха­ни­ка,­ли­ше­на­пре­ђа­шње­ре­во­лу­ци­о­на­р­не­ме­та­фи­зи­ке­и­уз­ви­ше­них­ци­ље­ва.

Ге­о­по­ли­тич­ки­ па­ра­зи­ти­зам­ и­ ко­руп­ци­ја­ оне­мо­гу­ћа­ва­ју­ бр­зо­при­ла­го­ђа­ва­ње­но­вим­при­ли­ка­ма,­не­са­мо­по­ли­ти­ча­ра­и­упра­вљач­ке­струк­ту­ре­већ­и­ста­нов­ни­штва.­По­што­жи­вот­на­ра­чун­тре­ћег­све­та­и­Им­пе­ри­је­ви­ше­ни­је­мо­гућ,­Ре­во­лу­ци­ја­ је­ кре­ну­ла­ дру­гим­пу­тем,­ за­ду­жу­је­ се­ на­ те­рет­ бу­ду­ћих­по­то­ма­ка­и­то­та­ко­што­све­тлу­бу­дућ­ност­и­цр­ве­ни­па­сош­сим­бо­лич­но­за­ме­њу­је­европ­ском­бу­дућ­но­шћу­и­шен­ген­ви­зом.­ Ге­о­по­ли­тич­ки­ па­ра­зи­ти­зам­ ко­ји­ је­ за­чет­ су­ко­бом­ ју­го­сло­вен­ских­ко­му­ни­ста­са­Ста­љи­ном­да­нас­ је­до­ве­ден­до­врхун­ца­–­за­јед­ни­ца­ни­је­у­ста­њу­да­се­из­бо­ри­за­го­ли­жи­вот­и­дру­штве­ну­ин­те­гра­ци­ју,­јер­је­осло­нац­свог­раз­во­ја­на­шла­у­ино­стран­ству­а­не­у­сво­јим­сна­га­ма.­При­мер­СФРЈ­и­зе­ма­ља­бив­ших­чла­ни­ца­Вар­шав­ског­пак­та­нај­бо­ље­по­ка­зу­је­да­је­ ге­о­по­ли­тич­ки­па­ра­зи­ти­зам­коб­ни­ји­ од­ ге­о­по­ли­тич­ке­ су­бју­га­ци­је,­као­што­је­го­то­ван­ство­и­ље­њост­го­ра­од­гу­бит­ка­сло­бо­де.­Пољ­ска,­Ма­ђар­ска,­Че­шка,­Сло­вач­ка­и­дру­ге­зе­мље­Вар­шав­ског­ пак­та,­ по­што­ су­ пот­па­ле­ под­ кон­тро­лу­НА­ТО­

18­Ђи­лас,­М.­(1990)­Но­ва­кла­са,­На­род­на­књи­га,­Бе­о­град,­стр.­57.

Page 209: Култура у транзицији

399

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

пак­та,­ни­су­до­жи­ве­ле­дез­ин­те­гра­ци­ју,­не­ке­су­чак­и­еко­ном­ски­оја­ча­ле.­На­су­прот­су­др­жа­ве­на­ста­ле­на­про­сто­ру­бив­ше­СФРЈ,­јер­су­про­шле­су­ро­ву­по­ли­тич­ку­и­еко­ном­ску­дез­ин­те­гра­ци­ју­ко­ју­по­нај­бо­ље­опи­су­је­реч­ре­фе­у­да­ли­за­ци­ја.

Ако­ се­упо­ре­ди­Ср­би­ја­ 2011.­ са­Не­мач­ком­1951.­пр­ва­ је­ у­да­ле­ко­не­за­вид­ни­јем­по­ло­жа­ју.­Јер­да­на­шња­Ср­би­ја­ни­је­по­ста­ла­ па­сто­рал­на­ зе­мља,­ ка­ко­ је­Мор­ген­тау19­ пред­ла­гао­ за­Не­мач­ку­по­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та,­већ­зе­мља­без­зе­мљо­рад­ни­ка­и­ин­ду­стри­је,­у­не­по­вољ­ни­јем­по­ло­жа­ју­од­оног­ко­ји­је­Мор­ген­тау­пред­ви­ђао­за­Не­мач­ку.­

Кли­јен­тели­стич­ки­од­нос­из­ме­ђу­Им­пе­ри­је­и­Ре­во­лу­ци­је,­те­ње­них­ по­слу­жи­те­ља,­ за­сно­ван­ је­ мно­го­ пре­ по­след­ње­ де­це­ни­је­20.­сто­ле­ћа­а­по­сле­ди­це­то­га­су­про­це­си­не­спрет­но­озна­че­ни­ као­ ра­су­ло­ у­ др­жа­ви­ не­за­пам­ће­них­ раз­ме­ра­ (по­ли­тич­ка­кри­за,­мо­рал­ни­пад,­еко­ном­ска­бе­да,­ра­сип­ни­штво­итд).­А­да­ни­је­реч­о­ме­те­жу­све­до­чи­тро­де­це­ниј­ско­ис­тра­ја­ва­ње­истих­ак­те­ра­на­јав­ној­и­по­ли­тич­кој­сце­ни.­Би­ће­да­је­ме­теж­у­гла­ва­ма­ве­ли­ког­бројa­ин­те­лек­ту­а­ла­ца­и­пр­ва­ка­не­пот­пу­не­ др­жа­ве,­ на­стао­ пре­ све­га­ зна­чај­ним­ сма­ње­њем­бро­ја­ко­ри­сни­ка­ге­о­по­ли­тич­ке­рен­те.­На­су­прот­то­ме,­у­па­ра­лел­ној­др­жа­ви,­све­те­че­по­пла­ну,­исти­на­спо­ри­је­не­го­што­би­ње­ни­пр­ва­ци­же­ле­ли.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Ву­ко­вић,­С.­(2005)­Пра­во,­мо­рал­и­ко­руп­ци­ја,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­Ин­сти­тут­дру­штве­них­на­у­ка­­­

Јо­ва­но­вић,­С.­(1991)­О­кул­тур­ном­обра­сцу;­из­исто­ри­је­и­књи­жев­но­сти­II,­Бе­о­град:­БИГЗ,­Ју­го­сла­ви­ја­пу­блик,­СКЗ­­

Dic­ti­o­nary­of­ge­o­po­li­tics­(1994)­еd.­by­O’Lo­ug­hlin,­J.­V.,­Gre­en­wo­od­Press­­

Ђи­лас,­М.­(1990)­Но­ва­кла­са,­На­род­на­књи­га,­Бе­о­град

Ђин­ђић,­З.­(1988)­Ју­го­сла­ви­ја­као­не­до­вр­ше­на­др­жа­ва,­Но­ви­Сад:­Књи­жев­на­за­јед­ни­ца­Но­вог­Са­да

Ле­кић,­С.­(29.­4.­2012)­Ге­о­по­ли­ти­ка­мр­жње,­Срп­ски­лист:­http://www.srp­ski­list.net­/isto­rij­ski­osvrt/ge­o­po­li­ti­ka­mr­znje­­

Mor­gent­hau,­H.­Jr.­(1945)­Ger­many­is­our­pro­blem,­New­York­and­Lon­don:­Har­per­and­Brot­hers­Pu­blis­hers

Па­вић,­Р.­(1974)­Ре­ги­о­нал­на­по­ли­тич­ка­ге­о­гра­фи­ја­и­ге­о­по­ли­ти­ка,­За­греб:­Све­у­чи­ли­ште­у­За­гре­бу­

Труд,­А.­(2007)­Ге­о­по­ли­ти­ка­Ср­би­је,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник

19­Mor­gent­hau,­H.­Jr.­(1945)­Ger­many­is­our­pro­blem,­New­York­and­Lon­don:­Har­per­and­Brot­hers­Pu­blis­hers.­Та­ко­ђе­ви­де­ти:­Ле­кић,­С.­(29.­4.­2012)­Ге­о­по­ли­ти­ка­мр­жње,­Срп­ски­лист:­http://www.srp­ski­list.net­/isto­rij­ski­osvrt/ge­o­po­li­ti­ka­mr­znje­

Page 210: Култура у транзицији

400

СЛАВОЉУБ ЛЕКИЋ

Slavoljub­Lekić­University­in­Belgrade,­Faculty­of­Agriculture,­Belgrade­

CULTURAL­PATTERN­OF­­GEOPOLITICAL­PARASITISM

Abstract

This­study­analyzes­the­Yugoslav­geopolitical­transition­and­its­impact­on­the­rise­of­corruption­in­the­Balkan­region,­with­special­reference­to­the­role­of­the­JNA.­Geopolitical­parasitism­has­evolved­and­taken­root­in­the­period­1945­1980­because­the­communist­state­has­managed­to­provide­international­recognition­and­has­won­a­large­number­of­people­to­their­side.­Corruption­was­conceived­in­the­centre­of­the­military­and­state­ security­apparatus.­Shortly­before­ the­breakdown­of­Yugoslavia­it­ has­ grown­ and­ has­ exploded­ into­ all­ the­ countries­ of­ the­ former­

Yugoslavia.

Key­words:­Yugoslavia,­ JNA­ (Yugoslav­People’s­Army),­ geopolitical­transition,­corruption

Миле­В.­Пајић,­Пирг­краља­Милутина,на­путу­према­манастиру­Хиландару,­­српској­царској­лаври,­Света­гора­Атос

Page 211: Култура у транзицији

401

Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Гру па за те о ри ју умет но сти и ме ди ја, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1340401C УДК 316.722(497.11)”18”

75.041.5:316.75(497.11)”18” 321.61:929 Обреновић М.

оригиналан научни рад

ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА­И­ТРАН­ЗИ­ЦИ­ЈА/КУЛ­ТУР­НА­КОН­ТРА­ВЕР­ЗАСТУ­ДИ­ЈА­СЛУ­ЧА­ЈА:­ПОР­ТРЕ­ТИ­КНЕЗА­МИ­ЛО­ША­ОБРЕ­НО­ВИ­ЋА

Са­же­так:­У­че­му­ је­кон­тра­вер­за­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Ср­би­је­ко­ја­се­у­про­це­су­тран­зи­ци­је­на­ла­зи­већ­ви­ше­од­два­ве­ка?­Од­го­во­ре­сам­по­тра­жи­ла­у­не­ста­бил­ном,­хи­брид­ном­и­ди­на­мич­ном­кон­цеп­ту­бал­кан­ског­иден­ти­те­та.­Бал­кан­као­спе­ци­фи­чан­ет­нич­ки­и­кул­ту­ро­ло­шки­микс,­као­ме­сто­су­сре­та­пле­ме­ни­те­бар­ба­ро­ге­ни­је­и­ди­вља­штва,­европ­ски­Ор­јент,­тач­ка­пре­пли­та­ња­тра­ди­ци­је­и­ гло­бал­них­то­ко­ва,­ пред­ста­вља­ спе­ци­фич­ну­ плат­фор­му­ ода­кле­по­сма­тра­мо­ из­град­њу­ ре­пре­зен­та­ци­је­ и­ ме­ша­ња­ од­но­са­ из­ме­ђу­на­шег­ на­ци­о­нал­ног­ иден­ти­те­та­ и­ кул­ту­ре­ у­ це­ли­ни.­ Ана­ло­ги­ја­из­ме­ђу­ про­це­са­мо­дер­ни­за­ци­је­ у­ XIX­ ве­ку­ и­ да­на­шње­Ср­би­је­ не­дво­сми­сле­на­ је,­ка­ко­у­по­ступ­ци­ма­из­град­ње­кул­тур­ног­и­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та,­тако­и­у­по­сле­ди­ца­ма­не­у­спе­ле­тран­сфор­ма­ци­је­дру­штва.­Пре­ла­ску­из­тра­ди­ци­о­нал­ног­у­мо­дер­но­дру­штво,­усме­ра­ва­ног­пре­ма­за­пан­до­е­вроп­ским­то­ко­ви­ма,­увек­је­не­до­ста­јао­ма­кар­је­дан­од­кључ­них­ин­те­гри­шу­ћих­фак­то­ра.­За­то­су­не­у­са­гла­ше­ност­дру­штве­не­и­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­и­не­пре­ци­зно­во­ђе­на­еман­ци­па­ци­ја­дру­штва­у­це­ли­ни­до­ве­ли­до­не­по­зна­ва­ња­или­по­гре­шног­пре­по­зна­ва­ња­соп­стве­не­кул­ту­ре,­тра­ди­ци­је­и­узо­ра,­и­узро­ко­ва­ли­до­го­роч­ну­не­спо­соб­ност­очу­ва­ња­кул­тур­не­(као­и­по­ли­тич­ке)­не­за­ви­сно­сти­на­овим­про­сто­ри­ма.­Овим­тек­стом­по­кре­ну­ћу­пи­та­ња­ве­за­на­за­де­фи­цит­мо­дер­но­сти,­као­и­за­кул­тур­ни­им­пе­ри­ја­ли­зам,­ко­ји­се­као­по­сле­ди­ца­ко­ло­ни­јал­не­до­ми­на­ци­је­за­др­жао­на­овим­про­сто­ри­ма.­Спре­гу­по­ли­ти­ке­и­есте­ти­ке­ана­ли­зи­ра­ћу­на­при­ме­ру­ви­зу­ел­не­ре­пре­зен­та­ци­је­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та,­кроз­пор­тре­те­вла­да­ра­–­кне­за­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа,­на­ко­ји­ма­се­ ја­сно­очи­ту­је­по­ку­шај­раз­во­ја­кул­тур­не­стра­те­ги­је­и­­де­фи­ни­са­ња­је­дин­стве­ног­ на­ци­о­нал­ног­ кул­тур­ног­ мо­де­ла.­ Из­јед­на­че­ње­ пој­ма­

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

Page 212: Култура у транзицији

402

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­са­по­ли­тич­ким­мен­та­ли­те­том­по­ка­за­ло­ је­ да­ је­ па­сив­ни­тра­ди­ци­о­нал­ни­мен­та­ли­тет­ (као­ ста­ти­чан­и­ не­ко­му­ни­ка­ти­ван)­ пре­пре­ка­ у­ фор­ми­ра­њу­ мо­дер­ног­ кул­тур­ног­иден­ти­те­та,­ко­ји­де­лу­је­ино­ва­тив­но­и­има­спо­соб­ност­вла­сти­те­пер­цеп­ци­је­по­ли­тич­ког.­По­ли­тич­ка­тран­сфор­ма­ци­ја­си­сте­ма­ко­ја­ни­је­одр­жа­ла­ко­рак­са­це­ло­куп­ном­тран­сфор­ма­ци­јом­дру­штва,­ре­зул­ти­ра­ла­је­нео­др­жи­во­шћу­кул­тур­не­по­ли­ти­ке­као­те­ме­ља­мо­дер­ни­за­ци­је­др­жа­ве­и­одр­жа­њу­ста­ту­са­кво­пре­ма­до­ми­нант­ном­цен­тру.­ Због­ то­га,­ са­мо­ бри­са­ње­ ко­ло­ни­за­тор­ског­ иден­ти­тет­ског­обра­сца­и­при­хва­та­ње­но­вог­ни­је­би­ло­до­вољ­но­за­ус­по­спо­ста­вља­ње­соп­стве­ног­на­ци­о­нал­ног­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та.­Ни­ка­да­за­вр­ше­ни­про­цес­мо­дер­ни­за­ци­је­усло­вио­је­пер­ма­нент­ну­нео­д­ре­ђе­ност­са­вре­ме­не­кул­ту­не­по­ли­ти­ке,­јер­се­у­не­ста­би­ном­пе­ри­о­ду­тран­зи­ци­је,­још­увек­опре­де­љу­је­мо­из­ме­ђу­тра­ди­ци­о­на­ли­зма­и­гло­бал­не­кул­ту­ре,­при­том­до­дат­но­на­гла­ша­ва­ју­ћи­раз­ли­ке­и­кон­тра­вер­зе,­а­не­ства­ра­ју­ћи­по­ље­сло­бод­не­кул­тур­не­флук­ту­ра­ци­је.­Вра­ћа­ју­ћи­се­на­Бал­кан­као­кул­тур­ну­па­ра­диг­му­Ср­би­је,­кул­тур­на­по­ли­ти­ка­да­на­шњи­це­би­тре­ба­ло­да­ко­му­ни­ци­ра­са­ви­дљи­вим­бо­гат­ством­ра­зно­ли­ко­сти,­не­су­прот­ства­ља­ју­ћи­се­ни­тра­ди­ци­ји­ни­тран­зи­ци­ји,­ка­ко­би­из­бе­гла­ин­фе­ри­ор­ност­у­пре­по­зна­ва­њу­или­пак­соп­стве­ну­ин­ди­фе­рент­ност­у­про­из­во­ђе­њу,­пре­зен­то­ва­њу­и­очу­ва­њу­кул­тур­ног­бла­га.

Кључ­не­ ре­чи:­ Бал­кан/бал­ка­ни­зам,­ кул­ту­ра,­ кул­тур­на­ по­ли­ти­ка,­тран­зи­ци­ја,­тра­ди­ци­ја,­кул­тур­ни­иден­ти­тет

Бал­ка­ни­зам/Бал­кан­као­Европ­ски­Ор­јент

Спе­ци­фи­чан­дис­курс­Бал­ка­на,­кон­стру­и­сан­као­дис­курс­им­пу­ти­ра­не­ам­би­ва­лент­но­сти1(пре­ма­М.­То­до­ро­вој),­остао­је­до­да­нас­ го­то­во­не­про­ме­њен.­Бал­кан­ци­као­не­пот­пу­ни­су­бјек­ти,­ко­је­де­тер­ми­ни­шу­ре­ли­ги­ја­и­ра­са,­сме­ште­ни­не­где­из­ме­ђу­­у­стал­ном­пре­ла­ску­из­јед­ног­(не­це­лог)­у­дру­го­(та­ко­ђе­не­це­ло),­оста­ли­су­сим­бол­за­ан­ти­ци­ви­ли­за­циј­ски­еле­мент,­цр­ну­ру­пу­и­ал­тер­его­Евро­пе.­Оно­што­се­у­дис­кур­су­За­па­да­на­зи­ва­бал­ка­ни­зам2,­ства­ра­но­је­по­сте­пе­но­то­ком­от­при­ли­ке­два­ве­ка­(кра­јем­XVIII,­XIX­и­по­чет­ком­XX­ве­ка).­Под­жи­гом­бал­ка­ни­за­ци­је,­ју­го­и­сточ­но­по­лу­о­стр­во­оста­ло­је­не­га­тив­но,­ озна­че­но­ за­ за­пад­ни­ свет­ до­ да­на­шњих­да­на,­ а­тер­мин­бал­ка­ни­зам­–­у­до­ме­ну­реч­ни­ка­по­ли­тич­ких­увре­да3.­

1­ За­раз­ли­ку­од­ори­јен­та­ли­зма,­ко­ји­је­дис­курс­о­им­пу­ти­ра­ној­су­прот­но­сти.

2­ Бал­ка­ни­зам­­­из­раз­ко­ји­на­За­па­ду,­озна­ча­ва­си­стем­де­ло­ва­ња­у­јав­ном­дис­кур­су­бал­кан­ских­др­жа­ва­и­на­ро­да.­Од­но­си­се­на­не­до­ста­так­ка­рак­те­ра,­ ди­вља­штво,­ не­то­ле­ран­ци­ју­ пре­ма­ни­жи­ма,­ а­ при­твор­ност­ пре­ма­ви­ши­ма­од­се­бе.­Ре­кон­струк­ци­ју­и­кри­ти­ку­овог­пој­ма­до­не­ла­је­М.­То­до­ро­ва,­раз­два­ја­ју­ћи­га­одувек­­са­мо­не­га­тив­не­сли­ке­дру­гог.­Ви­ди:­То­до­ро­ва,­М.­(1999)­Има­ги­нар­ни­Бал­кан,­Бе­о­град

3­ Хоб­сба­ум,­ Е.­ (1996)­ На­ци­је­ и­ на­ци­о­на­ли­зам­ од­ 1780;­ про­грам,­ мит,­ствар­ност,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић,­стр.­16.

Page 213: Култура у транзицији

403

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

По­јам­бал­кан­ског­ко­ри­стио­се­у­пе­жо­ра­тив­ном­сми­слу­за­јед­но­са­дру­гим­уоп­ште­ним­ети­ке­та­ма,­као­што­је­ор­јен­тал­но4.­Ге­о­граф­ски­нео­дво­јив­од­Евро­пе,­а­кул­тур­но­ипак­кон­стру­и­сан­као­њен­дру­ги,­Бал­кан­је­от­кри­ван­и­исто­вре­ме­но­из­ми­шљан.­На­кон­пе­ри­о­да­не­до­вр­ше­не­мо­дер­ни­за­ци­је,­са­вре­ме­ни­Бал­кан­оста­је­не­га­тив­но­озна­чен­као­те­мељ­но­раз­ли­чит­и­без­на­де­жно­мар­ги­на­лан­у­од­но­су­на­оста­так­Евро­пе­и­по­ста­је­ме­сто­ап­сор­бо­ва­ња­по­ли­тич­ких,­иде­о­ло­шких­и­кул­тур­них­фру­стра­ци­ја.

Сле­де­ћи­ те­о­риј­ску­ прак­су­ пост­ко­ло­ни­јал­них­ сту­ди­ја­ кул­ту­ре­мо­гу­ће­ је­по­ву­ћи­мно­ге­ јед­на­ко­сти­у­ви­ђе­њу­Бал­ка­на­и­Бал­ка­на­ца­као­Ор­јен­та­ла­ца.5­Ка­о­и­у­слу­ча­ју­ис­точ­ња­ка,­Бал­кан­ци­ма­су­при­пи­си­ва­не­не­га­тив­не­ка­рак­те­ри­сти­ке,­ко­је­ су­ пот­кре­пљи­ва­ле­ за­пад­њач­ки­ кон­структ­ о­ њи­хо­вој­ су­прот­но­сти­иде­ал­ним­Евро­пља­ни­ма.­Едвард­Са­ид­ци­ти­ра­ју­ћи­Кро­ме­ра6­на­во­ди­сле­де­ће:­„Ор­јен­тал­ни­дух­се­ужа­са­ва­пре­ци­зно­сти;­Ње­гов­ на­чин­ раз­ми­шља­ња­ крај­ње­ је­ аљ­кав;­Ор­јен­тал­ци­су­по­све­му­су­прот­ни­ ја­сно­сти,­ди­рект­но­сти­и­пле­ме­ни­то­сти;­Ор­јен­та­лац­го­во­ри­и­ми­сли­на­на­чин­ко­ји­је­упра­во­су­про­тан­европ­ском...”.7­По­ред­сте­ре­о­ти­па­ко­ји­се­кри­ју­иза­пој­ма­ор­јен­тал­но,­бал­кан­ско­са­со­бом­но­си­до­дат­не­ка­рак­те­ри­сти­ке:­окрут­но­сти,­нео­те­са­но­сти,­не­ста­бил­но­сти­и­не­пред­ви­ди­во­сти.­Ове­од­ли­ке­ко­ри­сти­ле­су­се­као­су­прот­ност­пред­ста­ви­о­Евро­пи,­ко­ја­пред­ста­вља­ка­те­го­ри­је:­чи­сто­те,­ре­да,­са­мо­кон­тро­ле,­ка­рак­те­ра,­ја­ког­осе­ћа­ја­за­за­кон,­пра­вич­ност,­ефи­ка­сну­ад­ми­ни­стра­ци­ју,­и­ко­ја­сво­јим­ци­ви­ли­за­циј­ским­ те­ко­ви­на­ма­ сим­бо­ли­зу­је­ сте­пен­ кул­тур­ног­раз­во­ја­ко­ји­опле­ме­њу­је­чо­ве­ко­во­по­на­ша­ње8.­Не­го­ва­ње­иде­је­о­ за­о­ста­ло­сти­Бал­ка­на­по­сле­ди­ца­ је­не­га­тив­ног­кул­тур­ног­ кон­струк­та,­ тј.­ кул­тур­но­фи­ло­зоф­ског­ мо­де­ла­ про­све­ти­тељ­ства­уста­но­вље­ног­у­XVIII­ве­ку.­По­де­лом­Евро­пе­на­За­пад­ну­и­Ис­точ­ну,­ства­ра­њем­по­ли­тич­ко­кул­ту­ро­ло­шке­ба­ри­је­ре,­ афир­ми­сан­ је­ зна­чај­ За­пад­не­ци­ви­ли­за­ци­је­ у­ од­но­су­на­дру­ги­део­Евро­пе­и­ство­рен­је­мит­о­Бал­ка­ну.­У­том­сми­слу­мо­же­се­го­во­ри­ти­и­о­за­пад­но­е­вроп­ском­кул­тур­ном­мо­де­лу­као­ко­ло­ни­за­тор­ском,­с’об­зи­ром­да­је­до­да­на­шњих­да­на­остао­до­ми­нант­ни­но­си­лац­зна­чењ­ског­по­рет­ка.

4­ Ори­јен­тал­но­ко­је­озна­ча­ва:­пр­љав­шти­ну,­ми­зо­ги­ни­ју,­па­сив­ност,­не­по­у­зда­ност,­не­ис­кре­ност,­не­е­фи­ка­сност,­не­пре­ци­зност,­ле­тар­ги­ју,­су­је­вер­је,­ле­њост,­ опор­ту­ни­зам,­ ла­ко­мост,­ не­спо­соб­ну­ би­ро­кра­ти­ју,­ под­ми­тљи­вост­итд.

5­ По­сма­тра­но­кроз­при­зму­Ок­ци­де­на­та.6­ Lord­Cro­mer,­(1908)­Mo­dern­Egypt­2,­New­York7­ Са­ид,­Е.­(2000)­Ори­јен­та­ли­зам,­XX­век,­(пре­ве­ла­Дрин­ка­Гој­ко­вић)­Бе­

о­град,­стр.­54­56.8­ То­до­ро­ва,­М.­(1999)­Има­ги­нар­ни­Бал­кан,­Бе­о­град,­стр.­208.

Page 214: Култура у транзицији

404

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

Ге­о­по­ли­тич­ки­и­кул­ту­ро­ло­шки­оквир­Ср­би­је­XIX­ве­ка­кроз­по­јам­по­ли­тич­ке­мо­дер­ни­за­ци­је

Од­XVI­ве­ка­око­Ау­стриј­ске­Ца­ре­ви­не­оку­пља­ли­су­се­ма­ли­на­ро­ди­и­др­жа­ве­ ко­ји­ су­на­ овај­ на­чин­одо­ле­ва­ле­ тур­ском­на­ле­ту.­Кул­тур­но­про­жи­ма­ње­из­ме­ђу­Ср­би­је­и­За­па­да­ (по­себ­но­Ау­стри­је,­ где­се­на­ла­зи­ла­гра­ни­ца­Ото­ман­ске­им­пе­ри­је)­за­ви­си­ла­ је­од­бур­них­исто­риј­ских­пре­ви­ра­ња­по­чет­ком­и­сре­ди­ном­XIX­ве­ка.­Упо­ре­до­са­уки­да­њем­мо­нар­хи­ја,­фор­ми­ра­њем­ гра­ђан­ске­ кла­се­ у­Евро­пи­ и­ бу­ђе­њем­на­ци­о­нал­не­ све­сти,­ова­ те­жња­се­у­Ср­би­ји­усме­ри­ла­на­фор­ми­ра­ње­вла­сти­тог­на­ци­о­нал­ног­др­жав­ног­уре­ђе­ња.­До­шло­ је­до­ства­ра­ња­гра­ђан­ске­кла­се,­ко­ја­се­обра­зо­ва­ла­у­Евро­пи­и­са­со­бом­до­не­ла­број­не­кул­ту­ро­ло­шке­про­ме­не,­као­што­је­и­ства­ра­ње­на­ци­о­нал­них­по­кре­та­(тзв.­Срп­ске­ре­во­лу­ци­је).­Ко­ли­ко­је­за­про­цес­на­ци­о­нал­ног­бу­ђе­ња­и­кул­тур­ног­пре­по­ро­да­би­ла­зна­чај­на­уло­га­на­ци­о­нал­не­ин­те­ли­ген­ци­је­све­до­чи­и­оформ­ље­ње­ве­ли­ког­бро­ја­на­ци­о­нал­них­ин­сти­ту­ци­ја­9,­ко­је­су­има­ле­за­циљ­тран­сфор­ма­ци­ју­тра­ди­ци­о­нал­ног­ка­мо­дер­ном­ти­пу­дру­штве­ног­ор­га­ни­зо­ва­ња.­С­об­зи­ром­на­ва­жност­ус­по­ста­вља­ња­мо­дер­не­др­жа­ве­у­свим­сег­мен­ти­ма­Ср­би­ја­је­ула­га­ла­у­обра­зо­ва­ње­и­кул­ту­ру,­где­се­ути­цај­ве­ли­ких­кул­ту­ра­нај­пре­од­ви­јао­пре­ко­је­зи­ка.­Уче­ни­пи­сци,­сли­ка­ри,­на­уч­ни­ци,­ком­по­зи­то­ри­са­За­па­да­до­но­се­ро­ман­ти­чар­ски­дух­и­сло­бо­дар­ске­иде­је­али­и­стра­ни­ је­зик­и­оби­ча­је­ко­ји­све­ви­ше­про­ди­ру­у­сва­ко­дне­ви­цу.­На­ци­о­нал­но­је­дин­ство­ства­ра­ло­се­око­но­во­о­сно­ва­них­ин­сти­ту­ци­ја,­ко­ја­су­се­фор­ми­ра­ла­као­ме­ста­где­се­ре­кон­стру­и­са­ла­про­шлост­и­брен­ди­ра­ла­бу­дућ­ност.­Али­ожи­вља­ва­ње­на­ра­ти­ва­из­сја­ја­пре­ко­ло­ни­јал­не­про­шло­сти10,­по­но­во­ је­усту­па­ло­ме­сто­им­пе­ри­ја­ли­зму,­не­до­пу­шта­ју­ћи­при­том­рав­но­прав­ну­ко­му­ни­ка­ци­ју­из­ме­ђу­про­шло­сти­и­бу­дућ­но­сти­и­ма­пи­ра­ње­соп­стве­ног­кул­тур­ног­мо­де­ла.­Да­нас­ка­да­смо­у­си­ту­а­ци­ји­да­се­све­ви­ше­кул­тур­них­уста­но­ва­за­тва­ра,­или­је­одав­но­ван­функ­ци­је,­све­ви­ше­се­огра­ђу­је­мо­од­би­ло­ка­квих­вањ­ских­упли­ва­и­су­од­но­ша­ва­ња­са­све­том­гло­бал­не­кул­ту­ре,­а­не­ка­да­ка­да­смо­има­ли­шан­су­за­пла­си­ра­ње­соп­стве­ног­из­ра­за­учвр­шћи­ва­ли­смо­га­ко­пи­ра­њем­ту­ђих­мо­де­ла.

На­ци­је­др­жа­ве,­оформ­ље­не­у­XIX­ве­ку,­про­дукт­су­исто­риј­ског­при­бли­жа­ва­ња­и­спа­ја­ња­два­упо­ред­на­то­ка­–­раз­во­ја­мо­дер­не­др­жа­ве­и­раз­во­ја­на­ци­је.­Те­ка­па­ци­те­те­ни­су­има­ли­ сви­ на­ро­ди­ жељ­ни­ на­ци­о­нал­не­ еман­ци­па­ци­је.­ Е.­ Хоб­сба­ум­ из­два­ја­ три­ фак­то­ра­ од­лу­чу­ју­ћа­ за­ кон­сти­ту­и­сање­

9­ Ли­цеј,­ ­Дру­штво­срп­ске­сло­ве­сно­сти,­Ма­ти­ца­Срп­ска,­На­род­ни­му­зеј,­На­род­но­по­зо­ри­ште,­Но­ви­не­Серб­ске­­итд.

10­У­овом­слу­ча­ју­Не­ма­њић­ке­сред­њо­ве­ков­не­Ср­би­је.

Page 215: Култура у транзицији

405

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

националне­ др­жа­ве:­ исто­риј­ска­ по­ве­за­ност11,­ по­сто­ја­ње­ком­пакт­не­кул­тур­не­ели­те12­и­нај­ва­жни­ји,­до­ка­за­ну­спо­соб­ност­и­ви­тал­ност­ за­осло­ба­ђа­ње­од­стра­не­до­ми­на­ци­је.­За­за­вр­шну­фа­зу­пот­пу­не­на­ци­о­нал­не­не­за­ви­сно­сти­мно­ги­ма­је­не­до­ста­јао­ је­дан­од­фак­то­ра.­Ср­би­су­би­ли­ је­дан­од­ма­ло­број­них­ бал­кан­ских­на­ро­да­ ко­ји­ је­ у­ ве­ку­ на­ци­ја­ус­пео­ да­са­ку­пи­ сво­је­ по­тен­ци­ја­ле­ и­ кон­сти­ту­и­ше­ на­ци­о­нал­ну­ др­жа­ву,­ али­про­цес­ ства­ра­ња­ срп­ске­на­ци­је­ ни­ка­да­ни­је­ био­до­вр­шен,­упра­во­због­не­до­ста­та­ка­у­об­ли­ко­ва­њу­два­од­на­ве­де­на­три­фак­то­ра­(еман­ци­па­ци­ја­гра­ђан­ства­и­спо­соб­ност­ду­го­трај­не­по­ли­тич­ке­не­за­ви­сно­сти­од­стра­не­до­ми­на­ци­је).

Мо­дер­ни­за­ци­ја­Ср­би­је­у­кон­тек­сту­бор­бе­за­ства­ра­ње­на­ци­о­нал­не­др­жа­ве­и­еман­ци­па­ци­ју

Још­ од­ сред­њег­ ве­ка­ срп­ска­ кул­ту­ра­ раз­ви­ја­ла­ се­ нај­ве­ћим­де­лом,­под­ути­ца­јем­Ис­то­ка.­Др­жа­ва­на­рас­кр­шћу­два­све­та,­ из­ме­ђу­ Ис­то­ка­ и­ За­па­да,­ од­у­век­ је­ пред­ста­вља­ла­мул­тикулту­рал­ну­ сре­ди­ну,­ где­ су­ се­ме­ша­ли­на­ро­ди,­ ве­ре,­оби­ча­ји­ и­ кул­ту­ра­ сва­ко­днев­ног­ жи­во­та.­ Не­ста­бил­ни,­ хи­брид­ни­ и­ на­да­све­ ди­на­мич­ни­ кон­цепт­ бал­кан­ског­ иден­ти­те­та­усло­вио­ је­и­оте­жао­ства­ра­ње­ко­лек­тив­ног­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­Ср­би­је.­Су­срет­пле­ме­ни­те­бар­ба­ро­ге­ни­је­и­ди­вља­штва,­ ка­ко­ га­на­зи­ва­М.­Кр­ле­жа,­но­сио­ је­ са­ со­бом­спе­ци­фич­не­ кул­ту­ро­ло­шке­ од­ли­ке,­ ко­је­ је­ би­ло­ те­шко­ об­ли­ко­ва­ти­и­ме­ђу­соб­но­уса­гла­си­ти­у­је­дин­ствен­ре­пре­зен­та­циј­ски­ оквир.­Иа­ко­ зе­мља­ са­шест­ ве­ко­ва­ дис­кон­ти­ну­и­те­

11­Исто­риј­ска­по­ве­за­ност­са­др­жа­вом­би­ло­да­је­она­по­сто­је­ћа­у­са­да­шњо­сти­или­про­шло­сти.

12­Ко­ја­би­утвр­ди­ла­ад­ми­ни­стра­тив­ни­је­зик­и­на­ци­о­нал­ну­књи­жев­ност.

Павел­Ђурковић,­­Милош­Обреновић­са­фесом

Page 216: Култура у транзицији

406

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

та­у­раз­во­ју­др­жав­но­сти,­Ср­би­ја­се­у­XIX­ве­ку­без­ве­ли­ког­за­ка­шње­ња­ при­бли­жи­ла­ мо­дер­ним­ европ­ским­ то­ко­ви­ма­диферен­ци­рања­и­ за­о­кружива­ња­фор­ме­на­ци­о­нал­не­др­жа­ве.­При­ти­сну­та­со­ци­јал­ним­и­кул­тур­ним­на­сле­ђем­из­пе­ри­о­да­до­ми­на­ци­је­ото­ман­ске­им­пе­ри­је,­ухва­ти­ла­се­у­ко­штац­са­иза­зо­ви­ма­мо­дер­ни­за­ци­је­и­из­град­њом­на­ци­о­нал­ног/кул­тур­ног­иден­ти­те­та.­Ки­да­ју­ћи­спо­не­са­на­сле­ђем­из­ото­ман­ског­пе­ри­о­да,­Ср­би­ја­по­се­же­у­слав­ну­про­шлост,­ре­кон­стру­и­шу­ћи­свој­иде­ни­тет­и­ства­ра­ју­ћи­усло­ве­за­оформ­ље­ње­мо­дер­ног,­де­мо­крат­ског­дру­штва.

Још­ у­ пе­ри­о­ду­ вла­да­ви­не­ кне­за­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа,­ по­сто­јао­ је­ кон­фликт­ из­ме­ђу­ тра­ди­ци­о­нал­ног­ и­ европ­ског.­Сна­жни­по­ку­ша­ји­да­се­Ср­би­ја­мо­дер­ни­зу­је­и­евро­пе­и­зу­је­оспо­ра­ва­ни­су­и­ту­ма­че­ни­као­не­до­ста­ци­вла­сти­тог­иден­ти­те­та,­а­про­стор­ко­ји­ је­у­про­ме­ни­со­ци­јал­них­и­кул­тур­них­сег­ме­на­та­дру­штва­по­чео­да­за­у­зи­ма­европ­ски­са­др­жај,­до­жи­вљан­је­као­гу­би­так­кул­тур­не­осо­бе­но­сти.­Кон­цепт­ства­ра­ња­ на­ци­о­нал­не­ др­жа­ве­ ни­је­ био­ до­вољ­но­ пот­кре­пљен­из­град­њом­ укуп­не­ на­ци­о­нал­не­ еман­ци­па­ци­је.­ Из­град­ња­ја­ког­би­ро­крат­ског­си­сте­ма­ни­је­ишла­упо­ре­до­са­ ја­ча­њем­оста­лих­дру­штве­них­сег­ме­на­та,­па­се­та­ко­по­ли­тич­ка­мо­дер­ни­за­ци­ја­до­жи­вља­ва­ла­као­ту­тор­ска­мо­дер­ни­за­ци­ја­и­ још­је­дан­об­лик­ко­ло­ни­за­ци­је­на­кон­тур­ског­зу­лу­ма.­Те­за­о­де­фи­ци­ту­мо­дер­но­сти­со­ци­о­ло­га­Кла­у­са­Офеа,­ме­то­до­ло­шки­је­при­мен­љи­ва­на­Ми­ло­ше­ву­Ср­би­ју.­Офе­при­ме­ћу­је­да­су­де­фи­ци­ти­мо­дер­но­сти­у­ди­рект­ној­про­пор­ци­ји­са­укуп­ним­сте­пе­ном­ мо­дер­ни­за­ци­је­ струк­ту­рал­них­ под­си­сте­ма.­ Та­ко­се­и­у­Ср­би­ји­мо­дер­ни­за­ци­ја­др­жа­ве­од­ви­ја­ла­на­ра­чун­не­раз­ви­је­ног­ци­вил­ног­дру­штва,­па­се­ни­по­ку­шај­из­град­ње­ко­лек­тив­ног­иден­ти­те­та­и­кул­тур­не­ре­пре­зен­та­ци­је­ни­је­одр­жао.­От­пор­мо­дер­ни­за­ци­ји­у­том­сми­слу­пред­ста­вљао­је­уко­ре­ње­ни­тра­ди­ци­о­на­ли­зам13­ко­ји­је,­иа­ко­ге­не­ра­тор­та­да­шњих­по­ли­тич­ких­про­ме­на,­по­стао­фак­тор­ре­зи­стен­ци­је­на­исте.­Из­јед­на­че­ње­пој­ма­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­са­по­ли­тич­ким­мен­та­ли­те­том­ука­зу­је­да­је­па­сив­ни­тра­ди­ци­о­нал­ни­мен­та­ли­тет­пред­ста­вљао­ве­ли­ку­пре­пре­ку­у­фор­ми­ра­њу­мо­дер­ног­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­ко­ји­де­лу­је­ино­ва­тив­но­и­ко­ји­има­спо­соб­ност­вла­сти­те­пер­цеп­ци­је­по­ли­тич­ког,­што­је­је­дан­од­глав­них­усло­ва­за­сти­ца­ње­не­за­ви­сно­сти.­

13­У­са­вре­ме­ној­по­ли­тич­кој­те­о­ри­ји­раз­ли­ку­ју­се­два­ти­па­тра­ди­ци­о­на­ли­зма:­ис­тру­мен­тал­ни­ко­ји­пру­жа­ма­ње­от­по­ре­мо­дер­ни­за­ци­ји­и­кон­су­ма­тор­ни­ко­ји­де­лу­је­кон­тра­про­дук­тив­но­са­сна­жним­упо­ри­штем­у­пле­мен­ским­оби­ча­ји­ма,­па­три­јар­хал­ној­струк­ту­ри,­де­ло­ва­њу­цр­кве­итд.­Што­је­уоч­љи­во­и­на­при­ме­ру­Ср­би­је­XIX­ве­ка.

Page 217: Култура у транзицији

407

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

Мо­дел­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Ср­би­је­­у­очи­ма­За­па­да

Пер­цеп­ци­ја­За­па­да­у­од­но­су­на­по­ли­тич­ке­про­ме­не­Ср­би­је­у­XIX­ве­ку,­као­и­да­на­шње­Ср­би­је­оста­ла­је­у­окви­ри­ма­ви­ђе­ња­Ср­ба­као­за­тво­ре­них,­па­сив­них,­без­спо­соб­но­сти­ме­ња­ња­и­ан­га­жо­ва­ња,­као­и­кон­тро­ле­у­дру­штве­ним­зби­ва­њи­ма.­На­срп­ском­ при­ме­ру­ илу­стра­тив­на­ је­ ме­то­до­ло­шка­ на­по­ме­на­Е.­Хоб­сба­у­ма:­На­ро­ди­са­из­ра­зи­ти­јом­пле­мен­ском­све­шћу,­па­три­јар­хал­ном­кул­ту­ром,­и­при­ми­тив­ни­јим­на­чи­ном­при­вре­ђи­ва­ња­ис­по­ља­ва­ли­су­сра­змер­но­ве­ћи­от­пор­на­ме­та­њу­мо­дер­не­ др­жа­ве,­ па­ би­ла­ она­ и­ на­ци­о­нал­ног­ ка­рак­те­ра.14­По­ли­тич­ка­ тран­сфор­ма­ци­ја­ си­сте­ма­ ни­је­ би­ла­ уте­ме­ље­на­за­јед­но­са­со­ци­јал­ном­и­кул­тур­ном­тран­сфор­ма­ци­јом­Ср­би­је,­та­ко­да­ства­ра­ње­мо­дер­ног­ти­па­по­ли­тич­ког­упра­вља­ња,­ус­по­ста­вља­ња­на­ци­о­нал­не­др­жа­ве­и­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­ни­ка­да­ни­је­до­ве­ден­до­кра­ја.­По­ли­тич­ка­мо­дер­ни­за­ци­ја­ко­ја­ни­је­уса­гла­ше­на­са­по­ли­тич­ким­мен­та­ли­те­том­јед­ног­на­ро­да,­усло­ви­ла­је­не­рав­но­мер­ност­и­за­о­ста­ја­ње­у­дру­штве­ној­еман­ци­па­ци­ји­у­од­но­су­на­Евро­пу­и­до­ве­ла­до­по­нов­ног­ко­ло­ни­за­тор­ског­од­но­са­над­Ср­би­јом.­От­пор­ор­јен­тал­ној­кул­ту­ри­Ис­то­ка­при­хва­та­њем­мо­де­ла­кул­ту­ре­За­па­да­до­нео­ је­бри­са­ње­ јед­ног­ ко­ло­ни­за­тор­ског­ иден­ти­тет­ског­ обра­сца,­али­не­и­ус­по­ста­вља­ње­соп­стве­ног­иден­ти­те­та.­Пре­жи­ве­ли­си­стем­ со­ци­јал­них­ од­но­са,­ иден­ти­те­та­ и­ кул­ту­ре­ из­ пе­ри­о­да­ тур­ске­оку­па­ци­је,­ узро­ко­вао­ је­да­до­ми­на­ци­ја­раз­ви­је­них­зе­ма­ља­ни­је­би­ла­усме­ре­на­на­то­да­се­Ср­би­ја­укљу­чи­у­мо­дер­не­европ­ске­то­ко­ве,­већ­да­се­до­дат­но­мар­ги­на­ли­зу­је.­Иа­ко­је­ре­пре­зен­та­циј­ска­­­на­ци­о­нал­на­и­кул­тур­на­схе­ма­би­ла­тран­сфор­ми­са­на­у­скла­ду­са­вла­да­ју­ћим­европ­ским­ме­ри­ли­ма,­не­про­ме­ње­на­со­ци­јал­на­струк­ту­ра­усло­ви­ла­је­одр­жа­ње­иде­о­ло­ги­је­ста­ту­са­кво­од­стра­не­до­ми­нант­ног­цен­тра15­пре­ма­Ср­би­ји.­Го­ди­на­1848.­по­зна­та­по­та­ла­су­ре­во­лу­ци­ја­у­чи­та­вој­ Евро­пи­ сма­тра­ се­ по­ли­тич­ком,­ еко­ном­ском­ и­ кул­тур­ном­пре­крет­ни­цом.­Та­да­је­и­по­че­ло­интен­зив­ни­је­ин­те­ре­со­ва­ње­ За­пад­не­ кул­ту­ре­ за­Бал­кан­и­Ср­бе16.­Упо­ре­до­ са­Ру­си­јом­на­Ис­то­ку,­За­пад­Евро­пе­је­сво­јим­упли­ви­ма­у­ло­кал­ну­кул­ту­ру­ду­го­одр­жа­вао­свој­мо­но­пол,­бо­ре­ћи­се­на­тај­на­чин­за­по­ли­тич­ку­и­ду­хов­ну­пре­власт­над­овом­те­ри­то­ри­јом­Бал­ка­на.­На­кон­1878.­године.­И­Бер­лин­ског­кон­гре­са,­ка­

14­Хоб­сба­ум,­ Е.­ (1996)­ На­ци­је­ и­ на­ци­о­на­ли­зам­ од­ 1780;­ про­грам,­ мит,­ствар­ност,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

15­У­слу­ча­ју­XIX­ве­ков­не­Ср­би­је­од­но­си­се­пре­све­га­на­Ау­стри­ју­и­Не­мач­ку.

16­Ме­ђу­њи­ма­и­нај­ве­ћи­не­мач­ки­фи­ло­зо­фи,­фи­ло­ло­зи,­пи­сци­и­исто­ри­ча­ри­тог­вре­ме­на:­Хер­дер,­бра­ћа­Грим,­фон­Хум­болт,­Ге­те,­Штиглиц,­Ран­ке,­Ка­нитз,­итд.

Page 218: Култура у транзицији

408

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

да­је­Ср­би­ја­­до­би­ла­осло­бо­ђе­ње­од­ва­зал­ског­од­но­са­пре­ма­Тур­ској,­ ја­ча­ње­и­пре­ра­спо­де­ла­но­вих­цен­та­ра­мо­ћи­ути­че­на­још­ја­че­ства­ра­ње­хи­брид­ног­кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Бал­ка­на.­На­ци­о­нал­ни­по­кре­ти­ко­ји­су­на­За­па­ду­де­ло­ва­ли­у­XIX­ве­ку­ока­рак­те­ри­са­ни­су­као­ли­бе­рал­ни­и­без­о­па­сни,­а­Ис­точ­ни­тј.­Бал­кан­ски­као­зло­ћуд­ни­и­опа­с­ни,­па­је­на­ци­о­на­ли­зам­на­Бал­ка­ну­­као­та­кав­све­до­да­нас­остао­у­окви­ри­ма­не­у­спе­шне,­не­до­вр­ше­не­и­не­при­хва­ће­не­иде­је,­пре­све­га­због­сво­је­ста­тич­но­сти­и­не­ко­му­ни­ка­тив­но­сти.­Ин­те­рес­Евро­пља­на­за­ дру­ге­ кул­ту­ре­ нај­пре­ је­ слу­жио­ упо­зна­ва­њу­ и­ кон­стру­и­са­њу­соп­стве­не.­На­сво­је­и­ту­ђе­ ­кул­ту­ро­ло­зи­су­гле­да­ли­кроз­ прин­цип­ опо­зи­ци­је­ над­моћ­но­сти­ и­ не­раз­ви­је­но­сти,­ а­за­тим,­под­ути­ца­јем­по­зи­ти­ви­зма,­ро­ман­ти­ча­ри­иде­а­ли­зу­ју­за­ми­сао­о­Бал­кан­ци­ма­као­из­у­ми­ру­ћим­от­ме­ним­ди­вља­ци­ма­(бар­ба­ро­ге­ни­ји­ма).­ Је­ди­ни­ од­го­вор­ на­ деветнаестовековни­кон­цепт­не­јед­на­ко­сти­на­ро­да­би­ла­је­те­о­ри­ја­пост­ко­ло­ни­јал­ног­дис­кур­са­ко­ја­је­на­гла­си­ла­ком­плек­сност­и­ин­те­лек­ту­ал­ну­јед­на­кост­кул­ту­ра.­Из­те­пер­спек­ти­ве­и­по­чи­ње­ис­тра­жи­ва­ње­ту­ђег­као­са­став­ног­де­ла­соп­стве­ног,­као­и­ре­кон­стру­и­са­ње­кон­цеп­та­ви­ђе­ња­бал­кан­ских­на­ро­да­и­кул­ту­ре.

Бал­кан­као­европ­ски­Ор­јент

У­срп­ској­кул­ту­ри­XIX­век­не­дво­сми­сле­но­се­осли­ка­ва­ути­цај­ до­ми­нант­не­ иде­о­ло­ги­је­ За­па­да­ над­ Бал­ка­ном,­ што­ је­ре­пре­зен­та­ци­ју­ вла­сти­тог­ иден­ти­те­та­ чи­ни­ло­ не­мо­гу­ћом.­Умет­нич­ку­ прак­су17­ ге­не­ри­са­ла­ је­ ко­ло­ни­за­тор­ска­ кул­ту­ра­пла­си­ра­њем­ сво­јих­ обра­за­ца­ и­ на­ме­та­њем­ естет­ских­ кри­те­ри­ју­ма.­У­кул­тур­ном­од­но­су­где­се­укр­шта­сво­је­и­ту­ђе,­

17­Ви­ђе­ну­као­про­из­вод­њу­сли­ка­кул­ту­ре,­пре­ма:­Е.­Са­ид,­Кул­ту­ра­и­Им­пе­ри­ја­ли­зам,­Бе­о­град­ски­круг,­Бе­о­град­2002.

Павел­Ђурковић,­­Милош­Обреновић­са­турбаном

Page 219: Култура у транзицији

409

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

по­сма­тра­ном­из­ко­ло­ни­јал­ног­дис­кур­са­као­не­јед­на­кост­из­ме­ђу­Ор­јен­та­ла­ца­ и­Ок­ци­де­на­та,­ме­ђу­де­ло­ва­ње­ ен­ти­те­та­усло­вље­но­је­фак­то­ри­ма­ко­је­дик­ти­ра­вла­да­ју­ћи­цен­тар­мо­ћи.­Ок­ци­дент,­као­су­ве­ре­ни­су­бјект­ко­ме­при­па­да­при­ви­ле­ги­ја­ про­из­во­ђе­ња­ ис­ка­за,­ за­сту­па­ Ор­јен­тал­ца.­ Ор­јен­та­лац­пре­ма­ то­ме­не­мо­же­да­про­из­во­ди­ сли­ку,­ тј.­ го­вор­о­ се­би,­бу­ду­ћи­да­је­Ор­јент­ви­ђен­са­мо­као­објект­фик­си­ран­у­до­ми­нант­ном­дис­кур­су­За­па­да.18­Умет­нич­ка­прак­са­ма­лог­Дру­гог­пру­жа­увид­у­мо­де­ле­упи­си­ва­ња­и­одр­жа­ња­мо­ћи­Ве­ли­ког­Дру­гог,­та­ко­да­сли­ке­ма­лог­Дру­гог­ви­ше­го­во­ре­о­сли­ци­Ве­ли­ког­Дру­гог­не­го­о­се­би­са­ми­ма.19

До­ми­нант­ни­дис­курс­европ­ских­цен­та­ра­мо­ћи,­спре­га­есте­ти­ке­и­по­ли­ти­ке,­ко­ја­се­огле­да­ла­у­мно­гим­тек­сто­ви­ма­кул­ту­ре­тог­вре­ме­на,­нај­у­оч­љи­ви­ја­је­у­ви­зу­ел­ној­ре­пре­зен­та­ци­ји­но­во­о­форм­ље­не­срп­ске­на­ци­је,­ко­ја­на­ме­сту­не­ка­да­шње­де­мон­стра­ци­је­хај­ду­чи­је­и­де­спо­ти­зма­по­чи­ње­да­при­ка­зу­је­гра­ђан­ство­и­де­мо­кра­ти­ју.

Ви­зу­ел­на­ре­пре­зен­та­ци­ја­­­есте­ти­ка­и­по­ли­ти­ка

Ве­ков­но­ бри­са­ње­ и­ по­ти­ски­ва­ње­ на­ци­о­нал­ног­ иден­ти­те­та­од­ стра­не­ ото­ман­ског­ ре­жи­ма­ го­то­во­ је­ уни­шти­ло­ про­цес­кул­тур­ног­ про­спе­ри­те­та­ срп­ске­ др­жа­ве,­ па­ је­ по­ред­ вој­не­оба­ве­зе­и­но­вих­по­ли­тич­ких­са­ве­за,­Ср­би­ја­по­ку­ша­ла­да­об­но­ви­ин­сти­ту­ци­је­ве­ре,­обра­зо­ва­ња­и­кул­ту­ре­и­умет­но­сти.­До­би­ја­њем­ха­ти­ше­ри­фа­1830.­го­ди­не­у­Ср­би­ји­на­ста­је­по­вољ­на­кли­ма­за­до­ла­зак­пи­сме­них­и­обра­зо­ва­них­Ср­ба­ко­ји­су­жи­ве­ли­ пре­ко­Са­ве­ и­Ду­на­ва­ и­ обра­зо­ва­ли­ се­ на­ За­па­ду.­По­ред­књи­жев­ни­ка,­учи­те­ља,­на­уч­ни­ка,­ ко­ји­по­ма­жу­у­про­све­ћи­ва­њу­на­ци­је­одав­но­за­о­ста­ле­за­све­том­и­осни­ва­ња­кул­тур­но­про­свет­них­ин­сти­ту­ци­ја,­у­Ср­би­ју­из­пре­ка­у­ве­ли­ком­бро­ју­до­ла­зе­и­сли­ка­ри­да­ове­ко­ве­че­ва­жна­исто­риј­ска­зби­ва­ња­и­на­сли­ка­ју­пр­ве­пор­тре­те­пред­став­ни­ка­вла­да­ју­ћег­дру­штве­ног­сло­ја.­На­спрам­не­у­јед­на­че­ног­стил­ског­и­те­мат­ског­окви­ра,­на­сли­ка­ма­деветнаестовековне­Ср­би­је­уоч­љи­ва­ је­те­ма­ти­за­ци­ја­и­ре­струк­ту­ри­ра­ње­иден­ти­те­та­кроз­не­га­тив­ну­сли­ку­Дру­гог­(Тур­ци­на­спрам­Ср­ба=Евро­пе)20,­као­и­уз­ди­за­ње­ло­кал­ног­су­ко­ба­до­уни­вер­зал­них­те­ма­(по­и­сто­ве­ће­ње­уста­на­ка­са­ве­ли­ким­европ­ским­ре­во­лу­ци­ја­ма).­По­

18­Пре­ма:­Са­ид,­Е.­(2002)­Кул­ту­ра­и­им­пе­ри­ја­ли­зам,­(пре­вео­Раст­ко­Јо­ва­но­вић),­Бе­о­град:­Бе­о­град­ски­круг

19­Исто.20­Нпр.­Тре­ну­так­ове­ко­ве­чен­на­сли­ци­Па­је­Јо­ва­но­ви­ћа,­Та­ков­ски­уста­нак,­

пред­ста­вља­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа­ са­ по­диг­ну­том­ за­ста­вом­ и­ кр­стом­ у­ча­су­ка­да­из­го­ва­ра­ле­ген­дар­ну­ре­че­ни­цу­„Ево­ме­не,­ето­вас,­рат­Тур­ци­ма”.

Page 220: Култура у транзицији

410

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

ку­ша­ва­ју­ћи­да­де­фи­ни­ше­свој­но­ви­на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет,­при­хва­та­ју­ћи­ све­што­ до­ла­зи­ од­ про­све­ће­ни­јих­ и­ ве­ли­ких­на­ро­да,­ Ср­би­ја­ гу­би­ уни­вер­зал­ни­ став­ при­ пре­по­зна­ва­њу­и­об­ли­ко­ва­њу­соп­стве­ног­на­чи­на­ви­зу­ел­не­ре­пре­зен­та­ци­је,­ка­ко­у­сва­ко­днев­ном­та­ко­и­у­умет­нич­ком­из­ра­зу.

Ути­ца­ји­у­ре­пре­зен­та­ци­ји­на­ци­о­нал­ног­идентите­та/­сту­ди­ја­слу­ча­ја:­­

пор­тре­ти­кне­за­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа

Те­мељ­но­про­у­ча­ва­ње­но­ве­срп­ске­гра­ђан­ске­и­вла­дар­ске­но­шње­не­раз­дво­ји­во­је­од­про­у­ча­ва­ња­ути­ца­ја­кул­ту­ре­дру­гих­на­ро­да.­Ис­точ­њач­ке,­ од­XIV­ ве­ка­ ка­да­ је­Ср­би­ја­ па­ла­ под­власт­ Ту­ра­ка,­ а­ за­тим­ на­ро­да­ ко­ји­ су­ ди­рект­но­ или­ ин­ди­рект­но­уче­ство­ва­ли­у­про­це­су­бор­бе­за­не­за­ви­сност­и­има­ли­сна­жан­ути­цај­на­осни­ва­ње­мо­дер­не­срп­ске­др­жа­ве21.­Ја­ча­ње­европ­ског­ути­ца­ја­у­свим­др­жав­ним­сег­мен­ти­ма­на­мет­ну­ло­ је­дра­стич­не­про­ме­не­у­кул­ту­ри­оде­ва­ња­као­ва­жном­де­лу­ре­пре­зен­та­ци­је­но­вог­иден­ти­те­та­на­ци­је.­Све­ду­бљим­учвр­шће­њем­и­про­жи­ма­њем­по­ли­тич­ких­и­кул­тур­них­од­но­са­ са­Угар­ском­ по­чет­ком­XIX­ ве­ка,­ срп­ске­ уни­фор­ме,­ као­и­гра­ђан­ско­оде­ло­по­при­ма­ју­спе­ци­фи­чан­об­лик­ме­ша­ви­не­два­ве­ли­ка­на­ро­да­–­Ту­ра­ка­и­Уга­ра.­Те­жња­да­се­рас­ки­не­са­ис­точ­њач­ком­тра­ди­ци­јом­и­окре­не­европ­ским­то­ко­ви­ма­нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја­је­у­пор­тре­ту,­ко­ји­се­као­жа­нр­у­срп­ском­сли­кар­ству­ро­дио­за­вре­ме­Пр­вог­срп­ског­устан­ка22.­Пор­тре­ти­исто­риј­ских­лич­но­си­до­при­но­си­ли­су­ја­ча­њу­осло­бо­ди­лач­ког­ду­ха­и­на­ци­о­нал­не­све­сти.­Осим­њих­сли­ка­ју­се­ис­так­

21­Гр­ка,­Ру­са,­Ма­ђа­ра,­Ау­стри­ја­на­ца,­Не­ма­ца­и­Фран­цу­за.22­Ка­да­на­ста­ју­пор­тре­ти­Ка­ра­ђор­ђа,­ис­так­ну­тих­вој­во­да­и­уста­ни­ка.

Непознати­аутор,­­Милош­Обреновић

Page 221: Култура у транзицији

411

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

ну­ти­успе­шни­по­је­дин­ци,­пред­став­ни­ци­ гра­ђан­ске­кла­се23,­ко­ји­су­же­ле­ли­да­ис­так­ну­свој­но­во­сте­че­ни­дру­штве­ни­по­ло­жај­ и­ ове­ко­ве­че­ га­ за­ по­том­ство,­ по­ узо­ру­ на­ за­пад­но­е­вроп­ску­ гра­ђан­ску­ кла­су.­ По­ти­ску­ју­ћи­ за­ста­ре­ле­ зо­гра­фе­сли­ка­ри­ сти­жу­из­Вој­во­ди­не,­ до­но­се­ћи­ ак­ту­ел­не­ сти­ло­ве24­углав­ном­из­Пе­ште­и­Бе­ча.­По­сле­Дру­гог­ срп­ског­устан­ка­све­је­ви­ше­сли­ка­ра­шко­ло­ва­них­у­Евро­пи,­да­би­у­тре­ћој­де­це­ни­ји­XIX­ве­ка­пор­тре­ти­са­ње­би­ло­ма­сов­на­по­ја­ва.­То­ни­је­за­о­би­шло­ни­ко­на­ке­кне­за­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа­у­Кра­гу­јев­цу­и­Бе­о­гра­ду,­а­и­ње­го­вог­бра­та­Јо­ва­на­у­Чач­ку­и­Је­вре­ма­у­Шап­цу,­ко­ји­зи­до­ве­бо­га­то­укра­ша­ва­ју­сво­јим­пор­тре­ти­ма,­опо­на­ша­ју­ћи­дру­ге­европ­ске­вла­да­ре.

Оде­ло­срп­ских­вла­да­ра­при­ка­за­но­на­пор­тре­ти­ма­умет­ни­ка­XIX­ве­ка25­ма­да­на­пр­ви­по­глед­ода­је­ути­сак­све­ча­ног,­мо­дер­ног­и­европ­ског,­пред­ста­вља­ме­ша­ви­ну­раз­ли­чи­тих­мод­них­сти­ло­ва­и­епо­ха.­Од­еле­ме­на­та­тур­ске­но­шње,­ко­ја­пра­ти­срп­ски­ко­стим­све­до­пр­ве­по­ло­ви­не­XX­ве­ка,­пре­ко­ути­ца­ја­Ма­ђар­ске­ко­ја­оста­је­уко­ре­ње­на­по­себ­но­у­на­чи­ну­оде­ва­ња­ви­шег­сло­ја­дру­штва­још­од­пе­ри­о­да­Се­о­ба,­до­то­тал­ног­ме­ша­ња­ау­стриј­ске­и­ру­ске­др­жав­нич­ке­одо­ре­у­ре­пре­зен­та­ци­ји­вла­да­ра.­

Ба­лан­си­ра­ње­из­ме­ђу­Ис­то­ка­и­За­па­да,­кроз­че­сто­сме­њи­ва­ње­и­за­о­кре­те­др­жав­не­по­ли­ти­ке­пре­ма­ак­ту­ел­ним­цен­три­ма­мо­ћи­мо­же­се­нај­у­пе­ча­тљи­ви­је­по­сма­тра­ти­кроз­тран­сфор­ма­ци­ју­ у­ ви­зу­ел­ној­ ре­пре­зен­та­ци­ји­ срп­ске­на­ци­је,­ на­при­ме­ру­број­них­пор­тре­та­кне­за­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа26­(са­на­гла­ском­ на­ одва­ја­њу­ исто­риј­ског­ ко­сти­ма,­ од­ ро­ман­тич­не­ле­ген­де).­Пу­то­пи­сац­Јо­а­ким­Ву­јић­опи­су­ју­ћи­Ми­ло­шев­ко­нак­у­Кра­гу­јев­цу­по­ми­ње­со­бу­са­из­о­бра­же­ни­ји­ма­­са­го­спо­да­ре­вим­пор­тре­том­у­це­лој­фи­гу­ри­и­­пе­чат­ним­пор­тре­ти­ма­два­на­ест­ру­ских­им­пе­ра­то­ра.­По­ред­њих,­ру­ског­по­сла­ни­ка­на­пор­ти­Г.­А.­Стро­га­но­ва­и­вој­ско­во­ђе­гро­фа­П.­Х.­Вит­хен­штај­на­(ко­ји­се­ис­та­као­у­бор­би­про­тив­На­по­ле­о­на),­за­тим­тур­ског­ сул­та­на­ Мах­му­та­ II­ и­ На­по­ле­о­на­ Бо­на­пар­те,­ по­вла­че­ћи­на­тај­на­чин­па­ра­ле­лу­и­ве­ли­ча­ју­ћи­бор­бу­срп­ских­уста­ни­ка.­По­пре­по­ру­ци­Ву­ка­Ка­ра­џи­ћа,­ко­ји­је­у­то­вре­ме­гра­дио­ ја­ке­ кул­ту­рне­ ве­зе­ са­ За­па­дом,­ кнез­Ми­лош­Обре­но­вић­ор­га­ни­зу­је­до­ла­зак­ сли­ка­ра­Па­ве­ла­Ђур­ко­ви­ћа,­ко­ји­сти­же­из­Зе­му­на­у­Кра­гу­је­вац­кра­јем­де­цем­бра­1923.­го­ди­не­са­за­дат­ком­да­на­сли­ка­вла­да­ра­и­чла­но­ве­ње­го­ве­по­ро­ди­це.­

23­Тр­гов­ци,­чи­нов­ни­ци,­цр­кве­ни­ве­ли­ко­до­стој­ни­ци24­Ба­ро­ка,­би­дер­ма­је­ра,­кла­си­ци­зма­и­ро­ман­ти­зма25­Урош­Кне­же­вић,­Па­вел­Ђур­ко­вић,­Јеф­ти­ми­је­По­по­вић,­Ге­ор­ги­је­Ба­ка­ло­

вић,­Ка­та­ри­на­Ива­но­вић,­Ни­ко­ла­Алек­сић,­Ђор­ђе­Кр­стић­итд.26­То­ком­обе­ње­го­ве­вла­да­ви­не­(1815­1839)­и­(1858­1860).

Page 222: Култура у транзицији

412

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

Кне­жев­пор­трет­са­тур­ба­ном­био­је­за­вр­шен­већ­19.­Ја­ну­а­ра.­Сле­ди­Ми­ло­шев­пор­трет­са­фе­сом­и­пор­трет­вла­да­ра­у­це­лој­фи­гу­ри,­ко­ји­на­жа­лост­ни­је­са­чу­ван.­Та­ко­ђе­по­пре­по­ру­ци­Ву­ка­Ка­ра­џи­ћа,­ 1824.­ го­ди­не­из­Вр­шца­у­Кра­гу­је­вац­и­По­жа­ре­вац­до­ла­зи­сли­кар­Ак­сен­ти­је­Јак­шић,­ко­ји­сли­ка­кне­жев­пор­трет­из­мла­ђих­да­на.­При­ли­ком­про­гла­ше­ња­ха­ти­ше­ри­фа­из­ 1930.­ го­ди­не,­ ка­ко­ би­фа­сци­ни­рао­ јав­ност,­кнез­Ми­лош­на­ре­дио­је­да­се­ње­му­и­сви­ти­са­ши­је­цр­ве­на­уни­фор­ма­са­мно­штвом­де­ко­ра­тив­них­укра­са.­Ста­ра­срп­ска­но­шња,­ка­ко­ју­је­кр­стио­сам­кнез,­нај­ви­ше­је­под­се­ћа­ла­на­но­шњу­ма­ђар­ских­маг­на­та,­што­су­и­за­бе­ле­жи­ли­та­да­шњи­гра­фи­ча­ри­ и­пу­то­пи­сци27.­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа­ пор­тре­ти­са­ли­су­по­том­Урош­Кне­зе­вић­(1835),­Јеф­ти­ми­је­По­по­вић,­мо­лер­ беч­ке­реч­ки,­ Ђу­ра­ Јак­шић­ као­ пред­став­ник­ срп­ског­ро­ман­ти­зма­и­Мо­риц­Д.­Да­фин­гер­(1848),­је­дан­од­нај­ве­ћих­пор­тре­ти­ста­и­ми­ни­ја­ту­ри­ста­на­беч­ком­дво­ру.­Пре­ко­кне­же­вих­ пор­тре­та­ мо­же­ се­ пра­ти­ти­ ње­го­ва­ тран­сфор­ма­ци­ја­од­по­бу­ње­ног­уста­ни­ка,­де­ли­је28,­су­ро­вог­на­род­ног­во­ђе,­до­вла­да­ра­евро­пеј­ског­ко­ва.­Кнез­Ми­лош­пред­ста­вљен­је­пр­во­као­мла­дић­из­на­ро­да,­ здрав,­сна­жан,­ми­ши­ћав,­пле­ћат,­јед­но­став­но­оде­вен,­са­цр­ве­ним­фе­сом­на­гла­ви­ко­ји­је­део­тра­ди­ци­о­нал­не­но­шње.­Па­вел­Ђур­ко­вић­за­тим­сли­ка­Ми­ло­ша­као­му­дрог­пре­го­ва­ра­ча­ко­ји­тра­жи­на­кло­ност­Пор­те­и­тур­ском­оде­ћом­ука­зу­је­на­сво­ј­ва­зал­ни­оданс.­Гор­ња­ха­љи­на­је­ћу­рак­опер­ва­жен­кр­зном,­до­те­ла­је­бо­га­та­де­зе­ни­ра­на­оде­ћа­у­ви­ше­сло­је­ва,­ а­на­ гла­ви­ је­ ве­ли­ки,­бо­га­то­на­бран­тур­ски­тур­бан,­са­цвет­ним­мо­ти­вом.­Ов­де­се­ви­ди­Ми­ло­ше­ва­еко­ном­ска­сна­га,­али­и­смер­но­при­зна­ње­тур­ске­вла­сти.­Вр­ло­бр­зо­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа­пор­тре­ти­ше­Урош­Кне­же­вић,­ сли­кар­из­Срем­ских­Кар­ло­ва­ца,­по­знат­као­пор­тре­ти­ста­ве­ћи­не­срп­ских­уста­ни­ка.­Та­да­на­ста­је­пр­ви­Ми­ло­шев­пор­трет,­стро­гог­и­си­гур­ног­из­гле­да,­као­европ­ског­вла­да­ра­у­вој­ној­уни­фор­ми.­Та­ко­се­тур­ски­ва­зал­по­сле­јед­не­де­це­ни­је­тран­сфор­ми­сао­у­европ­ског­во­ђу.­Оде­вен­је­у­цр­ни­уза­ни­мун­дир­ опа­сан­ у­ стру­ку,­ са­ злат­ним­ епо­ле­та­ма­ и­ ви­со­ком­ја­ком,­са­кр­стом­ис­под­гр­ла­и­лен­том­са­зве­здом.­На­де­сној­ру­ци­су­му­два­ве­ли­ка­пр­сте­на­и­сви­так,­тј.­до­би­је­ни­ха­ти­ше­риф.­По­на­руџ­би­ни­ау­стриј­ског­кне­за­Ме­тер­ни­ка,­Мо­риц­

27­Пре­ма:­Ва­сић,­П.­(1958)­Стра­ни­ути­ца­ји­у­срп­ској­но­шњи,­Збор­ник­му­зе­ја­при­ме­ње­них­умет­но­сти­бр.­3­4,­Бе­о­град:­Му­зеј­при­ме­ње­не­умет­но­сти,­стр.­7­28.

28­Тур.­де­ли­што­зна­чи­лу­да­ци.­Ита­ли­јан­ски­пу­то­пи­сац­Пи­га­фе­та­опи­су­ју­ћи­ма­ђар­ску­ко­њи­цу­из­тог­пе­ри­о­да­на­во­ди:­„Из­Угар­ске­је­би­ло­4500­ко­ња­ни­ка­ко­ји­су­има­ли­шти­то­ве,­ка­ци­ге,­ко­пља,­ши­ља­сте­ма­че­ве...Ме­ђу­ти­м­би­ло­их­је­ко­ји­су­има­ли­на­пле­ћима­нај­ве­ћа­ор­ло­ва­кри­ла,­а­пре­ко­ра­ме­на­оклоп­од­ко­же­ме­ђе­да­и­дру­ге­звје­ра­ди,­да­се­пре­тво­ре­у­што­ужа­сни­је­стра­ши­ло”.­Пре­ма:­Скер­лић,­Ј.­(1923)­Срп­ска­књи­жев­ност­у­XVI­II­ве­ку,­Бе­о­град,­стр.­11.

Page 223: Култура у транзицији

413

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

Д.­ Да­фин­гер­ пор­тре­ти­ше­ Ми­ло­ша­ Обре­но­ви­ћа­ за­ ње­го­ву­ко­лек­ци­ју­ вла­дар­ских­ пор­тре­та­ из­ 1848.­ го­ди­не.­ Исти­ ау­тор­по­на­руџ­би­ни­кне­за­Ми­ло­ша,­ као­кне­за­у­ аб­ди­ка­ци­ји,­на­сли­као­ је­ ре­пре­зен­та­тив­ни­ пор­трет­ у­ цр­ве­ној­ ма­ђар­ској­ати­ли­ украше­ној­ злат­ним­ гај­та­ни­ма,­ са­ цр­ном­ лен­том­ на­ко­јој­је­ме­да­љон­са­ли­ком­пре­ми­ну­лог­си­на­Ми­ла­на­и­до­би­је­ним­од­ли­ко­ва­њи­ма.­У­де­сној­ру­ци­му­је­кр­зне­ни­кал­пак,­а­у­ле­вој­са­бља­ко­ју­ко­ју­је­до­био­од­срп­ског­на­ро­да­на­дан­до­но­ше­ња­Сре­тењ­ског­ уста­ва­ 1835.­ го­ди­не.­Са­бљу­ ко­ја­ је­за­пра­во­то­феј­но­оруж­је­при­др­жа­ва­ски­ну­том­бе­лом­ру­ка­ви­цом,­ко­ја­ука­зу­је­на­ње­го­ву­чи­сто­ту­и­ми­ро­љу­би­ву­по­ли­ти­ку.­Ви­ди­се­да­Ми­лош­са­мо­на­пор­тре­ту­од­Уро­ша­Кне­же­ви­ћа­има­пр­сте­ње,­што­за­пра­во­по­ка­зу­је­ње­го­ву­скром­ност­иа­ко­је­био­је­дан­од­нај­бо­га­ти­јих­љу­ди­у­Евро­пи.­Ни­је­же­лео­да­иза­зи­ва­гнев­на­ро­да­и­екс­по­ни­ра­сво­је­бо­гат­ство.­По­зна­та­је­са­мо­јед­на­на­руџ­би­на­злат­ног­на­ки­та­у­Бе­чу­пред­крај­ње­го­ве­влада­ви­не.­

Кнез­Ми­лош­Обре­но­вић­сма­тра­се­за­чет­ни­ком­кул­тур­не­об­но­ве­ Ср­би­је­ у­ вре­ме­ сти­ца­ња­ не­за­ви­сно­сти­ и­ фор­ми­ра­ња­срп­ске­др­жа­ве.­Об­на­вља­ју­ћи­мла­ду­кне­же­ви­ну,­иа­ко­не­ук,­под­сти­цао­је­умет­ни­ке,­за­ду­жби­на­ре­и­гра­ди­те­ље­и­сам­се,­тра­ди­ци­о­нал­но­опре­де­љен,­из­ра­зи­то­за­ла­гао­за­про­цес­ме­ња­ња­ ис­точ­њач­ких­ на­ви­ка,­ сти­ло­ва­ и­ схва­та­ња­ у­ срп­ском­дру­штву­ и­ кул­ту­ри.­ Ка­ко­ би­ ја­сно­ одво­ји­ла­ се­бе­ од­ не­га­тив­не­сли­ке­Дру­гог29,­тј.­Тур­ске,­др­жав­на,­вер­ска­и­кул­тур­на­ели­та­Ср­би­је­при­кла­ња­ла­се­ути­ца­ју­др­жав­ног­и­кул­тур­ног­

29­Пре­ма:­Хоб­сба­ум,­Е.­(2011)­Из­ми­шља­ње­тра­ди­ци­је,­Бе­о­град.­Не­га­тив­на­сли­ка­Дру­гог­пост­мо­дер­ни­по­јам­ко­ји­се­од­но­си­на­се­лек­ци­ју­и­ре­пе­ти­ци­ју­мо­ме­на­та­ко­ји­ус­по­ста­вља­ју­иден­ти­тет­на­ци­је;­брен­ди­ра­ње­на­ци­је.

Мориц­Дафингер,­­Милош­Обреновић

Page 224: Култура у транзицији

414

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

мо­де­ла­За­па­да.­Про­же­ти­иде­јом­о­на­ци­о­нал­ној­иден­ти­фи­ка­ци­ји­и­ор­јен­та­ци­ји­Ср­би­је,­ди­на­сти­ја­Обре­но­ви­ћа,­на­че­лу­са­та­да­шњим­кне­зом­Ми­ло­шем­Обре­но­ви­ћем,­срп­ски­држав­ни­ци­и­уче­ни­љу­ди,­тра­ди­ци­о­нал­ној­но­шњи­при­до­да­ју­све­ви­ше­стра­них­еле­ме­на­та30.­Вој­на­и­вла­дар­ска­уни­форма,­че­сто­при­ка­зи­ва­на­на­пор­тре­ти­ма31,­ба­кро­ре­зи­ма­и­гра­фи­ка­ма­из­XIX­ве­ка,­све­до­чи­о­ди­рект­ном­ути­ца­ју­за­пад­но­е­вроп­ског­мо­де­ла­оде­ва­ња­и­по­ли­тич­ких­при­ли­ка­у­Ср­би­ји.

За­кљу­чак

Кул­тур­но­исто­риј­ско­на­сле­ђе­обре­но­ви­ћев­ске­Ср­би­је­и­про­цес­мо­дер­ни­за­ци­је­пре­ки­да­но­је­у­ви­ше­на­вра­та,­сме­њи­ва­њем­ вла­да­ра­ и­ ме­ња­њем­ спољ­не­ по­ли­ти­ке,­ као­ и­ бур­ним­про­ме­на­ма­на­ге­о­по­ли­тич­кој­сце­ни­Евро­пе.­Про­цес­мо­дер­ни­за­ци­је­и­евро­пе­и­за­ци­је­Ср­би­је­тра­је­већ­пу­на­два­ве­ка,­а­ње­ни­ то­ко­ви­ од­ мар­ги­нал­не­ ка­ су­ве­ре­ној­ др­жа­ви­ пу­ни­ су­оспо­ра­ва­ња­ и­ кон­тра­мо­дер­ни­за­циј­ских­ уда­ра.­Мо­дер­ни­за­ци­ја­ Ср­би­је­ XIX­ ве­ка,­ под­стак­ну­та­ сна­жним­ ро­ман­ти­чар­ским­ европ­ским­иде­ја­ма­и­на­сле­ђем­про­све­ти­тељ­ства,­ од­ви­ја­ла­се­као­бор­ба­за­кон­сти­ту­и­са­ње­не­за­ви­сне­на­ци­о­нал­не­др­жа­ве­ и­ њен­ пре­о­бра­жај­ у­ мо­дер­но,­ гра­ђан­ско­ дру­штво.­По­сма­тра­но­из­кон­тек­ста­бал­кан­ског­кул­тур­ног­ми­љеа,­ови­про­це­си­мо­гу­се­ту­ма­чи­ти­и­као­де­фи­ци­ти­вла­сти­тог­иден­ти­те­та.­Пре­по­род­на­ци­о­нал­ног­иден­ти­те­та­тр­пео­је­про­ме­не­ко­је­су­га­по­ти­ски­ва­ле­и­бри­са­ле,­по­твр­ђу­ју­ћи­ве­чи­ти­од­нос­­ма­лих­ на­спрам­ ве­ли­ких­ Дру­гих,­ мар­ги­не­ пре­ма­ им­пе­ри­ји.­Ме­ђу­те­о­ре­ти­ча­ри­ма­ко­ји­су­се­ба­ви­ли­дру­штве­ним­раз­во­јем­и­по­ли­тич­ком­мо­дер­ни­за­ци­јом­рас­про­стра­ње­но­ је­ми­шље­ње­да­је­Бал­кан­по­чео­да­гу­би­свој­иден­ти­тет­оног­тре­нут­ка­ка­да­је­по­чео­да­се­евро­пе­и­зу­је.­Та­ква­ста­но­ви­шта­ја­сно­ука­зу­ју­на­ње­го­ву­раз­ли­чи­тост­у­од­но­су­на­Евро­пу.­По­грд­но­зна­че­ње­ко­је­ је­Бал­кан­сте­као­на­кон­не­до­вр­ше­ног­про­це­са­мо­дер­ни­за­ци­је­за­по­че­тог­у­XIX­ве­ку­узро­ко­вао­је­да­Бал­кан­по­ста­не­ме­та­фо­ра­ за­не­што­агре­сив­но,­не­то­ле­рант­но,­бар­бар­ско,­по­лу­звер­ско,­по­лу­ци­ви­ли­зо­ва­но,­по­лу­о­ри­јен­тал­но32,­што­је­пред­ста­вљао­и­пре­по­чет­ка­про­це­са­по­за­пад­њи­ва­ња,­тј.­евро­пе­и­за­ци­је.­Ова­кав­при­ступ­у­сво­јој­оп­шир­ној­сту­ди­ји­Има­ги­нар­ни­ Бал­кан­ сна­жно­ кри­ти­ку­је­М.­ То­до­ро­ва,­ ис­ти­чу­ћи­да,­иа­ко­кул­ту­ра­Бал­ка­на­умно­го­ме­пред­ста­вља­Ото­

30­Тра­ди­ци­о­нал­не­до­ла­ме­укра­ша­ва­ју­се­сре­бр­ним­ши­ри­ти­ма­и­гај­та­ни­ма,­уво­ди­се­ати­ла,­уза­не­чак­ши­ре­и­крат­ке­чи­зме,­а­фес­би­ва­за­ме­њен­ма­ђар­ским­кло­бу­ци­ма­и­кал­па­ци­ма­са­бо­га­тим­укра­си­ма,­на­ки­том,­каткад­и­лен­том­пре­ко­гру­ди.

31­Но­же­ви,­ку­бу­ре­и­са­бље,­ко­је­су­ра­ни­је­кра­си­ле­по­ја­се­ве­срп­ских­вла­да­ра­и­вој­ско­во­ђа­за­ме­њу­ју­се­крат­ким­са­бља­ма­или­еле­гант­ним­ма­че­ви­ма­по­узо­ру­на­Угар­ске.

32­Пре­ма:­То­до­ро­ва,­М.­(1999)­Има­ги­нар­ни­Бал­кан,­Бе­о­град

Page 225: Култура у транзицији

415

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

ман­ско­на­сле­ђе,­но­си­са­со­бом­и­по­зи­тив­ну­ме­та­фо­ру­ко­ја­ин­спи­ри­ше­За­пад­на­сло­бо­до­љу­бље,­хра­брост,­по­нос­и­не­за­ви­сност.­Пре­ма­ре­чи­ма­То­до­ро­ве,­Бал­кан­због­то­га­ни­је­ни­бо­љи­ни­го­ри­од­остат­ка­све­та.­

Умет­ност­ деветнаестовековне­ Ср­би­је,­ као­ део­ кул­тур­ног­иден­ти­те­та­Бал­ка­на,­фор­ми­ра­ла­се­кроз­ме­ђу­од­нос­број­них­исто­риј­ских­ ути­ца­ја.­ Хи­брид­ност­ бал­кан­ског­ иден­ти­те­та­уоч­љи­ва­на­пор­тре­ти­ма­вла­сто­др­жа­ца­тог­вре­ме­на­ја­сно­све­до­чи­о­дру­штве­но­исто­риј­ским­при­ли­ка­ма­и­ни­кад­до­вр­ше­ном­ про­це­су­ тран­сфор­ма­ци­је­ Ср­би­је­ у­ су­ве­ре­ну­ европ­ску­др­жа­ву.­ Та­ко­ђе­ он­ све­до­чи­ о­ кул­ту­рал­ном­ им­пе­ри­ја­ли­зму­ко­ји­ко­ло­ни­за­тор­ска­кул­ту­ра­За­па­да­ге­не­ри­ше­пла­си­ра­њем­сво­јих­обра­за­ца,­де­ло­ва­ња­и­по­јав­но­сти,­са­ци­љем­одр­жа­ња­хе­ге­мо­ни­је­и­по­ли­тич­ке­над­мо­ћи­цен­тра.­Ми­сао­Е.­Са­и­да­о­одр­жа­њу­ста­ту­са­кво­ (у­по­ли­тич­ком,­ еко­ном­ском,­на­ци­о­нал­ном,­кул­тур­ном,­ре­ли­гиј­ском,­пси­хо­ло­шком,­ин­те­лек­ту­ал­ном­и­естет­ском­ступ­њу­раз­во­ја­ма­лог­Дру­гог),­ко­ја­но­си­иде­ју­уни­вер­за­ли­зма,­као­ефек­та­мо­ћи­до­ми­нант­ног­цен­тра,­бли­ска­ је­ми­сли­Све­то­за­ра­Мар­ко­ви­ћа­ да­ се­Ср­би­ стал­но­вр­те­у­јед­ном­ко­ло­вра­ту.­Естет­ски­про­стор­ко­ји­је­за­у­зи­мао­европ­ски­ са­др­жај­у­ срп­ском­сли­кар­ству­XIX­ве­ка,­ са­мо­ је­ре­флекс­ ор­јен­тал­ца­ за­ са­мо­о­др­жа­њем­ у­ окви­ру­ на­мет­ну­тих,­ хе­ге­мо­них­ естет­ских­ кри­те­ри­ју­ма­ за­пад­но­е­вроп­ске­импе­ри­је.

Ни­кад­ за­вр­ше­ни­ про­цес­ мо­дер­ни­за­ци­је­ усло­вио­ је­ пер­ма­нент­ну­нео­д­ре­ђе­ност­са­вре­ме­не­кул­ту­не­по­ли­ти­ке,­јер­се­у­не­ста­би­ном­пе­ри­о­ду­тран­зи­ци­је,­са­ко­јом­се­по­себ­но­су­о­ча­ва­ наш­на­ци­о­нал­ни­и­ кул­тур­ни­иден­ти­тет,­ још­увек­ опре­де­љу­је­мо­ из­ме­ђу­ тра­ди­ци­о­на­ли­зма­ и­ гло­бал­не­ кул­ту­ре,­при­том­до­дат­но­на­гла­ша­ва­ју­ћи­раз­ли­ке­и­кон­тра­вер­зе,­а­не­

Непознати­аутор,­­Милош­Обреновић

Page 226: Култура у транзицији

416

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

ства­ра­ју­ћи­по­ље­сло­бод­не­кул­тур­не­флук­ту­ра­ци­је.­Јер,­наш­на­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет­не­раз­дво­јив­ је­од­по­и­ма­ња­кул­ту­ре­Бал­ка­на­ чи­ја­ је­ па­ра­диг­ма­ упра­во­ про­жи­ма­ње,­ пре­ла­ма­ње­и­ ци­ви­ли­за­циј­ски­ кон­траст.­ Кул­тур­на­ по­ли­ти­ка­ да­на­шњи­це­тре­ба­ло­би­да­учи­ни­ви­дљи­вим­бо­гат­ство­ра­зно­ли­ко­сти,­као­ сво­је­вр­сног­ кон­тра­пунк­та­ у­ свим­ обла­сти­ма­ дру­штве­но/кул­тур­не­де­лат­но­сти,­и­да­у­то­ме­пре­по­зна­свој­нај­ја­чи­потенци­јал­ка­ко­би­на­пу­ту­ тран­зи­ци­је­из­бе­гла­ин­фе­ри­ор­ност­у­пре­по­зна­ва­њу­или­пак­соп­стве­ну­ин­ди­фе­рент­ност­у­про­из­во­ђе­њу,­пре­зен­то­ва­њу­и­очу­ва­њу­кул­тур­ног­бла­га.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

Де­спо­то­вић,­Љ.­(2008)­Срп­ска­по­ли­тич­ка­мо­дер­на:­Ср­би­ја­у­про­це­си­ма­по­ли­тич­ке­мо­дер­ни­за­ци­је­19.­ве­ка,­Бе­о­град:­Сти­лос­

Гел­нер,­Е.­(1997)­На­ци­је­и­на­ци­о­на­ли­зам,­Но­ви­Сад:­Ма­ти­ца­Срп­ска

Хоб­сба­ум,­Е.­(2011)­Из­ми­шља­ње­тра­ди­ци­је,­Бе­о­град

Хоб­сба­ум,­Е.­(1996)­На­ци­је­и­на­ци­о­на­ли­зам­од­1780;­про­грам,­мит,­ствар­ност,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Гру­па­ау­то­ра,­­Исто­ри­ја­срп­ског­на­ро­да,­књи­га­V,­том­I­и­II,­(1981),­Бе­о­град:­Срп­ска­књи­жев­на­за­дру­га

Јо­ва­но­вић,­М.­(1976)­Срп­ско­сли­кар­ство­у­до­ба­ро­ман­ти­зма­1848­1878,­Но­ви­Сад:­Ма­ти­ца­Срп­ска

Ку­ни­берт,­Б.­(1901)­Срп­ски­уста­нак­и­пр­ва­вла­да­ви­на­Ми­ло­ша­Обре­но­ви­ћа­1804­1850,­Бе­о­град:­За­ду­жби­на­Или­је­М.­Ко­лар­ца

Ме­да­ко­вић,­Д.­(1971)­Пу­те­ви­срп­ског­ба­ро­ка,­Бе­о­град:­Но­лит

Ме­да­ко­вић,­Д.­(1971)­Тра­гом­срп­ског­ба­ро­ка,­Бе­о­град:­Но­лит

Ми­лу­ти­но­вић,­З.­(2006)­Су­срет­на­тре­ћем­ме­сту:­огле­ди­из­те­о­ри­је­и­ин­тер­пре­та­ци­је,­Бе­о­град:­Ге­о­по­е­ти­ка

Мол­нар,­А.­(1997)­На­род,­на­ци­ја,­ра­са,­Бе­о­град:­Бе­о­град­ски­круг

Офе,­К.­(1999)­Мо­дер­ност­и­др­жа­ва,­Бе­о­град:­Фи­лип­Ви­шњић

Пор­тре­ти­Обре­но­ви­ћа­из­збир­ке­На­род­ног­му­зе­ја­у­Бе­о­гра­ду,­(2005)­ка­та­лог­из­ло­жбе,­Му­зеј­руд­нич­ко­та­ков­ског­кра­ја,­Ча­чак:­Све­тлост

Са­ид,­Е.­(2002)­Кул­ту­ра­и­им­пе­ри­ја­ли­зам,­(пре­вео­Раст­ко­Јо­ва­но­вић),­Бе­о­град:­Бе­о­град­ски­круг

Са­ид,­Е.­(2000)­Ори­јен­та­ли­зам,­XX­век,­(пре­ве­ла­Дрин­ка­Гој­ко­вић)­Бе­о­град

Смит,­А.­Д.­(1998)­На­ци­о­нал­ни­иден­ти­тет,­Бе­о­град­

Сор­ман,­Г.­(1997)­Ве­ли­ка­тран­зи­ци­ја,­Но­ви­Сад:­Из­да­вач­ка­књи­жар­ни­ца­Зо­ра­на­Ста­но­је­ви­ћа

Page 227: Култура у транзицији

417

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

То­до­ро­ва,­М­(1999)­Има­ги­нар­ни­Бал­кан,­Бе­о­град

To­do­ro­va,­M.­(1997)­Ima­gi­ning­the­Bal­kans,­New­York­and­Ox­ford

Ва­сић,­П.­(1974)­Оде­ло­и­оруж­је,­Бе­о­град:­Уни­вер­зи­тет­умет­но­сти­у­Бе­о­гра­ду

Ва­сић,­П.­(1958)­Стра­ни­ути­ца­ји­у­срп­ској­но­шњи,­Збор­ник­му­зе­ја­при­ме­ње­них­умет­но­сти­бр.­3­4,­Бе­о­град:­Му­зеј­при­ме­ње­не­умет­но­сти

Ву­јо­вић,­Б.­(1986)­Умет­ност­об­но­вље­не­Ср­би­је­1791­1848,­Бе­о­град:­Про­све­та

Wебографија:Га­рић,­Д.­Мо­да­и­еман­ци­па­ци­ја­у­жен­ској­ви­зу­ел­ној­кул­ту­ри­Ср­би­је­и­Вој­во­ди­не­кра­јем­XIX­и­по­чет­ком­XX­ве­ка,­http://www.ar­te.rs­/sr­/umet­ni­ci/te­o­re­ti­ca­ri/dra­ga­na_ga­ric4758/tek­sto­vi/mo­da_i_eman­ci­pa­ci­ja_u_zen­skoj_vi­zu­el­noj_kul­tu­ri_sr­bi­je_i_voj­vo­di­ne_kra­jem_xix­­_i_po­cet­kom_xx­_ve­ka­3768/Шу­берт­Г.,­Ка­да­се­Ге­те­срео­са­Ву­ком,

Шу­берт,­Г.­Ка­да­се­Ге­те­срео­са­Ву­ком,­http://www.sa­nu.ac­.rs­/Ini­ci­ja­ti­ve/2009Ga­bri­je­la­Su­bert.pd­f

Wolf,­L.­(1994)­In­ven­ting­Ea­stern­Eu­ro­pe:­The­Map­of­Ci­vi­li­za­tion­on­the­Mind­of­the­En­glig­hte­ment,­Stan­ford­Uni­ver­sitz­Press,­Stan­ford­Ca­li­for­nia;­do­stup­no­na­in­ter­ne­tu:­http://bo­oks.go­o­gle.rs­/bo­oks?id­=JH­m2c1jg­2mA­C&print­sec=front­co­ver#v=one­pa­ge&q&f=fal­se­(при­сту­пље­но­17.­4.­2013)­http://www.rast­ko.rs/rast­ko­bl/isto­ri­ja/co­ro­vic/isto­ri­ja/7_11_l.htmlž

Lidija­CvetićUniversity­of­Arts­in­Belgrade,­Group­for­the­Theory­of­Arts­and­Media,­

Belgrade­

TRADITION­AND­TRANSITION/CULTURAL­CONTROVERSY­CASE­STUDY:­PORTRAITS­OF­KNEZ­

MILOŠ­OBRENOVIĆ

Abstract

What­underlies­the­controversy­of­the­cultural­identity­of­Serbia­which­has­been­in­transition­for­over­two­centuries?­I­have­looked­for­answers­in­the­unstable,­hybrid­and­dynamic­concept­of­the­Balkan­identity.­The­Balkans,­as­a­specific­ethnic­and­culturological­mix,­as­a­place­where­noble­barbarogeniuses­meet­with­barbarianism,­ the­European­Orient,­the­melting­pot­of­ traditions­and­global­ trends,­ is­a­ specific­platform­from­which­we­have­observed­construction­of­presentation­and­mixing­of­our­attitude­to­the­national­identity­with­the­attitude­to­the­culture­in­general.­Analogy­ between­ the­ 19th­ century­ process­ of­modernization­and­ Serbia­ today­ is­ obvious,­ both­ in­ the­ steps­ for­ building­ cultural­and­national­identity­and­in­the­latest­consequences­of­the­poor­social­transformations.­The­transition­from­a­traditional­to­a­modern­society,­modeled­after­West­European­paragons,­has­always­neglected­at­least­

Page 228: Култура у транзицији

418

ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ

one­ of­ the­ key­ integrating­ factors.­ Hence­ the­ uncoordinated­ social­and­ cultural­ policies­ and­ poorly­ directed­ social­ emancipation­ in­general­have­ led­ to­ ignorance­of­or­misinterpretation­of­own­culture,­tradition­and­models,­causing­long­term­incompetence­for­preservation­of­ cultural­ (as­well­ as­ political)­ independence­ in­ these­ regions.­This­text­poses­some­questions­ related­ to­ the­deficit­of­modernity­and­ the­cultural­imperialism­that­has­remained­in­the­Balkans­as­a­consequence­of­colonial­dominance.­The­marriage­of­the­politics­and­the­esthetics­is­analyzed­on­the­example­of­visual­representation­of­national­identity,­through­portraits­of­the­ruler­–­Knez­Miloš­Obrenović­–­a­clear­indication­of­the­attempt­at­developing­a­cultural­strategy­and­defining­a­unique­national­cultural­model.­Equating­the­notion­of­national­ identity­with­political­mentality­has­shown­that­passive­traditional­mentality­(static­and­non­communicative)­ is­an­obstacle­ to­forming­a­modern­cultural­identity­which­is­innovative­and­capable­of­forming­its­own­perception­of­ politics.­The­ political­ transformation­ of­ the­ system,­which­ legged­behind­overall­social­transformation,­has­brought­about­an­unsustainable­cultural­policy­(which­should­be­a­foundation­for­the­modernization­of­state)­as­well­as­maintenance­of­the­status­quo­attitude­to­the­dominant­centre.­This­ is­why­mere­erasure­of­ the­colonist­ identity­models­and­acceptance­of­new­models­were­not­sufficient­to­establish­own­national­and­cultural­ identity.­The­never­ending­process­of­modernization­has­caused­permanent­indefiniteness­of­the­modern­cultural­policy,­since­in­the­unstable­period­of­transition­we­still­choose­between­traditionalism­and­global­culture,­all­the­while­additionally­emphasizing­the­differences­and­controversies­without­creating­a­field­of­free­cultural­fluctuation.­Returning­to­the­Balkans­as­a­cultural­paradigm­of­Serbia,­the­cultural­policy­of­today­should­communicate­with­the­visible­wealth­of­diversity­without­contradicting­either­tradition­or­transition,­in­order­to­avoid­the­inferiority­in­recognition­of­or­indifference­for­production,­presentation­

and­preservation­of­its­own­cultural­riches.

Key­words:­the­Balkans/Balkanism,­culture,­cultural­policy,­transition,­tradition,­cultural­identity

Page 229: Култура у транзицији

ИСТРАЖИВАЊА

Миле­В.­Пајић,­Фијала,порта­манастира­Хиландара,­српске­царске­лавре,­­

Света­гора­Атос

Page 230: Култура у транзицији